1.

Uvod
Poveanje broja stanovnika na Zemlji je stalan proces. Pored velikih gubitaka u ratovima, u epidemijama zaraznih bolesti i u elementarnim nepogodama, taj broj se i dalje poveava. Poveanje broja stanovnika zahteva proirenje ivotnog prostora za oveka i on se vri na raun prirodnih resursa, povrina pod umama, panjacima, prirodnim livadama, movarama, vodama, kao i na raun obradivog zemljita i divljih ivotinja, pa i divljai. Poveanje broja stanovnitva na Zemlji prati i poveanje lovaca, sve savrenije i ubojitije oruje i sredstva za lov, to doprinosi smanjenju divljai, tako da je stanje u prirodi drastino razliito od stanja, kakvo je bilo samo nekol iko decenija unazad. Polazei od stanja divljai u prirodnim stanitima, moraju se preduzimati ozbiljne mere za zatitu i prirodnih stanita i divljai u tim stanitima, jer u suprotnom ostae malo divljai da ivi u njima, a jo manje da se lovi. Pitanje kakav bi bio ivot ljudi bez divljai u prirodi mora da zaokuplja panju ne samo lovaca, ve svakog savremenog oveka. Borba za ouvanje prirodnih stanita, za gajenje, zatitu i korienje divljai predstavlja ne samo uslov za poboljanje mogunosti lova, ve i jedna od mogunosti opstanka oveka, kao ivog bia, kao vrste.

2. Lovite
Prirodna sredina, ili dio prirodne sredine u kojoj se gazduje sa divljim ivotinjama svrstanim u divlja, je lovite. 2.1. ta je lovite?

Pojam lovita je veoma razliito predstavljen i tumaen u zavisnosti, ko i u koje svrhe, kad kada i za koga je to inilo ili ini. Naalost na naim prostorima nauka jo nije dala usaglaen odgovor na ovo pitanje. U cilju boljeg razumevanja ovog pitanja, polazei od aktuelnog stanja ekolokih uslova i lovstva kod nas i u naem okruenju, od veeg broja definicija lovita naveu najprihvatljivije. Najjednostavija definicija lovita, uslovno prihvatljiva u savremenom lovstvu glasi: Lovite je izdvojena povrina zemljita, voda i uma, radi reprodukcije, gajenja, zatite i korienja divljai i njenih delova. Zakonskim propisima, koji reguliu oblast lovstva data je u mnogim dravama definicija lovita, koja u osnovi najee glasi: Lovite predstavlja zaokruenu prirodnu i privrednu celinu u kojoj postoje povoljni uslovi za gajenje jedne ili vie vrsta divljai, a obuhvata povrine uma, brda, umskog i poljoprivrednog zemljita. Ova definicija u zavisnosti od dravnog ureenja i statusa prirodnih resursa divljai, odnosno prava na lov (regalni ili dominalni sistem)* ima vie modaliteta. ___________________________________ Dominalni lovaki sistem (od lat. Rei dominus = gospodin, gazda), divlja u prirodi je bez vlasnika (res nullius) i pravo na lov proizilazi iz posedovanja zemljita. Vlasnitvo poseda je uvek odreeno i ogranieno, pa je dominalno ureenje lovstva i lov je uvek samo revirno. Regalni lovaki sistem (od lat. rei gex = kralj, vladar) i pravo na lov pripada vladaru, odnosno dravi. Ovde je pored revirnog naina lova mogu i tzv. licencni lov, koji uz naknadu dravi daje lovcu pravo lova jedne ili vie vrsta divljai na celoj teritoriji lovita ili drave. Neke drave imaju oba sistema (Italija, vajcarska, Francuska). Zadrau panju italaca na definiciji lovita u dravama nastalim na teritoriji bive SFR Jugoslavije, koja je utvrena:

