LEGENDE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Aleksandar Deroko

Univerzitet u Beogradu Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi u Beogradu

Legende Beogradskog univerziteta

Aleksandar Deroko
18941988

Katalog izlobe

BEOGRAD 2004

slika na korici

Autoportret , 1977.

tempera, 470 320 mm iz zbirke SANU, inv. br. 869

LEGENDE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA dugoroni je ciklus izlobi i razgovora u okviru koga Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi u Beogradu eli da predstavi one profesore sa naeg najstarijeg univerziteta koji nisu vie meu ivima, a svojom profesionalnom i vanprofesionalnom biografijom su obogatili duhovni ivot naeg naroda. U odabirawu linosti koje se predstavqaju, na koncept prvenstveno podrazumeva obrnutu hronologiju, kako bi predavai ili uesnici u razgovoru mogli da budu savremenici: studenti, prijateqi, kolege. Oni bi ivim seawem, iz razliitih uglova, osvetlili odreenu linost. Naravno, govorie se i o profesorima za koje se podaci nalaze u arhivama, spomenicama, istorijama kulture ili nauke u kolektivnom pamewu akademske i ire javnosti. Predstaviemo one koji su nau nauku uinili svetski priznatom ili je obogatili evropskim dostignuima, one koji su punili svoje sluaonice studentima svih fakulteta, one koji su predavali irom sveta, one ija je ivotna pria u nekom smislu bila vanstandardna. Izlobe na svoj nain, vizuelno, ilustruju ivot i rad odabrane linosti preko kwiga, fotografija, prepiske ili rukopisne zaostavtine iz fondova prvenstveno nae Biblioteke i ine podlogu za daqa verbalna oslikavawa. Katalozi koji prate izlobe treba da budu pisani trag o wihovom odravawu i neka vrsta destilovanog preseka kroz ivotni i radni put odabrane linosti. Predavawa nisu zamiqena kao suva i strogo akademska valorizacija naunog doprinosa naih uglednih profesora, ve pre svega kao toplo, qudsko priseawe najkvalifikovanijih i najbliih saradnika i prijateqa. Wihove line uspomene na kontakte sa legendama unee u predstavqawe onaj eqeni, prisni ton. Kriterijum za izbor linosti bie diktiran vaeim stavovima naune javnosti, kvalitetom grae koju na izlobi moemo da prezentiramo i svakako, nezaobilaznim linim naklonostima, koje su, uprkos eqi za objektivnou, podlone svakoj vrsti kritike. Namera organizatora jeste da se na svake dve godine izlagawa tampaju u Zborniku koji bi nosio naslov ovog ciklusa i da se tako postupno ispie jedna, ini se, najznaajnija stranica istorije Univerziteta istorija wegovih stvaralaca. Prva takva publikacija izala bi 2005. godine u godini kada se slavi sto godina postojawa Univerziteta u Beogradu pod ovim imenom. 3

ALEKSANDAR DEROKO (1894 1988)

eina nas, bivih studenata arhitekture, upoznala je profesora Deroka i pre nego to smo ga videli. Wegovi karakteristini zapisi o narodnom stvaralatvu u zemqi, na velikim tablama uverqivo su propagirale da nisu arhitektura samo Partenon i Aja Sofija. I mnogo primitivniji oblici zasluuju da se na wih obrati pawa i to ne samo sa funkcionalne i konstruktivne strane, ve i sa estetske. Gledajui nas sa zidova hodnika po kojima smo se esto i bez naroitog ciqa kretali u mnotvu i sivilu, ovi belezi nisu mogli ostati neprimeeni. Otvarali su jedan vid stvari ije smo tajne pokuavali dokuiti. Nisu dimenzije i bogatstvo kriterijumi za vrednosti u umetnosti a najmawe merilo za interesantnost arhitekture. Tako su poela naa druewa uprkos razlici u godinama. Pored zvaninih i obaveznih inova priznawa izreenih profesoru Deroku, wegovom doprinosu optoj kulturi zemqe, ostao je nedoreen i odnos wegove linosti sa drugima; upravo to to se deavalo u pedagokoj delatnosti ostavilo je duboke tragove na sve wegove ake i savremenike. Vie od trideset i osam godina rada na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu daju dovoqne dokaze o znaaju wegovog osnovnog zanimawa profesora i jednog meu prvim istoriarima sredwovekovne i narodne arhitekture u Srbiji. Sporazumevawe u specifinim uslovima fakulteta primopredaje znawa nekonvencionalno je sprovodio, postajui istovremeno potovani profesor i prijateq. Ovakav odnos je bio rezultat izgraivawa zajednitva uz puno potovawe slobode linih kretawa duha. Izvesna skepsa prema doktrinarnosti nekih istina, to ih je vreme nanosilo, iskazana iz nemira sopstvenih sumwi i velikog ivotnog iskustva, a bez izraavawa autoriteta ex cathedra , vremenom je dobijalo snagu; ona se pamtila. Tako je on i materiju istorije umetnosti sputajui se u sve wene vidove, od duha do tehnike, otkrivao u svim dimenzijama; bilo je to novo gledawe, ivo i neoptereeno pretpostavkama ije su granice uvek promenqive. Ukus linog stvaralatva i podozrewa raao je respekt i mogunost prodirawa u tajne zanata umetnosti, a to je boqe do iko do wega znao profesor Deroko. Potrebno je zabeleiti da je on ve 1929. u jednom kraem osvrtu u asopisu Raka 20 22 pod naslovom Zlatno doba stare srpske arhitek5

ture objasnio sutinu wenog dvostrukog razvoja: u prvom periodu izraene potrebe za unutarwom prostornou Tu su jo tragovi velikih vizantijskih principa i drugog perioda, sve vie negovawa efekata spoqanosti na tetu onog prvog (unutarweg prostora). Ovaj organski zakquak nita mawe nije vredan od iznetih stanovita Bruna Zevija u svojoj kwizi Arhitektura kao prostor/Kako gledati arhitekturu a nastao 1957. Istovremeno to je i dobra pouka svima koji se danas bave graewem mnogih, svakojakih crkava u Srbiji. Radna soba profesora na fakultetu, wegov kabinet, nije bila radionica, mesto eksperimenta. Za to su potrebni mir i koncentracija. Tu smo se pokretai svezaka Crtea mi mlai nastavnici i profesor jednom nedeqno sastajali i tako je nastala ta plemenita pobuda druewa kroz rad (1956) gde samo iskrena umetnost opravdava svoje postojawe. U neto otrijem tonu tu se moglo uti da su nedoputeni siromatvo duha i blefirawe; da jedan akord moe sam za sebe da bude vrednost a ti crtei nemaju drugih pretenzija nego da budu takvih nekoliko akorda. Wegov crte je dovoqno autentian to je priroda o kojoj se govori ali je pre svega i deo sopstvenog doivqaja. Jer nemirna linija je pogled slikara na okolni svet u prirodi sve je u drhtaju i nema otro ocrtanih oblika; samo realistiko ili doktrinarno ogranien pojedinac vidi prirodu kao modele geometrijskih tela. Nezaobilazna tu je i vrednost, stepen opte i likovne kulture, te svako oponaawe crtea maestra Deroka je vidno i uvek neuspelo. Veliki traga za istinama ivqewa nije mimoiao ni arhitekturu seqake kue za koju ga je zainteresovao svojim napisima Sreten Vukosavqevi a prema sopstvenim reima pokuao sam da postanem wegov sledbenik. Ve 1935. on vodi predmet Narodna arhitektura i od tada bogati nau kulturnu javnost svojim specifinim crteima i tekstovima na ijoj jasnosti mogu mnogi da se ue. Mnotvo priloga, kongresnih saoptewa i kwiga velikog formata pokazuju kako se jednom plemenitom pozivu vaqa posvetiti, nekada i na raun svojih postojeih a nedovoqno iskazanih ideja graditeqa. U wegovoj graditeqskoj praksi zapaamo ornamentalne zapise, poev od 1927. na kui pukovnika Elezovia u Wegoevoj 27 samo inspirisane tradicijom ali su i deo wegovog slikarskog, crtakog umea; svako prepoznavawe modela prolosti zavrava u objawewu wegovog linog doivqaja dakle, bez direktnog podraavawa, to je plod wegove fantazije za odreeno mesto. Nerazumevawe ovih specifinih odnosa elemenata u celini dovodi do ishitrenih ocena da se profesor Deroko sporadino bavio graewem. Istina on nije bio proizvoa planova i kua, kao to je to danas obiaj, ali su neke wegove graevine zasluile mnogo boqe mesto u opisivawima arhitekture u Srbiji. Pojedine spadaju u uspela predviawa vremena koja e tek nastupiti. Zgrada Bogoslovskog fakulteta u Beogradu je klasino ugaono reewe, sa dva pravca pruawa i sueqavawa pod pravim uglom praktikovano u svim razdobqima arhitekture sve do danas. Ona je kubinim masama naglaenog sukoba dvaju pravaca (bez akademske kupole) izgraena i sraunata na delovawe vrednosti prave prirode upotrebqenog materijala; tim svojim izgledom kao da nagovetava budua gledita novog brutalizma. Niz crkava projekti ili gradwe inspirisane zdawima ranih perioda nae arhitekture, ukazuju na vrednosti izbora i upirawa ka modelima snane, izrazite prostornosti (skladnog unutarweg prostora), ali liene traewa spoqnih efekata u piramidalnim narastawima 6

 to su crkva u Sarajevu (1935), nacrt za seosku crkvu (1930) ili u Belom Manastiru (1939). Istom snagom svog unutarweg doivqaja mirei to i sa zahtevima poruilaca profesor Deroko je izgradio niz nadgrobnih obeleja ija se vrednost pokazuje u jednostavnosti kompozicije i potpunom koriewu vrednosti upotrebqenog materijala, u wegovom prirodnom stawu pri izradi ornamentalnih aplikacija. Vrhunac ovih graditeqskih vrlina dostie maestro Deroko graewem kue svoga oca na Dediwu koju gluvo doba za vrednosti, doputa da bude izgubqeno za uvek. Graena 1936. sa doslovnim postupcima narodnog majstora (bez viska) bila je eksperiment koji daleko prelazi sva naa iskustva. Pojavu takvih ideja svet belei od ezdesetih godina XX veka; slini postupci u Jugoslaviji nisu se odmakli daqe od imitacija ili deliminih uspeha nekih pojedinaca. Profesor Deroko ovde je demonstrirao puteve tragawa ka sutinama narodnog graditeqstva, nasuprot nespretnom ponavqawu i spajawu fragmenata formi. Istovremeno itav postupak u ovoj gradwi oznaio je i novu ulogu arhitekte on je deo tima koji donosi odluku a ne on sam. Stoga s pravom moemo, kako je to ve zakqueno, da ponovimo da je ova zgrada epicentar wegovih otkria. Veliki profesori se pamte i godinama se u sopstvenim ispitivawima obraamo tim seawima. Sa zadovoqstvom uivamo, kao nekada, tako i danas u jasnoj konstrukciji misli, besprekornom jeziku, bez pomagala i pozajmica tuih izraza, protkanim anegdotom aktivnog savremenika i uvek saoptena kao rezultat najireg osmatrawa. Ova kratka i britka saoptewa dopuwena crteom bila su bliska i umna, kako onda nekadawim poetnicima tako i danas. Septembar 2004 Prof. dr Branislav Milenkovi

ovek i pas spavaju, 1940.

tu, olovka, 270 335 mm iz zbirke SANU, inv. br. 926

tu i olovka, 440 538 mm iz zbirke SANU, inv.br. 946

Hilandar, 1984.

Ovo je jedna od dragocenih signatura nae kulture. Wom su signirane mnoge kapitalne stranice nae nauke i umetnosti. Taj simbol razigranih, nabreklih voluta potpisuje nebrojene stranice kwiga i naunih radova crtea, slika, i svakako arhitektonskih projekata, jednog od velikana srpske kulture druge polovine XX veka. Iza ove sinteme stoji: Aleksandar Deroko, arhitekta, profesor univerziteta i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti. I krajwe amaterska grafologija e sa lakoom utvrditi da ona potie od impulsivne linosti, od znatieqnika i nemirnika, od pregaoca i stvaraoca. A to su zaista i muke i vrline naeg velikog naunika i umetnika sa kojima je on provodio i iveo jedan neobino bogat i pun ivot. Samo takva linost mogla je da se ponese istovremeno sa prazninom istorije, sa zatrpanim blagom bespua, sa neimarskim lutawima, i da naoj kulturi ostavi itavu jednu riznicu otkria, dokumenata, zabeleja, popisa, premera, crtea, fotosa, objawewa i naunih sudova. Jedan ovek, samo jedan ovek svom narodu je predao toliko istorijske grae koliko vremenom ne uine itave institucionalizovane ekipe istraivaa. Jer Deroko je radio spontano, snagom talenta i qubavqu za umetnost, bez zaduewa, bez poruybine, bez utrke sa honorarima, bez eksploatisanih saradnika iz svog kabineta, bez arijskog rasporeda. Kada danas potraite biblioteke kartice koje se odnose na nau sredwevekovnu umetnost, narodnu arhitekturu i manuelno narodno stvaralatvo, doekae vas Deroko sa sledeim kwigama: Narodno neimarstvo selo, Narodno neimarstvo- varo, Sredwevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, Monumentalna i dekorativna arhitektura u sredwevekovnoj Srbiji, Spomenici arhitekture IXXVIII veka u Jugoslaviji, Folklorna arhitektura u Jugoslaviji, Sa starim neimarima, Narodno neimarstvo, Sredwevekovni gradovi na Dunavu. Ovo nikako nije wegov celokupan opus, ovo je samo jedan wegov deo. Nabrojali smo vei broj naslova, vie nego to je uobiajeno, ne zbog toga da bi se sagledao kvantitet, ve zbog uverewa da je svaki naslov itavo malo objawewe, saeti sadraj obraivanih tema. U novije vreme u svetu, a i kod nas, je ne retka praksa da se prilian broj kwiga iz umetnosti vrlo lako pravi. Pravi, a ne pie kako je govo9

