The encodng of ths document compes strcty wth so-8859-2 standard.

It s best vewed
wth ether Netscape 2.0 (or greater), or Mcrosoft Internet Exporer 3.0 (or greater). An
approprate font shoud aso be nstaed. If you have probems wth southsavc characters,
pease vst FAO Page.
Ths text has orgnay been comped n 1992 by Hennng Moerk. Orgna compressed ASCII
verson of ths text may be downoaded from Savsk Insttut Aarhus, Unverstet Ny
Munkegade, 116 8000 Aarhus C Denmark. Ths HTML verson was prepared n |une 1996 and
revsed to compy wth so-8859-2 n December 1996 by Borut Marcc.
AUTHOR: Mesa Semovc
TITLE: Dervs smrt
SOURCE: Sara|evo (Sv|etost) 1968 Chapter 1-7 (p. 9-157)
Dervi i smrt
1
Bsmahr-rahmanr-rahm!
Pozvam za sv|edoka mastoncu pero ono sto se perom pse;
Pozvam za sv|edoka nesgurnu tamu sumraka noc sve sto ona ozv;
Pozvam za sv|edoka sudn| dan, dusu sto sama sebe kor;
Pozvam za sv|edoka vr|eme, pocetak svrsetak svega - da |e svak cov|ek
uv|ek na gubtku.
(Iz Kur-ana)
Pocn|em ovu svo|u prcu, nzasto, bez korst za sebe za druge, z potrebe
ko|a |e |aca od korst razuma, da ostane zaps mo| o men, zapsana muka
razgovora sa sobom, s daekom nadom da ce se nac neko r|esen|e kad bude
racun sveden, ako bude, kad ostavm trag masta na ovo| hart| sto ceka kao
zazov. Ne znam sta ce bt zab|ezeno, a ce u kukama sova ostat nesto od
onoga sto |e bvao u men, pa se vse nece gubt u kovtacma mage, kao
da n|e n bo, da ne znam sta |e bo. Tako cu moc da vdm sebe kakav
posta|em, to cudo ko|e ne pozna|em, a cn m se da |e cudo sto uv|ek nsam
bo ono sto sam sad. Sv|estan sam da psem zapeteno, ruka m drht zbog
odptan|a sto m predsto|, zbog suen|a ko|e otpocn|em, a sve sam |a na
tom suen|u, sud|a sv|edok tuzen. Sve cu bt posteno koko mogu,
koko ko moze, |er pocn|em da sumn|am da su skrenost posten|e sto,
skrenost |e uv|erenost da govormo stnu (a ko u to moze bt uv|eren?), a
posten|a ma mnogo, ne sazu se meu sobom.
Ime m |e Ahmed Nurudn, da su m ga uzeo sam ponueno, s ponosom, a
sad msm o n|emu, pos|e dugog nza godna sto su prrase uza me kao
koza, s cuen|em ponekad s podsm|ehom, |er sv|eto v|ere to |e ohoost
ko|u nsam n os|ecao a sad |e se pomao stdm. Kakvo sam |a sv|eto? Cme
sam prosv|et|en? Znan|em?. Vsom poukom? cstm srcem? pravm putem?
nesumn|an|em? Sve |e doso u ptan|e, sada sam samo Ahmed, n se|h n
Nurudn. Sve spada s mene, kao ha|na, kao okop, osta|e ono sto |e bo
pr|e svega, goa koza go cov|ek.
Cetrdeset m |e godna, ruzno doba: cov|ek |e |os mad da b mao ze|a a vec
star da h ostvaru|e. Tada se u svakome gase nemr, da b postao |ak
navkom stecenom sgurnoscu u nemoc sto doaz. A |a tek cnm sto |e
trebao ucnt davno, u bu|nom cv|etan|u t|ea, kad su sv bezbro|n putev
dobr, a sve zabude korsne koko stne. Steta sto nemam deset godna
vse pa b me starost cuvaa od pobuna, deset godna man|e pa b m bo
sve|edno. |er trdeset godna |e madost, to sad msm, kad sam se
nepovratno uda|o od n|e, madost ko|a se ncega ne bo|, pa n sebe.
Rekoh cudnu r|ec: pobuna. I zaustavh pero nad ravnm retkom u kom |e
ostaa utsnuta |edna nedoumca, preako zrecena. Prv put sam tako nazvao
svo|u muku, a nkad ran|e nsam o n|o| mso, nsam |e zvao tm menom.
Odake |e dosa opasna r|ec? I |e samo r|ec?. Uptao sam se, ne b bo
bo|e preknut ovo psan|e, da sve ne bude teze nego sto |est. |er ako ono
neob|asn|vm putevma zvac z mene cak sto nsam hto da kazem, sto
n|e ba mo|a msao, |e mo|a nepoznata msao sto se skrvaa u mraku
mene, uov|ena uzbuen|em, os|ecan|em ko|e me vse ne susa, ako |e sve to
tako, onda |e psan|e nemosrdno s|een|e, se|tansk posao, mozda b
na|bo|e bo somt trscano pero paz|vo zarezano na vrhu, prosut dvt na
kamenu pocu pred tek|om, neka me crnom mr|om pods|eca da se nkad
vse ne prhvatm mag|e sto bud ze duhove. Pobuna! |e to samo r|ec, |e
msao? Ako |e msao, onda |e mo|a msao, mo|a zabuda. Ako |e zabuda,
tesko men; ako |e stna, tesko men |os vse.
A |a nemam drugog puta, nkome ne mogu da kazem osm seb hart|.
Zato sam nastavo da povacm nezaustavne redove, s desna na |evo, od
prova|e do prova|e ruba, od prova|e do prova|e ms, u dugm nzovma
ko| osta|u kao sv|edocanstvo, optuzba. C|a optuzba, vek Boze, sto s me
ostavo na|veco| |udsko| muc, da se zabavm o seb, c|a? protv koga? Protv
mene protv drugh? A vse nema spasa, ovo psan|e |e nemnovnost, kao
zv|en|e, kao umran|e. Bce ono sto mora, a mo|a |e krvca da sam ono
sto sam, ako |e krvca. Cn m se da se sve stubokom m|en|a, sve se u men
trese u samom teme|u, sv|et se |u|a sa mnom, |er |e on bez reda ako |e
nered u men, a opet, ovo sto se desava, ono sto |e bo, z stog |e razoga:
sto hocu moram sebe da postu|em. Bez toga ne bh mao snage da zvm
kao cov|ek. Sm|esno |e mozda, bo sam cov|ek s onm od |uce, hocu da
budem cov|ek s ovm od danas, drukc|m, mozda suprotnm, a me to ne
bun, |er cov|ek |e prom|ena, a zo |e ako ne posusamo sav|est kad se |av.
Se|h sam tek|e mevev|skog reda, na|bro|n|eg na|cst|eg, a tek|a u ko|o|
zvm naaz se na zasku z kasabe, meu crnm surm gudurama sto
zakan|a|u srnu neba, ostav|a|uc samo pavu pros|eknu nad sobom, kao
skrtu most s|ecan|e na prostranstvo ogromnog neba d|etn|stva. Ne vom
ga, to daeko s|ecan|e, muc me sve vse, kao propustena mogucnost, ako ne
znam kakva. Sasvm ne|asno uporeu|em socne sume znad oceve kuce,
po|a vocn|ake oko |ezera, sa kamenm t|esnacem u ko| smo uhvacen |a
tek|a, cn m se da ma mnogo scnost zmeu tog st|esn|avan|a u men
oko mene.
Tek|a |e |epa prostrana, nadnesena nad r|eccom sto se prob|a kroz
kamen, z panna, s bascom ruzcn|akom, s odrnom nad verandom, sa
dugom dvanhanom u ko|o| |e tsna mekana kao pamuk, |os tsa zbog stnog
zubora r|ecce spod n|e. Kucu, nekadasn| harem predaka, pokono |e redu
bogat A|aga Dzanc, da bude st|ecste dervsa skonste sromaha, AF|er
su on som|ena srcaAE. Motvama tam|anom spra smo gr|eh s te kuce,
tek|a |e steka savu svetog m|esta, ako nsmo potpuno st|era s|enke
madh zena. Ponekad se cno da proaze oda|ama da se os|eca n|hov
mrs.
Svako |e znao, zato ne kr|em, drukc|e b ovo psan|e bo az ko|u znam (za
az ko|u ne zna, ko|om se nesv|esno vara, nko n|e krv), tek|a n|ena sava
n|ena svetost, to sam bo |a, n|en teme| n|en krov. Bez mene ona b ba
kuca sa pet oda|a, sta kao ostae, sa mnom |e postaa bedem v|ere. Kao da
|e ba odbrana kasabe od znanh neznanh zaa, zasttnca n|ena, |er drugh
kuca pos|e tek|e n|e bo. Gust musebc debe zd oko basce cn su nasu
samotnost tvrom sgurn|om, a |e kap|a uv|ek otvorena, da ue svako
kome |e potrebna ut|eha ocscen|e od gr|eha, docekva smo |ude |epom
r|ec|u kad su doaz, ako h |e bo man|e nego nevo|a mnogo man|e nego
gr|ehova. Nsam oho zbog te svo|e suzbe, a to |e zasta suzba v|er, skrena
potpuna. Smatrao sam duznoscu srecom da sebe druge cuvam od
gr|eha. I sebe, uzaud |e krt. Gr|esne ms su kao v|etar, ko ce h zaustavt?
I ne msm da |e to veko zo. U cemu |e poboznost, ako nema skusen|a ko|a
se savadava|u? Cov|ek n|e Bog, n|egova snaga |e bas u tome da suzb|a
svo|u prrodu, tako sam mso, a ako nema sta da suzb|a, u cemu |e onda
zasuga? Sad o tome msm drukc|e, a da ne pomn|em ono sto ce doc kad
bude potrebno. Bce vremena za sve. Na ko|enu m |e hart|a ko|a mrno ceka
da prm mo| teret, ne skda|uc ga s mene ne os|eca|uc ga sama, preda
mnom |e duga noc bez sna, mnoge duge noc, na sve cu stc, sve cu ucnt
sto moram, da se optuzm da se odbranm, zurba n|e potrebna, a vdm da
ma stvar o ko|ma mogu psat sada, pos|e mozda nkad vse. Kad doe
vr|eme, ze|a da se kazu druge, one ce doc na red. Os|ecam kako sto|e
nagomane u magazama moga mozga, vuku |edna drugu, |er su povezane,
n|edna ne zv sama za sebe, a opet ma nekog reda u to| guzv, uv|ek
|edna, ne znam kako, skace zmeu drugh zaz na sv|eto, da se pokaze,
da osne ut|es. Ponekad se gura|u, nasrcu |edna na drugu, nestrp|ve, kao
da se bo|e da ce ostat nerecene. Poako, za sve ma vremena, dao sam ga
sam seb, a suen|e ma suocen|a sv|edocen|a, necu h mmoc, moc cu
na kra|u da donesem presudu sam seb, |er sam samo |a u ptan|u, nko
drug, samo |a. Sv|et m |e od|ednom postao ta|na, |a sv|etu, sta smo
|edan prema drugome, zacueno se gedamo, ne raspozna|emo se, ne
razum|emo se vse.
Da se opet vratm seb tek|. Voo sam |e vom |e. Tha |e, csta, mo|a,
mrse na kaoper |et, na |ut sn|eg v|etar zm, vom |e zato sto |e postaa
poznata zbog mene, sto zna mo|e ta|ne ko|e nkome nsam kazvao, ko|e
sam kro od sebe. Topa |e, mrna, goubov gucu na krovu u rano |utro, ksa
pada po ceramd, sobon|, sad pada, uporna, dugotra|na, ako |e |eto,
otce drvenm oucma u noc sto |e zosutna ega na sv|et, bo|m se da nkad
nece otc a nadam se da ce sunce uskoro svanut, vom |e sto sam zastcen
mrom mo|h dv|u soba, u ko|ma mogu da budem sam kad se odmaram od
|ud.
R|ecca |e scna men, bu|na paha ponekad, a cesce tha, necu|na. Krvo m
|e bo kad su |e zagat spod tek|e |arkom nat|era da bude posusna
korsna, da kroz badan| t|era vodencn tocak, a radovao se kad |e, nabu|aa,
razrusa ustavu poteka sobodno. A znao sam da samo ukrocena me|e
zto.
A evo, goubov na tavanu se |av|a|u thm gukan|em, ksa |os |e, tako vec
danma, ne mogu da zau spod strehe, to |e nagov|esta| dana koga |os
nema. Ukoca m se ruka ko|om drzm pero, sv|eca tho kas|uca prska
stnm varncama branec se od smrt, a |a gedam u duge redove sova, u
nsane ms, ne znam da sam h ubo ozvo.
2
Kad b Bog kazn|avao za svako ucn|eno zo, ne b na zem| ostao n|edno
zvo bce. (Moto na pocetku svakog pogav|a uzet |e z Kur-ana).
Sve |e poceo da se zapce pr|e dva m|eseca tr dana, racunacu vr|eme,
zgeda, od te urevske noc, |er |e ovo mo|e vr|eme, |edno ko|e me se tce.
Brat |e vec deset dana ezao zatvoren u tvrav.
Hodao sam ucama toga dana, pred sumrak, uoc D|ureva, gorak
uznemren preko m|ere. A zgedao sam mran, na to se cov|ek navkne, sao
korakom ko| ne otkrva uzbuen|e, t|eo samo ms na to skrvan|e,
ostav|a|uc m sobodu da u tam razms|an|a sto se ne vd, budem kakav
hocu. Na|rad|e bh krenuo zvan kasabe, u ova| th predvecern| cas, da me
noc zatece sama, a me posao vodo na drugu stranu, meu |ude. Zam|eno
sam boesnog hafz-Muhameda, pozvao ga |e star Dzanc, nas dobrotvor.
Znao sam da ez boestan m|esecma, da nas mozda zove pred smrt. I znao
sam da mu |e zet kad|a A|n-efend|a, ko| |e napsao naog da se zatvor mo|
brat. Zato sam rado prstao da poem, nada|uc se necemu.
Isao sam kao obcno, dok su me vod kroz av|u, kroz kucu, navknut da ne
vdm ono sto me se ne tce, tako sam bze seb. Ostav|en na dugom
hodnku, cekao sam da gas o men dopre gd|e |e potrebno, osuskvao tsnu,
potpunu, kao da nko n|e zvo u ovom vekom zdan|u, kao da se nko n|e
kretao po hodncma sobama. U muku prgusenog zv|en|a, uz samrtnka
sto |os dse negd|e ovd|e, u necu|nost koraka sto umru u prostrc, thh
razgovora sto se vode sapatom, |edva cu|nm c|ukom rasprskavao se staro
drvo prozora tavanca. Geda|uc kako vece poako opko|ava kucu svenm
s|enkama drht na dzamovma pos|edn|m odb|escma dan|eg sv|eta,
mso sam na starca na ono sto cu mu rec na pos|edn|em ven|u. Nsam
|ednom govoro s boesncma, nsam |ednom otpremo samrtnka na vek
put. Iskustvo me uv|ero, ako |e za to potrebno kakvo skustvo, da svako
os|eca strah pred onm sto ga ceka, pred nepoznatm sto vec kuca,
neotkrveno, u obamrom srcu.
Govoro sam, t|esec: Smrt |e |ekn, sgurno saznan|e, |edno za sto znamo da
ce nas stc. Izuzetka nema, n znenaen|a, sv putev vode do n|e, sve sto
cnmo to |e prprema za n|u, prprema cm zakmecmo udarvs ceom o pod,
uv|ek |o| bze, nkad da|e. Pa ako |e |ekn, zasto se cudmo kad doe. Ako |e
ova| zvot kratak proazak sto tra|e samo cas, dan, zasto se bormo da ga
produzmo |os dan cas. Zema|sk zvot |e var|v, v|ecnost |e bo|a.
Govoro sam: Zasto vam srca od straha drhte kad se u predsmrtnm mukama
noge omota|u |edna oko druge? Smrt |e prese|en|e z kuce u kucu. To n|e
nestanak vec drugo roen|e. Kao sto prsne |uska |a|eta kad se pe potpuno
razv|e, tako doe vr|eme da se rastave dusa t|eo. Smrt |e nuznost u
nezb|eznost preaska u drug sv|et, u kome cov|ek dostze svo| pun uspon.
Govoro sam: Smrt |e propadan|e tvar a ne duse.
Govoro sam: Smrt |e prom|ena stan|a. Dusa pocn|e da zv sama. Dok se n|e
rastaa od t|ea, ona |e prhvataa rukom, gedaa okom, susaa uhom, a |e
sustnu stvar znaa sama sobom.
Govoro sam: Na dan mo|e smrt, kad bude nosen mo| tabut, ne ms da cu
os|ecat bo za ovm sv|etom. Ne pac ne govor: steta, steta. Kada se
m|eko pokvar, veca |e steta. Kad vds da me pooze u grob, |a necu nestat.
Zar m|esec sunce nestanu kad zau? Teb se cn smrt, a to |e raan|e. Grob
t se cn tamnca, a dusa |e sobodna postaa. Ko|e to zrno ne nkne kad se
stav u zem|u? Pa zasto da sumn|as u zrno cov|ekovo?
Govoro sam: Bud zahvaan, dome Davudov. I rec: dosa |e stna. Dosao |e
cas. |er svako kruz svo|om putan|om do odreenog roka. Stvara vas Bog u
utrobama ma|k vash, pa vas z |ednog obka u drug pretvara, u tam
trostruko neprozrno|. Ne tugu|te, radu|te se ra|u ko| vam |e obecan. O robov
mo|, nema za vas straha danas, necete bt zaosn. O smrena duso, vrat
se gospodaru svome zadovo|na, |er |e on tobom zadovo|an. U meu
robove mo|e, u u mo| dzenet.
Govoro sam tako, bezbro| puta.
A sad nsam sguran da to treba da kazem starcu sto me ceka. Ne zbog
n|ega, vec zbog sebe. Prv put - koko cu puta ovh dana rec: prv put? - smrt
m n|e zgedaa tako |ednostavna kako sam v|erovao uv|eravao druge.
Deso m se da sam san|ao strasan san. Sta|ao sam na praznom prostoru,
znad mrtvog brata, tabut pokrven modrom cohom zduzo se pred mo|m
nogama, oko mene |ud u krugu, daeko. Nkog ne vdm, nkog ne pozna|em,
znam samo da su zatvor krug oko nas ostav me samog, u mucno| tsn
nad mrtvacem. Nad mrtvacem, kome ne mogu da kazem: zasto drht srce
tvo|e? |er mo|e srce drht, pas me guh muk. Bo me ta|na ko|o| ne vdm
smsa. Ima smsa, govoro sam, branec se od uzasa, a ga nkako nsam
pronaazo. Ustan, govoro sam, ustan. A on |e sakrven mrakom, u mag
nesta|an|a, u zeenkasto| tam, kao pod vodom, utop|enk nepoznath
prostranstava.
Kako sad da kazem samrtnku: Hod posusno putevma gospoda tvoga. Kad
me |eza obuzma od th skrvenh puteva, o ko|ma mo|e scusno znan|e n
sutn|e nema.
V|eru|em u sudn| dan u v|ecn zvot, a sam poceo da v|eru|em u strahotu
umran|a, u strah pred tom neprozrnom crnnom.
Nsta nsam r|eso, kad su me uve u |ednu od soba, mada d|evo|ka me
voda, sao sam spustenh oc|u, da |o| ne vdm ce, da smsm ma sta.
Lagacu t, starce, Bog ce oprostt |er cu govort ono sto oceku|es a ne ono
sto zbun|eno msm.
Ovd|e ga n|e bo. ne podgavs poged, os|eto sam da u sob nema teskog
boesnckog mrsa, ko| se, nakon dugog ezan|a, ne moze ncm st|erat, n
cscen|em, n v|etren|em, n kaen|em.
Kad sam pogedao, potrazvs dugotra|nog boesnka sto ne mrse na smrt,
ugedao sam na sec| |epu zenu, sto |e pods|ecaa na zvot vse nego sto
moze bt dobro.
Cudno |e mozda sto to kazem, a |e zasta tako: os|eto sam se neagodno.
Razoga |e mogo bt dosta. Spremao sam se za ven|e sa starcem,
samrtnkom, prtsnut sam mracnm msma, a nasao se pred n|egovom
kcerkom (nkad |e nsam vdo a znao sam da |e ona!). Nev|est sam
razgovoru sa zenama, pogotovu sa zenama n|ene |epote n|enh godna.
Oko trdeset, cn m se. Made d|evo|ke zams|a|u zvot v|eru|u r|ecma.
Starce se bo|e smrt s uzdahom susa|u o ra|u. Ovakve zna|u vr|ednost
svega sto gube dob|a|u, uv|ek ma|u svo|e razoge, ko| mogu bt cudn,
a su r|etko navn. N|hove zree oc su sobodne kad se obara|u, neugodno
otvorene kad se skrva|u trepavcama. Na|neugodn|e |e sto znamo da one
zna|u vse nego sto pokazu|u, da nas m|ere svo|m neobcnm m|erma,
ko|a tesko sazna|emo. N|hova neobmanuta radoznaost, sto zrac kad se
skrva, zastcena |e n|hovom neprkosnovenoscu, ako to samo hoce. A m
pred n|ma nsmo zastcen ncm. Uv|erene u svo|u snagu, ko|u ne korste,
drzec |e kao sab|u u korcama a m |e ruka uv|ek na bacaku, geda|u u
nama moguceg roba, prezreno stvoren|e bez razoga ponosno na svo|u
nekorsnu snagu. Ta uda samouv|erenost toko |e ub|ed|va, da d|eu|e kad
|e prezremo. Osta|e strah u cov|eku, pored pouzdan|a, u neku nepoznatu
mogucnost u neku vradzbnu, u neku ta|nu su bsovu.
Ova zena maa |e neku posebnu snagu ko|a n|e n|ena vec so|a kome |e
prpadaa. N|en stav n|en pokret, sgurn, zapov|ednck (tako m |e
pokazaa da s|ednem), zgeda su ubazen, umeksan necm sto nsam znao
da odredm, dugom navkom, mekanm s|a|em surmom os|encenh oc|u u
prorezu |asmaka, rukom sto |e sav|ena kao abudov vrat drzaa |edan kra|
tanke tkanne, cudnom draz sto zb|a z n|e kao caro|a.
Ibsova kc, mso |e u men se|ak, prokn|ao dervs, zacuen obo|ca.
Mrak se uvaco u sobu, b|eo se samo n|en veo n|ena ruka. S|ed smo
gotovo na dva kra|a sobe, zmeu nas |e nedovo|na razda|na sobe mucno
ocekvan|e.
- Pozvaa sam hafz-Muhameda - r.eka |o, zastcena poutamom.
Ba |e nezadovo|na. I se men tako ucno.
- Moo me da doem m|esto n|ega. Boestan |e.
- Sve|edno. I t s pr|ate| nase kuce.
- |esam.
Hto sam da kazem vse, svecan|e: ne bh zasuzo |epu |udsku r|ec ako ne
bh bo, nedosto|an pazn|e naseg dobrotvora, u nasm srcma ova kuca |e
zapsana tako da|e, nesto kao u p|esm, a |e spao sakato.
D|evo|ke su use sa sv|ecama posuzen|em.
Cekao sam.
Sv|ece su gor|ee zmeu nas, na peskunu, sa strane. Izgedaa |e bza,
opasn|a. Nsam znao sta sprema.
Mso sam da su me pozva zbog n|enog oca, dosao bh da se nsam nadao
cudu, neko| skrveno| mogucnost, nekom srecnom suca|u, da pokusam
spast brata. Izmeu razgovora o smrt ra|u, sm|esto bh negd|e r|ec ko|om
bh trazo most za n|ega, mozda b pomogo, mozda b ucno sevap, pred
vek put o kome nsta ne znamo, mozda b podgao seb zaduzbnu. Mozda.
|er pred smrt se s|ecamo da nam dva anea s|ede na ramenma zapsu|u
nasa za dobra d|ea, stao nam |e da popravmo svo| racun, a tesko da se
moze korsn|e umr|et nego sa pementoscu ko|a osta|e sv|eza neuksa za
nas. A mogao bh. A|n-efend| |e vse stao da se ne zam|er bogatom tastu
nego da zadrz u zatvoru nekog |adnka, ako b A|aga oduco da mu n|egovo
|ednostavno osoboen|e, bez zrtve bez muke, bude stepenca na putu u ra|.
Nkad nsta akse ne b zasuzo ne v|eru|em da b odbo.
A o n|o| nsta nsam znao, n o cemu b moga da govor sa mnom, n za sto
bh mogao da |o| posuzm. Nkakvu vezu zmeu sebe n|e nsam uspo da
sagedam.
Sta|a smo |edno prema drugome kao dva ratnka sa skrvenm oruz|em za
ea, kao dva protvnka sa skrvenm nam|erama u seb, pokazacemo se kad
krenemo u napad, cekao sam da vdm sta hoce da zauzme, sta hoce da
oduzme, nada |e |os zv|ea u men a n|e ba cvrsta kao maopr|e, ova zena
|e suvse mada, |epa, da b msa na anee sto b|eze nasa d|ea. Za n|u
|e posto|ao samo ova| sv|et.
N|e dugo ok|evaa, n|e dugo traza r|ec, ba |e zasta ratnk sto poaz u
btku ne zadrzava|uc korak, ne osvrcuc se. To |e od n|enog so|a, a zbog
mog. Preda mnom se ne ustrucava, ako se kad ustrucava. U pocetku sam s
pazn|om prato n|en nam|erno th gas, bo|e zurne, susao govor sto |e co
na vez, na nzan|e bsera, r|ecma skopom sasvm drukc|m od cars|skog,
pomao uveo a kcen, s mrsom ovh starh oda|a dugog tra|an|a.
- N|e m ako da ovo kazem, ne bh reka svakome. A t s dervs. Vdo s
cuo sgurno svasta, pomagao |udma koko s mogao. I znas da se u svako|
porodc desava|u stvar ko|e nkome nsu drage. T pozna|es moga brata
Hasana?
- Pozna|em.
- O n|emu bh ht|ea da govorm.
Reka |e tako, pocn|uc, sve sto |e trebao: poaskaa, pokazaa pov|eren|e,
pozvaa se na mo|e zvan|e, prprema me na ono sto ce rec a sto n|e |epo,
uk|ucvs u to sve porodce, da ne zaboravm da su ruzne stvar svac|e a ne
samo n|hove, pa ako |e tako zo vece, sramota |e man|a, |er |e opsta, moze
se o n|o| bez zazora govort.
Iza tog nekorzno |epog uvoda s|eda |e prcno nam poznata zaba zbog
surgave ovce u porodc, zbog vekh nada ko|e su sramotno znev|erene. To|
porodcno| zautao| ovc ne smeta n|ena suga, a za n|h |e to tuga nesreca,
sramota pred sv|etom strah pred Bogom. Tu |epu tuzbacu p|eva|u pred
nama ponekad skreno, nada|uc se pomoc, ko|u obecavamo a r|etko
spun|avamo, a na|cesce da budemo sv|edoc pred |udma kako su on ucn
sve sto su mog, cak su boz|e |ude pokrenu, n|e n|hova krvca sto |e zo
neskor|en|vo.
Napamet sam znao tu prcu, odavno nam |e vec prca|u, mo|e zanman|e |e
odmah spasnuo cm sam |e cuo, susao sam |e s aznom pazn|om,
prkrva|uc to prvdno budnm zrazom. Bez razoga sam ocekvao nesto
neobcno, nesto nesvakdasn|e sto ce me znenadt. Nsta me nece
znenadt, ona ce rec ono sto |e red da kaze, pozace se na brata zamoce
me da razgovaram s n|m da pokusam da ga urazumm. |a cu sa saucescem
prmt to toboze tuzno spov|edan|e, obecacu da ucnm sve sto |e u mo|o|
sabo| moc, uzda|uc se u boz|u pomoc. I sve ce ostat na stome, ona ce bt
mrna |er |e zvrsa duznost znace se za to, |a cu govort s Hasanom trudec
se da ne spadnem sm|esan. Hasan ce nastavt da zv kako mu se sva,
srecan sto n|egova porodca zbog toga b|esn. I nko nece mat stete od
svega. N korst. A na|man|e |a, mo| zatvoren brat. |er ona govor bez
stvarne potrebe, bez zgeda na korst usp|eh, sa makm os|ecan|em
drustvene obaveze, nam|en|enm za tue us. |a treba da ga obznanm. A to
|e samo |epo ophoen|e, stav ko| odgovara ugedu porodce, opravdan|e za
neokuzene, ogravan|e od krvca, n|egovo sk|ucvan|e. Ona dob|a mao, n
zdaeka toko da bh za uzvrat mogao trazt most za svoga brata. Ovakvh
odmetnka od porodce, kao sto |e Hasan, bvao |e sve vse, zgedao |e da
m |e dosado red uged oceva, Hasan |e samo |edan od mnogh, pa to n|e
ba neka narocta sramota, vec po|ava kao mnoge druge ko|ma |e |udska
vo|a tesko moga da uprav|a.
Neudub|en, neuvucen u n|enu prcu, ko|o| sam znao kra| cm sam cuo
pocetak, nmao ganut n|enm za|en|em |er |e neskreno, a ona |e znaa da
odrz m|eru, ne zeec da pret|era. Dovo|no |e da kaze. Bo |e neke
prhvat|ve bezobzrnost u tom vrsen|u duznost ko|u srce n|e trazo.
Kad vec nsam mao razoga n mogucnost da |e susam s pazn|om, poceo
sam s pazn|om da |e posmatram. To sam cno sa zanman|em, moga |e
mst da |e to zbog n|enh r|ec, tako smo zgeda prsto|n obo|e.
Gedao sam |e doduse od samog susreta, znenada me |epotom gatkog ca
sto se pros|avao kroz tanku tkannu, stsavanom sv|etoscu vekh oc|u sto
su otkrvae vreu nagost teske s|enke u n|o|. A to |e bo etmcan poged,
uznemren, nesguran, u ocekvan|u onog sto ce ona rec, vse |e govoro o
men nego o n|o|. A kad |e sknua sa sebe opcn|enost, kad sam se usanco u
sgurnost tobozn|eg susan|a, povuka me da |e vdm ocma a ne strepn|om.
N|e to ba obcna radoznaost, da bo|e sagedamo ova neobcna stvoren|a,
toko zvan naseg sv|eta, a ko|u r|etko zadovo|avamo, |e cak ne
os|ecamo u susretma, z razum|vh obzra. Iznenada sam se nasao u
pooza|u da |e posmatram skrven, ne remetec nsta u odnosu, osta|uc pred
n|om dervs ko| uvazava n|enu vo|u n|eno gospodstvo. Mao nadmocan u
seb zato sto znam sta ms, sto |e sobodno gedam, a ona mene ne vd.
Ne vd, nsta ne zna o men. To |e prednost ko|u b cov|ek uv|ek mogao da
ze, a r|etko |e ostvaru|e. To |e ona stara n|egova ze|a da bude nevd|v. A
ne cnm nsta ruzno, gedam mrno sabrano, znam da se u men nece
pokrenut n|edna msao ko|e bh se s|ecao sa stdom.
Prvo sam zapazo n|ene ruke. Dok |e prdrzavaa |asmak, prsnom kretn|om,
ko|a |e odreena, bez mnogo mogucnost, be su razdvo|ene nezrazte,
|edva su se prm|ecvae. A kad |e pusta tkannu sastava ruke, one su
od|ednom ozv|ee, postavs c|ena. Nsu u pohod poaze nago nt su se
kretae zvo, a |e u n|hovom stsanom mrovan|u, aganom utan|u, bo
toko snage nekog neobcnog smsa, da su neprestano prkvae mo|u
pazn|u. Izgedao |e da ce svakog casa ucnt nesto vazno, nesto presudno,
stvara|uc tako napetost ocekvan|a, stanu uzbud|vu. Mrovae su u kru,
sastav|ene, obgr|ene, kao da se dave u tho| cezn|, cuva|u |edna drugu da
ne oduta|u, da ne ucne stogod nerazumno, nepomcne u neprestanom
taasan|u sto se |edva vd|eo, sIcno nemrnom drhatu, akom grcu od
preob|a snage. Onda su se bez zurbe razdva|ae, kao da su se dogovore,
samo trenutak ebd|ee, trazec se, pa n|ezno padae, poput za|ub|enh ptca,
na atasno ko|eno, opet zagr|ene, nerazdvo|ne, srecne u svom sastav|enom
cutan|u. Dugo |e tako tra|ao, |edna se pomaknua, prstma sto su se sporo
strasno grc pocn|aa da gad atas spod sebe, kozu spod atasa, a druga
|e ezaa na n|o|, pr|ub|ena, utsana, osusku|uc necu|no pucketan|e gatkog
kumasa nad okrugm mermernm ko|enom. Samo ponekad b se otknue
|edna b posa u samostaan pohod, da ovas dodrne mnusu na kra|u uha
std|vo skrvenog spod crne kose crvenkasta ods|a|a, b se zaustava u
vazduhu, da cu|e neku r|ec, pa b se povaca, bez mnogo zanman|a za
razgovor, duc u susret ono| drugo| sto |e cutaa, uvr|eena tom maom
nepazn|om.
Prato sam h, znenaen zraztoscu n|hova osamo sta|enog zvota, kao dva
maa stvora sto ma|u svo|u vasttu zvotnu putan|u, svo|e proht|eve svo|u
|ubav, svo|u |ubomoru, cezn|u, bud, u |ednom trenutku odusev|en, u
drugom upasen, zbog ude ms o zatvorenost besmsenost tog stnog
zvota, scnog svakom, a |e to ba brza bezopasna msao, trenutn otkuca|
drukc|eg zvota u men, ko| nsam zeo da budm.
Gedao sam h zbog |epote. Pocn|ae su od zgavaka, ovcene hahaama
vezenm rubom svene kosu|e, n|ezno obh nepo|m|vo tankh zgobova,
prozracnh canaka. Na||eps su b prst, dug, gb|v, sv|ete koze savene
u pravne cun|eve sa s|enkama pregba, zacudno zv kad su se poako sr
skup|a u prozrnu casku, kao atce.
A ako sam prvo obrato pazn|u na ta dva maa stvora, dv|e zvotn|ce, dv|e
spe, dva cv|eta, nsam h prm|ecvao same, n u pocetku dok sam na|vse u
n|h gedao, n pos|e kad sam |e otkrvao kao nepoznatu zem|u. Sve |e na
n|o| bo skadno nerazdvo|vo: poged oc|u ako ovcen crnom bo|om, sto se
spa|ao s pokretom ruke |edva skrvene provdnom tkannom kosu|e; mek
nagb gave; kad b zatreptao zatom obuhvacen smaragd na ceu,
nesv|estan trza| noge u srebrno| papuc; ce bez neravnna, po kome se
razvaa baga sv|etost nekud znutra, z krv sto se preobracaa u tope
ods|a|e; vazan b|esak zuba za prvdno |enh, punh usana.
Imaa |e samo t|eo, sve drugo |e n|me potsnuto. N|e u men probuda
ze|u, ne bh to seb dopusto, udavo bh |e u samom zacetku, stdom, ms|u
o godnama zvan|u, sv|escu o opasnost ko|o| bh se zvrgao, strahom od
nemra ko| moze da bude tez od boest, navkom da vadam sobom. A
nsam mogao da sakr|em od sebe da |e gedam sa zadovo|stvom, sa
dubokm mrnm uzvan|em ko|m se geda tha r|eka, nebo u predvecer|e,
m|esec u ponoc, procv|etao drvo, |ezero moga d|etn|stva u zoru. Bez ze|e
da se ma, bez mogucnost da se potpuno dozv, bez snage da se ode.
Ugodno |e bo gedat kako se ove n|ene zve ruke, kako se zaborav|a|u u
gr, ugodno |e bo susat |e kako govor, ne, n|e trebao nsta da govor,
dovo|no |e bo da posto|.
A onda m |e doso do sv|est da |e opasno ovo radosno posmatran|e, nsam
se vse os|ecao nadmocan, n skrven, ozv|eo |e nesto neze|eno u men. N|e
to ba strast, vec mozda gore od toga: uspomena. Na |ednu |ednu zenu u
mome zvotu. Ne znam kako |e spvaa spod nasage godna, n|e |epa kao
ova, n|e |o| n scna, zasto |e |edna dozvaa drugu, vse me se tce ona
daeka ko|a ne posto|, dvadeset godna |e zaborav|am, pamtm, doaz u
s|ecan|e kad necu kad m ne treba, gorka kao pen. Dugo |e n|e bo u
men, odake sad da se |av. Da zbog ove zene s cem z gr|esnh snova, da
zbog brata, da ga zaboravm, da zbog svega sto se deso, da se
prekorm? Da se prekorm sto sam spusto sve mogucnost, vse ne mogu
da h vratm.
Oboro sam poged, nkad cov|ek ne sm|e mst da |e sguran, n da |e umro
sto |e proso. A zasto se bud kad m |e na|man|e potrebno? N|e ona vazna,
ta daeka, s|ecan|e na n|u zam|en|u|e skrvenu msao da |e sve mogo bt
drukc|e, pa ovo sto me bo. Odaz, s|enko, nsta n|e mogo bt drukc|e,
naso b se nesto drugo da bo. Ne moze bt drukc|e pa da bude bo|e u
|udskom zvotu.
Ova sto me pokrenua, vrata me seb.
- Susas ?
- Susam.
|e prm|eta da sam se zgubo?
- Susam, nastav.
Susao sam zasta, to |e sgurn|e. Susao cuo, znenaen sto ona ne prca
sasvm obcnu prcu, n|e doduse n neobcna a n|e dosadna, vr|edo |e
susat, vr|edo vse nego gedat. Mo|a nada |e od|ednom dga gavu.
Isprcaa |e, a to sam znao, cudnu sudbnu svoga brata, sto |e svrso skoe u
Cargradu dospo do pooza|a ko| |e odgovarao n|egovu znan|u ugedu
porodce (|edno |e mozda prec|ena, drugo potc|ena, |er pooza| mu n|e bo
vsok, a |e tako zravna dobtak gubtak). B su ponosn na n|ega sv
n|egov, pogotovu otac. A onda se deso nesto nenadano, nko to ne um|e
da ob|asn, nko ne zna da kaze prav razog, cak n Hasan: zm|eno se,
sasvm. Kao da nkad n|e n sreo u zvotu onog dvnog madca, reka |e. I sv
se zaprepasteno pta|u, kud |e otso n|egovo znan|e o kome su muders
govor s prznan|em, kako su se bez traga zgube toke godne, gd|e se to
prpremao zo. Ostavo |e suzbu, ne uptavs nkoga, dosao ovamo, ozeno se
kako mu ne odgovara, poceo da se druz s prostm |udma, okrenuo da p|e
da razbacu|e metak, cuda prav po kasab sa svo|m drustvom, kod ceng|a
(gas |o| se utsao, a n|e konuo) na drugm m|estma ko|e n|e |epo n
pomenut. A onda |e postao krdz|a (u gasu |o| gaen|e, gotovo uzas),
dogon stoku z Vaske, z Srb|e, odgon u Damac|u Austr|u, za druge
trgovce, kao pretrga, tu suga. Isteto se, upropasto, man|a nesta|e, poa |e
prodao sto |e od ma|ke ostao, otac se zbezumo, zbog Hasana |e u poste|u
pao, uzaud |e moo, uzaud pr|eto, nko ga s tog puta ne moze odvratt. I
otac vse nece da zna za n|ega, ne dopusta n me da mu se pomene pred
n|m, kao da ga nema, kao da |e umro. Ona |e oc spakaa pred ocem, a
nsta n|e pomogo. Tada |e reka onko sto |e probudo mo|u pazn|u: zurna |e
zasvraa zanm|vu p|esmu. Otac |e oduco da ga sk|uc z nas|edstva, da
sastav testament pred ugednm |udma da ga se |avno odrekne. I eto, da
se to ne b deso, da ne bva gre nego sto |est, mo me da govormo s
Hasanonm da se on sam, dobrovo|no odrekne nas|edstva, da ne padne
oceva ketva na n|ega, da bude man|a sramota za porodcu. O tome, dodaa
|e, n|en A|n-efend|a nsta ne zna, nece da se m|esa zmeu oca sna, ona
cn sve na svo|u ruku, da uman| nesrecu, a m |o| mozemo mnogo pomoc,
|a hafz Muhamed |er, cua |e, Hasan doaz u nasu tek|u, to |o| |e drago da
makar ponekad porazgovara s pametnm dobrm |udma.
Bo sam |o| zahvaan sto se tako razgota preda mnom. Pokazaa |e
doduse da me ne c|en mnogo, |er se ne ustrucava, a sve|edno, vazn|e su
stvar be u ptan|u.
Neka |e bagosovena hafz-Muhamedova sumn|va boest, stvora m |e
prku o kakvo| nsam mogao n mst. N n|en otac, pred smrt, ne b mao
vse razoga da m pomogne. Bo m |e |asno da A|n-efend|a zna za sve ovo,
da |e mozda smso r|ec ko|e |e n|egova zena sa zadovo|stvom zgovora.
On |e mogao znat da n|e ako st |ednca sna nas|edstva bez stvarnh
razoga. A da |e bo sguran, da su b sgurn, ne b se mnogo brnu za uged
porodce, ne b nas zva u pomoc. Pa dobro, mso sam, geda|uc |e s
pazn|om ko|u sam |o| u pocetku ostao duzan, nasto|ec da m zraz ca ne
bude suvse veseo. U nevo| smo t |a, zbog brace. T svoga hoces da
upropasts, |a svoga da spasem. Zemo to vse od svega, obo|e, samo sto |e
mo|e posteno, tvo|e pr|avo. A neka bude, ne tce me se. Nsta ne znam o
vama, a cn m se da |asno vdm koko mozes da budes nadmocna nad
svo|m beskrvnm kad|om, ko| postu|e tvo|u snagu tvo|e bogatstvo, |er
nema n |edno n drugo. |edna n|egova stdna noc, |edan tvo| oducn|
zaht|ev mog b da zm|ene sudbnu moga brata. Tako mao uazemo, a
toko mnogo dob|amo.
Gotovo da sam |o| otvoreno rekao: u redu, nemamo vse razoga da se
kr|emo. Dacu t Hasana, da| m moga brata. Teb do tvog n|e stao, |a bh za
svog ucno mnogo vse.
Nsam rekao, naravno. Uvr|eda b se zbog mo|e otvorenost, ne voe |e kod
drugh.
Rekao sam, prsta|uc na n|enu mobu, da Hasan zasta doaz u tek|u, da |e
pr|ate| hafz-Muhamedov (sto |e ba stna), mo| (sto n|e ba stna), da
cemo s n|m govort da ucn sto ona traz, |er sam drnut n|enom
sestrnskom zaoscu n|enom brgom za uged porodce. |er ako su on
ostecen, sv smo ostecen, moramo pomoc da ne padne |aga na ono sto |e
meu nama na|bo|e, da spr|ecmo zurade podsm|ehe kad se ugednma
desava|u nesrece. A obavezu|e me zahvanost prema dobrotvoru tek|e
(pomenuo sam n|enog oca nam|erno, kad kc nece). I msm da |e dobra ne
samo n|ena nam|era vec zamsao, |er b sve drugo bo nesgurno. Tesko |e
razbastnt prvog nas|ednka bez krupnh razoga.
- Krupn razoz posto|e.
