Copyright 2015, Vladimir Tabaevi

Copyright ovog izdanja 2017, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta

odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.
NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782
1996 Forest Stewardship Council A.C.
Ovaj roman posveujem Deniju
 1.

Letovao je ovaj put bez zezanja, otiao je samo da pliva

i da se hrani ribom, da jede smokve i da se hrani smo-
kvama i hlebom, pa onda navee ribom, i tako, da vodi
zdrav ivot, da ne razmilja previe o seksu, to je bilo
najbitnije, da se suna i, ako bog da, uspava na dueku,
da se poasti ampitom, da se ne trudi ali da ipak oe-
kuje da e se iv, zdrav i naplivan vratiti sa mora, da e
se na plai, razume se, pominjati njegov kraul danima
nakon to produi, na povratku kui, u rodnu grudu,
koja i nije njegova rodna gruda, nego rodna gruda nje-
govog eda kog i ne poznaje, ali koja mora da se ima, jer
tako nalau mrtvi, i tako on, posle plae, nije hteo da se
tuira jer je voleo da ga grebucka so ispod majice, voleo
je da tumai samog sebe dok jede smokve, voleo je da
se zapui na terasi i da mu se oko glave stvara dimna
masa u kojoj gleda neka pika da zatalasa.
Sunce je bilo iznad njega locirano uvek u ljubavi,
tako je on video taj poloaj, sunce je zvao Pea, od
8 Vladimir Tabaevi

kue do plae bilo je nekih desetak minuta hoda, na

tom putu prelazio je ine, Pea ga je uvao, motrio
na njega, dok ide u duboko, i dok lei, opruen po
kameniima, uvek on i Pea, taj tandem koji je more
inio morem, i nita strano ovog leta nije moglo da
mu se desi, to je znao, da nije bio previe posveen
svom odmoru, svojoj potrebi da izduva, da oladi jaja,
da otrese kera, sve to je hteo da uradi, sam, za desetak
dana, u emotivnom orsokaku, i naravno da su se koi-
je njegovog letovanja otrgle kontroli, i naravno da je
ispatao, i naravno da nije je bio u pitanju, iako bi ga
u takvom stanju i je dotukao, ali nije je, nego neto
mnogo prepredenije, mnogo dublje, dodue, takoe
sa dna, ali nekako iznenaujue, kao da mu je ivot
gurnuo argarepu u facu i rekao mu: eto ti sad, budi
Sneko, jebo te Pea.
Sav musav od ampite, iao je ka plai, papue su
bile toplije nego inae, to je, da je hteo da ita znakove,
mogao da bude neki znak, ali, naalost, totalno se liio
svih potreba za tumaenjem sveta, u njemu je uestvo-
vao bez ikakve potrebe da ga sazna, ak ga se njegovo
postojanje nije ticalo vie od toga da se o njegovom
kraulu, koji je neznatno stilizovao, progovori tog leta,
i to je, za njega, bilo sve od spoljnjeg sveta to je pri-
eljkivao, da neki devojurak kae u sebi: eto, pogle,
ovaj pliva je dobar pliva, iako meni nepoznat, moda
e jednom postati nepoznat junak, ko e ga znati, i sa
takvom formulacijom, on bi bio zadovoljan, dovoljno
mu je bilo da kroz glavu nekog devojurka ta misao
proe kao on to svojim telom probija vodu kad skoi
sa doka, i da sa svetom ostane u krajnje prijateljskim
 Tiho tee Misisipi 9

odnosima, da se ne zamere jedno drugom, i da sve

bude u bitovima, kao i uvek, jer je preesto umeo da
kae, sve je u bitovima, bit je u bitovima i bitovi su bit.
Neposredno pored njega, na plai, leala je neka
smeurana dramaturkinja, dobrog pigmenta, istini
za volju, koja je uzimala Peu na sebi svojstven nain,
kao da je uila od gutera kako da Pea najbolje ulazi
pod kou, iako starija nego to se to na plai pretpo-
stavljalo, u uglovima opaanja u kojima vlada zajed-
niko miljenje, jer dan na plai, nekako svi u svojim
doivljajima dele, u njemu uestvuju zajedno, iako su
rasparani na mikrosvetove, suncobranima, lealjka-
ma, imenima, prostorima u pesku u kojima deurlija
ispituje stvarnost tako da je ne stavlja u usta preesto,
nego, moe se rei, sebe stavlja u tu stvarnost, i puta-
njama kojima neki devojurak postane ena od svog
pekira do vode, u oima nekog sredovenog ini-
njera, ili profesora hemije na odmoru, koji to naglo
odrastanje devojice sebi objasni kao brigu za svog
sina, kuronju, koji, takoe, mora imati svog sina, koji
se mora replicirati, mnoiti, replicirati, i zatim, i ime-
novati, i svi ti putevi postoje na jednoj plai, i mogu
se opaziti, ukoliko je nekome stalo da ue u razloge
tih granica, ali, ljudima, uglavnom, najvie odgovara
da svoje oko samo ubace u tue prostore, jer prostori
i mee i postoje da bi se u njih ubacivalo oko, i da bi
se, onda, dovlailo sebi, nazad, sa nekim ulovom, jer
loviti ima smisla jedino ukoliko se ulovljeno, pre nego
to ga pojedemo, posmatra u svojoj smrti, u svojoj
ulovljenosti, u svojoj nepominosti, kada nam postaje
jasno da je ono tu zbog nas, nama na usluzi, i sve ovo,
10 Vladimir Tabaevi