rio Dobrovi. Dovoqno je sainiti sasvim mali tekst i sklopiti ga sa brojnim ilustracijama i pozajmqenim fotografijama, sve zainiti arenim bojama i tako lako doi ak i do luksuznih publikacija. Derokove kwige su u svemu izvan konvencionalnih izdawa. To su pre svega veliki formati kakve izdaje SAN-u, puni brojne dokumentacije iznete na jedan vrlo ubedqiv i osoben nain. Sve wegove kwige svojim inkunabulskim grafizmom odmah otkrivaju autora, pokazuju da je arhitekta, istoriar, vrsan crta i pisac-erudita. Te kwige nije trebalo samo napisati. Napisati to je bilo posledwi i najkonforniji deo posla. A ono pre toga, to je ono u ta su ugraene decenije strasti i rada. Mnogo pre no to je Korbizije proao preko Balkana i izrekao poznatu floskulu il faut toucher, Deroko je bio na terenu u dodiru sa svim to gradi istoriju nae sredwevekovne arhitekture, to saiwava nae autentino narodno neimarstvo. A da tamo stigne, u prvoj polovini prolog veka, moralo se uputiti prawavim putevima u devianstvo neprohoda, moralo se ii na kowima, za magarcima i kozama, moralo se zagaziti u bestragiju u zmijska gnezda, neput i muk. I onda sa retkom kamerom odsei deo neba i ruevinu grada, snimiti zaklon iznenaenog gortaka, ne biti siguran u pouzdanost tehnike pa uzeti papir i bagatelnu pisaqku pa: crtati, crtati, meriti, zapisivati, prikazivati i doneti u sefove nauke ogroman inventar narodnog blaga. Doneti sve tvrave i gradove to se naikae po brdima Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, tvrave uz vode, uz reke, kule i dvorce, manastire i konake, kolibe i kuerke, kue i ukuja. A zatim wihove graditeqske razlomke: graewe krovova, zidawe zidova, dunerske tajne, narodne konstrukcije, tipove vrata, prozora, dimwaka, doksate, stepenice, plotove i kapije. Najzad doneti sakralnu arhitekturu velianstvenu i monumentalnu, sve wene stilove i likovna razglasja, nain graewa, oslikavawe zidova, rezbarewe, otkriti skulpturu, kamenu ornamentiku, famozne rozete, glinene lonce. Pa pored svega i etnoloko bogatstvo pokretnih stvari koje bejahu ugraivane ili postavqane po ovim graevinama. Ceo ovaj Derokov rad je izvanredno sistematizovan. Tu su ujednaene razmere da bi se obezbedila direktna komparativnost, redukcija sekundarnog koja podvlai bitnost stilskog obeleja. Tu su isti formati pregledne klasifikacije i spontanitet jedne ruke. Mnoge stvari koje su zabeleene i objawene u Derokovim kwigama izreene su na predavawima, na fakultetima i drugim javnim tribinama. A i ta usmena re je uvek bila hitra i britka, sono zaiwena argoom prostora o kome se radilo tako da je lako i prijemivo nailazila na pune rezonance auditorijuma. Bavei se godinama ovako napornim i kompleksnim poslom Deroko je nalazio vremena za bavqewe sa umetnicima i umetnou raznih oblasti, a ostajalo mu je i vremena za sliku i crte koje je godinama sa punom pawom negovao. Jedan deo tih crtea sauvan je u kwizi Crtei koju je povodom Derokove sedamdesetogodiwice ivota izdao Beogradski arhitektonski fakultet. Taj kwiurak ne tako mali i beznaajan, sem briqantnih crtea koji su jedri i laki, bezmalo oslikava wegov dug i bogat ivot. Kwiga poiwe autoportretom iz 1923. godine, nastavqa vizijom Beograda, belei Rastka Petrovia, prijateqa i bliskog druga, crta Bijelo Poqe, alase na Savi, testerae, belei poetak rata 1941. godine veawem rodoquba na Terazijama sa signaturom od 17.8.1941, prikazuje streqawe okupatora, Bawiki logor, scene iz logorskog ivota, kraj 10

rata, putovawa izvan zemqe, pariske mostove, minhenske pivnice, mediteranske gradove. Ti crtei domijevske dokumentarnosti otkrivaju Derokove preokupacije, objawavaju ga izvan rada, ustanovqavajui jedan svojevrsni curiculum vitae jednog uzornog postojawa. Deroko je projektovao i izgradio veliki broj graevina izmeu kojih su najznaajnije: Kua pukovnika Elezovia u Wegoevoj ulici, Internat Bogoslovskog fakulteta, Svetosavski hram na Vraaru (koautor B. Nestorovi) u Beogradu, kao i Pravoslavna crkva u Sarajevu, Konak u manastiru ii i Spomen-kula na Gazimestanu. Gubi se polako tip starih divova nae kulture koji su kao Deroko radili istrajno, neprekidno, decenijama kopali svojim sopstvenim prstima, odricali se, sebe muili, stizali svuda i sve svoje znawe, saznawe i umewe predavali kwigama, mladima, narodu. Trajae kao div Deroko. Deroko je sa svim ovim to smo opisali izgradio monumentalnu graevinu nae kulture, sazdanu od vrlo razliitih materijala: qubavi, istrajnosti, uma i cigle. Arh.dr Mihajlo Mitrovi prof. univerziteta

11

Slikar pred panoramom Beograda

tu, olovka, beli korektor 454 371 mm iz zbirke SANU, inv. br. 936

UMETNOST JE NAJPLEMENITIJE UZBUEWE

eroko dozvoliete da ga pomiwem samo prezimenom, onako ba kao to ga je oslovqavao i Rastko (Petrovi) u svojoj uvenoj kwizi putopisa Afrika (1930) govorio je i pisao, povazdan u markantnim i ivim gestovima, nikada ne nadglasavajui one s kojima je razgovarao. Okrenut aktuelnom, i delotvornom trenutku, on je, ipak jednako oslukivao, u sebi, i vlastite srodnike po duhu, jedino fiziki odsutne, a zapravo nepoderive u seawu i vremenu. Posveen pre svega drugima i, uopte, svemu to je izazovno i neobino, Deroko je, mimo svoje osnovne vokacije graditeqa i istoriara umetnosti, i u najranijoj mladosti ba kao i dubokoj, samo po broju godina starosti, iveo ivotom umetnika i istinskog kosmopolite. U taj pomalo avanturistiki stil ivqewa i poimawa sveta spadaju svi oni wegovi deaki beogradski mangupluci, pasionirano bavqewe avijatikom, sportovima na vodi i suvom, putovawa po brdovitim junim srpskim zemqama, odlazak na Solunski front, a pre toga na kolovawe za vojnog pilota negde u Francuskoj; druewe sa umetnicima od nerva kao to su Rastko i Sava umanovi, saradwa s wima i uee u opremawu wihovih izlobi i kwiga. U zrelom svom dobu Deroko e postati jedan od najveih naih mirskih Hilandaraca, pohodei slavnu lavru na Svetoj Gori tri puta, dokumentujui ta svoja hodoaa crteima i fotografijama ali i putopisnim tekstovima; prireivae tada izlobe (u humanitarne svrhe) beleie poneto iz svojih seawa (na traewe redakcija novina i asopisa), osnovae, sa suprugom Ivankom, u wihovom stanu na Topliinom vencu 6, nezvanini salon, otvoren oko podneva sredom i subotom za stare i novopridole prijateqe i znatieqnike; najzad, postarae se, koliko je to od wega zavisilo, da se, 1986. godine, iz Amerike prenesu kosti, jo 1949. godine preminulog prijateqa Rastka Petrovia, sve do tada ostavqenog na milost i nemilost tuini i zaboravu. Kada me je, 1981. godine, urednik asopisa Gradina zamolio da nainim razgovor napokon i s jednom linou s naih strana (dotad sam objavqivao razgovore samo s inostranim piscima), instinktivno sam odabrao upravo Deroka. Ali, kao to rekoh, i iza i svud unaokolo tada ve osamdesetestogodiweg profesora nekadawe Vie tehnike kole (Arhitektonskog fakulteta) u penziji, akademika i arhitekte (zajedno 13

s B. Nestoroviem) hrama Svetog Save na Vraaru, padale su dugake i zlatne nezalazne svetlosti na prohujale vekove i decenije naeg duhovnog postojawa, na vorne take kojima besmo skopani s drevnim kulturama, zidawima i ruewima svega to je u vezi s istorijom, lepotom, smislom ... Deroko je u mladosti obilazio najznaajnije, ali i one najzabitije nae sredwovekovne manastire, kasnije se decenijama bavei wihovim ouvawem, duhovnom i, bukvalno fizikom wihovom obnovom i zatitom. Uz to, izuavao je stare srpske gradske i seoske kue, podizao memorijalne nekropole na Gazimestanu, u Mostaru i na sarajevskom Koevu, konake manastirske i bogoslovske internate... Najvee Derokovo bogatstvo su ipak sva ona wegova porodina i lina poznanstva i druewa s qudima, kako s anonimnim wegovim Beograanima, Parizlijama, borcima s frontova u Prvom svetskom ratu ili bawikim taocima u Drugom, tako i s onim najmarkantnijim bliskim mu savremenicima, kao to su roaci Jovan orevi i Stevan Sremac, zatim ve pomiwani nai avangardni umetnici izmeu dva rata, ali i ovi koje emo tek spomenuti: Uro Predi, Jovan Bijeli, Milo Milunovi, Marino Tartaqa, Mihajlo Petrov, Mirko Kujai, Palaviini i Stijovi... Od istoriara umetnosti Francuz arl Dil i nai Svetozar Radoji i Lazar Trifunovi. Zatim, proigumani manastira Hilandara Nikanor i Mojsej, avijatiar Sava Miki... Retko sam koju sredu ili subotu preskakao da se ne susretnem s Derokom i preostalim vitezovima wegovog okruglog stola na Topliinom vencu. Uz stalne goste arhitekte Kojia, Zdravkovia, Slobodana Nenadovia, Zorana Petrovia i jo ponekog dolazili su tu i pesnik Svetislav Mandi, okovii (Divna i Milan), Petar Marjanovi... Naravno, bilo je i mnotvo drugog nekog sveta negdawih balerina, novinara, glumaca, qudi s televizije, slobodnih umetnika... O krsnoj slavi ili Derokovom roendanu, gosti su bili slavski, svearski... Za takve prilike poruivalo se peeno prase iz susednog hotela Palas , donosile torte. Seam se da je za 89 roendan Deroko svojeruno, od kartona, napravio minijaturan jeroplan sa pilotom i elisom to se okretala. Sve obojeno plamteim bojama. Bio je to wegov spomen na prohujala vremena, ali posluilo i kao markantna dekoracija za glavnu slavqeniku tortu. Kad smo se, ve posle ponoi, razilazili, Deroko je, u znak posebne pawe, poklonio ovaj svoj domai rukotvor mojoj supruzi i meni... Stan Derokovih imao je tapete s poetka XX veka. Sline starosti bio je i kuni nametaj, ormari, sto za kojim smo sedeli, stolice... Na zidovima behu okaeni umanovi, Nadeda Petrovi, Pikaso (sa svojerunom posvetom umetnika naem Deroku). Kao posebnu relikviju Derokovi su mi pokazali i negde u Rimu bogato ukorienu Rastkovu Afriku, sa nekoliko naknadno unesenih kolorisanih crtea samog Rastka. Imali su Derokovi zapravo dva slina primerka Afrike , jedan za gospou Ivanku a drugi za samog Deroka, kao poseban izraz pieve pawe svakome od wih. Meni je, ipak, najintrigantnija bila slika maweg formata samog Deroka, postavqena neposredno iznad wegovog radnog stola, odavno ve izvan svoje osnovne funkcije. Slika je predstavqala savsku panoramu Beograda s jednim plivaem to se, iz samih nebesa, sunovrauje u rene talase. U drugom planu bio je neki jeroplani. Slika se zvala A ondak je jeroplan letijo nad Beogradom. 14

Kad sam, kasnije, sklapao prvu kwigu znamenitih Derokovih seawa (dole su, posle, jo dve) setio sam se tog potpisa unutar slike i predloio mu da i kwiga ponese isti naslov: A ONDAK JE JEROPLAN LETIJO NAD BEOGRADOM. Dabome da je ona slika dola na naslovnu stranu kwige, kao to je i, unutra, ilustrovana starim i novim Derokovim crteima. Od ovih drugih naao se tu, na primer, i crte na kome se vide Deroko, Tola Manojlovi i moja malenkost kako za stolom igramo karte. Deroko izdavau nije postavqao nikakve uslove, izuzev jednog da kwiga bude odtampana irilicom. Uz sva derokovska svojstva te kwige, nema sumwe da je i ovo ve tada pomalo potiskivano nae pismo, probudilo italake apetite brojnih italaca, pre svega onih starih Beograana, da ovu kwigu prigrle kao svojevrsnu amajliju duha i Beograda kojeg vie nema, kao tivo upuenog svedoka s kojim je, usput, i zabavno svako druewe. Meu brojnim tekstovima uvrtenim u ovu prvu kwigu Derokovih seawa je i wegov odgovor na anketu Politike, od 4. avgusta 1974. godine, Ko je na vas presudno uticao i zato, koju je vodio novinar Dragoslav Adamovi. Naveu samo najkarakteristiniji deo tog odgovora: Veliko uzbuewe moe biti za nekoga i ovo: drati u ruci stari pergament s votanim peatom i izbledelim slovima ... sveposledwi Sava greni ... Osam stotina godina prolosti, tu, ivo!... Ne istorijsko, ne nauniko, nego isto qudsko uzbuewe: razgovarati s ovekom koji je iveo pre osam vekova! Kako to moe ne uticati na oveka? Dobro, neka to zazvui i kao nedozvoqeno romantiarski, ali sredwovekovna umetnost prevazilazila je pojam velikih vetina i pripadala je, u mnogo emu, onome to zovemo velika poezija. Da ta uzbuewa nisam tada doiveo, bio bih neuporedivo siromaniji u ivotu. Uzbuewa ima svuda gde ima ma i malo umetnosti, i oveka koji je spreman da se preda tom uzbuewu. Moma Dimi

Brodogradilite,

flomaster, olovka, 243 335 mm iz zbirke SANU, inv. br. 952

15

Tola kova

tu, olovka, beli korektor, 409 290 mm iz privatne zbirke Mome Dimia

UVODNE NAPOMENE

Aleksandar Deroko, akademik, profesor univerziteta, istraiva i istoriar arhitekture, projektant, slikar, etnograf, pisac, hilandarac, pilot, jedan od 1300 kaplara, logora, radoznalac, varoki meraklija, apologeta ivota i lepote u wemu, roen je pre sto deset godina. Postojawe tog ivopisnog oveka, koji je predstavqao poseban pravac u miqewu i ivqewu itavim svojim tokom, bilo je praznik za sredinu kojoj je pripadao. Na raskonoj trpezi wegovog neponovqivog duha gostila se bogato naa nauka, umetnost, kultura, prijateqi kojima je uvek bivao okruen. S obzirom na dimenzije i snagu stvaralakog opusa, ini se nepotrebnim obrazlagawe zato smo Aleksandra Deroka uvrstili meu Legende beogradskog univerziteta. Preporuile su ga lina, stvaralaka i profesorska biografija. Ovaj Katalog ima za ciq da bude pisani trag o Izlobi koja se u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Markovi odrava a posveena je toj vanserijskoj figuri. Namera Kataloga jeste da u najveoj meri odslika poredak grae na Izlobi. Taj poredak je diktiran statusom pojedinih tema ili oblasti koje su zaokupqale Derokovu pawu ali i raspoloivim materijalom i prostorom u Biblioteci. S obzirom na to da je arhitektura zauzimala kquno mesto u Derokovim interesovawima, wegove radove iz te oblasti izloili smo u vitrinama na samom ulazu u Biblioteku. Tu su tematski razvrstani od Istorije arhitekture, (antike i sredwovekovne i narodnog neimarstva i etnologije) preko Istraivawa i zatite graditeqskog naslea , do Projektantskog rada. U srediwoj, leeoj vitrini unutar Biblioteke, nalaze se dokumenti, fotografije i publikacije koje nas provode kroz privatnost Aleksandra Deroka. Poseban prostor izdvojen je da se pokae wegov kwievni i memoarsko-putopisni rad, a poseban za kwige i tekstove koje su o wemu i wegovom radu pisale kolege, savremenici, prijateqi. Slikarstvo Aleksandra Deroka predstavqeno je na vie nivoa; kroz publikacije koje je on dizajnirao i ilustrovao i kroz wegove crtee 17

i slike koje smo uspeli da pozajmimo iz privatnih zbirki i Galerije SANU. (Derokovi umetniki crtei koji su se nali na ovoj Izlobi rasporeeni su kroz Katalog uglavnom po svojoj tematskoj pripadnosti). Poseban kuriozitet izlobe svakako jeste predstavqawe vezova slika, koje je iscrtao Aleksandar Deroko po motivima iz nae narodne poezije a navezla Divna okovi, nekadawa prvakiwa Drame narodnog pozorita u Beogradu, koja ga je i podstakla da ove crtee uradi. Marija Vrani-Igwaevi

18

BIOGRAFIJA

Poreklo, detiwstvo i kolovawe

U Beogradu je 4. (16) septembra 1894. godine roen Aleksandar Deroko. Po oevoj liniji vodio je poreklo iz Italije. Wegov deda, Jovan Deroko, iveo je do polovine 19. veka u Dubrovniku, a onda se preselio u Beograd i radio kao nastavnik naertanija i krasnopisanija u beogradskim kolama. U braku sa belijkom Katarinom Vukovi, Jovan je imao pet sinova. Jedan od wih bio je Even Deroko (1860 1944), Aleksandrov otac. On je radio je kao direktor Putnika, pomonik generalnog direktora dravnih eleznica i naelnik Ministarstva saobraaja. Po majci Ani, ro. Mihajlovi (1864 1937) iz Mokrina, Aleksandar je bio banatskog porekla. Imao je sestru Nataliju (ro. 1890), koja se 1915. god. udala i otila za Ameriku i brata Jovana (ro. 1896) koji se 1920. god. takoe preselio u Ameriku. Poao je u osnovnu kolu kod Saborne crkve 1901. godine, veliku maturu poloio je 1913. godine i upisao se na Mainski odsek Tehnikog fakulteta u Beogradu, sa eqom da jednog dana konstruie aeroplane.

