Prepoznavanje funkcija

Filed under: IV razred,Matematika jelena100janovic @ 12:13 pm

Razmotrite sledee dve situacije:

Situacija 1: Prodajete igrakice kao deo projekta uenikog parlamenta. Svaka igrakica kota 300
dinara.
Situacija 2: Sakupljate podatke od nekoliko uenika u svom razredu o njihovim godinama i visini: (19,
186 cm), (18, 176 cm), (17, 186 cm), (18, 186 cm), (19, 176 cm).
U prvoj situaciji, neka promenljiva x predstavlja broj igrakica koje ste prodali, a y neka predstavlja iznos
koji ste zaradili. Ako prodate x igrakica, zaradiete y = 300x dinara. Na primer, ako prodate 25 igrakica,
zaradiete 300 25 = 7500 dinara. Primetite da moete da koristite broj prodatih igrakica da bi
predvideli koliko novca ete zaraditi.
Sada razmotrite drugu situaciju. Moete li da koristite podatke da bi predvideli visinu, ako su vam
poznate godine?
Ovo nee biti sluaj u drugoj situaciji. Na primer, ako uenik ima 18 godina, postoji nekoliko moguih
visina.
Prva situacija je primer funkcije, a drugi primer nije funkcija. Hajde da se podsetimo kako se prepoznaju
matematike relacije koje jesu funkcije i da ih opiemo na odreene naine. Hajde da se kroz ovu seriju
lanaka podsetimo onoga to znamo o nekim vrstama funkcija.
Relacije i funkcije
Obe situacije iznad su relacije. Relacija je prosto veza izmeu dva skupa brojeva ili podataka. Na primer,
u drugoj situaciji, napravili smo vezu izmeu uenikih godina i visina, samo piui informacije o svakom
ueniku kao ureeni par. U prvoj situaciji, postoji veza izmeu broja igrakica kojeste prodali i iznosa koji
ste zaradili. Prvi primer se razlikuje od drugog jer predstavlja funkciju: svako x je upareno sa samo
jednim y.
Funkciju moemo predstaviti na mnogo naina. Neki od najeih naina predstavljanja funkcija
ukljuuju: skupove ureenih parova, jednaine i grafike. Ispod moete videti istu funkciju prikazanu na
svaki od ovih naina:
Skup ureenih parova: {(1, 3), (2, 6), (3, 9), (4, 12)} (podskup skupa ureenih parova za ovu funkciju)
Jednaina: y = 3x
Grafik:

Nasuprot tome, relacija prikazana ispod nije funkcija:

Skup ureenih parova: {(4, 2), (4, -2), (9, 3), (9, -3)} (podskup skupa ureenih parova za ovu relaciju)

Jednaina: x = y2
Grafik:

Da bi potvrdili da ova relacija nije funkcija, moramo pokazati da je bar jedna x vrednost uparena sa vie
od jedne y vrednosti. Ako pogledate prvi nain predstavljanja, skup ureenih parova, moete videti da je
4 uparena sa 2 i sa -2. Slino, 9 je uparena sa 3 i sa -3. Zato relacija nije funkcija. Tee je prepoznati
funkciju iz jednaine, sem ako niste upoznati sa razliitim vrstama jednaina. (Ako niste, biete do kraja
ove serije lanaka!) Ako pogledamo grafik iznad, moemo videti da, osim za x = 0, x vrednosti relacije su
sve uparene sa po dve y vrednosti. Zato ova relacija nije funkcija.
Jedan nain odreivanja da li je relacija funkcija kada gledamo grafik je povlaenjem uspravnih linija.
Ako uspravna linija moe biti povuena bilo gde na grafiku tako da preseca relaciju na dva mesta, onda
relacija nije funkcija. Ako e sve mogue uspravne linije sei relaciju na jednom mestu, onda relacija
jeste funkcija. Ovo je mogue jer ako uspravna linija presee relaciju na vie od jednog mesta to znai da
moraju da postoje dve y vrednosti koje odgovaraju jednoj x vrednosti u toj relaciji. Na primer, grafik od y
= 3x pokazuje da je to funkcija jer bilo koja uspravna linija koja se povue see relaciju samo na jednom
mestu.

