UPUTSTVO ZA SEJANJE SEMENA PAULOVNIJE:

injenica da kod kude, bez puno novca uloenog u plastenike, moete uzgajati paulovniju i da moete proizvesti preko 1000 malih sadnica na povr ini od 4
kvadrata, ini ovo jako privlanim.
Postoji vie isprobanih naina sejanja semena paulovnije a u ovom uputstvu su opisana tri takva naina. Generalno, za klijanje semena paulovnije neop hodno je
da seme bude non-stop vlano (takoe vlanost vazduha, kao i podloge, mora biti visoka), neophodno je da temperatura bude preko 18 stepeni (za pojedine
vrste moe i nia temperatura; generalno optimalna temperatura je 24 -25 stepeni) i neophodna je svetlost non-stop (za klijanje je neophodna bela hladna
svetlost, to se postie neonkom ili tedljivom sijalicom sa preko 5.000 K). Obezbedite ta tri uslova (vlaga, svetlost, temperatura) i klijanje de dodi posle 6 -15
dana zavisno od vrste paulovnije.

1. nain sejanja semena (najpodesniji i najpraktiniji za velike koliine semena, jer se kod ovakvog naina sejanja ne barata svako m semenkom
pojedinano, to moe biti naporan posao).
Potreban materijal:
1. seme paulovnije
2. treset ili zemlja za saksijsko cvede (vano je pre svega sa zemlja/treset budu sterilni jer zbog vlage koja je potrebna za klijanje semena moe dodi do razvoja
gljivica i bui); preporuujemo Pindstrup i Klassman supstrate , mada generalno moe bilo koji fino samleveni treset ili kombinacija crnog i belog treseta .
3. saksije za zemlju (vede balkonske saksije ili ak drvene gajbice u kojima de se sejati seme)
4. plastina folija/najlon za prekrivanje semena (postavlja se na 3-4cm od semena i slui za odravanje vlanosti vazduha )
5. sijalice (preporuujemo neonke (hladno belo svetlo) ili tedjlive sijalice; obine sijalice moete koristiti samo za povedanje temper ature)
6. saksije za rasad (pojedinane ae/saksije/kese)
7. sobno okruenje (temperatura od 18-27 stepeni)
8. boca za rasprivanje vode
1. U saksiju stavite 4-5 cm sterilne kupovne zemlje i dobro navlaite. Zemlja mora uvek biti vlana,ali ne i pretera no mokra. Semenke se ni u jednom trenutku ne
smeju osuiti. Zbog toga prvih 3-4 dana vlaite zemlju i seme ede (3-4 puta dnevno), ali samo koliko da se seme navlai. U sluaju previe vlage moe dodi do
stvaranja gljivica koje mogu unititi i seme i rasa d.
2. Ravnomerno pospite seme po povrini zemlje. Ukoliko semenke lee jedna preko druge razmaknite ih akalicom. Idealno bi bilo da razmak izmeu semenki
bude 2-3cm ili vedi. Ostavite seme na povrini, ne zatrpavajte zemljom. Obezbedite 24 asa svetlosti tokom klijanja. Najbolje je koristiti neonke ili jake tedljive