GOLUBOVI, Rajko 1. Rodoslov porodice Deroko / Rajko Golubovi // Godiwak za drutvenu istoriju. god. 9, sv. 13 (2002), Str. 239 255 -888

Jovan Deroko (1820 1887) (na slici) je kao i gotovo svi lanovi te zanimqive porodice, bio irokih znawa i talenata. Doavi iz Dubrovnika u Beograd, radio je kao profesor gimnazije, izradio prvi plan i program nastave crtawa Uredbu za crtawe (1851), prvi uybenik crtawa u Srbiji Uprawenije naertanija slobodorunog (1853) i Srbski krasnopis (1858). Znaajno je uticao na dopirawe pojmova o slikarstvu meu srpsku mlade.

19

Steva Sremac u kujni moje matere

U porodici Ane Deroko bilo je naunika i umetnika: Stevan Sremac, poznati srpski pisac bio joj je brat od strica, a Jovan orevi, osniva Narodnog pozorita u Novom Sadu i Beogradu, ujak. Even Deroko (slika levo) je takoe imao mnoga interesovawa. Kao ak Velike kole bavio se prirodnim naukama. Meutim, posle smrti svog oca, nije zavrio studije ve je pod pokroviteqstvom jednog francuskog drutva otiao u Belgiju da izui za elezniara. Po reima A. Deroka bio je ak i asistent Josifa Pania, preveo je sa engleskog Edgara Alana Poa, a sa italijanskog Enciklopediju prava za kolsku upotrebu Paskvala del udia sa D. T. Mijukoviem (1901). Kao strasni filatelista, napisao je kwigu Potanske marke Srbije (1935), veoma cewenu u internacionalnim krugovima znalaca. Filatelistiko drutvo u Beogradu i danas nosi wegovo ime. Aleksandar Deroko sa roditeqima, sestrom i bratom posle Prvog sv. rata u Veneciji

20

A. Deroko je sa 17 godina na takmiewu u preplivavawu Save, organizovanom od strane Olimpijskog kluba, dobio zlatnu medaqu. Na slici je potvrda Olimpijskog komiteta sa potpisom predsednika, Svetomira ukia.

Pilotirawe i vojevawe
Novootkrivena mogunost oveka da leti, poetkom XX veka, zarazila je mlade itavog sveta, pa i tadawe srpske varoi kakav je bio Beograd. este gostujue atrakcije-aeromitinzi samo su podgrevali strast mladia te su tako Aleksandar i wegov brat Jovan Deroko sa jo nekim drugovima konstruisali sami prve jedrilice i isprobavali ih skaui sa jednog breuqka u Koutwaku. Detiwi zanosi prerasli su u opsesiju i Deroko je upisao Tehniki fakultet u Beogradu s namerom da jednog dana konstruie avione. Te ambicije zaustavio je poetak Prvog svetskog rata. Kao dobrovoqac pristupio je akom bataqonu u Skopqu 1914. godine kao jedan od 1300 kaplara. Zbog dizenterije je puten kui na bolovawe. Kada se vratio u kasarnu, wegova generacija je ve bila otila na Suvobor. Iskustvo i qubav prema avijaciji pomogli su mu da bude izabran da sa jo petoricom studenata tehnike proe obuku za pilota. Ispit za vojnog pilota poloio je u Francuskoj 7.11.1915. godine, o emu je dobio uverewe francuskog Ministarstva rata i postao jedan od prvih srpskih pilota. Francuski ambasador ak Marten uruio mu je visoko avijatiarsko priznawe Vieilles tuges (stare stabqike) 1978. god. Pred zavretak rata 1918. god. zbog tuberkuloze kao posledice malarije demobilisan je i poslat na leewe u sanatorijum u Bekoj umi gde je ostao 18 meseci.

Crte jedrilice-planera koju su 1912. god. sagradili Aleksandar i Jovan Deroko.

21

Zbog zasluga u Prvom svetskom ratu bio je nosilac Albanske spomenice 1915 16 i lan udruewa 1300 kaplara. U Drugom svetskom ratu je najpre kao rezervni oficir jugoslovenske vojske bio u zatvoru u Sarajevu, odakle je pobegao pri transportu. Po povratku u Beograd uhapen je od strane Gestapoa i proiveo tri nedeqe u logoru na Bawici.

MIKI, Sava J. 2. Biografije ratnih avijatiara / Kosta Mileti // Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd : tamparija Drag. Gregoria, 1933. Str. 366 367 V-271
Deroko je na Solunskom frontu bio najpre rasporeen u eskadrilu F. 384, a zatim V. 905. Meu mnogim izvrenim zadacima naroito se istie wegov let od 24. maja 1916. god. kada je na Makenzenov tab u Ksantiju bacio deset bombi. Tom prilikom je preleteo preko 400 km, ostavi u vazduhu pet i po sati. Piloti Sinia Stefanovi i Aleksandar Deroko fotografisali su sami sebe u vazduhu 1915. god. negde iznad Soluna.

Zatvorenici logora na Bawici (Derokov crte na slici) bili su intelektualci ije drawe je proteklih godina bilo protiv Nemake i koji su u najveem delu bili pripadnici loe slobodnih zidara i komunisti.

BEGOVI, Sima 3. Profesori i akademici u logoru na Bawici / Sima Begovi // Univerzitet u Beogradu 1838 1988: Zbornik radova. Beograd : Univerzitet u Beogradu : Savremena administracija, 1988. Str. 241261 PB26 -1249
22

Karijera
Posle Prvog svetskog rata Deroko je nastavio svoje studije boravei prvo u Rimu u Kraqevskoj koli za inewere, potom je dva semestra studija zavrio u Pragu, a studirao je i u Brnu. Vrativi se u Beograd, Deroko se okrenuo studijama arhitekture koje je vanredno zavrio 1926. godine sa najviom ocenom i odmah je primqen za asistenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Tu je proveo ceo svoj radni vek u svim zvawima. Predavao je predmete Narodna arhitektura i Arhitektura starog veka . Bio je ef Katedre za Istoriju arhitekture i umetnosti i lan Saveta Beogradskog univerziteta. 1948. god. kada je izabran za redovnog profesora na svom fakultetu, postao je i honorarni profesor na Filozofskom fakultetu za predmet Istorija srpske sredwovekovne arhitekture. 1950. godine izabran za dekana Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. lan Skopskog naunog drutva i Istorijskog drutva u Novom Sadu bio je 1930 1933. Za dopisnog lana SANU izabran je 1955. (predloen prvi put 1948), a za redovnog 1961. god. 1965. god. dobio je Sedmojulsku nagradu i Orden rada sa crvenom zastavom, a 1978. god. orden Republike sa zlatnim vencem. Dobitnik je plaketa: Kolarevog narodnog univerziteta (1968), Muzeja grada Beograda (1973), SANU (1978) za znaajan doprinos prouavawu istorije arhitekture. Bio je poasni lan Drutva arhitekata Srbije i Drutva konzervatora Jugoslavije. U zamrenom svetu nauke i umetnosti, savremenosti i prolosti, on se kretao sa nekom neobinom lakoom. Takva ista lakoa izbijala je i iz wegovih predavawa, a jednostavna i pristupana re otkrivala je sve zagonetke drevnih neimara. Umee da se znawe o stvarima i oseawe za wih prenese na uenike sistematino, razgovetno i jasno, britkim i sonim jezikom, bilo je verovatno ono to je ta predavawa uvek inilo dogaajem zbog koga su uionice bile tesne da prime sve one koji ele da ih uju. Manir da izreeno uvek potkrepi bravuroznim crteom, bio je dodatna dra i kvalitet predavawa, a neposrednost kazivawa bila je prisutna i na crteima. Naizgled leerni ali voeni znalakom, vrstom i nadahnutom rukom, gotovo su uvek bivali obeleeni detaqima koji su studentima olakavali razumevawe reenog. Svoje prve radove, pre svega iz oblasti sredwovekovne srpske arhitekture, objavio je u asopisima pre Drugog svetskog rata, kao rezultate istraivawa na terenu. Studijski boravak u Parizu, nakon diplomirawa, kod prof. Gabrijela Mijea, uveo ga je u krug ideja racionalne francuske kole istorije umetnosti. Prva decenija posle Drugog svetskog rata obeleena je sintezama u wegovom naunom radu. Te sinteze nale su se u posebnim publikacijama i radovima koji su objavqeni u asopisima i zbornicima. ivom ili pisanom rei, na fakultetima, kongresima i u javnosti, tumaio je neimarske tajne, narodno graditeqstvo i arhitekturu, wihov razvoj i znaaj. 23

iwenica da je wegovo ime utkano u istoriju Beogradskog univerziteta, tom univerzitetu daje pravo da sebe uvrsti meu najuglednije. U penziju je otiao posle 38. g. rada, 1964. g. a od kolega se rastao na svoj Derokovski nain, gospodski, toplo i nekonvencionalno.

Gabriele Millet (18671953) francuski naunik, vizantolog, poznavalac ikonografije, najistaknutiji strani poznavalac srpske sredwovekovne arhitekture svoga vremena.

Dnevni list Vreme objavio je 12. februara 1926. god. vest o arhitektonskim ispitima na Beogradskom univerzitetu u kojoj se kae da su od deset kandidata ispit poloila etiri, meu wima i Aleksandar Deroko koji je dobio 966 poena od 1000 moguih, to je najvea ocena na arhitekturi od posle rata do danas. Iste godine, kao stipendista francuske vlade, Deroko je bio u Parizu jedan semestar na specijalizaciji (Ecole des Hautes tudes), kod profesora Gabrijela Mijea, velikog poznavaoca balkanske sredwovekovne batine i sainiteqa prve stilske podele srpske sredwovekovne arhitekture. On mu je odkrinuo vrata iza kojih se skrivalo velianstveno srpsko graditeqstvo i rasko vizantijske umetnosti.

MILLET, Gabriel 4. Lglise patriarcale de Pe / Georges Bokovi ; Gabriel Millet. P.o.: Comptes rendus des sances de lAcadmie des Inscriptions et BellesLettres. 1933, p.350 BU3 -34
24

Sa studentima je putovao u Italiju, Francusku, Malu Aziju i Grku (na slici) radi istraivawa i prouavawa stare umetnosti i kulture. O tome u kojoj je meri kao profesor u arhitekturi imao svoju kolu najboqe govori odlomak iz pisma arh. Bogdana Bogdanovia upuenog Deroku za wegov osamdeseti roendan: .......Mislim da Vama dugujem podsticaj za najdubqu sutinu svog opredeqewa. Kada sam Vas jo kao student sreo, odmah posle rata, otkrio sam u jednom razgovoru da ne volite savremenu arhitekturu, i Vi ste se, hrabri kao i uvek, o woj izraavali krajwe smelo, pa ak i posprdno..... Ja sam ve tada oseao neto slino, moda sam se jo kolebao, ali Vaa odlunost je sasvim jasno prelomila neto u meni. Shvatio sam da u svetu moderne arhitekture namam ta da traim.... Sve je to besmislena magma iz koje se ne moe izai. A postalo mi je jasno da je to to je , u blesku reflektora Vaih rei. I otada je poeo jedan divan izlet u nepoznato, u matu i u avanturu, izlet za koji ste mi Vi kupili voznu kartu....

Meu mnogim profesorima Univerziteta u Beogradu koji nisu imali doktorat bio je i A. Deroko. Reklo bi se, prema onome to je o tome govorio, da je to bilo pitawe stava: Uvek mi je krivo kad mi ispred imena tampaju titulu akademika, ili doktora (doktorat nisam hteo nikada polagati, a u vreme kad mu je za to bilo vreme nije to ni bilo ovako u modi kao danas). Prosto, radio sam solidno sve to sam radio jer sam se takav, dosta pedantan, rodio, ali celoga ivota radio sam samo ono to sam voleo... Deroko je posle rata bio lan Arheolokog i Etnografskog instituta, a posle vie predlagawa 1955. god. je izabran za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti.

25

ivot sa Ivankom
Sa punih etrdeset godina ivota, 3. juna 1934. god., Aleksandar Deroko se oenio Ivankom Pavlovi, devojkom sa kojom se, zajedno sa Rastkom Petroviem, druio gotovo itavu deceniju. Ivanka je bila obrazovana devojka iz imune porodice. Naprednih shvatawa za ono vreme, pripadala je elitnom beogradskom kulturnom i mondenskom krugu u ijem ivotu je aktivno i uestvovala. Diplomirala je na grupi za francusku kwievnost na Beogradskom univerzitetu 1928. g. Na Sorboni je pohaala razliite kurseve i predavawa, u Rimu je studirala jedno vreme umetnost a u Beogradu dve godine prava. Pisala je eseje i prevodila na francuski, sa francuskog, ali i sa engleskog jezika. Uestvovala je u radu Kongresa internacionalne federacije studentskih udruewa za Ligu naroda u Londonu, Parizu i kod nas. Bila je sekretar Udruewa univerzitetski obrazovanih ena i sekretar Udruewa prijateqa umetnosti Cvijeta Zuzori u Beogradu. Putovala je u Francusku, Englesku, Italiju, Nemaku, Austriju, Bugarsku, Grku, radi kulturnog usavravawa ili odmora. Deda po majci Ivanke Deroko bio je Manojlo Klidis, poreklom iz grke Makedonije, bogati industrijalac, jedan od osnivaa Narodne banke, radikal, vladin poslanik, mason. Otac joj je bio Milivoje Pavlovi inewer. Na adresu Topliin venac br. 6, u porodinu kuu Ivanke Deroko wih dvoje su se uselili 1941. godine. Kasnije, ta adresa je postala znaajan toponim Beograda, kao jedan od wegovih specifinih kulturnih klubova. Tu su se, kao prijateqi branog para Deroko, okupqale mnoge linosti od nezaobilaznog naunog ili umetnikog integriteta. Razgovaralo se o raznim aktuelnim naunim i kulturnim temama, ali kako je jednom rekao Deroko bez politike i politizirawa. Duge, duhovno i socijalno bogate ivote, Ivanke i Aleksandra Deroka, karakterisao je meusobni sklad, kakav esto odlikuje brakove bez potomstva.
Ivanka i Aleksandar Deroko sa porodicom na dan venawa.

