283

9. poglavlje

Jezik i rod

284

9. Jezik i rod

Najvei broj sociolingvistkinja i sociolingvista sloie se sa tvrdnjom da prva lingvistika studija koja na sistematian, analitian i kritiki nain prouava odnos jezika i roda jeste knjiga Robin Lejkof (Robin Lakoff) iz 1975. godine. tavie, veina autorki i autora takoe bi se sloila sa tvrdnjom da ova knjiga otvara kompletno novo interdisciplinarno polje istraivanja pod imenom rodne studije (engl. gender studies) koje kombinuju teorijske postulate i metodoloke postupke antropologije, komunikologije, psihologije, sociologije, sociolingvistike i drugih disciplina (Bucholtz, 2004: 3). Ova knjiga, koja je prvo objavljena kao lanak u uglednom asopisu

Jezik u drutvu (Language in Society) 1973. godine, postavlja niz jo uvek

aktuelnih i otvorenih pitanja. Neka od njih su sledea: Kako lingvistike ideologije i diskurzivni obrasci koreliraju sa govorom ena? Kako se rodne ideologije manifestuju u govoru o enama? Koja je uloga rodne neravnopravnosti u gore opisanim sociolingvistikim procesima? Koja je uloga institucija, medija, i drugih drutvenih struktura u formiranju i ouvanju rodnih ideologija u govoru?

285 Na koji nain lingvistiki korelati kulturnih modela utiu na odravanje i reprodukovanje drutvenih odnosa rodne neravnopravnosti?

9.1. Terminoloka razjanjenja Moda bi pre ulaenja u detaljniju analizu odnosa jezika i roda bilo uputno objasniti razliku izmeu termina pol (engl. sex) i rod (engl.

gender). Kao to sam u uvodnim poglavljima ove knjige navela, termin pol se
u optim crtama razume kao bioloka konstanta, odnosno kao fizioloka odrednica prema kojoj su ene nosioci XX, a mukarci XY hromozomskog para. Rod se, sa druge strane, definie kao mnogo kompleksnija, drutveno utemeljena promenljiva koja ukljuuje aktivan odnos svake osobe prema sopstvenom identitetu. Rodni identitet (kao i svaki drugi, kao to smo ve u nekoliko navrata videli) formira se kako u skladu sa linim potrebama i

interesovanjima, tako i u skladu sa kulturnim modelima zajednice u kojoj odrastamo. U inicijalnoj fazi interesovanja za ovu temu, lingviskinje i lingvisti su se ustruavali da koriste termin rod u svojim istraivanjima zbog do tada ve jasno utvrene konotacije ove rei u filolokim i lingvistikim naukama u vezi sa gramatikim rodom imenica, zamenica, prideva, i sl. Danas, meutim, termin rod prihvaen je u najirim akademskim krugovima sa znaenjem socijalnog konstrukta koji stoji u suprotnosti sa biolokom kategorijom pola. Kljuna pitanja kojima se u nekoj formi bavi najvei broj studija jezika i roda ukljuuju ona koja se odnose na razlike u upotrebi jezika,
KADA PITANJE POSTOJANJA

rodne ta

se ona javlja,

KOJE LINGVISTIKE OBLIKE

286 diferencijacija poprima, i 1999: 274).

KOJE EFEKTE

ima u drutvu. 1 (Bergval (Bergvall,

Svako drutvo fizki izgled definie kao jedan od kljunih parametara koji na odreeni nain koreliraju sa jezikom (v. na primer, Holmz (Holmes, 1993); Tenen (Tannen, 1993), Bergval, 1999), ali su socijalni korelati roda i pola u razliitim kulturama i razliitim jezicima podloni varijaciji. U sociologiji i antropologiji rodne razlike u drutvu i jeziku esto se objanjavaju biolokim determinizmom (odnosno fiziolokim razlikama izmeu ena i mukaraca), koji dalje vodi ka razdvajanju polja rada ena i mukaraca: ene ostaju u peinama, potom kuama, raaju decu i vode rauna o porodici, dok su mukarci od praveka bili lovci, to ih izmeta iz privatne u javnu sferu u kojoj su oni uticajniji do dan-danas. Ovaj fenomen je interesantno sagledati i sa stanovita antropologije ena (engl. anthropology of women), odnosno socijalne antropologije koja poprima kritiku dimenziju i tei da, pre svega, razume evoluciju polnih razlika i razloge za dominaciju mukarca (v. Papi i Sklevicky, 2003). U tom smislu, veina autorki i autora u ovoj oblasti istie povezanost podele rada po polu i razliito vrednovanje doprinosa mukaraca i ena sa dihotomijom na privatno i javno (Papi i Sklevicky, 2003: 18, kurziv moj). Kameron (Cameron, 1997) smatra da je kljuno pitanje u teorijskometodolokom smislu da li u studijama koje se bave pitanjima jezika i polnih/rodnih klasifikacija i njihovih drutvenih konsekvenci treba poi od