sijalice. Bez svetlosti non-stop seme nede proklijati ili de klijati u znatno manjem procentu. Ovo naroito vai za semena hibrida. Semena osnovnih vrsta mogu
proklijati i bez svetlosti non-stop, odnosno samo na dnevnoj svetlosti.
3. Poprskajte vodom semenke i prekrijte providnom folijom /najlonom kako biste stvorili efekat mini plastenika. Najbolje je postaviti neonku na udaljenosti od
oko 25-40 cm od semenki.
4. Svakodnevno vlaite seme vodom vie puta dnevno. Ali ne preterujte sa vodom. Ne smeju se stvarati barice. Tako se takoe mogu sprati svi hranljivi sastojci
iz zemlje. Seme se ne sme osuiti. Ukoliko se seme osui tokom procesa, klijavost drastino opada.
5. Svakodnevno ponavljati postupak vlaenja povrine zemlje i semenki tokom 7-15 dana, dok seme ne proklija. Svetlost se mora obezbediti tokom svih 24 asa.
6. Seme de proklijati. Kada seme proklija, odnosno kada se klijanje zavri, prestanite sa svakodnevnim prskanjem vodom ved se sada ponaajte kao i prema
svakoj drugoj biljci. Zalivajte kada je potrebno. Po mogudstvu zalivajte u koren biljaka. Nakon 3-4 nedelje od klijanja, odnosno kada klijanci razviju tredi par
listida, paljivo preneti klijance u posebne ae/kese/saksije. Ove ae prethodno morate napuniti kvalitetnom zemljom za cvede pre prenosa klijanaca. Pri
pikiranju ne pritiskajte koren biljke snano prstima, ved samo protresite zemlju i blago pritisnite da biljka stoji pravo. Sn aan pritisak prstima moe uguiti nean
koren mlade paulovnije.
7. U ovom trenutku moete koristiti ubrivo po prvi put. Nikako pre jer bi mladi klijanci prosto sagoreli. Za bolje razvijanje korena koristite Slavol.
8. Nakon 8-10 nedelja od sejanja, sadnice se moraju adaptirati na spoljanje usl ove. Idealno bi bilo izneti ih u plastenik, pored nekog prozora ili napolje u hlad
kada dostignu 10-12 cm visine. Za prilagoavanje (aklimatizaciju) sadnica je potrebno njihovo izlaganje otrijim uslovima spoljanje sredine u trajanju od jedne
do dve nedelje (nikako izlaganje mrazu ili direktnom suncu, ved normalnim uslovima spoljanje sredine u hladu).
9. U desetoj do jedanaestoj nedelji, sadnice de biti spremne za sadnju na trajno mesto ili za prenos u vede saksije.
P.S. Voditi rauna o insektima i tetoinama. Preventivno koristiti Previcur Energy za spreavanje poleganja ili u sluaju pojave gljivica. Previcur Energy koristiti
dva puta. Prvi put isprskati zemlju pre sejanja semena (6 ml Previcura na 2 l vode) a drugi put isprskati klijance kada seme proklija (3 ml Previcura na 2 l vode).