26

Aleksandar Deroko preminuo je 30. novembra 1988., a wegova Ivanka etiri godine kasnije u Beogradu. Sahraweni su na Novom grobqu u Beogradu.

ANDRI, Nadeda 5. Branimir osi u pismima i dokumentima / Nadeda Andri. Beograd : Muzej grada Beograda, 1973. 377 str. II-17602
Ivanka je bila koleginica i oko pet godina veoma bliska prijateqica potoweg pisca Branimira osia iji kwievni rad je pomno pratila, a svojim sugestijama pre objavqivawa, moda ponekad i usmeravala. Iz wene prepiske sa osiem vidi se da se poznavala i sretala sa Jaom Prodanoviem, Milanom Rakiem, Markom Maletinom, Vladimirom oroviem, Qubinkom Bobi i itavom plejadom tada znaajnih linosti Prestonice. O mojoj Ivanki (inae zvanino branom drugu) sve samo najlepe. Da nije bilo we... ne bi ni mene bilo... Nedavno smo slavili pedeset godina braka. Reili smo bili da se venamo posle vie godina jednog proverenog prijateqstva. Mislim da za brak nije dovoqna samo qubav. Samo pravo prijateqstvo moe da nadvlada sve prepreke i sva iskuewa neizbena u svakome braku. U mome sluaju tako je i bilo. Kako nisu imali naslednike, Derokovi su svoj stan za ivota prodali. Kupio ga je, kao potovalac kue, gospodin Aleksandar Dimitrijevi, sa svim nametajem i predmetima u wemu. Do danas, porodica Dimitrijevi je sauvala u velikoj meri autentinost starog ambijenta, u ta smo se i lino uverili kada smo od wih pozajmili slike za ovu izlobu.

Juni 1984. god.

Qubaznou g. Dimitrijevia imali smo prilike da vidimo posledwe Derokovo pismo iz bolnice upueno supruzi Ivanki. Najdraa, o tako je to bilo, hvala Bogu i vie od 50 godina. Ti si uvek bila perfektna, ja sam greio ali samo malo, oprosti i nikada nije remetilo celinu moju veliku sreu. Hvala ti na svemu neizmerno. Ali priroda i Bog su rekli da svemu mora doi kraj. Evo taj moj kraj je doao, oseam i nesmem da se tuim. Pogledaj, svi oko mene odavno su ve otili. 94 godina zbiqa srenog ivota i preko 50 godina zbiqa srenog braka. Zbiqa se moramo pomiriti i biti sreni za sve ta je i kako bilo. Sad samo da tebi jo da dueg ivota i sree...

27

Druewe sa Rastkom
Aleksandar Deroko je 1919. godine upoznao Rastka Petrovia. Tada steeno duhovno prijateqstvo, sudbinski i sutinski se na razliite naine provlailo kroz itav wegov ivot. Svoje drugovawe zapoeli su putujui i obilazei po Srbiji nae crkve i manastire. Zajedniko divqewe za srpsku sredwovekovnu umetnost tada ih je zauvek povezalo. Ta tema, za Deroka je ostala jedno od wegovih dominantnih profesionalnih interesovawa. O wihovim putovawima meutim, Deroko na jednom mestu kae Ili smo po tim manastirima ne samo zbog wih nego i zbog svega slinog ovome to smo doivqavali. Tu je Rastko vaqda i izmislio onaj moto: Mi ne stvaramo nikakvu umetnost, mi samo doivqavamo velike ekstaze, ili neto slino i derao se s kowa promuklo: Mais les vrais voyageurs sont ceux-l seuls qui partent pour partir... de leur fatalit jamais ils ne scartent ... ( Istinski putnici su oni koji pou da bi otili,.... od svoje kobi nikad se ne udaqe ....)

Petrova crkva u Rasu, 1920.

tu, olovka, bela tempera, 346 240 mm iz zbirke SANU, inv. br. 972

PETROVI, Rastko 6. Otkrovewe / Rastko Petrovi. Beograd : Osloboewe , 1922. 53 str. ; ilustr. Naslovni list i lik piev rezao u drvetu Milo Milunovi. Ostale drvoreze radili Rastko Petrovi i Aleksandar Deroko. Delo je otisnuto na luksuznoj hartiji u 400 numerisanih primeraka od kojih prvih petnaest sa originalnim potpisom pievim. Ovaj primerak nosi br. 118 K-348
Kako kae Deroko, Rastko mu je dozvolio da kao ilustracije objavi svoja dva mala drvoreza Majka s detetom i Eskim u wegovoj kwizi pesama Otkrovewe 1922. godine.

Raawe Venere (sa crteom Rastka Petrovia), 1981.

kola od dva crtea raena tuem i olovkom, 450 630 mm iz zbrike SANU, inv. br. 878

O trajnom umetnikom proimawu dvojice intelektualaca svedoi crte A. Deroka Raawe Venere iz 1981. god. na koji je on nalepio Rastkov crte krajputaa iz 20-tih godina.

28

U vreme studijskog boravka 1926. god. u Parizu Deroko je uz Rastka Petrovia upoznao iroki krug zanimqivih qudi iz sveta kulture i umetnosti. Sa mnogima je ostao u prijateqskim odnosima i kasnije kao na primer sa Savom umanoviem (na slici) i Pikasom.

7. Afrika / Rastko Petrovi. Beograd : Geca Kon, 1930. 223 str. ; sa

jednom putopisnom kartom od Aleksandra Deroka PB12-31

to se tie geografske karte Afrike, skicirali smo je zajedno po wegovom priawu pa je tako ispala izvrnuta prema onom konvencionalnom da je sever gore a jug dole. Gore smo stavili sazvee junog krsta ( pobodenog u horizont talasa), a odatle gore smo poeli avanturu putovawa a zavrili je na kraju, dole. Inae, razni moji crteii i sliice uz wegove stvari su bila pre svega mala svedoanstva jednog prijateqstva . A. Deroko

8. Les gens parlent (fragment) / Rastko Petrovi // Relations. No. 5/6,

spring/summer, new series (1982), Str. 7486 15 -376

29

Ivanka Pavlovi, kasnije Deroko, prevela je 1933. godine na francuski jezik Rastkov tekst Qudi govore. Kada je o tom prevodu re, zanimqivo je ono to Deroko u svom Jeroplanu, govorei o Rastku kae. Naime, on se sea da su u Rastkov ivot toga vremena ule tri devojke, dve kao prolazne qubavi i jedna trea veoma ozbiqna. Ceo jedan deo ivota wegovog zatim je bio ispuwen wome. Ona je i u mnogim stihovima wegovim, ona je i u Danu estom, itavim ba svojim reenicama.... a prevela mu je na francuski i Qudi govore.. Dugo su wih dvoje bili nerazdvojni i sve je to tako trajalo vie godina, meutim, Rastko je do kraja ipak ostao neoewen. Po venawu Ivanke i Aleksandra Deroka, Rastko je 1935. god. otiao u Ameriku. Rastko Petrovi i Ivanka Pavlovi (docnije Deroko).

Rastko Petrovi je umro 1949. godine u Vaingtonu. Uz veliko Derokovo insistirawe i trud Petrovievi posmrtni ostaci su preneseni na beogradsko Novo grobqe 1985. godine.

30

ARHITEKTURA

U jednom intervjuu Aleksandar Deroko kae: Opredelio sam se nekako za arhitekturu jer mi je umetnika strana wena bila privlanija nego recimo pravo ili medicina ili ta drugo za docniji poziv. Tako je, na najprirodniji nain, po principu interesovawa za temu, napravio izbor ime bi se primarno u budunosti bavio. A zatim, smisao za crtawe, nasleen verovatno od dede Jovana Deroka, filatelistika preciznost i sistematinost nasleena od oca, izrazita lina erudicija i briqantan kreativni potencijal napravili su taj zadivqujui koloplet - od jednog oveka, inewera arhitekture - stvorena je itava ekipa izuzetnih struwaka irokog radijusa i komplementarnih interesovawa. Raskoan i harmonian sliv po imenu Aleksandar Deroko u kome je svaka pritoka bila bujica, u sebi je objedinio istoriara arhitekture, istraivaa i zatitnika graditeqskog naslea i svakako, talentovanog projektanta prepoznatqivog rukopisa. Ma kako da su iroka sva ova nabrojana podruja i wihove obale su bile razuene. Ogromna stvaralaka snaga koju Deroko u sebi nije sputavao, uvek je tragala za novim poqima na kojima bi gasila svoju duhovnu e, noena strau qudske, naune i intelektualne radoznalosti.

Istorija arhitekture
Qubav prema vrednostima sredwovekovne srpske arhitekture i oduevqewe ednom lepotom svega to je stvoreno i to se stvara na naem selu, vie od trideset godina drali su profesora Deroka u snazi da neumorno istrauje srpsko arhitektonsko naslee. Time je on postao jedan od najzaslunijih to je kod nas istorija arhitekture krajem 19. i poetkom 20. veka utemeqena kao moderna nauna disciplina koja je drala korak sa savremenim tokovima evropske nauke i kulture. Teite svojih interesovawa u istoriji arhitekture stavio je na prouavawe arhitekture sredweg veka i na prikupqawe materijala koji bi pokazao razvoj naeg narodnog neimarstva. Ali, da bi se studentima 31

i javnosti predstavio istorijski kontinuitet u razvoju arhitekture, Aleksandar Deroko je istraivao i poetke arhitektonskog stvaralatva celoga sveta; Egipta, Vavilona, Grke i Rima. Tako je nastala i Arhitektura starog veka , istorijski pregled bogat i slikama i crteima ali i teorijskim uoptavawima proizalim iz saznawa sticanih na terenu i iz prouavawa bogate istorijske i antropogeografske grae Pre svega zato to predstavqaju i verbalni i vizuelni destilat marqivog dugogodiweg istraivawa, wegove istorijske studije iz arhitekture i danas se citiraju i ine nezaobilaznu literaturu svim ozbiqnim istraivaima na tom poqu.

DEROKO, Aleksandar 9. Arhitektura starog veka / A. Deroko. Beograd : Nauna kwiga, 1962. 296 str.
(Pozajmqeno iz Biblioteke Arhitektonskog fakulteta)

Antika i sredwovekovna arhitektura

Samo ovek koji je mogao istinski da doivi lepotu nae sredwovekovne arhitekture i koji je posedovao autentino umetniko oseawe i iroko znawe o istoriji civilizacije i qudske misli, za sobom je u toj oblasti mogao da ostavi tako kapitalno delo, kakvo esto nisu kadre da ostvare ni itave institucije. Za nau arhitekturu sredweg veka Aleksandar Deroko je poeo da se interesuje jo kao student, uz svog velikog prijateqa iz mladosti, Rastka Petrovia. Zahvaqujui tadawim, za mladost izazovnim, esto napornim i rizinim tragawima, u nau naunu javnost stizala su nova i katkad prva saznawa o pojedinim veoma znaajnim spomenicima srpske arhitekture spomenicima Staroga Rasa, srpskim spomenicima u okolini Skadra, na Kosovu ili na svetim vodama Lima. U okviru izuavawa sredwovekovne arhitekture, wegova interesovawa su se granala u dva osnovna pravca; s jedne strane bila su fokusirana na monumentalnu arhitekturu (crkve i manastire kao paradigme zlatnog doba srpske arhitekture) a sa druge, na gradove i utvrewa u ije postojawe i osobenosti se esto uveravao tek na terenu, istraujui sa arheolozima .

Monumentalna arhitektura
Impozantnost siluete spoqawosti, postignuta saetim, krupnim i mirnim modelisawem proste nerazbijene mase i jedinstven prostor unutrawosti, koji obrazuje skladna i prostrana, pregledna i dobro osvetqena upqina, to su dva osnovna uslova koji po Aleksandru Deroku obezbeuju nekoj graevini monumentalnost. Ta monumentalnost prisutna u graewu nekih spomenika sredwovekovne Srbije budila je wegovu pawu. Iz neposrednih istraivawa na terenu, zapoetih jo dvadesetih godina prologa veka, mnogih studija, prouavawa istorijske i druge literature, u godinama posle Drugog svetskog rata, proizalo je kapitalno delo Aleksandra Deroka o monumentalnoj i dekorativnoj arhitekturi sredwovekovne Srbije. Bogato objawewima, planovima, slikama, 32

crteima fasada, portala, prozora i stilskih elemenata, ono se odlikuje i briqantnim ocenama arhitektonsko umetnikih vrednosti stila i estetskog izraza ove arhitekture i bez sumwe e ostati jedna od najpotpunijih istorija arhitekture sredwovekovne Srbije, znaajna ne samo za arhitekte, nego i za arheologe, etnologe i istoriare umetnosti. Putovawa na Svetu Goru, zapoeta kada je imao ve punih ezdeset godina, nisu se mnogo razlikovala od mladalakih obilazaka crkava i manastira po zabitima Srbije i Makedonije. Negdawa strast i oduevqewe bqesnuli su pred ivim muzejom istorije, pred riznicom arhitekture, istorijskih dokumenata i umetnikih predmeta za koje je sam govorio da su jedna od najnezaboravnijih senzacija u ivotu. Ponovo peke ili na mazgi, obilazio je i prouavao drevne spomenike kulture na ovom poluostrvu, ali i popravqao ili pravio svojim vrednim i vetim rukama mnoge predmete potrebne u svakodnevnom ivotu monaha. Iza tih putovawa, kao svetao trag, ostali su i mnogi likovni zapisi i svakako wegova kwiga o Svetoj Gori, jo jedno grandiozno delo nae monumentalne arhitekture, napisano ivim jezikom, nadahnutim istinski snanim doivqajem. Sa svojim bliskim saradnikom i prijateqem prof. Slobodanom Nenadoviem, u tom periodu je uradio i dragocenu studiju o konacima manastira Hilandara.

DEROKO, Aleksandar 10. Tri manastira sredwovekovnoga Rasa / A. Deroko // Misao. kw. 10, sv. 6 (16. novembar 1922), Str. 1673 1686 -287
11. Eksonarteksi ie i Sopoana / A. Deroko // Pokret. god. 1, br.

