3.

Izvori meunarodnog prava o ljudskim pravima

V. Dimitrijevi, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima posle etrdeset godina, Arhiv, br. 4, !"", str. #$%# 4& '. Vuini, (e)unarodno*pravni status i za+tita osnovnih ljudskih prava i sloboda, ,odgorica, !!4, str. -!%#. (. .. /ossu0t, 1uide to the 2travau3 pr4paratoires2 o5 the 6nternational 7ovenant on 7ivil and ,olitical 8ights, Dordrecht, !"9& :. 7. van /oven, ;urve0 o5 the ,ositive 6nternational <a= o5 >uman 8ights, u ?. Vasak ,. Alston @urA, :he 6nternational Dimensions o5 >uman 8ights, ,aris, !"-, str. "9 $& 7ustomar0 6nternational >uman 8ights <a=B Cvolution, ;tatus and Duture, poseban dvobroj 1eorgia .ournal o5 6nternational <a= and 7omparative <a=, vol. -E, br. -, !!E& .. ,. >umphre0, :he Universal Declaration on >uman 8ightsB 6ts >istor0, 6mpact and 7haracter, u /. 1. 8amcharan @urA, >uman 8ights :hirt0 Fears A5ter the Universal Declaration, Dordrecht, !9!, str. - %9& :. (eron, >uman 8ights <a=*(aking in the United 'ations, G35ord, !"#& (. 'o=ak, U. '. 7ovenant on 7ivil and ,olitical 8ights 77,8 7ommentar0, ?ehlH ;trasbourgHArlington, !!%& van Dijk van >oo5, str. #$& 3.1. Pojam 6nternacionalizacija ljudskih prava dovela je dotle da je uticaj me)unarodnog prava u ovoj oblasti naroito nagla+en. 6ako se ljudi, kako e se jo+ videti, u svakodnevnom Iivotu, radi ostvarenja svojih prava prvenstveno oslanjaju i pozivaju na norme unutra+njeg prava, ove norme moraju biti u skladu s me)unarodnim i moraju se tumaiti u saglasnosti s me)unarodnim merilima @standardimaA. Da bi se utvrdilo koje norme u tom pogledu obavezuju drIavu i koriste pojedincima i grupama, moraju se poznavati izvori u kojima se te norme nalaze. 6zvori me)unarodnog prava o ljudskim pravima isti su kao i drugi izvori me)unarodnog javnog prava. ,rema savremenim shvatanjima, to su me)unarodni obiaji, me)unarodni ugovori, op+ta pravna naela prosveenih naroda i odluke me)unarodnih organizacija.iJ K 3.2. Meunarodni obiaj Gbiaj je nepisan izvor prava, koji svoje vaIenje nalazi u neprotivrenoj praksi subjekata i u njihovom uverenju da su duIni da postupaju po obiajnom pravilu. U me)unarodnom pravu obiajna pravila su mnogo e+a i vaInija no u veini unutra+njih pravnih sistema, mada ona i dalje u nekima od njih, kao +to je anglosaksonsko pravo @common la=A, zadrIavaju svoj znaaj. 'esumnjivo je da su neka ljudska prava i neka pravila u vezi s njihovim uIivanjem zagarantovana me)unarodnim obiajnim pravom. 6 prema najkonzervativnijim gledi+tima, to se odnosi na apsolutnu za+titu ovekovog telesnog integriteta @zabrana tortureAiiJ-K ,ostoje ak i mi+ljenja da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, bar +to se tie osnovnih odredaba, vremenom prerasla u obiajno pravo.