The critical questions that most studies of language and gender have grappled with in some form include WHETHER there is gender differentiation of language use, WHENCE it arises, WHAT FORMS it takes linguistically, and WHAT EFFECTS it has in society.

287 kategorija baziranih na polu, to jest na mukosti i enskosti, na osnovu kojih postajemo ene i mukarci, ili treba poi od socijalnih konstrukcija

femenininteta i maskuliniteta (engl. femeninity and masculinity), i njihovih uticaja na jezik (v. takoe Bergval, 1999: 275). Varijacionistika sociolingvistika polazila je od prve gore navedene pretpostavke, to jest u potrazi za opisom distribucije odreene jezike promenljive uesnici studija su uvek bili klasifikovani prema polu (M/). Savremenija istraivanja kreu od socijalnih referentnih taaka, odnosno od roda i pokuavaju da identifikuju obrasce interakcije kao reflekse ideologija i raspodele drutvene moi koji koreliraju sa poimanjem roda govornika, lanova odreene drutvene zajednice. Pri tome se u akademskom diskursu rod ne razume kao binarna kategorija (+/),ve kao kompleksna drutvena konstrukcija koja ukljuuje i mnoge druge fenomene (na primer,

interseksualnost) 2 . Meutim, u svakodnevnoj upotrebi, posebno u nekim drutvenim i govornim zajednicama (na primer, u SAD, gde je politiki korektan govor od presudnog znaaja za uspenu komunikaciju u odreenim drutvenim krugovima), javlja se konfuzija u upotrebi termina pol i rod, odnosno, termin pol se iz razloga politike korektnosti jednostavno zamenjuje terminom rod, ime se se njegova konotacija ponovo redukuje na bioloku dihotomiju +/-ensko ili +/-muko. Zapravo, veina laika e rei da tu ba i nema mnogo mudrosti: ene i mukarci ve vekovima ive zajedno i komuniciraju sa visokim stepenom meusobne razumljivosti. Za istraivae u ovoj oblasti, meutim, pitanje je

Engl. intersexed persons (osobe koje poseduju karakteristike oba pola, bilo u genetskom materijalu, endokrinolokoj ili anatomskoj strukturi, v. Ekert i Mek-Konel Ginet (Eckert & MacConnell Ginet, 2003).

288 mnogo kompleksnije, interakcija jezika i roda u korelaciji sa drugim drutvenim promenljivima poprima potpuno drugaiji znaaj, a rod se u tvorbi naih drutvenih identiteta provlai na jedan mnogo kompleksniji nain nego to to implicira jednostavna dihotomija mukih i enskih svetova (Buholc (Bucholtz, 1995);, Hal, 1995; Bergval 1999). Recimo, Hal (1995) bavi se istraivanjem jezika 5 ena koje nude telefonske seksulane usluge:

Ovaj haj-tek medijum lingvistike interakcije komplikuje tradicionalno shvatanje moi u jeziku, jer ene koje rade u ovoj industriji svesno proizvode jezik koji se stereotipino povezuje sa odsustvom moi ena, ali ovde sa ciljem da dobiju ekonomsku mo i drutvenu fleksibilnost. (...) (Time) uvodim jednu novu multidimenzionalnu definiciju lingvistike moi, koja ne samo da posveuje ozbiljnu panju ulozi seksualnosti u konverzaciji, ve prepoznaje i individualnu varijabilnost u vezi sa svesnim pristankom ene na

konverzacijsku dinamiku. 3

9.2. Istorija istraivanja odnosa jezika i roda

Istorija istraivanja interakcije jezika i roda u drutvu u grubim crtama moe se podeliti u tri perioda. Prvi je, kao to sam ve navela, obeleen objavljivanjem knjige Robin Lejkof Jezik i mesto ene, a opta je tvrdnja da ovu studiju karakterie pretpostavka da je jezik mukaraca
3

This high-tech mode of linguistic exchange complicates traditional notions of power in language, because the women working within the industry consciously produce a language stereotypically associated with womens powerlessness in order to gain economic power and social flexibility. () I argue for a more multidimensional definition of linguistic power, one that not only devotes serious attention to the role of sexuality in conversational exchange but also recognizes individual variability with respect to womens conversational consent.