2. nain se janja semena (podesan za manje koliine semena, do 2.000, ili kako ko ima volje)
Seme paulovnije staviti u providnu au sa obinom vodom i drati tako 4-5 dana u vodi (semena hibrida drati u vodi 10 i vie dana). Sve to raditi na
temperaturi od preko 18 stepeni. Za to vreme nije neophodno obezbediti svetlost non-stop. Nakon toga semenke vaditi akalicom iz vode i postavljati
semenku po semenku na vlanu unapred pripremljenu zemlju (supstrat). Dalje nastavi ti kao u prethodnom uputstvu od koraka 3. Naravno, od trenutka prenosa
na zemlju, obezbediti svetlost non-stop. Ovim nainom sejanja se u velikoj meri povedava klijavost. Ovaj metod sejanja naroito primenjivati kod semena
hibrida jer je klijavost semena hibrida na zemlji 50-70%, a kada se dri u vodi oko 90%.

3. nain se janja semena (podesan za manje koliine semena, do 2.000, ili kako ko ima volje)
Seme paulovnije staviti u providnu au sa obinom vodom. Iznad ae, na 10 -20 cm postaviti neonku ili tedljivu sijalicu (obavezno sa belim hladnim svetlom i
to vede snage). Drati seme u vodi dok ne pone da puta klice. Sve to raditi na temperaturi od preko 18 stepeni. Seme u vodi proklija za 7-15 dana. Kada
primetite da je seme poelo da puta klice, te semenke prebacivati na vlanu unapred pripremljenu zemlju (supstrat). Dalje nastaviti kao u uputstvu 1 od koraka
3. Takoe moete saekati da seme u potpunosti proklija u vodi, pa klijance prebaciti na zemlju i nastaviti kao u uputstvu 1 od koraka 3. Ponekad, uslovi sredine
nisu povoljni za potpuno klijanje semena u vodi. U tom sluaju nakon 15 dana i proklijale i neproklijale semenke prebacite na vlaan supstrat i nastavite kao u
uputstvu 1 od koraka 3.
VANO! Ukoliko ni ste ranije sejali paulovniju, oba vezno najpre krenite sa manjom koliinom semena (20 -100 semenki) kako biste jednom proli kroz itav
proces klijanj a semena, da vam u slu aju gre ke ne bi propalo svo seme. Takoe je j ako vano da proverite klijavost semena, a to najl ake moete uraditi
prema uput stvu za 3. nain sejanja semena opisan u prethodnom paragrafu.

Kvalitet zemljita i navodnjavanje

Kvalitet zemljit a
Paulovniju treba saditi pre svega na veoma rastresitom zemljitu. Svaki tip zemljita koji dobro upija i proputa vodu je ide alan za paulovniju. Naravno nisu svi
tipovi takvog zemljita podjednako hranljivi ali se taj segment moe poboljati lokalnom primenom vetakog ili prirodnog ubriva u sluaju slabe plodnosti
zemljita.
Plavna, zabarena, movarna zemljita, sa visokim podzemnim vodama, sa rizikom od plavljenja lokalnih potoka i reka, nisu pog odna za paulovniju. Koren
paulovnije ne trpi leanje u vodi due od jedne nedelje i moe dodi do velikih otedenja. Podzemne vode moraju biti bar na 2. 5 metra ispod povrine, ili dublje.
Koren paulovnije se prua uglavnom bono, manje u dubinu.
Takoe teka smonica, ilovaa, glinovita zemljita, nisu pogodna za paulovniju, jer lako pucaju u sluaju sue, a sporo upijaju vodu, pa se koren paulovnije slabo
snabdeva vodom.
Generalno, svako zemljite na kome se sadi paulovnija se mora najpre dobro obraditi i us itniti pre sadnje. Ukoliko se ne obrauje cela povrina, neophodno je
kopanje velikih rupa za sadnju sadnica (dubina od 50 cm, i irina/prenik od 40 -50 cm). Idealno bi bilo kada bi se itava povrina rigolovala ili duboko izorala, i
kasnije obradila traktorskom frezom, ili motokultivatorom samo du redova.
Navodnjavanje
Za optimalan rast paulovnije (3-4 metra godinje) obavezno je zalivanje! Bez zalivanja, u sluaju sune godine, bez obzira na kvalitet sadnog materijala, vaa
paulovnija nede porasti vie od 1-1.5m. Nije neophodan sistem kap-po-kap, mada se preporuuje zbog usmerenog prodiranja vode u tlo, ved je dovoljno i
redovno zalivanje. Optimalna koliina vode po sadnici na mesenom nivou je 50 litara. Potreba za vodom se u velikoj meri moe smanjiti ukoliko se koristi
hidrogel i folija za rasad.
-

Granule suvog hidrogela upijaju vlagu koju kasnije biljka moe koristiti u sunom periodu. Primenjuje se prema savetima proiz voaa.
Folija za rasad, postavljena oko sadnice, spreava isuivanje zemljita, spre ava rast korova (ime takoe indirektno spreava isuivanje zemljita),
ime u velikoj meri smanjuje potrebu za zalivanjem.
U sluaju kine godine, zalivanje se svodi na povremeno zadovoljenje potrebe biljke za vlagom.
Dakle, dva osnovna uslova za optimalan rast paulovnije, pored kvalitetnog sadnog materijala su: 1. Dobro usitnjena zemlja kako bi se koren paulovnije
optimalno razvijao, i 2. navodnjavanje odnosno redovno zalivanje! Bez ta dva uslova ne moete oekivati rast paulovnije od 3 -4 metra godinje.