; obzirom na to da me)unarodno pravo u pogledu obaveznosti obiajnim normama ne pravi razliku izme)u priznatih i nepriznatih subjekata i de 5acto i de iure vlada, sve drIave vezane su i obiajima koji se tiu garantija ljudskih prava. Gvo je vaIno jer jo+ uvek postoje drIave koje nisu rati5ikovale mnoge me)unarodne ugovore o za+titi ljudskih prava, ili su prihvatile vrlo malo takvih ugovora. VaIenje me)unarodnog obiaja za jednu drIavu ne zavisi od njene volje. Gbiajna pravila u punoj meri stupaju na snagu stvaranjem nove drIave. ; druge strane, drIava, ma koliko stara i ma koliko osebujnu civilizaciju imala, ne moIe ih jednostrano ukidati. Gvo valja ponoviti zbog uverenja nekih reIima da mogu da se iskljue iz svetskog pravnog poretka, ako misle da je uperen protiv njihovih interesa, nacije, vere ili drIave. (ada su doskoro sve drIave imale veliku slobodu u postupanju sa svojim drIavljanima @koji su bili njihovi podaniciA, ve u L6L veku se smatralo da strane drIave mogu da protestuju, pa ak i interveni+u kada to postupanje postane naroito surovo. Gvakvo me+anje naziva se humanitarna intervencija. ; obzirom na to da je spremnost da se dejstvuje bila povezana s mnogim politikim i ekonomskim obzirima, humanitarna intervencija se praktikovala samo prema slabijim zemljama @Gtomanska carevina, ?ina, neke a5rike drIaveA, ali ne i protiv vojno jakih strahovlada. Mato je iza+la na lo+ glas, naroito u neevropskim zemljama. (e)utim, u novije vreme postoje sklonosti da joj se opet pribegava u izmenjenom vidu, preko U' i drugih organizacija. U tradicionalnom me)unarodnom pravu bolje su bili za+tieni stranci. :o je proisticalo iz osnovnih prava drIava, koja se re5lektuju na njihove drIavljane. DrIave imaju prema strancima obzira radi drIave iji su oni drIavljani. :o vaIi i danas, ali je zasenjeno naglim razvojem ljudskih prava, koje ovek uIiva kao ljudsko bie, a ne kao pripadnik svoje drIave. ,ostoji pravilo da stranac mora da uIiva postupanje koje nije ispod me)unarodnog minimuma, +to bar znai da ne sme da bude izloIen samovolji i pravnoj nesigurnosti. DrIava se ne moIe pravdati time +to je poloIaj njenih sopstvenih gra)ana jo+ gori, ispod minimuma, i +to ona navodno pravino postupa kada izjednaava strance sa svojim drIavljanima @tzv. nacionalni tretmanA. 'a primer, stranac ne sme da trpi krivine sankcije bez odluke suda i bez minimalnih garantija u postupku& u gra)anskom sporu ne sme mu biti zabranjen pristup sudu @odbijanje pravosu)a d4ni de justiceA itd. Ako se ogre+i o ta minimalna pravila, drIava e biti me)unarodno odgovorna drIavi ijeg je gra)anina o+tetila, ime se pitanje iznosi na me)unarodnu ravan i raspravlja me)u drIavama. Mbog toga nekada izgleda da su stranci povla+eniji od domaih drIavljana. :o se u novije vreme naroito doga)alo u imovinskim odnosima, oblasti koju me)unarodno pravo o ljudskim pravima jo+ uvek sasvim ne reguli+e. 'a primer, po obiajnom pravu, tj. ako nije vezana posebnim ugovorima, drIava moIe da nacionalizuje ili ekspropri+e svaiju imovinu, ali strancima mora da dN pravednu i pravovremenu naknadu, dok prema svojim drIavljanima nema takvu obavezu. Gvo naelo je sporno zbog ranijeg stava zemalja u razvoju i socijalistikih zemalja, koje su smatrale da se puna naknada ne treba davati iz raznih razloga, kao +to su op+ti interes, ispravljanje ranijih nepravdi, prekomerna dobit koju su stranci stekli itd. ,oznate po tome su neke rezolucije 1eneralne skup+tine U', usmerene na uspostavljanje novog me)unarodnog ekonomskog poretka, kao npr. ,ovelja o ekonomskim pravima i obavezama drIava @8ezolucija 1; %-" @LL6LA od -.