289 jedan od kljunih mehanizama za uspostavljanje i odravanje dominacije nad enama, to vodi ka formiranju teorije
DOMINACIJE.

Teorija dominacije

karkterie prvu fazu rodnih studija u lingvistici i lingivstikoj antropologiji. Meutim, paljivo itanje teksta Robin Lejkof ukazuje da ona ne govori samo o razlikama izmeu nemarkiranog govora dominacije mukaraca i markiranog govora subordinacije ena, ve o svim primerima onoga to Hal (2003) naziva lingvistiki devijantno ponaanje: ena koja psuje, mukarac koji koristi previe opisnih prideva, mukarac iz akademskog sveta iji govor vie lii na enski govor (jer je formalniji, standardniji, itd.). tavie, Hal (2003) iri ovu tvrdnju i navodi da je svako osvrtanje na pitanja jezika i roda u lingvistici do nedavno ukljuivalo kvalifikaciju devijantnog lingvistikog ponaanja, i citira Jespersena (1922) po kome je enski govor uopte devijantan u poreenju sa tadanjim standardom koji je nametalo akademsko, iskljuivo muko, okruenje. Mukarci su nosioci vitalne snage jezika, dok ene koriste nesavren, devijantan jezik koji je, kao i one same, nastao od mukaraca i njihovog jezika. Ovo se moe povezati i sa tradicionalnim rodnim

ideologijama patrijarhalnih drutava (v. 8. poglavlje o jeziku i kulturi) u kome je Bog iznad mukaraca, mukarci iznad ena, ene iznad ivotinja (Berval, 1999: 277). U svakom sluaju, Lejkof potvruje da socioloki posmatrano u amerikom drutvu toga doba (70-e godine 20. veka), kao i u mnogim drugim drutvima, uostalom, ene svih drutvenih klasa dobijaju socijalni status prvenstveno preko mukaraca: oca i mua (prezime, titulu gospoica ili gospoa, itd.). Isto tako, kao primere dominacije, Lejkof koristi poreenje parova rei u mukom i enskom gramatikom rodu u kojima muki rod ima nemarkirano znaenje, a enski rod dodatne, naje e derogativne

290 konotacije: a) On je profesionalac. He is a professional. b) Ona je profesionalka. She is a professional. Prilino je izvesno da e veina govornika kako engleskog tako i sprskog jezika reenicu a) protumaiti kao On je strunjak u svom poslu (doktor, pravnik i sl.),, dok e reenicu b) govornici oba jezika bez poznavanja detaljnijeg konteksta razumeti kao Ona je prostitutka! 4 (Lejkof, 2004: 60) Dominacija mukaraca nad enama u okviru teorije dominacije ilustruje se izraavanjem pozicije moi u konverzaciji od strane mukaraca koji ene e e prekidaju u govoru nego obrnuto, ne nastavljaju konverzaciju na teme koje zapoinju ene, zauzimaju vei konverzacijski prostor (govore due i vie od ena) 5 , i uspostavljaju semantike parove prihvaene na nivou ire drutvene zajednice u kojima enski rod ima otvoreno derogativno znaenje 6 . Tokom 80-ih godina prolog veka, teoriju dominacije zamenjuje teorija
RAZLIITOSTI

(koji se jo naziva

MODELOM DVE KULTURE

(engl. two-cultures

model), koja tei da ene postavi u jedan egalitarniji poloaj u odnosu na

mukarce, pri tome prepoznajui razliitost njihovih govornih delatnosti.