Prihrana
U sluaju slabog kvaliteta zemljita, ili vae elje da potpomognete rast svoje paulovnije, moe koristiti vetako ili priro dno ubrivo, tako to dete nakon
kopanja rupe dimenzija 50cm dubine i 40 -50cm prenika, pomeati sa zemljom oko 100 g ubriva (kompleksnog NPK 15-15-15) ili 2-3 lopate pregorelog
stajnjaka. Takoe paulovnija, zbog svog izrazito velikog lista (ak do 90 cm u preniku), je podesna za primenu folijarne prihrane (prek o lista).

Mere zatite paulovnije

Kreenje stabal a paulovnije (jedna od mera zatite od otedivanja preko zime; nije neophodna)
Tokom zime (januar-februar) mogu se dogoditi velike temperaturne oscilacije, tj. kad temperatura iz minusa u toku nekoliko dana pree u plus i s a june i
jugozapadne strane stabala koja su jae izloena zagrevanju od strane sunca, sokovi iz korena poinju da cirkuliu kroz taj deo.
Nakon toga se moe opet desiti da temperatura naglo padne ispod nule i tada na tim mestima gde su sokovi poeli da cirkuliu dolazi do izmrzavanja dela stabla
i pucanja kore.
Da bismo to spreili stabla premazujemo kreom jer bela boja odbija svetlost i usporava zagrevanje stabla a samim tim i kreta nje sokova kroz stablo.
Osim spreavanja izmrzavanja stabla, pucanja kore i zatitnog delovanja koje ispoljavaju kre i sumpor, premazivanjem stabla belom bojom utie se i na
odlaganje kretanja vegetacije.
Kreenje stabala je mera koja se primenjuje kod zasada koji su proli period epovanja i veoma je korisna mera.
Vano je kreenje stabala uraditi pravovremeno, tokom novembra ili decembra (nakon opadanja listova) jer do temperaturnih oscilacija koja izazivaju otedenja
na deblu najede dolazi krajem januara i tokom februara meseca.
Smea za premazivanje:
-100 litara vode
-5 kg negaenog krea
-0,5 kg kuhinjske soli
-250 grama sumpora u prahu
Ako elimo da smea bude guda i bela boja intenzivnija onda smanjimo koliinu vode na 30 -50 litara.
Pripremljena smesa treba da se povremeno mea i odstoji 3 -4 dana.
Premazivanje smesom obaviti po lepom vremenu.
Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja a sumpor ima i zatitno dejstvo.
Ukoliko doe do otedenja na stablu ili granama koja su nastala tokom vegetacije ili u periodu mirovanja, potrebno je oteden a mesta to pre premazati
kalemarskim voskom koji spreava ulazak zaraza i gubitak tenosti iz stabla.
Fizika zatit a od izmrzavanja
Za ovu meru je najbolje koristiti kukuruzovinu ili trsku, tako to se po jedan sloj ovih biljnih ostataka vee oko stabla paulovnije , ime u velikoj meri titi
paulovniju od otedivanja u sluaju velikih hladnoda. Ovu meru treba primenjivati, u zavisnosti od vrs te, samo u sluaju ekstremnih hladnoda. Za ovu zatitu
nikako ne koristiti najlon i druge nepropusne materijale.
Zatita od ivotinja
Ukoliko postoji vedi rizik otedivanja mladih sadnica od strane divljih ivotinja (zec, srna, divlja svinja), obavezno je koridenje eline ice u vidu kaveza. Postoje i
razne druge metode premazivanja preparatima, ali se one moraju utvrivati na lokalnom nivou za tano utvrenu vrstu ivotinja .