Suprotno, grafik od x = y2 pokazuje da to nije funkcija jer moe da se povue uspravna linija koja see
ovu relaciju na dva mesta.
Primer 1: Odredite da li je relacija funkcija ili nije
a) {(2, 4), (3, 9), (5, 11), (5, 12)}
b) {(-4, 8), (-2, 6), (0, 5), (3, 6), (5 ,5), (7, -1)}
Reenje:
a) Ova relacija nije funkcija jer je 5 upareno sa 11 i sa 12.
b) Ova relacija jeste funkcija jer je svako x upareno sa samo jednim y.
Kada nauite da odredite da li je relacija funkcija, trebalo bi da umete da kaete kom skupu
pripadaju x vrednosti, a kom y vrednosti funkcije. Dalje emo definisati ove skupove
kao domen i kodomen funkcije i pogledaemo neke specifine primere funkcija i njihovih domena i
kodomena.
Nezavisna promenljiva, domen
Domen funkcije je definisan kao skup svih vrednosti x za koje je funkcija definisana. Na primer, domen
funkcije y = 3x je skup svih realnih brojeva, esto oznaen sa R. Ovo znai da x moe biti bilo koji realan
broj. Druge funkcije imaju ograniene domene. Na primer, domen funkcije y = x je skup svih realnih
brojeva veih ili jednakih nuli. Domen ove funkcije je ogranien na ovaj nain jer kvadratni koren
negativnog broja nije realan broj. Zato, domen je ogranien na nenegativne vrednosti za x da bi
vrednosti funkcije bile definisane.
esto je lako odrediti domen funkcije razmatrajui koja ogranienja mogu biti ili itajui sa grafika. Na
primer, moemo videti da funkcija y = x, prikazana na grafiku ispod, ima za domen sve realne brojeve
vee ili jednake nuli jer grafik postoji samo za x vrednosti koje su vee ili jednake nuli.
Primer 2: Naite domen svake od funkcija:

a) y = x2
b) y = 1 / x
c) {(2, 4), (3, 9), (5, 11)}
Reenje:
a) Domen ove funkcije je skup svih realnih brojeva. Nema ogranienja.
b) Domen ove funkcije je skup svih realnih brojeva osim x = 0. Domen je ogranien na ovaj nain jer
deljenje nulom nije definisano.
c) Domen ove funkcije je skup x vrednosti: {2, 3, 5}.
Promenljiva x se esto naziva nezavisna promenljiva, dok se promenljiva y naziva zavisna promenljiva.
Govorimo o x i y na ovaj nain jer y vrednosti funkcije zavise od toga ta su x vrednosti. Ovo je takoe
razlog to kaemo y je funkcija od x. Na primer, vrednost za y u funkciji y = 300x zavisi od toga ta
uzmemo za vrednost od x. Ako je x = 4, moemo lako odrediti da je y = 300 4 = 1200. Vraajui se na
situaciju iz uvoda, moemo rei da iznos koji zaradite zavisi od broja igrakica koje prodate.
Kada radimo sa funkcijom u obliku jednaine, postoji posebna oznaka koju moemo koristiti da bi istakli
injenicu da je y funcija od x. Na primer, jednaina y = 3x se takoe moe napisati kao f(x) = 3x. Vano
je zapamtiti da f(x) predstavlja y vrednosti, ili vrednosti funkcije, i da slovo f nije promenljiva.
Sada kada smo razmotrili domen funkcije, prei emo na kodomen.
Zavisna promenljiva, kodomen
Kodomen funkcije je definisan kao skup svih vrednosti y za koje je funkcija definisana. Kao to smo
uradili sa domenom, moemo ispitati funkciju i odrediti njen kodomen. Ponovo, esto pomae razmiljati
o tome kakva ogranienja mogu da postoje, i kako izgleda grafik funkcije. Razmotrite na primer
funkciju y = x2. Domen ove funkcije je R, svi realni brojevi, ali ta je sa kodomenom?
Kodomen funkcije je skup svih realnih brojeva veih ili jednakih nuli. Tako je jer je svaka y vrednost
kvadrat neke x vrednosti. Ako kvadriramo pozitivne i negativne brojeve, rezultat e uvek biti pozitivan.
Ako je x = 0, onda je y = 0. Takoe moemo videti kodomen ako pogledamo grafik od y = x2. Primetite
dole kako su y vrednosti sve vee ili jednake nuli.
Primer 3: Naite domen i kodomen funkcije y = 2 / x.