- Govorm o sudu. Hasan trgu|e stokom, to |e stna, a to n|e neposteno
zanman|e. Tros, a ono sto zarad. Poa man|a dao |e svo|o| bvso| zen, a
n|e prodao. Tesko da ma kakvh razoga, a ne krupnh.
Os|ecao sam se sguran, sgurn| od n|e, zm|eno sam odnos u samome
seb. Nsmo ono sto smo b u pocetku, ona gospodska zena |eph oc|u, a |a
skromn dervs, v|ecn se|ak, vec dvo|e |ednakh sto govore o posovma. Tu
sam |ac od n|e. A dok sam se sagasavao s onm sto |e govora, gedaa me
bagonakono, bo |o| |e to sasvm razum|vo, a kad sam rekao ono sto n|e
mogo da |o| se dopadne, uk n|enh obrva poceo |e da se grc, poged |o| se
zaostro. Mo|e suprotstav|an|e |o| |e zgedao gupo nadz|sko.
- Otac ce ga razbastnt, sgurno - reka |e pr|etec.
Nsam se mnogo brnuo da ce ga otac razbastnt nece. Nt me mnogo
uznemra svo|om |utn|om. Hto sam samo da |o| razb|em sgurnost, da
postgnem ono do cega m |e stao.
- Moze ga razbastnt - rekao sam mrno. - A otac |e star vec dugo bou|e.
Hasan moze podc tuzbu za obaran|e testamenta, dokazvace da |e otac bo
sab, nemocan, da n|e pr puno| sv|est dono oduku, da ga |e neko
nagovoro.
- Ko b mogao da ga nagovor?
- Govorm o tuzb. Sve|edno ko. Bo|m se da b presuda spaa u Hasanovu
korst. Pogotovu sto se ne b sudo ovd|e, zbog A|n-efend|e. A ne sm|emo
zaboravt da Hasan ma veza.
Gedaa me cutec. Sknua |e |asmak davno, |os kad su sv|ece donesene
kad |e pocea svo|u ruznu prcu. Na |epom cu od m|esecne oc su s|ae u
ugovma zskom ods|a|a od pamena sv|eca, drhtavo nemrno. To n|e n|en
drhta|, a ga prmam kao n|en. Mao sam zurad. Znam da sam |e uznemro,
n|e v|erovaa da cu n|eno| zams natovart na vrat ovoke teskoce, mada |e
sgurno znaa za neke.
Posmatraa me netremce, kao da nasto| da vd trag sae na mome cu,
nesgurnost uv|eren|a, mogucu nedoumcu. A vd samo sgurnost za|en|e
sto |e tako. Cno m se da n|ena |utna raste, kao z ponornog zvora, |es
teza sto n|e moga da se suprotstav dosto|nm razogom, nam|erno
sacekavs da |e prepav, spr|eco sam da zb|e. Prstao sam na sve sto |e
ht|ea, a su opravdane zam|erke ostae:
- Treba ga nagovort, da sve proe bez tuzbe.
Mso sam da ce ustra|at u svome prkosu, osporavace mogucnost ma
kakvog parncen|a m|en|an|a oceve vo|e, a onda ce otpocet drug
razgovor, ko| |o| nudm.
Odustaa |e, meutm, od otpora odmah. Zuro |o| se.
Uptaa |e, otkrva|uc svo|u neuv|erenost: - Da ce prstat?
- Treba pronac dobre pametne razoge ko| ga nece n na|utt n uvr|edt.
S n|m |e tesko na prkos.
- Nadam se da mozete nac dobre pametne razoge.
To |e podsm|eh, nestrp|vost. Msa |e da ce sve bt akse.
I |a sam tako mso.
- Pokusacu - rekao sam.
Ne znam da |e u mome gasu os|eta nesgurnost, koeban|e, sumn|u. Ne
znam. A mo|e odusev|en|e |e zasta konuo.
- Ne v|eru|es da ce prstat?
- Ne znam.
Da sam zdrzao samo |os trenutak, da |e mo|a |ubav prema bratu ba mao
|aca od moranh obzra u men, sve b se svrso dobro. I b bo gore. A bh
mozda spasao brata.
Nsam ako odustao od svo|e ze|e, kao sto b mogo zgedat. U |ednom
|ednom trenu nasao sam bezbro| razoga za |edno za drugo, da
prstanem da odb|em, cesto |e to bo st razog, dok |e ona cekaa, u
kratkom razmaku vremena, koko da se odahne, b|esna |e u men ou|a.
Oducvao sam o svome bratov|evom zvotu. Predacu |o| n|enog akov|ernog
brata, nas|esce na sav|ete pr|ate|a. Napatcu za trud zda|u, ne suvse
veku, |er b bez mene ucn sto hoce, a |a bh mogao pomoc da sve pak
zgeda |epse. Zasto da se stdm, zasto da predbacu|em seb? Brata
spasavam!
Samo, trebao |e da vcem |ace, uv|er|v|e, da nadvcem drug gas ko| me
opomn|ao. Ne znam sta |e brat ucno, ne znam koko |e krv, ne v|eru|em da
|e sta tesko, suvse |e posten mad za vece zo. Mozda ce ga pustt
uskoro. A ako nece, cak da sam sguran da nece, mogu prstat na ovu
nepostenu zav|eru protv cov|eka ko| m nkad n ruznu r|ec n|e rekao? N|e
u ptan|u metak, nemam ga ne postu|em ga mnogo n kod drugh. U ptan|u
|e nesto drugo, nepravda, pr|av postupak, neposten|e, nasno oduzman|e
prava. Ne c|enm mnogo n|enog brata, povrsan |e, akomsen, cudan, a da
|e gor nego sto |est, kako cu se opravdat pred sobom ako ovo| bezobzrno|
zen pomognem u ovo| ha|ducko| p|ack?
Sta sam onda govoro drugma toke godne? Sta cu rec seb pos|e svega?
Zv brat ce me neprestano pods|ecat na mo| ruzn cn, ko| vse necu moc
popravt. Nsta nemam osm uv|eren|a da sam castan, ako to zgubm, bcu
rusevna.
Tako sam mso, zasta. Mozda ce nekome zgedat cudno kako sam mogao
da se koebam zmeu te dv|e ne|ednake stvar, da ucnm stnu zda|u da
bh osobodo brata. A kad |e cov|ek nauco da m|er svo|e postupke strogm
m|erma sav|est, bo|ec se gr|eha mozda vse nego smrt, onda to n|e
tako cudno.
Osm toga, znao sam, potpuno sam bo sguran, treba samo da odem Hasanu
da mu kazem: odrec se, zbog moga brata, odrekao b se, odmah.
A nsam mogao, nsam hto nsta da |o| kazem dok s n|m ne razgovaram.
Pozurvaa me, razb|a|uc mo|e koeban|e: - Ne bh zaborava ucn|enu
usugu. Stao m |e da se ne dze buka oko nase porodce.
Cme b vrata usugu, vek Boze!
Ustan, Ahmede Nurudne, ustan za.
- |avcu t - rekao sam, utruc put za ponovno vden|e.
- Kada?
- Cm Hasan doe.
- Vraca se za dan, dva.
- Onda za dan, dva.
Usta smo u stom casu.
N|ena |epa ruka n|e se podga da sakr|e ce. B smo u zav|er.
Nesto se ruzno deso meu nama, nsam bo sguran da sam ostao potpuno
cst.
3
Mo| Boze, on ne v|eru|u!
Nemr me strp|vo cekao, kao da sam ga ostavo pred ovom kucom, opet ga
uzeo kad sam zasao.
Samo |e sad bo sozen| nego maopr|e, obogato se, otezao, postao
neodreen|. Nkakvo zo nsam ucno, a |e ostao s|ecan|e na muku tsnu,
neprozran mrak, cudna sv|etucan|a, mucno cekan|e, ruznu napetost,
skrvene sm|eskom u|epsavane ms, stdne ta|ne, cno m se da sam
nesto promaso, da sam u necemu pogr|eso, a ne znam u cemu, ne znam
kako, ne znam a nsam mran. Tesko sam podnoso ta| os|eca| neagodnost,
uznemrenost ko|o| nsam mogao da odredm uzrok. Mozda zato sto nsam
pomenuo brata, sto nsam nasto|ao da o n|emu govormo. A to sam ucno
nam|erno, da nsta ne pokvarm. I sto sam prsustvovao ruznom razgovoru
cuo ruzne nam|ere, a nsam se suprotstavo, nsam uzeo u zasttu nevna
cov|eka; samo, |a sam mao svo|e razoge vazn|e od svega toga, ne b bo
pravo da seb predbacu|em prevse. Cemu god sam se prbzo, nasao sam
opravdan|e, a tegoba |e pak ostaa.
Ba |e m|esecna, krhka svena, nsan na mezarucma b|easa su se topo,
zmeu kuca cucora |e razb|ena moc, po sokacma av|ama uznemreno se
kretao mad sv|et, cuo se kkot, daeka p|esma, sapat, zgedao |e da u
ovo| urevsko| noc kasaba cept u groznc. I od|ednom, bez kakva razoga,
os|eth da sam zdvo|en z svega ovoga. Neprm|etno se uvukao u mene
strah, sve |e poceo dob|at cudne razm|ere, nsu to vse ba poznata
kretan|a, n poznat |ud, n poznata kasaba. Nsam h nkad vdo ovakve,
nsam znao da se sv|et moze toko zobct za dan, za sat, za tren, kao da
se uzbuna ven|acka krv, nko |e utsat ne moze. Vdo sam h po dvo|e,
cuo po dvo|e, b su za svh taraba, za svh kap|a, za svh zdova, nsu se
sm|a kao drugh dana, n geda, n razgovara, gasov su m prgusen,
tesk, vrsak se prob|a kao mun|a u ovo| ou| sto pr|et, vazduh |e natop|en
gr|ehom, noc ga |e puna, poet|ece nocas v|estce s kkotom znad krovova
povenh m|ekom m|esecne, nko nece ostat razuman, buknuce |ud
strascu b|esom, udoscu ze|om da se upropaste, od|ednom, sv, kuda cu
|a? Trebao b se mot, trazt most od Boga za sve gr|esne, kaznu, da h
urazum. Obuzmaa me srdzba, kao groznca, kao nastup. Zar nsta ne
pomaze sve sto cnmo? |e r|ec boz|a ko|u propov|edamo mutava gnena,
|e uho n|hovo guho za n|u? |e prava v|era u n|ma toko saba da se rus
kao trua ograda pred krdom dv|h strast?
Iza taraba su se cu vre gasov d|evo|aka sto su spremae moduh crvena
|a|a u bakrace pune vode, da se u ranu zoru zm|u, kao dv|ac v|eru|uc
caro|ama cv|eca u noc.
Sram vas bo, govoro sam u drvenu tarabu, sram vas std bo. C|u v|eru
v|eru|ete? Ko|m se se|tanma preda|ete?
Uzaud |e bo sta cnt govort te vecer, ue od drugh. U ponoc otc ce
ove d|evo|ke pod vodence goe se kupat na vodeno| ma| sto |e raspa
vodencn tocak, se|tan, sto tad usta|u sa svo|h egaa, rutavm sapama
p|eskace h po vaznm butnama, s|a|nm od m|esecne.
Idte kuc, kazem madcma sto naaze, ob|esn. Sutra |e D|urev, kaursk
svetac, n|e nas. Ne cnte gr|eha.
A n|ma |e sve|edno, c|eo| kasab |e sve|edno, nko m ovu noc ne moze
oduzet.
To |e staro pravo na gr|eh u |ur|evsko| noc. Cuva|u ga mmo v|ere, protv
n|e, pogan u ova dvadeset cetr sata razbudnog mrsa moduha |ubav,
moduha sto gr|esno mrse na zenu |ubav sto mrse na moduh zenskh
bedara. Gr|eh |e prosut u tom spregu dana noc, stedro, kao z ogromnog
vedra, z zatvorenh m|ehova ze|e. Vuce se staro tue vr|eme za nama, |ace
od nas, |av|a|uc se u pobun t|ea, ko|a kratko tra|e, a pamt se do s|edece
pobune. Tako ne presta|e, sve ostao |e prvd, sve sto |e zmeu th
skonskh pob|eda gr|eha. I n|e toko nevo|a u razbudnost vec u
v|ekovnom tra|an|u tueg za, |aceg od prave v|ere. Sta smo ucn, sta smo
postg, sta smo srus, sta zgrad? Da se uzaud ne bormo protv
prrodnh nagona, |ach od svega sto moze da poud razum? Da n|e suvse
suho neprvacno, ono sto da|emo u zam|enu za socno drevno dv|an|e?
Cme se suprotstav|amo carma pradavnh dozva? Hoce nas osvo|t daek
dv| prec vratt na svo|e vr|eme? Nsta drugo ne zem vec da mo|e
strahovan|e bude gore od stne, a se bo|m da |e poged mo|e uznemrene
duse bstr| nego u mo|e brace ko|ma |e bz ova| sv|et od onoga. Nkoga ne
tuzm, Boze ko| sve znas, bud mostv men, n|ma, svma gr|esnm
|udma.
Zapamto sam tu noc, zapamto bh |e po vren ko|om me gusa po
praznn ko|om me strugaa tua strast, da nsta drugo n|e bo. A Bog |e
hto da ona bude drukc|a od ostah, da se u n|o| suc, kao na dugo
prpremanom sretan|u, sve sto |e rasc|epo mo| zvot na dv|e poovne, da
me odvo| od svega sto sam bo cetrdeset mrnh godna.
Vracao sam se prema tek|, pogruzen, utucen, mozda |edn nesrecan cov|ek
te vecer u kasab, zmrucen nemrom zm|en|enh sokaka, prta|enom
m|esecnom, bezrazozno ozv|em strahom, nesgurnoscu ko|om me
spun|avao sv|et, kao da sam proazo zmeu zapa|enh kuca, mrna
zaspaa tek|a |e zgedaa kao ze|eno utocste, c| ce me debe zdov vratt
tsn ko|a m |e potrebna mru ko| nece bt gaen|e. Prouccu |asn u
motv uspoko|t uzdrhtau dusu, sto pat teze nego sto |e Bogu drago. |er
prav v|ernk ne sm|e past u oca|an|e maodusnost. A |a, gr|esan, bo sam
toko maodusan da sam zaborav|ao razog sto sam ga nasao na putu,
vracao ga naporom sv|est, da ma za sto da se drz mo| nemr. Hto sam da
zav pagansk gr|eh bude |edn razog, kako bh druge ostavo u tam.
N|e trebao da |urm v|estce te noc po sokacma, n|e m bo stao do tueg
gr|eha, a sam hto da okrenem ms od brata od skusen|a ko|e m |e
posato, a uspo sam samo da se vratm nespoko|an zatrovan.
U drugm nocma osta|ao bh cesto na m|esecn nad r|ekom, pusta|uc da me
poako osva|a tho paucan|e s|ecan|a, ne|asnh ze|a, znao sam kad to
sm|em, kad god |e u men vedr mr ko| ne pr|et burama. A kad sam
nasucvao makar nagov|esta| uzburkanost, st|esn|avao sam se u cetr zda
svo|e sobe, prs|avao se da dem poznatom tvrdom stazom motve. Ima u
n|ma nesto prsno zasttncko, kao u starm porodcnm stvarma ko|e su
postae nepr|etec do nas samh, one su prznata prm|ena ut|eha, smru|u
umrtv|u|u opasnu msao sto ponekad bez nase vo|e ozv u nama,
v|eru|emo m ne msec, svo|u sabost stav|amo pod zasttu n|hove prastare
snage, uman|u|emo svo|e |udske brge more navkom da h m|ermo
v|ecnm m|erma, stav|a|uc h tako u neravnopravan pooza|, svodmo h
na neznatne razm|ere.
Te noc nsam mogao da ostanem u basc, potrebno m |e bo da se odvo|m,
da zaboravm, a ovd|e se sve nametao kao zazov. M|esecna |e edena kao
da |e zaudaraa na sumpor, cv|ece |e mrsao pre|ako, razdrazu|uce,
pocupat b ga trebao, pogazt nogama, da ostane samo cka| pusta edna,
da ostane mezar|e, bez oznaka, da ne pods|eca nnasto, da ostane goa
|udska msao, bez ska, bez mrsa, bez veze sa stvarma oko nas, r|eku b
trebao zaustavt da ne zubor podsm|es|vo, ptce podavt po krosn|ama
pod strehama da ne cucore besmseno, porust sve vodence pod ko|ma se
kupa|u goe d|evo|ke, zagradt sokake, zakovat kap|e, som utsat zvot, da
ne bu|a zo.
Urazum me, Boze.
Nkad nsam s takvm nerazumnm b|esom mso o |udma zvotu. Upaso
sam se. Odake ta ze|a da ncega ne bude?
Hto sam da uem u sobu, morao sam da uem, a nsam mogao. Cudnom
snagom zadrzavaa me noc ko|u sam mrzo, |aca od mene. A kad sam se vec
predao, os|eto sam da me utsaa. Savadaa me bagm nas|em thh
zvukova, snenh samo seb vaznh, sv|etucavm mrakom sto |e trepero u
|edva vd|vom kretan|u, u neobcnm s|enkama obcma, u mrsma sto su
prodra duboko u krv posta|a do mene, mrsao |e zvotom sto se stnm
gascma pokretma spce u nesto |ako, |ace od svega sto bh hto,
neodvo|vo od mene, sto sto |a sam, |os nepronaen a ze|an, zaboravo
sam da |e maocas m|esecna ba edena da |e mrsaa sumporom, to |e bo
samo strah od n|e, sad ga nema, mrno sv|eto |e nada mnom nad
sv|etom, trag necega u men, necega sto |e mogo bt sto |e bo, necega
sto ce bt ako ustra|em u ovom praznom stan|u, bez odbrane bez zastte, sa
dgnutom ustavom navke sv|est vo|e. I ce z crnh podruma mo|e krv
suknut nepoznate ze|e, bce kasno kad zau, nkad vse necu moc mst
da su pomre ukrocene, nkad vse necu bt ono sto sam bo. A cno m
se da nemam snage da h zaustavm, da h vratm u tamu n|hovog
prnudnog boravka, nsam to cak n zeo. Ne|asno m |e kakve su, znao sam
samo da su veoma snazne. Nevne nsu, sgurno, ne b se kre.
U tom casu nemoc cekan|a, a zeo sam da potra|e, Bog me spasao od
opasnog razgravan|a. Kazem Bog, |er suca| ne b mogao bt tako tacan,
tako zracunato predusret|v, da doe bas u onom neuhvat|vo maom
d|ecu vremena kad su nepoznate snage u men pocee da rastu, nepoznate,
|os neobas|ane mo|m unutrasn|m vd|eom, a nagomane upoa
osoboene. Pos|e, dok sam razgovarao sa Mua-|usufom, drago m |e bo
sto se nsu otee, a sam zao sto nsam vdo kakve su. Zato sam bo
rastresen, u seb, pred drugma sam nauco da se kr|em.
Prsao |e tho, cuo sam ga tek kad |e zaskrpao p|esak pod n|egovm
opreznm nogama, kad me opr|o n|egov stsan dah. Znao sam odmah ko
|e, ne okrecuc se, |er nko ne gaz tako necu|no, suvse |e rano usvo|o
oprezan korak.
- |esam I te omeo u razms|an|u?
- Ns.
I gas mu |e th, skrven, a |os nev|esto, ptce p|eva|u u n|emu. I oc ga
zda|u, sv|ete su nemrne.
Nsta ga ne ptam, sam treba da kaze. Prstao |e da nema cnh ta|n, osm
onh ko|e nko ne moze saznat. Red u tek| |e strog, zapamto bh da n|e
rekao gd|e se zadrzao.
- Bo sam u Snanovo| tek|. Abduah-efend|a |e govoro o spozna|.
- Abduah-efend|a |e mstcar. On prpada ba|ram|skom redu.
- Znam.
- Sta |e govoro?
- O spozna|.
- To |e sve sto znas? Ns nsta zapamto?
- Zapamto sam sthove ko|e |e tumaco.
- C|e sthove?
- Ne znam.
- Da cu|em.
- Ta|nu boz|eg |ednstva ne zna Ahrman. Pta| Asafa, on zna. Moze vrabac
po|est zaoga| kao Anka-ptca? Moze |edna test|a zahvatt vodu vekog
mora?AE
- To su Ibn Arebn sthov. Govore da |e spozna|a boz|e mudrost moguca
samo odabranma, samo r|etkma.
- A sta osta|e nama?
- Da spoznamo ono sto mozemo. Ako vrabac ne moze progutat zaoga| Anka-
ptce, uzece koko |e u stan|u. Test|om ne mozes zahvatt c|eo more, a
ono sto zahvats to |e more.
Nagavce, sa strascu uzvan|em sam se baco na to oako pob|an|e Ibn
Arebne mstke, mozda prv put uva|uc da su nebesa ta|ne svemra, da su
ta|ne smrt posto|an|a, na|pogodn|a obast u ko|u se moze pob|ec od
ovozema|skh brga. Kad ne b posto|ae, trebao b h zmst, kao
prb|ezste.
A ova| mad cov|ek n|e prkadan sabes|ednk. Cov|ek doduse na|cesce
govor rad sebe, a mora da os|et od|ek svo|h r|ec. A on |e sta|ao preda
mnom, ca osv|et|ena m|esecnom tako |asno da se na n|emu vd|ea svaka
crta. Sta|ao |e posusno, n|e mogao da ode dok ga ne otpustm, a |e msao
n|egova otsa bez n|ega, bogzna kuda kako daeko, n|u nsam mogao da
zadrzm, ostava n|egovo t|eo da praznm prsustvom zrazava duznu
posusnost. A sthov mstka spozna|a b su tako daeko od n|egove
pazn|e od mogucnost n|egova shvatan|a, da |e sgurno susao samo ocma,
posmatra|uc mcan|e mo|h usana. Bo |e besmsen|e nego da sam r|ec
vkao u prazan bunar, bar b h od|ek vracao. N|e se n trudo da shvat. Da
se sagas sa mo|om ms|u, makar |e ne shvato. N|e on dugo susao sthove
u Snanovo| tek|.
Neskusan |e, zozo se m|esecn, |os ne um|e da se kr|e tamom aznm
zrazom, oc su mu srom otvorene, toboze susa. A s|a| neceg venog pr|e
ovog casa, sv|edoc protv n|ega, kazu|e da me ne cu|e, zda|u ga. Sta |e u
n|ma? Kakva ska s|ecan|e, kakva r|ec sto |os odzvan|a, kakvo to sneno
pamcen|e, kakav gr|eh? B|edo m|esecne n|e ugaso zdravu bo|u n|egovh
obraza, os|encenh muskm crtama madog tezaka, zenka, snagom |ake
krv. Sta traz u ovo| tsn svetog m|esta, u tvrdm okovma dervskog reda,
on |e od ovog sv|eta, od ove urevske noc, od ove osv|et|ene make tame
sto zove u gr|eh, mrs moduha |e na n|emu, dono ga |e na rukama, u dahu,
prozet |e caro|om ostrascenh sokaka, cuo |e tetr|ebsk sapat oguhnuo od
n|ega, mozda mu u obeznan|enom danu |os b|e udar krv nekog drugog
madog t|ea tesko stsavan pamen suk|a z n|ega kroz otvore oc|u.
Opogan|en |e ovom poganskom noc, upr|an, opr|en, osv|et|en, ocscen,
trebao b ga stavt veceras pod sedam katanaca da ne zgor u svo|o| tuo|
vatr, ugusce ga ova tek|ska tsna, samoca, zasto se ne vrat u noc ne
bude ono sto |e, tesko ce docekat daeku zoru, moduh mrse veceras,
nesto se desava veceras, nesto |e strasno veceras, m|esec dugo nece zac,
po zgrudvano| sv|etost puno| omam|u|uch s|enk prstace varnce vodenh
kap pod vodencama, pod |ohama, m|esec ce s|at c|eu ovu noc, m|esec ce
zvat c|eu ovu noc, otc treba, s n|m, otc sam, otc utat, otc ne vratt
se, otc umr|et, otc zv|et, ove noc sto osta|e kad se sve gub.
Eto, provao |e.
Sgurno n|e tra|ao duze od trena, koko ocn kapak da se spust, znao sam
po tome sto |e madc sta|ao preda mnom sa seenm odsutnm sm|eskom,
nsta n|e cuo. nsta os|eto od or|ave u men, nezacuen udom sto me
znenada obuzeo. Doso |e, kao buna, pos|e muke straha zbog brata,
pos|e sumn| sto su me uzdrmae u kor|enu, provaa |e sa zvota sto ceka
da se poruse teme| ko|e smo grad, kao bu|ca odn|ea dugo n|egovane
zasade, ostavvs krs pustos. Nsam mogao tada, u tom casu zaprepasten|a,
da sudm seb, n da se ka|em, n da se mom, suvse |e |os sve bo vreo.
Kao da |e grom udaro spr|o me, oduzevs m snagu.
Id, rekao sam mu tho. Id, rekao sam. Mozda nsam n rekao, a on |e
razumo, po mcan|u usana, po pokretu ruke, |er |e zeo da ode, otsao |e,
ne zurec, da ne pokaze nestrp|en|e ko|e ga |e sgurno gono da sto pr|e
ostane sam s onm sto |e dono u ocma. Id, rekao sam, |er on |e bo sv|edok
mo|e sabost, nesv|estan, s|ep gub, a |a znam da |e bo tu, nsam zeo
da ga se stdm. N da ga mrzm. Hto sam da ostanem sam sa sobom.
Znao sam za nemre uzbune u seb ran|e, a to |e naazo odazo, kao
trenutno gub|en|e sv|est, kao neob|asn|v prkos redu u seb. Ba su to
kratka posrtan|a, ko|a nsu ostav|aa traga. A te noc cno se da me zadesa
potpuna pometn|a, da su sve veze popucae u men, da nsam ono sto sam
bo. Sagedao sam |ednu svo|u mogucnost, ko|a b moga da postane razorna,
ako ustra|e.
Prvo sto sam os|eto bo |e strah, |os daek, a dubok, sguran, kao zv|esnost
da cu patt ta| trenutak. Kaznce me Bog mukom sav|est, necu dugo cekat
da se |av. Mozda ove noc, mozda sad.
A se nsta n|e deso. Sta|ao sam na stom m|estu, nogama ukopan u p|esak
bastenske staze, rastresen umoran, |edva |os vreo od vatre sto |e buknua u
men. Oprost m, Boze, saptao sam nesv|esno, bez ucesca, ne s|eca|uc se
motve ko|a b m u tom casu moga pomoc.
Odmaknuo sam se sa tog m|esta, kao da sam b|ezao, stao uz ogradu nad
r|ekom.
Cno m se da n|edne ms u men nema, da su m cua pretrnua od udara.
A za cudo, bo sam sv|estan svega, os|et|v| pr|em|v| za sve oko sebe
nego maopr|e. Uho |e hvatao zvonke sumove noc, |asne precscene, kao
da su se odb|a od staka. Razkovao sam svak posebno a sv su se opet
sva u za|edncko bru|an|e, vode, ptca, akog v|etra, zgub|enh daekh
gasova, thog hu|an|a noc sto se agano gba pod udarma nepoznath
nevd|vh kra. I nsta m sve to ne smeta, ne uznemru|e me, hto bh da |e
vse th gasova, sumova, bru|an|a, epeta, da |e vse svega, zvan mene,
mozda sam cuo tako |asno da ne bh susao sebe.
Bo |e to v|erovatno |edn put u zvotu da su se gasov sumov, da su se
sv|eto obc, |av|a kao ono sto |esu, kao zvuk, sum, mrs, obc|e, kao
znak ob|ava stvar zvan mene, |er sam susao gedao zdvo|en,
neum|esan, bez tuge bez radost, ne kvarec h ne poprav|a|uc, zv|e su
sam, bez mog ucesca, nezm|en|en mo|m os|ecan|ma. Tako samostan,
stnt, nepretop|en u mo|u msao o n|ma, ostav|a su pomao ravnodusan
utsak, kao tua neprepoznata stvar, nesto sto se desava, sto bva mmo
svega, zaudno nepotrebno. Isk|uco sam se, bo sk|ucen, odvo|en od
svega oko sebe, sv|et |e prcno avetn|sk, zv a ravnodusan. A |a sam
osamosta|en neprobo|an.
Nebo |e sprazn|eno pusto, n|e n pr|etn|a n ut|eha: gedao sam ga tako
zm|en|eno, zvrnuto razb|eno u vod, bzak ods|a| a ne ta|anstveno
prostranstvo. Ods|ev kamenh b|eutaka vd|e su se u bstro| vod, kao trbus
rba sto spava|u umru na ptkom dnu, prta|en nepomcn poput mo|h
ms, a one ce sputat, nece ostat na dnu mene. Pa neka h, neka ustanu
kad ozve, kad budem mogao da h prmm sa znacen|em ko|e n|e samo
nagov|esta|. Za sad su mrne, mozda mo|a cua bago pru|u, u zats|u, za
ko|e ne znam koko ce tra|at, svo|a osoboena. Za cudo, cua su csta
nevna kad h |a ne opterecu|em nas|em ms, ze|a, osobaaa su mene
vracaa me u mr, u neko daeko vr|eme ko|e mozda n|e n posto|ao, toko
|e |epo csto da ne v|eru|em u n|egovo bvse posto|an|e, ako ga s|ecan|e
nos. Na||epse b bo ono sto |e nemoguce, vratt se u ta| san, u nesaznano
d|etn|stvo, u zastceno bazenstvo topog tamnog prazvora. Nsam os|ecao
tugu udost takve zudn|e, ko|a n|e ze|a, |er |e neostvarva kao pomsao.
Lebd|ea |e u men kao stsana sv|etost, okrenuta nekud unazad, u
nemoguce, u neposto|an|e. I r|eka |e teka unazad, stn nabor vode okovan
srebrom m|esecne nsu otca, a r|eka |e opet teka svome zvoru, kamena
rba b|eog trbuha spvaa |e na povrsnu, a r|eka |e opet teka svome
zvoru.
Tada m |e doso do sv|est da to ozv|ava mo|a msao, pocn|uc da
preobraca ono sto vdm cu|em u bo, u s|ecan|e, u neostvarve ze|e.
Isc|een suner moga mozga poceo |e da se natapa. Vr|eme odva|an|a bo
|e kratko.
4
Zar mste da ce cov|ek postc ono sto ze?
Na sokaku, pored tek|skog zda, zarasog u brs|an, cu su se korac. Nsam
obrato na n|h nkakvu pazn|u, |edva sam h zapazo, po necemu sto |e
mogo da zgeda neobcno, a |e utsak ostao sasvm povrsan, neprov|eren,
rastresenost m n|e dopustaa da povezem po|avu moguc uzrok. N|e me se
tcao n ko |e mogao da proaz u to kasno pretponocno doba pored tek|e,
pos|edn|e kuce na zasku z kasabe. Nsta se u men n|e pokrenuo, nkakav
predos|eca|, nkakva sutn|a, t korac su ma znaca|a koko et nocnog
eptra, nsta me n|e upozoravao da b mog bt presudn u mome zvotu.
Kakva |e to steta kakvo cudo sto cov|ek ne os|eca n na|neposredn|u
opasnost ko|a mu pr|et. Da sam znao, zatvoro bh tesk manda na kap|,
usao u kucu, neka se tue sudbne r|esava|u bez mene. A nsam znao,
nastavo sam da posmatram r|eku, nasto|ec da |e vdm kao trenutak ran|e,
n|u samu, bez sebe. Nsam usp|evao, skoro ce ponoc, pomao sam
su|ev|erno sao u susret tom casu buen|a duhova svakakvog mraka,
oceku|uc da se nesto des od ove mo|e tsne, dobro zo.
Korac su se vrat, th, ts nego maopr|e. Nsam znao kakv su, a bo sam
sguran da su st. Nesto u men |e znao, uho |e zapazo neobcnost o ko|o|
nsam razms|ao, zapamto |e: |edan korak |e oprezan, drug necu|an,
mozda cu|an samo zato sto |e bo nemoguce zamst da neko de na |edno|
noz, pa sam sam stvarao prvd tog drugog neposto|eceg koraka. Nocobd|a
se n|e cuo, |o to porano nek |ednonog duh?
Korac su zasta pred kap|om, ona| stvarn, th oprezan, mo|, necu|n.
Okrenuo sam se cekao. Poce su da me se tcu, nametnu su se |ezom. |os
sam mogao da prem kap| da gurnem manda, a nsam to ucno. Mogao
sam da se prsonm na crvotocno drvo vrata da cu|em dse ta| neko |e
odeto se pretvoro u mrak. Cekao sam, pomagao suca|u nem|esan|em.
Sokakom su se cu korac, vse h |e, u trku, uzurban usop|en. Hoce m
se |ednonog prdruzt, ga vse nema?
Kap|a se otvora, neko |e usao.
Stao |e na kamenu pocu dovratka nasono se ema na sroka vrata, kao
da |e konuo, h drz da se ne otvore. Bo |e to nesv|estan uzaudan pokret,
n|egovo krhko stno t|eo nkoga ne b zadrzao.
Dva drveta su bacaa s|enku na kap|u, a on |e sta|ao u proc|epu sv|eta, kao
osuen, zdvo|en, zozen, a sgurno b voo da se skon u na|guscu tamu. A
n|e smo da se makne, korac su u trku pros pored kap|e, protutn|a
kadrmom, pa se utsa kod okuke u sut|esc, tu |e arnautska straza, sgurno
su gonoc pta za ovog sto sto| razapet na vratma. Zna smo |a on da ce
se gonte| vratt.
Geda smo se, nepomcn na svo|m m|estma, cuta. Preko c|ee srne
vrta vdo sam na poc dovratka |ednu n|egovu bosu nogu, ce b|e|e od
tek|skog zda. U tom b|eom cu, u nemocno razapetm rukama, u cutan|u,
bo |e uzas cekan|a.
Nsam se mcao, nsam govoro, da ne poremetm tu uzbud|vu gru gon|en|a
b|ezan|a. Sto |e nas pooza| posta|ao nemogucn|, cekan|e |e posta|ao sve
napet|e. Os|ecao sam da sam uvucen u nesto neobcno, tesko surovo,
nsam znao ko |e od n|h surov, ova| sto b|ez ov sto gone, n|e m bo n
vazno tada, ha|ka |e mrsaa na krv smrt, sve se r|esavao pred mo|m
ocma. Snuo m |e u msma da se to zapeo u krvav cvor sam zvot, mozda
mao pre|ako, sab|eno, prebzu, zrazeno grubo, a uv|ek sto, u svm mam
vekm gon|en|ma, ko|a ne presta|u. Nsam bo n na |edno| stran, a mo|
pooza| |e zuzetno vazan. Uzbuvao me sto sam mogao da budem sud|a,
samo |ednom gasnom r|ec|u sve da presudm. Sudbna ovog cov|eka ba |e
u mo|m rukama, |a sam mu bo sudbna, nkad nsam os|eto toko moc u
onome sto sam mogao da ucnm. Nsam ga odao, a nevn pozdrav th
kasa| mog su da ga upropaste, ne zato sto me n|egove oc, ko|e sa svog
m|esta ne vdm dobro, sgurno prekn|u za most, n sto b to mozda bo
nepravedno, vec sto sam hto da se gra produz, da budem gedaac
sv|edok, uzasnut uzbuen.
Gonoc su se vrat, ne vse u trku, hodom, zbun|en, b|esn, |er se sve
zapeo, sad on vse nsu samo progonte| vec krvc: n|egovo b|ekstvo
znaco b n|hovu osudu. Ovd|e se nsta n|e mogo r|est mrno, shod mora
bt ruzan, ma kakav da |e.
Cuta smo sv ko| smo b upeten u ovu gru, |a, gon|en, gonte|. Samo
su arnaut-strazar, na bentu u t|esnacu, p|eva otegnutu p|esmu z svoga
zavca|a, ta strana tuza|ka, sto |e ca na dv| |eca|, cna |e nase cutan|e
|os tezm.
Korac su se prbzava, utsan neoducn, poceo sam da h pratm sa
dubokom napregnutoscu, pomao gonac gon|en, |er nsam n |edno,
strasno sam zeo da bude uhvacen da pob|egne, cudno se m|esao u men
strah za gon|enog ze|a da vknem gd|e se naaz, sve se to pretvarao u
mucno uzvan|e.
Gonte| su zasta pred vratma, prestao sam da dsem, damara nab|enh
nestrp|en|em prozv|avao sam ta| trenutak ko| |e r|esavao mo|u sudbnu.
N gon|en sgurno n|e dsao, samo ga |e tanka daska d|ea od gonaca, n
peda| razmaka n|e h razdva|ao, a b su daeko, kao pannom razd|e|en,
on neznan|em, on nadom. Ruke su mu |os razapete, a ce b|est kao fosfor.
Od uzbuen|a pocee su da se mute pred mo|m ocma racve n|egovh ruku
nogu, a |e b|ea mr|a ca ostaa kao znamen|e n|egove groze.
Hoce gonoc otvort kap|u uc? Hoce mu se omaknut noga na gatkom
kamenu, upozort h? Hocu se nakas|at, od uzbuen|a, dozvat h?
Oprao b se samo tren, bora b se dva oca|a, a n|h |e vse, nas b se oc u
oc. To b mu bo kra|, obor b se na n|ega, sa surovoscu zbog straha
srdzbe sto su ga zgub, zbog srece sto su ga nas. |a bh gedao, zgaen
raspetom, moo bh samo da odu z tek|ske basce. A toga casa os|ecao
sam se kao gon|en, suca|no, |er se mogo dest da msm kao gonte|, a
mozda n|e suca|no, N|ega sam vdo zeo da nevd|v |ud odu spred
kap|e, da ne vdm ruzn kra|. Cno m se da ta mo|a ze|a pomaze cov|eku
sto se tako nemocno bor za zvot da mu da|e neke zgede na srecu.
I zasta, kao da |e mo|a napregnuta vo|a d|eovaa, korac su se odmaknu od
kap|e, pa zasta u neredu, neko od n|h n|e sguran da b trebao pokusat,
|os su mog da se vrate, a nsu, krenu su nz sokak, prema kasab.
Cov|ek |e |os sta|ao u stom pooza|u, a |e sgurno ukocenost n|egovh msca
popustaa, sto se korac vse uda|u|u, snaga mu |e sve sab|a.
Dobro |e sto se tako svrso. Da su ga uhvat, tuk preda mnom, ostaa b
m surova ska dugo u pamet, a mogo b da se |av ka|an|e sto sam u
|ednom trenutku bo spreman da m ga predam, sto sam uzvao, bono, a
uzvao, u tom |udskom ovu. Ovako ce ka|an|e, ako se |av, bt sab|e.
Nsam mso ko |e krv a ko prav, cak me se n|e n tcao, |ud rascscava|u
svo|e racune krvca se ako nae, a pravda |e pravo da ucnmo ono sto
msmo da treba, onda pravda moze da bude sve. I krvda sto tako. Dok
nsta ne znam, nema n odreen|a, necu da se m|esam. Doduse, vec sam
se um|esao, cutan|em, a to |e m|esan|e ko|e me ne opovrgava, uv|ek
mogu da ga opravdam razogom ko| ce m bt na|pogodn|, ako stnu
saznam.
Posao sam prema tek|, ostav|a|uc cov|eka samome seb, sad moze da ucn
sto mu |e drago. Ha|ka |e mnua, neka de svo|m putem. Gedao sam preda
se, u p|esak staze zeene rubove trave, da ga sk|ucm, da pokdam one
tanke nt veze sto |e posto|aa meu nama samo tren ran|e, da ostane ono
sto |e, nepoznat, s ko|m se ne ukrsta|u n mo|e oc n mo| put. A, ne
geda|uc, vdo sam mu b|enu kosu|e b|edo ca, mozda u seb, po sc
ko|u pamtm, vdo sam da |e opusto ruke sastavo noge, n|e vse
napregnut, n svezan u cvor drhtavh zvaca sto zve samo za ta| cas tra|an|a
ko| oducu|e zvot smrt, vec cov|ek r|esen trenutne muke, da b bo
osoboen za msao o onome sto ga ceka. |er, znao sam, nsta n|e oduceno
zmeu n|ega onh sto ga ove, samo |e produzeno, odgoeno na nepoznato
vr|eme, mozda samo na s|edec cas, |er on |e bo osuen da b|ez a on da
ga hvata|u. A onda m se ucno da |e podgao ruku, neoducno, |edva |e
odvo|vs od t|ea, kao da |e hto da me zaustav, da m nesto kaze, da me
prvo da se um|esam u n|egovu sudbnu. Ne znam |esam to vdo |e to
zasta ucno, sam pogadao pokret ko| b mogao, ko| |e morao da ucn.
Nsam se zaustavo, nsam hto da me se vse tce. Usao sam u tek|u,
okrenuvs k|uc u zarao| brav.
U sob sam |os cuo ta| skrpav zvuk ko|m sam se odvo|o. Za n|ega |e to bo
osoboen|e, mozda |os vec strah, konacna usam|enost.
Os|ecao sam potrebu da uzmem kn|gu, Kur-an, neku drugu, o morau, o
vekm |udma, o svetm danma, umra b me muzka poznath recenca
ko|ma v|eru|em, o ko|ma cak ne msm, nosm h u seb kao krvotok. Nsmo
ga sv|esn, a sve nam |e, omogucava da zvmo dsemo, drz nas uspravne,
da|e svo| smsao svemu. Uv|ek me |e cudno u|u|kvaa ta povorka |eph
r|ec o stvarma ko|e znam. U tom poznatom krugu ko|m se krecem,
os|ecam se sguran, bez bus|a ko|ma pr|ete |ud sv|et.
Samo, n|e dobro sto sam hto da uzmem ma ko|u kn|gu, sto sam trazo
zasttu poznath ms. Cega sam se bo|ao? Od cega sam hto da pob|egnem?
Znao sam, ona| cov|ek |e |os doe, u basc, cuo b se da |e otvoro kap|u.
Nsam upao sv|eto, sta|ao sam u zuto| tam sobe, s nogama u m|esecn,
cekao. Sta sam cekao?
Bo |e |os doe, sve |e u tome. Dosta sto ga |e tek|a spasa, treba da ode.
Zasto ne odaz?
U sob mrse na staro drvo, na staru kozu, na staro dsan|e, s|enke su samo
proaze n|ome, ponekad, vec mrtvh madh d|evo|aka, navkao sam na n|h,
tu su zv|ee pr|e mene. A sad se u ova| star mr, u ovo staro skonste useo
nov, nepoznat cov|ek sa b|eom mr|om ca, sa ras|ama nogu ruku, sto |e,
u muc, sam sebe razapeo na vratma. Znao sam da |e prom|eno pooza|,
vdo sam kako mu se t|eo opusto, kao da mu |e od|ednom poom|en c|e
spet kost|u, to |e bo nov|e, vazn|e, bon|e, a |a sam pamto n|egov
ran| grc napor, n|egovu napetost, ko|a zv, bor se, nkome se ne da,
pamto sam razapete opruge n|egovh msca sposobnh na cudo. Vse sam
voo tu sku nego onu drugu, porusenu. Od n|e sam se vse nadao, akse me
osobaaa, obecavaa da se oson na vastte moc. Druga |e ba zavsnost,
nenadan|e, potreba za osoncem. S|eto sam se onog venog, nevenog
pokreta, ko|m |e zeo da okrene mo|e oc prema svo|ma. Zvao me, moo da
ne proem pored n|ega pored n|egova straha kao da me se nsta ne tce.
