Strukturna sistemska analiza (SSA) Strukturna sistemska analiza (SSA) predstavlja savremen pristup procesu razvoja poslovnih informacionih

sistema. Analiza tokova podataka u sistemu, odreivanje kljunih entiteta u sistemu i njihovih atributa i entiteta van sistema s kojima on komunicira predstavlja samo najvanije u nizu zadataka SSA. Osnovne karakteristike SSA su: Razvijanje sistema se vri od vrha-na dole; Analiza i dizajn podrazumevaju koridenje razliitih alata, tehnika i modela u cilju to preciznijeg snimanja aktuelnog sistema i korisnikih zahteva radi definisanja , and define a format for the future system; Osnovni alati SSA su: funkcionalni dijagrami, dijagrami tokova podataka, renici podataka, specifikacija procesa, dijagrami objekti-veze; Razdvajanje fizikog i logikog modela - . fiziki model je najede fokusiran na preivljavanje postojedeg sistema ili dizajn novog, dok je logiki model vie usmeren na analizu zahteva kojima sistem treba da odgovori; Ukljuivanje korisnikih uloga u razliitim fazama razvoja; SSA omogudava istovremeno izvravanje pojedinih faza analize i dizajna; SSA je podrana naprednim tehnologijama, to olakava razvoj razvoj sistema; SSA predstavlja kljuni proces u projektu razvoja poslovnih informacionih sistema. Sistemska analiza je preduslov dobrog dizajna informacionog sistema. Ovde povezati smisao SSA u odnosu na kurs BP(This chapter deals with techniques applied in information system analysis, data modeling and normalization) U metodologiji 70-ih preovlaujudi pristup je bio waterfall pristup *referenca+ koji se sastojao od 5 sekvencijalnih faza (odvojale su se jedna za drugom po tano utvrenom redosledu): Sistemska analiza;

 Sistemski dizajn; Izgradnja i testiranje sistema; Uvoenje i tranzicija sistema; Odravanje produktivnosti sistema. Model vodopada zamenio je spiralni model *by Barry Boehm+, koji istie iterativnosti procesa razvoja informacionih sistema (Slika 1). Prednost ovakve metodologije je u tome to se sistem brzo uvodi u koridenje (postizanjem samo osnovnih funkcionalnosti), a zatim se dograuje i prilagoava potrebama konkretnih korisnika. Na taj nain process razvoja nije zavren kada se informacioni sistem uvede u upotrebu, ved se nastavlja dodavanjem novih softverskih modula, osavremenjavanjem postojedih funkcionalnosti. To znai da razvoj sistema traje dok se sistem koristi (dok je iv). ---- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MO