Ranije je u kriminolokoj literaturi dominiralo shvatanje (naoj i delimino evropskoj) po kome se kriminologija sociologija dru.

.devijacija, delila na: Kriminalnu fenomenologiju Kriminalnu etiologiju Danas se u integrativnoj soc.dru.devijacija govori o fenomenolokom i etiolokom aspektu kriminalne pojave.

Podrazumeva opis pojave, statiku, dinamiku i tipologiju. Statika je ustvari struktura kriminalnog ponaanja, koja moe da se prouava u okviru jedne sredine, grada, drave, sveta. Dinamika prouava promene kriminalnog ponaanja, u obimu i rasprostranjenosti. U prouavanju se koriste i istorijske studije, mada se statika i dinamika oslanjaju na statistike studije.

Tipologija pretstavlja razvrstavanje razliitih vrsta kriminalnog ponaanja u odreene kategorije tipove, a na osnovu nekih zajednikih osobina.

Znaaj uporednih istraivanja kriminaliteta sastoji se u: mogunosti izgraivanja teorija sa irom primenom. pomoi dravama sa manje razvijenom soc.dru.devijacija.-kriminologijom edukaciji izmeu drava, o novim nainima kontrole kriminaliteta.

Kroskulturni pregledi (komparativna, uporedna istraivanja) podataka o zloinu su oteani zbog razlika u krivinim zakonodavstvima.

Jednom godinje ili jednom u 5 god. daje se prikaz podataka o kriminalitetu u razliitim dravama, dobijenih od strane Interpola, Meunarodnog udruenja za kriminologiju, UN, SZO, Saveta Evrope... Podaci se esto ne poklapaju, razlike su velike.

Neki od podataka (UN, SZO, Interpol) Ubistva: Kolumbija - stopa 58, El Salvador 38, SAD 6. Razbojnitva: Najvie - ile, Kolumbija, SAD, prema UN, podaci istraivaa Siegel (2007) Najvie - Australija, Danska, Finska... Silovanja: Najvie - SAD, ile, Nemaka, prema podacima UN. Silovanja: Najvie - Kanada, Venecuela, prema podacima Interpola.

Nanoenje telesnih povreda, od strane ena (1999) - najvia je stopa u Portugaliji, najnia u Turskoj, a kraa najvia u Nemakoj, najnia u Turskoj, prema podacima Saveta Evrope. Seksualni kriminalitet (1988) najvie rtava meu enama u SAD. Ukupna viktimizacija - najvia u SAD, a u evropskim zemljama u Holandiji.

Struktura viktimizacije, prema podacima uzetim iz Meunarodnog pregleda kriminaliteta: imovinska dela (provalne krae, preko 50%) seksualna ugroavanja - oko 1/6 od ukupnih dela nasilnika - razbojnitva, napad na telesni integritet - oko 1/3

Struktura u 2001.godini, najvie je bilo kraa stopa oko 2500, provalnih kraa -741, zatim kraa motornih vozila, tekih telesnih povreda, razbojnitava, paljevina, silovanja, ubistava-6. asovnik zloina na svakih 2,7 sekundi izvri se jedno delo, a na svakih 22 sekunde jedno nasilniko. Oko 1/3 svih dela se prijavljuje policiji.

Rizik viktimizacije je vei u: gradskim sredinama kod mukaraca mladih osoba siromanih crnaca

Istraivai su pokuali da objasne visoku stopu kriminaliteta u SAD. Siegel (2003): vei broj mladih ljudi, mukaraca stanje ekonomije via = via stopa kriminaliteta mogunost za vrenje krivinih dela socijalni problemi nezaposlenost, rasni sukobi, nepotpune porodice maloletniki gangovi narkomanija dostupnost vatrenog oruja broj abortusa krivino pravosue

Beirne, Messerschmidth (1995): visoka stopa nezaposlenosti lo sistem obrazovanja lo sistem socijalne zatite veliki broj diskriminisanih zbog rasne i etnike pripadnosti kontrolni sistem pravosua

Oko 90% svih prijavljenih dela su krae. Od 60 god.XXv. raste broj kraa automobila, nedozvoljenog prometa narkotika i silovanja. Od 1995. do 2006. primeen pad dela, i to oko 44%.

U Rusiji primeen rast kriminaliteta od perioda 80 god.XX veka do danas. U ekoj, Sloveniji, Maarskoj, Slovakoj, Poljskoj, primeen je izuzetno visok porast stopa kriminaliteta. Najvia stopa je u Slovakoj, najnia u Sloveniji.

U navedenim dravama u tranziciji, primeeno je sledee: Rast broja ubistava Napadi i ubistva zbog rasne netrpeljivosti Ubistva nepoznatih lica iz koristoljublja Primena sile u vrenju dela

Privredni kriminalitet Povean broj imovinskih krivinih dela Preprodaja droga, organizovani kriminalitet Transnacionalni kriminalitet Smatra se da je broj nerasvetljenih dela veoma veliki, stopa viktimizacije sve vea, a to uslovljava i poveanje straha graana u ovim dravama.