itava ova dinamika podele, granica i lova, bila je jasna

Deniju, koji je ekao samo da ustane, da se uputi ka
doku, raunajui na to da i on, kao i svako drugi u tom
prostoru plae, svojim telom i pokretima upada u tu
zajedniku optiku, da prolazi linijama i putanjama koje
e od njega napraviti ikonu, ili neku bronzanu figuru
pored koje e se slikati devojice koje budu beale od
svojih majki u samostalna letovanja i koje u tim letova-
njima budu ispitivale isto ono to su ispitivale i njihove
majke u svojim samostalnim letovanjima, ali Deniju je
bilo jasno da je njegova sudbina negde drugde, u vodi,
ili u trenutku kad svojim dlanovima probija povrinu
mora, trenutak koji, on veruje, ostaje uspomena svih
na plai, njegov skok kao ishodina taka seanja svih
na to letovanje, na odmor, kao nain da se doivljene
lepote svih uveu i memoriu jednim skoro pa profesi-
onalnim skokom sa doka, iako nikada, i toga se vrsto
drao, nije bio na liniji profesionalizma u plivanju, ali
je, zato, ipak, verovao da otkriva nove pravce, vetine
koje e se, tek decenijama zatim, prouavati, i na koje
e, to mu je bilo najdragocenije, ljudi koji su imali tu
ast da ih vide, pomisliti svaki put kad osete da ivot
ima smisla.
Vi trenirate plivanje?, pitala ga je smeurana,
ena koja je bila starija nego to se mislilo, pitala ga je,
naravno, u njegovoj glavi, jer svaki uspean skok on
je morao sebi da objasni onim to je pretpostavljao da
drugi misle o skoku, a samim tim, i o njemu, jer izmeu
njega i njegovih skokova, nije bilo prevelike razlike,
morao je da objasni onim to je pretpostavljao da je u
glavi drugih ljudi na koje je taj skok uticao presudno,
 Tiho tee Misisipi 11

i tako je i ovaj put, tek to je bio skroz pod vodom,

umoen u jedan njemu blizak svet, ve je uspenost
vlastitog skoka posmatrao oima dramaturkinje, oli-
njale intelektualke koja mora da se loila na dobre
plivae, ali koja je u njima, kako je on mislio, naalost,
videla samo utreniranost, nekakvu posveenost, a ne
i ovo duevno pregnue koje je, on je smatrao, bilo
neosporno karakteristino za njegov stil. Neosporno
za njegov stil.
I, stigao je da je zamrzi napreac, da je tako sme-
uranu poistoveti sa manjkom kiseonika koji je poeo
da ga spreava da bude riba, sa manjkom koji je uticao
na to da zabrinutost ostatka plae nad njegovom sud-
binom traje krae nego to je on mislio da zasluuju, i
izronio je, besan na pitanje i glupost dramaturkinje,
kojoj je, mora se priznati, dao minimalne anse pre
nego to se uputio na dok sa kog e skoiti u seanja.
Kada se vratio na svoju asuru po kojoj je bilo jasno
da je re o asuri neke istorijske veliine, lep skok!,
zaista i zapravo mu je izrekla pohvalu, dramaturkinja,
laka joj zemlja bila, i izgovorila je to, onako majinski,
i naglo povratila svoju prvobitnu reputaciju ene koja
ume na pravi nain da proceni kvalitetnog plivaa,
nekoga ko je svoj ivot posvetio vodi, ko svoje telo
angauje u kraulu tako da se na osnovu tog angama-
na moe videti kako pliva u svim drugim vodama, u
materinoj, u vodama ljubavi, u vodama emocija, i sve
to je mislio, tim reima, i samo se nasmejao, kao odgo-
vor na njeno zapaanje, napravio se kao da mu do te
njene refleksije nije preterano stalo, outao je, udario
joj neku osvetniku ekserinu u elo, osvetniku jer ju
12 Vladimir Tabaevi

je, pre svega, smatrao odgovornom za ono to mu je

prvobitno prolo kroz glavu, dok je ronio, u vodi tuih
pogleda i oduevljenja, i u vodi mora, to mu je kroz
glavu prolo to da ona misli da je ta estetika njegovog
postupka samo izraz utreniranosti, a ne izraz njegovog
usuda i naina na koji se on sa tim usudom nosi, i samo
je outao i pustio je da, polako ali sigurno, ve pone
da pati za njim, jer prave ljubavi uvek, kako ih je on
video, i poinju pravom patnjom.
Drugi su se po toj plai izleavali i organizovali tako
da im vreme ne prolazi isuvie brzo, jer vreme na leto-
vanjima treba da tee nekako umereno i sa stilom, kao
i samo odmaranje, uostalom, drugi su se izleavali tako
da su njihova tela i poloaji koje su ona zauzimala bili
nain da vreme tee prihvatljivim tempom, da kaplje,
da ne curi i ne iklja, da taj protok bude sa merom i
optimalan za odmor, a Deni je leao kao morski pas,
nekako van vremena, za njega letovanje nikada nije
presudno znailo odmor, koliko nekakvu pozu pred
istorijom, neki akt, flertovanje sa Peom, doputanje
Pei da po njemu sipa solarno seme, Deni je svojim
telom inio pleksus kroz koji je cela plaa uzimala
uee u letu, svi ljudi su kroz njegovu rasprostrtost
nalazili nain da uestvuju u svom odmoru, i sama dra-
maturkinja, stara koka koju je trebalo skuvati i prosuti
sa doka, mimo svojih oekivanja, i ona je nekako referi-
rala, svojim telom i pozom, na to da Deni ini posebno
mesto na plai, na to da se kroz njega cela plaa kree
u istorijski relevantnijem pravcu, i ta saglasnost, to
to je tinjalo u glavi matore, i ono to je plamtilo u
Denijevom vienju sebe, to je sve nekako mistino
 Tiho tee Misisipi 13