Ako to n|e ucno, ako sam |a samo zamso ta| nezb|ezn pokret zvota ko|
se bran zove u pomoc, onda |e ostao potpuno bez snage, a sad bez nade.
Steta sto nsta ne znam o tom cov|eku. Ako |e krv, ne bh mso o n|emu.
Prsao sam prozoru, upaso se m|esecne sto m |e udara u ce. Kao da me
|e prokazaa. Pogedao sam, sa strane, n|e ga vse bo na kap|, otsao |e.
Pogedao sam sobodn|e po basc, da |e vdm pustu. A n|e otsao. Sta|ao |e
pod drvetom, u s|en, pr|ep|en uz drvo. Opazo sam ga kad se pomaknuo,
n|egove noge su u m|esecn, s|ena ga |e s|eka znad ko|ena.
N|e gedao u kucu, n u prozor, od mene vse nsta n|e ocekvao. Osuskvao
|e prema sokaku, cuo |e sgurno cak korak macke, mesko|en|e ptce, svo|
utsan dah. Pogedao |e u krosn|u drveta, |a za n|egovm pogedom: agano
se n|haa pokrenuta ponocnm v|etrom. Da |e moo da se utsa |e
prokn|ao n|eno sustan|e? |er vse n|e mogao da raspozna sumove zvan
tek|skh zdova, ko| su mu mog vr|edt koko zvot.
Okrenuo se oko drveta, s ema uz stabo, u krugu pomcuc posrebrene
noge, pa se odvo|o, korakom ko| se n|e cuo, kao bez tezne, prsao
dvorsno| kap| oprezno |e zatvoro mandaom. Zatm se vrato, kr|uc se
spod s|enke drveca, dosao do ograde, nadno se nad r|eku, pogedao gore, u
t|esnac, nz matcu, prema kasab, pa se povukao nestao u gustom zbun|u.
Da |e nesto cuo vdo, ne sm|e da zae, nema kud?
Voo bh da znam |e krv.
I eto, prosao sam pored n|ega, pogeda oborena u zem|u, zak|ucao tek|ska
vrata, zatvoro se u svo|o| sob, a nsam se odvo|o od tog cov|eka sto |e
nahrupo u ova| mr, prsvs me da msm na n|ega da, sto|ec uz prozor,
posmatram n|egov ozv|e strah. Ucno |e da zaboravm na tu gr|eh u ovo|
urevsko| noc, na pocetak svoga, na dv|e cudesne ruke u sumrak, na
brgu. A mozda |e bas bo zbog n|e.
Trebao |e da okrenem ea prozoru, da upam sv|ecu, da odem u drugu
sobu, ako ne bh hto da ga nepotrebno muc osv|et|en prozor, da ucnm
sta bo, samo ne ono sto sam ucno. |er to |e vezanost, boesno zanman|e,
ner|esenost u seb. Kao da nsam vse mao pov|eren|a u sebe svo|u sav|est.
Ovo skrvan|e |e d|etn|e, |os gore, kukavcko, nemam cega da se pasm,
cak n sebe, zasto se pravm da ne vdm cov|eka, da|em mu prku da ode a
on to nece, zasto se pretvaram kao da nsam sguran da |e u tek|sko| basc,
da kr|e zocn b|ez od n|ega? Nesto se desava, nmao nevno, znam da se
stano desava|u teske surove stvar, a ovo |e pred mo|m ocma, ne mogu
da ga otsnem u neznano neveno, kao sve ostao, necu da budem n
krvac n nevo|n saucesnk, hocu sobodno da se oducm.
Ssao sam u bascu, m|esec |e sv|eto na kra|u neba, uskoro ce zac, dafna |e
pocea da cv|eta, vazduh |e okuzen n|ome, treba |e pos|ec, otuzna |e,
namet|va. Os|et|v sam suvse na mrse ponekad, c|ea zem|a von|a
nepodnos|vo gus me, doazo |e to znenada, sa uzbuen|em, zgeda, ako
ne znam kakve to meusobne veze moze da ma.
Sta|ao |e u spetu sb|a, ne bh ga nasao da nsam znao gd|e |e, ce mu |e
bez crta, potrto pous|enom, on mene bo|e vd, otkrven sam sv|etom, pa m
se cn da sam go, a ne mogu da se zakonm. Pretvoro se u sb|e, zrastao u
grane, pocece da se n|se pod v|etrom nocnkom sto kroz t|esnac saz s
panne.
- Treba da des - rekao sam sapatom.
- Kuda?
Gas mu |e cvrst, dubok, kao da n|e ona| stn cov|ek preda mnom.
- Odavd|e. Sve|edno kuda.
- Hvaa t sto me ns odao.
- Necu da se m|esam u tue stvar, zato zem da odes.
- Ako me ot|eras, um|esao s se.
- Mozda b bo na|bo|e.
- |ednom s m pomogao. Zasto da to sad pokvars? Mogo b t nekad
zatrebat |epo s|ecan|e.
- Nsta ne znam o teb.
- Sve znas o men. Gone me.
- Sgurno s m zo ucno.
- Nkakvo zo nsam ucno.
- Sta mss sad? Ne mozes ostat ovd|e.
- Pogeda|, |e strazar na mostu?
- |est.
- Ceka|u me. Svuda su okoo. Zar me gons u smrt?
- Dervs usta|u rano, vd|ece te.
- Skon me do sutrasn|e vecer.
- Putnc mogu da nau. Nam|ernc.
- I |a sam putnk nam|ernk.
- Ne mogu.
- Onda zovn strazare, tu su, za zda.
- Necu da h zovem. I necu da te skonm. Zasto da t pomognem?
- Nzasto. I skon se, tebe se ovo ne tce.
- Mogao sam da te upropastm.
- Ns mao snage n za to.
Zbuno me, nsam bo spreman na ova| razgovor. Na|vse me znenavao, z
r|ec u r|ec, to sto sam ocekvao da susretnem sasvm drukc|eg cov|eka.
Prevara me ska razapeth ruku nogu na kap|. Zams|ao sam ga, prema
za|en|u, prema b|eo| mr| ca, prema sabo| odbran tanke daske, kao
|adnog, upasenog, zgub|enog cov|eka, mso sam cak da znam kakav mu |e
gas, drhtav, nesguran, a sve |e bo drukc|e. V|erovao sam da ce ga
smeksat |edna mo|a r|ec, da ce ponzno gedat u mene, |er |e bo u
bezzaznom pooza|u, |er |e zavso od mo|e ze dobre vo|e. A n|egov gas
|e mran, cak n|e n srdt, cno m se da zvuc gotovo veseo, podsm|es|vo,
zazovno, da ne odgovara n nabusto n ponzno vec ravnodusno, kao da |e
znad svega sto se desava, kao da zna nesto sto ga cn sgurnm. Toko |e
znev|ero mo|a ocekvan|a, da sam sgurno pret|ervao u oc|en n|egove
mrnoce. Zacudo me kako |e trazo da ga skonm, kao da |e to na|obcn|a
stvar, usuga ko|a b mu dobrodosa a n|e presudna. Mobu, zaht|ev, n|e
ponovo, ako |e odustao, n|e se |uto sto sam ga odbo, n|e n gedao u
mene, osuskvao |e, mao podgnute gave, ne oceku|uc vse mo|u pomoc.
Ne oceku|uc vse nc|u pomoc, znao |e da mu sad nko ne sm|e pruzt ruku,
da nema n roaka n pr|ate|a n poznanka, osuen da bude sam u nesrec.
Oko n|ega n|egovh gonte|a ostav|en |e prazan prostor.
- Sgurno mss da sam rav cov|ek.
- Ne msm.
- Nsam. A ne mogu da t pomognem.
- Svako svo|e zna.
N to n|e pr|ekor, n pomrenost sa nesrecom, vec prman|e onoga sto |est,
neko drevno gorko saznan|e o nkakvo| vo| |ud da pomognu osuenom
cov|eku, svh |ud, mene |e ubro|o u n|h, ne scuava se rad toga. To ga
n|e somo, n|e mu oduzeo snagu, n|e se obazrao zgub|eno oko sebe, vec
vro sabrano, vro odreeno, oducan da se bor sam.
Uptao sam zasto ga gone. N|e odgovoro.
- Kako s pob|egao?
- Skoco sam sa st|ene.
- |es ubo koga?
- Nsam.
- |es ukrao, oteo, ucno kakvu sramotu?
- Nsam.
N|e zuro da se opravda, n|e se trudo da me ub|ed, odgovarao |e na mo|a
ptan|a kao da su suvsna dosadna, ne c|enec me vse n po dobru n po
zu, n kao opasnost n kao nadu: nsam ga zdao a necu da mu pomognem.
Zacudo, to preazen|e preko mene, kao da sam drvo, zbun d|ete, pogodo
|e mo|u su|etu, nekako me obezcavao uman|vao, oduzmao m vr|ednost
ne samo u n|egovm vec u mo|m vasttm ocma. N|e me se tcao, nsam
znao o n|emu nsta, nkad ga vse vd|et necu, a stao m |e do n|egova
ms|en|a, uvr|edo me sto se drz kao da me nema. Voo bh da se |uto.
Napustao sam ga, a uznemravaa me n|egova samostanost.
Sta|ao sam tako, sta|ao, u mrsu dafne sto me gusa, u urevsko| noc sto
|e zv|ea za sebe, u basc sto |e postaa svo| sv|et, sta|a smo, cov|ek do
cov|eka, bez radost sto smo se sre, bez mogucnost da se razdvo|mo kao
da se nsmo sre. Mucno sam razms|ao sta da ucnm s n|m sto se pretvoro
u gran|e, da ne ucnm zo, da ne podrzm tu gr|eh, ne zna|uc kakav |e,
zeec da se ne ogr|esm o sav|est a ne naazec r|esen|e.
Cudna |e to ba noc, ne samo zbog onoga sto se desavao, vec kako sam to
prmao. Razum |e govoro da se ne m|esam u ono sto me se ne tce, a
um|esao sam se toko da nsam vdo zaza, duga navka da vadam sobom
odvea me u sobu a vrato sam se gon|en nekom novom potrebom, tek|sk
dervsk red me nauco da budem tvrd a sta|ao sam pred b|eguncem ne
zna|uc sta da ucnm, a to |e vec znaco da cnm sto ne treba. Sv su razoz
govor da ostavm cov|eka n|egovo| sudbn, a sao sam s n|m n|egovm
kzavm opasnm putem, ko| n|e mogao da bude mo|.
I |os dok sam mso o tome, trazec pogodnu r|ec da se zvucem, rekao sam
nenadano:
- U tek|u te ne mogu uvest. Bo b opasno za mene za tebe.
N|e odgovoro, n|e me n pogedao, nsta mu novo nsam rekao. |os |e bo
vremena da se povucem, a vec sam poceo da kzm tesko se bo
zaustavt.
- U dnu basce ma kucca - sapnuo sam - nko ne de tamo. Tu drzmo
nepotrebnu starud|u.
Tada me b|egunac pogedao. Oc su mu zve, nepov|er|ve, a nmao
pas|ve.
- Skon se dok ne odu. Ako te uhvate, nemo| rec da sam t |a pomogao.
- Nece me uhvatt.
Rekao |e to s takvom sgurnoscu, da m se smuco. Os|eto sam ponovo onu
uznemrenost zbog n|egove samouv|erenost, poka|ao se sto sam mu
ponudo skonste. Dovo|an |e sam seb, odstran|u|e te: kao da me udaro,
odgurnuo pruzenu ruku, sguran u sebe do odvratnost. Pos|e sam se stdo
te svo|e narogusenost (sta mu |e ostao drugo nego da v|eru|e u sebe!),
uhvato sam se u nskom os|ecan|u potrebe da nam |ud budu zahvan, da se
pokazu|u maen zavsn, |er to stvara nasu nakonost, hran |e, povecava
znaca| naseg d|ea nase dobrote. Ovako spada stna nepotrebna. Tada se,
meutm, nsam stdo, bo sam |ut, cno m se da sam se upusto u
besmsenu stvar, a sam posao kroz bascu prema oronuo| kucc skrveno|
sb|em zovkom. Bez radost, bez svog opravdan|a, bez odreene
unutrasn|e potrebe, a nsam mogao drukc|e.
Vrata su ba otvorena, ssms goubov su tu stanova.
Zastao |e.
- Zasto ovo cns?
- Ne znam.
- Vec s se poka|ao.
- Suvse s ponosan.
- Mogao s to da ne kazes. A cov|ek nkad n|e suvse ponosan.
- Necu da te ptam ko s sta s ucno, to |e tvo|a stvar. Ostan tu, to |e sve
sto mogu da t dam. Neka bude kao da se nsmo n sre n vd|e.
- Tako |e na|bo|e. Id sad u svo|u sobu.
- Da t donesem hranu?
- Ne treba. Vec t |e krvo sto s ovo ucno.
- Zasto mss da m |e krvo?
- Suvse ok|evas, suvse razms|as. Sto god b sad ucno, bo b t krvo. Id
u tek|u, ne ms vse na mene. Pr|avces me ako budes mso.
|e to podsm|eh, rugan|e, prezr? Odake mu snaga da se tako drz?
- Ne v|eru|es mnogo |udma.
- Skoro ce zora. Ne b bo dobro da nas nau za|edno.
Hto |e da me se r|es, nestrp|vo |e pogedao u nebo sto se m|en|ao
sutn|om pred|utarn|eg sv|eta. A |a sam zeo da mu postavm bezbro|
ptan|a, nkad ga vse necu vd|et. Nko m ne moze odgovort, samo on.
- |os samo ovo: sam s, zar se ne bo|s? Uhvatce te, ubt, nemas zgeda
nnasto.
- Ostav me na mru!
Gas mu |e grub, prgusen od |utne, bo |e zasta nepotrebno govort mu o
onome sto |e sam znao, mso |e mozda da sam zasta rav cov|ek, da
pakosno uzvam u n|egovm mukama. I vrato m |e, ravnom m|erom:
- Nesto te muc - rekao |e s onom neocekvanom pronc|voscu ko|a me
porazavaa, ovec me u mo|m vasttm gustsma. - Doc cu |ednom na
razgovor, kad ne bude opasno. Id sad.
N|e m odgovoro na ono sto me zanmao, vrato me u mene sama. I kakav
|e odgovor mogao da m da? Kakve smo veze nas dvo|ca mog da mamo?
Cemu |e mogao da me pouc?
Otvoro sam prozor, zagus|vo |e u sob. Ssao bh u bascu da n|ega n|e bo,
da bez sna docekam zoru, kao sto cu |e docekat ovd|e, n|e daeko, ptce
ranorance na|av|vae su |e sve guscm p|evom, a nebo nad tamnm
br|egom otvarao |e kapke, pokazu|uc modru z|encu. Drvece |e sad sneno u
vrtu, pokrveno magcom tankog poumraka, uskoro ce u prvo svtan|e rbe
pocet da skacu z vode, voo sam ta| |utarn| cas buen|a, kao da zvot tek
nasta|e.
Cekao sam nasred sobe, s os|ecan|em nemra, a nsam mogao da mu
odredm uzrok, gorak zbog onoga sto sam ucno, sto nsam ucno,
promasen te noc spun|ene pr|etn|om strepn|om bez razoga.
Osuskvao sam svak susan|, sum ptc|eg kra, cuo u|ednacen tok r|eke, a
ocekvao da cu|em n|ega, n|h, kako du po n|ega. Hoce pob|ec, hoce
ostat, hoce ga uhvatt? |esam pogr|eso sto ga nsam odao, sto ga
nsam skono u svo|u sobu? Rekao m |e: sto god b ucno, bo b t krvo.
Kako |e mogao da pogod ono sto n men samom n|e bo sasvm |asno?
Nsam hto da budem n protv n|ega, n za n|ega, nasao sam sredn|e
r|esen|e, nkakvo, |er nsta n|e bo r|eseno, samo |e muka proguzena.
Moracu da stanem na |ednu stranu.
Bezbro| razoga bo |e za |edno za drugo, da ga unstm, da ga spasem.
Dervs sam, sto|m na odbran v|ere, reda, pomoc mu znac zdat svo|a
uv|eren|a, zdat ono u sto |e uozeno toko godna moga cstog zvota.
Nezgodno |e za tek|u, kad b ga uhvat, a |os nezgodn|e ako b se saznao
da sam mu |a pomagao, nko m to ne b oprosto, a sasvm |e v|erovatno da
b se saznao, on b kazao, z pakost z straha. Nezgodno |e za brata. I za
mene za brata. Pogorsao bh svo| n|egov pooza|, nasa b se neka veza
dos|ednost u tom postupku, co b na mo|u osvetu zbog brata, b
zgedao kao pomoc drugome, kad vec bratu nsam mogao pomoc. Bo |e
dosta razoga da ga predam vastma, pa neka zravna svo| spor sa pravdom
kako zna.
A opet, cov|ek sam, ne znam sta |e ucno n|e mo|e da sudm, a pravda
moze da pogr|es, zasto da ga uzmem na dusu opteretm se mogucm
ka|an|em. Bo |e dosta razoga da mu pomognem. A su b nekako b|ed,
nedovo|no uv|er|v, a sto sam h zms|ao davao m znaca|, bo |e samo
zato da m posuze kao zakon spred onog pravog, |edno vaznog: sto sam
pokusavao da n|me r|esm sebe. Nasao |e upravo u casu kad |e mogao da
postane |ezcac na kantaru mo|e koeb|vost. Osudvs ga, predavs ga
vastma, presao bh preko svo|e zbun|enost, ostao bh ono sto sam bo bez
obzra na sve sto se deso, kao da se nsta n|e deso, bez obzra na
zatvorenog brata na zaost zbog n|ega, zrtvovao bh n|ega unesrecenog
sebe oz|eenog, sao da|e utrvenom stazom posusnost, nev|eran svo|o|
muc. A ako bh ga spasao, to b ba mo|a konacna oduka: bo bh na drugo|
stran, dgao bh se protv nekoga protv sebe dosadasn|eg, nev|eran svome
mru. A nsam mogao n |edno n drugo, od |ednog me odvracaa po|u|ana
sgurnost, od drugog snaga navke strah od puta u nepoznato. Pr|e deset
dana, dok brat n|e zatvoren, bo b m sve|edno, ma sta da ucnm bo bh
mran, sad sam znao da |e to odrevan|e, zato sam ostao na poa puta,
neodreen. Sve |e bo moguce, a nsta se n|e ostvarvao.
A on |e bo u basc, u staro| kucc, u grm|u, gedao sam neprestano u tom
pravcu, nsta se n|e pomaknuo, nsta se n|e cuo, krvo m |e bo sto n|e
otsao. tako b sam sve r|eso, sad vse n|e mogao pob|ec, ostace tu c|e
dan, c|e dan cu mst na n|ega cekat noc spaste|cu, za n|ega za
mene.
Znao sam kako se tek|a buda. Prvo |e usta|ao Mustafa, ako n|e spavao kod
svo|e kuce, upao teskom obucom po kamenom podu u przem|u, udarao
vratma, zazo u bascu uzmao abdest, duva|uc snazno kroz nos, cstec
gro, tr|a|uc se po srokm prsma, kan|ao na brznu, a onda ozo vatru,
uzmao ostav|ao posue, sve s takvom bukom da b se probudo ko n|e
navkao na rano usta|an|e. Guh |e, u n|egovom pustom sv|etu bez zvukova
od|eka buka |e samo ze|a, kad smo ponekad usp|eva da mu kazemo
kako suvse upa, udara, om, zvon, on se cudo sto nekome moze cak to
da smeta.
Gotovo u sto vr|eme cuo se hafz-Muhamedovo kas|ucan|e, ponekad n|e
presta|ao c|ee noc, u pro|ece |esen bvao tesko zagus|vo, zna smo da
baca krv a |e crvene tragove sam skan|ao, zazo sa sm|eskom, sa
crvenm pecatma na obrazma, govorec o obcnm stvarma, ne o seb n o
boest, cno m se ponekad da |e to ohoost narocte vrste, da b bo znad
nas sv|eta. Pran|e |e vrso s posebnom pazn|om, dugo tr|a|uc provdnu
kozu. To |utro |e kas|ao man|e, akse, desava se da ga smr bag pro|ecn
dah, st ko| ga drug put unstava, znao sam da ce danas bt ugodan, stsan,
daek, tako se on svet sv|etu, ne pokazu|uc, ogorcen|e.
Onda |e ssao Mua-|usut. Kepet n|egovh nanua |e uzdrzan spor, suvse
odm|eren za n|egovo bu|no zdrav|e, on svome drzan|u pokan|a vse pazn|e
nego |edan od nas, |er ma vse da kr|e. Nsam v|erovao to| smrenost, ca
|e na az, ne neprrodnost, sa n|egovm rumenm cem n|egovh sv|ezh
dvadeset pet godna. A to n|e sgurna msao, vec sumn|a, utsak ko| se
m|en|ao prema raspoozen|u.
Nsmo zna mnogo |edan o drugome, ako smo zv|e za|edno, |er nsmo
nkad razgovara o seb, nkad potpuno, vec o onome sto nam |e
za|edncko. I to |e dobro. Lcne stvar su suvse tanane, mutne, nekorsne,
treba h ostavt seb ako ne mozemo da h ugusmo. Nacn razgovora meu
nama sveden |e ugavnom na opste, poznate recence, ko|ma su se suz
drug pr|e nas, zato sto su sgurne, prov|erene, zato sto cuva|u od
znenaen|a nesporazuma. Lcna bo|a |e poez|a, mogucnost skrv|en|a,
prozvo|nost. A zac z kruga opste ms znac posumn|at u n|u. Zato smo se
poznava samo po onome sto n|e vazno sto |e u nama |ednako. Drugm
r|ecma, nsmo se poznava, nt |e to potrebno. Poznavat se, znaco b znat
ono sto ne treba.
A ova opsta razmatran|a nsu ba nmao mrna, |er sam n|ma pokusavao
da se ukopam u nesto sgurno, da me ou|a ne odvuce z za|ednckog kruga;
sao sam samom vcom, hto sam da se vratm u necno. Zavdo sam
svma |utros, |er |e n|hovo |utro svakdasn|e.
Posto|ao |e sguran |ednostavan nacn da svo|u muku uman|m, cak da |e
odstranm: da |e pretvorm u za|edncku brgu. B|egunac se sad tce tek|e,
oduku ne treba da donosm sam. Imam prava da kr|em ono sto |e postao
n|hovo. Mogu da kazem svo|e ms|en|e mogu da se zaozm za b|egunca, a
ne sm|em da ga sakr|em. Ba b to upravo ona oduka od ko|e b|ezm. A
treba ucnt da bude nasa, ne mo|a, tako |e akse posten|e. Sve drugo bo
b neposten|e, az, znao bh da cnm nesto nedopusteno, a nsam mao
nkakva razoga za to. Cak n sgurnost da |e trebao da tako ucnm.
A s km da razgovaram? Ako budemo sv za|edno, b|egunac ce bt unapr|ed
zrtvovan. Bo|acemo se |edan drugoga govorcemo za one ko| nsu prsutn,
tada |e na|prhvat|v|e ono sto |e na|stroze. Razgovarat s |ednm |e akse,
posten|e, ne vuce ga bro|, pred man|e us|u ma vse obzra pred razozma
razuma. Samo, koga da zaberem? Guh Mustafa sgurno otpada, |ednak
smo pred Bogom, a b svakome bo sm|esno da sam se s n|m dogovarao,
ne zato sto |e guh. Toko |e obuzet msma o svo|o| nev|encano| zen, od
ko|e |e cesto b|ezao, spava|uc z noc u noc u tek|, o petoro d|ece, svo|e
gotove dob|ene, da b se sam cudo sto ga ptam o necemu sto on ne zna, a
mnogo stosta tako potpuno ne zna, da |e u tom pogedu co na svo|u
mnogobro|nu d|ecu.
Hafz Muhamed b me susao rastreseno, sa sm|eskom ko| nsta ne kazu|e.
Zvo |e nagnut nad pozut|em kn|gama stor|e. Za ovog cudnog cov|eka,
tad sam mu zavdo na tome, kao da |e posto|ao samo vr|eme ko|e |e proso,
pa ovo vr|eme |e samo vr|eme ko|e ce proc. R|etko |e ko bo tako
srecno sk|ucen z zvota kao on. Godnama |e utao po stoku, traga|uc u
cuvenm bbotekama za stor|skm d|ema, vrato se u svo| rodn kra|, sa
vekm zavez|a|em kn|ga, sromasan a bogat, pun znan|a ko|e nkome n|e
trebao, osm n|emu. Iz n|ega |e zazo znan|e kao r|eka, kao potop,
zatrpavaa su te mena, zbvan|a, strah te hvatao od guzve sto |e u tom
cov|eku zv|ea kao da sad posto|, kao da to nsu avet s|enke vec zv |ud
ko| neprestano d|eu|u, u neko| strasno| v|ecnost posto|an|a. U Cargradu
ga |e |edan ofcr tr pune godne poucavao astronom|, zbog te dv|e
nauke on |e sve stvar m|ero ogromnm prostranstvom neba vremena.
Mso sam da on pse stor|u naseg doba, a sam posumn|ao, |er su u
n|emu dogaa| |ud dob|a razm|ere vecne znaca|a tek kad su b mrtv.
On |e mogao da pse samo fozof|u stor|e, beznadnu fozof|u ne|udskh
razm|era, ravnodusan za obcan zvot ko| tra|e. Da sam ga uptao za ovog
b|egunca, sgurno b mu bo mucno sto ga uznemravam nepr|atnostma u
ovo dvno |utro ko|e |e docekao bez groznce, sto ga prs|avam da ms o
takvm stncama kao sto |e sudbna cov|eka u tek|sko| basc. I odgovoro b
tako neodreeno, da b opet sve ostao na mo|o| oduc.
R|eso sam da razgovaram s Mua-|usufom.
Upravo |e dovrso abdest, pozdravvs me hto da se ukon bez r|ec.
Zaustavo sam ga, rekavs da bh hto da govorm s n|m.
Kratko me pogedao odmah oboro gavu, necega se bo|ao, a |a nsam zeo
nkakvu prednost od n|egova mucnog scekvan|a, sprcao mu sve o
b|eguncu: kako sam cuo, vdo z svo|e sobe, kad |e usao u bascu, skono
se u grm|u. Sgurno |e sad tu negd|e, a sgurno |e da b|ez, |er se ne b
skrvao. Rekao sam ono sto |e stna, da sam bo u nedoumc, kao sto sam
sad, sta da ucnm, da da ga pr|avm vastma, da sve prepustm suca|u.
Mozda |e krv, nevne ne v|a|u po noc, a sam opet mso ovako: nsta ne
znam o n|emu mogao bh ucnt nepravdu, a Bog neka me od n|e sacuva. I
sada treba da vdmo, |e zo ako se um|esamo ne um|esamo? |e gore
sakrt zocn, ako |e zocn, ne ucnt mosre?
Gedao me napregnuto, skrva|uc pazn|u zanman|e ko|e |e u n|emu
zazvaa mo|a zbun|ena prca, a |e n|egovo rumeno ce bez bora, sv|eze od
vode |utra, postao zvo nemrno.
- |e |os u basc? - uptao |e tho.
- Do zore n|e zasao, po danu ne sm|e.
- Sta mss da ucnmo?
- Ne znam. Bo|m se gr|eha. Stgao b nas pr|ekor od |ud ako |e krv, a za
tek|u b bo nezgodno. A ako n|e krv, gr|eh ce past na nasu dusu. A samo
Bog zna svac|u krvcu, |ud ne zna|u.
Ruzcasto pousv|eto, |os tesko s|enkama noc, vedrna neo|acaog dana, cas
kad su sve bo|e zv|e sv r|etk sumov |ac. A danas ne prm|ecu|em radost
nezamorenog |utra, svezao sam |ucerasn| dan sa danasn|m, brge mu ne
oaksavs snom.
Kad sam se vrato z dzam|e, nesmren |utarn|om motvom, zatekao sam u
tek|sko| basc strazare s Mua-|usufom. Pretraz su svak kutak, pregeda
kuccu, a b|egunca n|e bo.
- Mozda sam se prevaro - rekao sam nezadovo|nm strazarma.
- Ns se prevaro. Pob|egao |e snoc skono se negd|e.
- |es h t pozvao? - uptao sam |usufa pos|e. kad su strazar ots.
- Mso sam da t tako zes. Ne b m govoro da ns zeo.
Uostaom, sve|edno, tako |e na|bo|e. Sknuo sam odgovornost krvcu sa
sebe, a nkome n|e zo naneseno. Trebao |e da oaksano odahnem ne
msm o proso| noc.
A mso sam, vse nego sto sam to mogao ma cme opravdat. Obsao sam
bascu, tragov su se vd|e na p|esku staze, |edna noga obuvena, druga
bosa, sta|ae su uporedo, to |e sve sto |e ostao od n|ega, poom|ene
grancce bserka, ska razapeth ruku nogu na vratma, prsustvo neceg
neobcnog sto ebd pod granama starh stabaa, nek nov mrs, odsustvo
praznne pustos, sv|ezna pos|e ou|e. Sada, kad n|e bo u mome
domasa|u, kad n|e bo opasnost men od n|ega n n|emu od mene, mso
sam o tom nepoznatom cov|eku veoma cudnovato, kao da |e bu|ca, cst
v|etar, kao da |e dosao u san. Rastvarao se, skustvo ga |e odrcao, zv
cov|ek n|e odavd|e mogao otc neprm|ecen, a dva stopaa su potvrvaa
n|egovo prsustvo, ne potruc tm stvarnm tragom nekakav cudn smsao
ko| sam os|ecao, ne razum|eva|uc ga sasvm. Pob|egao |e spred strazara,
kroz prozor svo|e kuce kad su ga traz, z zatvora provavs zd, skoco |e sa
st|ene, usao u nepoznatu kap|u ne postu|uc tu ograen prostor, nestao
ga |e a n|e se ogaso korakom zmeu straza sto su ga cekae u obrucu, kao
da |e duh. N|e m pov|erovao, nkome vse ne v|eru|e, b|ez od tueg straha
kao od strazarske surovost, sguran samo u sebe, zao m |e sto |e potpuno
zgubo v|eru u |ude, bce nesrecan pust u seb. Zato |e sada zv, sobodan
doduse, a bh voo da nkad ne sazna kako sam |a mogao bt krvac za
n|egovu propast. Ne tce me se ta| cov|ek, nsta ne dugu|emo |edan
drugome, ne moze m ucnt n zo n dobro, a drago b m bo da ponese u
svo|u samocu |epu msao o men, da u tesko| nev|erc prema |udma
sacuva s|ecan|e na mene drukc|e nego na ostae.
Gedao sam pos|e kako Mua-|usuf prepsu|e Kur-an, napo|u, pred tek|om, u
gustom hadu granate |abuke, potrebno mu |e u|ednaceno sv|eto, bez
b|eska bez s|enk. Posmatrao sam punu ruzcastu madcevu ruku sto |e
zvaca sozene zavo|e sova, beskra|an nz redova po ko|ma ce utat tue
oc a nece n mst koko |e tra|ao ova| tesk rad nt ce mozda prm|ett
n|egovu |epotu. Zacudo sam se kad sam prv put vdo tu madcevu
neponov|vu v|estnu, a evo, pos|e toko vremena gedao sam |e kao cudo.
Opemen|ene v|uge, socne obne, uravnotezen taas vrsta, crven zatn
pocec a|eta, cv|etn crtez na rubovma stova, sve se to pretvarao u |epotu
ko|a |e zbun|vaa cov|eka, pomao gr|esnu, |er n|e ba sredstvo, vec sama
seb c|, sama po seb vazna, b|estava gra bo|a obka sto |e odvracaa
pazn|u od onoga cemu treba da suz; pomao stdnu, kao da z th ukrasenh
stranca zb|a putena cunost, mozda zato sto |e |epota sama po seb cuna
gr|esna, a mozda |a vdm stvar kako ne treba.
Dafna |e mrsaa, ona sta snocn|a sto me gusa svo|m gustm dahom, z
mahae se cua p|esma, ona sta snocn|a sto me zaprepasta goom
bestdnoscu, obuzmao me crn b|es, ona| st snocn| sto me spuno
strahom, zasao sam z brazde, spao z kruga, nsta me vse ne drz, nsta me
ne cuva od mene od sv|eta, n dan me ne stt, nsam gospodar svo|h ms
n svo|h postupaka, postao sam |atak razbo|nka, treba otc odavd|e, ma
kuda, treba otc od ovog madog cov|eka sto me draz sptvackm
pogedom, treba govort sta bo, da se ne otkr|em, mnogo zna o men
|utrosn|em, nesto tamno ma u n|emu, surovo a mrno, nkad vre|e a
sgurn|e oc nsam vdo.
Okrenuo sam se od n|ega, od ruzne ske ko|u sam vdo u n|emu, od
bezrazozne mrzn|e sto |e u men buknua, gusec me kao dm, kao gn|ez.
Kako |e samo mrno otsao po strazare, da uhvate b|egunca. N za trenutak
se n|e zamso nad n|egovom sudbnom, n nad n|egovm zvotom, n nad
n|egovom mogucom nevnoscu. |a sam se omo c|eu noc, on |e presudo
odmah. I sad |e spoko|no spsvao svo|a dvna gr|esna sova, vezuc kao
pauk svo|a cudesna tkan|a, v|est, surov, neos|et|v kao on.
Prsao sam ne|ednakm stopama u p|esku, zbrsao trag.
- |edna noga mu |e ba bosa - rekao |e |usuf.
Posmatrao me, prato mo|e kretan|e mo|e ms. Obuzea me uda ze|a da
mu pomognem, da ne uta, da ne odgoneta, da mu kazem sve o b|eguncu,
da kazem sve sto msm o n|emu, ne b bo nmao |epo, o n|ma, o seb,
o mnogocemu, cak ono sto ne msm, samo da bude ruzno.
- Mozda su ga vec uhvat - rekao sam u omagc, gotovo gubec se.
Tren |e bo dovo|an da me opreznost opomene da se r|ec zm|en. Upaso
sam se ovog madog cov|eka, zbog onog sto sam hto da kazem, zbog onog
sto sam mogao da postanem, zbog onog sto b on mogao da ucn.
Mo|a r|ec |e ba neocekvana, nesagasna sa vrenom srdte oduke sto se
|edva skra, sa bo|om gasa podesenm za hu|en|e, on me gedao
zacueno, kao razocaran.
I tad m |e postao |asno da sam od prvog casa znao sta ce ova| cov|ek
uradt. Kad sam oduco da sve kazem nekome u tek|, kad sam zabrao bas
n|ega, unapr|ed odbacvs sve ostae, kad sam rekao da b bo na|bo|e da se
ne m|esamo, bo sam sguran da ce pozvat strazare. Toko sguran, da sam
pos|e motve u dzam| hodao okonm ucama, da ne bh vdo kako ga
hvata|u odvode. Racunao sam na n|egovu bezobzrnost. Znao sam, a pak
sam os|eto gaen|e prezr prema n|emu kad |e to ucno. Bo |e zvrsac
mo|e pota|ne ze|e, ko|a n|e ba oduka, oduka |e n|egova, a cak da |e
mo|a, d|eo |e n|egovo.
A mozda sam nepravedan prema n|emu. Ako |e zasta mso da |a zem da
se b|egunac preda strazarma, krvca b mu ba u posusnost, a to n|e
krvca. N|egovu spremnost da bude surov, |os |uce bh nazvao oducnoscu.
Danas mu zam|eram. N|e se prom|eno on, nego |a, onda se sve
prom|eno.
Hto sam |ubaznoscu da mu se oduzm za mogucu nepravdu, ko|u on n|e
znao a |e men smetaa, ma da ms|en|e o n|emu nsam mnogo zm|eno,
mrzn|a |os n|e zv|etra z mene, mozda |e nsam dobro n sakro. Rekao
sam da ce n|egov Kur-an bt pravo um|etncko d|eo, a on me pogedao
zacueno, gotovo upaseno, kao da |e cuo pr|etn|u. Mozda zato sto |e skrena
|ubaznost meu nama r|etka, a ako se des, onda suz necemu.
- Trebao b da odes u Konstantan|u, da usavrss kagraf|u.
Sad se na n|egovu cu pokazao prav strah, veoma sabo prkrven.
- Zasto? - uptao |e tho.
- Ruke su t zatne, ba b steta da ne naucs sve sto se moze.
Sagnuo |e gavu.
N|e m v|erovao. Mso |e da trazm zgovor da ga uda|m odavd|e. Umro
sam ga, koko |e n|egovo nepov|eren|e mogo da se stsa u tom kratkom
casu, a |e u men ostao cudan os|eca| neagodnost. Da |e to n|egovo
nev|erovan|e posto|ao |uce, an, uv|ek, a |a ga tek sada otkrvam? Zar se
on bo| mene, kao |a n|ega?
Nkad ran|e nsam ovako mso, sve se m|en|a kad se cov|ek pom|er z
ezsta. A |a bas to nsam hto, n da se pom|erm z ezsta, n da m|en|am
ugao gedan|a, |er ne bh bo vse sto sam, a sta bh bo, to ntko ne b mogao
da zna. Mozda neko nov nepoznat, kome ne bh mogao da odredm n
predvdm postupke. Nezadovo|stvo |e kao zv|er, nemocna kad se rod,
strasna kad o|aca.
|est, hto sam da predam b|egunca strazarma, mran sam rad toga. On |e
bo zazov, podstca|, mam|en|e u nepoznato, |unak z d|ec|h prca, san o
hrabrost, udack prkos, |os opasn| ako sam samo mso da |e to, trebao |e
ubt svo|u neodgovornu msao, n|egovom krv|u se ukopat na m|estu ko|e |e
mo|e, mo|e po razumu sav|est.
Tek|a |e mrovaa na suncu, ozeen|ea brs|anom socnm stom, z n|enh
debeh zdova tamnocrvene kape krova zraca |e stara sgurnost, spod
strehe cuo se tho goub|e gukan|e, usp|eo |e da prodre u mo|a dote
zatvorena cua, to se vraca spoko|stvo, basca mrse suncem dahom
zagr|anh trava, cov|ek mora da ma neko m|esto ko|e mu |e drago zato sto
|e n|egovo, sto |e zastceno, sv|et |e pun zamk kad s bez osonca.
Poako, c|em stopaom gazm po zbu|aom kostanu, rukom dodru|em
sedefnu kugcu bserka, susam grgo|avo otcan|e vode, sm|estam se u star
mr, kao prezdrav|e boesnk, kao povratnk, stranstvovao sam ms|u c|eu
dugu noc, a sad |e dan, sunce, vrato sam se, sve |e opet |epo, ponovo
dob|eno.
A kad sam dosao do m|esta gd|e smo se pred zoru rasta, opet sam vdo
b|egunca: ne|asan sm|esak podrug|v zraz ca ebd|e su preda mnom, u
|ar vrene sto |e osva|aa sa danom.
- |es zadovo|an? - uptao |e, geda|uc me mrno.
- Zadovo|an sam. Necu da msm na tebe, hto sam da te ub|em.
- Ne mozes da me ub|es. Nko ne moze da me ub|e.
- Prec|en|u|es svo|e snage.
- Ne prec|en|u|em |a, vec t.
- Znam. T ne govors. T mozda ne posto|s vse. |a msm govorm
um|esto tebe.
- Onda posto|m. I utoko gore po tebe.
Pokusao sam da se nasm|esm sam seb, nemocno, gotovo porazen. Samo |e
tren prosao kako sam kovao zbog pob|ede nad n|m, onm sto |e mogao da
znac, a vec |e ozvo u mome s|ecan|u, |os opasn|.
5
|esu stav|en katanc na srca n|hova?
Na dugom hodnku sto obuhvata star han kao cetvrtast obruc, |ud su
zakrc proaz. Pred vratma |edne sobe ceka su uzbuen, sabvs se u
gomu, zatvorvs nepravan krug, u c|em |e praznom sredstu sta|ao
strazar. Nadoaz su drug, hodnk se puno, kao zacep|en kana, cua se
sustava saputan|a, |utta zacuena, goma ma svo| |ezk, drukc| od |ezka
ko|m se suz svak od ovh |ud, c na zu|an|e pcea, na rezan|e, gube se
r|ec a osta|e skupn zvuk, gube se po|ednacna raspoozen|a a osta|u
za|edncka, opasna.
Ub|en |e nek putnk, trgovac, snoc, sad ce dovest ubcu, uhvat su ga
|utros, s|edo |e po mrno, kao da n|e ubo cov|eka.
Nsam smo da uptam ko |e ubca, ako m n|egovo me nsta ne b reko.
Bo|m se da bh ga prepoznao, ma ko|e me da cu|em, |er sam mso samo na
|ednoga. Gotovo ne razms|a|uc, prpsao sam ovo ubstvo mome b|eguncu.
Ucno |e to snoc, gon su ga, skopo se u tek|u, a |utros otsao da p|e,
msec da |e sguran. Zacudo sam se kako |e uzak krug sto se zatvara oko
|udskh zvota, kako su zukrstane staze ko|ma hodmo. Snoc ga |e suca|
doveo do mene, a sad |e suca| mene doveo da mu vdm kra|. Mozda |e bo
na|bo|e da to saznan|e dokaz brze boz|e pravde ponesem u seb kao znak
umren|e. A nsam mogao, cekao sam da mu vdm ce sto me zbuno snoc,
n|egovu porusenu sgurnost, zocnacku drskost, da ga odbacm. Susa|uc
oko sebe utsan razgovor kako |e zvrseno ubstvo, nozem, u vrat u srce,
mso sam kako sam um|esan u ruznu stvar, kako sam proveo tesku noc,
mucen sav|escu, ncm ne predos|eca|uc da |e to ubca, upr|an susretom,
ponzen n|egovm r|ecma, krv sto |e pob|egao sto |e mogao da ne ucn
udost da ne svrat u kafanu.
A uzaud sam sve zams|ao tezm, optuzu|uc se pretvara|uc da os|ecam
gaen|e. Bo m |e u stvar akse, mucan teret |e spao s mene, nesta|ao |e
more sto me prtskvaa neprestano. On |e ubca, gadn, surov ubca sto nos
tuu smrt na ostrc htrog noza, nzasto, za r|ec za zato, svm srcem sam
zeo da to bude, tako bh ga se r|eso. Zato me drzao ta| os|eca| oaksan|a:
sad cu ga stsnut z sebe zaboravt udu snocn|u noc sto |e kao vatra
ozega sve sto |e bo cuvano u men kao neprkosnovenost. A ubca |e samo
nesrecnk, sve|edno |e da cu ga p|unut ozat, on u men moze
pokrenut samo tugu, gaen|e, zbog |ud.
Po thm uzbuenm gasovma sto su sum|e kao agan v|etar (sve |e z
n|ega mogo prozac, ou|a tsna), gasovma punm mrzn|e, uzbuen|a,
uzdrhtae radoznaost, mrsa krv, pota|nog dv|en|a, spremnost na nas|e
na odmazdu, znao sam da vode ubcu. Na|av|vae su ga zv|e kretn|e,
uznemreno stno pomcan|e nogu sto su se prem|estae na |ednom m|estu,
radoznao okretan|e prema onma sto su naaz, grc sto h |e stegao
oduzevs m gas, dah va|da. U potpuno| tsn cu su se korac
kadrmsanm hodnkom, ne dzuc gavu, pokusavao sam da odredm da |e
|edan nepotpun, onda sam ga vdo zmeu dva strazara, od nogu, ob|e su
obuvene, dgao sam poged navse, nceg se nsam s|ecao od snoc osm
b|ee kosu|e ostrog ca, ruke su mu vezane unakrst, pomodree, natekh
za, n o n|ma nsta ne znam, zaustavo sam poged na mrsavom vratu,
trebao |e da odem ran|e, pa bez zurbe, bez vo|e, preno oc na ce. N|e
bo ona| od snoc.