decembra !94. godineA. Gvakve odluke donosila je veina sastavljena od napred pomenutih grupa lanica U', uz Iestoko protivljenje razvijenih zemalja. ,olitike promene u 6stonoj i ;rednjoj Cvropi i A5rici dovele su dotle da je takva ideja o novom ekonomskom poretku takorei napu+tena. 3.3. Meunarodni ugovor %.%. . ,ostojei ugovori o ljudskim pravima. 1lavni izvori savremenog me)unarodnog prava o ljudskim pravima su me)unarodni ugovori, dakle, pisani izvori me)unarodnog javnog prava, stvoreni saglasno+u drIava. (e)u njima daleko najvaInije mesto zauzimaju vi+estrani ugovori, od kojih neki obavezuju velik broj drIava. ?rajem juna !!#. godine, najvi+e drIava okupljala je ?onvencija o pravima deteta od -$. novembra !"!. godine, koju je rati5ikovalo !E, a potpisalo jo+ % drIave. Gvaj ugovor je vrlo brzo sakupio toliko potpisa verovatno zato +to se vlade nisu ustruavale da ga prihvate s obzirom na nespornu prirodu obaveza i na to da deca ne predstavljaju potencijalno opasnu i glasnu politiku grupu. (nogo je upeatljiviji uspeh ?onvencije o rasnoj diskriminaciji, koju je u istom trenutku bilo rati5ikovalo E$ drIava, a potpisalo jo+ # drIava, i (e)unarodnog pakta o gra)anskim i politikim pravima @,1,A, najobuhvatnijeg me)u vi+estranim ugovorima o ljudskim pravima, sa %- rati5ikacija i E potpisa.iiiJ%K 'avedeni vi+estrani ugovori su univerzalne prirode, tj. otvoreni su svim drIavama na svetu i teIe da ih obuhvate kako bi uspostavili svetski reIim ljudskih prava. ;klopljeni su pod okriljem U'. ,ored te organizacije, najvi+e inicijative u pripremanju univerzalnih ugovora o ljudskim pravima pokazale su (G8 i U'C;?G. U ovoj oblasti su vaIni i regionalni sistemi za+tite ljudskih prava, koji se uspostavljaju regionalnim vi+estranim ugovorima, otvorenim za drIave jednog kontinenta ili dela sveta. 'ajrazvijeniji takav sistem je onaj u Cvropi, uspostavljen Cvropskom konvencijom o ljudskim pravima od 4. novembra !E$. godine i protokolima uz nju. :o je istovremeno i najstariji me)unarodni sistem za+tite ljudskih prava, a prvi moderan ugovor koji se bavi itavim sklopom gra)anskih i politikih prava i stvara organe koji ih e5ikasno +tite i ija je praksa do sada u tom pogledu najbogatija. :ome je doprinela kulturna i politika bliskost potpisnica, pa su zato one dugo bile iz zapadnoevropskog kulturnog i politikog kruga, koji se nije poklapao s geogra5skim, jer su me)u njima bile i zemlje kao 1rka, :urska i ?ipar. ,adom realnog socijalizma !"!. godine, stvoreni su uslovi i da im se pridruIe i zemlje iz srednje i istone Cvrope. ,osle evropskog, najrazvijeniji sistem stvoren je u Americi, tanije <atinskoj Americi, Amerikom konvencijom o ljudskim pravima od --. novembra !#!. godine ivJ4K i protokolima uz nju. U A5rici je, pod okriljem Grganizacije a5rikog jedinstva, usvojena A5rika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda od -9. juna !" . godine. U Aziji jo+ ne postoji odgovarajui reIim, iako su neke azijske drIave rati5ikovale univerzalne ugovore. %.%.-. ,riroda ugovora o ljudskim pravima. :ehniki, me)unarodni ugovor o ljudskim pravima ne razlikuje se od ostalih me)unarodnih ugovora ali je u su+tini drukiji. Gn je speci5ian me)unarodni ugovor, sklopljen kao i ostali izme)u drIava, ali u korist individualnih korisnika @bene5icijaraA. Gni su ljudska bia u njihovoj vlasti i nadleInosti. Dormalno, drIave ugovornice su se jedna drugoj, me)usobno, obavezale

