4.

Izvori prava o ljudskim pravima u unutranjem pravu

V. Dimitrijevi, Promene na jugoslovenskom prostoru i meunarodna ljudska prava, u M. ahovi (ur), Meunarodno pravo i jugoslovenska kriza, eograd, !""#, str. $!#$$"% V. Dimitrijevi, &a'tita meunarodno zagarantovanih ljudskih prava u (ugoslaviji, u Promene ustava )*+( i ,stava )+ )r-ije, eograd, !".., str. $"/01.% V. Dimitrijevi, Meunarodno za'tiena prava i (ugoslavija, 2nali, -r. #, !"./, str. /!3/4/% 2. Molnar, 5snovna prava 6oveka i raspad (ugoslavije, 7ovi )ad, !""0, str. !$"!/4% 2. Molnar, 5snovna prava 6oveka prema ustavima (ugoslavije, )r-ije i 8rne 9ore, u M. Popovi :. ;lajn 2. Molnar (ur), <ore =asi i prava 6oveka, 7ovi )ad, !""$, str. "$!!.% M. Paunovi, Prilagoavanje jugoslovenskog prava standardima >vropske konven?ije za za'titu ljudskih prava, u Dimitrijevi Paunovi, str. !/!!..% 7. Vu6ini, (ugoslovensko pravo i meunarodni standardi o ljudskim pravima normativna analiza, u Dimitrijevi@Paunovi, str. !0$!/1. 2. &. Drzem?zeAski, >uropean Buman +ights 8omparative )tudC, 5DEord, !".3% Mens?henre?htgeAGhrleistungen und nationale (ur), Band-u?h des )taatre?hts, vol. VHH% M. IienJ7eA Kork, !"... str. ""!31. 8onvention in Domesti? :aA 2 (. *roAein, F-ernationale )taatsgeAalt, u Hsense ;ir?hhoE 7oAak, Politis?he 9rundre?hte,

4.1. Uporedno pravo Prose6an 6ovek se naj6e'e susree s unutra'njim pravom i u njemu traLi orijenta?iju za svoje pona'anje. Predstave o sadrLaju odreda-a njegovog na?ionalnog prava vode ga kroz Livot, ukazujui mu na to koje su radnje dozvoljene a koje za-ranjene. 5ne mu u prvom redu kazuju koja su njegova osnovna prava. 5tuda su unutra'njepravni propisi o ljudskim pravima od velike vaLnosti. Podsetimo li se istorijskog razvoja ljudskih prava, setiemo se da su ta prava jedno vreme -ila zajam6ena samo unutra'njim pravom nekih drLava (dok ih prava drugih nisu poznavala) da -i tek u dvadesetom veku postala predmet meunarodnog regulisanja. , skoro svim savremenim drLavama ljudska prava se opisuju i garantuju u ustavu. , modernim ustavima glava o ljudskim pravima je osnovna i ne retko dolazi na prvo mesto. =o je od pose-nog zna6aja za ustave demokratskih drLava. ;ao 'to je ve napomenuto, prava demokratija tre-a da spre6ava tiraniju veineM to se naj-olje postiLe tako 'to se samim ustavom o-ez-euju prava pojedina?a i manjina i time onemoguuje da veina, -ilo u stanovni'tvu ili u parlamentu, tla6i manjinu. Hz istih razloga ustav je mnogo teLe promeniti od zakona.