rezonovalo jedno s drugim na najlepi mogui nain,

tako da bi samo jo jedan, poslepodnevni salto, mogao
adekvatno da ilustruje emotivni zaplet izmeu Denija
i dramaturkinje koja je, istini za volju, izgledala koju
godinu mlae, moda i zbog toga to je, ko e ga znati,
poput Denija, svojim telom u prostoru, drugaije nego
drugi, bila izloena vremenu, a ta nategnuta slinost,
bila je jedan od glavnih razloga zbog kojih je Deni stao
na ludi kamen spoticanja.
Ona ne moe da zna nita o plivanju i skokovima,
ta enetina koja je dola ovde da troi svoj novac, koja
usled hroninog nedostatka jebanja u mojim skokovi-
ma vidi neto to neko poput nje, neko ko ima novac a
kome fali jebanja, ne moe da vidi u mojim skokovima,
koja se folira da u mojim skokovima vidi to to pria
da vidi, enetina koja mi pria da vidi to u mojim sko-
kovima to ja mislim da se u mojim skokovima zaista
vidi, samo to ona, ta drtina nedojebana, ne zna da ja
znam da ona ne moe da vidi u mojim skokovima ono
to se ona folira da vidi u njima, a to u mojim sko-
kovima zaista jeste, tako je neki glas iao u Deniju, u
njemu, ali, i u svetu, izmeu kojih, sebe i sveta, preesto
nije uspevao da napravi razliku, jer, valjda, preesto
je svet stavljao u usta i znao je da i njega svet stavlja
u usta, da je raspoluen izmeu onoga to on sasvim
izvesno jeste, i toga to svetina o njemu pria, svim tim
reima kojima se pokuava zahvatiti fenomen Denija,
ali naboranoj, kvalitetnog pigmenta, istini za volju,
nije mogao oprostiti to to se folirala da u njemu vidi
ono to on zna da je u njemu, o emu, dodue, nije
imao previe toga da kae, ali taj nedostatak jezika i
14 Vladimir Tabaevi

rei koje bi bacio s mosta svog narcisizma, to je i bilo

upravo zbog toga to je on u sebi, za razliku od svih
drugih, imao to neto, to neto to je lukava zmijetina
iz pozorita na plai elela da mu ukrade imenujui to
lepim skokom!.
Kukavica, nisam znala da si takva kukavica, sa
mnom spava druga ti je nesanica, pevao je Deni, da
se relaksira, da opusti svoje ile, svoje tetive, itav taj
miino-tetivni aparat kojim je svetu objavljivao arti-
kulisanost svog duha, sve je to Deni oputao sada, uz
pesmu i hrenovke, dok je Pea nestajao iza horizonta,
dok se Pei sputao, sve se to preplitalo, i paralelno
postojalo, razume se, jer je i on gledao pod suknju kad
je bio mali, gledao pod suknju nekim enama koje su
zalutale na svet, koje su preivele sudar koji nije trebalo
da preive, i to je sve njega duboko zakopalo kada je re
o buotinama na enskom telu, to i pogledi na mamu
dok se lizala sa nekim ovekom, pogledi na mamu
kroz kljuaonicu, kroz koju e, dugo, dugo zatim, on
pogledati opet, i tamo, zamislite, tamo, s one strane,
nee videti nita osim onoga to je video ve jednom, a
daleko e da udara bubanj sa urke na plai, i on e da
kae naglas: draga mama, nadam se da se ti i taj ovek
jo uvek udarate kao to ovaj ika udara u bubanj, i
to e biti sve to e rei, jer je morao nekog vrapca od
reenice da ispusti u etar kako ne bi poludeo, i morao
je da pjeva i da posveti pjesmu sebi i svima koji su kao
on, kukavica, nisam znala da si takva kukavica, sa
mnom spava druga ti je nesanica, i drao je hrenovku
u ruci, krenuo da je stavlja u usta, Pee ve nije bilo
 Tiho tee Misisipi 15

