Botanika u Botanika u 17 17. i . i 18 18. veku .

veku -- osnova osnova

sistematike sistematike
U 17. i 18. veku dolazi do specijalizacije u
nauci. Osnivaju se prva nauna drutva i akademije j p j
nauka:
1603, Rim: The Italian Academy of The Lynx
1657, Florenca(Firenca): The Academy of Experiments
U Nemakoj, J. JUNGIUS osniva akademiju nauka 1622. u
Rostoku Rostoku.
1663, osniva se akademija u Oksfordu, koja za vreme vladavine
arlsa II, kralja Velike Britanije i Irske, dobija ime Royal Society. , j j , j y y
Ona i danas predstavlja svetski najpoznatije i internacionalno
veoma cenjeno drutvo.
1666 osnovanaje Acadmie Franaise u Parizu 1666, osnovanaje Acadmie Franaise u Parizu.
1
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
U b i i i l j i d U botanici se tei pronalaenju prirodnog
sistema za organizovanje i svrstavanje
velikog broja vrsta biljaka velikog broja vrsta biljaka.
Imena koja treba pomenuti u ovom
kontekstu su JUNGIUS RAY a posebno kontekstu su JUNGIUS, RAY, a posebno
CARL v. LINN, koji je uspostavio binarnu
(binomijalnu) nomenklaturu koja je i danas u ( j ) j j
upotrebi i definisao mnoge morfoloke
pojmove. Njegovo se ime vezuje i za pojam
t vrste.
Srodniki odnosi meu taksonomskim
grupama biljnog carstva koji su do tada grupama biljnog carstva koji su do tada
ustanovljeni potvreni su kada je DARWIN
objavio svoju teoriju evolucije. objavio svoju teoriju evolucije.
2
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Intenzivno istraivanje Novog Sveta poetkom Intenzivno istraivanje Novog Sveta poetkom
17. veka, paralelno sa snanom ekspanzijom
evropske civilizacije, odgovorno je za otkrivanje p j , g j j
velikog broja novih vrsta. Evropski herbalisti su
herbalima dodavali mnotvo novog materijala.
Zbog rastueg broja novih vrsta, vrlo se brzo
ukazala potreba za preciznijim sistemom
imeno anja (nomenklat rom) i klasifikacijom imenovanja (nomenklaturom) i klasifikacijom
(svrstavanjem) biljaka. Npr., 1542. god, Fuch je
poznavao oko 500 vrsta, Bauhin 1623 god 6000, a poznavao oko 500 vrsta, Bauhin 1623. god. 6000, a
Ray spominje 18000 vrsta ve 1682. god. Rad s
takvim brojem novih biljaka zahtevao je j j j
razdvajanje vrsta i jasno pokazao potrebu
prepoznavanja i opisivanja viih kategorija. )
3
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Andrea Cesalpino (1519 - 1603)
Cesalpino (lat. Caesalpinus), je italijanski botaniar, p ( p ) j j
koji je sliedio Aristotelovu logiku i razmiljanja. Za
klasifikaciju oko 1500 biljaka u knjizi De plantis libri
upotriebio je pre filozofski pristup nego utilitarni, dakle upot eb o je p e o o s p stup ego ut ta , a e
onaj zasnovan na karakteristikama biljaka. Ceslapino je
sledio metodologiju klasifikacije prema dole, logikom
podelom tj poevi s odreenim brojem lako podelom, tj. poevi s odreenim brojem lako
prepoznatljivih grupa - npr., drvee, grmlje, trave i dr., a
nakon toga je sledio podelu u podreene grupe
definisane jednom osobinom Njegova klasifikacija ima definisane jednom osobinom. Njegova klasifikacija ima
32 originalne grupe biljaka koje se pojavljuju kao
srodnici.
Cesalpino je duboko uticao na botaniare kasnijeg
perioda, ukljuujui Tourneforta, Linneausa, i ostale koji
su nastavili da slede sline principe. su astav a s e e s e p c pe.
