Seminarski rad Drutvo sa ogranienom odgovornou i njegova uloga u privredi

1.Uvod
Drutvo sa ogranienom odgovornou nastalo je iz potrebe kombinovanja karakteristika drutava lica i drutva kapitala, te otuda ima osobine i jednih i drugih to, oteava njegovo pojmovno odreivanje. Ipak, ono se moe definisati kao drutvo sa pravnim subjektivitetom, koje posluje pod zajednikom (personalnom ili realnom) firmom i fiksiranom osnovnom glavnicom, obavljajui odreenu privrednu delatnost uz odgovornost celokupnom svojom imovinom (potpuna odgovornost). Najee se radi o drutvu sa malim kapitalom i malim brojem lanova drutva (primeren je oblik porodinog preduzea). Drutva sa ogranienom odgovornou osnivaju pravna i fizika lica ulaganjem svojih novanih ili nenovanih sredstava radi obavljanja zajednike delatnosti i radi ostvarivanja profita. Ulozi lanova predstavljaju poetni kapital. Ovaj oblik preduzea kao organe upravljanja ima upravni odbor, skuptinu, nadzorni odbor i direktora preduzea. Drutvo sa ogranienom odgovornou moe prestati kao i sva druga preduzea, ako postoje osnovi prestanka predvieni za likvidaciju drutva, uslovi za otvaranje steaja, kao i u sluaju statusnih promena (spajanja, pripajanja, podele ili transformacije drutva).

Seminarski rad Drutvo sa ogranienom odgovornou i njegova uloga u privredi

6. Zakljuna razmatranja
Drutvo s ogranienom odgovornou jeste privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Drutvo s ogranienom odgovornu odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. lan drutva s ogranienom odgovornou ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva. Drutvo s ogranienom odgovornosu moe imati najvie 50 lanova. Ako se broj lanova drutva s ogranienom odgovornou povea iznad broja od 50 lanova, ali ne vise od 100 lanova, i ako se taj broj odri u periodu duem od godinu dana, to drutvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcionarskog drutva. lanovi drutva s ogranienom odgovornou svoje meusobne odnose u drutvu, kao i odnose sa drutvom, ureuju slobodno ako zakonom nije drukije ureeno. Novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 500,00 (petstotina) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od ega se najmanje polovina 250,00 (dvestapedeset) evra uplauje na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se uplauje na raun drutva u roku od dve godine od dana registracije. Drutvo sa ogranienom odgovornou se iz nemakog prava brzo proirilo i u druge zemlje. Taj proces stalno prati pitanje kako se ova institucija razvija u razliitim ekonomskim i pravnim uslovima. Svi zakonodavci, pa i slovenaki, su bili pred dilemom da li i koliko preuzeti slina pravila iz nemakog uzora i na koja pitanja i kako dati svoj odgovor. Pri tome se nisu dovodili u pitanje najbitniji elementi ove forme drutva, po kojim se ona razlikuje od drugih formi drutva i koji su uslovili njenu iroku prihvaenost u privrednoj praksi. U preostalom segmentu pravne regulacije, u slovenakom pravu na deluje vidljiv pokuaj da se stvori koncepcija koja najvie odgovara sistemski potrebama privrede i njihovoj racionalnoj organizaciji, na osnovu ve postojeih reenja u uporednom pravu, bez apriornog njihovog prihvatanja ili odbijanja. Pri tome se vodilo rauna i o potrebi usaglaavanja pravnih pravila sa ekvivalentima u Evropskoj uniji. To koncepcijski znai da je ono strukturirano kao drutvo kapitala, koje sadri i elemente personalnih drutava do nivoa koji odgovara lanovima drutva. Izbegavajui da se kreira samo droga zatvorenija varijanta akcionarskog
16

Seminarski rad Drutvo sa ogranienom odgovornou i njegova uloga u privredi

drutva, insistira se na razradi onih specifinosti koje jaaju njegovu privlanost za investitore. Na planu naelnosti, posebno se izdvaja i vrlo afirmativan pristup autonomnom ureenju odnosa vezanih za rad i funkcionisanje drutva. Za slovenako pravo je upravo karakteristino daje ovaj oblik drutva ustrojen kao vrlo fleksibilan mehanizam i pravni oblik koncentracije sitnog i srednjeg kapitala, sa izraenim personalizovanim odnosima izmeu lanova. Meutim, zahvaljujui iroko zasnovanoj autonomiji volje, koja omoguava prilagoavanje konkretnim potrebama lanova, ne iskljuuje se ni njegovo korienje za vei obim poslovanja. Pri tom, jedini limitirajui element je sadran u maksimiranju broja lanova, to iskljuuje njegovo korienje od strane veeg ili velikog broja lanova. Ovakav pristup, koji znai iroku primenu i znaaj autonomnog ureenja odnosa vezanih za rad i funkcionisanje drutva sa ogranienom odgovornou, je u osnovi preuzet iz nemakog prava, za koga je ono posebno karakteristino. To vai i za vrlo elastino postavljenu strukturu organa. Meutim, osim slinosti, postoje i razlike izmeu ova dva prava, izraenije nego to bi se to na prvi pogled moglo pomisliti i koje delimino proistiu i iz razliitog metoda regulisanja. Navedeni koncept je nadograen i originalnim odgovorima na neka od konkretnih problema pravne strukture drutva sa ogranienom odgovornou, ali i reenjima iz drugih grana prava. U svojevrsnoj kompilaciji pravnih reenja, kojima se demonstrira tenja za nezavisnim i autonomnim razvojem u ovoj oblasti, koriste se i pravila koja prvobitno potiu iz francuskog prava. Ilustrativne su odredbe o maksimiranju ukupnog broja lanova drutva.

17

Seminarski rad Drutvo sa ogranienom odgovornou i njegova uloga u privredi

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Vasiljevi M., Poslovno pravo, Beograd, 1999. Kostadinovi D., Osnove privrednog prava, 2004. Kostadinovi S., Mrki D., Kompanijsko pravo, N.Sad, 2004. Srdi D., Poslovno i finansijsko pravo, Via poslovna kola aak, Beograd, 2006. Stankovi M., Stankovi S., Meunarodno poslovno pravo, Beograd, 2002. Zakon o drutvima sa ogranienom odgovornou Nemake, (1892). Zakon o drutvima sa ogranienom odgovornou Austrije, l. 52 (1906). Zakon o privrednim drutvima Maarske, par. 171 (1988). Obligationenrecht / Zakon o obligacijama vajcarske, l. 772, st. 1 (1992).

10. Zakon o gospodarskih drubah, Uradni list Republike Slovenije, br. 30 (1993). 11. Zakon o privrednim drutvima Republike Srbije (2004) 12. Zakon o registraciji privrednih subjekata Republike Srbije (2004) 13. www.akademac.info

18

Seminarski rad Drutvo sa ogranienom odgovornou i njegova uloga u privredi

Sadraj
1.Uvod .......................................................................................................... 1 2.Pojam i osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou ....................... 2 2.1.Osnovne karakteristike drutva ............................................................. 5 2.2.Osnivaki akt drutva ............................................................................ 6 2.3.Ugovor lanova drutva......................................................................... 7 3.Prava i obaveze lanova drutva ............................................................... 8 4.Organi drutva ........................................................................................... 9 4.1.Skuptina ............................................................................................... 9 4.2.Direktor ili upravni odbor ................................................................... 10 4.3.Nadrzor nad poslovanjem drutva ....................................................... 10 5. Prestanak drutva sa ogranienom odgovornou ................................. 14 6. Zakljuna razmatranja ............................................................................ 16 Literatura .................................................................................................... 18

19