Razm ak pri sadnji

Ukoliko se paulovnija sadi za tehniko drvo, odnosno industrijsku upotrebu, minimalni razmak sadnje je 4x4 m, a ukoliko imate dovoljno prostora preporuuje
se sadnja i na 4x5 m ili 5x5 m. Paulovnija je drvo koje proizvodi puno kiseonika ali mu i treba dosta prostora, vazduha i sunca, da bi se pravilno i optimalno
razvijalo.
Ukoliko paulovniju sadite da biste je koristili za ogrev ili kao ukrasno drvo, moete je saditi na razmak od 2x2, odnosno 2x3 metra, sa tim to je nakon 4-5 godina
(ili kada ponu da se meusobno gue) obavezno proreivanje, na razmak 4x4 ili vedi.

epovanje
Ukoliko se paulovnija sadi za tehniko drvo epovanje nakon prve godine je obavezno. epovanje je proces seenja stabla paulo vnije do zemlje kako bi se bolje
razvio koren, te kako bi paulovnija naredne godine jo vie porasla i kako bi se na kraju dobilo to due stablo koje ima najvedu eksploatacionu vrednost.
epovanje kao mera se primenjuje i kod ostalih brzo-rastudih vrsta, kao to je topola, pa ak i bagrem.
Ukoliko paulovniju sadite da biste je koristili za ogrev ili kao ukrasno drvo, a pritom su vam sadnice porasle preko 1.5 -2m u prvoj godini, epovanje nije
neophodno, ali ga moete obaviti.
Kada nakon epovanja, u prolede, krene vegetacija, iz panja i korena de krenuti novi izbojci, od kojih se ostavlja onaj koji najbolje napreduje, a ostali se rukom
skidaju.

Nega biljaka
U prvoj godini je najvanije razvijanje korena (ukoliko ne planirate epovanje onda je vano i formiranje stabla). Poeljno j e na stablu skidati zaperke od samog
poetka razvoja biljke. Od zaperaka se formiraju grane koje mogu ostaviti vorove na stablu, pa ih je zato vano skidati to ranije (kada su veliine 5-10 cm).
U drugoj godini se krajem marta -poetkom aprila radi epovanje. Sada je obavezno skidati zaperke, osim ukoliko elite da vae stablo ima iroku i nisku kronju.
U tredoj godini na svim mestima sa kojih je opalo lide i gde su skinuti zaperci, kredu novi izbojci, od kojih uklanjamo sve, osim najgornjeg, odnosno onog koji
najbolje napreduje od gornjih izbojaka. Ova mera se savetuje kako bi se produilo centralno stablo.
Ako se eli da se dobije razgranato drvo, na vrhu se ostavlja 4 -8 izdanaka a ostali ispod njih se skidaju.
Lide nikako ne treba odstranjivati pri razvijanju drveta. Lide apsorbuje svetlost i omoguduje fotosintezu biljke.
Nakon prvog mraza odnosno slane listovi se prosto sparue, a posle 7 -10 dana u potpunosti opadnu sa stabla. To je sasvim normalno i prirodno.