da ga gleda i podrava ili ljubomorie, to je ve samo

Peina stvar, krenuo da je stavlja i da razmilja o ovoj
sa plae koja je veeras moda ba tamo odakle bije
bubanj, dakle, na plai, koja troi svoje novce i igra,
nou se pretvarajui da je jo mlaa nego to to uspeva
da se pretvara danju, kad je Pea, dobri prijatelj, razot-
kriva u podvali, ta prepredena, iskusna maketina koju
takoe treba uloviti kroz neku kljuaonicu.
Sutradan je Deni otiao neto kasnije, dragi na
Deni, neto je kasnije otiao na plau, sav umoran od
sinonje vonje kroz pustinje libida, i na njegovom
mestu lealo je neko mravo telo, neki klinac kog je
jedino tuberkuloza mogla naneti na obalu, neko ko je
doao tu da umre naoigled svih, i svima u inat, i koji
je itao neku knjiurinu, elei da kae svima na plai
kako je Deni neko ko laira postojanje, kako njegovi
skokovi nisu neto na ta treba obratiti toliku panju,
nego da postoji i nekakva mudrost sveta na koju se
ovaj mali prikljuio i sada je isisava, istiskujui Denija
iz fokusa koji mu je sudbina namenila ovog i svakog
drugog leta gospodnjeg.
I Pea je, dodue, prilino snano sipao po malom
tuberanu svoju panju, toliko da je Deniju, naem dra-
gom Deniju, srce lupalo i htelo da se otme od ljubomo-
re, ali se iskontrolisao, uzeo je limenku piva, smestio se
na sam obod plae, tako da iz prikrajka motri na sve,
ali i da put koji do doka mora da prevali bude dovolj-
no dug da niko ne propusti njegov hod do ivice sveta
i kopna odakle e se hitnuti pravo u istoriju, i legao
je, smotren i kivan, uo da ga neko doziva, napravio
16 Vladimir Tabaevi

se lud, uzeo gumenu boicu kantariona, pljusnuo na

dlan, udario se po pleima, promazao, zamislio da su
ruke koje ga dodiruju tue, ostao tako neko vreme
zavezan svojim rukama i eljom, pretvoren u vor,
sapet, nezadovoljan, razmrsio se, uzeo pivo, naeo ga,
gucnuo, drno Pei okrenuo lea i zadnjicu, obeloda-
nio svetu da ima pederske namere s njim, nastavio da
pije, pomislio na matorku, uzbudio se, enuo se dole,
ustao, dovrio pivo stojei, liio se konzerve, krenuo
ka doku, istrpeo oi koje su se po njemu kaile kao
udice, presekao mree koje su ga sapinjale i vezivale
da ne uradi ono to je samo od sebe htelo iz njega da
navali kao povraka, doao na ivicu, pogledao ispred
sebe, u more, u plivae, i rekao: Plivajte, ne okreite
se za mnom, ja sam prazna aa, stativa obina, metak
koji je potroen i koji nije ubio, nije ni ranio, nego onaj
svadbeni, u loem kontekstu, u nikakvom kontekstu,
onaj koji se nada da e upasti u neiju lobanju po sili
gravitacije a ne po nervu ubice koji ga ciljano smeta
u organe, u puls, u vene, u krv, plivajte, ja sam bled,
vrana, nenaoruan i ipak samo sin istaa bazena, ne
okreite se osim po vazduh, braa smo, ali na nebu
je reka u kojoj emo se krstiti i prdeti, a gore, iznad
nas, puca to nebo u koje mi pucamo, jer tako je sa
dvosmernom komunikacijom, aljemo molitve, istai
svih bazena, ujedinite se, aljemo molitve, jer teko je
biti sin istaa bazena i kradom se u bazenu kupati,
kupati se i ekati pogled koji nee znaiti nita i koji
e, istovremeno, znaiti sve, koji e te uguiti, pogled
gospodina P. koji ti oima kao kredom crta ivot, dok
 Tiho tee Misisipi 17

ti mata, lep kao kia, da si sin istaa koji nee pasti

sa konja, istaa koji nee biti mrtav onda kada tvoji
skokovi i kraul budu najlepe sijali, kao jo neosvojeno,
ali obeano, zlato, ili kada bude spreman, napokon,
da skoi u Misisipi.
 2.

Uvee se puni gorivo, ujutru se kree, more nas eka,

idemo, pun automobil, dete koje je na putu, ostae,
zasad, na putu, a mi, nekoliko nas u ljubavi, ii emo na
more, svi skupa, u mustangu, teki kao tu, tuiraemo
se na pauzama, piti kaficu, tursku, obinu, espreso, bez
mleka, sa mlekom, sve to, kako se voza, ne daj boe,
ne bi uspavao, mi emo da se unjamo magistralama,
maksimalno da uivamo u putu, ka moru, ka puini,
neko e da roni tamo, to odavde vidimo, neko e da
stane na jea, i to vidimo, bitno je samo da smo ivi i
zdravi, neko e, ako neto, pu-pu, krene po zlu, neko
e da istetovira neiji lik na ruci, i tako e da se pria
nastavi, suze e da teku, jer suze teku kao reka, suze
teku kao reka, moja suzana, moje najmilije.
Romano i Dina su to leto proveli skupa, na primorju
traili sreu, Deni je bio na putu, Dina se cerila, noi
su ipak bile ozbiljnije, neko je nekog mogao da prevari,
neko nekog da obljubi, jo je bila drava, a ubrzo je
20 Vladimir Tabaevi