Pokuaj objanjenja visoke stope kriminaliteta u zemljama u tranziciji (Zveki 2001): Stanje bezzakonja, koje uslovljava otimaku prvobitnu akumulaciju kapitala pogoranje u sistemu obrazovanja zdravstva socijalne politike

visoka stopa nezaposlenosti visoka stopa privrednog kriminaliteta veliki broj nerasvetljenih zloina

Kambovski (1996) navodi - brze promene u ekonomskim i politikim odnosima. Zbog prevlasti politike nad pravom, kriminalitet je sredstvo za odravanje vladajueg dru.statusa. U zemljama u tranziciji potrebno je kontrolisati bogate, one koji imaju mo i na nelegalne naine stiu imovinu, a motivisani su da je i dalje uveavaju.

Podaci o niskoj stopi kriminaliteta u VAJCARSKOJ osporavaju neki istraivai, dok drugi, istiu ovu zemlju kao primer u tom smislu. Clinard smatra da vajcarska u poreenju sa vedskom ima manju stopu kriminaliteta zbog: decentralizacije politikog i ekonomskog sistema forsiranja privatne inicijative u spreavanju kriminaliteta

Drugi smatraju da je stopa viktimizacije velika, da vajcarska policija ne unosi podatke u statist.evidencije. vajcarska se smatra centrom finansijske korupcije u svetu (pranje novca mafije). Ipak se istie odlina i organizovana kontrola kriminaliteta u manjim sredinama od strane porodica, kola.

IRSKA je specifina po nekim pokazateljima kriminaliteta u odnosu na druge zemlje. Industrijalizacija nije poveala stope kriminaliteta u gradovima. Ima nisku stopu ubistava. U periodu 1950-70g.porastao broj ubijenih mukaraca od strane ena. Niska stopa kriminal.se objanjava uticajem katolike crkve i dobrom saradnjom graana sa policijom.

U JAPANU, stopa industrijalizacije ne prati stopu kriminaliteta. Objanjenje razliitih autora: Etnika homogenost Uticaj religije Bespogovorno potinjavanje hijerarhiji i poretku Dominantnost grupnih interesa (kolektivizam) Patrijarhalna porodica

Sistem obrazovanja Dobri meuljudski odnosi na poslu Dobra saradnja graana i policije Ne postoji kategorija socijalno ugroenih Japanska kultura se ne smatra modernom, bez obzira na moderne tehnologije i bogatstvo drutva, ve onom koja se oslanja na tradicionalni sistem vrednosti.

Istraivanje Freda-e Adler (1983) izraunavala stope kriminalit.u 5 podruja ukljuene i zemlje sa najniim stopama, zakljuci: Podrka javnosti formalnoj socijalnoj kontroli (graani pomau organima socijalne kontrole) Neformalna socijalna kontrola (porodica)

Obuhvaen je period 1991-2005, period od 1999.g.nema podataka za Kosovo i Metohiju. Podaci uzeti iz Republikog zavoda za statistiku. Podaci dati kroz globalne pokazatelje, radi eventualnog poreenja sa drugim dravama.

asovnik zloina na svakih 6 min. izvreno prijavljeno delo, i na svakih 15min. neprijavljeno delo. Kvota prijavljenog kriminaliteta (1587 punoletnih lica i 487 maloletnih). Kvota presuenog kriminaliteta (547 punoletnih lica i 420 maloletnih).

Podaci iz istraivanja - OPTI: Najvei broj prijava 1993.g, najmanji 2000.g. Br.osuenih je najvei 1998., najmanji 1992. Vie od 50% dela spada u imovinski kriminalitet, najee KRAA. Po polu manje od 10% ine ene. Starosne grupe, koje najee vre dela - mukarci 21-29, ene 40-49. 80% lica izvrilo delo u optini ivljenja.

Podaci za punoletna lica: Punoletni su osueni najvie zbog dela protiv bezbednosti u saobraaju. Punoletnih osuenih je 57% povratnika. Veina punoletnih, osuenih, je nezaposleno, sa SSS. Oko 50% punoletnih osuenih su u braku. Oko 80% punolet.osuenih su Srbi.

Podaci za maloletna lica: Maloletnici su prijavljeni u najveem broju 1993, u najmanjem 2003. Oko 6% je devojaka. Maloletnici uglavnom vre dela protiv imovine (70%) Maloletn.vre najvie dela u optini u kojoj ive. Dela se vre u sauesnitvu (60% dela)

Povrat kod maloletn. lica je 4 puta manji u odnosu na punoletna lica. Maloletnih lica su osueni za dela protiv imovinskog kriminaliteta, a punoletnih znatno manje. Oko 95% malolet.lica ivi sa roditeljima. Otac maloletnika je najee radnik, a majka domaica. Veina - 90% malolet.koji su izvrili delo su Srbi.