4
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
C B hi (1560 1624) Caspar Bauhin (1560 - 1624)
Godine 1623., vajcarski botaniar Bauhin
objavio je delo pod nazivom Pinax theatri botanici,
u kome je opisao oko 6000 biljaka. Pinax je dao,
d b i i ik bilj ih i ve tada potrebnu, sinonimiku biljnih imena
navodei i sva imena koja su istoj biljci dali
liiti t i O j d d t lj j t razliiti autori. Ovaj rad predstavlja svojevrstan
botaniki katalog. Bauhin je upotrebio, ali samo
donekle i binarnu nomenlaturu (imena koja se donekle, i binarnu nomenlaturu (imena koja se
sastoje od dve rei), a imao je razumevanja za
koncept grupisanja vrsta u rodove Rodovi nisu koncept grupisanja vrsta u rodove. Rodovi nisu
bili opisani ali su bili definisani karakteristikama
ukljuenih vrsta ukljuenih vrsta.
5
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
John Ray (1627 1705)
Engleski botaniar John Ray objavio je brojne radove.
Najznaajnija botanika dela su mu Methodus plantarum nova (1682) i
Historia plantarum (1686 - 1704) u tri volumena. Poslednje izdanje
M h d b l 1703 d b k 18 000 d k h Methodus-a objavljeno 1703. god. obrauje ak 18.000 vrsta, od kojih
su mnoge van evropske. Ipak, zbog Ray-ovog oskudnog koncepta
vrste, broj stvarno znaajnih opisa je neto manji.
Ray je razvio sistem klasifikacije zasnovan na temelju oblika
biljaka, grupiui ih prema spoljanjoj slinosti. Ray je verovao da je
prihvatljiva klasifikacija ona koja povezuje zajedno biljke sline u
d i bi d j k j i bi odreenim osobinama, a razdvaja one koje se po tim osobinama
razlikuju. Nastojao je da definie vrstu putem morfologije i
reprodukcije.
Nj kl ifik ij j j j iji d k ij k j Njegova klasifikacija je najznaajniji napredak u teorijskoj
botanici 17. veka. Ray-ov je sistem kasnije uticao i na razmiljanja
Jussieua i botaniare iz porodice de Candolle.
Ray i Bauhin se smatraju zaetnicima prirodne klasifikacije tj Ray i Bauhin se smatraju zaetnicima prirodne klasifikacije, tj.
povezivanja onih biljaka koje su sline jedna drugoj.
Danas znamo da slinost esto znai i srodnost, mada to nije bilo
t k d D i k d j k t id j j ih li ij tako sve do vremena Darwina kada je pokrenuta ideja razvojnih linija-
klada.
6
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Joseph Pitton de Tournefort (1656 - 1708) Joseph Pitton de Tournefort (1656 - 1708)
Francuski botaniar Tournefort poznat je po svom
delu Institutiones rei herbariae, objavljenom 1700. god.
I i i j bi l b l k k j Institutiones je bio veoma popularan zbog lakoe kojom
se moglo odrediti oko 9000 vrsta ureenih u 700
rodova. U poreenju s Ray-ovom Istorijom, njegov p j y j j g
sistem klasifikacije bio je vetaki i zato loiji. Njegova
svrha nije bila da povezuje blisko srodne vrste u grupu
ve da pomae u identifikaciji. Tournefort je, meutim, ve da pomae u identifikaciji. Tournefort je, meutim,
dao veliki znaaj kategoriji roda. Premda su koreni ovog
koncepta mnogo stariji, tj. datiraju od Aristotela,
Tournefort se ponekada spominje kao "otac koncepta Tournefort se ponekada spominje kao otac koncepta
rodova".
Upotrebljavao je kategoriju roda na postojan nain
i i jih i Od k i osigurao njihov opis. Od ovog momenta koncept
rodova je dobro uspostavljen u klasifikaciji. Postoje
podaci o njegovom radu i na razvoju grupa viih nivoa. p j g j g p
7
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Carl Linneaus i Linneaus-ov period
Line je, neosporno, jedna od najmarkantnijih
osoba ne samo botanike ve i biologije u osoba, ne samo botanike, ve i biologije u
celini. Roen je u Rashultru u vedskoj 1707.
d P t j l b t i 18 k t god. Postao je slavan botaniar 18. veka, te se
ponekad naziva "ocem taksonomije". Danas
L b l je Line najbolje zapamen po svojoj
doslednoj upotrebi nomenklaturnog sistema,
tj. razvoju binarne nomenklature.