Ipak, stvari se menjaju. Kako Lejkof u komentarima izdanja svoje knjige Jezik i mesto ene iz 2004. godine navodi, generacija njenog sina, kome je prvo izdanje iz 1975. godine posveeno, sada ve ima preko 30 godina i uspeno je razreila neke od diskriminatornih jezikih praksi koje karakteriu 70-e godine prolog veka. Tako, s obzirom na injenicu da na poetku 21. veka treinu ukupnog broja univerzitetskih profesora u SAD ine ene, kao i da je prisustvo ena u medicini, pravima i politici izuzetno vidljivo, reenica Ona je profesionalka ne bi vie privukla istu panju i proizvela isto znaenje kao pre 33 godine. Miljenja sam da srpsko drutvo takvu transformaciju jo nije doivelo. 5 U svom radu Lejkof navodi primer sopstvenog iskustva sa univerzitetskih sastanaka na kojima se profesori hijerarhijski pozicioniraju u grupi prema koliini diskursa koji proizvedu; profesorka koja pokuava da razrei situaciju jednostavnim, kratkim, objanjenjem biva ekskomunicirana ili ignorisana u interakciji. 6 Na primer, engl. master: izvorno znaenje: gospodar, izvedeno znaenje: stunjak; mistress: izvorno znaenje: gospodarica; izvedeno znaenje: ljubavnica.

291 Osnovna pretpostavka teorije razliitosti je da ene i mukarci govore razliitim

dijalektima 7 , to

se

objanjava

razliitostima

procesu

socijalizacije koje prouzrokuju razliitost u procesu usvajanja jezika i u aspektima socio-psiholokog razvoja. Drugim reima, razvoj dece je pre svega uslovljen drutvenom strukturom vrnjake interakcije: devojice i deaci se igraju pre svega sa predstavnicima sopstvenog pola, a njihove razliite vrnjake grupe imaju potpuno razliite drutvene strukture i norme interakcije (Tenen, 1990). Kod devojica jezik predstavlja sredstvo za uspostavljanje intimnosti, a razgovor simbol prijateljstva i poverenja:

Za ene, kao i za devojice, intimnost je potka njihovih meusobnih odnosa, a razgovor je nit od koje se tkanina prijateljstva stvara. Devojice stvaraju i odravaju prijateljstva razmenjujui tajne; slino, odrasle ene konverzaciju shvataju kao kamen temeljac svojih prijateljstava. 1990) Deaci, sa druge strane, prijateljstva baziraju pre svega na fizikoj akciji kojom ispoljavaju prisnost: veze meu njima stvaraju se tako to
8

(Tenen,

Jedna od najznaajnijih autorki druge hronoloke struje u istraivanjima odnosa jezika i roda, Debra Tenen (Deborah Tannen) je svoje stavove iznela i u jednoj popularno pisanoj knjizi pod nazivom Ti jednostavno ne razume (You just dont understand). Ova knjiga, kao i nekoliko narednih, pisanih za iru publiku u kojima se bavi analizom konverzacije razliitih pod-grupa unutar govorne zajednice, dovela je ovu profesorku sa Dordtaun univerziteta (Georgetown University )na listu amerikih best-selera i ukljuila na listu slavnih linosti u SAD koja je poetkom 90-ih godina prolog veka dobijala veliki medijski prostor na nacionalnom nivou.

For women, as for girls, intimacy is the fabric of relationships, and talk is the thread from which it is woven. Little girls create and maintain friendships by exchanging secrets; similarly, women regard conversation as the cornerstone of friendship..

292 odreene stvari rade zajedno. Grupe deaka su esto brojnije, inkluzivnije, i imaju jasniju hijerarhijsku strukturu, te je meu njima od malih nogu prisutna borba da se izbegne podreeni poloaj u grupi. (Tenen, 1990). Tenen takoe uoava da postoje i fiziki korelati (mehanika

konverzacije, kako je naziva Tenen, 1990) razliitih modela socijalizacije deaka i devojica; na primer, poloaji koje zauzimaju pri razgovoru (a ovo se, prema datoj autorki, moe prevesti na sve uzraste): devojice gledaju jedna drugu u oi, deaci sede pod uglom jedan od drugog i gledaju po prostoriji. Isto tako, devojice nadugo i nairoko govore o jednoj temi, dok su deaci skloniji da skau s teme na temu;

devojice proizvode vie prateih zvukova kao reakciju na govor sagovornika aha, mmm, da, stvarno..., deaci utanjem pokazuju da sluaju. Prevedeno na jezik odraslih to praktino znai da osnovni

komunikacijski problemi izmeu mukaraca i ena (u intimnim, romanitnim odnosima (na primer u braku); u profesionalnoj sferi; u odnosima sa lanovima porodice suprotnog pola (na primer, oevi i kerke), itd.) nastaju jer ene i mukarci imaju razliita oekivanja od procesa i rezultata konverzacije:

Poto oni (mukarci) ne pretpostavljaju da je govor cement njihohvih odnosa, mukarci ne znaju kakvu vrstu govora ene ele, i ne dostaje im kada ga nema.
9

(Tenen, 1990).