da e zajemiti, po+tovati i +tititi prava korisnika. 'a taj nain korisnici stiu niz subjektivnih prava koja im garantuju sve ugovornice. U savremenom, jo+ uvek tradicionalnom, me)unarodnom pravu, jedino su se tako mogla potvrditi i garantovati prava koja ovek ima samim ro)enjem i svojstvom ljudskog bia. Mbog ovakve pravne konstrukcije pojavljuju se, kao +to emo videti, te+koe, jer sve saugovornice nisu uvek zainteresovane da remete svoje odnose s drIavom za koju se zna da ne po+tuje ljudska prava svakoga pojedinca. (e)utim, time je postignuto da ljudska prava prestanu da budu, kao ranije, unutra+nja stvar drIave, u koju ne smeju da se me+aju druge lanice me)unarodne zajednice. Otavi+e, po (e)unarodnom sudu pravde, ugovor o ljudskim pravima deluje i van kruga saugovornica, uspostavljajui obaveze prema svakome i za njega su legitimno zainteresovane sve drIaveB ... treba praviti su+tinsku razliku izme)u obaveza drIave prema me)unarodnoj zajednici kao celini i onih prema drugoj drIavi... ,o samoj svojoj prirodi, one prve tiu se svih drIava. ; obzirom na vaInost prava u pitanju, moIe se smatrati da sve drIave imaju legitiman interes za njihovu za+titu& to su obaveze erga omnes. @,resuda u sluaju /arcelona :raction @/elgija protiv OpanijeA od E. 5ebruara !9$, para. %%A.vJEK ,rema tome, ugovor o ljudskim pravima je u pravom smislu rei ugovor*zakon i sasvim je daleko od ugovora*pogodbe. 'jime drIave ne razmenjuju prestacije ve uspostavljaju objektivni reIim ljudskih prava, na koji svako moIe da se poziva. :o ima razne posledice, me)u kojima je i ona koja se odnosi na sukcesiju takvih ugovora, tj. na to hoe li ugovor o ljudskim pravima obavezivati sukcesore drIave koja je rati5ikovala ugovor. ,rema l. %4. ?onvencije o sukcesiji drIava u pogledu ugovora od -%. avgusta !9". godine, svi ugovori*zakoni prenose se na drIave koje u sluaju promene teritorijalnog suvereniteta @raspada, otcepljenja itdA do)u na mesto drIave prethodniceB
... kada se deo ili delovi drIave odvoje da bi stvorili jednu ili vi+e drIava, bez obzira da li drIava prethodnica i dalje postojiB @aA svi ugovori koji su bili na snazi na dan sukcesije drIava u odnosu na celu teritoriju drIave prethodnice ostaju na snazi za svaku tako nastalu drIavu sukcesora...

Gvo naroito vaIi za ugovore o ljudskim pravima. :o se pokazalo povodom doga)aja u .ugoslaviji. /ez obzira na spor oko toga jesu li sve drIave nastale na teritoriji biv+e ;D8. u istom poloIaju @tj. da li je ;8. nastavlja ;D8. ili neA, ?omitet za ljudska prava stao je na stanovi+te da ih ugovori o ljudskim pravima koje je rati5ikovala ;D8., a naroito ,1,, i dalje obavezuju, jer ...svi narodi na teritoriji biv+e .ugoslavije imaju pravo na garantije iz ,akta, i jer su ...nove drIave u granicama biv+e .ugoslavije na svojim teritorijama nasledile obaveze biv+e .ugoslavije na osnovu ,akta.viJ#K %.%.%. ,olitiki sporazumi @meko pravoA. ;avremeni me)unarodni Iivot i me)unarodno pravo poznaju vrstu me)unarodnih sporazuma politike prirode, koji nisu me)unarodni ugovori u pravom smislu rei. 'jih sklapaju politiki organi vlade, pa i +e5ovi drIava ali oni u drIavama u ije ime su sklopljeni ne prolaze kroz postupak usvajanja me)unarodnih ugovora, npr. ne podleIu rati5ikaciji. Gbaveze koje se tako preduzmu nisu pravne, nego politike, +to izme)u ostalog znai da u sluaju nepo+tovanja sankcije nee biti pravne ve politike. U praksi, ova razlika ne mora da bude od velikog znaaja, jer politiki pritisak partnera u sporazumu moIe da bude vrlo jak i drIave ga nerado zanemaruju.