sve poelo da puca, Romano je Dini poklonio neto

te veeri, uoi polaska, neki divan prsten, pred more,
pred sunce, da joj se nae, ako je neko, ne daj boe,
pritisne, da moe da se odbrani, da mu prosvira srce
i duu tim zlatnim kolutom ljubavi koji joj je stavio
na prst da gori u ime budunosti, u ime mira, u ime
drave, u ime njih i njihove sree koja je, sve su pri-
like, poela i nije trebalo da se zaustavlja, a u Dini je
kucao neki proleter, neko sunce mamino, dokaz da je
ljubav sve to njima padne na pamet da jeste, sve to
Romano i Dina odlue da ljubav treba da bude, i svako
malo, Romano je stavljao ruku na njen stomak, pipao
i slao ljubav, duboko unutra, gde je posejao klicu koja
je trebalo da izraste u njega, kroz koju je trebalo on da
se ponovi, da se svetu desi jo jedan Romano i niko
vie, i iako to nikada nije izustio, u njemu je ipak ta
nada tinjala i na telu mu se videlo da u njemu tinja ba
ta nada i ta srea, srea to e se, boe zdravlja, desiti
bar dvaput, prvi put kao Romano, koji se ve zbio, i
koji ve jeste, a drugi put kao jo jedan kuronja kog e
onda on uputiti u tajne sveta i veka, u tajne sebe, jer se
sin, razume se, upuuje u svoje tajne najpre, kako bi ja
najlake i najdue ostao ja. Sin, ja i taka.
Prijatelj Ludi, hipi starog kova, sin nekakvog trbu
nog hirurga, vucibatina svoje vrste, na tom letovanju
se prilino okoristio o Dininu trudnou, slavio je u
ime istoka, u ime mira, u ime ljubavi, celo letovanje u
kosi mu je zvrndao nekakav plastini leptir i guma za
koju je umeo da lae da je zmija, opijao se, ponitavao
je polove i rodove, tvrdio da je Dina bezgreno zae-
la, da e svet od njene trudnoe postati bolje mesto,
 Tiho tee Misisipi 21

obeavao da e sa njihovim detetom ii u provode, da

e mu pokazati jetijev skalp, sve to, samo da ovo leto
i ovi dani potraju zauvek, da alkohol u njemu radi
svoj posao, a on u svetu svoj, da gnjavi o ploama, da
pokazuje tetovau, da pria o svojim studijama medi-
cine, da se pohvali kako roni najdue i najlepe, iako
pui ve skoro deceniju, da skoi lastu kad najmanje
oekuju, jednom reju, Ludi je bio lik i delo koje je
svaku priliku koristilo da pokae koliko je neizostavan
element, i kao takav, koliko je najbolji u svemu ega se
dodirne, u svemu je nalazio niti sudbine i povoda koje
su se pojavile tako da je bilo neophodno da ih ba on
uvee, u svemu je, razume se, nalazio tragove svoje oso-
benosti i za tili as bilo koji govor ili diskusiju je umeo
da izokrene u slavu svoje pronicljivosti, a sve uesnike
druenja i askanja da primora da zaborave na pred-
met razgovora i da se posvete njegovom slalomu kroz
asocijativne nanose koje su, naravno, verovao je tako,
samo obrazovanje i sirovi talenat mogli da naine.
Svi su znali da je Ludi ta glava iz koje izleu rei
koje se nakae na rei drugih i koje im onda sisaju
krv i smisao dok ih potpuno sebi ne potine, ali, boe
moj, ta je tu je, Ludi je imao previe jezika u sebi da
bi bio izostavljen iz tog letovanja, specijalno kad su
se Romano i Dina voleli tako jako da je neto u njima
moglo i da pukne, da je neto u njima moglo i da se
okrene naopako, u kom sluaju bi im Ludievo znanje
i medicina mogli koristiti i spasiti ivu glavu, i trpeli su
se, svi skupa, Ludi, Romano, Dina i Aida, ena koja
je imala aferu sa Ludiem jo samo to leto, da bi se ve
sledee godine slikala pored nekog fjorda, sa nekim
22 Vladimir Tabaevi

Norveaninom, nasmejana i u manjem ljubavnom

nesporazumu nego to je to bila sa Ludiem, sa kojim
je govorila isti jezik ali priala drugu priu.
Ovog leta sve je delovalo potaman, mladost, sunce,
trudna Dina, koja je, istina, izbegavala sunce, i sebi
time davala na znaaju, i sebi tako obezbeivala neka-
kvu auricu, za koju bi se kaila i nesretna Aida, i njih
dve bi, priljubljene enstvenou i avrljanjem, pra-
vile svoj svet u koji su, ipak, gubice Romana i Ludia
mogle da provire kad god su htele, i da prospu mleko
i naprave svinjac, da zavijaju kao vukovi, da unerede
sve, i onda bi Aida i Dina istile sve to, verujui da im se
istinsko prijateljstvo deava ba zbog toga to su zajed-
no u svemu tome, i tako su postajale bliske uvek kad
bi krpile mreu razgovora koju su im njihovi mujaci,
njihove svetinje i svinjetine, kidali iz istog mira, eto,
tek da puste nekakvog rovca i da ne dozvole da mrea
postane dovoljno velika i vrsta da u nju moe da se
upeca makar i najsitnija riba nekakvog smisla, tek da
pokau da su jezik i govor, muka stvar, i da u svakoj
rei, jedan, makar i mlitavi, penis rei.
Tako je, opijen morem i pricerom, letovanjem i
sobom, Ludi Dini poklonio suvenir i naloio joj da
ga uva dok joj dete ne navri neke godine, kad bude
moglo da razume ta ljubav znai, na primer, i tako
uveo budunost u priu, i poslednju no letovanja,
on je iskoristio da propoveda o budunosti sebe, sveta
i medicine, o tome kako e roenje deteta ispratiti
on lino, kako e do tada svriti svoje studije, kako
e se usavriti u akuerstvu, ako bog da, zbog Dine i
Romana, kako e sa stilom izvui njihovo dete na svet,
 Tiho tee Misisipi 23