Sa druge strane, (...) ena oekuje da njen mu bude nova i unapreena verzija njene najbolje prijateljice. Ono to je vano nisu teme o kojima se
9

Since they don't assume talk is the cement that binds a relationship, men don't know what kind of talk women want, and they don't miss it when it isn't there.

293 razgovara, ve oseaj bliskosti, ivata koji dele, koji nastaje kada ljudi jedni drugima govore o svojim mislima, oseanjima i utiscima 10 (Tenen, 1990)

Takoe, razliiti oblici socijalizacije devojica i deaka uslovljavaju i razliitu komunikativnu dinamiku unutar porodice: deca (oba pola) spremnija su da svoju intimu podele sa majkama (sa kojima u najveem broju sluajeva u tradicionalnoj porodici imaju mnogo veu frekvenciju svakodnevne

interakcije; uz to, majke/ene sklonije su izraavanju emocija, fizikom kontaktu, maenju i ljubljenju dece od oeva; oevi u tradicionalnom patrijarhalnom sistemu imaju ekspoziciju ka spoljnom svetu, manje se bave decom, manje razgovaraju sa svojim suprugama, i ne verbalizuju svoje emocije). Naravno, ovo je sve podlono korekcijama, jer se koncept porodice u svetu u kome ivimo znaajno promenio, te je teko tvrditi da ove generalizacije i danas imaju univerzalnu vrednost koju im pre 20-ak godina pridaje Debra Tenen. Recimo, autorka navodi da je njoj u reavanju kompleksnog odnosa sa njenim ocem pomogla tehnologija elektronske pote, jer se njen tata oseao bezbednije i slobodnije u izraavanju sopstveniih emocija i miljenja u vezi sa svojom keri u komunikaciji koja ne pretpostavlja direktan vizuelni kontakt! Na radnom mestu, prema gore navedenoj paradigmi, ene su sklonije da koriste komunikativne strategije zajednitva i podrke, dok mukarci tee strategijama takmienja (to se objanjava njihovom potrebom da se nametnu ostatku grupe sa kojom su u datom trenutku u interakciji). Time se
(...) a woman expects her husband to be a new and improved version of a best friend. What is important is not the individual subjects that are discussed but the sense of closeness, of a life shared, that emerges when people tell their thoughts, feelings, and impressions.
10

294 hijerarhijska struktura muko-enskih grupa jo vie potencira, a ene postiu slabije rezultate na radnom mestu jednostavno jer su manje vidljive u komunikaciji i interakciji. Prema zakljucima ove autorke, razlike u komunikativnim obrascima jasno se uoavaju i u obrazovnom procesu. Deaci i devojice u meovitim odeljenjima uspostavljaju odnose sline onima u profesionalnoj sferi: deaci se takmie kako bi se nametnuli vrnjakoj grupi, govore e e i vie pred itavom grupom, dok su devojice uzdranije i, opet, manje vidljive. Moj lini utisak je da je u univerzitetskoj sferi situacija slina: studenti (koji su, recimo, na naem fakultetu znaajno malobrojniji od studentkinja) lake i e e se odluuju da se ukljue u diskusije na asovima, ali i da ponude vie neformalnih komentara upuenih profesorima i itavoj grupi. Na taj nain se iz generacije u generaciju

prenosi model po kome je javni govor pravo i privilegija mukaraca. Ono to Tenen analizira trebalo bi ima direktne konsekvence na obrazovni sistem: nastava i tehnike rada u uionici trebalo bi da ukljue razlike i u lingvistikom ispoljavanju polova, kroz rad u grupama, parovima, javne diskusije i debate, ime bi se podigao nivo samosvesti o slinostima i razlikama sa kojima nastupamo kako u privatnoj tako i u javnoj sferi komunikacije. Interesantan je primer koji Tenen opisuje u svojoj kolumni u Vaington Postu iz 1998. godine. U jednoj kontkat emisiji Debri Tenen javila se ena koja je opisala sledeu situaciju: u sobi u kojoj je bio jasno vidljiv znak zabrane puenja, mukarac je zapalio cigaretu. Ona se izvinila to ga uznemirava, potom ga je ljubazno zamolila da je ugasi, sa obrazloenjem da ima astmu i da joj dim veoma kodi i na kraju mu se u vie navrata zahvalila to je cigaretu ugasio. Pri tome je bila zbunjena sopstvenom ljubazno u i neagresivno u u nastupu i pitala se zato mu na direktniji nain nije skrenula