- u Republici Srbiji, LOVITEM u smislu Zakona o lovstvu, smatra se povrina zemljita, vode i uma, koja predstavlja lovno-prirodnu celinu i obezbeuje ekoloke uslove za uspeno gajenje odreene vrste ili vie vrsta divljai. - U Republici Crnoj Gori, LOVITEM u smislu Zakona o divljai i lovstvu, smatra se odreena povrina zemljita, koja predstavlja zaokruenu prirodnu celinu u kojoj postoje ekoloki i drugi uslovi za gajenje, zatitu, lov i korienje divljai i njenih delova. - U Rebublici Hrvatskoj, LOVITEM u smislu Zakona o lovu je odreena povrina zemljita, koja predstavlja zaokruenu prirodnu celinu u kojoj postoje ekoloki i drugi uslovi za gajenje, zatitu, lov i korienje divljai i njenih delova. - U Republici Sloveniji, LOVITEM u smislu Zakona o divljai i lovstvu je prostorno zaokruena povrina zemljita i voda, koja ne sme biti manja od 2.000 ha lovne povrine i u odnosu na prirodne i druge uslove u prostoru omoguava: paljiv i usklaen raspored i izvoenje planiranih mera i zadataka pri upravljanju sa divljai u lovno upravljakom podruju; osiguranje poveanja sredstava vlasnicima zemlje od tete koja je nastala od divljai i efikasno praenje i nadzor upravljanja sa divljai. - U Republici Makedoniji, LOVITEM u smislu Zakona o lovstvu, smatra se povrina zemljita i voda to predstavlja prirodnu celinu i u kojoj postoje uslovi za trajan opstanak, odgajanje, razmnoavanje, zatitu, lovljenje i korienje divljai. - U Republici Srpskoj, LOVITEM u smislu Zakona o lovstvu, smatra se povrina zemljita, vode i ume, koja predstavlja celinu za gazdovanje divljai i uspean razvoj lovstva, bez obzira na vlasnitvo. Slina je situacija sa definicijom lovita i u drugim dravama Evrope sa manjim ili veim modalitetima teksta. Jedna od prihvatljivijih definicija, koja zadovoljava vie subjekata glasi: Lovite je povrina zemljita, voda i ume, kao i vazduha iznad te povri ne, koja predstavlja prirodnu celinu i obezbeuje ekoloke i ekonomske uslove za uspeno gajenje jedne ili vie vrsta divljai. Ako se poe od stanja prirodnih i antropogenih resursa kod nas i u naem okruenju najcelishodnije je pojam lovita definisati vezano za ekoloke faktore, pa bi u tom sluaju definicija bila: Lovite je jedinstvena povrina dela prirodne i antropogene celine, na kojoj ekoloki uslovi omoguavaju
3

proizvodnju razmnoavanje, gajenje, zatitu i korienje jedne ili vie vrsta divljai i njenih djelova. Veliina lovita je veoma razliita, ne samo na teritoriji pojedinih drava, ve i na teritoriji jedne drave. Neke drave su zakonom utvrdile minimalne i maksimalne povrine lovita (za sitnu i krupnu divlja), kao i za ograena lovita ili ograene delove lovita. Struna javnost nije jedinstvena u prihvatanju opredeljenja, da se zakonom utvruje veliina lovita. Strunjaci razliitih profila angaovani u lovstvu i oko lovstva iznose mnogo razloga protiv ovakvog opredeljenja, ali i za ovakvo opredeljenja. O tim opredeljenjima nekom drugom prilikom. Radi reprodukcije, gajenja, zatite i korienja divljai i njenih delova ustanovljava se lovite. Ove aktivnosti u lovitu su predstavljene opte usvojenim strunim terminom: gazdovanje lovitem. Gazdovanje lovitem se vri na dva osnova naina: prvi je gazdovanje otvorenim, odnosno slobodnim (neograenim) lovitima, a drugi je gazdovanje ograenim lovitima ili ograenim (prirodno omeenim) delovima lovita.

3. Podela lovita
Lovita se dele na tipove u zavisnosti od osnovnih karakteristika uslova stanita i namene. Prema nadmorskoj visini lovita se dele na: 1. Ravniarska (nizinska) lovita sa nadmorskom visinom do 200 m sa dva podtipa: - tipino ravniarsko lovite sa ravnim i blago valovitim terenima i breuljkasto lovite sa breuljkastim terenima. 2. Brdska lovita sa nadmorskom visinom od 200 do 600 m; 3. Planinska lovita sa nadmorskom visinom od 600 do 1.200 m; 4. Visokoplaninska lovita sa nadmorskom visinom od 1.200 m na vie i 5. Primorska lovita, koja se nalaze u primorju i na ostrvima u moru bez obzira na nadmorsku visinu.