15 (10. maja 1924), Str. 244 245 -36

12. Jedna poseta vizantijskome Carigradu / A. Deroko // Pokret.

god. 1, br. 17, 18 (31. maj 1924), Str. 286 292 -36

13. Skulptura Matere Boje u Sokolici / A. Deroko // Pokret. god.

1, br. 8 (22. mart 1924), Str. 119 121 -36

33

Otkrivawe ove skulpture, nedavno prikazane naoj javnosti u Narodnom muzeju u Beogradu, pripisuje se Rastku Petroviu. Kako se vidi, Deroko je o woj pisao 1924. g. u asopisu Pokret. Verovatno je to jedan od truvea proizalih iz zajednikih istraivawa ove dvojice prijateqa i saradnika. Nakon velikog broja objavqenih tekstova u strunoj periodici, Deroko je postao saradnik dnevnih listova Vreme i Politika . U to vreme to je bio nain da se popularie naunoistraivaki rad, ali i nae kulturno naslee koje je predoavano najiroj italakoj publici. Neposrednost kazivawa, jasan i saet opis, logina opaawa, crtei obeleeni detaqima, sve je to bio Derokov prepoznatqiv stil usmeren ka tome da itaocu olaka pristup i ka komplikovanijim temama.

14. Pre tolikih stolea /Aleksandar Deroko // Vreme. 6,7,8. januar

1926, Str. 8 VIII-382

Derokov lanak u Politici povodom Drugog kongresa vizantologa 1927. godine u Beogradu, obiqem informacija i studioznou, uticao je na mnoge docnije radove wegovih kolega. Kasnije, Deroko je uestvovao i na Vizantolokim kongresima: 1953. god. u Carigradu, 1958. u Minhenu i 1966. u Oksfordu.

15. Izlobe naih vizantiskih umetnikih dela /A. Deroko // Poli-

tika. br. 6812, god. 24, (12. april 1927), Str. 3 VII-431
16. Niski transept nemawiske bazilike / Aleksandar Deroko //

Srpski kwievni glasnik. kw. 24, n.s. (avgust, 1928), Str. 615 618 -293
17. Zlatno doba stare srpske arhitekture / Aleksandar Deroko // Ra-

ka. god. 1 (1929), Str. 20 27 -209

34

18. Monumentalna arhitektura Nemawiska / Aleksandar Deroko.

Aleksandar Deroko // Vreme. 6,7,8,9. januar 1929., Str. 23 VIII-382

19. Nemawina crkva Svete Bogorodice u Bistrici / Aleksandar De-

roko // Glasnik Skopskog naunog drutva. kw. 5, Odeqewe drutvenih nauka 2 (1929), Str. 305 308 -35
20. Srpski spomenici u okolini Skadra / Aleksandar Deroko //

Srpski kwievni glasnik. kw. 28, n.s. (septembar-decembar 1929), Str. 3235 -293
21. U Bodinovoj prestonici / Aleksandar Deroko // Starinar. 3. se-

rija, kw. 5 (za 1928, 1929 i 1930), Str. 128 151 -216
22. Kosti srpskih kraqeva u muqu Bojane / Aleksandar Deroko // Vre-

me. god.10, br.2911 (2. februar 1930), Str. 1 VIII-382

23. Crkva Sv. Apostola Petra u Bijelome Poqu / Aleksandar Deroko //

Glasnik Skopskog naunog drutva. kw. 7,8, Odeqewe drutvenih nauka, 3,4 (1930), Str. 141146 -35
24. Visoki Deani / Aleksandar Deroko // Vardar kalendar. Beograd :

Kolo srpskih sestara, 1931. str. 81 84 Ig-26

25. Na svetim vodama Lima / Aleksandar Deroko // Glasnik Skop-

skog naunog drutva. kw. 11, Odeqewe drutvenih nauka 5 (1932), Str. 121136 -35
26. Stara Jugoslovenska umetnost / A. Derok // Vojni vesnik. god. 12,

br. 10 (oktobar 1932), Str. 323 324 -844

27. Crkva sv. Gjorgja u Podgorici / Aleksandar Derocco // Narodna stari-

na. knj. 11 (1932), Str. 208211 1-44

28. Crkva manastira Deana / Aleksandar Deroko // Glasnik Skop-

skog naunog drutva. kw. 12, Odeqewe drutvenih nauka 6 (1933), Str. 135 146 -35
29. Nekoliko crkvica primorskog tipa / Aleksandar Deroko. Glas-

nik Skopskog naunog drutva, kw. 14, Odeqewe drutvenih nauka (1935), Str. 213 216. -35
30. Stare nae tvrave / Aleksandar Deroko // Umetniki pregled.

2 (novembar, 1937), Str. 39 41 -437

31. O estetskom kriterijumu u starom naem neimarstvu / Aleksan-

dar Deroko // XX vek. god. 1, br. 1 (januar, 1938), Str. 13 17 -445

35

U periodu od 1930 1933. godine, Deroko je putovao u Italiju, Francusku, Grku i Malu Aziju radi istraivawa i prouavawa stare umetnosti i kulture.

32. Istok, zapad i mi / Aleksandar, Deroko // Umetniki pregled.

13 (decembar, 1938), Str. 396 398 -437

33. Umiqenije u Starome Nagoriinu / A. Deroko // Umetniki pre-

gled. kw. 2 (1939), Str. 268 269 -437

Detaq iz kwige Monumentalna i dekorativna arhitektura

Ovaj univerzitetski uybenik koji je doiveo dva izdawa naiao je na veoma dobar prijem u strunim krugovima. Akademik Vojislav Kora o wemu kae: Ova kwiga jasnije i tanije od svih drugih objavqenih dela govori i o metodu Aleksandra Deroka i o wegovom mestu u naoj istoriji arhitekture i umetnosti. Svaki spomenik je predstavqen u priblino slinoj meri teksta i crtea, i to onoliko koliko je bilo potrebno da se shvati prvenstveno celina. Skupine su dobile saete, ali u stilskom pogledu dovoqne okvire.

34. Monumentalna i dekorativna arhitektura u sredwovekovnoj Sr-

biji / A. Deroko. Beograd : Nauna kwiga, 1953. 359 str. : ilustr. U-407a
35. Majstori starog srpskog slikarstva / A.Deroko // Republika. br.

519 (11. oktobar 1955), Str. 4 VII-24

36. Izvetaj o petnaestodnevnom naunom putovawu po Junoj Ita-

liji / S. Radoji, A. Deroko // Glasnik SAN. kw. 9, sv. 3 (juli-septembar 1957), Str. 296 298 P-I/5
37. Spomenici arhitekture IXXVIII veka u Jugoslaviji / A. Deroko.

Beograd : Graevinska kwiga, 1964. 264 str. ; ilustr. III-414

36

Izdavaka kua Turistika tampa koja e biti jedan od ekskluzivnijih izdavaa Derokovih kwiga, 1967. godine je objavila wegovo delo Sa starim neimarima . Pored obiqa informacija ovde nalazimo i detaqnu kartu sredwovekovnih manastira u ije likovno reewe je Deroko uneo duh onoga vremena.

38. Sa starim neimarima : sredwovekovni manastiri u Srbiji, Crnoj

Gori i Makedoniji / Aleksandar Deroko. Beograd : Turistika tampa, 1967. 145 str. : ilustr. III-1112

Karta sredwovekovnih manastira u Srbiji (detaq)

Budui nadahnut arhitekturom Hilandara, Deroko je zajedno sa prof. dr Slobodanom Nenadoviem napisao studije Iz nae materijalne prolosti i Konaci manastira Hilandara .

Gradovi i utvrewa
Veliki period svoga ivota Aleksandar Deroko je posvetio i sistematskom izuavawu naih sredwovekovnih gradova. Za taj posao trebalo je osvojiti teko pristupane terene Ostrvice, Koznika, Jelae, Zveana, Sokolca, Golupca. Trebalo je obaviti snimawa skromnom tehnikom, bez instrumenata i u tekim uslovima, esto se probijajui kroz buwe do zidova zapretenih ruevinama. Trebalo je na osnovu snimaka, arhitektonskih skica i pisanih podataka o gradovima, stvoriti dinaminu sliku o prilikama i ivotu u wima. 37

Sve to je trebalo, bilo je uraeno. Delo profesora Aleksandra Deroka Sredwovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji , prvi je i jedini pregled naih sredwovekovnih utvrenih gradova u kome sreemo i istorijska kazivawa i zapise sa ilustracijama crteima oruja (strela, maeva, titova), ratnika (sa fresaka) i celokupnog ivota tadawih gradova. Dosledan kao naunik u utvrivawu iwenica, on je mogao da saini takvu rekonstrukciju koja dubinom i rasponom autentino svedoi o vremenu koje tumai.

DEROKO, Aleksandar 39. Sredwovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji / A. Deroko. Beograd : Prosveta, 1950. 214 str. , 1 karta : ilustr. Z-714
40. Srednjovekovni gradovi u Srbiji / Aleksandar Deroko. Beograd : Na-

rodni univerzitet, 1951. 14 str. (Biblioteka Kolarevog narodnog univerziteta ; br. 5) J-944

Ovaj opti pregled sredwovekovnih gradova du jugoslovenske obale Dunava ima za ciq da itaocu-putniku omogui da u tim spomenicima ne vidi samo arheoloke lokalitete, nego i iva mesta u kojima je istorija utkana u aktuelno vreme. Lepoti ove kwige doprinosi itav niz originalnih Derokovih inicijala kojima poiwu imena gradova koji se u daqem tekstu opisuju. Wihov likovni jezik nagovetava atmosferu i duh starih vremena.

38

41. Sredwovekovni gradovi na Dunavu / A. Deroko. Beograd : Turis-

tika tampa, 1964. 115 str. : ilustr. I-2618

42. Re-dve o sredwovekovnim gradovima / Aleksandar Deroko // Sre-

dwovekovni gradovi u Srbiji / Ivan Zdravkovi. Beograd : Turistika tampa, 1970. Str. 5 9 II-10823
43. Sredwovekovni grad Skopqe / A. Deroko ; Konaci Manastira

Hilandara / Aleksandar Deroko ; Slobodan Nenadovi. Beograd : SANU, 1971. 39 str. : ilustr. III-1867

Narodno neimarstvo i etnologija

Dok je istraivawe spomenika sredweg veka imalo tradiciju koju je bilo mogue slediti, prouavawe tradicionalnog narodnog graditeqstva bio je pionirski poduhvat ne samo u naoj, ve i u evropskoj nauci. Vrednosti ove nae arhitekture narodne, folklorne - Aleksandar Deroko je poeo da otkriva rano i postupno. Neposredno, na izvoru, du Lima, u selima Sanyaka, u abqaku, gradovima Srbije i Makedonije, na Primorju, susretao je i crtao kolibe i kue nad ogwitem, nakrivqene erkere, tehnike detaqe, kquaonice od drveta ali i delove pokustva, alata... Zapisivao je, istraivao i uio, sve to je obeleje te arhitekture. Poput Vuka Karayia tragao je za spomenicima lutajui po bespuima kadto na kowu a ee peice, verui se po liticama i kozjim stazama do nepristupanih ruevina i tako dolazio do izvorne grae za daqa nauna istraivawa. Kapitalna istorijska graa i detaqna valorizacija naeg narodnog graditeqstva nataloena je u bogatoj duhovnoj riznici Aleksandra Deroka. Taj dragoceni materijal najpre predstavqan u asopisima i zbornicima kao i na mnogim kongresima, krunisan je monumentalnim delom u dva toma pod nazivom Narodno neimarstvo. To delo predstavqa jedinstvenu i najpotpuniju studiju o narodnoj arhitekturi u naoj zemqi koja nas uvodi u nae graditeqsko umee kroz dunerske tajne, tipove dimwaka, doksata, prozora, brava, enterijer. Povezujui ova prouavawa sa antropogeografskim i sociolokim i pravei paralele sa slinim arhitekturama izvan nae zemqe, postavio je najire okvire za prouavawe nae narodne arhitekture i wenih regionalnih osobenosti. Rad profesora Deroka na ovom poqu moe se porediti sa radom najveih istraivaa i sakupqaa narodnog blaga u drugim oblastima stvaralatva. Malo je naroda koji imaju takvu arhitekturu govorio je profesor Deroko, a znalci kau malo je naroda koji su imali takve istraivae, koji su pregalakim radom dali slian doprinos svojoj kulturi.

DEROKO, Aleksandar 44. Narodno neimarstvo (balkon-klupa i ograda-klupa u Rakom kraju) / Aleksandar Deroko // Glasnik Skopskog naunog drutva. kw. 13, Odeqewe drutvenih nauka 7 (1934), Str. 185 188 -35
39

Dolina Lima s detaqima profane arhitekture.

Kada prikazuje dela narodnog graditeqstva Deroko koristi osoben nain kazivawa: tekst i crte iz wegovih radova o sredwovekovnoj arhitekturi zamenili su mesta. Crte je postao osnovni vid kazivawa, a re ilustracija crtea, bilo da se radi o legendama za celine ili reima koje se odnose na detaqe. Wegov prilaz narodnom graditeqstvu veoma je irok. Deroka ne zanima samo kua, ve takoe sve ono to je podreeno kui: zgrade nie vrednosti, alatke i drugi predmeti dnevne upotrebe, do ukrasa, u kome je usmerewe graditeqa najee slino modernoj umetnikoj apstrakciji.

45. Naa folklorna arhitektura : Brvnara u Rakome kraju / A. De-

roko. Beograd : tamparija Drag. Gregoria, 1935. Str. 7. P.o.: Godiwak Tehnikog fakulteta Univerziteta u Beogradu ; 1935. Z-385
46. Naa folklorna arhitektura (slamwaa, dubirog, krivaa itd.)

/ A. Deroko // Godiwak Tehnikog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd : tamparija Drag. Gregoria, 1936 1937. Str. 15 18 Z-385
40

Dve zbirke crtea Narodno neimarstvo I i II objavqene su 1939. i 1940. god. kao rezultat viegodiweg objavqivawa u periodici na ovu temu (Glasnik Skopskog naunog drutva , Godiwak Tehnikog fakulteta u Beogradu). Lepotu crtea prati i visok estetski nivo opreme ovih zbirki. tampane su na finom papiru, u formi umetnikih mapa, prvi deo sepijom, a drugi orah-zelenom bojom, dok je paginacija crvena.

47. Narodno neimarstvo / A. Deroko. 2 kw. Beograd : Institut za

narodnu umetnost Beogradskog univerziteta. kw. 1.: 1939, 20 tabli; kw. 2.: 1940, 20 tabli. U-74a
48. Naa folklorna arhitektura / Aleksandar Deroko // Umetniki

Bunar u dvoritu sv. Spasa u Skopqu.

pregled. 1,2 (januar, februar 1940), Str. 72 79 -437

49. Kapci na prozorima i epencima / A. Deroko // Glasnik Skopskog

naunog drutva. kw. 21, Odeqewe drutvenih nauka 12 (1940), Str. 119 122 -35
50. Sa stare beogradske Jalije / Aleksandar Deroko // Zbornik Filo-

zofskog fakulteta. Beograd : Nauna kwiga, 1948. kw. 1. Str. 309 341 ; ilustr. -279
51. O estetici narodnog neimarstva / Aleksandar Deroko // Umetnost. 1

(1949), Str. 4951 1-443

Svoja etnoloka istraivawa Deroko je objavqivao u periodici: u Zborniku Filozofskog fakulteta , Glasniku etnografskog instituta SAN, Zborniku etnografskog muzeja .

Jedna vodenica sa Dunava.