tako da nee biti cile-mile, da e mu se odmah staviti i

duom i telom na raspolaganje, i kao kum, i kao dok-
tor, i pre svega, kao ista ljubav, kao neko ko u sebi
ima toliko iste ljubavi da je samo udo kako se jo nije
desilo da od nje pukne, a Romano je, naravno, uvek bio
zagledan u puinu, tamo negde gde je mislio da su on
i Dina, i da je deak ono to ih tamo, na puini, eka, i
da je on, razume se, posadio svoju argarepu na pravo
mesto, a istovremeno Dina i Aida bi tako htele da se
zapriaju, da Dina po stoti put kae da je presrena
to e postati majka, a da je Aida podri u toj srei, i
da Aidi srce zalandara, pa i ona da poeli da postane
majka, ali Ludi ih naravno nije video kao osobe koje
bi mogle smisleno da se zapriaju, koje bi uopte tre-
balo da priaju jer je on taj koji je vlasnik jezika i svih
pria, i njima razgovor, kako je njihova mukadija
videla stvari, i nije bio potreban, one se razumeju i bez
da se zapriaju, to je, ionako, stvar enske intuicije,
tako se verovalo tog leta, ali to letovanje je ipak moglo
da, njima dvema, ako nita drugo, poslui i za to da
se ispriaju kao ljudi, ali eto, Ludi je ipak imao sve
prioritete ovoga sveta, hteo je da objasni svima koliko
ih voli, i roenima i jo neroenima, da jednima stavi
na gubicu fleku, a da druge doeka sa pripremljenim
narativom o sebi, i da nikome na fali dlaka s glave.
Romano je naprosto zagledan negde u sutra, i tako
se i ponaa, i tako i ivi, uvek nekako na odlaganje
i kao da tek treba da pone, a Ludi ne, on je uvek
tu, prisutan, on je neko ko ima potrebu da se o nje-
mu misli, pria i ui, i sada i zauvek, neko ko najbolje
razume da postojanje ima smisla samo ako se postoji
24 Vladimir Tabaevi

tako da se o tebi pria i nakon to umre, i onda misli

da ostaje ovde, meu ivima, u seanju i priama o
tebi, i Ludi je teret svog postojanja nosio tako to ga
je preputao drugom, i sutra u koje je on bio zagledan,
nekako je uvek bilo sutra u kojem e se priati o njemu,
u kojem svi treba da nose njegovo ime, i da u svemu
bude tragova njegovog postojanja, i on se trudio svoj-
ski da ovde, na ovome svetu, ostavi za sobom to vie
tragova, tragova u vidu pisama, ena koje je voleo i
koje su volele njega, izleenih pacijenata, da svako od
njih u sebi nosi trag Ludievog ivota i mesa, a nikako
mu, meutim, nije padala na pamet misao da je moda
ba to najpogrenija strategija, da je moda najbolje na
zemlji, za sobom, ne ostaviti nita i sebe liiti te potrebe
da bude otac svemu oko sebe, potrebe da se sveti ime
tvoje, da doe carstvo tvoje.
Zagledani u talase po poslednji put tog leta, pred
povratak kui, svi su Deniju u Dininoj utrobi poslali
poruku da je on dete mora i da kad plodova voda iscuri
a vodenjak pukne, da e svet postati slaniji za jednog
sina, da e brda kojima su ili u avanture, ekati da ih
on osvaja i soli svojim svetim znojem.
 3.

Bruke pucaju, i bruke su bruke zato to pucaju glasno,

zato to trae da ih ovek locira, da ih zapamti, te tako
i mi, ne moemo da zatajimo Denijev prvi nestaluk,
prvo iskustvo kada mu je policija dola na vrata elei
da ga uhvati pravo za kimu i da ga izrui pred lice
istine, kao nekakvu krticu, da ga iskopa iz jazbine i
topline doma koja je bila toplina samo zato to su se
Deni, Denijeva mama i Ludi tako postavili u trenutku
kad je dola policija, policija koja je htela da Denija
izvadi sa tog mesta u kojem je, po njihovom miljenju,
nastajao embrion kriminala, koji je trebalo na vreme
izvaditi i zgnjeiti izmom, baciti u vatru zakona, i
ruku podruku, Deni i Ludi, ouh i pastorak, oluk i
narezak, te subote su krenuli na informativni razgo-
vor u pratnji dva policajca, koji su, obojica, ili jedan,
svejedno, mirisali na denim.
Pu-pu-pu, daleko bilo, moj Deni da ukrade bicikl,
boe sauvaj, pa tu me seci ako ja mogu da poverujem
26 Vladimir Tabaevi