, onim zemljama u kojima postoje ustavi koji nemaju odred-e o ljudskim pravima, ova poslednja se mogu proklamovati i garantovati pose-nim zakonima. 5ni do-ijaju naro6ite nazive, od kojih je naj6e'i povelja o ljudskim pravima. =o je pravilo u -iv'im dominionima Velike ritanije, u kojima je ustavna tradi?ija druk6ija (na primer ;anada, 2ustralija, 7ovi &eland). =akvi su zakoni vi'eg ranga od o-i6nih i teLe ih je menjati. 7azivaju se i ukotvljenim (an?hored) zakonima. ,jedinjeno ;raljevstvo Velike ritanije i )everne Hrske nema pisani ustav ni pose-an akt o ljudskim pravima, mada istorija >ngleske o-iluje vaLnim proklama?ijama i zakonima o ljudskim pravima, kakvi su na primer Magna ?arta i Povelja o pravima. (edan od razloga za to je shvatanje o suverenosti parlamenta, koja se ni6im ne moLe ograni6iti. 5dustvo osnovnih akata o ljudskim pravima u ,jedinjenom ;raljevstvu poveava vaLnost meunarodnih ugovora o ljudskim pravima, naro6ito >vropske konven?ije. =ime se o-ja'njava i okolnost da se mnogi sporovi oko ljudskih prava u toj zemlji zavr'avaju pred >vropskim sudom za ljudska prava u )traz-uru. 7eke zemlje poznaju i zakone ustavnog ranga, koji su sli6ni prethodnim. =akvim se zakonima propisuju ljudska prava ili ratiEikuju meunarodni ugovori o ljudskim pravima. , suko-u zakona ustavnog ranga i o-i6nog zakona prevagu ima prvi. 2ustrija je ustavnim zakonom ratiEikovala >vropsku konven?iju o ljudskim pravima, ali ne i Pakt o graanskim i politi6kim pravima (P9P). &akoni su vaLan izvor unutra'njeg prava o ljudskim pravima. ,stavi 6esto upuuju na zakone, kojima se konkretizuju uop'tene ustavne odred-e o ljudskim pravima. 5vo je nesumnjivo potre-no, ali sadrLi opasnost da se na taj na6in pravo prakti6no poni'ti, 'to je, na primer, -ilo karakteristi6no za tzv. so?ijalisti6ke zemljeM one su u ustavima imale naoko povoljne odred-e o ljudskim pravima, koja su se, meutim, uLivala u skladu sa zakonom, a zakon je 6esto -io u suprotnosti sa su'tinom samog prava na koje su se odnosile. , +umuniji, dok je -ila zemlja realnog so?ijalizma pod predsedni'tvom 7ikolae Nau'eskua (7i?olae 8eauses?u), postojala je ustavna slo-oda izraLavanja, naravno, u skladu sa zakonom. &akon je, meutim, propisivao poli?ijsku kontrolu nad svakim umnoLenim 'tivom. +umunski graani morali su da registruju sve naprave za proizvodnju i reprodukovanje tekstova, uklju6ujui tu i pisae ma'ine, i da ih u slu6aju kvara popravljaju samo u poli?ijskim radioni?ama.iO!P

H ,stav )*+( je Eormalno garantovao slo-odu udruLivanja. 5na je, meutim, -ila ograni6ena zakonom, iako sQm 6l. !#/. ,stava, koji ju je proklamovao, nije na to upuivao. =akve je situa?ije pokrivao vrlo uop'teni 6l. 41$M on je u st. $. predviao da se prava iz ,stava koriste na osnovu zakona, ne samo kada to ,stav propisuje, nego i onda kada je to neophodno radi njihovog vr'enja. )lo-oda udruLivanja se tako u )*+( svela na stvaranje udruLenja, koja organizuje ili podrLava vlast. Dru'tvene organiza?ije i udruLenja graana morale su podnositi svoje statute na odo-renje organima unutra'njih poslova, a ono se nije moglo do-iti -ez saglasnosti )o?ijalisti6kog saveza. =i organi, pa i sudovi, nalazili su u ustavnim i zakonskim propisima i ona ograni6enja koja tamo nisu -ila izri6ito iskazana ili su, u preovlaujuoj atmosEeri podozrivosti prema ljudskim pravima, pri-egavali neo-i6nim restrikivnim tuma6enjima postojeih propisa. &animljivo je u tom pogledu iskustvo koje su imali jugoslovenski a-oli?ionisti. ;rajem !".!. godine je u eogradu osnovano ,druLenje za -or-u protiv smrtne kazne, s ?iljem da svojom delatno'u doprinosi stvaranju uslova za ukidanje smrtne kazne u )*+(. Poku'aj ovoga udruLenja graana da se registruje nije uspeo, jer je 9radski sekretarijat za unutra'nje poslove 4.. aprila !".$. godine doneo re'enje u kome je o?enio da -i odvijanje aktivnosti ,druLenja predvienih 6l. /. i .. )tatuta, -ile (si?R) u suprotnosti sa 6l. !/3. ,stava )*+(, odred-ama glava SV, SVH, SS i SSH ;& )*+(, kao i odred-ama 6l. 4". &akona o dru'tvenim organiza?ijama i udruLenjima graana. =uL-a u upravnom sporu protiv ovog re'enja nai'la je na od-ijanje Vrhovnog suda )r-ije. Prema o-razloLenju njegove presudeiiO4P, delatnost ,druLenja je uperena na izmenu ,stava i zakona, na na6in suprotan postupku propisanom ,stavom )*+( i ,stavom )r-ije. Prema )udu, slo-oda udruLivanja po 6l. !#/. ,stava )*+( podrazumeva i o-avezu onih koji se udruLuju da ?iljevi njihovog udruLivanja proizilaze iz ,stava, jer ,stav ne poznaje kategoriju udruLivanja koja -i imala za ?ilj nepo'tovanje -ilo kog od ustavnih prin?ipa. Predlozi za promenu ,stava su, dakle, neustavni jer je ,stav neprikosnoven dok se u odreenom postupku dru'tvo kao ?elina ne sporazume da se on izmeni. iiiO$P Vrhovni sud nije rekao kako, pored ,stava, postoje i ustavni prin?ipi, za'to je smrtna kazna podignuta na rang ustavnog na6ela i kako se do sporazuma u dru'tvu moLe doi a da niko ne da predlog za sporazum. )ud se pozvao jo' na jedan navodni zakonski razlog za od-ijanje registra?ije, koji se moLe svesti na njegovu izli'nost s o-zirom da se -rojna stru6na udruLenja, kao i graani organizovani u dru'tveno@politi6ke i druge organiza?ije -ave pro-lemom smrtne kazne sa stru6nog, dru'tvenog i drugih aspekata i zato 'to se aktivnost ovakvog udruLenja moLe odvijati i kroz ve postojee Eorme organizovanja radnih ljudi i graana.ivO0P 7eki ustavi izri6ito za-ranjuju zakonsko ograni6avanje pojedinih prava. ;lasi6an primer je Prvi amandman uz ,stav )jedinjenih 2meri6kih DrLavaM

