Mangan Mn

Bioloki znaaj
Mangan je esencijalni mikroelement za oveka. Mangan uestvuje u mnogim
enzimskim sistemima. Deluje kao kofaktor u enzimima koji su neophodni za
proizvodnju energije, a ukljuen je i u metabolizam glukoze. Takoe je neophodan
za sintezu DNK i RNK molekula.
Toksinost
Nisu zabiljeeni sluajevi trovanja manganom putem prehrane. U prirodi nema
slobodnog mangana ve u obliku jedinjenja. Zabiljeeni su sluajevi trovanja
manganom u rudnicima i elianama usljed inhalacije praine ili isparenja bogatih
manganom. Do izloenosti dolazi ve pri eksploataciji ruda, preradi rude i topionici
rude. Najvee koliine mangana koriste se u elianama za proizvodnju
visokokvalitetnog elika. Do profesionalne izloenosti dolazi i pri proizvodnji stakla.
Porastom upotrebe bezolovnog benzina dolazi do znatnog porasta izloenosti
stanovnitva manganu.
Posledice toksinosti su poremeaj rada centralnog nervnog sistema, a u literaturi
su opisane kao "mangansko ludilo". Simptomi ukljuuju nekontrolisani smeh,
impulsivnost, nesanicu, nasilno ponaanje i halucinacije. Zbog inhibicije enzima koji
uestvuju u oksidativnim procesima, u elijama dolazi pri trovanju manganom, do
stvaranja slobodnih radikala, naime smatra se da jon trovalentnog mangana
pojaava autooksidaciju enzima pri emu nastaju slobodni radikali koji dovode do
peroksidacije masti u centralnom nervnom sistemu. Soli mangan oksida u visokim
koncentracijama deluju iritativno na kou i sluzokou.

Toksine supstance
M ar i j a D i m i t r i j e v i

Glavni put ulaska mangana u organizam profesionalno izloenih osoba jeste

inhalacija. Manje koliine mangana mogu dospeti u organizam i preko organa za
varenje i preko koe. Nakon apsorpcije mangan se krvotokom distribuira do jetre,
bubrega, mozga, miia i pankreasa. Iz jetre se eliminie preko ui odakle se
izmetom izbacuje iz organizma.
tetni efekti koji se javljaju pri velikom unosu mangana su retki i ukljuuju pojavu
letargiju, nevoljne pokrete, a u teim sluajevima i komu.

NOx
NOx je uoptena forma za mono-azotne okside (NO i NO 2). Ovi oksidi nastaju
prilikom procesa sagorevanja. Na normalnoj, ambijentalnoj, temperaturi kiseonik i
azot ne reaguju meusobno. Prilikom rada motora sa unutranjim sagorevanjem,
sagorevanje smee vazduha i goriva proizvodi dovoljno visoku temperaturu da bi
izazvalo endotermnu reakciju atmosferskog azota i kiseonika u plamenu. U
gradovima gde je saobraaj gust, koliina azotnih oksida je primetna i moe biti ak
i tetna.
Bioloki znaaj
Uprkos tome to je jednostavan molekul , NO je osnovna komponenta u oblasti
fiziologije i imunologije. Kod sisara ukljuujui i oveka , NO je vaan molekul koji
uestvuje u mnogim fiziolokim i patolokim procesima. Nizak nivo NO je vaan u
zatiti organa kao to je jetra od hemijskog otecenja.
Toksinost
Azot -dioksid je otrovan ako se udie. Meutim, kako jedinjenje imaja otar miris,
lako se moe otkriti pri niskim koncentracijama pa se trovanje moe izbeci.
Simptomi trovanja imaju tendenciju da se pojavljuju nekoliko sati nakon udisanja
niske , ali potencijalno smrtonosna doza .

Toksine supstance
M ar i j a D i m i t r i j e v i
Postoje neki dokazi da dugotrajna izloenost NO2 u koncentracijama iznad 40-100
mg/m3 smanjuje funkciju pluca i poveava rizik od respiratornih simptoma.
Prilikom inhalacije, oksidi azota najveim delom dospevaju do plua, zbog
njihove

slabe

mogunosti

otapanja

tenostima respiratornog sistema.

Ispitivanja smrtnosti na ivotinjama pokazala su da je NO 2 oko etiri puta

toksiniji od NO. Dejstvo oksida azota na organizam manifestuje se u tome to oni
dovode do stvaranja poveanih koncentracija methemoglobina (MeHb) u

krvi.

Poznato je da MeHb ne moe da vee kiseonik. Kod ivotinja je primeeno

da

se MeHb uveava ve pri izlaganju koncentracijama od 5 do 10 ppm NO.

tetnost dejstva zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije, ali i od

temperature i prisustva drugih zagaivaa. Oksidi azota tetno deluju i na
vegetaciju, prvenstveno na zeleno lie biljaka, i to na listove koji su tek
razvijeni ili su u razvoju. Ve pri koncentracijama od 0,25 ppm dolazi do opadanja
lia,

smanjenja

prinosa

rasta

biljaka,

naroito

ako

su

one izloene

dugotrajnom dejstvu.
tetno dejstvo azotovih oksida vezuje se takoe za smanjenje vidljivosti, stvaranje
fotohemijskog smoga, razaranja ozona u viim slojevima atmosfere, stvaranje
tetnog ozona u niim slojevima atmosfere, kao i stvaranje kiselih kia.