U savremenom me)unarodnom pravu se sve norme bez pravnih sankcija, pa i one iz ovakvih sporazuma, nazivaju meko pravo @so5t la=A. Ma ljudska prava u Cvropi od najveeg su znaaja pravila sadrIana u raznim dokumentima usvojenim na sastancima ?on5erencije o evropskoj bezbednosti i saradnji @?C/;A sada Grganizacije za evropsku bezbednost i saradnju @GC/;A. Autoritet odluka ?C/; @GC/;A poiva i na tome +to se one mogu doneti samo saglasno+u @konsensusomA svih uesnica. ?C/; jedno vreme nije bila me)unarodna organizacija u pravom smislu rei ve niz sastanaka evropskih drIava, ;AD i ?anade, zapoetih jo+ !#E. godine radi razmatranja nere+enih posledica Drugog svetskog rata na evropskom kontinentu. Gd isprva sporednog pitanja, ljudska prava su se s vremenom u ?C/; pretvorila u najbitnije. 'aela o po+tovanju nekih osnovnih prava i sloboda, sadrIana u Mavr+nom aktu, usvojenom !9E. godine na sastanku na vrhu u >elsinkiju, ponavljana su i razra)ivana u nizu sporazuma usvojenih na kasnijim skupovima, od kojih su najzna* ajniji ,ariska povelja za novu Cvropu @ !!$A i drugi dokumenti vezani za ljudsku dimenziju, a naroito dokumenti ?openhagenskog @ !!$A i (oskovskog sastanka @ !! A ?on5erencije o ljudskoj dimenziji ?C/;. PQDMa sada najpotpunija zbirka dokumenata ?C/; je A. /loed @urA, :he 7on* 5erence on ;ecurit0 and 7o*Gperation in Curope, DordrechtH/ostonH<ondon, !!%. 'e+to pre nje iza+la je na 5rancuskom zbirka C. Decau3 @urA, ;ecurit4 et coop4ration en Curope. <es te3tes o55icielsB <a Documentation 5ranRaise, ,aris, !!-. 'eki od njih objavljeni su u prevodu Dimitrijevi <azin.S Ma socijalistike zemlje istone i srednje Cvrope, ije su vlade s velikim podozrenjem gledale na gra)anska i politika prava, ovo je imalo velike posledice. 'e samo +to su ljudska prava putem obaveznog objavljivanja dokumenata ?C/; poela da stiu pravo gra)anstva u socijalistikim zemljama i tako porodila mnogobrojne helsin+ke komitete i povelje, nego su i predstavnici tih zemalja bili postepeno uvueni u dono+enje odluka ?C/; o ljudskim pravima, koje su postajale sve bogatije, obimnije i podrobnije. U tom je procesu, sve do !! . godine, uestvovala na vidan nain i .ugoslavija.
Gvaj nain sadejstva drIava dobio je obeleIja me)unarodne organizacije tek pretvaranjem u Grganizaciju za evropsku bezbednost i saradnju !!4. godine. ;porazumi i druge odluke u okviru ?C/; predstavljaju dosta nepregledan konglomerat, gde se esto ponavljaju pravila ve sadrIana u me)unarodnim ugovorima. 'ajzanimljivije su tamo gde su oti+le dalje od njih, kao npr. u oblasti prava etnikih i nacionalnih grupa, koje obuhvataju i manjine @vidi 66. 4A. U tom pogledu je naroito vaIan Mavr+ni dokument ?openhagenskog sastanka ?C/; od -!. juna !!$. godine. 6sto tako, odlukama ?C/; stvoreni su i mehanizmi za nadzor nad ispunjavanjem politikih obaveza u oblasti ljudskih prava @vidi 6.9. A.

3.4. Op a naela koja priznaju prosve!eni narodi Gvaj izvor me)unarodnog prava je, kako sam naziv kaIe, op+tije prirode, jer ne sadrIi konkretna pravila nego naela koja treba primenjivati ako podrobnijih pravila nema i na osnovu kojih treba postupati pri tumaenju drugih normi. Gva se naela izvode iz principa zajednikih svim ili veini priznatih pravnih sistema sveta. U oblasti ljudskih prava najvaInija je primena ovih naela da bi se objasnili i opisali standardi, tj. pojmovi koji norme me)unarodnog prava sadrIe bez posebnog de5inisanja. :akve su npr. rei kao samovoljan @arbitraranA, razuman, najteIa krivina dela, surovo i poniIavajue postupanje itd.