;ongres nee doneti nikakav zakon koji -i se odnosio na uspostavljanje neke religije ili za-ranu njenog slo-odnog ispovedanja% ili na ograni6avanje slo-ode izraLavanja ili 'tampe% ili na pravo ljudi da se mirno okupljaju i da se o-raaju vladi da -i postupila po njihovim Lal-ama. ;ona6no, ljudska prava se mogu predvideti samo zakonom, ali se time nedovoljno osiguravaju, jer mogu -iti ukinuta svakim novim zakonodavnim aktom. 7aj6e'e se to, meutim, 6ini da -i se potvrdila neka pose-na prava koja se izvode iz op'tije Eormulisanih ustavnih prava. =ako se, na primer, smatra da pravo na prigovor savesti, tj. da se od-ije sluLenje vojske pod oruLjem iz verskih i drugih razloga, proisti6e iz slo-ode savesti. Da -i se otklonile nejasnoe i propisao postupak u kome e se prigovara6i savesti oslo-aati vojne sluL-e, pravo na ovaj prigovor naj6e'e je predvieno zakonom.vO3P 4.2. Pravo SR Jugoslavije ,stav )+ (ugoslavije (!""4) i ,stavi njenih Eederalnih jedini?a ()r-ija !""1. i 8rna 9ora !""4) posveuju dosta prostora ljudskim pravima i slo-odama. viO#P , pose-nim glavama jugoslovenskih ,stava mnogi 6lanovi (,stav )+( 6l. 31, ,stav +) 6l. 00 i ,stav +89 6l. #$) opisuju i zajam6uju ljudska prava i slo-ode. ,stav )+ (ugoslavije pokazuje veu naklonost prema meunarodnom pravu. &a razliku od -iv'e )*+(, sada'nja (ugoslavija smatra sastavnim delom unutra'njeg pravnog poretka ne samo ugovore koji su potvreni i o-javljeni, viiO/P nego i op'teprihvaena pravila meunarodnog prava, 'to zna6i i norme meunarodnog o-i6ajnog prava. ;ada je re6 o pravilima meunarodnog prava koja se ti6u ljudskih prava, ovaj odnos zvu6i jo' povoljnije. Prema 6lanu !1M )avezna +epu-lika (ugoslavija priznaje i jam6i slo-ode i prava 6oveka i graanina koje priznaje meunarodno pravo. Hza njega dolazi 6l. !!, koji se odnosi na uLu o-last kolektivnih ljudskih prava, tj. samo na prava na?ionalnih manjinaM )avezna +epu-lika (ugoslavija priznaje i jam6i prava na?ionalnih manjina na o6uvanje, razvoj i izraLavanje njihove etni6ke, kulturne, jezi6ke i druge pose-nosti, kao i na upotre-u na?ionalnih sim-ola, u skladu s meunarodnim pravom. Meutim, 6l. !". kao da propisuje da se slo-ode i prava i opetR duLnosti mogu utvrivati samo ,stavomM

