Evo osnovnih sluajeva oblika definisanosti funkcije sa primerima. Prvo naui ove osnovne sluajeve: 1.

R A Z L O M A K Prvi sluaj je kad u funkciji ima razlomak. Razlomak nije mogu tj deljenje nije mogue kada u imeniocu stoji nula. To znai da imenioc (donji deo razlomka) mora da bude razliit od nule pa je i sama funkcija definisana kada je imenioc razliit od nule. Primer: 2 = + 2 Iz prethodnog sledi da imenioc odnosno x+2 mora da bude razliit od 0 + 2 0 2 Iz ovoga vidi da je funkcija definisana u svim takama osim u taki -2 pa pie = (, 2) (2, ) ili \{2} 2. L O G A R I T A M U ovom sluaju SVE iza logaritma mora da bude vee od nule jer je logaritam mogu jedino za pozitivne brojeve . Primer: = log 2( + 2) Uzeo sam isti primer namerno da bi lake shvatila: po onome to smo rekli (x+2) mora biti vee od nule. + 2 > 0 > 2 Znai piemo = (2, ) 3. K O R E N Za koren imamo 2 sluaja: 2 4 6 a) ako je paran koren (tj iznad one kvaice na korenu stoji paran broj) npr: , , 3 5 7 b) ako je neparan koren (tj iznad one kvaice na korenu stoji neparan broj) npr: , , a) Ako je PARAN izraz mora da bude VEI ILI JEDNAK nuli. Primer: = + 2 Funkcija je definisana kada je x+2 VEE ILI JEDNAKO nuli + 2 0 2 = [2, ) Ova kockasta zagrada znai da je definisana i u -2 tj da -2 pripada oblasti definisanosti. b) Ako je NEPARAN funkcija je definisana u SVAKOJ taki i onda ne ispituje.
4

4. E K S P O N E N T Eksponencijalna funkcija Anje zakoe definisana u SVAKOJ taki i ne ispituje je OSIM ako ti eksponent tj ovo n nije razlomak, logaritam, koren onda njega ispituje kao to sam ti i pisao