Znao sam to pr|e nego sto sam ga vdo.
Ova| |e sta|ao u krugu, b|ed, mran, ucno m se da se cak sm|es |ednm
kra|em tankh usana, sve|edno mu |e sta se s n|m desava, |e zadovo|an
sto ga |ud posmatra|u. Strazar su razmaknu gomu uve ga u sobu u
ko|o| |e ezao ub|en trgovac.
Posao sam hodnkom, ovo me se ne tce. Nsam se zacudo sto n|e bo on,
bo b zasta nev|erovatno, a zeo sam da bude, cekao sam cudo. Mozda sam
mu ucno nepravdu, a mozda nsam, dovodec u vezu spo|asn|e uzroke, a
zaborav|a|uc sve sto sam |utros snoc mso o n|emu. A n|e bo vazan on,
nego |a. Hto sam da ga se osobodm, kao |utros. Ovo |e drug pokusa| da
ga unstm, da kaznm sebe zbrsem trag sto ga |e ostavo. Suvse sam se
zabavo n|me, zamamo |e mo| duh toko da sam se koebao u seb, zeec
cak da pob|egne pot|er sacuva sobodu, kao neukrocena r|eka. Bo |e |edna
mogucnost, r|etka neobcna, ko|u |e trebao sacuvat. Tako sam mso,
odmah se poka|ao. Upao |e u mo| zvot u casu sabost, bo uzrok sv|edok
zda|e, kratkotra|ne a stvarne. Zato sam zeo da bude ubca, sve b tada bo
akse. Ubstvo |e man|e opasno nego buntovnstvo. Ubstvo ne moze bt uzor
podstrek, zazva osudu gaen|e, a desava se znenada, kad se zaborav
strah sav|est, nepr|atno |e, kao ruzno pods|ecan|e na tra|nost nskh nagona
ko|h se |ud stde, kao sto se stde nedosto|nh predaka prestupnh roaka.
A pobuna |e zarazna, moze da podstakne nezadovo|stva, ko|h uv|ek ma,
c na |unastvo, a mozda |este |unastvo, |er |e otpor nesagan|e, zgeda
|epo |er |e nose zanesen|ac ko| umru za |epe r|ec, sve stav|a|u na kocku
|er |e sve n|hovo nesgurno. Zato |e prvacno, kao sto ponekad cov|eku
zgeda prvacno |epo sve sto |e opasno.
Otac |e sta|ao nasred sobe, otvoro |e vrata cekao.
Znao sam sta |e trebao ucnt, prc mu zagrt ga, bez casa gedan|a
ok|evan|a. Tme b sve meu nama bo r|eseno na na|bo| na||ednostavn|
nacn, razvezao bh tako sve uzove, svo|e n|egove, onda bsmo mog da
se ponasamo kao otac sn. A |e tesko bo pruzt ruke zagrt ovog s|edog
cov|eka, ko| n|e uzaud sta|ao na sredn sobe, pasec se ovog susreta. B
smo zbun|en obo|ca, nsmo zna kako da se drzmo sta da kazemo |edan
drugome, zmeu naseg pos|edn|eg ven|a sta|ae su mnoge godne, a ht|e
smo nekako da sakr|emo da nas |e zvot rastavo. Geda smo se |edan dug
tren, ce mu |e zrovaseno staroscu, oc ukoceno uprte u mene, nsta n|e kao
nekad, sve sam morao da nadom|estam, ostre zategnute crte, snazan gas,
|ednostavnost |akog cov|eka kome ruke ne smeta|u, potrebno m |e bo zbog
necega da ga zams|am neoronuog, dugo sam ga takvog noso u s|ecan|u. A
bogzna kako |e on mene vdo, sta |e trazo sta |e nasao. B smo dva
stranca ko| nsu ht|e tako da se ponasa|u, a na|mucn|e |e zbog zams|an|a
kako |e.trebao da bude, sta smo mog sta nsmo mog da ucnmo.
Prgnuo sam se da ga po|ubm u ruku, sv snov tako cne, a n|e dopusto,
uhvat smo se za msce, kao poznanc, to |e bo na|bo|e, zgedao |e
prsno a n|e pret|erano. A kad sam os|eto n|egove ruke, |os |ake, na
mo|ma, kad sam z bzne vdo n|egove sve vazne oc, kad sam prepoznao
n|egov krepk mrs, drag m od d|etn|stva, zaboravo sam na svo|u n|egovu
zbun|enost, d|etn|m pokretom prsono gavu uz n|egova sroka prsa,
od|ednom razn|ezen necm sto sam mso da |e davno nestao. Mozda me
uzbudo sam ta| pokret, bzna starceva sto |e pokrenua skrvena s|ecan|a,
mrsao |e na |ezero ztna po|a, mozda |e razog bo u n|egovu uzbuen|u,
os|ecao sam kako mu drht k|ucn|aca na ko|u sam se osono ceom, me
savadaa prroda, cudom ozv|e ostatak onoga sto |e mogo bt mo|a
prroda, znenadvs mene samoga ob|em skrenh suza. Tra|ao |e to samo
trenutak, |os dok suze nsu pocee n da se suse, zastdo sam se tog
sm|esnog d|etn|eg postupka, |er n|e odgovarao n mo|m godnama n od|ec
sto sam |e noso. A sam, zacudo, dugo pos|e pamto tu stdnu sabost kao
beskra|no oaksan|e: na cas samo bo sam zdvo|en z svega vracen u
d|etn|stvo, pod nec|u zasttu, osoboen godna, dogaan|a, muka
oducvan|a, sve |e bo predato u |ace ruke od mo|h, bo sam dvno ne|ak,
bez potrebe za snagom, zastcen |ubav|u ko|a sve moze. Hto sam da mu
sprcam kako sam snoc |uro mahaama upasen gr|esnom uzbuenoscu
|ud, sam otrovan cudnm msma, uv|ek |e tako kad sam smeten
nesrecan, kao da t|eo traz zaz z muka, a sve |e to zbog brata, on, otac,
dosao |e zbog n|ega, znam zeo sam da mu kazem kako se b|egunac
skono u tek|u nsam znao sta da ucnm, sve se scaso u men, zato sam
hto da kaznm sebe n|ega, |utros, sad, maopr|e, ako |e sve|edno, nsta
vse n|e na svome m|estu, zato trazm utocste na n|egovm prsma, maen
kao nekad.
A kad |e n|eznost mnua, brzo, kao b|esak mun|e, vdo sam pred sobom
starog cov|eka, zbun|enog upasenog mo|m suzama, znao sam da su be
gupe nepotrebne. Moge su da mu ub|u svaku nadu, |er |e mso samo na
|edno. I da ga uv|ere kako sam promaso u zvotu, a to n|e stna. |asno m
|e bo to da nsta ne b shvato od svega sto sam mso da kazem, ako
nsam n mso vec strasno zeo, kao d|ete, kao nemocnk: odmah b me
spr|ece n|egove uzasnute oc budn strazar moga razuma. Ze|e smo sto
|edan od drugoga, uzda|uc se on u mo|u |a u n|egovu snagu, nemocn
obo|ca, to |e bo na|zaosn|e u ovom ven|u bez svrhe.
Uptao sam ga zasto n|e dosao u tek|u, kod nas ods|eda|u nepoznat
putnc, a zna kako b me obradovao. I |ud ce se cudt, zasto da traz konak
na drugom m|estu, nsmo se n zavad n zaborav. A nezgodno |e u hanu,
han |e svac|e svratste, dobro za cov|eka ko| nema nkoga svoga, ko zna ko
doaz a ko odaz, svakakva sv|eta ma danas.
Na sva mo|a uv|eravan|a, ko|ma sam odgaao ono sto |e trebao da doe,
odgovarao |e samo |edno: snoc |e kasno stgao n|e hto da smeta.
Odmahnuo |e rukom kad sam uptao da zna za ubstvo u hanu. Zna.
N|e prstao da pree u tek|u, po podne se vraca, nocce kod pr|ate|a u
|ednom seu.
- Ostan dan-dva, odmor se.
Opet |e odmahnuo rukom gavom. Nekad |e govoro |epo, poako, za sve |e
mao vremena, sazuc r|ec u skadno sozene recence, bo |e nekog mra
sgurnost u tom thom neuzurbanom govoren|u, cno se da |e znad stvar
da vada n|ma, v|erovao |e u zvuk smsao r|ec. A sad |e to nemocno
odmahvan|e rukom znaco predavan|e pred zvotom, odusta|an|e od r|ec
ko|e ne mogu da spr|ece n da ob|asne nesrecu. I zatvarao se tm pokretom,
skrvao zbun|enost pred snom s ko|m vse n|e znao n da razgovara, uzas
pred gradom sto ga |e docekao zocnom mrakom, nesnaazen|e pred
nevo|ama sto su mu upropaste starost. Trebao |e samo da svrs posao
zbog ko|ega |e dosao, pa da odmah pob|egne z ove varos ko|a mu |e
oduzea sve sto |e mao, snove, sgurnost, v|eru u zvot. Osvrtao se oko sebe,
gedao u pod, stskao kvrgave prste, kro oc. Bo m |e zao tesko.
- Rasu smo se - rekao |e - samo nas nesrece okup|a|u.
- Kad s cuo?
- Nek dan. Nase neke krdz|e.
- I odmah s posao? Upaso s se?
- Dosao sam da vdm.
Razgovara smo o zatvorenom bratu snu kao o mrtvome, ne pomn|uc mu
mena, on nas |e, nesta, sastavo. Ms smo na n|ega kad smo govor o
svemu drugome.
Sad |e otac gedao u mene sa strahom nadom, sve sto cu rec za n|ega |e
presuda. N|e pomn|ao n bo|azan n ocekvan|e, su|ev|erno se cuva|uc da ne
kaze ma sta odreeno, pIasec se ze mag|e r|ec. Dodao |e samo pos|edn|
razog, ko| ga |e doveo ovamo: - T s ovd|e ugedan, pozna|es sve prve
|ude.
- N|e nsta opasno. Govoro |e nesto sto n|e trebao.
- Sta |e govoro? Zar se za r|ec zatvara?
- Danas cu c musemu. Da saznam razog da mom most.
- Treba |a da dem? Rec cu da su pogr|es, zatvor su na|posten|eg, o,
ne moze ucnt nsta ruzno, cu keknut na ko|ena, neka vde rodte|sku
zaost. I patcu ako treba, prodacu sve patcu, samo neka ga puste.
- Pustce ga, ne treba da des nkud.
- Onda cu cekat ovd|e. Necu zac z hana dok se ne vrats. I rec m da m |e
samo |os on ostao. Uzdao sam se da ce se vratt kuc, da m se nece ugast
ogn|ste. A opet bh sve prodao, nsta m ne treba.
- Ne brn, sve ce bt dobro, s boz|om moscu.
Sve sam zmso, osm boz|e most, nsam mao srca da ga ostavm bez
nade, nt sam mogao da kazem da o bratu ne znam nsta. Otac |e zvo u
navnom uv|eren|u da sam |a bratu moguca zastta svo|m prsustvom
svo|m ugedom, a nsam hto da mu pomenem da bratu mo|e prsustvo n|e
pomogo a da |e mo| uged doveden u ptan|e. Kako b mogao shvatt da |e
do bratov|eve krvce pao na mene.
Izasao sam z hana pod teretom obaveze ko|u sam preuzeo z obzra, ne
zna|uc kako da |e zvrsm, prtsnut neopreznom r|ec|u sto |e ocu zmaka u
tuz. Nkad |e ne b zrekao da |e vadao sobom, po tome sam vdo koka |e
n|egova zaost. A vdo sam da |e mene otpsao, za n|ega vse ne posto|m
sto |e kao da sam mrtav, samo mu |e ona| drug ostao. Tako |e trebao da
kazem |udma: |a sam mrtav za oca, samo mu |e |os ona| ostao, vratte mu
ga. Mene nema. Mr dus gr|esnog dervsa Ahmeda, umro |e, samo zgeda
da |e zv. Nkad ne bh saznao to ms|en|e o seb, da ga tuga n|e obeznana,
a sad ga znam, vdm se drukc|e, tum ocma. Zar |e put ko| sam zabrao
toko nstavan za moga oca da me rad toga zva sahrano? Zar ovo sto cnm
za n|ega n|e nsta, zar smo toko odvo|en, toko drukc|, na potpuno
suprotnm stazama, da ne przna|e mo|e posto|an|e? Cak n zaost n|e bo
u n|emu sto me zgubo, toko |e ta| gubtak davno konacno preza|en. A
moze bt da pret|eru|em, mozda b otac zbog mene ovako do|uro, ako b
me zadesa nevo|a, mso samo na mene, |er |e na|prec ona| kome |e
na|teze.
Sta se to od|ednom des, ko| se to kamen z teme|a zmakne pa sve pocne
da se rus odron|ava? Zvot |e zgedao cvrsta zdanca, n|edna pukotna se
n|e vd|ea, a znenadan potres, besmsen neskrv|en, poruso |e ponosnu
zdancu kao da |e od p|eska.
S brda, z cganske mahae, sto se povuka u vs na kra|, zagusno |e udarao
buban| pstaa zurna, urevsko vese|e se srucvao na kasabu kao p|usak,
neprestano, nkud se od n|ega n|e mogo pob|ec.
Budae, mso sam nesabrano, |ucerasn|om srdzbom. On ne zna|u da ma
vazn|h stvar na sv|etu.
A mo|a |utna n|e ba vrea kao snoc. N|e ba n |utna, vec uvr|eenost.
To udo vese|e |e smetn|a nepravda, mo|a brga |e otezana n|me. Sav sam
se pretvoro u n|u, postaa |e mo| sv|et mo| zvot, nsta zvan n|e ne posto|.
Nesavadvo |e tesko sve sto sam mogao da ucnm, co |e na prestup na
prve korake u zvotu. A morao sam, zbog sebe, brat sam mu, zbog n|ega,
brat m |e, ne bh trazo drug n bo| razog zvan tog uobca|enog sto |epo
zvuc ob|asn|ava se sam sobom, da n|e bo ovog nemra u men, ovog
nespoko|stva punog crne sutn|e, sto me nagono da zeenom srdzbom
msm na zatvorenog brata: zasto m |e to ucno. U pocetku sam pokusavao
da se odbranm od te sebcne ms. N|e |epo, govoro sam sam seb, sto
n|egovu nevo|u smatras samo svo|om nesrecom, on |e krv tvo|e krv, treba
da mu pomognes, ne msec na sebe.
Tako b bo |epse, mogao bh da budem ponosan na svo|u pementu msao,
a nsam usp|evao da odstranm brgu o seb. I odgovarao sam svo|o|
nemocno| csto| ms: da, brat m |e, a bas zato |e tesko, na mene |e baco
s|enku. L|ud su me geda podozrvo, podsm|es|vo saza|vo, nek su
okreta gavu da nam se poged ne sretnu. Uv|eravao sam sam sebe: to |e
nemoguce, samo t se cn, svako zna da postupak tvoga brata n|e tvo|, ma
kakav da |e.
A uzaud, poged |ud nsu kao ran|e. Tesko h |e zdrzat, neprestano
pods|eca|u na ono sto bh hto da ne zna|u. Bezusp|esno nasto|s da ostanes
cst sobodan, neko tvo| ce t zagorcat zvot.
Skrenuo sam z cars|e, putem pored r|ecce, duc za n|enm tokom, zmeu
basca n|enog ptkog korta, tuda |ud samo proaze, ne zadrzava|u se;
na|bo|e b bo otc za n|enom vodom daeko zvan kasabe, u po|e zmeu
brda, znam da ne va|a kad cov|ek ze da pob|egne, a se msao sama
osobaa kad |o| |e tesko. U ptko| vod pva|u stn srebrn ckov, zgeda da
nkad ne narastu, to |e dobro, gedam h uporno, ne zasta|uc, drzm se n|h,
ovo n|e mo| put, trebao |e da dem na drugu stranu, a se ne vracam, uv|ek
ma vremena za ono sto |e nepr|atno.
Bo b |epo da sam sktnca. On uv|ek moze da traz dobre |ude drage
kra|eve, nos vedru dusu otvorenu za sroko nebo sobodan drum ko| ne
vod nkuda, ko| vod svukuda. Kad cov|eka samo ne b drzao osvo|eno
m|esto.
Id od mene, odvratna nemoc, zavaravas me aznm skama rasterecen|a,
ko|e nsu cak n ze|e.
Putem za sebe zacuo sam potmu topot, kao spod zem|e. Vek dzeep
goveda sao |e pored r|eke u obaku prasne.
Skrenuo sam u |ednu bastensku kap|u da propustm tu stogavu rogatu
snagu, s|epu udu, sto |e zatvorenh oc|u |ura na sbe gonca.
Na kon|u spred dzeepa |ahao |e Hasan, u crveno| kabanc, uspravan, vedar,
|edn on mran nasm|an u to| guzv, u tom uzbuenom mukan|u, vc
psovkama sto su se raz|ega r|ecnom donom.
Uv|ek st.
Poznao |e on mene, odvo|vs se od dzeepa, od gonca, od obaka prasne,
dokasao do mo|e kap|e.
- Ne bh zeo da bas tebe pregazm - rekao |e sm|uc se. - Da |e neko drug,
ne bh zao.
S|ahao |e, ako, kao da |e tek posao na put, snazno me zagro. Bo m |e
cudno neagodno kad sam os|eto k|esta n|egovh saka na svo|m
ramenma, on |e uv|ek neskrveno pokazvao svo|u radost. A bas to me
cud, ta radost. |e to zbog mene, |e raspno razbacvan|e, sto prema
svakome? Prazna zvotna vedrna sto se prespa kao voda, bezvredna |er |e
svac|a.
Vraca se z Vaske, m|esecma |e na putu, ptam ga ako znam, samo da
nesto govorm. Snoc sam bo spreman da ga zdam sestr.
- Potavno s - kaze.
- Imam brga.
- Znam.
Odake |e mogao da zna? Gotovo tr m|eseca |e hodao po tum zem|ama,
h|ade m|a |e presao trgu|uc, tek sto |e stgao, sve |e cuo. A |a sam mso
da n sv |ud u kasab ne zna|u. Uv|ek sv zna|u za nesrecu zo, samo dobro
osta|e skrveno.
- Zasto |e zatvoren?
- Ne znam. Ne v|eru|em da |e kakvo zo mogao da ucn.
- Da |e ucno zo, znao b.
- Bo |e mran - rekao sam, ne razum|evs ga.
- Nas |ud zve mrno, a strada|u nago. Zao m |e, zbog n|ega, zbog tebe.
Gd|e |e sad?
- U tvrav.
- Pozdravo sam |e zdaeka, zaboravo sam sta |e u n|o|. Doc cu veceras u
tek|u, ako t necu smetat.
- Zasto b m smetao! - Kako |e hafz Muhamed?
- Dobro.
- Sve ce nas on ukopat - nasm|ao se opet.
- Cekacemo te veceras.
Nece m n pomoc n smetat n|egova prazna nepodna dobrota. Sve |e u
n|ega prazno nekorsno, mrna narav, vedro raspoozen|e, bstar um,
prazno povrsno. A |e on bo |edn cov|ek u kasab ko| m |e rekao r|ec
saucesca, nekorsnu a sgurno skrenu. Pa opet, stdm se da kazem, ca |e
na mostn|u sromaha, n|e me n zagr|aa n ganua.
Od|ahao |e spred voovskh rogova, spustenh kao za napad, zav|en
prasnom sto |e kao sv m|ehur pova nad govedma, skrva|uc h.
Drzao sam ga na odsto|an|u, zbog onog snoc, zbog onog sto cekam.
U msma sam skrenuo preko drvenog mosta, na drugu obau, u tsnu mrnh
sokaka u ko|ma korak osta|e usam|en, a kuce su skrvene u granama drveca
za vsokh ograda, kao da se sve skan|a |edno pred drugm, zdva|a|uc se u
samocu mr. Nkakva posa nsam mao tamo, a zeo sam da odem, odazuc
sve pr|e nego sto sam sta pokusao. Mozda bh otsao u te mrtve skrvene
sokake, na drugu stranu, kud |e akse, a sam tada z cars|e cuo upaseno
udaran|e bubn|a, drukc|e nego cgansko, pskav zvuk trube sa sahat-kue, u
nevr|eme, zbrkane ne|asne gasove sto su se dozva u za|edncko| muc,
co |e na napadnutu kosncu, zu|ae su uskomesane |udske pcee, od|etae
da pob|egnu vracae se da brane, vcuc ketve dozva|uc u pomoc.
Iznad kasabe dzao se poako sv koncc dma, kao da se u to tanko pov|esmo
uprea |udska cka postavs vd|va, a oko n|ega su et|ea |ata goubova,
dgnuta vkom vrenom.
Uskoro |e stub vatre o|acao poceo da se sr znad kuca, gust crn. To se
pamen osobodo , nesm|en, zestok, bu|an, skakao sa neskrvenom radoscu
s krova na krov, natkr|en nad vkom strahom |ud.
Nagonsk sam zadrhtao pred tom nesrecom, uv|ek smo ugrozen, uv|ek se
nesto ruzno desava, a onda sam se odvo|o svo|om nevo|om, ba |e teza od
ove, vazn|a, cak sam sa zadovo|stvom poceo da gedam u vatru, nada|uc
se da ce |ud pred n|om ostat nemocn, da ce se tako r|est sve, mo|e. A
ba |e to trenutna udost, pos|e me se n|e tcao.
I eto, kada sam mao dovo|no razoga da skrenem s puta, da ne zvrsm ono
sto sam naumo, oduco sam da ne odgaam. Nsam mnogo razms|ao, a |e
mozda ozv|ea u men nada da |e akse govort o most u ovakvo| nesrec
ko|a pods|eca |ude na krhkost nemoc pred vo|om gospodn|om.
A mam prava da znam o roenom bratu onoko koko treba da m kazu,
koko b rek svakome, duzan sam da mu pomognem, ako |e moguce. Ruzno
b bo da ostanem po stran, svako b m zam|ero. Koga mam osm n|ega? I
koga on ma osm mene? Hrabro sam se opravdavao, utvrvao svo|e pravo
prpremao odstupncu. Nsam zaboravo sta sam mso pr|e toga, da se
bo|m za sebe da zam n|ega, cak nsam znao n sta |e vazn|e, nt sam ako
odva|ao |edno od drugoga.
Pred musematom |e sta|ao strazar, sa sab|om o po|asu maom puskom u
bensahu. Nkad ovd|e nsam bo, nsam mso o naoruzanm strazarma ko|
sto|e kao prepreka.
- |e musem u musematu?
- Zasto?
Pota|no sam se nadao da necu nac musema, vatra |e u gradu, drugh
posova ma svakakvh, cudo b bo da |e bas ovd|e kad ga |a trazm, mozda
me ta skrvena msao nat|eraa da doem, |er ga necu nac, otsao bh
odgodvs pos|etu za drug dan. A kad me strazar, s rukom na |abuc puske,
drsko uptao ono sto ga se ne tce, buknua |e u men |utna, kao da |e
nespoko|stvo naso oduska, |edva docekavs da se stutn| kako bo. |a sam
dervs, se|h tek|e, |edan se|men ne moze da me doceku|e tako, s rukom na
pusc, makar zbog ove od|ece ko|u nosm. Bo sam skreno uvr|een, a
docn|e sam mso kako se za strah svetmo gd|e mozemo. N|egovo ptan|e |e
grubo, stcao |e n|egovo pravo znaca|, oznaco |e mo|u bezvr|ednost,
pokazao m da n red ko|em prpadam ne uva postovan|e. A sve to n|e
mogo da posuz kao zgovor da odem. Da |e rekao da musema nema, da
danas ne prma, bo bh mu zahvaan otsao s oaksan|em.
- |a sam se|h mevev|ske tek|e - rekao sam tho, smru|uc srdzbu. - Treba da
se vdm s musemom.
Strazar |e gedao mrno, nmao zbun|en mo|m r|ecma, sumn|cav,
uvred|vo nemaran prema onome sto sam rekao. Upaso sam se tog
kur|ackog mra, ucno m se da b on, bez radost bez |utne, mogao da
zvuce kuburu da me ub|e. I da me pust musemu. On |e snoc gono
moga b|egunca, on |e odveo moga brata u tvravu, on |e krv n|ma. A on su
krv men, zbog n|h sam sad ovd|e.
Ne zurec, oceku|uc |os nesto od mene, grdn|u mobu, zovnuo |e drugog
strazara, z hodnka, rekao mu da nekakav dervs hoce musemu. Nsam se
pobuno protv tog obezcen|a, mozda |e tako bo|e. Musem sad nece odbt
mene vec nekog bezmenog dervsa.
Ceka smo da ta poruka proe kroz hodnke da se vrat odgovor. Strazar |e
opet stao na svo|e m|esto, ne geda|uc me, s rukom na kubur, n|e ga se
tcao da ce me prmt odbt, n|egovo crno mrsavo ce zraco |e
spoko|nom bezobzrnoscu ko|om ga |e hrano ovo m|esto.
Ceka|uc, poka|ao sam se sto sam se zanato da preem ovu prepreku,
msec da |e nstavna, a ona |e sto sto musem, n|egova spruzena ruka.
Sad vse nsam mogao da odem, sam sebe sam prkovao za ovo m|esto,
doveo sam se u prku da me uvedu vrate. Ne znam sta |e gore. Nam|era
m |e ba da svratm kod musema, poznavao sam ga, da povedem
razgovor o bratu, kao usput. Sad |e to nemoguce, pokrenuo sam ctav tesph
|ud, zaht|evao da me musem prm, razgovor vse ne moze bt uzgredan,
dat mu |e znaca| prava. A bce prznan|e kukavcuka, ako budem govoro u
poa gasa, ponzno. Zeo sam da sacuvam dosto|anstvo opreznost.
Drskost m ne b pomoga, nemam |e, ponznost b me uvr|eda, a os|ecam
|e u svm zama.
Bo|e b bo da me odb|e, bo sam zbun|en neprprem|en, uzaud sam
zams|ao sta cu rec, uzaud sam zams|ao zraz ca ko| cu un|et u sobu,
vdo sam zgrcene crte uspahrenog cov|eka ko| n|e znao cak n sta ga gon
na ta| korak, |ubav prema bratu, strah za sebe, obzr prema ocu, ko| strep,
kao da cn nesto zabran|eno, kao da sve dovod u ptan|e. Sta sam dovodo u
ptan|e? Nsam znao, zato kazem: sve.
Pozva su me da uem.
Musem |e sta|ao kra| prozora, gedao pozar. Kad se okrenuo, vdo sam da |e
nesabran, u n|egovu pogedu nsam ugedao sebe, kao da me n|e poznao.
Ncm m n|e pomogo to nepokretno ce.
U |ednom trenu, dok sam gedao n|egove odbo|ne oc, sto su cekae da m
presude, os|eto sam se kao krvac. Sta|ao sam zmeu n|ega pocn|enog
nepoznatog zocna, on me gurao od sebe, bze prestupnku.
Mogao sam da uem u razgovor na vse nacna, da nsam bo uzbuen.
Mrno: - Nsam dosao da branm vec da ptam. Sroko: - Krv |e cm |e
zatvoren, mogu da znam sta |e ucno? Um|ereno uvr|eeno: - Zatvoren |e,
dobro; bo b pravo da ste mene obav|est. Trebao |e poc s nekom
nam|erom, s nekm odreenm ht|en|em, pokazu|uc vse cvrstne u ovom
uptan|u, a |a sam zabrao na|gor nacn, nsam ga n zabrao, sam se
nametnuo.
- Hto sam da ptam za brata - rekao sam smeteno, pocn|uc kako ne treba,
bez sgurnost, odmah otkrva|uc sabo m|esto, ne usp|evs da prpremm
povo|n| pr|em utsak. To tesko neprobueno ce me prso da kazem sta
bo, sve od|ednom, da b me prepoznao, da b me prm|eto.
- Brata? Kakvog brata?
U tom guhom ptan|u, u mrtvom gasu, u cuen|u sto sam pretpostav|ao da
b trebao da zna nesto nevazno, os|eto sam kako smo se brat |a sman| do
zrnca prasne.
Neka m oproste sv casn |ud, hrabr| od mene, sv dobr |ud ko| nsu
dozv|e skusen|e da zaborave ponos, a moram da kazem, nsta m ne b
pomogo kad bh pred sobom skro stnu: n|e me uvr|eda n|egova
nam|erna grubost, n strasna da|na ko|u |e postavo zmeu mene sebe.
Upaso me to, |er |e bo neocekvano, os|eto sam se nespoko|an ugrozen,
brat n|e posto|ao kao moguca spona zmeu nas, trebao ga |e ozv|et,
dovest ga pred n|ega prv put, prv put odredt stepen n|egove krvce. A
sta sam mogao da kazem da ne nanesem stetu bratu da ne uvr|edm
musema?
Rekao sam da zam sto se to deso, nesreca me pogoda kao smrt moga
na|bzeg, sudbna me n|e sacuvaa od nevo|e da roenog brata vdm tamo
kuda odaze gr|esnc nepr|ate|, da me |ud geda|u s cuen|em, kao da
sam |a pono do krvce, |a ko| godnama casno suzm Bogu v|er. I |os dok
sam govoro, znao sam da |e to ruzno, cno sam zda|u, a su r|ec teke ako
skreno, tuzba na sudbnu otmaa se sama od sebe, sve dok pr|ekor z
mene n|e postao toko |ak gasan, da m se ogado ta| satk pac nad
sobom, zbog kukavcuka ko|em nsam znao prav razog, zbogsebcnost sto
|e ugusa svaku drugu msao. Ne! zazvao |e nesto u men, ruzno |e, zar s
dosao da sebe brans, od cega, brat |e u opasnost, std|eces se pos|e,
otezaces mu pooza|, ucut za, rec za, rec ostan,pogeda| mu u oc,
samo te pas svo|m kumrskm cem,ucutka| bezrazozn strah, nemas cega
da se bo|s, ne sramot se |adkovkama pred n|m pred sobom, rec ono sto
moras.
I rekao sam. Da |e brat, kako sam cuo, ucno nesto sto mozda n|e trebao, |a
ne znam, a ne v|eru|em da |e nesto tesko, zato mom musema da spta tu
stvar, kako se zatvorenku ne b prpsao ono sto n|e.
Bo |e mao to sto sam rekao, nedovo|no hrabro nedovo|no posteno, a to
|e sve sto sam mogao. Obuzmao me tezak umor.
N|egovo ce nsta n|e govoro, n|e odavao n srdzbu n razum|evan|e, z
n|egovh usta moga |e da zae osuda bagost. Docn|e sam se nesgurno
prs|ecao da sam tada mso kako |e u strasnom pooza|u svako ko mo:
nuzno maen, nstavan, pod tuom nogom, krv, ponzen, ugrozen od tueg
hra, ze|an suca|ne dobre vo|e, podozan tuo| moc, nsta od n|ega ne
zavs, cak n zraz straha mrzn|e ko| ga moze upropastt. Pod tm
pogedom bez s|a|a, sto me |edva vdo, prestao sam da oceku|em dobru r|ec
most, samo zeo da odem, a sve neka se svrs kako aah hoce.
Napokon |e musem progovoro, a bo m |e vec sve|edno, mrtvo kao sto |e
cutao, godnama navknut na ta| stav neprobo|nost strogog prezra, a m
|e to bo sve|edno. Mao me muco gaen|e.
- Brat, ves? Zatvoren?
Pogedao sam kroz prozor, vatra |e ugasena, samo se |os dm vukao znad
cars|e, trom, crn. Steta sto n|e sve unsta.
- Znas zasto |e zatvoren?
- Dosao sam da ptam.
- Eto, ne znas n zasto |e zatvoren. A doazs da mos, bez obzra sta |e
ucno.
- Nsam dosao da mom.
- Hoces da ga optuzs?
- Necu.
- Mozes da navedes sv|edoka za n|ega protv n|ega? Da ukazes na druge
krvce? I saucesnke?
- Ne mogu.
- Sta onda hoces?
Govoro |e |eno, s prekdma, okrecuc gavu u stranu, kao da |e uvr|een,
kao da mu |e mucno sto mora da ob|asn|ava tako |asne stvar sto gub
vr|eme s nerazumnm cov|ekom.
Obuzeo me std. Zbog straha, zbog kukavcke sebcnost, zbog n|egova
prezra, zbog prava na grubost, zbog dosade ko|u n|e kro, zbog toga sto me
ponzo, sto |e razgovarao sa mnom kao da sam hama, softa, dusmann.
Navkao sam da susam, da ne prgovaram, da sagbam gavu, cak to sto
sam ptao za brata co m |e gotovo na prestup, a |e osonost ovog surovog
cov|eka, a mozda |os vse n|egova prostacka neuctvost, ugusa u men dugu
navku. Os|ecao sam da posta|em zeen od mrzn|e, ako sam znao da m n|e
korsna. N|emu |e sve|edno, men n|e, on to hoce, on nasto|, cak ne
nasto|, on zrac os|ecan|em odvratnost prema |udma. Ne znam zasto mu |e
stao da stvara nepr|ate|e, ne tce me se, a kako sm|e prema men tako
da se ponasa? |os me zavaravaa msao o znaca|u reda pozva kome sam
prpadao.
L|ud zve mrno, a umru nago, rekao |e ona| cudn dzeepc|a, Hasan, sto
nkad nece prenagt n stradat zbog neproms|enost. I |a sam v|erovao da
sam sguran od znenaen|a u seb.
- Sta hocu? - rekao sam, cudec se sam seb zna|uc da n|e dobro sto to
govorm. - N|e trebao to da kazes. |e zocn uptat za brata, ma sta da |e
ucno! To m |e duznost, po boz|m po |udskm zakonma, svako b mogao
da me p|une ako bh se ogusoo to svo|e pravo. I sve nas, kad b se to pravo
osporo. |esmo posta zvotn|e, gor od zvotn|a?
- R|ec su t teske - rekao |e sto onako mrno,samo su mu se suz kapc na
teskm ocma. - Na c|o| |e stran pravo? T brans brata, |a zakon. Zakon |e
strog, |a mu suzm.
- Ako |e zakon strog, treba m da budemo kur|ac?
- |e kur|ack brant zakon, ga napadat, kao t?
Hto sam da kazem da |e kur|ack bt surov po svaku c|enu. Cov|ek strada
nago. Dobro |e sto nsta nsam odgovoro na n|egov zazov, on os|eca
potrebu zadovo|stvo da zbezum|u|e |ude.
Pos|e sam bo potsten, |utna me brzo prosa, a sm|eno |e ka|an|e zbog
nagost ko|a m n|e svo|stvena. Odgovoro sam ostro, |er sam bo suvse
napregnut, nesposoban da obuzdam nerazms|ene porve. Sve sto se tada
ucn, obcno |e stetno: to |e obk gupog |unastva, samouback prkos bez
svrhe, ko| ne tra|e dugo ostav|a nezadovo|stvo sobom. zakasn|eo
naknadno razms|an|e ko|e ncemu ne suz.
Deso se ono cega sam se na|vse paso, receno m|e da branm brata,
suprotstav|a|uc se zakonu. Ako |e zasta tako, ako nekome zgeda da |e
tako, |er |a znam da n|e, ako |ud budu ms da |a svo| cn gubtak
pretpostav|am svemu zvan mene, onda |e sve spao kako na|gore moze
bt, mo|a mutna strahovan|a ba su opravdana. A na|gore |e sto u stvar
nsam brano brata, samo sam se u |ednom nerazumnom trenutku pobuno
protv strasne surovost, a nsam bo n na n|egovo| n na musemovo| stran.
Nsam bo ngd|e.
Drago m |e sto |e podne bzu, sto necu ostat sam, odvo|cu se motvom od
danasn|eg dana, ostavcu mucnu msao pred dzam|skm vratma, cekace me
sgurno, a cu bar neko vr|eme bt bez n|e.
Kad sam stao pred nekoko v|ernka poceo motvu, |ace nego kad os|eto
sam zasttnck mr poznatog m|esta, gust top mrs stop|enog voska,
|ekovtu tsnu b|eh zdova caave tavance, maternsku n|eznost
suncanog sv|eta sto |e skro na zatnm zrncma prasne. Ovo |e mo|a
drzavna, pohaban cm, bakren sv|ecn|ac, mhrab gd|e kan|am pred
|udma pogruzenm na ko|enma, mo|a tsna sgurnost, godnama sam
ovd|e svo|, znam cmsku saru gd|e sta|e mo|a stopa, strvena |e zb|ed|ea,
trag svo| sam ostavo na onome sto tra|e duze od nas, z dana u dan vrsm
svetu duznost u ovo| kuc sto |e postaa mo|a, nasa boz|a, kr|uc od samog
sebe da |e ba na|vse mo|a. A toga dana, toga podneva, osoboen more,
vracen z cudnog sv|eta na ko| nsam navknut u ova| stsan mr, |a nsam
vrso duznost, bo sam sguran da nkome ne suzm vec da sve suz men, da
me zakan|a vraca, da potre ruzan san o necemu ne|asnom. Rono sam u
nasadu poznate motve, os|ecao da m se vraca poremecena ravnoteza
zbog svega sto |e godnama mo|e, zbog prsnh mrsa, ne|asnog mrm|an|a
|ud, tuph udara ko|ena, zbog motava uv|ek sth, zbog kruga sto se
zatvarao kao odbrana, kao tvrava, opravdava|uc me potvru|uc. Ne
prekda|uc motvu, vrsec |e navkom, vdo sam suncevu zraku sto se
prob|a kroz stako, zategnuta od prozora do mo|h ruku, kao da se graa,
zazva|uc me; cuo sam vedar svaaack cvrkut vrabaca oko dzam|e,
nepreknut zamor n|hovh gasova, veseo zuth, cno m se, kao zto
sunce; nesto topo vedro ebd|eo |e oko mene, odva|a|uc me, budec
s|ecan|e na ono sto |e |ednom bo, ne znam kad, ne znam gd|e, a bo,
nemam potrebe da ga ozv|avam, zvo |e, |ako drago kao nekad, kao nkad,
neuobceno zato sveobuhvatno, bo |e, znam, mozda u d|etn|stvu, ko|e
vse ne posto| u s|ecan|u vec u za|en|u, mozda u ze| da bude, bva,
prozracno, agano, kao n|han|e, th tok vode, mran sum krv, suncana
radost n zbog cega, znao sam da |e to gr|eh, to zaborav|an|e u motv, ta
sast t|ea ms, a nsam mogao da se otmem, nsam zeo da preknem ta|
cudn zaborav.
A onda se preknuo sam.
Ucno m se da za mo|h ea, meu |udma u motv, sto| mo| snocn|
b|egunac. Nsam smo da se okrenem, a sam bo sguran da |e u dzam|,
usao |e pos|e mene, ga nsam vdo. N|egov gas se cu|e drukc|e nego
osta, dub| |e musk|, n|egova motva n|e moba vec zaht|ev, oc su mu
ostre, pokret gpk, me mu |e Ishak, zovem ga tako |er |e tu |er mu ne
znam me, a treba da znam. Dosao |e mene rad, da m zahva, sebe rad,
da se skon. Ostacemo sam pos|e namaza, da ga ptam sto sam propusto
snoc. Ishak, ponav|am, Ishak, to |e me moga u|aka koga sam kao d|ete
mnogo voo, Ishak, ne znam kako h dovodm u vezu, kako zasto tako
uporno dozvam d|etn|stvo, sgurno |e to b|ezan|e. B|ezan|e od ovoga sto
|est, spasavan|e nesv|esnm s|ecan|em udom ze|om da ne bude stvarnost,
neostvarvom ze|om, nat|eraa b me u oca| da |e ba stvarna msao, a ovako
se cak ostvarvaa, u trenucma, zvtoperen|ma, magovtm zanosma, u
ko|ma su t|eo nepoznate unutrasn|e snage traze zgub|en mr. Nsam bo
sv|estan u tom casu da |e v|ek zaboravu kratak, a kad se |ava msao o
Ishaku, znao sam da se mo| mr opet mut, |er Ishak |e z onoga sv|eta na
ko| nsam hto da msm, mozda sam zato zeo da ga sm|estm u prostor
daekh snova, odva|a|uc ga od casa vremena u kome nsmo mog bt
za|edno. Zeo sam da se okrenem, motva m |e zbog n|ega ba prazna,
svedena na r|ec bez sadrzne, duza nego kad.
O cemu bh s n|m govoro? O seb nece da kaze nsta, uv|ero sam se snoc.
Govor bsmo o men. S|escemo ovd|e, u ova| prazan prostor dzam|e, u
sv|etu a zvan n|ega, sam, sm|esce se onm svo|m sgurnm daekm
osm|ehom, ko| n|e osm|eh vec pronc|va hadnoca, poged ko| sve vd
a se ncemu ne cud, susace me paz|vo, zagedan u saru cma pred
sobom u suncanu zraku sto se uporno prob|a kroz skrcavu s|enku, rec
ce m stnu od ko|e ce m bt akse.
Zams|a|uc ta| razgovor, ozv|avao sam n|egov k, ne cudec se kako sam
mnogo od n|ega zapamto, cekao sam da ostanemo sam, kao snoc, da
nastavmo neobcn razgovor, ne kr|uc se. Ta| nemrn pobun|en cov|ek ko|
|e mso suprotno od svega sto sam |a mogao da pomsm, hrom potpune
nedos|ednost zgedao m |e kao cov|ek na koga bh mogao da se osonm.
Sve sto |e cno bo |e udo, sve sto |e govoro bo |e neprhvat|vo, a samo
bh n|emu mogao da se pov|erm, |er |e nesrecan a posten, ne zna sta hoce
a zna sta rad, ubo b a ne b prevaro. I dok sam tako spsvao u svom
srcu |epe osobne potpuno nepoznatog odmetnka, nsam n prm|eto kok
sam put presao od snoc. |utros sam hto da ga predam strazarma, a u
podne sam bo na n|egovo| stran. A, n |utros nsam bo protv n|ega, a sad
bh ga mozda pr|avo, to dvo|e nema meu sobom veze, ma, a nekako
naopako, sasvm speteno. U stvar, bo sam samo sguran da b m on, Ishak,
pobun|enk, mogao da ob|asn neke stvar zauzane u men u cvor. |edn on.
Ne znam zasto, mozda sto |e pato, sto |e u mukama stekao skustvo, sto ga
|e pobuna osoboda navknutog ms|en|a ko|e veze, sto nema predrasuda,
sto |e rascsto sa strahovma, sto |e posao putem ko| nema zaza, sto |e vec
osuen samo |unack odgaa smrt. Takv |ud mnogo zna|u, vse nego m
ko| kecamo od naucenog prava do straha od gr|eha, od navke do strepn|e
pred uv|ek mogucom krvcom. I mada nkad ne bh posao putem
odmetnstva, n u msma cak, rado bh cuo n|egovu stnu. O cemu?