)lo-ode, prava i duLnosti 6oveka i graanina kojima se o-ez-euje ravnopravnostviiiO.P ljudi i graana u )aveznoj +epu-li?i (ugoslaviji, utvruju se ovim ,stavom. )li6an je i 6l. #/. st. !. i 4M )lo-ode i prava ostvaruju se, a duLnosti se ispunjavaju na osnovu ,stava. &akonom se moLe propisati na6in ostvarivanja pojedinih slo-oda i prava 6oveka i graanina kad je ,stavom predvieno ili kad je to neophodno za njihovo ostvarenje.iDO"P Hz ovakvog teksta proizilazi da se 6ak ni ustavom ne moLe upuivati ni na 'ta drugo no na zakone, unutra'nje propise koji su ispod ,stava. 7ema pozivanja na meunarodne instrumente koji o-avezuju (ugoslaviju, 6ime se ostavlja sumnja u primat ili ravnopravnost normi meunarodnog prava. DO!1P +e6eno je ve da je, meutim, savremenim meunarodnim pravom iz domena isklju6ive nadleLnosti drLave izuzeta o-last ljudskih prava. (ugoslovenski ,stavi jam6e niz vaLnih ljudskih prava, pa -i izgledalo da neupuivanje na meunarodne instrumente nema velike prakti6ne posledi?e, jer se ta prava mogu uLivati i 'tititi na osnovu ustava. Meutim, ova prava su u jugoslovenskim ,stavima 6esto vrlo lapidarno Eormulisana, u o6ekivanju da njihov naziv dovoljno govori o njihovoj sadrLini. =ako, na primer, kratki 6lan $3. ,stava )+( glasiM (am6i se slo-oda savesti, misli i javnog saop'tavanja mi'ljenja. +e6 je, verovatno, o slo-odi misli, savesti i veroispovesti, ali takoe i o slo-odi izraLavanja, koje se u meunarodnim instrumentima vrlo podro-no reguli'u. Nlan !.. P9P, koji se odnosi samo na slo-odu misli, savesti i veroispovesti, ima 6etiri stava (!3 redova).DiO!!P Hspravno tuma6enje ustavne odred-e -i -ilo da ona podrazumeva i sadrLaje svih odgovarajuih normi meunarodnog prava, pogotovu onih koje se nalaze u meunarodnim ugovorima koji vaLe za )+(. ) druge strane, u ,stavu )+( predviaju se i neka prava koja se u meunarodnim instrumentima ne pominju. ;ao primer moLe da posluLi 6l. 00M 9raanin ima pravo da javno kritikuje rad drLavnih i drugih organa i organiza?ija i Eunk?ionera, da im podnosi predstavke, peti?ije i predloge i da na njih do-ije odgovor ako ga traLi.

9raanin ne moLe -iti pozvan na odgovornost niti trpeti druge 'tetne posledi?e za stavove iznete u javnoj kriti?i ili podnetoj predstav?i, peti?iji ili predlogu, osim ako je time u6inio krivi6no delo. 5vaj 6lan je modeliran prema 6lanu !3/. ,stava )o?ijalisti6ke *ederativne (ugoslavije od !"/0. godine i verovatno zato ima jak so?ijalisti6ki i samoupravni ukus. Mnogi e smatrati da je suvi'an, jer slo-oda izraLavanja podrazumeva javnu kritiku. Drugi e misliti da je nejasan, jer se ne zna ta6no 'ta su to drugi organi i organiza?ije i Eunk?ioneri pored drLavnih (ranije su to -ili partijski). ;ona6no, ovaj 6lan je i restriktivan jer slo-odu izraLavanja, koju ima svaki 6ovek, ograni6ava samo na drLavljane, ako se izraz graanin tako tuma6i. ez o-zira na ove mogue zamerke, ispravno tuma6enje 6lana 00. i njemu sli6nih odreda-a jugoslovenskih ustava i zakona u okviru ?elog korpusa ljudskih prava leLi u tome da ljudsko -ie ima naj'iri opseg svojih prava, -ez o-zira poti6u li iz unutra'njeg ili meunarodnog prava, ili iz uzajamnog dejstva o-a pravna sistema. 5vom prilikom tre-a ponovo ukazati i na na6elo da se norme unutra'njeg prava moraju tuma6iti tako kao da su u najveoj meri sao-razne meunarodnom pravu.DiiO!4P

i ii iii iv v vi vii viii ix x xi xii