Razmnoavanje paulovnije
Paulovnija se moe razmnoavati iz semena, iz reznica ili putem kulture tkiva i delija (tzv. In vitro metoda).
Razmnoavanje iz semena. Ovo je sigurno najjeftniji nain proizvodnje sadnica paulovnije, ali ujedno i najdugotrajniji. Ukoliko elite da doete do kv alitetnih
sadnica ovim procesom razmnoavanja morate sami obaviti selekciju. Paulovnija se sadi zbog brzog rasta, pa to taj rast bude bri to bol je. Ali znaajna stavka
kod paulovnije je i otpornost na hladnode. Zato kod proizvodnje sadnica na ovaj nain mora prodi jedna pa ak i dve godine da biste dobro selektirali sadnice za
vau potencijalnu umu. Lako dete odmah po klijanju semena i pikiranju, pa zatim i po sadnji sadnica u polje, videti koje sad nice najbolje napreduju, tj. koje
najbre rastu. Te sadnice de biti najbolji kandidati za vau umu. Ali tek kada proe zima videdete koliko su vae sadnice otporne na hladnode. Uvek ima
varijacija. Neke sadnice nede smrznuti ni 1 cm, a neke de smrznuti i pola metra. Vama trebaju sadnice koje su otporne na hlad nodu. Sadnice koje smrznu do 1020% su prihvatljive. Kada ih zatim epujete, pa kada one vie zadebljaju i kada konano bez problema preive i drugu zimu, e to je kvalitetno obavljena selekcija.
Razmnoavanje iz reznica. Ovo je najraireniji metod proizvodnje sadnica paulovnij e u svetu. U Kini se koristi praktino iskljuivo ova metoda sadnje. Glavne
prednosti ove metode razmnoavanja su to to drvo dobijeno iz reznice zadrava sve karakteristike matinog stabla, odnosno or iginalnu genetiku. Dakle kada
uzmete reznicu sa kvalitetnog stabla, dobidete isto tako kvalitetno stablo. Reznice ne poboljavaju kvalitet dobijene sadnice, ved samo kopiraju istu genetiku
matinog stabla. Takoe je i puno jednostavnija metoda od proizvodnje iz semena. Reznica se stavi u saksiju ili ak direkt no u zemlju napolju, zalije se i eka se
da proklija. Mana ovog naina sadnje je cena reznica, koja se krede od 0.5 do 2 eura po reznici. Ali je i dalje jeftinija met oda od kupovine gotovih sadnica
originalne hibridne genetike.
Razmnoavanje in-vitro (kultura elija i tkiva). Ova metoda zahteva sterilne uslove i praktino nauno znanje kao i poprilino skupu opremu koja garantuje
uspenost proizvodnje. Kao i kod razmnoavanja reznicama sadnica zadrava originalnu genetiku . Glavna prednost ove metode jeste to to se od jednog delida
lista ili grane, mogu dobiti stotine novih sadnica, primenom odreene kombinacije hormona i hranljivih materija.

Upozorenja!
U poslednje vreme postoji puno propagande vezano za paulovniju, pre svega od ljudi eljnih brze zarade, koji ne biraju sredstva, pa se
slue laima i manipulacijama. Izmiljaju se hibridi (recimo hibrid Z3 koji je plod mate jednog prevaranta koji prodaje seme tomentose),
priaju se bajke o paulovniji i slino. Sadnja paulovnije je jako isplativ posao ali nikako nije bez ulaganja i truda i vremena i novca. Zato
ne uzimajte zdravo za gotovo informacije koje proitate na oglasima jer se svi trude da ulepaju stvarnost.
Realnost je slededa:
- Paulovnija raste 3 puta bre od npr. topole, ali sigurno dete imati i sadnice paulovnije koje de rasti i sporije od topole. Zato je vano
obaviti selekciju.
- Paulovnija jeste medonosna, ali ne kao to se to r eklamira. Redovno medonosi, ali je koliina nektara otprilike 220 -250 kg po hektaru
zajedno sa okolnom pratedom vegetacijom i cvedem, odnosno taman dovoljno da se savetuje sadnja paulovnije kao medonosnog
drveta (donji prag je 200 kg nektara po hektaru).
- Paulovnija se koristi uglavnom kao tehniko drvo, ali pre svega za nametaj, suvenire i slino, odnosno tamo gde se trai lakoda i
vrstina (sa 250-320 kg po kubiku, paulovnija je drugo najlake drvo na svetu posle balze). Ne preporuuje se koridenje paulovnije za
grede, daske, letve i slino, jer zbog male gustine paulovnija ne dri ekser kao ostale domade vrste. Ali zato Paulovnija ima najbolji
odnos gustine i vrstode od svih drveda.
- Paulovnija se moe koristiti kao ogrevno drvo, ali iskljuivo u kombinaciji sa drugim vrstama jer ima visoku taku paljenja, a kada se
razgori, tada gori jako brzo, slino bagremu.
- Paulovnija ima odlinu kalorijsku vrednost, ali po kilogramu, pa je zato odlian izbor za proizvodnju peleta i briketa, a lo izbor za
ogrevno drvo.
- VANO! Pri kupovini sadnica i semena obavezno traite dokaz o poreklu semena odnosno dokaz o vrsti koja se prodaje jer iz iskustva
znam da pojedini ljudi prodaju jedno a reklamiraju drugo. Fitosanitarni sertifikat je jedini validan dokaz o vrsti semena koj u kupujete!