u to, uostalom, ako je tako, i ako se tako ispostavi, kako

su mi rekli ovi ljudi, policija, ako se ispostavi da je on,
ako dokau, propiae majino mleko, ja ti kaem,
nee on da mi bude lopov, ja sam ga rodila, ja mogu i
da ga ubijem!, govorila je Denijeva mama, ta fiziki
odve neprihvatljiva figura, koja je u novom stanu
izgledala jo nezgrapnije nego to je izgledala u onom
Romanovom veeraju, ili u prirodi, gde nije sapeta u
etiri zida svoje enske sudbine.
Cigarete su joj bile nain da ivi dosta komotni-
je, bog ih blagoslovio, veeras su, dok je ekala da se
Ludi i sin vrate, gorele jedna za drugom, nizale se
na nevidljivu nit njene ljutnje koju je, svako malo,
produavao sram pred komilukom koji je motrio na
svaki njen greh, koji ju je posmatrao i zvocao joj, kom-
ilukom koji, umiljala je, zna sve njene tajne, svaku
njenu prljavost i greh, i uvek je imala u svojoj glavi, u
toj loknastoj lopti, misli o tom komiluku koji joj sudi,
koji je raspinje i zatvara u logore, i Denijev lopovluk joj
nikako nije iao naruku, jer ju je brukao, vie nego ita,
jer je sipao so na ranu njenog samohranog majinstva.
ta e mi rei, kako sam ga vaspitala, da bude lopov,
iver ne pada daleko od klade, u pravu je moj otac,
sa onom bitangom sam nala da imam sina, moj sin,
lopov, nema ni petnaest godina a krade bicikle, s kim
sam ja nala da rodim dete, tako su, njene misli ukra-
ene trakicama srama, drhtale u njenoj glavi, protresale
je iznutra, okretale naopako, kao kad ona kae Deniju:
dobie batine, istreu te iz gaa.
Gospodine Ludiu, va sin je ukrao biciklo iz dvo-
rita kue porodice K., koje se nalazi svega par zgrada
 Tiho tee Misisipi 27

od vae, izneo je injenice policajac koji je verovao

da je veliki deo velike pravde u nainu na koji intonira
reenice, koji je specijalno uivao u govoru o prestupu,
u tome da precizno i sa stilom opisuje, pred prestu-
pnikom, poinjeno delo, kao da je hteo da se pohvali
svojim nadljudskim sposobnostima, da mu pokae
kako pod kapom nebeskom zna sve o svemu, iako je
uvek na drugom mestu i u drugom vremenu u odnosu
na mesto i vreme o kojima sve zna.
Policajci su se okomili da Deniju na vrat stave delo
koje je on zaista i poinio, ali viak je bilo upravo ovo
policijsko okomljavanje, uivanje u tome to pred
sobom imaju plen, malog prestupnika, kom e sada,
nakon to imaju sve dokaze, da pomeraju ivot i nerve
sa takvim taktom, jer injenica da je on zaista maznuo
bajs, ta injenica je policajcima davala takvu slobodu u
aluzijama, u asocijacijama, oseali su se kao islednici u
ime istine koja je uvek na njihovoj strani, a ovaj mali i
njegov namorasti ouh uhvaeni su u krai, i bie, sve
su prilike, uhvaeni i u lai, jer otkako je sveta i veka,
to dvoje ide u paketu, a policajci su tu da na vreme to
prepoznaju i ne dozvole, da uoe i najmanji trzaj koji
bi znaio la, i tako su gledali dok su se pretvarali da
ne gledaju, gledali su u Denija, u njegove pokrete, u
to guta li pljuvaku, jer sada su imali savrenu priliku
da ispitaju svoje detektivske sposobnosti, da budu ne
samo panduri, nego i vaspitai, i proroci, i detektivi, i
tajna policija, i apostoli, i uvari istine, i privilegovani
interpretatori, i kustosi, i pravednici, i sveci koji strada-
ju, i psihijatri bolji od Ludia, sve su mogli oni, da je za
njih ostalo samo malo vremena, i injenica da su uvek
28 Vladimir Tabaevi

mogli da pendrekom isprave Ludia i Denija, u paketu,

davala im je toliku prednost u dijalozima da je Ludi
morao bar za dve skale da umanji prodornost svoje
argumentacije i retorike vetine, kako ih ne bi doveo
u situaciju da ga pendree na Denijeve oi, da ga mlate
k vola u kupusu, da ga vote, da mu vraaju bubrege
u leita, da zamene malo uloge, da malo oni ispituju,
jer dosta je on, Ludi, ispitivao druge, da njega malo
policija propita neke stvari, to kako im u kui, njemu
i Dini, raste ovaj probisvet, ovaj mangup i nesrea.
Gospodine Ludiu, uz duno potovanje, ali bicikl
je pronaen ispred vaeg stana, i na nae oi je va sin
rekao kako je pozajmio prevozno sredstvo, i kako su
mu namere bile da ga vrati, distanca koju je u govoru
policija pravila persiranjem, korienjem rei i sintag
mi za koje su smatrali da ih ine ljubaznim, ta distanca
je uvek bila neto kraa od duine pendreka, tako da se
otac i sin, iako visokopotovani, ipak nisu mogli nadati
da su izvan domaaja tog oruja koje je napravljeno
da svojim izgledom sugerie da je uvek u slubi istine
i pravde, a protiv neistine i nepravde, naprave koja je
bila vrsno reenje za pitanje odnosa estetike i politike,
a kojom su se reavale ovojnice, pokosnice, ligamenti i
tetive, a neretko i bubrene loe, jer, razume se, batini-
ce nek se mnoe, koliko modrica toliko istinica, koliko
pendreenja, toliko u dravi potenja.
Dobro, Deni, jesi li ukrao to biciklo ili nisi, reci,
ajde, neu rei majci, reci ika policajcima?, pitao je
Ludi, svog pastorka, svoju muku, pitao ga je Ludi
svojim ljubopitljivim glasom, psihijatrijskim, ouhov-
skim, streljakim, strogim, glasom u kojem se ulo
 Tiho tee Misisipi 29