41

52. Pokuanstvo u staroj srpskoj seqakoj kui / Aleksandar Deroko

// Zbornik radova Arhitektonskog fakulteta. Beograd : Nauna kwiga, 19511952. Str. 51 63 (Pozajmqeno iz Biblioteke Arhitektonskog fakulteta)
53. Jedan naslon u Podunavqu / Aleksandar Deroko // Glasnik Etno-

grafskog instituta SAN. kw. 1, sv. 12 (1952), Str. 503 505 P-II/26
54. Glave dimwaka u naoj narodnoj arhitekturi / Aleksandar Dero-

ko // Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu: 19011951. Beograd : Nauna kwiga, 1953. Str. 3238 G-428
55. Stara varoka kua u Srbiji, Kosmetu i Makedoniji, u poreewu
Umivaonik ili rukomija.

sa kuom u Solunu, Carigradu i u Maloj Aziji / Aleksandar Deroko // Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, kw 2 3 (1953 1954), Str. 407 412, 4 fotografije P-II/26
56. Lepota nae seqake kue / A. Deroko // Jutro. br. 10 (1954), Str.

1214 -284
57. Neki spomenici iz srpskog vremena u Serezu i okolini / Alek-

sandar Deroko // Spomenik. 106, Odeqewe drutvenih nauka, Nova serija, 8 (1956), Str. 61 66, [8] tabli P-II/5
58. Koreni stare narodne arhitekture u Bosni i Hercegovini / Aleksandar

Deroko // Korijen. 567 (1958), Str. 99104 1-573

59. Najstarije sredwovekovno vatreno oruje u naoj zemqi / A.

Deroko // Glasnik SANU. kw. 12, sv. 2 (juli-decembar 1960), Str. 208 213 P-I/5
Deroko je 1960. god. imao saoptewe na Kongresu za etnografiju i antropologiju u Parizu, uestvovao je na 3. meunarodnom kongresu za vojnu istoriju u Londonu i Edinburgu 1963, i na 7. meunarodnom kongresu za etnografske i antropoloke nauke, u Moskvi, 1964. god.

60. Izvetaj o uestvovawu na 6. internacionalnom kongresu za et-

nografske i antropoloke nauke u Parizu ; odranom od 30. jula do 6. avgusta 1960. / A. Deroko // Glasnik SANU. kw. 12, sv. 2 (juli-decembar 1960), Str. 255 P-I/5
Dimwak od eramide na Kosmetu.

61. Najstarije vatreno oruje u sredwovekovnoj Srbiji / Aleksandar

Deroko // Glas SANU. 246, Odeqewe drutvenih nauka, kw. 9 (1961), Str. 15 40 P-I/3
62. Iz sredwovekovne materijalne kulture / A. Deroko // Glasnik

SANU. kw. 13, sv. 2, (juli-decembar 1961), Str. 104 107 P-I/5
42

63. Izvetaj o ueu na 3. meunarodnom kongresu za vojnu istoriju,

u Londonu i Edinburgu od 20. do 30. aprila 1963. god. / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 15, sv. 1 (januar-juni 1963), Str. 7172 P-I/5
64. Iz materijalne kulture prolosti : etnografske beleke / Alek-

sandar Deroko ; urednik Viktor Novak. Beograd : Nauno delo, 1963. 54 str. , [13] str. tabli : ilustr. (Spomenik SANU ; 112 ; Odeqewe drutvenih nauka ; Nova serija ; 14) III-280 65. Folklorna arhitektura u Jugoslaviji / A. Deroko. Beograd : Nauna kwiga, 1964. 91 str., [8] str. tabli : ilustr. III-401a
66. Izvetaj o ueu na 7. meunarodnom kongresu za etnografske

i antropoloke nauke, u Moskvi, u avgustu 1964. god. / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 16, sv. 2 (juli-decembar 1964), Str. 210 211 P-I/5

Svoj dugogodiwi rad na pronalaewu i otkrivawu narodne arhitekture, wene originalnosti, specifinosti izraza i stila, posmatranoj kako sam kae u uvodu kao umetnost, a ne samo kao vetinu graewa objavio je u kwizi Narodno neimarstvo, izaloj u dva toma (Selo i Varo) 1968. godine.

67. Narodno neimarstvo I , II / Aleksandar Deroko ; urednik Viktor

Novak. 2 kw. Beograd : SANU, 1968. 276 str. : ilustr. (Spomenik 118 ; Odeqewe drutvenih nauka ; Nova serija ; 20) III-1321
43

Istraivawe i zatita graditeqskog naslea

Zasluge Aleksandra Deroka u zatiti graditeqskog naslea nisu znaajne samo u neposrednom radu na spomenicima nego pre svega u podsticawu wihovih istraivawa i u usmeravawu ka wihovoj revitalizaciji. Referatima na savetovawima konzervatora Jugoslavije, zalagao se za zatitu naih zanemarenih sredwovekovnih gradova i spomenika narodne arhitekture, istiui da za ovu oblast rada, arhitekti moraju sticati dopunska znawa iz arheologije ili etnologije i istorije i da moraju biti nauno usmereni. Trud na ouvawu graditeqske batine zapoeo je dvadesetih godina kada je obilazei nae sredwovekovne spomenike beleio podatke o nekim starim zdawima ili tragovima tih zdawa i wihovom tekom stawu. Te beleke za izvesne spomenike sadre prve potpunije arhitektonske analize i prve tehnike crtee. Takav je sluaj sa skupinom sakralnih graevina oko Skadarskog jezera, u dolini Lima. Uz arh. Peru Popovia, jo kao mlad asistent Arhitektonskog fakulteta, sticao je prva iskustva na restauraciji urevih stupova, Mileeve, Studenice, ie, Sopoana. Zajedno sa prof. Svetozarom Radojiem preduzeo je prva terenska ispitivawa Cariinog grada i spomenika Jablanice i Puste Reke o emu je docnije detaqno izvetavao. Najobimniji terenski rad obavio je ipak na Smederevskoj tvravi, naroito na Malom gradu, predlaui sa arh. Ivanom Zdravkoviem, mere wihove tehnike zatite, koja obuhvata nain konstruktivne sanacije najugroenijih nagnutih tvravskih bedema. Iako je uestvovao u arheolokim kampawama, Aleksandar Deroko je bio istraiva, ali ne i arheolog. Wega je privlailo graditeqsko delo kao stvaralaki in. Pristajao je da vidi krupne i bitne faze u celini jednog spomenika, ali ga arheoloke preciznosti u wegovom vievekovnom ivotu nisu zanimale.

DEROKO, Aleksandar 68. Povodom jednoga S. O. S. apela jo od pre dvadeset godina / A. Deroko // Misao. kw. 12, sv. 3 (1. juni 1923), Str. 838 842 -287
69. O zatiti starina / Aleksandar Deroko // Srpski kwievni glas-

nik. kw.33, n.s. (maj-avgust, 1931), Str. 211213 -293

70. Beogradska tvrava kao park / Aleksandar Deroko // Srpski kwi-

evni glasnik. kw.33, n.s. (maj-avgust, 1931), Str. 307309 -293

71. Jugoslovenski penteon ili vaarite / Aleksandar Deroko //

Srpski kwievni glasnik. kw.33, n.s. (maj-avgust, 1931), Str. 386 388 -293
72. Bawska / Aleksandar Deroko // Starinar. 3. serija, kw. 6. (1931),

Str. 107109 -216

44

73. Katalog naih arhitektonskih starina / Aleksandar Deroko //

Srpski kwievni glasnik. kw. 35, n.s. (januar-april 1932), Str. 388 391 -293

Derokov crte crkve Manastira Morae.

Svoje prve arheoloko-restauratorske tekstove objavqivao je najvie u asopisu Starinar dok su u asopisima Misao i Srpski kwievni glasnik izlazili tekstovi uglavnom popularnog karaktera vezani za apele za zatitu stare arhitekture. Iz tih ranih radova, zapaawima i tanom ocenom konstruktivnih i stilskih obeleja, izdvaja se Derokovo razmatrawe crkve manastira Morae.

45

74. Moraa / Aleksandar Deroko // Starinar. 3. serija, kw. 7. (1932),

Str. 9 14 -216
75. Crkva Sv. Nikole kod Baqevca / Aleksandar Deroko // Starinar.

3. serija, kw. 7. (1932), Str. 36 39 -216

76. Mateja / Aleksandar Deroko // Starinar. 3. serija, kw. 8, 9

(1933 1934), Str. 84 89 -216

Po uputstvima profesora Nikole Vulia i Stanoja Stanojevia, A. Deroko je ve kao docent Beogradskog univerziteta izradio Kartu starina u Vojvodini 1932. koja je objavqena 1934. god. u Novom Sadu.

77. Karta starina u Vojvodini / Aleksandar Deroko. Novi Sad : Is-

torisko drutvo, 1934. 1 karta BI-356

78. Kosturnica kod manastira ie / Aleksandar Deroko // Stari-

nar. 3. serija, kw. 14 (1939), Str. 105 108 -216

Cariin grad, srediwi deo. Crte krune raskrsnice sa okolinom Aleksandra Deroka. Arheoloka otkopavawa Cariinog grada sa Svetozarom Radojiiem 1947.g. omoguila su nove rekonstrukcije ovog arheolokog nalazita.

46

79. O konzervaciji naih sredwovekovnih gradova / A. Deroko //

Zbornik zatite spomenika kulture. kw. 1 (1950), Str. 30 34 -1001

80. Otkopavawe Cariina grada 1947. godine / A. Deroko, Sv. Ra-

doji // Starinar. Nova serija, kw. 1 (1950), Str.119 140 -216

81. Kuli i Ram kastrumi na rimskom Dunavskom limesu / A. Deroko

// Starinar. Nova serija, kw. 1 (1950), Str. 169 173 -216

82. Vizantiske starine u Jablanici i Pustoj Reci / A. Deroko, Sv. Ra-

dojii // Starinar. Nova serija, kw. 1 (1950), Str. 175 181 -216
83. Stare crkve kod Lepenca, Melentije i Stalaa / A. Deroko, I.

Zdravkovi // Starinar. Nova serija, kw. 1 (1950), Str. 223 228 -216

Zamiqeni presek dvorane u Malome gradu sa kapijom i detaqima odbrane.

Tokom istraivawa Smederevskog grada 1951. godine spreeno je propadawe objekta, zahvaqujui ekipi konzervatora koju je vodio Slobodan Nenadovi. Deroko mu u uvodu teksta objavqenog u Starinaru izraava posebnu zahvalnost na pomoi pri prikupqawu podataka za ovaj wegov rad. Istraivawe Smederevskog grada nastavilo se 1956. pa zatim 1970. god. U tom periodu Deroko je uestvovao u istraivawima i drugih starih lokaliteta kao to su grad Golubac i Markovi kuli u Prilepu.

84. Smederevski grad / Aleksandar Deroko // Starinar. Nova serija,

kw. 2 (1951), Str. 59 98 -216

47

85. Grad Golubac / Aleksandar Deroko // Starinar. Nova serija, kw.

2 (1951), Str. 139 149 -216

86. Sredwovekovni utvreni karavanseraj u Ramu / Aleksandar De-

roko // Starinar. Nova serija, kw. 2 (1951), Str. 150 152 -216
87. Les fouilles archologiques de Cariin grad en 1947 / A. Deroko, S. Ra-

doji // Bulletin de lAcadmie Serbe des sciences. t. 6, nouvelle srie, no 1. (1952), Str. 30 36 P-II/16
88. Beogradska ikona Bogorodice u Carigradu / A. Deroko // Stari-

nar. Nova serija, kw. 3,4 (1952, 1953), Str. 217221 -216
89. Sredwovekovni gradovi /A.Deroko // Arhreoloki spomenici

i nalazita u Srbiji. Graa, kw.9, Arheoloki institut, kw. 2 (1953), Str. 35 37 P-I/6
90. Zatita seoskih i gradskih naseqa od izvanredne vrednosti

kao spomenika kulture / Aleksandar Deroko // Glasnik Etnografskog instituta SAN. kw. 23 (1953 1954), Str. 947951 P-II/26
91. Povodom primene zakona o zatiti spomenika kulture od 1946

godine (3. savetovawe urbanista FNRJ u Ohridu 1954) / Aleksandar Deroko // Glasnik Etnografskog instituta SAN. kw. 23 (1953 1954), Str. 953 955 P-II/26
92. Zatita spomenika narodne arhitekture / A.Deroko // Zbornik

zatite spomenika kulture. kw. 4 5 (1953 1954), Str. 9192 -1001

93. Zatita ostataka dvorca despota ura u Smederevskom gradu /

A. Deroko, I. Zdravkovi // Zbornik zatite spomenika kulture. kw. 9 (1958), Str. 49 78 -1001 94. Markovi kuli grad Prilep / A. Deroko // Starinar. Nova serija, kw. 5,6 (1954, 1955), Str. 83 104 -216
95. Sredwovekovni gradovi /A.Deroko // Arhreoloki spomenici

i nalazita u Srbiji. Graa, kw.10, Arheoloki institut, kw. 3 (1956), Str. 79 81 P-I/6
96. Smederevski grad arheoloka ispitivawa 1956 godine / Alek-

sandar Deroko, Slobodan Nenadovi // Glasnik SAN. kw. 8, sv. 2 (1957), Str.201202 P-I/5
97. Izvetaj sa studijskog puta u Serez, Jeevo i u manastire Svete

Gore / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 8, sv. 2 (1957), Str. 228 229 P-I/5
48

Zamiqen nekadawi izgled najvieg dela starog grada Prilepa. Crte A. Deroka.

98. Konzervatorsko-ispitivaki radovi u Malome gradu Smede-

revske tvrave 1958 godine / I. Zdravkovi, A. Deroko // Zbornik zatite spomenika kulture. kw. 10 (1959), Str. 137148 -1001
Kao lan odbora Odeqewa drutvenih nauka Srpske akademije nauka, zajedno sa Milanom Bartoem i Rastislavom Mariem, Aleksandar Deroko je objavio studiju Rimski spomenici u erdapu, 1959. godine. U woj je izmeu ostalog pokrenuto pitawe hitne zatite rimskih ostataka zbog u to vreme planiranih radova na izvoewu brane i elektrocentrale. Pozivajui se na mogu negativan publicitet u svetskoj kulturnoj javnosti, oni su opomenuli jugoslovensku dravu jer je, kako su naveli, po naem zakonu, svako ko preduzima radove kojima bi mogao biti ugroen takav jedan spomenik, duan da, o svome troku, takav spomenik i zatiti i osigura .

99. Rimski spomenici u erdapu i pitawe wihove zatite / Milan

Barto, Aleksandar Deroko, Rastislav Mari. Beograd : Nauno delo, 1959. 15 str., [8] tabli ; ilustr. (Srpska akademija nauka, Posebna izdawa ; kw. 324 ; Odeqewa drutvenih nauka ; 31) P-II/8
Deroko je uestvovao na mnogim kongresima na kojima je insistirao na zatiti spomenika kulture: 1957. god. je imao referat na Kongresu za zatitu istorijskih spomenika, u Parizu, 1965. god. je uestvovao na Kongresu za zatitu istorijskih spomenika i mesta, u Varavi, 1967. je uestvovao na Kongresu i skuptini konzervatora Jugoslavije, 1969. god. uestvovao je u radu 8. Kongresa za starohriansku arheologiju u Barseloni.