Prema nameni lovita se dele na: a) Slobodna (neograena) lovita b) Ograena ili prirodno omeena lovita i c) Ograene delove lovita Prema stanitu lovita se dele na: a) umska lovita b) Poljska lovita c) Movarska lovita Prema vrstama divljai lovita se dele na: a) Lovita sa krupnom divljai b) Lovita sa sitnom divljai c) Lovita sa pernatom divljai
5

Kod podele lovita na tipove, koristi se i kombinacija pojedinih tipova lovita (na primer umsko poljsko lovite, brdsko planinsko lovite, lovite sa krupnom i sitnom divljai...).

4. Sredstva za lov i oprema za obradu i uvanje ulovljene divljai i delova divljai

Sredstva za lov predstavljaju sva sredstva ija je upotreba za izvrenje lova zakonom dozvoljena, a obuhvataju: lovake puke sa ljebljenim (oluenim) cevima lovaki karabini, lovake puke sa glatkim cevima lovake puke samarice, kombinovane lovake puke (lovaki karabin: lovaka puka samarica), puke za imobilizaciju (uspavljivanje), koplja, luk i strelu, samostrel, lovake noeve, hvataljke za ivu divlja, mree za hvatanje ive divljai, lovake pse, dresirane sokolove i odgovarajuu municiju za lovako oruje (metak za karabin, metak za samaricu, strela, patrone za imobilizaciju). Oprema za obradu divljai obuhvata: perionicu sa mlaznicima; veala ekrke (flaschenzug); mesarske noeve, satare i testere; kuke za veanje i razapinjanje koa; kazane za otkuvavanje trogeja; kalupe za presecanje lobanja; alat za skidanje tkiva sa otkuvanih lobanja (hirurke makaze, zubarska kleta, pincete, skalperi i slino); daske i kalupe za suenje koa i krzna i dodatnu opremu za prepariranje divljai i delova od divljai. Oprema i sredstva za uvanje ulovljene divljai i njenih delova obuhvata: hladnjae, zamrzivae, rashladne vitrine, friidere, ureaje za provetravanje i zatitu od insekata, odgovarajuu ambalau, vitrine za dermoplastine preparate, podloke daice za trofeje, sanduke i kaveze za transport ive divljai, ambalu za uvanje i transport jaja od pernate divljai, sredstva za dezinf ekciju prostorija i opreme, tehnika i hemijska sredstva za zatitu dermoplastinih preparata, krzna, koa i trofeja od divljai. Lovako oruje, municiju i opremuza lov ine: - lovake puke (karabini, samarice, kombinovane puke i puke za imobilizaciju); - luk i strela, samostrel; - lovaki noevi;

- koplja; - municija za lovake puke (za karabine, za samarice, za imobilizaciju); - dodatna oprema za posmatranje i gaanje divljai (dvogledi, optiki niani, komutatori, fotoaparati, teleobjektivi, kamere); - odea i obua za lov; - lovake torbe i ranevi; - oprema za lovakog psa (ogrlica, podvodac, pitaljka, posuda za hranu i vodu); - ostala oprema i pribor (konopac, lovaka sekirica, aovi, baterijska lampa, utura, serum protiv zmijskog otrova, sredstvo za zatitu od insekata, prva pomo, signalna municija, platnene i PVC vreice kese, ibice upalja i drugo). Evo nas i kod osnovnih tehnika lova lukom. Tehnike se u nekim stvarima ne razlikuju od klasinih tehnika lova pukom, dok u nekim postoje oite razlike vezane za samu blizinu divljai. Lov koji je ogranien na max 40m, tj 60m na otvorenim terenima, ima svojih specifinosti. Naime, nalazei se u tom krugu u kojem divlja ima neprikosnovenu dominaciju ula mirisa i sluha, iziskuje maksimalnu pripremu i koordinaciju loveva mirisa, pokreta i zvuka. U lovu lukom se uglavnom koriste dvije najzastupljenije tehnike, eka i uljanje sa ekom na tlu. Krenimo sa prvom:

4.1.