Gva se naela naroito esto sreu kada je re o procesnim pravilima. Titav skup ljudskih prava vezanih za pravino su)enje @+to je izraz iste vrsteA ne bi se bez osnovne saglasnosti svih pravnih sistema mogao tumaiti. 6ako se postupci u raznim zemljama razlikuju u pogledu uloge sudija, tuIilaca, odbrane itd, pravino su)enje svuda podrazumeva neke osnovne elemente, kao +to su ravnopravnost stranaka, pravo da se bude saslu+an i da se podnesu dokazi, dostupnost dokaza i svedoka svim stranama itd. (oIe se ak tvrditi da neka pravila koja potiu iz neobaveznih akata, kao +to su preporuke me)unarodnih organizacija, preko ovih naela posredno stiIu u me)unarodno pravo, ako je veina drIava usvojila preporuke i prenela ih u svoja zakonodavstva. 6z njih se onda uop+tavanjem mogu izluiti naela, koja se potom vraaju u me)unarodni sistem. 3.". Odluke meunarodni# organiza$ija Gdluke me)unarodnih organizacija esto se ne navode me)u izvorima me)unarodnog javnog prava, uglavnom zato +to ih ne pominje ;tatut (e)unarodnog suda pravde. U novije vreme, pak, uticaj ovih odluka na me)unarodno pravo sve je vei, naroito u oblasti ljudskih prava. ,ostoje razliite vrste ovakvih odluka. 'eke od njih su nesumnjivo pravno obavezne, jer potiu od organa koji su statutom me)unarodne organizacije ovla+eni da tako odluuju. 'ajbolji primer je ;avet bezbednosti, koji po ,ovelji moIe da donosi obavezne odluke ako se suoi s agresijom ili pretnjom miru. Gve odluke su obino pojedinane i ne stvaraju mnogo op+tih pravila, ali me)u njima ima i onih koje sadrIe itav sistem op+teobaveznih normi. :akva je 8ezolucija ;aveta bezbednosti br. "-9 @ !!%A, kojom je uspostavljen (e)unarodni tribunal za su)enje licima odgovornim za ozbiljna kr+enja me)unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv+e .ugoslavije od !! . godine. ;tatut toga sudskog tela, pridodat 8ezoluciji, sadrIi niz pravila o deliktima, kaznama, sastavu, nadleInosti i postupku ;uda, postavljanju i radu tuIioca, izdavanju osumnjienih, izdrIavanju kazne itd. Gvoj odluci se stavljaju mnogi politiki prigovori, kojima se dodaju i neki pravni, kao i to da ;avet bezbednosti, kao politiki organ, nije ovla+en da stvara sudsku instituciju. ; druge strane, tvrdi se da ;avet, kada, kao u sluaju doga)aja na jugoslovenskom prostoru, utvrdi da postoji pretnja miru, moIe da donosi sve odluke koje smatra celishodnim. Gp+tije su po pravilu preporuke me)unarodnih organizacija. U oblasti ljudskih prava od ogromne je vaInosti Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima @Univerzalna deklaracijaA, za koju se smatra da je jedan od najvaInijih dokumenata LL veka @vidi 6.%A. Univerzalna deklaracija spada u tzv. sveane preporuke 1eneralne skup+tine U', one preporuke kojima taj organ U' hoe da nazivom, nainom dono+enja i op+tom atmos5erom podari posebnu vaInost. Testo se, suvi+e upro+eno i u krajnjoj liniji pogre+no, preporuke me)unarodnih organizacija opisuju samo kao akti koji nisu pravno obavezni, ime se kaIe +ta oni nisu, a ne +ta jesu.viiJ9K ,ravni e5ekti ovih preporuka su upadljivi. 'jima se moIe dati bliIi sadrIaj pravno obaveznim normama, kao +to je uinila Univerzalna deklaracija u odnosu na uop+tenu obavezu lanica U' da po+tuju ljudska prava iz ,ovelje U' i neke obiajne norme. 'jima se mogu uspostaviti merila na osnovu kojih se konstatuje da je neki subjekt prekr+io pravo, sa svim posledicama koje odatle mogu proistei. Gni