8
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Line se upisao na Univerzitet u Lundu 1727. god., na studije
medicine. Nezadovoljan Lundom, odlazi 1729. god. na Univerzitet u medicine. Nezadovoljan Lundom, odlazi 1729. god. na Univerzitet u
Upsali, gdje je doao pod uticaj dekana Olata Celsiusa koji ga je
upoznao s Radbeckim, profesorom botanike.
Tokom ekspedicija po Laplandu 1732 godine Lineu je znatno Tokom ekspedicija po Laplandu 1732. godine, Lineu je znatno
porastao interes za prirodne nauke. Godine 1735. Line odlazi u
Norveku i brzo zavrava studije medicine na Univerzitetu u
Harderwijku. Tokom boravka u Norvekoj postao je lini lekar j j p j
imunog bankara Georga Clifforda, koji je, na sreu, imao veliki
interes za botaniku i hortikultu. Tri godine provedene u Norvekoj i
putovanja Evropom bile su vrlo znaajne i kreativne godine
Linneovog ivota.
Pre povratka u vedsku 1738. god., objavio je nekoliko radova. Bio je,
takoe, u prilici da sretne mnoge eminentne prirodoslovce tog p g p g
vremena, ukljuuju i John Frederic Gronovius-a i Hermann-a
Boerhaave-a iz Norveke, profesora J. J. Dillen-a i Sir Hans Sloane-a
iz Engleske i brau de Jussieu iz Francuske.
Nakon zavretka medicinske prakse 1741. god. se vratio u vedsku i
postao profesor medicine i botanike na Univerzitetu u Upsali, na
dunost koju je obavljao sve do svoje smrti 1778. god.
9
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Njegova tri najpoznatija dela su:
Systema naturae, (1735. god., et seq.) koja je
d t il j kl ifik ij ki i t blik predstavila njegov klasifikacijski sistem u obliku
opteg prikaza;
Genera Plantarum, (1737. god.) koji je doneo
opise mnogih rodova; opise mnogih rodova;
Species Plantarum (1753. god.), dvo volumenski
k t l id tifik ij bilj k katalog za identifikaciju biljaka.
10
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Line je od strane svojih savremenika proglaen
zaetnikom nove epohe u botanici Danas gledamo zaetnikom nove epohe u botanici. Danas gledamo
na njegov rad kao na vrhunac nastojanja ka kreiranju
upotrebljivog sistema za identifikaciju i klasifikaciju
i organizama.
Iako je njegov sistem bio uspjean za odreivanje
biljaka prirodni odnosi nisu naglaeni i biljke koje biljaka, prirodni odnosi nisu naglaeni i biljke koje
nisu bile srodne, ponekada su grupisane zajedno.
Line je podelio biljke u 24 klase, uglavnom na osnovu
b j j i d i ik Biljk j d i broja, sratavanja i duine pranika. Biljke s jednim
parnikom su smetene u klasu Monandria, s dva
pranika u Diandria, i dalje na slian nain, u p , j ,
Triandria, Tetrandria, Pentandria itd.
Klase su podeljene u redove na osnovu broja
k k S Li k krugova u svakome cvetu. Snaga Lineovog vetakog
"polnog sistema" je u njegovoj jednostavnosti i lakoj
primenljivosti. p e j vost .
11
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Danas smatramo, da je najvei doprinos Linea,
j d l d b i i njegova dosledna upotreba preciznog i
referentnog sistema binarne nomnklature. Pri
tome "referentni" znai, da ime vrste odmah ,
ukazuje na pripadnost rodu. U Species Plantarum,
svaka biljka ima generiko (ili opte) ime, a opisna
fraza od vie rei ima svrhu opisa vrste analogno fraza od vie rei ima svrhu opisa vrste, analogno
naim dihotomim kljuevima. Trivijalno ime (tj.
specifini epitet) tampan je na margini. Ovo p p ) p j g
trivijalno ime originalno je sluilo za indeksiranje.