100. Izvetaj o ueu na Kongresu za zatitu istorijskih spome-

nika i mesta, u Varavi od 20. do 27. juna 1965. / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 17, sv. 1 (januar-juni 1965), Str. 115 116 P-I/5
101. Izvetaj o ueu na kongresu i skuptini konservatora Jugo-

slavije / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 19, sv. 2 (juli-decembar 1967), Str. 212214 P-I/5
49

102. Izvetaj o ueu na 8. internacionalnom kongresu hrian-

ske arheologije, u Barceloni, od 5. do 11. oktobra 1969. / Aleksandar Deroko // Glasnik SANU. kw. 21, sv. 2 (juli-decembar 1969), Str. 254 255 P-I/5
103. Malo nekih davnih seawa / Aleksandar Deroko // Seawa kon-

zervatora. Beograd : Drutvo konzervatora Srbije ; Republiki zavod za zatitu spomenika kulture, 1982. Str. 714 (Pozamjqeno od Biblioteke Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture)

Projektantski rad
Aleksandar Deroko, iako je na svojim prvim susretima sa arhitekturom pokazao snaan istraivaki, istoriarski i sakupqaki nerv, nikako se ne sme zanemariti i kao aktivan projektant i graditeq. Wegove graevine, crkve, kosturnice, kule, gradske kue i vile, vidno su obeleene duhom nae stare sredwovekovne i narodne arhitekture. Tako se on svojim delom prikquuje onoj plejadi srpskih arhitekata koji su, sledei svoje uiteqe i uzore: Momira Korunovia, Branka Tanazevia, Peru Popovia, krenuli u potragu za srpskim stilom i te svoje podsticaje pronalazili u naem sredwovekovnom neimarstvu. Nije bio pobornik moderne, konfekcijske, internacionalne arhitekture, koja je u vreme wegove mladosti preplavila svet. Naprotiv, bio je wen veliki oponent. Kao arhitekt, dobio je vie nagrada na javnim konkursima i dva puta (1938 i 1939) nagrade za najuspelije stilske zgrade u Beogradu, podignute u duhu vizantijske arhitekture sa motivima folklorne umetnosti. Nakon konkursa za idejno reewe hrama Svetog Save u Beogradu, 1927. godine, Bogdan Nestorovi i Aleksandar Deroko su dobili zadatak da saine definitivni projekat budueg objekta. Ovakav izbor bio je deo tewe da projekt dobije ogromno znawe prof. Nestorovia i znameniti likovni talenat prof. Deroka. Derokovi projekti ornamentike wegov su najvei doprinos ovome radu. Gradwa je zapoeta 1936. g. kada su uraeni temeqi. Podizawe hrama je nastavqeno kroz faze sve do rata 1941. godine. Predoseajui opasnost od rata (1941) Deroko je u posledwem trenutku, iz barake sa gradilita, pokupio sve osnovne odobrene planove i stavio ih u limeni cilinder koji je zakopao u podrum svoje kue. Po zavretku rata iskopao ih je i predao Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od realizovanih projekata, treba istai Kosturnicu sarajevskim atentatorima, najpre zbog toga, to ona ini kopu izmeu istoriara i projektanta Aleksandra Deroka, koji je, kada je o spomenikoj arhitekturi re smatrao da ona, sem tewe za umetnikim izrazom, treba i da se odupire diktatu ukusa aktuelnog trenutka. 50

Kao projektant, graditeq, on se nadahwivao na samo srpsko vizantijskom formulom, ve, moda jo i vie, formulama narodnog graditeqstva. Reklo bi se da je tu epicentar wegovih osnovnih otkria; on nije tragao samo za formama narodne arhitekture, ve i za wenim unutrawim, skrivenim biem. Skromna kuica na Topiderskom brdu, sagraena za Derokovog oca upravo svedoi o tome. Kua je bila sazidana od stare grae sa poruenih objekata varoke arhitekture; bila je sagraena od starih, krivih, poaalih greda, pokrivena eramidom sa uvarkuom na sebi, sa drvenim olucima i tremom na kome je ograda napravqena od isluenih merdevina.
Nakon okonanog konkursa za izbor projekta za podizawe hrama sv. Save, usledila je polemika, uglavnom u listu Vreme koja je Deroka podstakla da o svemu iznese lini stav. Govorio je da se gledite pristalica moderne arhitekture, po kome sve treba graditi racionalno, od elika, betona i stakla, u svim novim oblicima, ne sme ni diskutovati kad je re o podizawu isto monumentalnog pravoslavnog hrama, posveenog jednom srpskom svetitequ i podignutog u sredini proetoj tako bogatom tradicijom sakralnog neimarstva.

Konkursni rad A. Deroka

PEI, Branko 104. Spomen hram sv. Save na Vraaru u Beogradu 1895 1988 / Branko Pei. Beograd : Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, 1988. 136 str. III-4816
51

Derokov predlog za izmenu namene hrama sv. Save u Beogradu. ezdesetih godina razmiqalo se o izmeni projekta Hrama sa novom namenom radi izgradwe muzeja Srpske pravoslavne crkve ili zgrade Radio-televizije. Deroko je sainio idejna reewa i za ove dve varijante, po kojima su potpuno iskorieni predratni graevinski radovi. Povodom proslave 800 godina od roewa Svetog Save, Patrijarh srpski, gospodin German, predao je prof. Aleksandru Deroku specijalnu pohvalnicu Srpske pravoslavne crkve. Ovo priznawe, za velike zasluge u izgradwi hramova i rekonstrukciji sredwovekovnih manastira, posebno Hilandara, kao i za naunu obradu i publikacije iz oblasti crkvene arhitekture, Aleksandar Deroko je dobio za svoj osamdeseti roendan.

Spomen kosturnica sarajevskim atentatorima. Ova mala ali monumentalno zamiwena graevina nosi u sebi ne samo patinu starine, ve i vii nivo smisla, koji povezuje prolost i sadawost sa porukama nezaborava za budunost. Izgraena je od nadgrobnog kamewa sa starog grobqa na Koevu, tako da su na fasadama ostali i svi drevni natpisi i simboli. Osim ovog spomenika, Aleksandar Deroko je projektovao i turbe spomenik Osmanu ikiu u Mostaru i spomenik Kosovskim junacima na Gazimestanu (1953.). Po wegovom projektu sazidani su i internat Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i konak u manastiru ii 1938 39. god.

52

DEROKO, Aleksandar 105. Estetika kue u poqu / Aleksandar Deroko // Umetniki pregled. 5 (februar, 1938), Str. 142 143 -437

Aleksandar Deroko je projektovao nekoliko vila i porodinih kua u Beogradu. Prva koja je realizovana je kua pukovnika Elezovia u Wegoevoj 20, a zatim su tu kue O. Simia u Tuzlanskoj 5 i 25, kua na uglu Jovanove i Dositejeve ulice, kua R. Marinkovia u Suvoborskoj 16 i vila advokata V. Stakia na Dediwu. Konano, meu wima je i vlastita kua na Topiderskom brdu graena bez viska i perdaa, kako bi se gotovo doslovno ponovili postupci starih narodnih neimara. Stoga se ona moe oznaiti i kao jedan graditeqski, umetniko - ekoloki eksperiment u kome uloga arhitekte dobija novi, pronalazaki smisao.

53

Na konkursu za idejno reewe povratka Delijske esme prvu nagradu je dobio Aleksandar Deroko sainivi predlog (na slici) novog izgleda koji je podseao na stari, poznat sa retkih fotografija. Na alost, do realizacije ovog reewa nije dolo iz neshvatqive moderne urbanistike politike. Iskoriena je Derokova sjajna ideja da esma bude postavqena ispred tadawe Amerike itaonice u Knez Mihailovoj ulici, dok je sam wen izgled potpuno promewen u jedno masivno zdawe kome nedostaje rafinman i dua stare Delijske esme.

Sa ekipom mlaih saradnika, Deroko je izradio projekat druge adaptacije Narodnog muzeja 1963. godine. Zgrada je primarno koriena kao bankarska ustanova i imala je niz funkcionalnih nedostataka. Prvu privremenu posleratnu adaptaciju za muzejske potrebe, radio je prof. Dobroslav Pavlovi. Kada je postalo izvesno da nova zgrada Muzeja (na Tamajdanu) nee biti graena, prilo se dodatnoj rekonstrukciji postojeeg zdawa. Svoj graditeqski peat Deroko je ostavio u arhitektonskoj rekonstrukciji fasade i centalne kupole kao i u projektovawu srediweg trakta zgrade.

PETROVI, Zoran B. 106. Adaptacija unutranje organizacije i enterijera zgrade Narodnog muzeja u Beogradu / [Zoran B. Petrovi] // IAUS. Zbornik radova 5/70 (1970), Str. 224233 Z-1352 DEROKO, Aleksandar 107. Nastavak radova na zidawu crkve Svetoga Save / Aleksandar Deroko // Godiwak Grada Beograda. kw. 32 (1985), Str. 193 198 V-652
54

SLIKARSKI RAD

Neobuzdana, divqa, vrludava i zmijolika linija i estok kolorit, sjediweni raskonom matom i snanom eqom da se zumira trenutak aktivnog ivota, esto in flagranti zateenog u anegdotskom, to bi se moglo oznaiti kao lajtmotiv Derokovog ekpresionistikog rukopisa u slikarstvu. Iz arhitektoninosti koja se opaa na slikama, paqivi posmatra e dokuiti profesiju autora a iz udahnute im erotinosti, wegovu linu opredeqenost za apologiju ivotu i lepoti. Taj polet ekspresionizma, realizovan je u najrazliitijim vidovima; od predela i parafraza fresaka, do portreta, aktova, karikatura, anr scena, ali i opreme kwiga, korica, omota, ilustracija ak i plakata. Svuda tu sve bukti od nadahnua, strasti da se saopti doivqeno, eqe da se estetskom dopusti da zavlada. Sve to je bilo bogato pravim, dubokim sadrajem, moglo je da mu podstakne matu (Logor na Bawici, Tola Manojlovi , Mome Dimia..), isto onako kao to je on u svojim prijateqima budio strasti za mnoge teme. Tako se dogodilo da viegodiwe qudsko i duhovno prijateqstvo sa Divnom okovi i wena qubav prema naoj narodnoj poeziji, rasplamsaju wegovu inspiraciju da uz sedam narodnih pesama iscrta wihova siea. On ih je iscrtao a ona navezla. Sav u wima prisutan ivot i pripadajua dramatika su tu, pred nama, artikulisani u sliku, opipqivi.

Publikovao sam desetak kwiga i uybenika i uvek sam ih ilustrovao (ak im i korice i omote pravio), a crte daje esto tanije predstave i detaqe nego fotografija, gde se poneto gubi u senci i perspektivi... DEROKO

DEROKO, Aleksandar 108. Izdawa narodnoga muzeja u Beogradu / Aleksandar Deroko // Srpski kwievni glasnik. kw. 32, n.s. (januar-april 1931), Str.6770 -293
55

Deroko je ilustrovao veliki broj kwiga drugih autora, kao i asopise (npr. uradio je okvir za naslovnu stranu asopisa Raka). Insistirao je da izdawa Srpske akademije nauka i umetnosti dobiju jedinstven likovni izgled, pa je zato esto bio u tamparijama da bi pratio tok tampe. Naslovna strana kwige Mome Dimia iveo ivot Tola Manojlovi na reprezentativan nain potrvuje princip Derokovog rada da svojim crteima pokae lino viewe sadraja dela koje ilustruje.

DIMI, Moma 109. iveo ivot Tola Manojlovi / Moma Dimi. Beograd : Novo delo, 1986. 259 str. ; crtei i inicijali Aleksandar Deroko. I-32517 DIMITRIJEVI, Kosta 110. Starobeogradska hronika (vremeplov Beograda) / Kosta Dimitrijevi. Beograd : Struna kwiga, 2001. 390 str. : viwete, likovni prilozi Aleksandar Deroko i dr. II-67855 KORBUTOVSKI, Nikola 111. Ekvilibrist / Nikola Korbutovski. Beograd : Standard, 1969. 54 str. ; crtei u tekstu Aleksandar Deroko. I-9633
112. Srpski pisci Hilandaru (1198 1998) / priredio Nikola Korbu-

tovski. Beograd : Grafikom, 1998. 64 str. ; crtei i viwete Aleksandar Deroko. I-43939 MARJANOVI, Petar 113. Pozorine teme / Petar Marjanovi. Beograd : Standard, 1969. 92 str. ; crtei u tekstu Aleksandar Deroko. I-9223 VELIMIROVI, Milutin 114. Lutawa / Milutin Velimirovi. Beograd : Rad, 1972. 239 str. ; korice i ilustracije akad. Aleksandar Deroko. I-13080 MANDI, Svetislav 115. Pesme / Svetislav Mandi ; crtei Al. Deroko. Beograd : Prijateqi, 1966. - [34] str. : ilustr. II-4563

Viwete i inicijali spadaju u poseban kvalitet kwiga na koje je Deroko imao bilo kakav uticaj. Oni nisu samo motivi preslikani sa fresaka i fasada starih graevina, ve i originalne kompozicije inspirisane sredwovekovnom ornamentikom ili sasvim nove tvorevine.

56

Derokova rekonstrukcija ivota u Smederevu oko 1480. god. iz kwige Sredwovekovni gradovi na Dunavu.

O odlikama Derokovog crtea akademik Vojislav Kora kae Derokovi crtei, najee deluju kao lako i armantno uraene skice. U sutiti bio je to samo izraz odreenog shvatawa crtea, Derokov stil, koji je on postizao uz veliki rad...... Kada se wegovi crtei paqivo zagledaju, shvati se da se ispod prividno nemarnog nalazi ozbiqan odnos prema nacrtanom a laka ruka u obradi crtea krije potrebu za snano obojenom ekspresivnou, poput wegovih slika .

STANOJEVI, Stanoje 116. Sveti Sava / Stanoje Stanojevi ; crtee radio A. Deroko. Ni : Gradina, 1991. 123 str., 1 karta : ilustr. Fototipsko izdawe. II-53849
57

Kao zatvorenik logora na Bawici Deroko je izradio ciklus crtea iz logorskog ivota: Taoci novembra 1941. godine , U logoru na Bawici , U sobi broj tri , Ruak u hodniku, Ruak na patosu (na slici), Prva no , etwa u dvoritu, Kaputi streqanih , Novembra 1941. godine , Slava trojice zatvorenika . Posle osloboewa Deroko je izlagao i objavio mapu crtea i akvarela pod nazivom Iz ciklusa okupacije i osloboewa Beograda 1941 1944.

U periodu od 1956. do 1965. god. neki nastavnici Arhitektonskog fakulteta su organizovali izlobe svojih a kasnije i studentskih crtea. Iz tog perioda potie i deset svezaka, likovnih mapa pod nazivom Crtei koje su pratile ove manifestacije. Pored Deroka, pokretai ovih zanimqivih publikacija bili su: Zoran Petrovi, Branko Milenkovi i ore Petrovi.