to kako e gnjeiti malu gnjidu kui kad dou, kako

e ga rastvarati, kako e mu ubrizgavati, i on i Dina,
neto malo nesree za ivot, kad je ve takav propalitet,
lopina i skot, i treba ga, tako malog, vaspitati na vreme.
Nisam ukrao biciklo, vozio sam ga samo, izvukao
je jednu od reenica koje su mu bile na raspolaganju,
izvukao i probuio razgovor po sredini, osovinom oko
koje se zavrteo toak nesporazuma.
Dete, mi znamo da si samo vozio bicikl, ali ako ti
niko od vlasnika nije dao makar usmenu dozvolu za
to, mi to smatramo kraom, i taka, biflali su, kao da
su hteli da zaustave toak nesporazuma naglo i da u
razgovoru naprave policajku na vreme.
Nikome nije jasno ni kako ni zato, ali Deni je voleo
da komunicira sa onim to je bilo iza izreenog, sa
onim to je ostajalo neizgovoreno, a oko ega su se
organizovale rei koje su onda ekale svoj red da kroz
usta navale napolje, u svet znaenja i smisla, u svet
sporazuma koji se nee vrteti, ve e mirno stajati,
toboe u ime nekakve istine.
Uzeo sam bajs, provozao se, napravio par policajki
i doao kui, bacio je Deni kost, psima koji su ekali
kost kako bi je oglodali.
Iako je Deni zaista nainio par policajki pre nego
to je doao kui, naglo zakoio, na kontru, onda zaneo
zadnji toak dok je guma po betonu kripala kao kad
u amerikom filmu ameriki policajci jure nekog
amerikog lopova, u krivini, i iako je Deni, zapravo,
bio policajac dok je vozio i koio i pravio policajke,
te nije mogue da je ukrao bajs, za ta ga optuuju,
ve ga samo uzeo privremeno kako bi ulovio neke
30 Vladimir Tabaevi

druge, prave kradljivce koji su svima osim njemu bili

nevidljivi, pravi olo koji uvek umie brzo kao istina i
pravda to umiu u ime sebe samih, u ime svog eifa,
i iako je Deni zaista nainio par policajki, i njega i
Ludia, policija i pravda su uzeli pod svoje, izdevetali
ih tako da su propiali maminu sisu, tako da im nikad
vie ne padne na pamet da se zezaju sa reju policija, a
kamoli samu policiju da zezaju sa reju policija, ili da
policijsku majku, ne daj boe, nazovu policajka.
 4.

Romano, Denijev otac, ovek je od sedamdeset i tri kilo-

grama, suve grae, sasvim solidne nokatne ploe, zguren
koliko mora da bude zguren neko ko zamalo da bude
pilot, zguren, dakle, u ime uspeha koji su mogli da ga
snau, u ime svih tih katapultova koje je mogao da ima,
a nije imao, ali se, kaem, u ime njih zgurio, sasuio,
podesio svoje telo nekoj sudbini koja je trebalo da ga
snae, i na taj nain preboleo to to ga je ona promaila,
to je est sluaj ovek uglavnom nastoji da sebi obe
zbedi samo simptome. Tako je i Romano bio pilot zbog
svog tela za koje bi moglo da se kae da je telo nekog
dotrajalog pilota, i to mu je, zaista, bilo dovoljno, bio je
pilot po opredeljenju, a ista bazena po vokaciji, i niko
na ovom svetu ne bi mogao da uperi prst u njegovo telo
i da kae da su slinosti izmeu njegovog tela i nekog
pilotskog tela neznatne, i to mu je, kaem, bilo dovoljno.
Na Denijev roendan, Romano je imao zakazan
pad s konja, ali to nije bio pad s konja na magarca kako
32 Vladimir Tabaevi

su ga optuivali, ne, to je bio jednostavan pad s konja

kojim je Romano trebalo te subote da obezbedi viak
para za Denijev poklon, da se baci sa konja u trku, da
se elegantno prepusti gravitaciji, da ljusne na zemlju,
i taj pad bi amortizovalo par krvavih novanica, od
kojih bi posle svom sinu pazario neki poklon, neto
umesto smrti i sramote koje bi ga obuzele kad bi tom
istom sinu pred oi izaao kao neprijatelj, lien poklona
i napunjen bedom.
Kaskader subotom, boe, sauvaj posla, kaskader
subotom, Romano, otiao je da padne na kljunjau
za koji dinar, otiao je da se ciganie, da iznajmi svoje
telo da ga drugi bace u blato, dok se snima neki film,
Romano je otiao da padne sa konja u mulj svoje sud-
bine, da ga kamera vijeto uhvati, iz prve, nadao se
da e dobar ugao potrefiti brzo, i tako je, prosuo au
rakijice u svoju duu koja mu je ve napinjala kou i
htela napolje kao ptica koja hoe iz kaveza zbog pri-
rode koja je zove na svoj roendan, zbog svetlosti i
vetra koji joj izgledaju iskreniji nego to jesu, tako se
i Romanova dua oseala u Romanovom telu, ali on
je hteo da Deniju, svom sinu, roendan bude stvar
prirode, a ne stvar kaveza ili stvar osloboene ptice,
na primer, jer tako je Romano video roendane, ivot
i krvne veze.
Denijev roendan je doao iznenada i drugaije,
neoekivano, iako je svima bilo jasno da stie, i to usko-
ro, Denijev roendan je, ipak, pao u kuu kao granata,
hladan kao sablja, precizan kao oiljak, pao je u kuu
kao to e, neto kasnije tog dana, tata pasti s konja, i
sluaju tih padova, nita pod milim bogom nije moglo