Lov sa eke

Lov sa eke moe izgledati standardno, mada u pravilu postoji razlika. eka za lov lukom mora imati vertikalni prorez, a ne uobiajni horizontalni. Luk je "vertikalno" oruje pa eka mora biti tome adaptirana. Neke klasine eke mogu odgovarati ako su otvorenog ili poluotvorenog tipa. Da bi se tome doskoilo, ameriki lovci lukom razvili su do savenstva mobilne aluminijske eke koje se nose na leima i imaju do 10 Kg. Sa takvom napravom svako drvo je vaa potencijalna eka, a vi ste blii psihologiji predatora u umi. Prenosna eka sastoji se od dva dela, jedan je sedalica, a drugi plato za stajanje. Povezani su trakama, a svaki taj element ima sajlu kojim se opasuje za stablo na

koje se diemo. Podiui prvo sedalicu i fiksirajui je, podiemo plato i tako redom. Izvebani lovci doseu visinu od 6-8m za 5min.

Ta visina nam je savim dovoljna da izaemo iz vidnog, mirisnog i slunog podruja divljai ili je samo dovoljno zavaramo da ne oseti opasnost. Kao to znamo da na putanju strele uvelike utie ugao u odnosu na zemlju, tako je i priprema za postavljanje takve eke jako vana. U pravilu se eka postavlja do ugla od 30 % u odnosu na put dolaska divljai, jer je do tog ugla najmanji uticaj gravitacije na strelu. Uglovi iznad 30% iziskuju veu korekciju ciljne take, i to na nie. Zato je "ugaoni" hitac esto previsok? Razlog lei u duini delovanja sile tee na projektil. Primer: ako projektil putuje vodoravno, treba mu npr. 5 sekundi da dosegne 50m. Ako isti projektil ispalimo sa stabla pod uglom od 45%, vreme kretanja pod uticajem sile tee se ne menja, ali menja se duina puta.

U tim situacijama lovac rauna da je na veoj udaljenosti ( geometrija trokuta) te die ciljnu toku te pogaa previsoko. Zaboravlja da je najvanija stvar za ciljanje pod uglom, vreme delovanja sile tee na njihov specifian projektil odreene brzine. Vreme delovanja sile tee je potpuno isto kao i na vodoravnoj liniji, ali duina puta je vea. Kod strele je taj fenomen posebno izraen zbog vee teine projektila i manje brzine kretanja istog. Danas se te stvari reavaju laserskim daljinometrima koji imaju ugraenu redukciju duine vezanu za ugao merenja ili merimo okolna marker stabla ili stazu pre dizanja na stablo, te ta merenja primenjujemo kod ciljanja. Odea je onakva kakvu sam opisivao, a pokreti su lagani i neujni. Na ovaj nain moete se bez problema nai na 5m bilo kojoj divljai.

4.2.

unjanje i eka na tlu

unjanje i eka na tlu obino idu zajedno. Na taj nain se u Americi najee lovi jelen u rici. Tada je manje oprezan pa ne stie prepoznati opasnost na vreme dok biva domamljen rikom kolege lovca. unjanje je jedna dobra tehnika lova lukom do se kreemo po terenu koji ne proizvodi umove i zastajujui iza zaklona oslukujemo okolinu. Merenje daljine do divljai daljinometrom skoro je obavezno i preporuujem ga svakome. Senke i razliiti tipovi terena i tla neminovno vode do slabijih procena daljine bez obzira na predhodne treninge ili nadmetanja u 3D disciplinama.

Kod takvog lova etine preporuene udaljenosti gaanja su do 40m u umi te do 60m na otvorenom, a zavise iskljuivo od istreniranosti lovca. Takav lov lukom je perfekcija i umee samo najiskusnijih, najstrpljivijih i najopreznijih, a samim time i najzanimljiviji i najuzbudljiviji nain lova lukom. U tom poloaju ste svarno u inferiornom poloaju u odnosu na divlja i sv aki uspeh je prekrasan i prepun adrenalina. U takvim situacijama i iskusni lovci lukom do viljavaju masivna klecanja kolena i masovni napad adrenalina. Za moje pojmove, to je pravi lov koji daje divljai prednost u njenom prirodnom okruenju, sa svim njenim superiornim ulima.

10

Sadraj
1. Uvod ..........................................................................................................1 2. Lovite .......................................................................................................2 2.1. ta je lovite.....................................................................................2 3. Podela lovita .............................................................................................5 4. Sredstva za lov i oprema za obradu i uvanje ulovljene divljai i delova divljai .......................................................................................................6 4.1. Lov sa eke ......................................................................................7 4.2. unjanje i eka na tlu ....................................................................10

11