Ne znam o cemu.
Rec cu mu ovako:
Dvadeset godna sam dervs, a mam d|etetom sam posao u skou, ne znam
nsta zvan onoga sto su ht|e da me nauce. Uc su me da susam, da trpm,
da zvm za v|eru. Bo|h od mene |e bo, v|ern|h nema mnogo. Uv|ek sam
znao sta treba da cnm, dervsk red |e mso za mene, a osnov v|ere su
tvrd srok, nsta mo|e n|e posto|ao sto se u n|h n|e mogo ukopt. Imao
sam porodcu, zv|ea |e svo|m zvotom, mo|a po krv daekom s|ecan|u, po
d|etn|stvu ko|e c|eog zvota zatrpavam, vara|uc se da |e mrtvo, mo|a |er
tako treba da bude, voo sam tu |ubav bez dodra korst, ako |e zato ba
hadna. Posto|a su, mo| su, to m |e bo dovo|no, n|ma va|da, tr ven|a
u ovh dvadeset godna nsu nsta n pokvara n poprava, nsu n smeta n
pomaga mo|o| suzb v|er, ako sam vse os|ecao ponos sto sam nasao sru
porodcu, nego zaost sto sam se uda|o od svo|e vastte. I eto, deso se da
|e moga brata stga nesreca. Kazem tu r|ec, |er ne znam pravu, ne mogu da
kazem n pravda n nepravda, tu pocn|e muka. Ne vom nas|e, msm da
|e to znak sabost nerazumnog rasuvan|a, to |e nacn da se |ud ot|era|u
u zo. Pa pak, kad |e vrseno nad drugma, cutao sam, odb|ao da donosm
presudu, prebacu|uc odgovornost na druge, se navkava|uc da ne msm
o onome sto n|e mo|a krvca, prznava|uc cak da se ponekad mora ucnt
zo rad veceg vazn|eg dobra. A kad |e bc vast pogodo moga brata,
mene |e ras|ekao, do krv. Ne|asno msm da |e m|era surova, pozna|em tog
madca, nesposoban |e za zocn. A evo, ne branm ga dovo|no cvrsto, a
n|h ne opravdavam, cn m se samo da su m sv za|edno nan|e zo, gotovo
pod|ednako, poremet me, suoc sa zvotom zvan mo|e prave putan|e,
nat|era me da se odreu|em. Sta sam |a sad? Zakrz|a brat nesgurn
dervs? |esam zgubo |udsku |ubav sam osteto cvrstnu v|ere, zgubvs
tako sve? Voo bh da pacem zbog brata, ma kakav da |e, da budem tvrd
branac zakona, makar brat bo u ptan|u, makar zaec. A ne mogu n
|edno n drugo. Sta |e to, Ishace, buntovn mucence, ko| s stao na |ednu
stranu ne znas sta |e neoducnost, |esam zgubo |udsk k v|eru? I
obo|e? I sta |e onda ostao od mene, |uska, mezar, nsan bez oznake? Strah
se nastano u men, Ishace, strah zbun|enost, n korak vse ne sm|em da
ucnm n na |ednu stranu, zgubcu se propast.
Nsam se okrenuo da ga vdm, ne v|eru|uc da |e vse tu, ne zna|uc sta bh
mogao da mu kazem od sve te muke sto n mena n|e maa. A ba |e opasna
msao da bas n|emu pov|erm ono sto nkome ne bh rekao. N|e m pao na
um n|edan dervs, n|edan od |ud s ko|ma se susrecem, vec odmetnk,
b|egunac, cov|ek zvan zakona. |esam mso da se samo on ne b znenado
kad b to cuo? |esam v|erovao da me |edno on ne b pr|ekorno pogedao?
Pomoz m, Boze, da z ovh skusen|a zaem st kao sto sam bo. A |edn
prav zaz vdm u tome da se nsta n|e deso.
Spas mr Ibrahmu, Spas mr Musau Harunu, Spas mr I|asu, Spas mr
Ishaku, Spas mr nesrecnom Ahmedu Nurudnu.
L|ud su zaz, kas|uca|uc, tho sapucuc, ostav|a su me, ostao sam na
ko|enma pred mukom, sam, srecom, sam na zaost, bo|ec se da napustm
ovo m|esto gd|e sam mogao da se mucm neoducnoscu.
Napo|u se cua strka, neko |e vkao, neko |e pr|eto, necu da cu|em r|ec,
necu da znam ko vce ko pr|et, sve sto se u sv|etu dogaa ruzno |e, prm,
Boze, motvu mo|e nemoc, oduzm m snagu ze|u da zaem z ove tsne,
vrat me u mr, prv pos|edn|, mso sam da zmeu n|h posto| nesto, ba
|e nekad |edna r|eka, mage u n|enm predvecer|ma, suncev ods|a| na
n|enm srnama, posto| sad u men, mso sam da sam zaboravo, a nsta
se zgeda ne zaborav|a, sve se vraca z zak|ucanh pretnaca, z mraka
tobozn|eg zaborava, sve |e nase sto smo ms da |e vec nc|e, ne treba
nam a sto| pred nama, sv|etuca svo|m bvsm posto|an|em, pods|eca|uc nas
ran|ava|uc. I svetec se zbog zda|e. Kasno |e, s|ecan|a, uzaud se |av|ate,
beskorsne su vase nemocne ut|ehe pods|ecan|a na ono sto |e mogo da
bude, |er sto n|e bo, n|e n mogo da bude. A uv|ek zgeda |epo ono sto
se n|e ostvaro. V ste varka ko|a raa nezadovo|stvo, varka ko|u ne mogu
ne zem da ot|eram, |er me razoruzava thom tugom bran od patn|e.
Otac me ceka, zgub|en od boa, zbog sna, samo mu |e |os on ostao, mene
nema, n n|ega nema, sam, starac me ceka u hanu, sam, nekad smo ms
da smo |edno, sad ne msmo nsta, prvo ce me n|egove oc uptat, |a cu
odgovort, sa osm|ehom, macu toko snage, zbog n|ega, receno m |e da ce
brat bt pusten uskoro, spratcu ga s nadom, zasto da odaz satrven,
nkakve korst od stne ne b mao. I vratcu se tuzan.
Udsao sam sv|ezu ma|sku noc, madu skrcavu, vom pro|ece, mso sam,
vom pro|ece, neumoreno neotezao, bud nas vedrm akomsenm zovom
da pocnemo znova, varka nada svake godne, nov pupov ncu z starh
stabaa, vom pro|ece, vcem u seb uporno, prs|avam se da pov|eru|em,
kro sam ga od sebe ran|h godna, a sad ga zovem, nudm se da me
obuzme, dodrnem cv|et |abuke kra| puta, gatku novu granccu, sokov
zubore n|enm bezbro|nm zcama, tok m os|ecam, neka m kroz |agodce
preu u t|eo, |abukov cvat da nkne na mo|m prstma, prozrno zeeno sce
na mo|m danovma, da budem bag mrs vockn, n|ena tha nebrga,
noscu ocv|etae ruke pred zadv|enm ocma, pruzacu h ks hrante|k, u
zem|u ukopan, nebom hran|en, pro|ecma obnav|an, |esenma smrvan,
dobro b bo pocet sve z pocetka.
A pocetka vse nema, nt |e vazan, nt znamo kad bude, pos|e ga
odreu|emo, kad smo u vrovma, kad se sve samo nastav|a, onda msmo
da |e mogo bt nekako drukc|e, a n|e, namecemo se pro|ecu, da ne
msmo na neposto|ec pocetak, n na ruzno nastav|an|e.
Uzaud hodam sokacma, trosm vr|eme sto se ne da potrost, Hasan me
ceka u tek|. Otac me danas cekao u hanu, Hasan veceras u tek|, sto|e na
svm putevma na svm raskrscma, ne da|u m zac z brge. - Odmah m
|av kad ga puste - rekao |e otac na odasku. - Necu se smrt dok ne cu|em.
A na|bo|e b bo da doe kuc.
Na|bo|e b bo da n|e n sao od kuce.
- Ot sutra musemu - napomenuo |e da ne zaboravm - zahva mu.
Zahva u mo|e me.
Drago m |e sto |e otsao, tesko |e gedat u n|egovo ce, ko|e |e trazo
ut|ehu, a |a sam mu |e mogao dat samo kroz az. Odno |e |edno drugo,
men |e ostao ruzno s|ecan|e. Zaustav smo se na kra|u po|a, po|ubo sam
ga u ruku, on mene u ceo, opet |e bo otac, gedao sam za n|m, sao |e
poguren, vodec kon|a kao da se nasan|a na n|ega, okrecuc se, neprestano,
aknuo m |e kad smo se rasta, a bo sam tuzan usam|en, sad |e to bo
konacno, varke vse n|e mogo bt. Sahran smo |edan drugoga bas u casu
kad smo se prepozna, nsta nam ta nepotrebna pos|edn|a topna n|e
moga pomoc.
Sta|ao sam usred srokog po|a kad |e otac uz|ahao kon|a zasao za st|enu,
kao da ga |e progutao sur kamen.
Duga popodnevna s|enka, tmurna dusa brda, puza |e po|em, zatamn|u|uc
ga, presa |e preko mene, opkoa me odasvud, a suncana strana |e b|ezaa
od n|e, uzmcuc prema drugom brdu. Daeko |e noc, to |e samo n|en ran
predznak, nesto zosutno |e u tm mrkm prethodncama. Nkoga nema na
po|u prepoov|enom s|enkom, puste su ob|e strane, |edn |a sto|m na to|
zavaeno| srn sto se zamracu|e, stan u prostoru sto se zatvara, obuzet
mutnm t|eskobama ko|e nos mo|a prastara dusa, tua a mo|a. Sam u po|u,
sam u sv|etu, nemocan pred ta|nama zem|e srnama neba. A onda se
odneke od brda, od kuca u prstranku, zacua nec|a p|esma, prob|aa se
kroz suncan prostor po|a do mo|e s|enke, kao da m |e sa u pomoc, zasta
me osoboda kratke bezrazozne zacaranost.
Nsam zb|egao Hasanovu netrazenu pazn|u. S|edo |e sa hafz-Muhamedom,
u cardaku, znad r|eke, u pavom mntanu, podssane mekane brade, |agom
namrsan, sv|ez, nasm|esen, saprao |e sa sebe tr m|eseca putovan|a, mrs
stoke, zno|a, hanova, prasne, bata, zaboravo na psovke, na pannske
prevo|e, na opasne preaze preko r|eka, sad |e co na madog agu koga |e
zvot razmazo, ne trazec od n|ega n napor n hrabrost.
Zatekao sam h u razgovoru. Ta| dzeepc|a bvs muders podstcao |e hafz-
Muhameda da zaze ono sto zna, da b mogao da mu se suprotstav, saec
se, ne prda|uc znaca|a n onome sto |e cuo n onome sto |e odgovarao.
Uv|ek sam se cudo kako |e u neozb|nm razgovorma pronaazo pametne
razoge, zaod|eva|uc h u ude obke.
Uptao me kad smo se pozdrav: - |es saznao stogod za brata?
- Nsam. Ic cu sutra opet. A t, kako s putovao? Tako |e na|bo|e, mo|e brge
neka ostanu men.
Rekao |e nekoko obcnh recenca o svom putovan|u, saec se, kako uv|ek
zavs od vo|e boz|e od cud stoke, on svo|u vo|u cud podreu|e n|ma, a
onda predozo da hafz Muhamed nastav svo|e zagan|e, veoma zanm|vo,
veoma sumn|vo, o postanku razvtku zvh bca, ptan|e od znaca|a sve dok
ma zvh bca pogodno za sporen|a, narocto u vremenu kad sporen|a nema
kad sv umremo od dosade, sazuc se u svemu.
Hafz Muhamed, ko| |e tr m|eseca cutao, govoro o na|obcn|m stvarma,
nastavo |e svo|e zagan|e o postanku sv|eta, cudno netacno, Kur-anom
nepotvreno, a |e zanm|va ska ko|u |e razv|ao, uzeta z bogzna ko|e
kn|ge od mnogh ko|e |e proctao, mastom ozv|ena, sva sv|etucava od
vatre usam|enh groznca, kad se u n|egovm boesnm ven|ma sv|et
stvarao rastvarao. Lco |e na bogohu|en|e, a smo se vec navk, |edva
smo ga smatra pravm dervsem, zvo|evao |e seb pravo da bude
neodgovoran, na||epse na|ree pravo u nasem redu, n|e se smatrao da |e
suvse stetno ono sto |e ponekad govoro, |er |e bo prcno nerazum|vo.
Izgedao m |e sasvm neobcno, nezams|vo gotovo, kako |edan bezazen
ucen|ak govor o postanku sv|eta |ednom duhovtom spadau, neozb|nom
dobrcn, nekadasn|em amu sadasn|em goncu stoke pratocu karavana.
Kao da se sam se|tan potrudo da sastav ova dva cov|eka ko| nceg
za|ednckog nsu ma, da h navede na razgovor ko| nko ne b ocekvao.
Ova| mad cov|ek me uv|ek znova znenavao nekom neocekvanoscu ko|u
n|e bo ako ob|asnt n opravdat. Iako |e pametan obrazovan, sve sto |e
cno bo |e neobcno, zvan svega sto b se mogo pretpostavt. Zavrso |e
skou u Cargradu, hodao po Istoku, bo muders na medres, suzbenk na
Port, ofcr, pa ostavo sve, zbog neceg zvo u Dubrovnku, vrato se s |ednm
dubrovackm trgovcem n|egovom zenom, govoro se da |e za|ub|en u tu
b|eokozu Latnku crne kose svh oc|u, sto sad s muzem zv u Latnuku,
tuzo sudu nekog daekog roaka ko| |e prsvo|o n|egovo man|e odustao od
tuzbe kad |e vdo koko d|ece ta| nesrecn roak hran, ozeno se kcerkom
tog daekog roaka ko|u su mu nametnu da se oduze za man|e, a kad |e
vdo cme su ga usrec, pob|egao |e gavom bez obzra, sve h ostavvs u
svo|o| kuc, poceo da se bav trgovnom, odazec na stok zapad, na uzas
porodce. Kako |e spo|o toko zanman|a, sta |e bo n|egovo, tesko |e rec.
N|edno, sm|ao se on, a se od necega mora zv|et, sve|edno |e, na kra|u
kra|eva. Bo |e suvse govor|v za suzbu na Port, suvse bu|an za mudersa,
suvse obrazovan za dzeepc|u. Govoro se da |e ot|eran z Cargrada, koao
|e sto toko prca o n|egovu posten|u koko o neposten|u, o zuzetnm
sposobnostma kao o potpuno| nesposobnost; nazva su ga nemosrdnm
kad |e podno tuzbu zbog man|a, a budaom kad |e odustao; |edn su prca
da |e bestdan |er zv sa Dubrovkn|om, pored muza mamaza, a drug da |e
on mamaz, |er ga Dubrovkn|a n|en muz skorscr|u. Pretresan |e na stno
kasab|sko sto, zgodan predmet za stotne radoznah nagaan|a, narocto u
pocetku, dok se nsu navk, a on |e na sve odmahvao rukom, bo mu |e
sve|edno, kao sve u zvotu. Druzo se sa svakm, razgovarao s mudersma,
trgovao s trgovcma, p|anco s barabama, sao se s kafama, ravan svakome
u svemu cme se bavo, a opet promasen u svemu.
Nsam zeo da govorm s n|m o bratu, bo b ozaoscen a zakratko,
ozo|een a zakratko. A muco me snocn| razgovor s n|egovom sestrom.
Voo bh da n|e dosao.
Srecom, n|e namet|v. I srecom, zanmao ga |e razgovor ko| su vod. Tako
cu moc sve da odozm.
Vaga topna su zvor zvota, govoro |e hafz Muhamed. Iz true mem|vost,
u ko|o| su se dugo stvaraa, na|pr|e su ponka zva bca, bez obka, bez
udova, zrnca stapc u ko|ma |e tn|aa zvotna snaga, kretaa su se u mraku
svoga nevd|ea, tumara|uc bez svrhe bez c|a, zvec u vod, odazec na
kopno, zavacec se u mu|. H|ade godna |e tako proso...
- A Bog? - ptao |e Hasan.
Bo |e to sa|vo a pak ozb|no ptan|e. Hafz Muhamed n|e hto da ga cu|e.
- H|ade godna |e tako proso, ta maa nemocna bca su se m|en|aa, |edna
su se navkavaa na kopno, druga na vodu. Raaa su se guha s|epa, bez
ruku, bez nogu, bez cega na seb, sve |e ncao pos|e duge potrebe
mnogh pokusavan|a.
- A Bog?
- Bog |e tako hto.
Morao |e tako da kaze, ako |e zvucao neub|ed|vo, a |e hafz Muhamed vse
ukan|ao |ednu nezgodnu smetn|u neprkosnovenom opstom tvrdn|om, nego
sto |e odgovarao na zazov.
Zacudo me drzan|e |ednog drugog. Hafz Muhamed |e zasta odrcao
boz|e ucesce u stvaran|u sv|eta, a Hasan |e samo sa|vo na to upozoravao,
ne zeec da stvar t|era do kra|a nt da skorst prednost ko|u |e, mogao ako
stec.
Znao sam, ba su to nesto zm|en|ena ucen|a grckh fozofa, a preno h |e
Ibn-Sna u svo|m d|ema na arapskom |ezku. Po tom ucen|u, cov|ek |e
postepeno posta|ao ono sto |est, poako se pragoavao prrod,
potcn|ava|uc |e seb, |edno stvoren|e ko|e ma sv|est. Zato mu prroda n|e
vse ta|na, n prostranstvo oko n|ega nepoznanca, osvo|o ga |e savadao,
presavs ogroman put od crva do gospodara zem|e.
- Rav gospodar - nasm|ao se Hasan.
Spor |e poceo oko toga, co razgovor: da su |ud ravo udes ova| sv|et,
kako |e tvrdo Hasan, ne |utec se sto |e tako. A hafz Muhamed se n|e
sagao, posao |e za dokazom cak do kce sv|eta.
Stotnu prgovora mogo se ucnt svemu sto |e hafz Muhamed govoro, od
ob|asn|en|a postanka zvh bca, ko|e se deso samo po seb, pa do tvrdn|e da
|e cov|ek gospodar zem|e, gotovo nezavsno od boz|e vo|e. A kad sam se
um|esao u razgovor, nsam mu prgovoro zbog th ogresen|a, zgedao m |e
sm|esno da se sporm oko suvse poznath stvar. Vazn|e m |e bo nesto
drugo: zar n|e navno ms|en|e da |e cov|ek ugodno sm|esten na zem| da
|e tu n|egov prav dom?
Prostranstvo |e nasa tamnca, rekao sam osusku|uc od|ek svo|h nepoznath
ms, unosec neocekvanu vatru u mrtv nepotrebn dotadan| razgovor.
Prostranstvo pos|edu|e nas. M ga pos|edu|emo samo koko moze oko da
pree preko n|ega. A ono nas umara, pas, zove, gon. Msmo da nas vd, a
m ga se ne tcemo, kazemo da ga savadavamo, a samo se korstmo
n|egovom ravnodusnoscu. Zem|a nam n|e nakon|ena. Gromov taas nsu
za nas, m smo u n|ma. Cov|ek nema svog pravog doma, on ga otma od
s|eph sa. To |e tue gn|ezdo, zem|a b moga bt samo stanste cudovsta
ko|a b ba u stan|u da se nose s nedacama sto h ona pruza u zob|u. I
nc|a. Pa n nasa.
Ne osva|amo zem|u, vec grumen za svo|u stopu, n pannu vec sku u
svome oku, n more vec n|egovu gb|vu cvrstnu ods|a| n|egove povrsne.
Nsta n|e nase osm varke, zato se cvrsto drzmo za n|u.
M nsmo nesto u necemu, vec nsta u necemu, ne|ednak s tm oko sebe, ne
sto, nespo|vo. Razvtak cov|ekov trebao b da de ka gub|en|u sv|est o
seb. Zem|a |e nenastan|va, kao m|esec, a m sebe varamo da |e ovo nas
prav dom, |er nemamo kud. Dobra za nerazumne, za neran|ve. Mozda ce
bt zaz cov|ekov da se vrat unazad, da postane samo snaga.
A kad sam zrekao svu tu nerazumnost, upaso sam se da sam razgoto sve
sto sam hto da sakr|em. Odgovarao sam danasn|em danu svo|o|
ozo|eenost. Doveo sam u neugodan pooza| sebe n|h dvo|cu.
Hafz Muhamed |e gedao u mene zacueno, gotovo upaseno, a Hasan
rastreseno, sm|esec se, |a sam tek u n|hovm ocma sagedao pravu teznu
svo|h r|ec, o ko|ma ran|e nsam razms|ao. A me sav|est n|e prekoravaa,
cak m |e bo akse.
Hasanov zraz ca postao |e neocekvano sabran. Ne, rekao |e, poako
odmahu|uc gavom, kao da se zvn|ava sto govor ozb|no. Ne treba cov|ek
da se pretvor u svo|u suprotnost. Sve sto u n|emu vr|ed, to |e ran|vo.
Mozda n|e ako zv|et na sv|etu, a ako msmo da nam ovd|e n|e m|esto,
bce |os gore. A ze|et snagu bezos|eca|nost, znac svett se seb zbog
razocaren|a. I onda, to n|e zaz, to |e dzan|e ruku od svega sto cov|ek moze
da bude. Odrcan|e svh obzra |e prastar strah, davna sustna |udskog bca
ko|e ze moc, |er se bo|.
- Ovd|e smo, na zem| - rekao |e hafz Muhamed uzbueno. - Porcat da |e
ovo m|esto za nas, znac porcat zvot. |er...
Zakas|ao se, a |e da|e mahao rukom da se ne saze sa mnom, ne usp|evs
da smr uzbuenu boest.
- Treba da des u sobu - upozoro ga |e Hasan. - Hadno |e, vazno. Da t
pomognem?
Odbo |e rukom: ne treba. I otsao, kas|uc: n|e voo sv|edoke u boest.
Osta smo sam, Hasan |a.
Steta sto se nsmo mog rastat bez kakva ob|asn|en|a, bez kakva da|eg
razgovora, na|bo|e b bo ustat otc, tesko |e bo preknut nastavt, a
n|e vse bo n hafz-Muhameda, ko| nam |e suzo kao spona kao razog za
opst razgovor. Cekao nas |e ono sto se tce samo n|ega mene.
A Hasanu n|e nezgodno, uv|ek |e naazo nacna da sve bude prrodno.
Svrato |e poged sa hafz-Muhameda na mene nasm|ao se. Sm|eh mu |e
put do cov|eka, zrazava razum|evan|e, oaksava.
- Upaso s hafz-Muhameda. Izgedao |e zabezeknut.
- Zao m |e.
- Znas sta sam mso dok s govoro? Kako nek |ud mogu da kazu sve sto
hoce, mozes da prms ne prms, osta|es mran. A nek u |ednu r|ec
unesu sebe, od|ednom se sve zazar, nko ne osta|e mran. Os|etmo da se
nesto vazno desava. To vse n|e razgovor.
- Nego sta |e?
- Spremnost da se sve bac na omacu. Suvse te pogoda bratova nesreca.
Nkome ne bh dopusto da ovako sa mnom govor, odbo bh |utto, a on me
porazo, pogaa|uc sustnu mo|e pobune, a |os vse dobronam|ernoscu, ko|a
n|e u r|ecma vec u pogedu, duboko| skrenost, razum|evan|u, zabrnutost,
u ctavom nacnu kako |e zraco, kao da me tek sada vdo s one strane ko|a
se obcno kr|e. A ako ga nsam odbo, zeo sam da skrenem razgovor,
nsam voo da ko kopa po men.
- Sta s mso govorec o prastarom strahu ko| vucemo z davnne?
- Zar |e ovo veceras prv put sto se vdmo? Hto bh da razgovaramo o tvome
bratu. Ako t n|e nezgodno.
Mogao sam da mu kazem: ne tce te se, ostav me na mru, ne uaz u mo|e
skrvene prostore, muka m |e od |ud ko| da|u sav|ete. I to b bo
na|skren|e. A nsam podnoso n svo|u n tuu grubost, stdo sam se kad b
me pob|eda, dugo pamto kad b mene pogoda. Rekao sam, zvn|ava|uc
se, da m |e otac danas dosao od kuce, da nsam bas na|bo|eg raspoozen|a.
- Vec drug put me odb|as - nasm|ao se.
- Sta bh mogao da t kazem? Nsta nsam saznao.
- N zasto |e zatvoren?
- N to.
- Onda |a znam vse od tebe.
N|e ga ako odbt.
Isprcao |e cudnu prcu, ko|u sam |edva shvatao svo|m ograncenm
|ednostranm skustvom, d|etn|m po nepoznavan|u sv|eta u kome sam zvo.
U okon grada zvo |e nek ma pos|ednk, rekao |e Hasan, zvo, sad |e
mrtav. |e mao stvarnog razoga, zato sto |e bo necm pogoen, |e bo
navan, posten, |e bo naprast, uko|ca, zanesen|ak, |e mao nekoga za
ema, |e mao dokaze, da |e bo ud, mu |e bo sve|edno sta ce se s
n|m dest, tesko |e znat, a sad n|e n vazno, tek ta| cov|ek |e poceo da
govor sve na|crn|e o nekm |udma z vast, optuzu|uc h |asno gasno za
ono sto sv zna|u a ne pomn|u. L|epo su mu poruc da doe seb, a on |e
mso da ga se bo|e, n|e prestao da cn ono sto nkome n|e bo od korst.
Tada su posa po n|ega se|mene, dove ga vezana u kasabu, zatvor u
tvravu, napsa sasusan|a u ko|ma |e nesrecnk prznao mnoge gr|ehe,
sam naveo vastte r|ec protv v|ere, drzave, sutana, va|e, ob|asn|ava|uc
da |e govoro u |utn b|esu. Prznao |e cak da |e odrzavao veze sa
pobun|encma u Kra|n, da m |e sao pomoc, a n|egova kuca |e ba st|ecste
n|hovh gasnka pov|er|vh |ud. Posa su ga sa svm sasusan|ma vezru
u Travnk, a |e cov|ek na putu s|ecen, sab|ama, |er |e pokusao da pob|egne.
Sad, sto se tce tog pokusa|a b|ekstva, moze da ms ko sta hoce, mozda |e
pokusao da b|ez, a mozda n|e, sve|edno mu |e bo uostaom, |er b ga
pos|ekao vezr da nsu se|men. I ne bh t o n|emu n prcao, n|e |edan, n
pos|ednn|, da u sve to n|e um|esan tvo| brat. A n|e ga n poznavao, n|e
ga cak n vdo, cov|ek n|e nkad n saznao da posto| ta| madc, a n|egova b
sudbna ba sta da se tvo| brat n|e um|esao. Nsu se poznava, nsu se
nkad sre, nkakve veze nsu ma, b su razct a opet po necemu scn: u
obo|c |e bo nesto samoubacko. Na nesrecu, tvo| brat |e rado kod kad|e,
na nesrecu, kazem, |er |e opasna teska bzna mocnh, kao pov|er|v psar
nekako |e dosao do skrvenh spsa. Kako |e dosao, nko sad ne moze saznat,
a sgurno mu h nsu pokaza, nasao |e suca|no, a to |e na|kobn|a stvar na
ko|u |e mogao nac.
- Na sto |e nasao?
- Na sasusan|e krvca, napsano pr|e nego sto |e cov|ek sasusan, pr|e nego
sto |e doveden u kasabu, pr|e nego sto |e zatvoren, u tome |e n|egova kob
opasnost. Shvacas , unapr|ed su zna sta ce govort, sta ce prznat, sta ce
ga ubt. Dobro, n to n|e tako neobcno, zuro m se, trebao |e da se sve
brzo sgurno svrs, sve b bo kako |e bo, da |e mad psar ostavo to
unapr|ed prprem|eno sasusan|e ond|e gd|e ga |e nasao. I zaboravo sto |e
vdo. A n|e. Sta |e ucno, ne znam, mozda ga |e pokazao nekome, mozda |e
sprcao, mozda su ga uhvat s tm spsma, tek zatvor su ga. Suvse |e
znao.
Susao sam s nev|ercom. Sta |e ovo? Ludo? Uzas ko| nas obuzma u teskm
snovma? Tamna obast zvota u ko|u neko nkad ne zavr? Nev|erovatno
zgeda da cov|ek moze toko da ne zna. |esu |ud preda mnom cuta, |e
se suvse tho saputao, |esam bo unapr|ed spreman da ne pov|eru|em, |er
b me saznan|e zbaco z osvo|enog mra poremeto stvorenu sku o
prcno uravnotezenom sv|etu ko| |e mo|. Ako nsam mso da |e savrsen,
v|erovao sam da |e snos|v, kako bh mogao prmt da |e nepravedan?
Mogao b neko da posumn|a u skrenost mo|h r|ec da me upta: kako to da
zreo cov|ek, ko| |e prozvo toke godne meu |udma, v|eru|uc da m |e
bzak da pronce u ono sto kr|u od drugh, a n|e gup, ne vd ne sazna sta
se desava oko n|ega a sto n|e nmao nevazno? |e to cem|er|e? I s|epo?
Da n|e gr|eh ket se, zakeo bh se tvrdom ketvom da nsam znao. Pravdu
sam smatrao potrebom, a krvdu mogucnoscu. A ovo |e sve suvse zapeteno
za mo|u navnu msao o zvotu, stvorenu u zdvo|enost posusnost, trebao
|e mnogo crne maste da se ue u te zamrsene spetove odnosa, ko|e sam
prmao kao mucnu casnu, doduse prcno neodreenu borbu za boz|u
msao. I su |ud kr od mene, cuva|uc se da ne kazu ono sto ne bh zeo da
cu|em? Tesko |e u to pov|erovat. Pa tada, kad sam cuo, bo sam spreman
da ne pov|eru|em, bar ne potpuno: pov|erovat znaco b smrtno se upast,
ucnt nesto, n r|ec nemam da ob|ezm tu nepoznatu neophodnost ko|u
b m naagaa sav|est. Przna|em, ne stdm se, skrenost ms|en|a me
pravda, da |e sama Hasanova cnost uman|a znaca| obav|esten|a ko|e sam
cuo. Bo |e dobronam|eran a povrsan, posten a akomsen, n|egova
neodgovorna masta moga |e da zms bogzna kakvu prcu, doda|uc na
zrnce stne tovar prozvo|nost. I kako b mogao da zna, tek |e stgao s puta?
Uptao sam ga, baca|uc kotvu za ko|u bh se uhvato:
- Odake to znas?
- Suca|no - rekao |e mrno, kao da |e ocekvao ptan|e.
- Mozda |e sve to nagaan|e, prazna prca?
- N|e nagaan|e, n prazna prca.
- Ta| ko| t |e sprcao, |e na takvom pooza|u da moze znat.
- Zna samo ovo sto sam t kazao.
- Ko |e on?
- Ne mogu t rec, nt |e vazno! Od n|ega b mogao cut samo ovo sto s vec
cuo. Sta t treba vse!
- Nsta.
- Bo |e toko upasen, da m ga |e bo zao.
- Zasto t |e onda govoro?
- Ne znam. Moze bt, da se rasteret. Da ga ne udav ono sto zna.
Bo sam toko smeten onm sto sam cuo, da nkako nsam usp|evao da
saberem ms, b|ezae su kao ptce pred pozarom, skrvae se u tamne |ame,
kao kamen|arke. Strasna se ukazvaa preda mnom ska svemocnog za.
- To |e strasno - rekao sam. - Toko strasno, da |edva mogu v|erovat. Voo
bh da m ns sprcao.
- I |a bh. Sad. Pa, neka bude kao da nsta nsam rekao, ako t ne treba.
- To |e nemoguce. Stvar ne posto|e dok se ne kazu.
- Stvar ne mogu da se kazu dok ne posto|e. Ptan|e |e samo, treba da se
kazu. Da sam znao koko cu te uzbudt, mozda bh cutao. Zasto se pass
stne?
- Sta mam od n|e?
- Ne znam. A mozda n|e stna.
- Kasno |e sad da se povacs. Ne mozemo potrt sto |e receno. Pozna|em
ga, tog sto t |e sprcao?
Pogedao me zacueno: - Hto sam da t pomognem. Mso sam da ces
razms|at kako da spases brata, sto pr|e, sto brze. A t s, zgeda, zapamto
samo tog |adnka ko| sgurno nocma ne spava od straha. Kao da ne zes
znat nsta drugo.
Mozda |e to tacno, mozda |e mao pravo, tom ms|u o sporednom oaksavao
sam svo| uzasn teret. Samo, n|e trebao ovako razgovarat, a cno m se da
znam kako |e trebao. Na samom rubu usana m |e bo nepametno, d|etn|e
ptan|e: sta da radm, dobr cov|ece, ko| s presao preko opomene svoga
razbora krenuo u susret drugom cov|eku, rec m sta da ucnm?
Zaprepasten sam tvo|m otkrcem, kao da sam doveden nad prova|u, a necu
da pogedam, hocu da se vratm u ono sto sam bo, da se ne vratm, zem
da spasem v|eru u sv|et, a to |e nemoguce dok se ova| strasn, uback
nesporazum ne otkon. Kaz m, od cega da pocnem?
Nsam bo sv|estan, tada, kako ne prsta|em na raskd, kako uporno cuvam
davno uspostav|ene veze, ne zna|uc da tme bacam krvcu na brata, |er
neko mora bt krv. Kamo srece da sam poceo da govorm, prestao bh da se
zakan|am pred n|m, pred sobom. Ne znam sta b se deso, mozda m ne b
znao nsta rec, mozda m ne b mogao ncm pomoc, a b popusto grc mo|e
duse, ne bh bo sam. A mozda bh zb|egao put ko|m |e docn|e krenuo mo|
zvot, da sam prhvato n|egovo vece gorce skustvo, da se nsam zatvoro u
svo|u muku. Iako n to n|e bo sgurno, |er su se nase nam|ere potpuno
razaze, on |e zeo da spase |ednog cov|eka, |a sam spasavao |ednu msao.
Doduse, tako sam mso pos|e, a u tom casu bo sam pometen, ogorcen,
nesv|esno kvan na n|ega sto |e otkro sto nsam znao, sv|estan da moram
ucnt sve da stna zae na vd|eo, sad moram; da nsam znao, mogao bh
da cekam, brano b me neznan|e. Sad vse n|e bo zbora, osuen sam
stnom.
Obuzet brgom o onome sto |e morao da doe, sutra, za dva dana, kroz neko
vr|eme ko|e n|e daeko, pak sam mso kako |e mucno da se rastanemo. Da
ode bez r|ec, da kazemo nesto suvse obcno, da se razdvo|mo hadno
|utto? Ne naazm pravu r|ec prav odnos kad su mo|e cne stvar u
ptan|u: do sada sam uv|ek znao sta da kazem kako da se drzm. Ostaa |e
neka nepr|atnost od ovog razgovora, zv|esna tezna predos|ecan|a,
nezadovo|stvo sto n|e sve receno, a sam se nehotce uzdrzavao da ne
pokazem hadnocu uvr|eenost, |er nsam znao da ce m ova| cov|ek |os
bt potreban. Kazem: nehotce, |er nsam sv|esno sms|ao ukavstvo, nsam
znao na kom b m putu mogao bt korstan, |er ga nsam n odredo, a m |e
unutrasn|a opreznost naagaa da ga ne zgubm. A mozda ce m bt
potrebna n|egova nakonost zbog posa ko| sam dogovoro s n|egovom
sestrom. Zato sam zavrso razgovor tako da se moze ponovo zapocet ne
zapocet, kako bude vo|a boz|a.
Rekao sam, s na|bo|om ze|om da m gas bude obcan |ubazan:
- Kasno |e. T s sgurno umoran.
Iznenado me odgovorom postupkom, neocekvanm a prrodnm, toko
|ednostavnm, da |e bas zato bo cudan.
Stavo |e svo|e duge cvrste prste na podancu mo|e ruke sto |e ezaa na
nasonu kupe, |edva me dodrnuvs, tek da os|etm ugodnu hadnocu n|egove
koze mekh |agodca, rekao mrno, thm dubokm gasom ko|m se va|da
zgovara |ubav:
- Izgeda da sam te povr|edo, a nsam to hto. Mso sam da znas vse o
sv|etu |udma, mnogo vse. Trebao |e drukc|e da razgovaram s tobom.
- Kako s drukc|e mogao da razgovaras?
- Ne znam. Kao sa d|etetom.
Te r|ec moge b da ne znace nsta, a |e na mene ostavo utsak nacn na
ko| h |e zrekao, gasom duboke krnete, bez sumova przvuka, bez
nemrnh predsa|a, sa sm|eskom tuznm zbog necega sto se n|e deso sada,
a bagm pametnm osobaa|ucm, pomso sam s cuen|em, prv put,
kako u n|emu zv nesto veoma zreo puno, sto se otkrva samo u casovma
kad se ne cuva. Pr ovakvo| m|esecn sto nas obva nemrom. U trenucma
kad |e tesko. Zapamto sam ta| ob gas sto gon na pov|eravan|e, ta|
osm|eH sto mru|e, to pretponocno vr|eme kad se otvara|u ta|ne, ostao m
|e u s|ecan|u sve, zbog neceg |akog a pak neuhvacenog potpuno. Mozda
zato sto m se ucno da sam od|ednom, sasvm znenada, dozvo da |edan
cov|ek pokaze svo|u skrvenu stranu, ko|u nko pr|e mene n|e vdo. Ne znam
da se tek radao otkrvao, svacec zm|sku kosu|cu, ne znam n sta |e
pokazao, a ub|een sam da |e trenutak bo zuzetan. Razms|ao sam o
tome da |e mo|e vastto uzbuen|e u stan|u da preobraz svaku r|ec, svak
pokret, svak dozv|a|, a |e s|ecan|e ostao.
Tada |e on ustao, usp|esno |e razvezao uzove neagodnost meu nama,
nasao |e pravu r|ec ko|a |epo dugo zvon, mogao |e da ode.
Maopreasn|e bezrazozno uzbuen|e me n|e vse drzao, zam|ena ga |e
ruzna nam|era, cudn|a zato sto se roda neposredno pos|e odusev|en|a,
nego sto se |ava.
Na poasku zvado |e z dzepa nek zavez|a| stavo na kupu. - Za tebe -
rekao |e.
I otsao.
Isprato sam ga do kap|e. A kad |e zasao za cosak, posao sam za n|m.
Koracao sam tho, bzu zdova taraba, spreman da zastanem ako se okrene,
msce da sam s|enka. Gub se u tam sokacca, pratm ga po udaru koraka,
mo| se ne cu|u, mekan su skrven, nkad ran|e nsam tako hodao, ponovo
pronaazm pav mntan vsoku prku na raskrscma obas|anm
m|esecnom, s|edm ga, uokrug, cn m se, a onda razocaran vdm kako se
to var|vo kruzen|e suzava, prema poznatom m|estu. Zastao sam kod
dzam|e, on |e kucnuo hakom na vratma svoga dvorsta neko |e otvoro,
kao da ga |e cekao za kap|e. Da |e usao u neku tuu kucu, v|erovao bh da
|e svrato kod onog koga m n|e otkro. Ovako nsam znao nsta.
Vrato sam se u tek|u, umoran od necega sto n|e zamor t|ea.
Na kup |e ezao Hasanov pokon: Abu Faradzova "Kn|ga prca", u
skupoc|enm korcama od saf|anske koze, sa cetr zatne ptce u ugovma.
Iznenado me sto su na sveno| maram u ko|u |e kn|ga zamotana be
zvezene cetr zatne ptce. To n|e kup|eno usput.
|ednom sam u razgovoru pomenuo Abu Faradza, s|eca|uc se madost.
Pomenuo zaboravo. On n|e.
S|eo sam na kupu drzec kn|gu u kru, gadec prstma gatk saf|an,
gedao m|esecnom umrtv|enu r|eku, susao kako otkucava vr|eme na
sahat-ku, cudno stsan, zeo da zapacem. Od daekog d|etn|eg Ba|rama
sto se vec zgubo u pamcen|u, ovo |e prv put da m |e neko dono dar, prv
put da |e neko mso na mene. Zapamto |e mo|u r|ec, s|eto se negd|e u
daeko| zem|.
Os|ecan|e |e sasvm neobcno: kao da |e sv|eze suncano |utro, kao da sam se
s daekog puta vrato kuc, kao da me obas|aa bezrazozna a |aka radost, kao
da |e tmne nestao.
Otkucaa |e ponoc, |av|ae su se nocobd|e, kao nocne ptce, vr|eme |e
proazo, a |a sam s|edo zacuen. Zbog Abu Faradzove kn|ge zbog cetr
zatne ptce. Vdo h |e na bezno| maram, to |e |edno sto m |e ostao z nase
kuce, otac m |e dono tvrde gurab|e u se|ackom peskru, davno, maramu,
|epsu, preko grubog cetena. I to |e zapamto.
Tesko |e v|erovat, a |e stna: bo sam duboko ganut. Zato sto me se |edan
cov|ek s|eto. N zbog cega, n zbog kakve korst, z csta srca, z sae,
mozda. Tako se, eto, kupu|e pazn|om star okor|e dervs ko| |e mso da |e
savadao stne sabost u seb. A one, zgeda, ne umru tako ako. I nsu n
stne.
Noc |e proaza, a |a sam s|edo ozaren, sm|esan sam seb zbog uzbuen|a
ko|e nsam mogao da ob|asnm. A nsam zeo da ga se sm.
6
Sab |e ko| traz, a sabo |e sto se od n|ega traz.
Isao sam |utros u po|e, peo se uz scv|etao brdo, sta|ao uz nsko stabo
vocke, cem uz grozd cv|etova, stca, casca, epeza, h|ade zvh cuda
spremnh na opodn|u, os|ecao sam opo|nu sast od tog bu|an|a, od hucan|a
sokova kroz bezbro| nevd|vh zca, opet sam zeo, kao snoc, da ukopm
ob|e ruke u gran|e, da me protoc bezbo|na krv b|a da bez boa cv|etam
venem. I bas to ponav|an|e cudne ze|e uv|eravao me o tezn muke ko|u
nosm.
Iz sume |e zvonko od|ekvaa s|ekra, u odreenm razmacma, u ko|ma |e bo
zamah nec|h snaznh ruku, kratka tsna pos|e udarca, na to| da|n znao
sam da |e s|ekra ostra, dugog s|ecva, da zagrza drvo |uttm ckom,
b|esno prodruc do srcke. I kukavca se cua, sa svo|om dvosoznom
tugovankom, pecano ravnodusnom, kao sudbna, nec| zov, zensk, vedar,
prodoran, nerazum|v, zena |e mada, pro|etnm suncem opa|ena,
nasm|ana, ne vdm |e, okrecem se prema tom madom gasu kao prema
krb, a znam sve o n|o|. Samo ta tr gasa u tsn pro|etnog |utra, u
prostranstvu tueg sv|eta. Zatvoro sam oc, sadak mrs peuda |e u men,
susao: tr sasvm |ednostavna gasa. I tada sam dozvo neobcan trenutak
zaborava. N|e to bo s|ecan|e, vec prsustvo u drugom vremenu, mnogo
ran|em, nsta od mene sadasn|eg n|e posto|ao tada, bo |e samo agan,
radostan os|eca| zv|en|a, uzdrhtaa sazv|eost sa svm oko sebe. Znao sam,
s|ekra |e oceva, to n|egove |ake ruke zamahu|u u sum znad kuce. I
kukavcn gas prepozna|em, nsam |e nkad vdo, a se |av|a uv|ek sa stog
m|esta. Znam d|evo|ku, sesnaest |o| |e godna, vdm |e preko tokog
beskra|nog vremena, kao da su v|ekov pros, a nsta zaboravo nsam,
scusne zatne ma|e oko nasm|anh usana, stas za obruc dv|u saka, mrs na
moduh, nesco kroz duge godne. Koga to d|evo|ka zove kroz vr|eme?