U osnovi to je skraenica za pravo ime
konstrukcija od vie riei Tek kasnije je konstrukcija od vie riei. Tek kasnije je
prepoznata njegova prava svrha.
Npr.: p
glauca 8. SERRATULA foliis ovato-oblongis
accuminatis serratis, floribus corymbosis
calycibus subrotundis calycibus subrotundis.
12
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Npr.: p
glauca 8. SERRATULA foliis ovato-oblongis accuminatis
serratis, floribus corymbosis calycibus subrotundis.
Generiko ime je Serratula; trivijalno ime, tj. specifini epitet, je
glauca, a opisna fraza od vie rei je foliis ovato-oblongis glauca, a opisna fraza od vie rei je foliis ovato oblongis
accuminatis serratis, floribus corymbosis calycibus
subrotundis.
S l l f b k b l k U d l Serratula glauca formira binarnu strukturu naziva biljke. U delo
su ukljuene, takoe, informacije o prethodnim publikacijama i
ilustracije, o primercima u herbarijumima i o lokalitetima ilustracije, o primercima u herbarijumima i o lokalitetima
sakupljanja primeraka. Pogodnost primene trivijalnog imena u
kombinaciji s generikim je odmah bila uoljiva, a binarni
i t kl t j b i k ih Li ij bi sistem nomenklature je ubrzo iroko prihvaen. Line nije bio
prvi koji je primenio dve rei za imenovanje jedne vrste;
Bauhin i dr. radili su isto tako, ali nikada dosledno. Lineova
nomenklaturna shema preivela je netaknuta sve do danas.
13
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Linne je prepoznao ogranienja koja proizilaze
iz upotrebe malog broja osobina (npr broj iz upotrebe malog broja osobina (npr. broj
pranika) za graenje klasifikacijske strukture,
li d i k d d i j bil l ali pogodnosti kod odreivanja su bile vrlo
velike. Njegova klasifikacijska shema bila je
potpuno vetaka i u osnovi liena
informacijskog sadraja o srodstvu. informacijskog sadraja o srodstvu.
Nomenklaturne pogodnosti uticale su,
delimino na usporavanje progresa botanike delimino, na usporavanje progresa botanike
klasifikacije, ka prirodnim sistemima.
14
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
U svakoj analizi Linneovog rada moraju se, j g j
meutim, razmotriti i uslovi u periodu u kom
je radio. S jedne strane konfuzna situacija u
botanikoj nomenklaturi, a s druge, radovi
Bauhina, Caesalpini-a, Ray-a, Tournefort-a i
ostalih, koje je imao kao osnovu. Line je uveo
red u rastuu koliinu literature i vratio
d d k jedinstvo i jednostavnost u taksonomiju i
literaturu. Zapamen je po svojoj velikoj
iji i ij k i d i energiji i entuzijazmu, te kao izvanredan pisac.
Species Plantarum daje mnotvo informacija o
k l b d k svakoj vrsti ali bez opisa rodova, iako su
Lineovi rodovi esto dobro karakterisane
grupe vrsta.
15
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi
Lineove nastavne sposobnosti rezultirale Lineove nastavne sposobnosti rezultirale
su njegovim dodatnim znaajem. Privukao je
stotine studenata entuzijasta, a meu njima i j , j
Peterkalma, F. Hasselquista, P. Forksskala, P.
Thunberga, D. Solandera, J. Banksa i dr. g J
Lineovu herbarsku zbirku, od velike
vanosti za botaniku (holotipovi!), 1785. god.
prodala je njegova udovica, engleskom
botaniaru J. E. Smithu, jednom od osnivaa
Lineovog udrenja (Linnean Society) u
Londonu gdje je i danas smetena.
H b k l ( ) Herbarijumski listovi (primerci) su
fotografisani, pretvoreni u mikrofilmove te su
d d i i danas dostupni mnogim ustanovama.
16
ISTORIJA BOTANIKE, dr Pea
Janakovi