Poreklo i vrste paulovnije

Paulovnija je listopadno drvo poreklom iz istone i jugoistone Azije. U zavisnosti od nomenklature deli se na 8 do 18 osnovn ih vrsta. Upotreba paulovnije u Kini
traje ved vie milenijuma, ali njena hibridizacija i selekcija su poele da se obavljaju sredinom 20. veka. U daljem tekstu sledi opis nekih od najede uzgajanih
vrsta i hibrida paulovnije kod nas.
- Paulovnija Tomentosa je najire adaptirana vrsta paulovnije, pre svega jer dobro podnosi ot ru klimu. Tako ova vrsta podnosi ak -25. Malo je sporijeg rasta u
odnosu na ostale vrste paulovnije (do 30% sporije u proseku) i ima iroku razgranatu kronju. Zbog toga se slabije koristi kao tehniko drvo ved pre svega za
biomasu. Takoe, ova vrsta ima najgudu cvast, pa je stoga na jdekorativnija i najmedonosnija, to je ini omiljenom meu pelarima ali i pelama.
- Paulovnia Fortunei je najbre rastuda vrsta od svih osnovnih vrsta paulovnije (koje nisu dobijene ukrtanjem). Ima dominantno centralno stablo i jako brzo
dostie eksploatacionu zrelost po pitanju debljine stabla. Najveda mana ove vrste je to podnosi hladnode od svega -12 do -15, pa se zato savetuje njena
sadnja i koridenje u delovima Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije i blie moru. Uz adekvatnu zatitu prvih par godina (v ezivanje snopova kukuruza ili trske oko
stabla tokom zime) mogude ju je uzgajati i u ostalim krajevima.
- Paulovnija Elongata je najpopularnija od svih osnovnih vrsta kada je u pitanju industrijska upotreba. Odlikuje je izuzetno br z rast, dominantno centralno
stablo, a po formi kronje i drveta najvie podseda na domadu topolu. Podnosi hladnode od -18 pa i -20 a kod nas u Srbiji postoje fantastini primerci ovog
drveta, koji su u naim uslovima za 12 godina starosti dostigli preko 60 cm u preniku.
- Hibrid 9501 je dobijen ukrtanjem paulovnije fortunei i tomentose, kako bi se dobilo drvo superiornih karakteristika. Tako je ovaj hibr id od fortunei nasledio
brz rast i dominantno centralno stablo, a otpornost na vremenske prilike od tomentose, pa podnosi hladnode i od -25 stepeni Celzijusa, a raste do 30% bre
od elongate i dostie do 50% vedu kubikau za isti vremenski period. Drvo ovog hibrida je najkvalitetnije u svetu paulovnije, zahvaljujudi 13% vedoj gustini
drveta u odnosu na ostale paulovnije. Ukoliko vam treba kvalitetno drvo koje dete kasnije modi da iskoristite na puno naina, onda je ovaj hibrid 9501 pravi
izbor za vas. Takoe poseduje i visoku otpornost na bolesti i suu.
- Hibrid ShanTong je takoe dobijen ukrtanjem paulovnije fortunei i tomentose sa is tim ciljem, da se dobije drvo breg rasta, istovremeno otporno na niske
temperature i otriju klimu. ShanTong hibrid se odlikuje izrazito dominantnim centralnim stablom i svetlijom bojom, manje izraenim bonim granama, a
podnosi hladnode od ak -28 stepeni Celzijusa i raste 20% bre od osnovnih vrsta paulovnije. Veoma je otporno na bolesti i suu.