Nsam mogao da se odazovem, nsam mogao da se vratm.
Iz te zacaranost daekog vremena probudo me vedar susret. Putem prema
men nasao |e d|ecak, kdao |e cv|ece bacao znad gave, grudama tvrdog
cacka gaao ptce, zvkvao nerazum|ve r|ec, svo|e, veseo bezbrzan, kao
mace. Ugedavs me, umro se posao u stranu, uozb|en. Nsam spadao u
n|egov sv|et.
Davno, pr|e mnogo godna, susreo sam na drugo| staz, u drugom kra|u,
stog ovakvog d|ecaka. N|e bo nkakva razoga da se toga s|etm da h
uporeu|em. A eto, s|eto sam se. Mozda zato sto |e dan bo odreen za
s|ecan|e, sto sam onda bo na zvotnom raskrscu, kao sad, sto su
obo|ca bucmast, zanesen, sam seb dovo|n u pustom kra|u, sto su |edan
drug pros pored mene ozb|n, kao da sam m utuo radost. Uptao sam
d|ecaka, oc su mu kao kude|n cv|et, sto sto onog nekadasn|eg, ptan|e |e
staro zvon tuzno, a on to ne zna.
Srecom, razgovor zmeu nas |e bo sasvm drugac| nego ona| ran|.
Zapsao sam ga rad oaksce, bez druge potrebe, kao sto se umorn putnk
zaustav pored sv|eze vode.
- C| s, ma?
Zastao |e, pogedao me nmao pr|ate|sk.
- Ne tce te se.
- Ides u mekteb?
- Ne dem vse. |uce me hodza stukao.
- Za tvo|e dobro te stukao.
- Onda bh to dobro mogao da d|em sakom kapom. A hodza ga d|e po
nasm strazn|cama. Za svako sovo pomodr kao patdzan.
- Ne govor ruzne r|ec.
- Zar |e patdzan ruzna r|ec?
- Vek s avo.
- Ne govor ruzne r|ec, efend|a.
- |es |uce tako sobodno govoro?
- Do |uce sam bo hodzn buban|. Danas sam ko ova tca. Ha|de, neka me sad
neko udar!
- Sta t kaze otac?
- Kaze: am svakako neces postat. A orat mozes s efom bez efa, zem|a
te ceka, necemo |e drugome davat. A ako |e d|et batne, to mogu |a, ve.
- Hoces da govorm s ocem, da te povedem u kasabu? Ucces skou,
postaces am.
Rekao sam to onom nekadasn|em d|ecaku, sad |e u tek|, dervs. A ova| |e
drukc|. Veseog zraza nestao |e s n|egova ca, a |ava se mrzn|a. Gedao
me trenutak mrko, u b|esno| nedoumc, pa se nago sagnuo uzeo kamen s
puta.
- Eno oca - rekao |e pr|etec. - Ore. Ha|de, po da mu to kazes, ako sm|es.
Mozda b zasta udaro. I b pacuc pob|egao u brdo. Bo |e pametn| od
onog drugog d|ecaka.
- Necu - rekao sam pomr|vo. - Nko te ne moze nat|erat. A mozda |e bo|e
da ostanes ovd|e.
Sta|ao |e zbun|en, a n|e spustao kamen z ruke.
Posao sam osvrnuo se nekoko puta. N|e se mcao s onog m|esta, prepreka
zmedu oca mo|e ponude, upasen nepov|er|v. Tek kad sam se uda|o,
kad n|e mao razoga da se bo|, baco |e kamen daeko u zto potrcao
prema ocu.
Vrato sam se tmuran.
Maa zena |e otvora kap|u, tobozc sakrva|uc ce |asmakom, uputa me u
bascu, tamo su, ve, tr uda hvata|u |ednog b|esnog, pa mogu da odem, ako
hocu, a mogu da sacekam ovd|e a ona ce |avt Hasanu, rec ce m sta
kaze, ako bude sta kazao, |er danas n|e razgovor|v.
Idem tamo, rekao sam, a zena |e zatvora kap|u otsa u kucu.
U veko| basc za kuce, na sobodnom travnom prostoru okruzenom
s|vkom, dva Hasanova momka hvataa su madog zdr|epca. Hasan |e sta|ao
kra| ograde, s unutrasn|e strane, mrno gedao, cutec, h podstcuc
kratkm uzvcma psovkama.
Nsam usao u to travno borste, u kome |e busen|e zem|e et|eo spod
kopta poudv|eg kon|a.
Praz su mu nazm|ence |edan drug momak, star|, nzak snazan,
ma, vsok vtak. Bo |e cudno sto ga nsu hvata za|edno, savada b ga
akse, cudno |e sto |e Hasan cutao, pusta|uc h da se muce.
Zdr|ebac, crne s|a|ne dake, |akh sap, zavh nogu tankh canaka, sta|ao
|e nasred basce, na|ucen, rasrenh ruzcasth nozdrva, zdre|enh bon|aca,
treperec u akm drhta|ma sto su mu nabra cvrstu kozu kao stn taas.
Star| momak, uvucene gave u sroka ramena, sav napregnut, prazo mu |e
sa strane, ne pokusava|uc da ga umr gasom pokretom, prsta|uc da
budu nepr|ate|, znenada skoco, nasto|ec da se docepa vrata grve,
sguran u svo|u snagu. Kon| |e sta|ao prvdno mran, od|ednom se okrenuo
uokrug, streovtom kretn|om, a cov|ek kao da |e to ocekvao, zmakao se
baco se s druge strane, uhvatvs se za dugu grvu. Kon| |e zastao,
znenaen, a onda poceo da ga vuce, nasto|ec da se osobod, a |e zagr|a|
cvrst, |ake ruke ne pusta|u vtk vrat. Izgedao |e da ce ga savadat, co |e
na cudu kako |udska snaga moze da ukrot ova| cvor napeth msca, sta|a
su ukopan, kao da su premoren, kao da nema|u mogucnost da se razdvo|e,
kao da ne zna|u sta treba da|e da cne. A onda |e zvotn|a znenadnm
trza|em odbaca cov|eka daeko od sebe.
To se deso maem. On |e prazo kon|u oprezn|e, ukav|e, pokusava|uc
da ga prevar otvorenm danom, cak |ubaznm cem, na kome |e ebdo
besmsen sm|esak, a kad |e dosao nadohvat ruke, kon| se zavrto u krug
odbaco ga t|eom.
Hasan |e dobaco ruznu r|ec, ma se nasm|ao, star| opsovao ovu dv|u
mrcnu.
- T s mrcna - rekao mu |e Hasan.
Gedao sam kako mrno prat ovu borbu, kao rvan|e, kao dvobo|, n|e mu
vazno da kon|a uhvate, ako |e kovac cekao s ove strane ograde, kao |a, vec
da vd kako pokusava|u ne usp|eva|u, ne pomaze m sav|etom nt prekda
ovu opasnu gru. A me vse zacudo sto |e neuobca|eno ozb|an, cak
tmuran, nezadovo|an necm, a ne v|eru|em da |e zbog nespretnost
momaka. Cudno |e sto |e pustao da sve ovo suvse dugo tra|e, co |e na
nepotrebnu surovost, ko|a |e meu n|ma mozda obcna, a |e men zgedaa
bez kakve svrhe. A to ponasan|e m|en|ao |e sku ko|u sam stvoro o
n|emu. N|e bag n vedar, kao sto sam zams|ao, |e takav kad |e sa seb
|ednakma, a sa momcma |e kao drug. A kad me prm|eto, kratko me
pozdravvs, n|e se zm|eno. N|e m skrato muke, a n on se nsu bun.
Srecom, kon| |e pogodo star|eg momka u stegno, on mu |e vrato strasnm
udarcem u rebra.
- Lud s ko on! Izazte! - vknuo |e Hasan, a cov|ek |e bez r|ec othramao
zvan domasa|a zvotn|e.
Sacekao |e da se zmaknu u stranu stanu uz ogradu, I poako posao prema
kon|u, obazec ga u krugu, prazec s gave, uporno m|en|a|uc pooza|, ne
zurec, ne cnec uspahrene pokrete, ne nasto|ec da ga prevar, sve dok
kon| n|e stao, umren necm, mozda Hasanovm u|ednacenm kretan|em,
mozda n|egovm thm ne|asnm r|ecma sto su se cue kao neprestano
zuboren|e, mozda n|egovm upornm pogedom, odsustvom straha b|esa,
sacekao da mu cov|ek pre, |os na zged nepov|er|v, frkcuc srokm
nozdrvama, a |e Hasan vec bo kra| n|ega, |os ga umru|uc thm
saputan|em, pruzo ruku prema ceu poceo da ga mu|e, opet bez zurbe,
bez nestrp|en|a, kao da ne prm|ecu|e da kon| odmahu|e gavom, poako
vraca|uc dan na n|usku, na ceo, na vrat, pa ga uhvato za grvu poveo
prema ograd.
- Evo - rekao |e momcma. - Sad cete va|da moc.
I prsao m.
- |es dugo cekao? Drago m |e sto s dosao. Ha|demo u kucu.
- Ns raspoozen danas.
- Bvao sam gor.
- Hoces da odem, ako smetam?
- Ne, zasto? |a bh potrazo tebe, da ns dosao.
- |esu te momc na|ut?
- |esu. Zeo sam da |edan pogne.
Nsta nsam odgovoro.
On se nasm|ao: - Prav dervsk odgovor: cutan|e. Da, nakrvo sam nasaen,
govorm ko|esta. Oprost.
Rekao sam: da odem, a zeo sam da me zadrz, ne bh mogao, ne bh smo
na sokak, n |utros nsam utao bez razoga, hto sam da ga vdm, ba m |e
potrebna n|egova mrna r|ec, nepr|eteca sgurnost sto |e stsavaa ou|e oko
mene, tako cov|ek zaze da s|edne ponekad pored the mocne r|eke da se
uspoko| zbog n|ene mrne snage sgurnog toka. A eto, nasao sam drugog
cov|eka, nepoznatog, bo m |e zao, os|ecao sam se ostecen, nsam znao
sta mogu ucnt dvo|ca uznemrenh |ud.
Srecom, on |e umo da se svadava, n|egova vedra prroda n|e moga dugo
da zdrz b|es, posta|ao |e sve vse ona| koga trazm.
Uveo me u veku sobu, s prozorma na c|eo| predn|o| stran, poovna neba
nuda se pogedu, neskrvena, znenado me prostranstvo te |etne oda|e, sa
mnderucma, evhama, zrezbarenm doafma, sa mnostvom cma, ctavo
|edno zapraseno bogatstvo, raskos o ko|o| nko ne vod racuna. Kao on, mso
sam. Voo sam red, strog, dervsk, svaka stvar treba da ma svo|e m|esto,
kao sve u sv|etu, cov|ek mora da stvara red, da se ne zbezum. Zacudo,
n|e m smetaa ova nemarnost, ca |e na nestncavu sobodu da se cov|ek
korst stvarma, ne suzec m ne postu|uc h suvse. Iako to |a ne bh
mogao.
Sm|ao se, skan|a|uc mntan, czme, oruz|e, kako se navkao na nered po
hanovma, pa prm|et tek kad pogeda tum ocma, kad neko doe. A |a
sam sguran da |e takav oduv|ek, to |e do n|egove prrode, neodgovorne
razbarusene. I rekao sam mu to, u sa, da |e bas to |epo kod n|ega, a
sgurno |e bo uv|ek st. Prhvato |e sau, sa sm|ehom: tacno, uv|ek |e bo
nemaran, ako ponekad postu|e red ko| drug zna|u da stvore, a sam ne
os|eca potrebu za n|m, ne ms o tome vse. |ednom u zvotu se cak trudo,
vrsec nas|e nad sobom, uzaud. Kao da |e u nepr|ate|stvu sa stvarma,
ga ne postu|u, odb|a|u da mu se podvrgnu, nema smsa za vast n nad cm.
U stvar, reda se mao pas, red |e konacnost, tvrd zakon, uman|van|e
bro|a moguch zvotnh obka, azno uv|eren|e da vadamo zvotom, a zvot se
sve vse otma, sve nam vse zmce sto ga vse stezemo.
Bo |e sasvm neobcno kako |e ova| grub maopreasn| dzambas ako
uskakao u razgovor ko| ne prc n|egovom danasn|em zanman|u, a |a sam
ga prhvato sa zadovo|stvom.
Uptao sam: - A kako treba zv|et? Bez reda, bez c|a, bez sv|esnh nam|era
ko|e nasto|mo da ostvarmo?
- Ne znam. Dobro b bo kad bsmo mog odredt c| nam|ere stvort
prava za sve zvotne prke, da uspostavmo zams|en red. I,ako |e zmst
opste propse, geda|uc znad gava |ud, u nebo v|ecnost. A pokusa| da h
prm|ens a zve |ude, ko|e pozna|es mozda vos, a da h ne povr|eds.
Tesko ces usp|et.
- Zar Kur-an ne odredu|e sve odnose meu |udma? Sustnu propsa mozemo
prm|ent na svak po|edn suca|.
- Mss? Onda m r|es ovu zagonetku. N|e r|etka, n|e neobcna, n|e daeka
od nas. Susrescemo se s n|om kad god hocemo da otvormo oc. Zve,
recmo, muz zena, zve u |ubav, na zged. I ceka|, da govormo o |udma
ko|e znamo, bce akse. Da pretpostavmo da su to ovo dvo|e ko|e s vdo,
zena ko|a t |e otvora vrata, ona| star| momak, Faz|a, n|en muz. Zve kod
mene, u dvorsno| kuc, n|e m ose, on putu|e sa mnom, zarau|e vse nego
sto m |e potrebno, donos |o| pokone s puta, uzva u n|eno| radost, a ona
zna da se radu|e, kao d|ete. Sm|esan |e, nespretan, |ak kao bvo, pomao
d|etn|ast, a neobcno paz|v prema n|o|. Vo |e, propao b bez n|e. Mene
pomao potkrada, zbog zene, a vo mene, pognuo b da me odbran.
Drago m |e bo sto se sazu, pob|egao bh od muza zene ko| se ko|u. Stao
m |e do n|h, |er sam |a pomogao da se nau, a mao sam h zavoo. I sad
msm ovako: sta b se deso kad b zena nasa drugog muskarca krsom
mu pokan|aa ono sto |e muzev|evo po boz|m po |udskm propsma? Sta
b trebao ucnt kad b se to deso?
- |e se deso?
- Deso se. Vdo s n|ega, ona| ma. Muz ne zna. Kur-an kaze: kamenovat
pre|ubncu. A prznaces, to |e zastar|eo. A sta da uradm? Da kazem muzu?
Da n|o| zapr|etm? Da ot|eram madca? Sve to ne b pomogo.
- N gr|eh ne mozes gedat mrno.
- Teze |e spr|ect ga. N|u voe obo|ca, ona se bo| muza, a vo madca. I on
|e kod mene, mao |e ukav a pametan, toko v|est u posovma da se bo|m
za n|egovo posten|e, a m |e potreban. Stanu|e ovd|e, s n|ma, muz ga |e
sam doveo, to mu |e daek roak. Muz |e dobrcna, nsta ne sumn|a, v|eru|e
|udma, uzva u svo|o| srec; zena ne ze nsta da m|en|a, bo| se da sve ne
pokvar; madc cut, a nece da ode. Mogao bh da ga sm|estm u drugu
kucu, ona b otsa tamo, sama m |e reka, bo b gore. Mogao bh da ga
posa|em u drugo m|esto, ona b otsa za n|m. Ma sta da se zm|en u ovome
sto |e sad, ne b va|ao. Muz b ubo n|u n|ega, kad b saznao, |er |e,
budaa, vezao svo| zvot za n|u. N|h dvo|e kradu svo|u srecu, mse da ma|u
pravo na n|u, ne usuu|uc se da |e ucne |epsom. I n|e m ako, n n|o|, |er
mora da bude zena cov|eku koga ne vo, n madcu, |er |e prepusta drugome
svako vece. Muzu |e na|akse, |er nsta ne zna, za n|ega nsta ne posto|, a
m msmo da |e on na|vse ostecen. Na n|u on vse nema prava, odrzava ga
samo n|en strah. A |a cekam, pustam da sve tra|e, ne sm|em nsta da
ucnm, toko |e sve rovto, pokdao bh tanke konce sto h drze za|edno,
ubrzao bh nesrecu sto vs nad n|ma. Eto sad, nad kakvo hoces pravo,
r|es m to, uspostav red! A da h ne unsts. |er onda ns nsta ucno.
- To se moze zavrst samo nesrecom, sam kazes.
- Bo|m se. A necu da |e pozuru|em.
- Govors o pos|edcama a ne o uzrocma, govors o nemoc propsa kad se
nesto des, a ne o gr|ehu |ud sto ga se ne drze.
- Zvot |e sr od svakog propsa. Mora |e zamsao, a zvot |e ono sto bva.
Kako da ga ukopmo u zamsao a da ga ne ostetmo? Vse |e stete naneseno
zvotu zbog sprecavan|a gr|eha, nego zbog gr|eha.
- Onda da zvmo u gr|ehu?
- Ne. A n zabrane nsta ne pomazu. Stvara|u cem|ere duhovne boga|e.
- I sta treba da cnmo?
- Ne znam.
Nasm|ao se, kao da mu |e drago sto ne zna.
Usa |e zena, un|ea serbe.
Upaso sam se da ce Hasan pocet razgovor s n|om, suvse |e otvoren
nagao da b sakro ono sto ms. Srecom, cudom, n|e rekao nsta, gedao |e
u n|u s |edva vd|vm osm|ehom, nmao zobnm, cak s nekom
podsm|es|vom bagonakonoscu, kao sto se geda drago stvoren|e, d|ete.
- Gedas |e kao da s na n|eno| stran - rekao sam kad |e zasa.
- Da, na n|eno| sam stran. Zena |e uv|ek zanm|va kad |e za|ub|ena, tada
|e pametn|a, oducn|a, |upk|a nego kad. Muskarac |e rastresen, grub,
nerazms|en, pac|vo n|ezan. A sam na n|hovo| stran, na stran
obo|ce. Neka h davo nos!
Zao sam ga u tom casu, zavdo mu. Ne mnogo n |edno n drugo. Zao ga
sto |e sv|esno razruso u seb c|eovt sguran nacn ms|en|a ko|m |e mogao
da posuz v|er, a zavdo mu zbog ne|asne sobode ko|u sam samo nazrao.
N|e ba mo|a, protvna |e men, a opet |e ca na akse dsan|e. I msm tako
zbog n|ega, cnm ustupke, |er ne mogu seb da sakr|em, drago m |e sto ga
vdm, drag m |e n|egov ak prozracn sm|esak sto se rascv|etava sam od
sebe, drago m |e n|egovo v|etrovma opa|eno ce na kome bsta|u modre
oc, pr|atna m |e vedrna sto ga okruzu|e kao sv|etost, mozda cak
akomsenost ko|a ne obavezu|e. U neobcnom od|eu, pavm caksrama
zutm czmama od |arece koze, u b|eo| kosu| sa srokm rukavma sa
cerkeskom kapom na gav, cst kao b|eutak, srokh ramena, snaznh prsa
sto su se trokutom zdrave tamnne pokazvaa z proreza kosu|e, co |e na
ha|duckog star|esnu kad se odmara kod sgurnh |ataka, na veseog
pustah|u ko| se ne pas n sebe n drugog, na |eena, na rascv|etao drvo, na
nezauzdan v|etar. Uzaud pokusavam da ga vdm drukc|eg, da ga vratm na
pocetak. I pret|eru|em, suprotstav|a|uc ga seb.
Nekad |e bo sto |a, scan men. Nesto se deso, nekad, |ednom, zato |e
zm|eno svo| zvotn put, sebe. Zams|am se|ha Ahmeda Nurudna tako
preobrazenog, kako putu|e drumovma, senuc po hanovma, krot dv|e
kon|e, psu|e, govor o zenama, ne usp|evam da domsm, sm|esno m,
nemoguce, morao bh drug put da se rodm da nsta ne saznam od ovoga
sto znam. Zazeo sam da ga uptam, mozda zato sto |a sutm prom|enu u
seb, ne ovakvu, sutm bo|m se, a ne znam kako da to ucnm, zgedao b
sasvm cudno, on ne vd put mo|e ms opravdanost mo|e radoznaost.
Posao sam stranputcom: - |es zadovo|an svo|m posom?
- |esam.
Pa se nasm|ao veseo m geda|uc u oc, rekao bez okosen|a:
- Przna| da ns to hto da ptas.
- Pogaas tue ms, kao shrbaz.
Cekao |e, osm|ehnut, osobaa|uc me obzra otvorenoscu vedrm zgedom
ko| ohrabru|e. Iskorsto sam tu povo|nu prku, prku za sebe, on h nud
drugma uv|ek:
- Nekad s mso kao |a, scno kao |a, kao m. N|e ako zm|ent se, treba
odbact sve sto s bo, sto s nauco, na sto s se navkao. A t s se zm|eno,
potpuno. To |e kao da s ponovo uco da hodas, da progovaras prve r|ec, da
stces osnovne navke. Razog |e morao bt veoma vazan.
Posmatrao me trenutak s cudnom pazn|om, kao da sam ga vrato u prosost
u neku zaborav|enu muku, a se ta| napregnut zraz ubrzo ubazo.
Potvrdo |e mrno:
- Da, zm|eno sam se. V|erovao sam u sve sto t, kao t, mozda tvre. A
onda m |e rekao Tab-efend|a, u Smrn: AFKad vds da mad cov|ek strem
u nebo, uhvat ga za nogu svuc na zem|uAE. I svukao me na zem|u. -
Odreen s da zvs ovd|e - zgrdo me - e pa zv! I zv sto |epse, a tako da
te n|e std. I rad|e prstan da te Bog pta: zasto ns to ucno? Nego: zasto s
to ucno?
- I sta s sad?
- Sktnca na srokm drumovma na ko|ma susrecem dobre rave |ude, sa
stm brgama nevo|ama kao ovd|e, sa stm radostma zbog mae srece,
kao svugd|e.
- Sta b bo kad b sv pos tvo|m putem?
- Sv|et b bo srecn|. Mozda.
Zatvarao |e krug razgovora.
- I sad te se nsta ne tce. |e to sve sto s postgao?
- Nsam n to.
S|edm razgovaram, sa sve man|e pazn|e, sa sve man|e zanman|a,
ocekvao sam mnogo od n|egove spov|est, a nsam dobo nsta. N|egov
suca| |e usam|en. Pomao |e cudak, pametan cov|ek ko| kr|e svo|e
razoge, nesrecnk ko| se bran prkosom, a za to |e potrebno bt suvse
sab suvse |ak, a |a nsam n |edno n drugo. Sv|et nas drz cvrstm
vezama, kako h rasknut? I zasto? I na ko| se nacn moze zv|et bez
v|erovan|a sto |e za cov|eka prraso kao koza, ko|e |e t? Kako mozes bez
sebe?
A onda sam se s|eto brata, s|eto sam se kuda sam posao. S|eto sam se da
ne sm|em ostat sam.
- Dosao sam da t zahvam na pokonu.
- Voo bh da s dosao bez razoga. Da porazgovaramo n o cemu, n zbog
cega.
- Odavno nsam bo tako uzbuen kao snoc. Dobr |ud su sreca na ovome
sv|etu.
Ba |e to |ubaznost ko|a ne obavezu|e n onoga ko |e kaze n onoga ko |e
cu|e. A sam se s|eto snocn|e vecer ucno m se da zasta tako msm,
da |e mao sto sam rekao. Os|ecao sam ze|u da kazem vse, da zadovo|m
neku svo|u potrebu sto |e rasa, da se spunm n|eznoscu topnom. Uzaud |e
Hasan u sm|ehu pokusavao da me zaustav, to |e sad bo nemoguce. Drzao
sam se za n|ega kao za kotvu, bo m |e neophodan bas tada, u tom casu,
potrebno |e bo da m bude drag, na|bo|. Rekao sam da cu |os sutra,
mozda danas, ucnt za brata sve sto mogu. V|eru|em da sam u pravu,
trazcu pravdu doke mognem da stgnem. Mozda nece bt ako, kao sto
msm, mozda ce bt teskoca (vec h os|ecam: |utros musem n|e hto da
me prm, drsko su rek da ga nema ako |e preda mnom usao u musemat),
mozda cu bt sam ugrozen, eto, zato sam dosao danas do n|ega, os|ecam
da m |e bzak, nsta ne trazec, osm |udske r|ec, hto sam da mu to
kazem, zbog sebe.
Istna |e ba to sto sam rekao, neka neobcna unutarn|a stna, ko|a me
dovuka ovamo, ako sam |e seb zrekao tek tada, pred n|m. Kao da sam
poazo na pogbe|an put, u opasnu btku, gedao sam u |ednog pr|ate|a,
ko| se po|avo sa nesrecom, da ne bude potpuna, mada m nsta ne moze
pomoc, nt treba, neka duboka a nesaznana strepn|a me vuka da ga
sacuvam. Mozda m |e tek tada, pred tm sabranm cov|ekom sto me susao
stsan, prvucen ozb|noscu moga gasa skrvenom t|eskobom ko|u |e
mogao da nasut, mozda m |e tek tada, vem, potpuno dosa do sv|est
praznna ko|u sam |utros os|ecao pred musematom, dok sam zacueno
susao se|mene kako m mrno saopstava|u az. Bo sam ponzen, a nsam
mao snage da os|etm uvredu. Bo sam zaprepasten saznan|em da su brata
mene nepovratno veza osudom. Morao sam da spasavam sebe, spasava|uc
n|ega. A nsam mogao da sakr|em pred samm sobom edenu pustos sto me
zapahnua. Znao sam, nsu to |edna vrata na ko|a treba da zakucam, n|e to
|edn cov|ek ko| treba da cu|e mo| zaht|ev, ma h |os, bo|h |ach od ovog
sedz|e obezum|enog vascu, a opet sam pretrnuo, nago onemocao, kao
cov|ek ko| u noc zgub put. I to |e bo razog sto sam u nastupu
pov|eravan|a trazen|a podrske vezvao Hasana za sebe sponama
pr|ate|stva, kopcama |ubav, znenaen sam sobom tom novom potrebom,
nerazumnom koko snaznom. Uspo sam, ucno sam to na|bo|e sto |e
moguce, voen nesv|esnm ukavstvom skrene nemoc, nabu|aom cezn|om
da zadovo|m neku veku ze, ko|a |e sgurno odavno posto|aa, skrvena
gusena. Dugo sam pos|e pamto ta| cas onu snu ganutost sto me obuzea.
Uzbudo sam n|ega. Sroko otvorene modre oc su gedae kao da me
prepozna|u, zdva|a|u me z neke bezcnost, da|u m crte k. Izraz n|egove
obcne, podsm|es|ve veseost zm|eno se u uznemrenu napregnutost, a
kad |e poceo da govor, bo |e opet mran sabran cov|ek ko| vada svo|m
os|ecan|ma, nadzre h da ne budu pre|ako zrazena kao kod |ud ko| ako
zaborav|a|u odusev|en|e. N|egov zar |e tra|n|, n|e pamen u kome zgore
vree r|ec. I ta msao o n|emu |e nova. |os danas, |os maopr|e sam smatrao
da |e povrsan, prazan, ako sam negd|e u seb sgurno mso drukc|e, |er
zasto bh bas n|emu dosao kad m |e ba potrebna |udska r|ec. To ga |e
brana mo|a nova |ubav, mo|e odusev|en|e ko|e sam vezao za n|ega, pasec
se usam|enost. Uostaom, sve|edno, neka |e povrsan, neka |e akomsen,
neka procerdava svo|u nesvakdasn|u pamet kako hoce, a |e dobar cov|ek
zna ta|nu da bude pr|ate|. |a ne znam, on ce m |e otkrt. To |e mozda
motva pred vekom strepn|om, tasman protv zh sa, gatan|e pred
poazak na hadzuk patn|e.
A nkad ne znamo sta zazvamo u drugom cov|eku r|ec|u ko|a za nas ma
sasvm odreeno znacen|e zadovo|ava samo nasu potrebu. Pokrenuo sam u
n|emu, zgeda, dobro skrvanu ze|u da se m|esa u tude zvote. Kao da |e
|edva docekao mo| zv pr|ate|stva da m pruz ruku pomoc. R|ec mu nsu
dovo|ne.
- Drago m |e sto mas pov|eren|a u mene - rekao |e spremno. - Pomoc cu t
koko mogu.
Sve |e u n|emu od|ednom ozv|eo, prpremo se na nesto, na cn, na
opasnost. Trebao ga |e zaustavt.
- Ne trazm pomoc. Msm da n|e n potrebno.
- Pomoc nkad n|e suvsna, a sad ce bt potrebn|a nego kad. Moramo ga
zvuc sto pr|e, skont odavde.
Ustao |e, nemran, ustrem|en nada mnom, oc su mu s|ae zom vatrom. Sta
sam probudo u n|emu?
Nsam ocekvao n ovu ponudu n ovu brznu u oducvan|u, do kra|a zvota
upoznavacu |ude a nkad h upoznat necu, uv|ek ce me zbun|vat
neob|asn|voscu postupaka. Razms|ao sam trenutak, zatecen, upasen ovom
nagoscu, u opasnost da budem uvucen u ruzan poduhvat. Odbo sam, ne
kazu|uc prav razog, ne zna|uc ga tacno.
- Onda b ostao krv.
- Ostao b u zvotu! Vazno |e spast cov|eka.
- |a spasavam vse: pravdu.
- Stradacete t, on pravda.
- Ako |e odreeno da bude tako, onda |e to boz|a vo|a.
Te mo|e smrene r|ec moge su bt tuzne, gorke, bespomocne, a su be
skrene. Nsta m drugo n|e ostao. Ne znam zasto su ga toko zazvae, kao
da su be bato ko|e sam mu baco u ce. Mozda zato sto sam zaustavo
n|egov poet, spr|eco ga da bude pement. Vatra se zapaa negd|e u
n|emu, drukc|a nego maocas, zravn|a, bza, oc su gor|ee uzarenm
b|eskom, uz obraze se peo gusto crveno, |evom rukom |e uhvato desnu,
kao da |e sprecava u zamahu. R|etko sam kad vdo takvu snagu uzbuen|a
takav b|es. Ocekvao sam spad, prasak, psovku. Za cudo, n|e vknuo, a vse
bh voo, govoro |e muko, neprrodno tho, stezuc gasnce, postavs
od|ednom toko uznemren da mu se k zm|eno. Prv put sam cuo da
govor vreo, onako kako |e u |utn mso, ne ubazava|uc teske r|ec n
uvrede.
Susao sam zaprepasten: - O |adn dervsu! Moze se kad dest da ne
mste dervsk? D|eovan|e po odreen|u, odrevan|e po boz|o| vo|,
spasavan|e pravde sv|eta! Kako se ne uguste od th vekh r|ec! Zar ne
moze nesto da se ucn po |udsko| vo|, bez spasavan|a sv|eta? Ostav
sv|et na mru, ako Boga znas, bce srecn| bez te vase brge. Ucn nesto za
cov|eka kome znas me prezme, ko| t |e suca|no brat, da ne propadne n
krv n duzan u me te pravde ko|u brans. Kad b smrt tvoga brata ba zaoga
za sutrasn| ra| ostah, pa dobro, neka umre, skupo b mnoge nevo|e. A
nece, sve ce ostat kao sto |e bo.
- Onda Bog tako hoce.
- Imas neku drugu r|ec, |udsk|u?
- Nemam. I ne treba m.
Prsao |e prozoru, zagedao se u poovnu neba nad kasabom nad brdma sto
su |e okruzavaa, kao da na to| sroko| cstn traz odgovor smren|e, a onda
poceo da vce nekome u dvorste, pta|uc da |e kon| potkovan, da pozur
po svrace.
Uzaud, tesko ga upozna|em. Cm vdm |ednu stranu, odmah skrsne druga,
nepoznata, ne znam ko|a |e prava.
Kad se okrenuo, bo |e opet mran, a mu osm|eh n|e vedar kao ran|e.
- Oprost - rekao |e pokusava|uc da bude veseo - bo sam grub gup. To |e
dzeepc|sk nacn. Dobro da nsam poceo da psu|em.
- Sve|edno. To sad n|e vazno.
- A mozda nemam pravo. Mozda |e tvo| nacn korsn|. Bo|e se drzat
nebeskh m|era nego obcnh, ovdasn|h. Neusp|es te ne uznemru|u, uv|ek
racunas na beskra|no vr|eme, opravdan|e |e u razozma zvan tebe.
Lcn gubtak posta|e man|e vazan. I bo. I cov|ek. I danasn| dan. Sve se
produzava na tra|an|e, bezcno ogromno, pospano tromo svecano
ravnodusno. Kao more: ne moze da za bezbro|ne smrt sto se u n|emu
neprestano desava|u.
Cutao sam. Sta sam mao da kazem? Te uznemrene r|ec su otkrvae
nesgurnost nedoumce ko|ma se ne moze nac kra|. Sta da osporavam
odobravam, kad n on ne zna na cemu |e? Samo sumn|a. |a ne sumn|am.
Zasta msm da |e boz|a vo|a vrhovn zakon, da |e v|ecnost m|era naseg
d|eovan|a da |e v|era vazn|a od cov|eka. |est, more posto| oduv|ek
zauv|ek, ne moze se uzburkat zbog svake scusne smrt. On |e to rekao,
gorko, sa drugm smsom, ne v|eru|uc. A |a bh zeo da se uzdgnem do te
ms, kad |e mo|a sreca u ptan|u.
Nsam hto da ob|asn|avam, ne b shvato, |er ms drukc|e nego |a, da
bratovo osoboen|e prprem|enm b|ekstvom podmcvan|em ne mogu
prhvatt, |er |os v|eru|em u pravdu. Kad bh se uv|ero da nema pravde u
ovom mome sv|etu, ostao b m da se ub|em, da se okrenem protv tog
sv|eta, ko| vse ne b bo mo|.
Hasan b opet rekao da |e to dervsk nacn ms|en|a, s|epa zagn|urenost u
pravo, zato nsta ne govorm, a ne znam kako b cov|ek mogao drukc|e da
zv.
I moze?
Gedao sam u spupau granu pod otvorenm prozorom. Trebao |e da odem.
- Pro|ece - rekao sam.
Kao da on ne zna. Sgurno ne zna ovako kao |a. Nsam se s|eto da mu |e
moga bt cudna ova mo|a r|ec. Kao da |e prekdaa razgovor, msao, a n|e.
S|eto sam se kako se b|eo ruzcasto ob|e ponav|ao u beskra|, |utros,
nekad, bo |e mnogo sv|eth s|enk spod stabaa, mrsaa |e razbuena
zem|a, a |a sam mso kako b bo |epo krenut u sv|et sa dervskm
keskuom u ruc, voen |ednm |ednm suncem ma ko|om r|ekom, ma
ko|om stazom, bez |edne druge ze|e osm da ne budem ngd|e, da se ne
vezu|em nzasto, da sa svakm |utrom vdm drug kra|, sa svakom noc da
egnem na drug eza|, da nemam obaveza n za|en|a n s|ecan|a, da pustam
mrzn| na vo|u tek kad odem kad postane besmsena, da uda|m sv|et od
sebe proazec ga. A ne, nsam to mso, prpsao sam seb ze|u ko|u |e
Hasan maocas zrekao, ucna m se toko |epa, toko r|esava|uca, da sam
|e prsvo|o, co |edan trenutak mso da |e mo|a. Cak sam |e ob|ezo u seb
n|egovm r|ecma. Odgovaraa |e mome |utrosn|em bespucu, prhvato sam
|e naknadno, kao da |e ba. A n|e ba, znam sgurno.
Isprcao sam Hasanu o susretu sa d|ecakom, pos|e ponzen|a ko|e m |e
pokono musem.
- Zasto s ga zvao? - uptao |e Hasan sm|uc se.
- Izgedao |e bstar.
- Bo t |e tesko, b|ezao s od muke, hto s da zaboravs kako su te se|men
ot|era spred musemata, tada, u casu veke cne tegobe t prm|ecu|es
bstre d|ecake mss na buduce brante|e v|ere. |e tako? - Ako m |e tesko,
|esam prestao da budem ono sto sam? Mahao |e gavom, nsam znao da
me sm|ava za.
- Rec da n|e, mom te, rec da t |e brat vazn| od svega, rec da ces sve
posat do avoa da ga spases, znas da |e nevn!
- Ucncu sve sto mogu.
- To n|e dovo|no. Ha|de da ucnmo vse!
- Ha|de da ne govormo vse o tome.
- Dobro. Kako hoces. Voo bh da se ne poka|es.
Bo |e uporan. Ne znam zasto |e hto da se upust u opasan nesguran posao
spasavan|a cov|eka koga |e |edva poznavao, bo |e cudno zato sto |e
protvur|eco svemu sto sam znao o n|emu. A n|e agao, n|e nudo samo
r|ec |er |e vdo mo|u oducnost da ne prstanem: zasta b ucno, ne
ok|eva|uc n casa.
Mozda b neko mogao pomst da sam bo drnut tom n|egovom spremnoscu
da prtekne u pomoc, da sam tu n|egovu neobcnu zrtvu docekao sa suzama
u gru. A nsam. Nkako nsam. U pocetku sam hto da ta n|egova ponuda
bude azna, prazna r|ec ko|a ne obavezu|e na d|eo. A kad nsam uspo da |e
na to svedem, |er |e n|egova skrenost ba nesumn|va, os|eto sam |utnu
uvr|eenost. Izgedao m |e neprcno toko n|egovo zanman|e, neprcno
namet|vo, |er |e neprrodno. Nadazo |e mo|u revnost, ukazvao na
nedovo|nost mo|e brge, nudo svo|u zrtvu da ukaze na mo|u mau |ubav,
prgovarao kazn|avao me. Izmuco me ova| razgovor, zeo sam samo da se
zavrs, nsmo mog da se razum|emo. Zbuno me neocekvanm zak|uckom
pos|e prce o d|ecaku, kad |e otkro ono o cemu nsam mso a sto |e sgurno
stna, a |e smsao svega sto |e govoro ba pobuna. Iskopavs ta| zak|ucak,
zatvoro sam se, postao opsaena tvrava o ko|u su str|ee uzaud udarae.
N|e m pr|ate|, |e cudan pr|ate| ko| m s|ece kor|en|e, potkopava
teme|e. Nema pr|ate|stva meu |udma ko| drukc|e mse.
To gorko saznan|e (a bo m |e potrebno kao vazduh, kao |ek) pomogo m |e
da ga akse odb|em, da pocnem tezak razgovor ko| sam stano odgaao,
stano mso na n|ega.
Mogao sam da ga zamom kao pr|ate|a, mao sam prava na to, a |e mo|a
msao sa drugm putem, onemogucava|uc to; mogao sam da kazem kao
tuu poruku, ko|a me se toboze ne tce, a bh se onda muco da kazem
svo|u mobu, sve b spao ruzno. Ovako |e na|bo|e: n|e m pr|ate|, to |e
sgurno, zn|ecu tu zaht|ev od koga |a oceku|em korst. Mozda zato nsam
n pokazao maocas da sam |ut, |er bh ga okrenuo protv sebe uman|o
zgede na usp|eh.
Rekao sam, sprema|uc se da poem, kao da sam se suca|no s|eto, da sam
bo kod n|egove sestre, pozvaa me (znam, dodao |e, tako me upozoro da
moram rec vse nego sto m |e mozda korsno), zamoa me da mu kazem
da ce ga otac st nas|edstva (znam to, nasm|ao se Hasan), da b bo
na|bo|e da se sam odrekne, zbog sv|eta, pred kad|om, da bude man|e
bruke.
- Za koga man|e bruke?
- Ne znam.
- Necu da se odreknem. Neka cne sto m |e drago.
- Mozda |e tako na|bo|e.
Uzaud |e krt, uzdao sam se da ce m pomoc, men mome bratu,
posredovan|e u ovom ruznom posu. Kad |e odbo, ucno m se da |e grub
tvrdogav, stao me vekog napora da ga podrzm u oduc. Tesko |e bo,
r|ec m |e grza gro kao otrov, a nsam mogao da ucnm drukc|e: ne bh
seb oprosto da |e prm|eto mo|u gru. Krvo sam poceo, sve sam zapeo,
trebao |e rec |ednostavno, kao cov|ek cov|eku, ne b ba nkakva sramota n
da me odbo, a sad sam sve pokvaro. Prka ko|u sam dugo cekao,
nepovratno se guba, a |a sam sta|ao nemocan.
A bas tada, kad sam zgubo svaku nadu, kad sam pomso da |e ova
pos|eta besmsena, on se s|eto:
- Ako se odreknem nas|edstva, da b mo| zet, kad|a, pomogao tvome
bratu?
- Ne znam, nsam o tome mso.
- Ha|de da ucnmo tako! Neka t pomogne, odrec cu se svega. Sa munare
cu vkat ako treba. Sve|edno m |e uostaom, ostavce me bez cega ovako
onako.
- Mogao b povest parncu. T s prv nas|ednk, ns uvr|edo porodcu, otac
|e boestan, ako |e dokazat da sve cn pod nec|m prtskom.
- Znam.
Naprezao sam se da to kazem, s mukom se prs|avao da budem posten, vec
drug put. Hto sam da mu budem ravan, hto sam docn|e, kad se s|etm
n|egove vekodusnost, da mam odgovor sam seb: ucno sam sto sam
morao, na svo|u stetu, nsam ga prevaro, neka sam oduc.
- Znam - rekao |e - ucnmo sad ovako. I zet se bo| parnce, on n|e gup vec
neposten. I gramzv, srecom. Mozda ce pomoc, |er mu |e vse stao do
man|a nego do stnog nepoznatog psara. Osonmo se na |udske poroke,
kad ne mozemo drukc|e.
- Pokan|as suvse. A ne mogu t ncm vratt nego zahvanoscu.
Nasm|ao se, odmah uman|o svo| dar:
- Ne pokan|am mnogo, svakako b bo n|hovo. Ko b se vukao po sudovma!
Sad sam mogao da ga odvracam koko god m |e ba vo|a, ne b odustao. A
nsam vse hto da se gram sa sudbnom.
Zahvao sam poceo da se oprastam. Vrato m se dobro raspoozen|e,
nada, pob|edo me svo|om neuracun|vom vekodusnoscu. Srecom, svega
se odrekao sam, n|e m ob|eso o vrat svo|u zrtvu, n|e me optereto
zahvanoscu, n|e m vse nepr|ate|. (Sve |e mogao da bude u tm prvm
danma, nsta |os n|e postao odreeno, odrevao sam se prema trenucma,
kao u prvo| nesgurno| |ubav, ako |e moga da se preokrene u mrzn|u.)
- Steta sto s dervs - rekao |e znenada, nasm|avs se gasno. - Pozvao bh te
na vese|e, doc ce m pr|ate|.