Reenje: Za ovu funkciju, moemo izabrati bilo koju x vrednost osim x = 0. Zato je domen ove funkcije
skup svih realnih brojeva osim x = 0.
Kodomen je takoe ogranien na ne-nula realne brojeve, ali iz drugih razloga. Obzirom da je brojilac
razlomka 2, on ne moe biti nula, pa ni razlomak ne moe biti nula.
Sada kada smo definisali ta znai da je relacija funkcija, i definisali domen i kodomen funkcije, moemo
pogledati neke specifine primere funkcija i njihovih grafika.
Realne vrednosti, intervali
Funkcija se definie kao realna funkcija ako su i domen i kodomen skupovi realnih brojeva. Mnoge
funkcije koje ste verovatno ranije sreli su realne funkcije, i mnoge od njih imaju domen R. Razmotrite, na
primer, funkciju y = 3x. Grafik ove funkcije, prikazan na poetku ovog lanka, je prikazan ponovo ispod,
blago drugaije.

Ve ste uili o graficima pravih. Posebno, moda ve imate naviku da produavate grafik prave do ivice
koordinatnog sistema. Ovo radimo da bi naglasili da se prava protee beskonano na obe strane, ime
naglaavamo domen i kodomen. Gornja linija, meutim, prikazuje funkciju y = 3x samo na intervalu [-3,
3]. Srednje zagrade pokazuju da grafik ukljuuje krajnje take intervala x = -3 i x = 3. Ovo
zovemo zatvoreni interval. Zatvoreni interval sadri svoje krajnje take. Naprotiv, otvoreni
interval ne sadri svoje krajnje take. Oznaavamo ga malim zagradama. Na primer, (-3, 3) oznaava
skup brojeva izmeu -3 i 3, ne ukljuujui -3 i 3. Moda ste primetili da oznaka otvorenog intervala
izgleda kao oznaka za taku (x, y) u koordinatnoj ravni. Vano je da paljivo itate zadatke da biste
izbegli brkanje take i intervala!
Dok budete ispitivali funkcije, mogue je da se trai ponaanje funkcije na odreenom podskupu domena.
Ispod imate pobrojane vrste intervala sa kojima ete se sretati dok budete ispitivali funkcije i njihove
domene:
[a, b] ili a x b vrednost x je izmeu a i b, ukljuujui a i b.
(a, b) ili a < x < b vrednost x je izmeu a i b, ne ukljuujui a i b.
[a, b) ili a x < b vrednost x je izmeu a i b, ukljuujui a, ali ne ukljuujui b.
(a, b] ili a < x b vrednost x je izmeu a i b, ne ukljuujui a, ali ukljuujui b.
(a, ) ili x > a vrednost x je strogo vea od a.
[a, ) ili x a vrednost x je vea ili jednaka a.
(, a) ili x < a vrednost x je strogo manja od a.
(-, a] ili x a vrednost x je manja ili jednaka a.
Primer 4: Skicirajte grafik funkcije f(x) = x / 2 6 na intervalu [-4, 12).
Reenje:
Gore smo razmatrali nekoliko razliitih vrsta funkcija. Ako ste poredili grafike funkcija kao to su f(x) =
x /2 6 i y = x2, moda ste primetili da su oblici grafika prilino razliiti. Unekom od kasnijih lanaka
prouavaete razliite familije funkcija i njihovih grafika. Ovde emo razmotriti jedan aspekt funkcija
koji zahteva od nas da ispitujemo funkciju na specifinim intervalima.
Srednja brzina
Razmotrite sledeu situaciju: na sedmodnevnom ste proputovanju sa svojim prijateljem. Kada ste poeli
da vozite drugog dana, ve ste preli ukupno 200 kilometara. Posle 6 sati vonje drugog dana, preli ste
ukupno 500 kimlometara. U proseku, koliko kilometara ste vozili po satu drugog dana puta?
Ova situacija je prikazana na grafiku ispod, gde je na x osi predstavljen broj sati u vonji (drugog dana),
a na y osi broj preenih kilometara. Prva taka grafika, (0, 200), govori da je na poetku drugog dana
ve preeno 200 kilometara. Druga taka na grafiku, (6, 500), govori da je posle 6 sati vonje drugog
dana ukupno preeno 500 kilometara.