Treba na glasiti da su s ve vrs te paulovnije is tovremeno i dekora ti vne i medonosne i brzo-ras tude. Pa ulovni ja raste 3 puta bre od topole i vrbe, a 5 puta
bre od hras ta i slinih doma dih vrs ta . Cene obra enog drveta paul ovni je u vidu dasaka i tabli kredu od 200 do 950 ameri kih dolara u Kini (uvoz na
veliko) do 1.200 eura po kubiku u Zapadnoj Evropi . Kod nas se moe oeki va ti otkupna cena od oko 100 eura po kubiku.

Prodaja
Kod nas moete naba vi ti semena, rezni ce i sadni ce paulovni je. Vedina na jvedih proizvoa a u Srbi ji i u regionu uzima seme od nas . Moete se raspita ti .

Seme
Imamo najvedu ponudu semena paulovni je. Pa ta ko kod nas moete kupi ti doma da semena pa ulovnije elonga te, fortunei i tomentose, ali i semena
hibri da 9501, 9503 i Sha nTong koja naba vl jamo i z Ki ne. Za semena hibrida posedujemo fitosanita rni sertifika t!

Sadnice
Sa dni ce paulovnije, odnosno osnovnih vrs ta kao i hibrida 9501 i ShanTong proizvodim o iskljui vo rezni cama jer tako prenosimo ori ginalnu geneti ku
ovih hibrida , ra zvi jenu u Kini . Rezni ce hibrida smo na jpre uvezli i z Buga rske i Ki ne, a sada i mamo s voje rezni ce identi ne genetike, koje proizvodimo ved
pa r godina . Rezni ce osnovnih vrs ta, elonga te, fortunei i tomentose uzimamo sa naih selekti ranih s tabala, za koje je potvreno da bez problema
podnose nau klimu. Za nae sadni ce proi zvedene i z reznica ga rantujemo ras t od mi nimum 3,5 metra godinje (s ve do 5 meta ra) i minimum 6 cm u
preniku (uz uslov da se oba ve potrebne a grotehni ke mere, i uz oba vezno zali vanje).

Reznice
Jedni smo od retkih u Srbi ji koji se ba ve proda jom rezni ca paul ovni je i to originalne genetike hibrida . Iz naih rezni ca moe te lako proizves ti visokokvalitetne sadni ce paulovni je. Nae rezni ce hibrida ima ju is tu genetiku ka o one rezni ce iz Kine, odnosno ga rantuju eks tremno brz ras t sadni ca ka o i
otpornos t na eks tremne hladnode. to se ti e osnovnih vrs ta, mi smo za vas oba vili selekci ju! Ne mora te se trudi ti oko selekcije i troi ti par godina na
ta j proces . Takoe, cena naih rezni ca je daleko povoljnija nego u inos trans tvu. Proveri te zato je proces proizvodnje sadni ca iz rezni ca daleko povol jniji
i daleko na jpopula rni ji u s vetu. Umes to da neke sadni ce hibrida pla da te 2 do 6 evra , moete kupi ti od nas reznice po 3-4 puta ni oj ceni i dobiti
identi ne sadni ce.

Pozovite nas u bilo kom trenutku za informacije o cenama ili za bilo kakve savete i pomod oko paulovnije bez obzira da li
ste na kupac ili ne. Nae petogodinje iskustvo vam stoji na raspolaganju.
Takoe, uvek ste dobrodoli kod nas. Ukoliko biste da radije doete lino, da popriamo, da ujete savete, vidite sadnice
i rasad, samo se javite da se dogovorimo. Naa proizvodnja je u Srbiji u Jagodini.
Telefon za naruivanje semena i strune savete: +381 66 002 114, Igor Jovanovid (moete nas zvati besplatno na Viber)
Telefon za naruivanje semena: +387 65 31 11 17 (zvati radnim danom od 16 do 20h, vikendom od 12 do 20h)
Email adresa za naruivanje semena i strune savete: paulownia_plus@yahoo.com