I dodao ukavo otvoreno: - Ne kr|em, |er ces sutra svakako doznat.
- Ne vos red?
- Da, ne vom red. Znam, grdces me, a, AFvama vas posov, men
mo|AE. N|e vazno sto ne cnmo dobro, vazno |e da ne cnmo zo. A ovo
n|e zo.
Sao se s Kur-anom, a bez zobe bez rugan|a. N|e voo red, n|e voo
svetn|e, bo |e ravnodusan prema n|ma.
Od|ednom se n|egov vese gas nago preknuo. Razvucene usne su se
skupe u zgrcenu kruzncu, a ce, prepanuo od v|etrova, probo |e |edva
vd|vo b|edo. Pogedao sam kroz prozor, za n|egovm ocma: vtka
Dubrovkn|a n|en muz us su u dvorste.
- |esu on dos na vese|e?
- Sta? Ne, nsu.
Tra|ao |e samo trenutak, to n|egovo gub|en|e vast nad sobom, uzbuen|e
ko|e ga |e savadao. Oc su mu zastae meu srokm otvorma kapaka, ruke
se zbune. Samo trenutak, sve |e proso, kao da n|e n bo. Vrato mu se
osm|eh, opet |e bo sguran, neuzbueno vedar, mrno radostan sto su mu
dos pr|ate|. A ga |e uzbuen|e |os drzao, ma da mu |e zged smren.
Znao sam po tome sto me vse n|e vdo, sto za n|ega nsam posto|ao. N|e
bo ne|ubazan, n|e gedao mmo mene, rekao |e da opet navratm,
napomenuo m da odem do n|egove sestre, sve |e na zged bo obcno, a
n|egova msao n|e sa mnom: doe |e, na dvorstu, uz zenu sto mu |e sa u
pos|etu. Krenu smo m u susret, sre se na vratma, pozdrav|a|uc se
pogedao sam krsom etmce u n|eno ce, n|e m se ucna narocto |epa
ovako z bzne, obraz su |o| mrsav b|ed, oc sa tragovma vatre od neke
boest tuge, a ma nesto u zrazu ca sto osta|e u s|ecan|u, prosao sam
kroz obak akog mrsa, uda|o se sa ms|u o ner|esvost svega meu n|ma.
Zato |e s onakvm zanman|em govoro o ono| zen z dvorsta o dvo|c
momaka! |e to n|egova muka, |e to n|egov bezzaz? Da n|e za|ub|en,
sve b akse |ednostavn|e bo, a n|egovo nago b|edo ne vara. Zna ona?
Zna n|en muz, dobrodusan Latnn sto se pokono preda mnom duboko, sa
ugodnm sm|eskom nezobva cov|eka, troma u svemu. Sgurno ne zna,
n|ega strast ne raspn|e. On ne b ubo, kad b znao. Zena zna, zene uv|ek
zna|u, makar nsta ne bo receno, pr|e ce pomst da |est nego da n|e. Sta
se desava meu n|ma, nekazano, zmucano, zmeu muza ko| h odva|a
prsustvom podstce nesumn|an|em, uv|ek spreman da prebrod n|hove
opasne cutn|e vesem prcan|em n o cemu? Kakav |e b|es okusane
neutazene ze|e meu to dvo|e madh |ud, kakva oma|anost ko|a se, samo
msma hran|ena, moze razvt u opasan zanos. I |e samo Hasan uhvacen,
zbog n|enog eu|avog stasa vtke trske the vedrne s|a|nh oc|u ko|e |e
ob|eza boest. Zar se zato zdvo|o, da se ovako nepovratno zapete u strast
sto se ne tros ne moze da nestane? Ms na n|u, m|esecma razdvo|en,
susrece |e kad se vrat, u|epsanu ze|ama s daekh puteva, up|a zednm
ocma da |e zapamt ponese na nova putovan|a. Gd|e ce se zatvort ta| krug
u kome se strast hran a ne tros?
Zaboravo |e na mene sad, ako |e kad mogao da ms, stsnua me ona
odavno, mene sve ostao sto n|e ona; ako sam |e mrzo u tom casu, bo
|e to zato sto su n|ena kadfena ha|na do taa n|ena d|evo|acka puna usta
zre mazn gas vazn| od mene mo|e muke. Potsnua me do neposto|an|a,
unsta m osonac, ko| n|e n posto|ao, a bh voo da varka n|e otkrvena.
Opet sam sam.
Mozda |e na|bo|e tako, ne oceku|es pomoc ne bo|s se zda|e. Sam. Ucncu
sve sto mogu, ne uzda|uc se u podrsku ko|e nema, onda |e mo|e sve sto
postgnem, zo dobro.
Prosao sam pored dzam|e na cosku Hasanova sokaka, prosao pored
medrese sto se n|e vd|ea za zda, prosao nanudz|sk sokak, dosao do
kozara, sco |e Latnkn mrs, b|eda |e msao o Hasanu, koracao mmo
zanat|skh radn| zanac|a sto su mrno rad svo| posao, pocn|aa |e
granca mo|e vastte brge puta u nepoznato. A zasto u nepoznato? Nsam
sumn|ao da cu usp|et, nsam smo da sumn|am, |er ne bh mao snage da
ucnm n korak da|e. A morao sam, to |e bo ptan|e moga zvota, neceg
|os vazn|eg. Ceznuo sam za mrom u tom casu, sao pognute gave pored
cefenaka, konuo umoran, os|ecao mrs koze |ohove kore, umoran, gedao
okrug kamen kadrme pred sobom noge proaznka, umoran, bez trunka
snage, ze|an zatvorene sobe dugog mrtvackog sna, kao dav|enk, za
zak|ucanh vrata, zatvorenh prozora, kao boesnk. A ta sabost, ta| strah
pred nesucenm teskocama, ta ze|a da se egne umre, da se odustane
prm sudbna, ne sm|u sada da me zaustave. Nkakav zamor n konuost ne
mogu me spr|ect da zvrsm obavezu. Gona me mo|a preostaa se|acka
upornost nemosrdno |asna msao o potreb da se branm. Moram. Id
napr|ed, pos|e umr.
Odake samo strah predos|ecan|e pr|etech nevo|a, kad me mo|e skustvo
n|e mogo upozort?
Kad sam cuo topot kon|skh kopta po kadrm, dgao sam oc vdo dva
naoruzana se|mena na kon|ma, |asu uporedo, ne skan|a|uc se nkome. U
uskom sokaku proaznc su se stska uz cefenke zdove da h ne odgurnu
kon|ske sap ne zakace ostre bakrac|e. |aha su poako, sv|et |e stzao da
se skon, bez r|ec, da saceka dok on prou. Nsu ht|e da kog okrznu
nam|erno, a nsu n ustupa. Gotovo da nsu n vd|e nkoga.
Mso sam, da da uem u neku radn|u tako h propustm, da stanem uza
zd, kao sv osta. Ostacu, kao sv. Pustcu da me ponze, proaz |e uzak,
proaz |e sav za n|h, dohvatce me stremenom, poderace m dzube, necu se
n okrenut, neka cne sta hoce, bcu kao ova| sv|et sto cut geda ceka, sta
ceka, sta su ceka t |ud spred cefenaka dok su se|men s prema men? da
vde kako ce me uvr|edt, da cu|u kako cu vknut na n|h, cn od|eo da|u
m na to pravo. I |edno drugo sam zeo tada, ucno m se od|ednom da |e
vazno, da |e presudno sta cu ucnt, zbun su me sto su ceka geda, |esu
na mo|o| stran, |esu protv mene, |esu ravnodusn? N to nsam znao.
Vknut nsam smo, narugace m se se|men bcu samo sm|esan, |ud me
ne b poza rad tog poraza. Ne, neka me uvr|ede, sv ce vd|et da sam se
skono, da sam st kao on, nemocan, cak sam zeo da ponzen|e bude sto
vece, da bude teze nego ostama. Stao sam uza zd |edva os|eca|uc ema
neravnne cerpca, oborena pogeda, neuznemren ponzen|em sto me ceka,
nam|erno sam zabrao na|uze m|esto, cak sam sa nekom bonom sascu
scekvao da doe, cuce se, zace me, pocn|em da bvam zrtva.
A se deso ono sto nsam predvdo: |edan se|men |e z|ahao napr|ed,
pros su mmo mene |edan za drugm. Cak su me pozdrav. U pocetku sam
bo znenaen, ta| postupak me zatekao nespremna, sav mo| napor bo |e
nepotreban, sve |e nekako spao sm|esno: mo|e nemocno |unastvo,
suvsno skan|an|e uza zd, spremnost da prmm uvredu. Krenuo sam, ne
dzuc oc|u,zmeu |ud sto su sta|a na sokaku spraca me cutec,
prevaren posten. Bo sam na samo| granc da budem sto on, a se|men
su me zdvo|.
Kad sam prosao kroz zams|ene sbe oc|u, ne usuu|uc se da h pogedam,
kad sam skrenuo u drug sokak, gd|e vse n|e bo sv|edoka mo|e promasene
zrtve, napregnutost |e pocea da popusta, os|ecao sam se rasterecen, dzao
sam poged prema |udma, |av|ao se, otpozdrav|ao, smren th, sve m |e
|asn|e bvao da |e dobro sto se ovako svrso. Przna su me, oda m
postovan|e, odusta od nas|a nada mnom, a |a sam to zeo, |a sam cak
gatao u seb, sto|ec uza zd: ako prou |edan za drugm, sve ce bt dobro,
sve sto nam|eravam da ucnm. I mozda nsam, moze bt da sam to
pomso docn|e, kad se vec deso, |er bh se ran|e su|ev|erno paso da
ze|en usp|eh vezu|em uz nemoguc usov, uz cudo. A sve|edno, cudo se
dogodo, n|e cudo, vec znak dokaz. Kako sam, maodusan, mogao
pomst da sam odbacen obesprav|en? Zasto b bo tako? Kome b
korsto? Ostao sam ono sto sam, dervs ugednog reda, se|h tek|e,
osv|edocen branac v|ere. Kako da budem odbacen, zasto? Ne zem, necu,
ne mogu da budem sta drugo, sv to zna|u, pa zasto b me onemoguc?
Sve sam uobrazo, sprepeo u seb bez potrebe, ne znam samo odake se
po|avo ta| kukavcuk, stotnu puta sam sta|ao na b|ez smrt nsam se
upaso, a sad nam |e srce kamcak, mrtvo hadno. Sta se to deso? U sto se
pretvoro nase |unastvo? U stdno prezan|e pred sovnm hukom, pred |acm
gasom, pred neposto|ecom krvcom. Ne vr|ed tako zv|et. U zubma sam
sab|u noso pva|uc preko r|eke, u trscaku puzo na trbuhu ze|no
osusku|uc dsan|e nepr|ate|a, na pusku na|etao ne zaustav|a|uc se, a sad
se pasm p|esnvog se|mena. Ava|, tugo goema, nesto se deso s nama,
nesto se grdno deso s nama, sman| smo se a nsmo to n prm|et. Kad
smo se to zgub, kad smo to dopust?
|os |e dan, sab, umoran, s|enke ga vec grzu, a mora tra|at toko da ne
uem u noc s mukom stdom. Znao sam kuda dem, |os dok nsam n
oduco da cu ga pos|ett. Nesv|esno sam mso na n|ega, nada|uc se da
mu |e zena sprcaa nas razgovor, pravcemo se obo|ca da nsmo upucen
nusta, cuvacemo tobozn|u ta|nu, necemo govort o Hasanu, a ce mo| vedr
zged sve otkrt. Pa da mu n|e kazaa, nemam cega da se pasm. Mozda b
bo bo|e da sam prvo otsao do n|e, da |o| odnesem gas n Hasanovu
prstanku, kao pokon. Lakse bh onda razgovarao s n|enm muzem.
Uzaud, kukavcuk nas |e ops|eo, msmo n|me. On govor z nas, neka |e
proket, kad ga se stdmo.
Iskorsto sam ta| trenutak ogorcenost, ucno odmah, da ne bh odgodo na
nkad.
Za cudo, A|n-efend|a me prmo stog casa, kao da me ocekvao, nsu preda
mnom s gasov n gasnc, ako se na hodncma os|ecao prkrveno
prsustvo |ud oc|u.
Docekao me |ubazno, s pozdravom ko| n|e n bucan n ravnodusan, ne
pretvara|uc se n da |e obradovan n zacuen, odm|eren u svemu,
neodreeno osm|ehnut, ne pokusava|uc n da me upas n da me ohrabr. To
|e posteno, mso sam, a sam se os|ecao neagodno.
Odneke se prvuka macka, pogedaa me zm zuckastm ocma, prsa mu,
n|uska|uc ga. Ne skda|uc poged sa mene, poged |ubazno rasut, movao |e
maznu zvotn|cu sto se sadostrasno uv|aa pod n|egovom rukom, taruc se
vratom bokovma o n|egovo ko|eno, pa se uspuzaa sava u kru pocea
da prede sk|ec u mene zosutno. Sad su me gedae dvo|e oc, zuckaste
hadno oprezne obadvo|e.
Nsam hto da msm na n|egovu zenu, a |e sama zran|aa z tame, z
da|ne, zbog n|ega, ukocenog, na oprez, sakrvenh ruku ko|e su se sgurno
dave u dugm rukavma, prozrnog ca, tankh usana, uskh ramena, spran,
krhak. voda tece u n|egovm zama, kakve su noc meu n|ma u ono| veko|
guho| kuc?
S|edo |e nepo|m|vo mran, ne os|eca|uc potrebu da makne bo cme (co
|e na mrtvacku obamrost na fakrsku snagu samosavadavan|a), s stm
zrazom ca sto sam ga zatekao kad sam usao, sa osm|ehom ko| nsta ne
zrazava, var|vo razapet na ustma bez usana. Umarao me ta| osm|eh vse
nego n|ega.
Samo, s vremena na vr|eme, a uv|ek m |e zgedao neocekvano, ozv|ea b
ruka nekako podmuko, zvuka b se z rukava kao zm|a (n|ene su kao ptce),
oc sto b pogedae u ste takve, mac|e, |edno tada za trenutak smeksane.
Ne znam koko sam tako s|edo, bo |e sumrak, pa mrak, z n|egova kra
zare su se fosforne oc, zacudo n|egove, m se tako cno, mao |e cetr
sv|etucava oka, onda su un|e sv|ece (kao ono vece, a nsam vse mso
na n|u, nsam mogao), bo |e |os gore, obespoko|avao me n|egov mrtv
osm|eh, paso me n|egov mrtvack zged, pasa me tama za n|egovh ea
s|enka na zdu, uznemrvao me tho suskan|e, kao da su pacov puza oko
nas. A od svega |e mozda bo na|mucn|e sto n|ednom n|e dgao gas, n|e
zm|eno nacn govora, n|e se uzbudo, na|uto, nasm|ao. Poako su
otpadae od n|ega r|ec, zute, vostane, tue, uv|ek nanovo sam se cudo
kako h dobro saze naaz m pravo m|esto, |er |e zgedao da ce se prosut
z n|ega, nagomane negd|e u sup|n usta, potec bez reda. Govoro |e
uporno, strp|vo, sgurno, n |edan |edn put n|e bo u sumn|, n|e
pretpostavo neku drugu mogucnost, ako sam mu protvur|eco, r|etko,
zgedao |e stnsk zacuen, kao da ga |e prevaro suh, kao da se susreo s
udm cov|ekom, opet nastav|ao da nze recence z kn|ga, doda|uc
v|ekovma n|hove starost memu svoga mrtva. Zasto govor? - ptao sam
se uznemreno. Zar ms da ne znam ove poznate recence, da sam h
zaboravo? Govor to n|egovo vsoko m|esto, n|egova staknuta duznost?
Govor z navke, da nsta ne kaze, se ruga, nema drugh r|ec osm
naucenh? I me muc, da me dovede do uda, a ova macka |e zato tu da m
na kra|u skopa oc?
Onda sam pomso da |e zasta zaboravo sve obcne r|ec, to m |e
zgedao strasno: ne znat n |ednu |ednu svo|u r|ec, n |ednu |ednu svo|u
msao, bt n|em za sve |udsko, govort bez potrebe, bez smsa, govort
preda mnom kao da me nema, bt osuen na govoren|e ko|e |e pamcen|e. A
|a sam osuen na susan|e onoga sto znam.
I |e udak? mrtvac? prven|e? I na|gor mucte|?
U pocetku nsam v|erovao sam seb, zgedao |e nemoguce da ga zv cov|ek
pred n|m zv zatvorenk u tvrav ne navedu na |ednu |ednu stvarnu r|ec,
od ovog casa. Pokusavao sam da ga navucem na |udsk razgovor, da kaze
ma sta o seb, o men, o n|emu, a sve |e bo uzaud, govoro |e samo Kur-
anom. Ava|, a pak |e govoro o seb o men o n|emu.
Onda sam |a zarono u Kur-an, mo| |e koko n|egov, pozna|em ga kao on,
poceo |e megdan h|adu godna starh r|ec, ko|e su zam|ene nase,
sadasn|e, ko|e su stvorene zbog mog zatvorenog brata. Lc smo na dv|e
obata|ene cesme sto su raspae usta|au vodu.
Kad sam rekao zasto sam dosao, odgovoro |e kur-anskom recencom: - Ko|
v|eru|u Boga sudn| dan, ne drze pr|ate|stvo s nepr|ate|ma aaha
posanka n|egova, makar to b ocev n|hov, braca n|hova, roac
n|hov.
Zavapo sam: - Sta |e ucno? Hoce m ko rec sta |e ucno?
- O pravov|ern, ne pta|te za stvar ko|e b vas u brgu oca|an|e moge bact,
ako b vam se otvoreno reko.
- Do groba cu t bt duznk. Dosao sam da m se otvoreno kaze. I ovako sam
u brz oca|an|u.
- Ohoo su zem|om hod ruzne spetke pe.
- O kome to govors? Ne mogu da v|eru|em da govors o mome bratu. To Bog
kaze o nev|erncma, a mo| brat |e pravov|ern.
- Tesko onma ko| ne v|eru|u.
- Cuo sam da |e zatvoren zbog nekh r|ec.
- Ne moze bt ta|nog sporazum|evan|a sasaptavan|a meu tro|com a da
Bog ne bude cetvrt meu n|ma. Ta|n sastanc su satanno d|eo, |er satana
hoce da rastuz pravov|erne.
- Dobro pozna|em svoga brata, n|e mogao da ucn zo!
- Ne bud pomagac zaee nev|erncma!
- Brat m |e, zaboga!
- Ako su vam vas ocev, vas snov, vasa braca, vase zene, vase porodce,
m| od Boga, od n|egova posanka od borbe na n|egovu putu, ne oceku|te
most boz|u.
- O pravov|ern, konte se sumn|cen|a kevetan|a, |er keveta sumn|cen|e
|e gr|eh.
To sam |a rekao.
Odvrato sam stom m|erom, kur-anskom, nsam vse mogao da ostanem na
obcnm r|ecma, tako |e bo |ac od mene. N|egov su razoz boz|, mo|
|udsk. Nsmo b ravnopravn. On |e uzdgnut znad stvar, govor r|ecma
stvorte|evm, a |a sam pokusavao da svo|u stnu nevo|u stavm na vagu
obcne cov|ecanske pravde. Nat|erao me da svo| suca| podvedem pod
v|ecn|a m|era, da ga sasvm ne obezvr|edm. Nsam tada n os|eto da sam
u tm razm|erama v|ecnost zgubo brata.
Pa tada on |e brano nacea, |a sebe; on mran sguran, |a uzru|an, gotovo
raz|aren. Govor smo sto, a sasvm drugo.
Rekao |e: Nsu za gr|esncma paka n nebo n zem|a. A |a sam mso:
tesko cov|eku ako su mu m|era nebo zem|a. I rekao |e: Zasta, bce
nesrecan ko dusu svo|u oka|a. I |os: O, Zukarne|ne, |edzudz Medzudz prave
smutn|u po zem|.
A |a: O, Zukarne|ne, |edzudz Medzudz prave smutn|u po zem|. I: Zasta
bce nesrecan ko dusu svo|u oka|a. I: Pored stne posto| zabuda. I: Neka
|ud oproste smu|u se, zar v ne zete da vama Bog oprost? I |os: Zasta |e
cov|ek vek nasnk, a nasnc su na|da|e od stne.
Na to |e on zacutao za trenutak, pa rekao mrno, |os se sm|esec:
- Tesko teb, tesko teb, opet tesko teb!
- Aah |e svac|e utocste - odgovoro sam zgub|eno.
Onda smo geda |edan u drugog, |a rastrzan svm sto |e zgovoreno, msec
kako sam brata zaboravo a sebe optereto; on spoko|an, gadec uzdgnut
rep odvratne macke sto mu se uv|aa za ea. Trebao |e da odem, kamo
srece da nsam n doazo, nsta doznao nsam, nsta pomogao nsam, a rekao
sam sto n|e trebao. |er Kur-an |e opasan ako boz|u r|ec o gr|esncma
vezes uz onoga ko odreu|e gr|esnke. H|adu puta se poka|es za ono sto
kazes, r|etko za ono sto precuts, znao sam za tu mudrost kad m n|e ba
potrebna. Bo|e b bo da sam samo susao, kazao sto b bo vredn|e od
svega, potpuno sam smeo s uma, a sguran sam da |e znaca|no. Snoc |e bo,
n|ega se tce, mene, zena |e reka da kr|e od n|ega. S|eto sam se: pr|ate|a
sam zdao rad toga.
I sprcao mu kratko, suzb|a|uc std sto me zap|usnuo, kako sam nagovoro
Hasana da se odrece nas|edstva. Nsta vse, samo to. N u kakvu vezu nsam
doveo n sebe, n ovu pos|etu, n brata. A on ce dovest, mora, nece moc
odgovort Kur-anom. Bo |e crne pakost u tom nagom m|en|an|u
razgovora, zurade ze|e da ga upr|am n|egovom vasttom pohepom.
Prevaro sam se, opet. Ncm n|e pokazao da me shvato, n|e se n
znenado, nsam vdo na n|emu n srdzbu n radost, a |e u sveto| kn|z
nasao odgovor za ovu prku:
- Sab |e ko| traz, a sabo |e ono sto se od n|ega traz.
Sve |e mogo da znac to sto |e kazao, nsta. Prekd razgovora, skrvenu
|utnu, rugan|e.
Uzaud, |ac |e od mene. Lc na mrtvaca, a n|e mrtvac: naceo b|esn u
n|emu.
Oc mu sv|ete u kru, spod ruke, mac|e, ne usuu|em se da pogedam u
n|egove, prozzu me edeno fosfornm s|a|em.
Oboro sam poged cutao, upasen svo|om nepotrebnom sm|eoscu
n|egovm nadmocnm odb|an|em.
- Svrat opet - rekao |e |ubazno. - Ne vamo se cesto.
7
Ne tugu|te, radu|te se ra|u ko| vam |e obecan.
Izasao sam u noc, drvene noge su be poda mnom, edena |eza |e koaa
zama, umor, ka|an|e, srdzba, strah, skupo se u men sve udo nemocno,
pretvoro se u mut|ag u kome se sv|est gusa. Isprato me uctvo, do
hodnka, sv|ece su ttrae u rukama dvo|ce momaka (kako su zna da
zazm?), os|epce me treperen|em u dugom mraku, pozvao me da opet
doem, kad god zem. Mozda |e |os cekao da se vratm, mozda b trebao da
se vratm, da kazem kako nsam mso nsta ravo, na muc sam, zbun|en
nespoko|an, zato neka zaborav sve sto sam rekao. Mozda b trebao da se
vratm, da ga ub|em, da ga uhvatm za vrat udavm. N onda mu sm|esak
ne b nestao sa b|edh usana, nt b se utue zute fosforne oc.
Tr|ao sam ozno|ene ruke |ednu o drugu, kao da sam noso vagu n|egove
koze na svo|m danovma, drzao h otvorene pred sobom da zv|etr
zams|en dodr, pokusavao da ga se osobodm.
Dugo sam sao obaom r|eke, susretao r|etke proaznke, |ud se rano
zatvara|u u kuce, osta|u u noc samo pasvandz|e, sarhos nesrecan sv|et.
Sve me vuko u tek|u, da zak|ucam teska vrata ostanem sam. Ze|a |e ba
|aka, kao nagon da se pob|egne. A nsam dopusto seb tu sabost,
odbacvao sam |e, cnec nas|e nad sobom, |er sam znao da ovo ze|eno
povacen|e ne b nkad bo opasn|e nego sad, uman|o b me, obezvr|edo,
ne bh vse mao prava na samopostovan|e, ne bh bo spreman da kad sta
ucnm, cekao bh sve udarce pognute gave, bo bh |ad, postao bh nsta. Ne
sm|em da odustanem. Izazvao sam h, moram ostat na nogama. Dotukao
bh sam sebe ako bh sada ustuknuo.
Koracao sam thom obaom, susa|uc hod r|ecce, nadao se smren|u, |er
prroda n|en mocn zvot stsava|u cov|eka mozda bas zato sto su
ravnodusn prema n|emu. A r|eka m n|e pomoga, mo| hukov su b |ac.
Nsam ocekvao da sretnem n odmetnka Ishaka, sazro sam od onog casa
kad sam u dzam| ne|asno zeo da ga cu|em. N|egovo ms|en|e n|egov
sav|et danas me se ne tcu. On ma nek svo| c|, nedace prma kao ksu,
kao obak. A |a ne msm o odreenm nedacama. Znao sam da |e sve mo|e
dovedeno u ptan|e. Sve - to |e veoma neodreeno, a veoma stvarno. To |e
zgub|enost bespuce, to |e spadan|e sa zvotne staze a druga ne posto|, to
|e os|ecan|e uzasa bez mena, zbog praznne guhog prostora sto b se
mogao stvort oko tebe.
Mozda ce neko, daek nepoznat, ctat ove mo|e neobcne zapse, bo|m se
da nece sve razum|et, |er zgeda da zasta posto| poseban dervsk nacn
ms|en|a o seb sv|etu, u kome sve nase zavs od drugh. Nko ne moze bt
tako razoruzan tako obesms|en, tako konacno u seb upropasten kao m,
ako nas zdvo|e. A cak m to tesko uvamo dok se ne des.
Kod drvenog mosta, gd|e se r|eka sav|a u uku, zaustavo me pasvandz|a.
Sta|ao |e u s|enc drveta, skrven, sapnuo men da se skonm, dok ne odu,
rekao |e. Nek madc gaa su kamen|em fen|er kra| puta.
Kad |e stako prsnuo a zuto sv|eto se ugaso, ots su bez zurbe.
Pasvandz|a |e gedao mrno za n|ma, ob|asno da m |e vec uso u obca| da
svako vece stogod unste. A on se skon, cuva gavu. I sutra pate maha|an,
n|e pravo da paca on z svoga dzepa. A sto ga ptam zasto h ne pr|av,
kako da h pr|av kad ne zna ko su? Noc, mrak, da|na, moze cov|ek dusu
ogr|est. A kad sam rekao da h |a ne bh stedo da sam na n|egovu m|estu,
odgovoro |e da ne b n on, da |e na mome m|estu. A ovako, nt vd nt cu|e,
a sta mu osta|e drugo kad |e ko maca: puhn, nema ga. A bogzna c| su,
sve stop|ano, obuceno opareno, ne ozebo ne potego, sve do zore nga|u,
traze zensko, da oprost mo| cn, traze bea|a. Po c|eu bogovetnu noc b|ez
od n|h, kr|e se da se ne susretnu, a ako ne ub|egne, on m kaze: dte mao u
drug kra|; a on kazu: necemo; a on m kaze: nemo|te; a on n|emu kazu: t s
stara budaa; znam, kaze on, svakog dana sve veca; hoces da te bacmo u
r|eku, kazu on; necu, kaze on. Tako se porazgovara|u, on geda kako da
zmakne. Takav posao, ve, svacega se cov|ek nageda nasusa. Noc |e
stvorena za ono sto se rad skrveno, pa on, hoda|uc do zore, sazna ono sto
ne ze sto ga se ne tce. A mogo b se tcat mnogh, samo on ne vo da
govor, pogotovu ako |e badava: sto da cov|ek gub vr|eme uzaud? A to sto
zna, n|emu ne treba, ne moze ga n po|est n popt, a ponekome b mogo
posuzt. Iako mu doe nekako cudno: on zna a ne tce ga se, a drugoga se
tce a ne zna. N|ega, pasvandz|e, tce se |edno kad pokon to svo|e znan|e,
kad ga uruc onome kome moze bt od korst, a sve za |ubav pr|ate|stvo,
koko da ne doe praznh ruku d|ec. Doduse, samo onako kaze: pr|ate|stvo,
a bas da ga ma mnogo, nema; po noc ga ne vd, a po danu spava pa ne
zna. A od ovog sto zna, n|e se usreco. Poceo |e na svo|u zenu da geda
spod oka, da mu ne sms|a kakvo zo. Sad, sto se tce n|egove zene, to
pret|eru|e dusu gr|es, oko b mu skopaa, to |est svo|e, kad b mu
zatrebao, kaze to vse kao |edan prm|er.
Susao sam to ukavo-mahnto brb|an|e, tu seretsku otvorenost svac|eg
zbra, spremnog da proda tue ta|ne, mene se ne tcu, a nsam zuro da
odem, sta|ao sam dugo, prekracu|uc vr|eme seb n|emu, on |e zeo da
prca, |a da susam, sve|edno sta, cak me poceo zanmat kako toboze skrva
msao a onda |e sasvm otkrva, nestra|an u prepredenost. Onda |e postao
cudan cud|v, star |e, pedeset mu |e godna na|man|e, a starm |udma |e
dosadno, se pase samoce. Pozvao me da obem s n|m uce, sgurno
nsam nkad vdo kasabu u duboku noc, a zv cov|ek treba sve da vd,
osobto |e |epo pred zoru, kad se u pekarama vade vruc somun. Mozemo
da odemo u Hasanov sokak, ako hocu, Hasan senuc, doveo |e svrace,
stacemo gd|egod u kra| susat, n|e to gr|eh, a moze da razga svac|u
dusu, pa dervsku. Bo mu |e zao kad nsam prstao. Kako hoces, rekao |e,
kako hoces, tvo|a vo|a, a steta sto neces. Cudo sam se tom pozvu, co |e
na grubu sau d|etn|u ze|u. Sad ce cekat nekog drugog.
- Pa dobro, ha|de - rekao |e spraca|uc me.
Da se paso necega?
Ostao |e spod |edne kap|e sa nastresncom, nevd|vu s|enc.
Cudan sv|et, mso sam duc pustm sokacma.
Sve se zm|en kad padne tama. Za gr|eh n|e ostav|eno |edno odreeno
doba, a |e n|egovo prrodno vr|eme noc (sad spava|u pametna maa
tupava veka d|eca, on sto stgnu da svrse zo za dana). uv|ek kad se ne
vd.
Eto, to smo postg: potsnu smo gr|eh u nevd|eo, ucn ga mocn|m.
Proazm utsanm gradom, cu|e se samo daek gas zurne, promaknu
ponekad |udske s|enke, nemrne kao ob|ezene duse, ps a|u u mahaama,
m|esecna |e oovna, n|edna vrata se ne b otvora kad bh krknuo makar
pred smrt, tesko se zaustav|am u ovom casu sto tece, sve se u men otma
prema onome sto |e bo sto ce bt, a ne usp|evam da preem grance
ove noc. Samo, os|ecam |e zdaeka, kao da sa brda gedam tuzn predo,
zvan n|ega sam a u n|emu, zdvo|en a obuhvacen. Stno m zgeda sve u
ovom mome sv|etu, mnoga roen|a sto se desava|u evo bas sada, mnoge
smrt, mnoge |ubav, mnoga za. U mome sv|etu, |er drugoga nema. Oko
n|ega su s|enke prazna m|esecna. Oko nas tho kapan|e vremena. U men
nemocna ravnodusnost tsna bez zvota. Vd|ea u men nema, kao u
nev|erncma.
Ko| |e to neznan gr|eh zbog koga me kazn|avas, mo| Boze?
Mom te, uss mo|u motvu.
Spas mr Ishaku koga nema u ovo| noc.
Spas mr Ahmedu Nurudnu n|egovu bratu Harunu, ko| se traze u ovo|
noc.
Spas mr svma zgub|enm u ovom vekom cutan|u zmeu neba zem|e.
Trebao |e da ostanem sa pasvandz|om, da ne budem sam sa sobom sa
svo|om nemoc da se oduprem pomrm.
Prazan tuzno ravnodusan. A opet sam se obradovao kad sam se prbzo
tek|. Onda nsam n prazan n ravnodusan, |er dobro |e kad |e cov|eku drago
zao, ma zbog cega. I cm sam zapazo to stno prsustvo radost (a gedao
sam u svo|u dusu, sve sto se u n|o| desava, kao sto ratar geda u nebo, u
obake v|etrove, da vd kakvo ce vr|eme bt), os|eto sam se cvrscm zbog
tog tracka vedrne u obacma. Ono posto| kad ga ne vdmo, posto| kad u
n|ega posumn|amo.
Kad sam kroco u svo| usk sokak sto me prgro roack, z s|enke tek|skog
zda zasao |e nek cov|ek, po|ava se samo gava na m|esecn, kao da |e
zrono z vode, kao da |e t|eo ostavo na drugom m|estu. Pozdravo me,
nasto|ec da bude |ubazan, zbog moga straha ko| |e morao pretpostavt:
- Dugo s se zadrzao. Cekam te odavno.
Cutao sam, nsam znao sta treba da kazem da ptam. N|egovo ce m |e
zgedao poznato, ako se ne s|ecam da sam ga kad vdo, poznato na nek
naroct nacn, kad uocavamo neku osobnu, nek zraz, neko svo|stvo
zapazeno negd|e, nekad, na nekome, pa zaborav|amo |er n|e bo vazno.
Pogedao sam prema tek|, tho| mrtvo| na m|esecn, dok sam se okretao
prema n|emu, vec sam zaboravo n|egov zged. Okrenuo sam se ponovo, sad
vec nasto|ec da mu zapamtm ce, a uzaud, gubo se z s|ecan|a cm ga
nsam gedao, zacuu|uce bezcan.
Prm|eto |e mo|e osvrtan|e, pozuro da kaze: - Sa|u me pr|ate|.
- Kakv pr|ate|?
- Pr|ate|. Mso sam da neces n doc veceras, u tek| nsu nsta zna da m
kazu. Dugo s se negd|e zadrzao.
- Hodao sam ucama.
- Sam?
- Bo sam sam, sve do sad. I bo sam zadovo|an.
Nasm|ao se, uctv, |ubazan.
- Razum|em, kako da ne!
Lce mu |e p|osnato, kao dva dana rastav|ena nosem, sroka, |aka usta
razvucena u vedar osm|eh, zve oc paz|vo zagedane u mene. Kao da |e
veoma srecan sto smo se sre, radu|e ga sve sto kazem ucnm. N|egov
zged mogao b da bude pr|atan, da n|e noc da nsmo sam. Ne bo|m se
ovog cov|eka, n traga straha u men nema, cak n od nas|a. Samo se
os|ecam cudno, posta|e t|esno oko mene. Nestrp|v sam.
- Dobro, pr|ate|u, rec sta hoces, me pust da proem.
- Hodao s sokacma gubo vr|eme, a sad od|ednom toko zurs!
Pokusao sam da proem, a on |e stao preda me.
- Prceka|. Evo sta sam hto.
Izgeda zbun|en, kao da traz pogodne r|ec, mu |e nezgodno sto me
zaustav|a. A ne ok|eva da to ucn.
- Otezavas m posao. Sad ne znam kako da pocnem.
- Dugo s cekao, mogao s da smss.
Nasm|ao se veseo: - Imas pravo. N|e ako s tobom. Pa evo. A mozda |e
na|bo|e da uemo u tek|u.
- Dobro. Ha|de.
- Sve|edno, mozemo ovd|e. Poruka |e kratka. Od koga mss da |e poruka?
- Poruke m nko ne sa|e, a pr|ate| sam kazu sta hoce. A t t|eras segu sa
mnom, zes da me na|uts.
- Taman posa! Bas ste v ucen |ud sm|esn. Pa sta ako se sam? Zar ne
mozemo da porazgovaramo kao |ud! Pa dobro. Pr|ate| t porucu|u da mao
prpazs sta rads.
- Mora da s pogr|eso, t sgurno ne znas s km razgovaras.
- Nsam pogr|eso, znam s km razgovaram. Da prpazs. Suvse strcavas,
mogo b da bude opasno. Za tebe, msm. Sto da tovars krvcu na vrat, |os
kad nko tebe ne dra. Sta ce cov|eku nevo|a, bez nevo|e! |e tako?
Dake, pr|etn|a. Nam|erno ponzava|uca, stav|ena u usta ovog poc|skog
prostaka, sto se |os, za svo| racun, zabav|a sa mnom, da|uc m sav|ete. Sad
sam mu zanm|v, kao r|etka zv|erka, uhvacena u stupcu, pomao me vo:
mogao bh mu don|et radost.
- Dobro - rekao sam stsava|uc srdzbu, |er nsam hto da |e pokazem pred
ovm cov|ekom. - Rec svo|m pr|ate|ma...
- I tvo|m.
- Rec tm pr|ate|ma da m zahva|u|em na poruc, ako su mog sam da m
to kazu. A za sve sto cnm, odgovaracu pred Bogom pred svo|om sav|escu.
|es zapamto?
- Kako da nsam! Nego msm, mogo b se odgovarat pred nekm drugm.
Pred Bogom |e ako, oprostce. A pred svo|om sav|escu |os akse: poturces |o|
h|adu sprka. A kad se naes u mengeama, gore u tvrav, bogam, teze
|e. I |os kad znas da s pod krvcom.
- Nkakve krvce nemam.
- Pa sad, n|e bas da nema. Ko |e nema, rec pravo. Eto, doaz u tek|u
Hasan, dzeepc|a? Doaz. Vodte svakakve razgovore? Vodte. Pa onda...
- Kako te n|e std!
- N|e me std, efend|a. Pa onda, |e se u tek|sku bascu skono b|egunac?
|est, skono se. |e pob|egao? |est, pob|egao |e. A ko mu |e pomogao da
pob|egne?
- Pozvao sam strazare.
- Kasno s pozvao strazare. A o drugm krvcama da ne govorm. A t kazes:
nemam krvce! Pa opet, da te ko uptao za sve to? N|e nko. E pa, to vem,
okan se bea|a. A ako neces, tvo|a stvar, |e tako? A mo|e |e da kazem.
- |e to sve?
- A kud ces vse? Pametnu cov|eku ovo b bo prevse. A ako ustreba,
pronac ce se |os, ne brn. Sv tako u pocetku pta|u: |e to sve? Pos|e ne
pta|u. |a vom hrabre |ude, samo gd|e su? U nekoko godna |edan ako se
nae mao kocopern|. |edan meu tokma. Da p|unes na sv|et! Eto tako.
Pa nemo| rec: nsam znao. Sad znas.
Gedao me |os s onm zanman|em kao u pocetku, a sad |e svrso posao
hto |e da vd sta |e postgao, |e uzegao u men strah.
Uznemro me, a straha nsam os|ecao. Nadvadaa ga |e |utna zbog ruznog
postupka uvrede. Cak se |avo prkos, da stra|em, zazvan trenutnom ms|u
kako zee da me zaustave u onome sto cnm s pravom. To onda znac da
nsu sgurn, da se bo|e. |er, da n|e tako, zasto b me upozorava? Ucn b
sto hoce, ne obazruc se na ono sto |a cnm govorm. To |e utvrdo mo|u
unutarn|u sgurnost, ko|u nosm odavno, da predstav|am nesto ovd|e, u
ovom m|estu, u dervskom redu, da nsam prosao sv|etom neven
beznaca|an. Toko gup nsu, zna|u da b n|hova steta ba da me napadnu,
otvoreno b pokaza da ne postu|u nkog, n na|posten|e, n na|odan|e, a to
nece, nt ma|u zasto.
Razms|ao sam tako, duc prema tek|, s porasm pouzdan|em, da |e cak
dobro sto su m posa ovog cov|eka: otkr su da se bo|e, a uvredom su
podstak mo|u oducnost. Samo, znao sam da m ne sm|em dat mnogo
vremena da d|eu|u protv mene, moram pr|e n|h otc do onoga ko| moze
sve da presud. Da n|e noc, otsao bh ovoga casa. Obradovaa me ta
r|esenost da ne cekam, da se ne prepustam praznom tugovan|u nemocnom
nadan|u, vec da ucnm ono sto mogu. Ne sm|em da hodam sokacma poput
m|esecara, sa uzetom vo|om, kao boga|. N|e cov|ek ono sto ms, vec ono
sto cn.
A kad sam zatvoro tesku hrastovu kap|u navukao manda, kad sam se
nasao u sgurnost tek|ske basce, suprotno svakom ocekvan|u, suprotno
ogc, |er me ovd|e sve mo|e stto, obuzeo me mucno nespoko|stvo,
od|ednom, gotovo bez kakva preaza, kao da sam otvara|uc zatvara|uc
vrata, navacec manda prov|erava|uc da se sm|esto u svo|u drvenu
poste|u, spusto msao sto |e odrzavaa mo|u bodrost. Nestaa |e, sunua u
noc kao dv|a ptca, a |avo se nemr, scan strahu, tek tada, naknadno, ne
znam zasto, nsam se usuvao da ob|asn|avam razoge, mozda sam se bo|ao
bas th razoga ostav|ao h u tam, nerazaznate, a sv|estan da posto|e.
Oba me msao, kao vrena, udara me, msm da tako doaz kap, kao
boan b|esak, obznana se kao duboka guha grm|avna: opko|ava|u me.
Nsam se s|eto n tada n dugo pos|e, da |e |udska msao nesguran taas
sto ga podze smru|e cud|v v|etar straha ze|e.
Znao sam |edno, znao ponovo, |er sam bo zaboravo, da |e sutn|a prv
gasnk nesrece.
A u tom casu m |e bo |asno da se ne sm|em predat. Sutra, ranm |utrom,
ucvrstcu branu pred tom bu|com sto |o| vec cu|em huku.
Necu se predat.
Neka m se ruke sasuse, neka m usta on|eme, neka m dusa ostane pusta,
ako ne ucnm sto cov|ek mora da cn.
A Bog neka oduc.
U|utro sam zvrso sve svete duznost, mozda zv|e nego obcno, unosec
uzbuen|e u poznate pokrete r|ec, s|eca|uc se snocn|eg nemra, msec o
znaca|u posa sto me ceka, kao pred odsudnu btku, n|ednog casa ne
sumn|a|uc da treba da poem. U bo|u se mogu zadobt rane, moze se
pognut, zato |e motva vre|a nego kad, a vracan|a nema, zato |e ketva
zaketva, ko|om sam snoc predusretao svo|e ok|evan|e, ba nepotrebna.
S|eto sam se, zasta |e sve bo kao pred btku, onda. Snoc sam se kupao
kad sam dosao, cno m se da ce me voda smrt, okupao sam se |utros.
Kosu|a m |e ba csta, a uzeo sam sv|ezu, b|eu kao sn|eg. Kao onda. Samo
sam u onu btku sao sa drugma, u redu cvrscem od kamena, s goom
sab|om u goo| ruc, s vreom radoscu u ocma. Sad dem sam, o drago
daeko vr|eme, u crnom dzubetu sto se sapce oko nogu, praznh konuh
ruku, sa strepn|om u dus.