Primetite da ste ukupno, tokom vaih 6 sati vonje, preli 300 kilometara. Brzina kojom ste vozili je 300
kilometara na 6 sati, ili 50 kilometara na sat. Ovu brzinu nazivamo srednja brzina jer je prosena u 6 sati.
To jest, niste obavezno vozili 50 kilometara u svakom satu. Mogao je da bude jedan sat u kome ste preli
100 kilometara i drugi ukome niste preli ni jedan kilometar.
Moemo predstaviti srednju brzinu na grafiku istiui koliko se svaka veliina promenila: vrednost y se
poveala za y = 300, a vrednost x se poveala za x = 6. Srednja brzina je odnos promena ovih
promenljivih. Tako uopteno i definiemo srednju brzinu promene:

Moemo prouavati srednju brzinu promene funkcije, bez obzira na to da li je predstavljena podacima,
kao u prethodnom primeru, ili jednainom.
Primer 5: Naite srednju brzinu promene svake od funkcija na datom intervalu

a) f(x) = x2 na [0, 2]
b) f(x) = 4x na [1, 7]
Reenje:
a) Krajevi intervala su (0, 0) i (2, 4). Zato je y = 4 i x =2. Srednja brzina promene je 4 / 2 = 2.
b) Krajevi intervala su (1, 4) i (7, 28). Zato je y= 28 4 = 24 i x = 7 1 = 6. Srednja brzina promene
je 26 / 6 = 4.
Primetite da je srednja brzina promene funkcije f(x) = 4x koeficijent pravca te prave, 4. Dok linearna
funkcija ima konstantan koeficijent pravca, druge funkcije, kao f(x) = x2, nemaju. Istraivaete ovu ideju
detaljnije kada budete uili izvode.
Razmislite o sledeem
1. Kako se utvruje da li je relacija funkcija?
2. Koje vrste funkcija imaju i domen i kodomen jednak skupu svih realnih brojeva?
3. U emu je razlika izmeu srednje brzine promene linearnih i nelinearnih funkcija?
Da proverimo da li ste nauili
1. Da li je relacija {(-1, 4), (0, 3), (1, 5), (1, 7), (2, 15)} funkcija? ta joj je domen?
2. Da li je relacija y = x funkcija? ta joj je domen?
3. Dajte primer funkcije iji su domen i kodomen isti.
4. Napiite interval x>5.
5. Napiite interval -4 x < 7.
6. Skicirajte grafik funkcije f(x) = x 5 na intervalu [-10, 10].
7. Izaberite dve take na grafiku funkcije f(x) = 2x 7 i izraunajte srednju brzinu promene.
Izaberite druge dve take i izraunajte srednju brzinu promene. Uporedite rezultate.
8. ta je kodomen funkcije f(x) = ax4 ako je a > 0, a ta ako je a < 0? Pretpostavite da je a > 0.
Uporedite srednju brzinu promene na intervalima [0, 1] i [0, 0,1].
9. Dajte primer relacije koja nije funkcija i objasnite zato nije funkcija.