58

Otvarajui izlobu wihovih radova na Arhitektonskom fakultetu 1960. god. Lazar Trifunovi je, izmeu ostalog, rekao: Na prvi pogled cela ova izloba, pa i wen naslov apstraktno slikarstvo, deluje kao otpor, kao inat, a inat je jedna od vrlina srpskog naroda. Povodom odlaska A. Deroka sa Arhitektonskog fakulteta, posle navrenih sedamdeset godina ivota i vie od trideset i osam godina rada u ovoj koli, sveska broj 10 Crtei posveena je wemu. Ovde su objavqeni skoro svi crtei koje je do tada Deroko uradio.

117. Crtei / grupa autora. sv. 10. Beograd : [Arhitektonski

fakultet], 1956 1965 Sv. 1: 1956. - [48] str. : ilustr. Sv. 2: 1957. - [48] str. : ilustr. Sv. 3: 1958. - [48] str. : ilustr. Sv. 4: 1959. - [56] str. : ilustr. Sv. 5: 1960. - [56] str. : ilustr. Sv. 6: 1961. - [33] lista : ilustr. Sv. 7: 1962. - [44] str. : ilustr. Sv. 8: 1963. - [48] str. : ilustr. Sv. 9: 1964. - [48] str. : ilustr. Sv. 10: 1965. - [72] str. : ilustr. U-85

59

U saradwi galerija SANU i Kulturnog centra Beograda, a na inicijativu Pavla Savia, 1980. god. u Galeriji Kulturnog centra Beograda izloene su Derokove slike i crtei. Predgovor katalogu napisao je Pea Milosavqevi. U dve godine, 1983. i 1984. Deroko je imao nekoliko izlobi: u Konaku knegiwe Qubice (1983), izlobu pod nazivom Stare seoske i varoke kue u Manakovoj kui u Beogradu, izlobu crtea i tempera, koje je autor poklonio Drutvu za borbu protiv raka u Narodnom muzeju (1983) i crtea, poklowenih Narodnom muzeju (1984). Hol manastirskog konaka koji je Deroko oslikao i triptih Smrt sv. Simeona , Sv. ore ubija adaju i Spaqivawe motiju sv. Save na zidu manastira Hilandara, radovi su koji trajno svedoe o wegovom slikarskom daru. Takoe, na stepenitu Narodnog muzeja u Beogradu i danas stoji vitra koji je izraen po wegovoj zamisli.

60

KWIEVNI RAD

Od sumornog tavorewa branio se ispuwavajui naloge svoje duhovne ei. Meu sijaset razboja na kojima je uspeno tkao, Aleksandar Deroko je i u kwievnosti nainio dragocen preplet sastavqen od seawa na svoje duhovne i fizike skitwe i tumarawa. Kao pravo dugoivee predawe, ostavio nam je zanimqiva svedoanstva o ivotu u miru i ratovima sa obiqem ne samo linih impresija nego i znaajnih podataka za kulturnu istoriju Beograda na poetku 20. veka. Iz wegovih zapisa vidi se i mnogo linog: da je rawavan i kad je vojevao i kad je projektovao i kad je iveo, kao uostalom i svako qudsko bie ali, on je takve situacije razumevao kao incidente, bez samosaaqewa. Pravilo je uvek bila lepota koju je iveo punim pluima do kraja.

DEROKO, Aleksandar 118. Sveta gora / A. Deroko. Beograd : Turistika tampa, [b.g.]. 35 str. , [80] str. s tablama : ilustr. I-4796

Pre nego to je objavio kwigu o Svetoj gori 1967. god. Deroko je tri puta posetio Hilandar 1954, 1956. i 1965. Za to vreme je obiao dva puta amcem celo poluostrvo, posetio veinu manastira u kojima je i noivao, napravio veliki broj crtea i fotografija. Kwiga je, kako sam Deroko kae turistiki obilazak sa zadravawem na najinteresantnijim momentima, ali i vie od toga. To je katkad predavawe iskusnog profesora istorije sredwovekovne arhitekture, a zatim neposredan, qudski topao opis mesta: Susneica u lice. Levo stewe i ibqe; desno dole besni more. Staza uska. Mazga bira gde e stati, a sve ide samom desnom ivicom. Dole neke bele kosti: tu se, kae, omaklo mule kad je nosilo stvari nekog advokata koji je nekim poslom dolazio u manastir... Pod seditem na tvrdim letvicama samara, kroz tkaninu bisaga od kostreti, flo, flo, vode koja niz nogavice curi daqe u cipele.

61

Shodno popularnom karakteru kwige, uoqiv je Derokov trud da ona ima poseban, naroito lep izgled: poev od korica na kojima se nalaze wegove slike sa motivima sa Hilandara, preko karte Hilandara na unutrawoj strani korica, originalnog reewa naslovne strane, unutrawih (od arhitektonskih do umetnikih) ilustracija do izbora fogografija kao naroite vrednosti. Vie kvadratni format, tvrdi povez i obim kwige odaju savren sklad, da svako ko je kao obian predmet uzme u ruke ne poeli da je odmah ostavi. Ve naredna izdawa ove kwige nisu imala tako srena reewa.

119. Beograd na susretu dva veka / Aleksandar Deroko // Beograd u

seawima 1900 1918 / urednik Milan okovi. Beograd : Srpska kwievna zadruga, 1977. Str. 9 42 ; ilustr. II-25205
Klepala u manastiru Hilandaru

120. Neka familijarna seawa i poneto jo iz starih pisama /

Aleksandar Deroko // Bal u Elemiru / Stevan Sremac ; familijarna seawa zabeleio i crtee uz wih uradio Aleksandar Deroko. Beograd : Srpska kwievna zadruga, 1979. Str. 47 64 : ilustr. III-3305
121. Seanja / Aleksandar Deroko // Urbanizam Beograda. god. 14, br.

66,67 (1982), Str. 8285 1-859

Posle nekoliko Derokovih tekstova intimnog karaktera o doivqajima starog Beograda objavqenih u periodici, uz nagovor pisca Mome Dimia, pojavila se wegova zbirka memoarske proze A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom. Naziv kwige je, u stvari, Derokov tekst sa crtea koji je tampan na koricama. Pored izuzetnih ilustracija, Deroko, bez sopstvenih pretenzija, ovog puta potvruje kwievni talenat i otkriva sebi svojstven duhoviti jeziki izraz.

62

122. A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom / Aleksandar Deroko.

Beograd : Narodna kwiga, 1983. 331 str. : ilustr. I-27116 123. Mangupluci oko Kalimegdana / Aleksandar Deroko. 1. izd. Beograd : M. Dimi, M. Dramianin, 1987. 320 str. : ilustr. (Pozajmqeno od Mome Dimia)
124. Uspomene Beograanina / Aleksandar Deroko ; izbor Moma Di-

mi, Dragan Lakievi. Beograd : Srpska kwievna zadruga, 2000. 119 str. : ilustr. (Mala biblioteka Srpske kwievne zadruge) I-45807

Mangupluci oko Kalimegdana iz 1987. godine je druga zbirka memoarske proze Aleksandra Deroka koja novim priama samo upotpuwuje sliku onog istog Beograda iz Jeroplana . Kwiga je puna novih Derokovih crtea, ali je interesantno da se slika koja je objavqena na koricama pod nazivom Ringipil iz 1960. god. sa posvetom Ivanki i potpisom S. (Saa), ne nalazi ni u jednoj od privatnih niti javnih zbirki Derokovih slikarskih radova, koje smo imali prilike da vidimo. Zanimqivo je i to to se motiv sa ove slike nije ponavqao u wegovim kasnim likovnim radovima te deluje sasvim novo i posebno.

63

to si bre ia toliko bolesan,

tu, olovka, 409 262 mm iz privatne zbirke Mome Dimia

64

DRUGI O WEMU

O prijateqstvu uopte teko da bi se u najkraem moglo neto rei a da to ne budu banalne fraze. Tako na primer i o qubavi ili o mrwi. Prijateqstvo je odnos izmeu dva bia pri kome se ona slau i razumeju u mnogo kojeemu, oseaju potrebu bliskosti i poverewa uz otsustvo svake sebinosti. Ovo zvui banalno uslovqeno je pak uroenim osobinama qudi pa kad se obostrane oseajnosti podudaraju sklapa se i prijateqstvo... Tako je Deroko odgovarao na pitawa o prijateqstvu. Iz onoga to su o wemu pisali i govorili oni koji su ga poznavali, vidi se da je bilo puno qudi ija se oseajnost podudarala sa wegovom. Bilo ih je puno koji su sa wim imali bliske odnose obostranog razumevawa, liene bilo kakve sebinosti. Moe se slobodno rei da je irio virus ozarenosti lepotom i reklo bi se da je to bio taj magnet koji je wemu dovodio qude najrazliitijih obrazovawa, interesovawa, socijalnih porekla i statusa. Strpqiv, pristupaan, spreman da saslua sabesednika, bez ikakvog zazirawa se esto saglaavao i sa miqewem mlaih kolega i prijateqa. ak i kada bi uoio neto sa im se ne slae, saoptavao je i to jasno ali bez egrsti ili opore nadmenosti autoriteta, pitomo i dobronamerno. Wegovo precizno, pronicqivo oko, sposobno da uoi detaq, bilo je u stawu da u tom detaqu najlepe izvue, objasni, prikae u svoj sadranoj raskoi i ono to je relevantno, podigne na nivo univerzalnog i objavi. Tako je inio sa spomenicima sredwega veka, tako sa narodnim neimarstvom ili pokustvom, tako je predavao, slikao, pisao uspomene, tako se i druio, iveo ivot. Sve sa tewom da kao konstantu istakne lepotu i u woj ne uiva sam, nego je primakne svakome ko eli da je vidi.

65

Povodom 90-og roendana Aleksandra Deroka, wegovi bliski prijateqi i saradnici okupqeni u izdavakoj kui Turistika tampa objavili su 1984. godine kwigu Deroko i drugi o wemu. Prireiva je bio Radovan Popovi, recenzenti Svetislav Mandi i Petar Marjanovi, a uvodni tekst napisao je Pavle Savi. Monografija je bogato ilustrovana Derokovim crteima, umetnikim slikama i fotografijama. U woj se pored nekoliko Derokovih napisa i citata, nalaze i tekstovi Radovana Popovia, Mihaila Mitrovia, Branislava Milenkovia, Slobodana Nenadovia, Zorana B. Petrovia, Bogdana Bogdanovia, Adama Puslojia, Pavla Vasia, Andreja Mitrovia i Milana okovia.

POPOVI, Radovan 125. Deroko i drugi o wemu / priredio Radovan Popovi. Beograd : Turistika tampa, 1984. 69, XLIV str. III-4187 BOGDANOVI, Bogdan 126. Aleksandar Deroko / Bogdan Bogdanovi // Umetnici akademici 1968 1978. Beograd : SANU, 1981. Str. 205 218. II-34409 DIMI, Moma 127. Kue i drugi neimarski dani / Moma Dimi // Gradina. god. 16, br. 8 9/81, Str. 174 185 -947
128. Pustolovi Duha // Hilandarski razgovor / Moma Dimi. Novi Sad :

Knjievna zajednica Novog Sada, 1989. Str. 4575 II-48923

O Deroku su pisali mnogi wegovi prijateqi i saradnici, uglavnom vitezovi okruglog stola koji su se u domu Derokovih na Topliinom vencu 6 sakupqali svake srede i subote u podne da uz aicu rakije ostanu po nekoliko sati u druewu i razgovoru o raznim zbivawima. Na slici su Derokovi u drutvu sa Nadom Doroki.

66

DOROKI, Nada 129. Bio jednom jedan Aleksandar Deroko / Nada Doroki // Otrgnuto od zaborava / Nada Doroki. Beograd : Nova, 1997. Str. 250 269 I-43589 IVADINOVI, Petar 130. Aleksandar Deroko // Moje uverenje / Petar ivadinovi. Beograd : Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1984. Str. 4155 I-28685

Kwiga Aleksandar Deroko je objavqeni diplomski rad mladog autora Zorana M. Jovanovia. Faktografski potkrepqeno i veoma nadahnuto autor pria o Derokovom ivotu izdvajajui mnogobrojne delatnosti wegovog rada. Ovo delo je pouzdan izvor dragocenih podataka.

JOVANOVI, Zoran M. 131. Aleksandar Deroko / Zoran M. Jovanovi. Beograd : Republiki zavod za zatitu spomenika kulture ; Drutvo konzervatora Srbije, 1991. 120 str. ; ilustr. II-53996 KUJUNYI, Miodrag 132. Sa mosta uspomena // Pesnik u koi medveda / Miodrag Kujunyi. Novi Sad : Matica srpska, 1986. Str. 35 39 I-30976 PETROVI, Zoran B. 133. Roendanska estitka akademiku Aleksandru Deroku / Zoran B. Petrovi // Arhitektura urbanizam. God. 13, br. 73 (1973), Str. 67 1-696

67

68

SADRAJ
Aleksandar Deroko (1894 1988) Al. Deroko Umetnost je najplemenitije uzbuewe Uvodne napomene Biografija
Poreklo, detiwstvo i kolovawe Pilotirawe i vojevawe Karijera ivot sa Ivankom Druewe sa Rastkom

5 9 13 17 19
19 21 23 26 28

Arhitektura
Istorija arhitekture Antika i sredwovekovna arhitektura
Monumentalna arhitektura Gradovi i utvrewa

31
31 32
32 37

Narodno neimarstvo i etnologija Istraivawe i zatita graditeqskog naslea Projektantski rad

39 44 50

Slikarski rad Kwievni rad Drugi o wemu

55 61 65

69

Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi Za izdavaa dr Stela Filipi Matutinovi Urednik kolekcije Marija Vrani-Igwaevi Autori izlobe i kataloga Marija Vrani-Igwaevi Dubravka Miloevi Tehniki saradnik Gordana Grbovi Dizajn Mirjana Pitalo-Gligorijevi Izbor slika i crtea iz umetnike zbirke Galerije SANU Prof. dr Ranko Radovi Fotografije Vladimir Popovi Priprema Dejan Dimitrijevi tampa tamparija Raduni, Qube Kovaevia 7 Tira 500 primeraka

Realizaciju Izlobe i tampawe Kataloga pomogli su: Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Arhitektonski fakultet u Novom Sadu Zavod za izdavawe uybenika u Beogradu Galerija, Arhiv i Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti Biblioteka arhitektonskog fakulteta Divna okovi, Anika Skovran, Moma Dimi, Aleksandar Dimitrijevi, Petar Marjanovi. 70

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 72.071.1:929 Deroko A. (083.824) 012 Deroko A. VRANI-Igwaevi, Marija Aleksandar Deroko : 1894-1988 : katalog izlobe / [autori izlobe i kataloga Marija Vrani-Igwaevi, Dubravka Miloevi ; fotografije Vladimir Popovi]. - Beograd : Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi, 2004 (Beograd : Raduni). - 72 str. : ilustr. ; 24 cm . - (Legende Beogradskog univerziteta) Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira 500. - Str. 5-7: Aleksandar Deroko (1894-1988) / Branislav Milenkovi. - Str. 9-11: Al. Deroko / Mahajlo Mitrovi. - Str. 13-15: Umetnost je najplemenitije uzbuewe / Moma Dimi ISBN 86-7301-017-9 ISBN 86-7301-012-8 (za izdavaku celinu) 1. Gl. stv. nasl. 2. Miloevi, Dubravka a) Deroko, Aleksandar (1894-1988) Izlobeni katalozi COBISS.SR-ID 117524492

71

72