Beskonani geometrijski redovi

Razmotrimo sledeu situaciju:

Uestvujete u beogradskom maratonu od 42 km. Da biste zavrili trku, morate prvo prei polovinu staze,
ili 21 km. Nakon to zavrite prvu polovinu trke, ponovo morate da preete jo polovinu puta do kraja, ili
jo 10,5 km. Nastavljajui ovim pravilom, uvek ete prelaziti polovinu puta. Pa da li ete ikada zavriti
trku?

Ova situacija moda deluje blesavo, ali predstavlja verziju problema koji je prvi put postavio pre par
hiljada godina Zenon iz Eleje, grki filozof koji je eleo da preispita postojee ideje o vremenu i prostoru.
U dananjem svetu, veina odraslih intuitivno razume rastojanje, brzinu i vreme, to nam omoguava da
odgovorimo na postavljeno pitanje: da, zavriete trku, mada to zavisi od toga koliko brzo trite.

Isto tako moemo odgovoriti na ovo pitanje ako saberemo niz delova koje prelazite svaki put kada
pretrite polovinu preostalog puta: 21 + 10,5 + 5,25 + Iako je ovo suma beskonano mnogo brojeva,
moemo nai vrednost ovog izraza. Do kraja lekcije nauiete kako da izvedete ovu vrstu raunice.
Beskonane sume se nazivaju beskonanim redovima.
Beskonani geometrijski redovi
Vratimo se naem problemu beogradskog maratona. Prole godine smo nauili da gornju sumu moemo
napisati na sledei nain:

Znamo da kada se delovi saberu, dobijamo 42. Ali kako je mogue da zbir beskonano mnogo brojeva
bude konaan broj?
Da bi nali sumu beskonanog reda, trebalo bi da pogledamo neke meuvrednosti koje se zovu parcijalne
sume:

Kako emo izraunati sumu za neki vei broj n? Setimo se formule:

Dakle, za vee n, e biti:

Kada n tei beskonanosti, vrednost Sn izgleda tei 42. Govorei o sumama, ono to se deava je
sledee: kako se n poveava, n-ti lan niza se smanjuje, pa n-ti lan manje doprinosi
vrednosti Sn. Kaemo da red konvergira i piemo to u obliku limesa:

Kako n tei beskonanosti, vrednost (1/2)n se smanjuje. To jest,

Moemo uraditi istu stvar sa bilo kojim geometrijskim redom, ako se lanovi stalno smanjuju. To znai da
kolinik reda mora biti broj izmeu -1 i 1: |q| < 1.

Zato, moemo sumirati beskonani geometrijski red koristei formulu:

Primer 1: Odredimo da li red 40 20 + 10 5 + konvergira. Ako konvergira, naimo sumu.

Reenje: Kolinik reda je

to je po apsolutnoj vrednosti manje od 1, pa red konvergira. Suma je:

Primer 2: Odredimo da li red konvergira i ako je tako kojoj vrednosti:

Reenje: Kolinik je 1/3 < 1, pa red konvergira vrednosti:

Primer 3: Odredimo da li 3 6 + 12 24 + konvergira.

Reenje: Ovaj red ne konvergira, jer je kolinik -2.

<<Izvor ovog lanka i ostalih slinog formata jeste blog https://profesorka.wordpress.com/

Ja samo kopiram da bih imala ime nainiti nove datoteke kojima u skidati ono to meni
treba s dosadnog Scribd-a.>>