organi U' koji mogu da pokreu postupke za ispitivanje masovnih kr+enja ljudskih prava u nekim zemljama, zasnivaju svoje odluke na kriterijima iz Univerzalne deklaracije @vidi 6.9. .4A. Ako je usvojena velikom i reprezentativnom veinom i ako joj je renik kategorian, deklaracija se moIe smatrati kao izraz uverenja lanica U', ili neke druge vaIne univerzalne organizacije, kako su neka pravila ve deo op+teg, tj. obiajnog prava. Oirokim usvajanjem neke preporuke i preno+enjem njenog sadrIaja u mnoga zakonodavstva to se uverenje pojaava, pa se ak moIe govoriti o povratnom uticaju na me)unarodno pravo putem stvaranja novih naela koja priznaju prosveeni narodi. 'a Univerzalnu deklaraciju se pozivaju ili je navode ili upuuju na nju mnogi ustavi doneti posle njenog usvajanja. U praksi U', ugovorima o ljudskim pravima obino prethode deklaracije o istoj materiji. :ako je pre ?onvencije o rasnoj diskriminaciji usvojena Deklaracija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, pre ?onvencije o diskriminaciji Iena odgovarajua Deklaracija itd. :o se ini zato da bi se drIave prvo saglasile o nekim uop+tenijim naelima i pravilima i da bi se za njih pridobila i na njih navikla me)unarodna javnost pre no +to se pristupi izradi podrobnijih i preciznijih ugovornih pravila. 3.%. &ednos rani ak i dr'ava DrIava moIe jednostrano preuzeti me)unarodnopravne obaveze, pa i one iz oblasti ljudskih prava, time +to e dati odgovarajuu izjavu. Gna je obavezuje na isti nain kao i da potie iz nekog drugog izvora me)unarodnog prava.
'eke drIave @baltike zemlje, Albanija, 6rakA na taj nain su posle ,rvog svetskog rata preuzele obaveze da +tite manjine. :o je bio uslov da budu primljene u Dru+tvo naroda @vidi 66. 9.-A. Gne su svoje deklaracije uputile ;avetu Dru+tva naroda.

Gbaveze ove vrste se vezuju i za priznanje drIava. Gdlukama /erlinskog kongresa od "9". godine, priznanje ;rbije bilo je, izme)u ostalog, uslovljeno prihvatanjem obaveze da e +tititi verske manjine na svojoj teritoriji. 6sto se desilo s nekim drIavama posle ,rvog svetskog rata @vidi 66. 9.-A. ;lino je bilo s novonastalim drIavama na teritoriji biv+e ;D8.. Vanredni ministarski sastanak Cvropske zajednice #. decembra !! . godine usvojio je Deklaraciju o .ugoslaviji, u kojoj je izneo svoje usagla+ene poglede na priznanje jugoslovenskih dr* Iava koje ga zatraIe. (ogle su se priznati republike koje, izme)u ostalog, ispune uslove postavljene Deklaracijom o smernicama za priznanje novih drIava u 6stonoj Cvropi i u ;ovjetskom ;avezuviiiJ"K na osnovu koje te drIave moraju da po+tuju odredbe ,ovelje Ujedinjenih nacija i obaveze prihvaene u >elsin+kom zavr+nom aktu i ,ariskoj povelji, naroito u pogledu vladavine prava, demokratije i ljudskih prava i da zajeme prava etnikih i nacionalnih grupa i manjina u skladu s obavezama prihvaenim u ?C/;. .ugoslovenske republike su uz to, prema Deklaraciji o .ugoslaviji, morale da izjave da prihvataju odredbe iz nacrta ?onvencije i3J!K a naroito one u glavi 66 o ljudskim pravima i pravima nacionalnih ili etnikih grupa ... 'a ovaj ili onaj nain izjave o prihvatanju ovih obaveza dale su ;lovenija, >rvatska, (akedonija i /osna i >ercegovina. .o+ se ne zna njihov pravi e5ekat, jer ih do sada niko nije poku+ao da pozove na odgovornost zbog njihovog nepo+tovanja. U skladu sa shvatanjem da nije nova drIava, nego nastavlja ;D8., ;8. nije zatraIila priznanje te nije dala ni ovakvu izjavu.

i ii iii iv v vi vii viii ix