A dem. Moram.
Svrato sam Hasanu. Nsam mao mnogo vremena, zbog nestrp|en|a, a
svrato sam, ne bh mogao da odem a da ga ne vdm, kao da bh propusto
nesto veoma vazno. Iako ne znam zasto m |e to bo potrebno: n|e m
mogao pomoc, n|e m mogao sav|et dat. Mozda zato sto m |e na|bz, ako
m n on n|e bzak. Lco |e pomao na gatan|e, na odbranu od uroka:
n|egova vedrna moze don|et srecu.
N|e ga bo kod kuce. Dugo sam kucao hakom na vratma, mso sam da
spava, kad sam vec odustao, kap|u |e otvora ona stna zena, opet kr|uc
ce, nam|esta|uc kosu, cudno zbun|ena. Ob|asna |e, zurec spotcuc se u
govoru, da Hasan n|e kod kuce, otsao |e snoc |os se n|e vrato, n|en muz
ga traz, sad h ceka|u, obo|cu. N|h dvo|e ceka|u n|h dvo|cu, zak|ucan,
uzbuen, zadovo|n zbog tue nevo|e ko|a m |e don|ea srecu.
Rekao sam hafz-Muhamedu kuda dem, da cu|em sta ms. Ne bh zm|eno
oduku ma sta kazao, a sam zeo da me ohrabr. Bo |e paz|v, kao da sam
|a boesnk a ne on. Treba da des, rekao |e. Steta sto to ns ucno ran|e.
Duznost nam |e da pomognemo nepoznatu cov|eku a kamo bratu
roenom. I ne ustrucava| se, nkakvo zo ne cns. Tako |e rekao, skreno
uzbueno, a me n|e narocto ohrabro, |er sam to ocekvao. I znao |e da sam
ocekvao. A dobar cov|ek ce uv|ek tako rec, to n|e ms|en|e vec prazno
saucesce.
Hasana nema. Nkad nema onh ko|e trazs.
Proazec pored pekare, udahnuo sam mrs vruch somuna, s|eto se da od
|uce nsta |eo nsam. Pasvandz|a |e snoc govoro o somunma. I n|ega
moram pronac, danas. Kako nsam os|eto da |e hto nesto da m kaze? Ne
samo za onog cov|eka sto me cekao sa pr|etn|om. Gotovo |e som zeo da
me zadrz uza se, da ga uptam. A |a sam bo guh s|ep.
Onda sam se prso da msm o kad|no| zen, otc cu opet u onu cut|vu
kucu, o Hasanu, sta |e cno snoc kuda |e otsao, o ocu, |avcu mu odmah,
cm se r|es sve ovo, o proso| noc, dugo| besano|, o bezbro| stnca, nko
n|e podrezao ruze u tek|sko| basc, zarasce u trn|e, o Mustafno| d|ec, sve
cesce s|ede pred tek|om, zena h ot|era da |o| ne smeta|u a Mustafa guna
znos m hranu, sm|ace nam se sv|et, vec h zovu dervskom d|ecom, a
nemam srca da zabranm, |os bogzna o cemu, samo da ne msm na
razgovor s muft|om. Ne sto ne znam sta cu rec, vec sto pos|e toga nema
nsta. Do presude ma nade za sve, a onda ma samo presuda. Ako bude
dobra, nada ne treba, ako bude rava, ne vr|ed n mst.
Muft|na kuca |e u brdu, usam|ena, u basc ograeno| vsokm zdom. Nkad
nsam usao unutra. Necu n sad, zgeda.
Strazar pred vratma m rece da muft|a n|e kod kuce. Otsao |e z kasabe.
- Kada ce se vratt?
- Ne znam.
- Kuda |e otsao?
- Ne znam.
- Ko zna?
- Ne znam.
Eto, sav strah |e bo uzaudan. Nada se produzava, a sve sab|a. Moze
uskoro da m ne zatreba.
Nsam znao sta da cnm. Ako odem odavde, tesko cu stc do muft|e,
kasno, ako stgnem. Kuda |e otsao? U ko|u od svo|h kuca? Na ko|e od
man|a? Ugosko? Ug|esce? Gor? Thovce? U ravncu? Na |ezero? Na r|eku?
Cesto |e b|ezao, od svega, od vrucne, od hadnoce, od mage, od vage, od
|ud.
Gd|e |e sad? Samo m ovd|e mogu rec.
- Ne znam sta da radm - pozao sam se strazaru - Muft|a m |e poruco da
doem, mamo vazan razgovor. Moram da ga naem.
Strazar |e segao ramenma, ponovvs tako onu |ednu |ednu r|ec ko|u |e
znao. A |a nkako nsam mogao da odem.
- Mora neko da zna u kuc.
Tada su se otvora vrata, mrsav cov|ek, bvs vo|nk, sudec po
brazgotnama na cu po d|eovma od|ece sto |e |os zadrzavao na seb,
sgurno zaec da sve odbac, gedao |e strogo u mene. Dok se ne opravdam,
|a sam za n|ega krvac.
I n|emu sam rekao sto strazaru.
Po nepov|er|vom zrazu ucno m se da sumn|a u stntost mo|h r|ec.
Uvr|edo me to nepov|eren|e, a |e |os |aca ba ze|a da m zasta ne
pov|eru|e. Upeo sam se u az, bo sam prs|en da tako postupm, a ako
muft|a sazna, a saznace, moracu da trazm oprosta| a ne pravdu.
- Pa nsta - rekao sam povacec se.
U tom casu prm|eto sam da se strogo vo|nkovo ce m|en|a, razbazu|e,
raspn|u|e u osm|eh. Zasto?
Tada sam |a n|ega prepoznao. Ratova smo |edno vr|eme za|edno, samo |e
on na vo|n bo pr|e mene pos|e mene.
Obradova smo se obo|ca.
- Prom|eno s se - kaze veseo - ko b te poznao u tom dervskom ruhu! A
eto, poznao sam te!
- A t s st. Mao star|, mao mrsav|, a st.
- Pa nsam bas st. Dvadeset godna |e proso. U.
Kad |e zatvoro vrata za nas, kao da |e postao nesgurn|.
- A muft|a te pozvao?
- Moram da govorm s n|m. Strazar n|e hto da m kaze kuda |e otsao.
Kroz bascu se b|eo ravan cst put pokockan stnm r|ecnm kamen|em,
ovcen ogradom od smsra bserka n|ezno zeenh stca. U basc |e neko
v|esto razbacao staba vocaka, breza, smreka, grmova dv|h ruza,
ostav|a|uc ponegd|e |edno |edno drvo na csto| tratn, a negd|e h zb|a|uc
u skupne, stvara|uc tako gru sto |e ca na prrodu prrodu sto |e ca na
gru. Ova cv|etna snata |epota ogromnog prostranstva d|eu|e kao cudo,
mozda na|vse zbog ms da |e sve ovo stvoreno da |edna noga gaz sv|eto-
zeenu travu, |edan poged da se odmara na n|eznm vrskama stabaa.
Zasta zgeda da |e |epota samo suvsak.
Vo|nk |e utsao gas. I |a. Gotovo sapucemo u ovo| ocsceno|, ograb|ano|,
n|egovano| sum ko|o| |e oduzeta dv|na a ostav|ena sv|ezna, u ovom thom
prostoru ograenom zdom, gd|e su ou|ama podrezana kra.
Vo|nk geda duz puta prema b|eo| kuc skrveno| u drvecu. Gedam |a. U
oku se sm|en|u|e b|estavo zeeno, ostro sneno, od sunca na staku
prozora, akog n|han|a gran|a.
Vo|nku |e me Kara-Zam. Sad |e s|enka nekadasn|eg Kara-Zama, sad |e
dron|ak onog neustrasvog madca sto |e goom sab|om sao na gou sab|u,
dok mu |edna, uanska, n|e otvora put zmeu rebara na prsma ema.
Do tada |e boden, zas|ecan, s|ecen, skracvan, n|e mao poa |evog uha, n
tr prsta na |evo| ruc, ce mu |e sarano crvenm brazdama na ko|ma ne
zrasta nova koza, ostae b|ege sakrvao |e ha|nama, uv|ek |e ako
prebo|evao vracao se u btke. Krv mu |e ba |aka, dubok zas|ec u mado
meso brzo su zac|e|va. A kad ga |e proboa dusmanska sab|a uanska,
nacnvs otvore da sv|eto suncevo ue u n|ega prv put, kad su mu vrh
s|ecvo pros kud m n|e put, kroz puca, Kara-Zam |e pao zamro, ostav
su ga uzmcuc, dzerah |e u trku samo dotakao n|egovu hadnu ruku
pozuro za vo|skom, nam|erava|uc da mu prouc dovu kad zmakne na
sgurno m|esto. Kara-Zam se probudo u noc, od hadnoce, meu
mrtvacma, znemogao th kao on. Ostao |e zv, a n|e vse bo za vo|sku.
Izgubo |e snagu, brznu, radost. Sad |e cuvar basce, kuce, nevo|nk
sto prma mostn|u.
- Dobro m |e - pogedao me veseo. Prs|avam se da mrno gedam u
n|egovo zorano ce. - Posao n|e tezak. A muft|a ma pov|eren|a u mene. |a
sam kao nadzornk strazara, pomao h ucm, nadgedam, tako.
- Mogao s da budes nesto drugo. Dzdar u tvrav. Pomocnk ka|mekama. A
mog su da t da|u kakav tmar, kao drugma, da budes na svome man|u.
- Zasto? - uptao |e uznemreno. - Nud su m, nsam hto. |a sam zadovo|an.
Na ovom m|estu ne moze bt svako.
Vr|eao me, bo|eo, sto pas|vo geda prema kuc, nekadasn| gaz|a Kara-
Zam. Da b trebao da |a ovako gedam ako bh se uputo tamo? Cega se
bo| on ko| se ncega bo|ao n|e?
Rekao sam, ne zeec da ga povr|edm: - Kakav s t |unak bo! Boze vek,
kakav |unak!
I odmah se poka|ao. Zasto mu ozv|avas prosost? Zasto ga buds z
dr|emeza? N|e zaboravo, to |e nemoguce, a se stsao, prmro, prezao
mozda; no treba mu pozevat rane sto su prestae da krvare.
Ava|, govoro sam o seb.
Sad |e kasno, receno |e sto n|e trebao.
Pogedao me zaprepasteno, sgurno vec godnama nko n|e govoro o
n|egovo| prosost, |e on sam govoro, navodec druge da kazu, da ga se
s|ete drukc|eg, zar |e umro s|ecan|e? zar ga nema n u c|o| uspomen? A
mozda n on vse ne govor, cemu? govor vse beznadn|e sto prosost
bva da|a, ne nada se da ce se ko s|ett. U n|emu |e sve zvo, u drugma |e
umro.
eto, |edan dervs |e progovoro o n|emu nekadasn|em. I |os kako |e
progovoro! San|ao |e mozda da to neko kaze bas ovm mo|m r|ecma: Boze
vek, kakav s |unak bo! Udare su ga po srcu, sgurno, sunue su kroz krv
kao vre v|etar, us mu zaguse. I |e mso da su to r|ec z n|egovh snova,
nko h n|e zrekao, cua h |e samo n|egova ze|a. A ne! Reka |e to ova stara
dervsna. S|eta se reka.
Gedao me trenutak zgub|eno, kao padavcar, nsam znao da ce skoct od
srece, srust se na kamen, om|v, ce me zagrt, da se odrz na sabm
nogama, se nasm|at, zapakat, umr|et, a |a nsam dovo|no
poznavao gaz|u Kara-Zama. S|eto sam se |unaka, kako da to ne bude sad?
Samo ga zda|e drhtav gas tho krk|an|e u probodenm pucma, zbog
uzbuen|a:
- S|ecas se? Da se zasta s|ecas?
- S|ecam se. Uv|ek kad msm o onom vremenu, vdm tebe.
- Kako me vds?
Sapat mu |e th, zove me z tame vremena.
- U nekom sv|etu, Kara-Zame. Na srokom po|u. Samog. Ides mrno, ne
osvrcuc se, ne cekas nkoga. Sav u b|eom. Ruke su t goe do akata. U ruc
sab|a, sv|eto |e mozda od sunca na n|enom s|ecvu. Lcs na v|etar sto se
ne moze zaustavt. Na suncanu zraku cs sto ce svugd|e prodr|et. Sv drug
su zasta, geda|u, nema h. Samo t.
- Nsam tako sao.
- To |e mo|e s|ecan|e. Izbrsao se ono sto |e mozda bo, samo |e to ostao.
- L|epo |e. L|epse nego u zb|. I n|e. U nekom sv|etu, ves. Na srokom
po|u.
Sapuce op|eno, a onda geda u mene, traz svo|u sku u mo|m r|ecma,
svo|u daeku savu na mo|m usnama.
Zams|a da p|evam p|esmu o n|egovo| hrabrost, a |a ga zam.
I ne mogu vse.
- Drago m |e sto sam te vdo - kazem oprasta|uc se.
- Ceka|.
Tesko mu |e da me pust, |a sam ona| dugo zuen ko| zna, |a sam sv|edok
da ne umru uspomene, |a sam potvrda da n|e sve samo s|enka u n|emu,
mo|e s|ecan|e |e naknada za dug zaborav, nagrada za cekan|e.
Iste r|ec, dva raspoozen|a. I mo|e n|egovo stog |e kor|ena, za n|ega |e
sreca sto |e za mene tuga. Sve|edno, mo|e n|egovo staro |e h|adu godna.
I vse. Ne vr|ed se oko toga mnogo baktat.
- Moram da dem.
- Ceka|. Muft|a |e ovd|e, u kuc, U, ako t |e vazno. Rec da sam te |a pusto.
I nemo|. Rec da te on pozvao.
- N|e me pozvao. Sam sam dosao.
- Znam. Samo tako rec: poruco s da doem. Ima toko posova da se nece
s|ett. A ako upta za mene, ako t bude zgodno, kaz sto znas. Ono od
ran|e.
Mso sam da muft|e nema zao rad toga, a sam se pomro. Gotovo da
m |e bo akse sto odgaam. A sad se sve znenada zm|eno, ono sto sam
zeo treba da se des. Bo sam zbun|en neprprem|en. Nsam se zacudo sto
Kara-Zam mo da ga pomenem, zao sam sto |e nago odustao od ponude
da m n|egova preporuka bude osonac. |os u msma na svo|u sku, u
sv|etu, na |unackom ogras|u, ponudo m se za zasttnka. A odstupo u stom
casu, cm se s|eto da |e to daeka prosost. Panuo |e zgoro u stom
trenutku. Na s|ecenom cu |os |e treptaa sreca zbog onoga sto |e bo,
pas|va nesgurnost zbog svega sto |e sad. |esu se u n|emu uv|ek sudaraa
dva vremena, razcta po svemu a neodvo|va: ne moze n z |ednog.
Dok |e saptao s nekm cov|ekom na kucnom uazu, mso sam smuceno,
va|ka|uc se sto m |e zmaka n|egova |adna podrska, da |e mo|a nesgurnost
sta kao n|egova. Zaosno smo ceka pomoc |edan od drugoga, ne
pouzdava|uc se mnogo u sebe. Sastav|a smo dv|e nemoc da spadne
|edno sabo nadan|e. Kod n|ega |e nadan|e ostao, a |e vr|edo koko mo|e
poruseno.
Kad |e cov|ek zasao z kuce znakom thom r|ec|u rekao nesto Kara-
Zamu, on me pozvao pokretom ruke: pomogao sam t, ha|de! I nsta ne
govorec, uputo me prema uazu, a sad |e to znaco: u, mozda ce bt
dobro. A sve sam to vdo usput, nesgurno, tako b|edo vdo sam krz|av
mun pred kucom, |os krz|av|u pamu sto |e |edva prebo|ea nasu tesku
zmu dr|emaa na pro|etnom suncu kao boesnk. Ne s|ecam se n kuda sam
proazo, n koko me |ud prato ocma, stano msec na prvu r|ec ko|u cu
rec. Prva r|ec! Kao oruz|e, kao stt. Sve od n|e zavs, ne zato sto ce nesto
ob|asnt, vec sto mogu zgubt svaku hrabrost ako bude neprkadna, moze
me ucnt sm|esnm nametnut se kao sud o men. Nev|erovatno mnogo
r|ec sam okusao u seb, pravo |e cudo sta se sve nametao kao prva msao.
Lco |e na poremeca| u mozgu, na potres ko| |e sve sprevrtao, ostav|a|uc
zbrku besmsao. Dok sam sao tm proazom sto m |e ostao mracan
neraspoznat u sv|est, doazo m |e na um sve, od svecanh zakn|an|a do
psovke. Ne mogu n da napsem sta |e sve ht|eo da zae pr tom prvom
susretu; pr prvom ven|u. Ba |e to tesko ob|asn|va mahntost, toko |e
zgedao neshvat|vo sta sam |a, sta |e mo| mozak zms|ao tada, b|esnec
ruga|uc se svemu razumnom. Kao da se sam bs sm|esto u men, saptao
m tako nedosto|ne odurne r|ec, tako sm|esne nedosto|ne postupke, da
sam bo zgranut. Odake me nae bas u ovom casu kad m |e potrebna
na|veca sabranost! A on doaz bas onda kad se ne nadas kad t |e na|gore.
|er, mst kao sto sam |a mso, ozb|an mran cov|ek, da prem muft|
nazovem ga antoh|skom kozom, to moze da bude samo avoov gr|esn
mg. Ostav me, boz| otpadnce! - pr|eto sam, |os vse ga razdrazu|uc.
Zbune su me one |uzne b|ke u drvenm grobstma, pama mun, pred
kucom. Znao sam da |e muft|a z Antoh|e, da ne pozna|e nas |ezk, a gd|e
|e ta Antoh|a, u ko|o| zem|, ko|m se |ezkom tamo govor, nkako m n|e
doazo u pamet.
Srecom, n|e ba potrebna prva r|ec, n|e trebao nsta da kazem, n|e trebao
nsta da ucnm.
U sob, u ko|u su me uve, muft|a |e grao saha s cov|ekom koga ran|e nkad
nsam vdo. Zapravo, gra |e ba zavrsena, preknuta, u pocetku nsam
znao sta se desava, nt me se tcao, a nepoznat cov|ek, nezdravo debeo,
umorna, strp|vo ponzna sm|eska, prsta|ao |e na sve, uporno okrecuc
gavu prema men, kako b skrenuo muft|nu pazn|u sa sebe. Sgurno m |e
zeo usp|eh u svemu sto bh trazo, samo da me muft|a prm|et.
A muft|a dugo n|e vdo da |e neko usao u sobu (a morao |e rec da me
puste kad su ga pta), nt |e odgovoro na mo| pozdrav.
C|ee zme |e camo u pregr|anm sobama, upasen surovom hadnocom sto
|e nzaa arsn duge edence po strehama, gedao |e u n|h sgurno sa
zaprepasten|em, zmucen zut, kao n|egove |uzne b|ke, sto su |edva zve
docekae pro|ece. Lema okrenut prozoru, ogrnut curkom, gr|ao se na
suncu, skopno, zovo|an.
Obo|ca ugo|en, samo sa saom ne|ednako rasporeenm, bezbo|n zbrckan,
sparusen sobnm vazduhom, kao da su pres|ed od |esenas nad ovm crnm
stoom od abonosa nad sahom od sonovace.
L|utto u pocetku, a onda sve b|ee, sve bezvo|n|e, muft|a |e prgovarao a
drug se sagasavao. Izgedao |e cudno kako muft|a pta, kako tvrd, kako
odgovara. |edva sam usp|evao da uhvatm nek smsao.
- Nesto n|e u redu.
- Vdm.
- Nsta t ne vds.
- Nesto n|e u redu.
- C|eo vr|eme sta|ao sam bo|e.
- Znam.
- Sta vds?
- Negd|e sam pogresno vukao.
- Kako onda gubm?
- Potpuno m |e ne|asno.
- Sgurno s negd|e pogresno vukao.
- Sgurno sam pogresno vukao.
- Odake tvo| kon| ovd|e?
- Eto, tu |e greska. Nsam mogao doc na to m|esto.
- Onda, sah.
- Tacno. Evo, se|h |e dosao.
- Zasto ne pazs? Ne mogu |a sve da vdm.
- Obcno m se to ne desava.
- Ako |e kon| tu, |a ga |edem, |e tako? |a ga |edem. |edem. Ga.
- I mat.
- Ko| se|h?
Cov|ek |e pokazao na mene, srecom, muft|a se okrenuo. Lce mu |e svo-
zuto, mtavo, s teskm podocn|acma.
Uptao me, ne usta|uc: - Igras sah?
- Sabo.
- Sta hoces?
- Rekao s da doem. Moo sam da govorm s tobom.
- Rekao sam? Da, da. Kome? Kako |e napo|u?
- Suncano. Topo.
- I zmus su tako govor: n|e hadno. |esu zme uv|ek ovako ostre?
- Gotovo uv|ek.
- Strasna zem|a.
- Cov|ek se navkne.
- Dosadna zem|a. Igras sah?
Debe cov|ek se um|esao, tho: - Ne gra, rekao |e.
- A sta hoce?
- Ima neku mobu.
- Ko |e on?
Rekao sam ko sam, da sam u nevo|, da trazm pravdu, da m |e nko
nece dat ako m |e on ne da.
Muft|a |e pogedao u cov|eka pred sobom, ne kr|uc dosadu, gotovo s
oca|an|em.
U cemu sam pogr|eso?
Ustao |e, osvrnuo se desno-|evo, kao da |e trazo kuda b mogao pob|ec, pa
poceo da hoda po sob, gazec paz|vo po suncanm pohama. A onda zastao
zamso se, geda|uc me neveseo:
- Govoro sam o tome sa cargradskm muom. Voo sam s n|m da
razgovaram, ponekad, ne zato sto |e pametan, pametn |ud mogu da budu
vro dosadn, vec sto b znao da kaze nesto neocekvano, sto te znenad
probud - razum|es , Mace, sgurno ne razum|es! - zbog cega t se cn da
vr|ed susat odgovarat. Govoro |e: - Znan|e |udsko |e neznatno. Zato
pametan cov|ek ne zv od onoga sto zna. A, hto sam nesto drugo... O cemu
sam govoro?
- O cargradskom mu - rekao |e Mak.
- Ne. O pravd. Pravda - rekao |e |ednom - m msmo da znamo sta |e to. A
nsta n|e neodreen|e. Moze da bude zakon, osveta, neznan|e, nepravda.
Sve zavs od stanovsta. |a sam odgovoro...
Nastavo |e da hoda, cutec, od|ednom konuo, ucno m se da u n|emu
posto| neka opruga ko|a ga pokrene, ozv mu r|ec t|eo, a kad opruga
zastane, on se umrtv, obuzme ga cama.
N|e m ponudo da s|ednem, n|e ga zanmao sta sam hto da kazem, ostao
m |e da govorm da odem. Ovako sam |a mogao da postanem Mak,
muft|na druga s|enka, nepotrebna koko prva. Oduco sam da govorm.
- Dosao sam s mobom.
- |a sam umoran.
- Mozda b te zanmao.
- Mss?
- Pokusacu. Govoro s o pravd. Pravda |e kao zdrav|e, mss o n|o| kad |e
nema, zasta |e neodreena, a |e mozda na|vse ze|a da se udav
nepravda, a ona |e vro odreena. Svaka nepravda |e |ednaka, a cov|eku se
cn da |e na|veca ko|a |e n|emu ucn|ena. A ako mu se cn, onda |este tako,
|er se ne moze mst tuom gavom.
Muft|na opruga se opet zatega. Pogedao me znenaeno, ob|esene oc
n|egove zaustave su se na men s prznan|em, ne bas naroctm, a
dovo|nm da me ohrabr. Probudo sam mu pazn|u. A to sam hto: sam me
pouco svo|om sakatom prcom o cargradskom mu. A sam uskoro uvdo
da se akse grat r|ecma govorec o opstm stvarma nego o po|ednacnm,
ko|e su nase a ne svac|e.
- Zanm|vo - rekao |e muft|a, oceku|uc, a Mak me pogedao s
postovan|em. - Zanm|vo. A da vse |ud moze mst stu msao? I da
tada mse tuom gavom?
- Dv|e prave |udske ms nkad nsu ste, kao n dva dana.
- Sta |e prava |udska msao?
- Ko|a se obcno nkome ne govor.
- L|epo receno. Mozda netacno, a |epo receno.
I da|e?
- Hto bh da govorm o svo|o| nesrec. Rekao sam da m zgeda na|veca, |er
|e mo|a. A voo bh da |e tua, ne bh zuro da |e saznam, kao sto sad zurm
da |e kazem.
Htao sam da sa opsth razmatran|a preem na ono sto me bo, dok ga
opruga drz, dok su mu oc koko toko zve, |er sam se paso n|egovog
skorog konuca, kad ce mo|e r|ec uzaudno ob|etat oko n|ega.
Bvao m |e sve |asn|e: n|ega muc cama dosada. Lezaa |e po n|emu kao
pokrov, padaa kao maga, umotavaa ga kao ovaca, opko|avaa kao
vazduh, uaza mu u krv, u dsan|e, u mozak, sra se z n|ega z svega oko
n|ega, z stvar, prostora, neba, spaa kao otrovn dm. Trebao |e da konem
sam da se borm protv n|e.
Ne pret|eru|em, da sam bo sguran da cu rast|erat barsku magu u n|emu,
dgao bh skutove dzubeta zagrao trbusnu gru, ucno bh sve sto b
razumnom cov|eku tesko na um pao. Mozda b n|egova pazn|a, pr|e nego
sto spasne, ucna toko da zuta bezvo|na ruka napse tr r|esava|uce r|ec:
pustt zatvorenka Haruna. I ne zna|uc sta |e napsaa, ne s|etvs se nkad
vse. Ucno bh sve, kazem, svaku udost, svaku sramotu, ne bh se stdo
pos|e, cak bh s ponosom mso kako sam pob|edo |ednu mrtvacku
ravnodusnost, zbog zvog cov|eka, zbog brata. A se nsam usuvao da
m|en|am gru, vdo sam da ga |e na cas probudo samo pehvanuk duha,
kao hass, morao sam da mu dam |os, vse, kako se ne b uvao u tezu
nepokretnost.
To |e ba na|cudn|a borba za ko|u sam kad cuo, protv mrtva u n|emu,
protv uzetost vo|e, gnusan|a od zvota. Borba teska mucna na|vse zato
sto se moraa vodt neprrodnm sredstvma, zvrnutm ms|en|em, ruznm
paren|em nespo|vh os|ecan|a, sovan|em r|ec. A bo|ao sam se, |os kako
sam se bo|ao, da ce n|egova pazn|a umr|et onoga casa kad prestanem s
grom preem na prav c|, zbog koga sam sve to cno. Morao sam ebd|et
znad pravog smsa, prbzava|uc mu se kr|uc ga, |er b n|egova cua
moga da se zatvore, sama od sebe, cm ga os|et.
Srecom, n|e bo prtvoran, n|e neprozran: sve |e pokazvao sve se na
n|emu vd|eo, dopadan|e odvratnost. Zato sam vodo svo|u uspahrenu
msao prema s|enkama osv|et|en|ma na n|egovu cu, radu|uc se tom
putokazu, |er, mogo |e n|ega da ne bude.
Sve |e na n|emu govoro: znenad me, probud me, zagr| me, |a sam ga
znenavao, budo, zagr|avao, vodec oca|ncku btku da odrzm na zvotu
samrtnka, stano na granc strave da necu usp|et, a sva m |e nada u
n|emu. Izvrnuo sam duh naopako, grozncavo kopao po zakutcma da
pronaem avoske brabon|ke u seb, boro se sa mrtvacem da ne bude |os
|edan, na trenutak odahnuo tek kad |e s|eo, sa nesto zanman|a zvost na
mohavomcu, te su mome nadan|u porasa krca.
- Imam brata - buazno sam ne zna|uc da |e to dovo|no. - A ako ne
pozurm da t kazem, mogao bh rec da sam ga mao, a mam mao sam
sto |e sto mam nemam. A moze da oduc s|ev nec|e ze dobre vo|e.
Brat m |e, ne zato sto sam ga hto, |er da sam ga hto |a bh ga pravo, onda
m ne b bo brat, a ne znam n da ga |e mo| otac hto, a kad se sparo s
mo|om ma|kom, kad |e kap|a mutne vode usa u rod|ku, z tog zadovo|stva
za n|h, z tog nceg za mene, zrasa |e veza obaveza sto se zove sn brat.
Bo ze|ena ut|eha uobca|ena nevo|a, Bog ga vezu|e uz nas bez naseg
ptan|a, uskracu|uc nam sva n|egova zadovo|stva a opterecu|uc nas svm
n|egovm nevo|ama nesrecama, a kao sto zna tvo|a uzvsena pamet,
nesrece su mnogo cesce nego zadovo|stva, pa bsmo mog rec da |e brat
nesreca ko|u nam Bog sa|e, zato |e prmamo kao boz|u vo|u odreen|e,
zahva|u|uc mu na svemu. Tako, eto, zahva|u|em Bogu na nesrec, a voo
bh da |e on tvo| brat pa da zahva|u|em na srec sto susam tebe, kao t sad
mene, pa da m |e sve|edno. A, kako ne moze bt tvo| brat, |er |e mo|, a |a
ne mogu bt t, |er |e Bog odredo ga budem samo nedosto|n dervs, budmo
ono sto smo: |a mom, t r|esava|. I bo|e: |a cu da prcam, t susa|. Teb |e
teze, znam. T ne moras, |a moram.
Probudo sam ga, ozvo |e, geda, susa, shvata, prma! N|e potrebna
cocecka gra, dovo|ne su prazne r|ec, pust h da ete kao v|etar, da se
prevrcu kao ma|mun, da bezgavo |ure zmeu pro|etnh suncanh zraka
sobne s|enke, kao pomahntae, evo, umro se na stoc, susa, ceka.
- da|e? -kaze prcno zvo.
I prva s|enka n|egova zur u mene, cud se, mozda uc. Ne vdm ga dobro, |er
me se ne tce. Gedam u muft|no ce.
Ima nade, brate Harune!
- I eto, mam brata, ga mam upoa: |a pomn|em me n|egovo, a on |e
zatvoren u tvrav. Poa zvota mu |e ovd|e, poa gore. Ako zgub ovu
poovnu, mogao b onu drugu.
- Ko|u poovnu?
- Ko|u |a |os drzm, prca|uc.
- Kakvo| tvrav?
- U tvrav, nad gradom.
- Sve|edno, nastav.
- U tvravu se zatvara|u rav |ud, opov, zocnc, ha|duc, carev
nepr|ate|. Ponekad. A na|cesce budae. Zato sto mse da nsu krv, a to
cov|ek nkad ne zna. Uv|ek sprav|a|u krvu Drnu, a to n|e n|hov posao, nt
to ko od n|h traz. Kako su ponosn na svo|u udost, ako h |e uhvatt, zato
h |e na|vse. Po ovome b se mogo zak|uct da su na sobod samo pametn,
a n|e tako: osta|u ud ako zna|u da to sakr|u. I ne osta|u pametn ako to
pokazu|u. |os osta|u on ko| ma|u prava da budu kakv hoce. Mo| brat |e bo
nko nsta, srecan cov|ek, n pametan da ga se bo|e, n ud da ne zna|u sta b
mogao da ucn, kukavca da b bo ha|duk, navan da b bo rav, |en da b
bo nec| nepr|ate|. |ednom r|ec|u, boz|om provdnoscu odreen da ga |ud
pozdrav|a|u ne postu|uc ga, da mu przna|u vr|ednost ne trazec da |e
pokaze.
- Zasto |e zatvoren?
- Zato sto n|e posusao oca.
- Zanm|vo.
- Otac |e prost cov|ek, rad koko moze, da|e koko mora, ne tce ga se nsta
osm kse, obaka, sunca, gus|enca, kromprove bube, |u|ka na psenc,
sn|et na kukuruzu mra u porodc. Kako |e sasvm |ednostavan, z |ednog
komada, kao drvena kaska, kao pov canak, kao ruce| puga, n|e se
odrekao nepotrebne rodte|ske navke da govor ono sto ocev uv|ek govore
a d|eca nkad ne susa|u. Sav|etovao mu |e da ne de od kuce, zem|a ce
ostat pusta a varos t|esne, mao m|esta a mnogo usta, mao mogucnost a
mnogo ze|a, pocecemo da se davmo meu sobom za vec komad h|eba.
Brat n|e posusao. Onda |e otac rekao: pamt, nesreca |e sto kod nas nko ne
ms da |e na pravom m|estu, svako svakome |e moguc suparnk; |ud
prezru one ko| ne usp|u, a mrze one ko| se uspnu znad n|h; navkn se na
prezr ako zes mr, na mrzn|u ako prstanes na borbu. A ne uaz u okrsa|
ako ns sguran da ces obort protvnka. Ne upr prstom na tue neposten|e
ako ns dovo|no |ak da to ne moras dokazvat. N to n|e posusao. Sad otac
ma razoga da se radu|e kaze: eto tako proaze neposusn snov.
Govorec, prm|eto sam s uzasom da se gas ne|ako sv|eto u muft|nm
ocma, posta|ae su teske umorne, a u zrazu se |avo nesto zgub|eno.
Uptao |e, |edva otvara|uc usta:
- Ko to n|e posusao?
O, Boze vek! Neprestano koracam, a sve sam da|e. Cm se prbzm onome
sto m |e c|, on se upas. Cm pozem da skorstm sto sam zgrado, on sve
porus. Mo| posao nema zavrsetka!
Pozuro sam, nagavce. |os u n|emu ma bar zska zvota, |er ne b n ovo
ptao. Postao sam nezanm|v, zamoro ga mudrovan|em, nsam se grao vec
rugao, zan|eo me ogorcen|e, sve |e poceo da zvuc ozb|no. Hvataa me
vrtogavca: mom te, saceka| |os mao, ne ugas se samo za trenutak.
Pos|edn| ods|a| sunca trne, a |a sam u seeno| pustos, preda mnom duga
samrtncka noc. A ne sm|em n da krknem.
Izgubo sam pouzdan|e, nestao |e akoce ko|om sam m|esao r|ec, os|ecao
sam da vse nece poet|et, nece zaeprsat, puzce po zem| poput s|epca.
|os samo pregrst udh r|ec, Boze, moras m h dat, borm se za |edan zvot!
- moo sam oca|an, a motva n|e pomoga. Ubo me promasa|, vdo sam ga
na n|egovom cu.
Kuda to nesta|es, brate Harune?
Sve sto sam da|e rekao, bo |e nepotrebno uzaudno. Bo sam prs|en da
otkr|em nam|eru.
Muft|u |e sve brze potapaa dosada, sve konacn|e |e zapadao u baru mrtve
bezvo|nost. Od n|ega ce pocet sv|et da zamre.
Mak |e spavao, s gavom na prsma.
- Umoran sam - rekao |e muft|a, uzasnut gotovo kao |a. - Umoran sam. Id
sad.
- Nsam sve rekao.
- Id sad.
- Nared da ga puste.
- Koga da puste?
- Moga brata.
- Do sutra. I rec Maku. Sutra.
Mak se probudo, upasen: - Sta se deso?
- Boze, kako |e dosadno.
- Hoces da gramo sah?
- Nsta se n|e deso.
Odgovarao |e u raskorak, preskacuc ptan|a, pamtec cudom neku r|ec na
ko|u b docn|e stzao odgovor, pa |e zgedao sasvm besmseno.
Izasao |e ne pogedavs nas, ub|en, mozda |e zaboravo da smo ovd|e. A
mozda |e b|ezao.
Nsam pob|edo dosadu. Savadaa nas |e obo|cu, |edva sam zeo da odem.
Da sam znao kakva |e, ne bh se n usudo da pokusam.
Mak me pogedao krvnck, poskaku|uc, pono svo|e tromo t|eo, zurec za
muft|om.
- Rekao |e da doem sutra.
- |a nsta ne znam. Uh, upropasto s me.
Tako, sad |e gotovo. Mozda |e pak trebao da ga uhvatm za oba uha, da
ga udarm cuk|em prsta u zuto ceo. I opet nsam znao gd|e |e Antoh|a, n
ko|m smo |ezkom govor. C|eo vr|eme m se cno da dubm na gav, da
vsm zmeu poda kand|a, da strop poduprem pecma, zgub|en,
pobesavo zbog n|egove came svo|e ze|e da |e savadam. Cudnm |ezkom
sam govoro, zasta, a uzaud. Mozda sutra uzaud, |er ce me unapr|ed
obeshrabrt danasn| neusp|eh. Moram doc, a doc cu keca|uc, necu znat
ne samo gd|e |e Antoh|a - proketa ba! - vec n kako |e me snu mo|e
ma|ke. Muccemo se ponovo kao dvo|e starh u drugo| bracno| noc, pos|e
prve sto |e zaosno propaa, samo ce sve tra|at krace, |er se necemo mnogo
nadat n |a n on.
Sad nemam kud da zurm. Zuta troma ruka n|e u casu kratkotra|ne bodrost
napsaa: pustt zatvorenka Haruna.
|e zbog toga Harun zatvorenk propao u |os dub|u tamu?
Izasao sam, zve su me, zgura, a pred kucom me sacekao zaborav|en
Kara-Zam. L|ud ga ne pamte pos|e dvadeset godna, |a sam ga zaboravo
nakon |ednog sata. Samo on ne zaborav|a, to |e tako.
- Dugo s ostao - kaze geda|uc me radoznao.
- Zar megdan tra|e krace?
- Obcno zaze brze. I obcno su zbun|en.
- |esam |a zbun|en?
- Ne bh rekao.
Kara-Zamovo oko n|e bas bstro. Neka bude kako on kaze.
- Prca smo o svemu.
- A o men?
- Rekao |e da doem sutra.
- Tako. Znac, sutra.
I opet smo s cstom stazom od r|ecnh b|eutaka. I c cemo opet, sutra.
Mso sam da necu mat snage da razgovaram sa Zamom, da necu n cut
sta m kaze, a cuo sam, odgovarao, ako |e sve bo sprevrtano u men, ako
sam |os sta|ao nagavce, poako, poako se sprav|ao, sguran da ce sve
zgedat |os cudn|e kad doem seb. Lcce na p|anstvo, na ruzan san,
v|erovacu da sam udaro na cn, da nsta stvarno n|e bo.
Zam ne zna sta se desava u men, on ms da sam uspo.
- To |e dobro - kaze - sto te zove sutra. Obcno ne zove. Znac da s mu se
dopao, znac da s mu u vo|.
Ns mnogo mudar, ns mnogo n r|ect, mo| dobr Zame. Da, dopao sam mu
se, veoma, otsao |e |edva dsuc, a mucen|e nastav|amo sutra.
Zam geda u mene zbun|eno, traz r|ec.
- Pa evo, hto bh da te zamom.
Geda on u mo|e ce da se gas od n|egovh r|ec? Hrabrm ga, bez vo|e,
s|eca|uc se:
- Rec, Kara-Zame. Sobodno. Nesto te muc.
Tako |e trebao ona| da kaze men, maocas.
- Pa, nsta me ne muc. A ovd|e ne zna|u ko sam, mse da sam ovako sp|v
nkakav oduv|ek. Ne kazem za muft|u, vec za druge.
- Da t se nesto deso?
- Nsta m se n|e deso. Kazu da nsam vse za suzbu.
- Otpusta|u te?
- Znac, otpusta|u me. Pa msm, ako b mogao da kazes muft|, da me
ostav. Nsam vse za vo|sku, a da vrata cuvam, to mogu bo|e od drugh.
Prmam sto grosa godsn|e...
- Muft|a prma dvanaest h|ada.
- Drugo |e muft|a. I vem, ako |e mnogo sto grosa, neka bude man|e, neka
bude osamdeset. Neka bude sedamdeset. Znac, sedamdeset na godnu,
zar |e to mnogo? Eto, to sam hto.
Pa, obcno n|e mnogo sedamdeset grosa na godnu. Znac, neces se ugo|t
od th sedamdeset grosa, mo| Zame, ko| s grdno pogr|eso sto ns umro na
vr|eme. A, oprost sto ne mogu da te zam, dugo sam se rvao s
karanoozom sav sam razgob|en, n|edna kost m n|e na svome m|estu.
- Ns za vo|sku, - rekao sam nsta ne msec - a pusku mozes da noss.
|atagan mozes da noss. Koko b trazo da osobodmo |ednog nevnog
cov|eka. Zatvoren |e na pravd boz|o|, nsta n|e krv. Da b prstao za sto
grosa?
Zbuno se.
- Ne znam da me sptu|es, govors o necemu sto moze bt.
- Odgovor m.
- N|e ako odgovort. Dok sam bo prav Kara-Zam, ne bh uzeo nsta. A sad,
ako |e stvar postena...
Sto grosa?
- Dv|esta.
- Dv|esta grosa! Boze mosn! Tr godne bh mogao da prozvm sa dv|esta
grosa. I nevn cov|ek? Gd|e |e?
- U tvrav.
- Znac, dv|esta grosa. I nevn cov|ek, u tvrav. Ne bh mogao.
- Pr|e dvadeset godna b prstao? I da |e u tvrav? Samo da |e nevn,
zatvoren bez krvce?
- Prstao bh.
- A sad ne b?
- Sad ne bh.
- Onda nsta.
- |e to zb|a saa?
- Saa. Hto sam da vdm koko s se prom|eno.
- Pa, prom|eno sam se. A ako me otpuste, da te potrazm?
- Ako te otpuste, |a cu t nac posao.
- Hvaa t, zapamtcu to. A opet, govor sutra s muft|om.
Zeo |e da ostane na ovo| b|eo| staz od vrata do kuce po svaku c|enu.
Ods|a| muft|na znaca|a padao |e na n|ega, beznaca|nog, sgurno mu se
cno da |e mnogo bze odate do onog gaz|e sa bo|nog po|a, nego z
pekarskog hamuruka sa bastovanske |ehe. A on mu |e vazn| od svega
na sv|etu.
Sreo me stog casa, pred vece, u na|tez cas, kad sam sao prema kap|
smrt, zeto |e z mage, s neba pao preda me na putu gd|e n|e bo nkakva
smsa da se sretnemo, n m, n nasa ca, n nasa raspoozen|a. Mo|e ne
znam kakvo |e, n|egovo zrac vese|em. Hrpan|e mu |e pob|edonosno.
- Osta|em - rekao |e odusev|en. - Nece me otpustt. Znac, osta|em. Pta su
me sta sam govoro s tobom, |a sam prcao. Pa su me odve Maku, opet
sam prcao. Ono o sv|etu o bo|nom po|u, pa kako s m nudo dv|esta grosa,
ostao. Ako ostanem bez posa. Mak se sm|ao, dobar cov|ek, kaze, to za
tebe, a |a kazem, |est, dobar cov|ek, tako, znac, ne treba nsta da govors
sutra.
- Dobro.
N|e n znao da sam mu pomogao.
Trebao b ub|at prosost sa svakm danom sto se ugas. Izbrsat |e, da ne
bo. Lakse b se podnoso dan sto tra|e, ne b se m|ero onm sto vse ne
posto|. Ovako se m|esa|u utvare zvot, pa nema n cstog s|ecan|a n cstog
zvota. Dave se osporava|u, neprestano.