295 panju na znak zabrane puenja. Debra Tenen smatra da je ena oekivala da e joj ona, kao neko ko se bavi analizom komunikacije na naunom nivou, rei da treba da veba direktniji i otvoreniji nastup u potencijalno konfliktnim situacijama. Meutim, njeno miljenje bilo je upravo suprotno: iako je na prvi pogled izgledalo da je ena nastupila sa niih pozicija moi na hijerarhiji drutvene interakcije (izvinjenja i zahvalnost zbog neega to je zakonom propisano), ona je zapravo postupila na nain koji je prijatniji i ljubazniji kako za sagovornika, tako i za nju samu, jer je to bio pristup koji ju je doveo do eljenog reenja. Agresivniji, direktniji zahtev mogao je naii na otpor i odbijanje. Novije analize konverzacije koje Tanen sprovodi u razliitim studijama (1993; 1995, 2005) ukazuju da nijedna konverzacijska strategija (odabir teme, prekidanja ili preklapanja u govoru, tiina, itd.) nije u direktnoj korelaciji sa rodom govornika, to jest da nijednu strategiju svi govornici unutar jedne zajednice ne koriste prema univerzalnoj emi na skali dominacija-submisivnost. Naprotiv, podrke, tiina znak prekidanje nekada moe biti znak

kontrole. Interakcija individualnih stilova govornika

rezultira uspostavljanju odreenih odnosa drutvene moi u komunikaciji. U prethodnom pasusu ve se nasluuje sledea prekretnica u paradigmi studija jezika i roda. Naime, ve Tenen prepoznaje da polna ili rodna dihotomija ne ukljuuju svu varijantnost jezikih ponaanja koje koreliraju sa rodom. Tokom 90-ih godina 20. veka, rod se prepoznaje kao dinamina kategorija koja se razvija, kreira i rekreira tokom itavog ivota ljudske jedinke. Inicijalni naziv ove tree paradigme je teorija
PERFORMATIVNOSTI

(Batler (Buttler, 1990). Prema njoj, niko od nas se ne raa kao mukarac ili ena, nae rodne odlike su neto to stvaramo tokom itavog ivota,

296 formirajui sopstveni identitet, koristei pri tome jezik kao jedno od kljunih sredstava za predstavljanje tog identiteta u razliitim domenima ljudske komunikacije u zajednici, u skladu sa naim obrazovnim, klasnim, politikim, etnikim, religioznim i drugim uverenjima i stavovima, odnosno ideologijama i kulturnim modelima. Ipak, neophodno je istai da se i u treoj fazi razvoja rodno-lingvistikih studija, koncept lingvistike devijantnosti (Hal, 2003) prepoznaje kao jedan od kljunih drutvenih parametara za vrednovanje svake razliitosti: mi uimo o sopstvenom rodu, ali ukoliko odluimo da iz bilo kog razloga izaemo iz okvira rodno prihvatljivog ponaanja u naem drutvu, susreemo se sa znaajnom osudom, porugom ili ak verbalnom i fizikom agresijom. U isto vreme, javlja se svest o tome da je veina radova na temu odnosa jezika i roda vrena na jednom ogranienom korpusu, koji je naje e obuhvatao predstavnice i predstavnike srednje klase, bele rase, sa odreenim nivoom obrazovanja, i da su zakljuci generalizovani bez obraanja panje na razliite kulture, kao i na intra-grupnu, i esto intra-rodnu varijaciju:

Najupeatljivije su u tom smislu studije koje podravaju model dve kulture odnosa jezika i roda, gde ene iji govorni stilovi nisu u skladu sa onima koji se identifikuju kao nemarkirani za ene belkinje, pripadnice srednje klase, postaju problematine za teoriju. Ovde se Afroamerikanka javlja kao najmarkiraniji primer devijantnog ponaanja iz fusnote, jer joj pretpostavljeni direktniji stil uvek obezbeuje mesto izuzetka koji potvruje pravilo. Onog trenutka kada naunici poinju da diverzifikuju kanonizovano jeziko ponaanje kroz analizu obrazaca govora ena i

297 mukaraca u razliitim zajednicama, drutvima i kulturama, raa se nova teorija jezika i roda koja za fokus ima jezik i rod u specifinim
ZAJEDNICAMA DELATNIM

(engl. community of practice) 11 (Hal, 2003).

Delatna zajednica definie se kao grupa pojedinaca koje zajedno delaju u cilju postizanja zajednikih drutvenih ciljeva (Ekert & MekKonel (Eckert, & McConnell, 1992)). Ovim pomeranjem fokusa, akcenat se stavlja na raznovrstnost, na prepoznavanje, priznavanje i vrednovanje kontinuuma ljudskih rodnih praksi (Bing & Bergval, 1996; cit. u Bergval, 1999). Bitno je istai da se koncept delatne zajednice uvodi u sociolingvistiku sa ciljem da ukljui odreene parametre koje ostali termini, kao to su govorna zajednica ili drutveni identitet, nisu uspevali da na pravi nain objasne.

Grupa ljudi koja se okuplja oko zajednikog angaovanja na odreenom poduhvatu. Naini na koje rade stvari, naini govorenja, verovanja, vrednosti, odnosi moi ukratko delovanje (shvaeno kao realizacija odreenog uspostavljenog sistema kroz drutvene i jezike prakse) javlja se kao rezultat rada na zajednikom poduhvatu. Kao

drutveni konstrukt, delatna zajednica se razlikuje od tradicionalne zajednice jer je istovremeno definiu njeni lanovi, kao i delatnost kojom se
Most notable in this respect are studies supporting a two-cultures model of langauge and gender, where women whose speech styles do not conform to those identified for the unmarked middle-class Wqhite woman becomes problematic for the theory. Here, the African American female surfaces as our most marked footnote deviant, whose supposedly more direct speaking style wins her regular and honorable mention. When scholars began to diversify the canon by studying the speech patterns of men and women in a variety of communities, societies and cultures, a new theory of language and gender was born that has as its focus organizations of language and gender in particular communities of practice (Eckert & McConnell-Ginet, 1992).
11

298 ti lanovi bave. 12 (Ekert & McKonel-Ginet, 1992: 464; cit. u Holmz & Mejerhof (Meyerhoff), 1999: 174).
13

Dakle, delatne zajednice prepoznaju rodno-jeziku varijaciju koja u razliitim drutvenim kontekstima korelira na inter- i intra-grupnom planu (u grubim crtama, izmeu ena i mukaraca, ali i izmeu razliitih pod-grupa ena ili razliitih pod-grupa mukaraca, ili razliitih rodno meovitih podgrupa) sa drugim parametrima socijalnog identiteta: klasom, etnicitetom, starosnom dobi, seksualnim opredeljenjem, itd. (v. Kameron, 2003: 289). Svako od nas svakodnevno konstruie sopstveni idenitet svoje mesto u svetu - kroz pregovaranje znaenja i delatnosti u
RAZLIITIM

delatnim zajednicama

u kojima uestvuje. Rod, kao socijalna kategorija, u tom procesu ispoljava se pre svega u razliitim odabirima delatnih zajednica u kojima mukarci i ene odluuju da uestvuju, kao i u njihovom ponaanju u rodno meovitim zajednicama. Na primer, Ekert & MakKonel-Ginet (1999: 188) navode da e se ene pre pojaviti kao lanice delatne zajednice nastavnog osoblja u osnovnoj

An aggregate of people who come together around mutual engagement in an endeavor. Ways of doing things, ways of talking, beliefs, values, power relations in short, practices emerge in the course of this mutual endeavor. As a social construct, a community of practice is different from the traditional community, primarily because it is defined simultaneously bu its membership and by the practice in which that membership engages. 13 Termin delatna zajednica podrazumeva jedan novi teorijski koncept, razliit od koncepta govorne zajednice. Govorna zajednica je u novijim studijama predstavljena kao statina kategorija koja pretpostavlja eksterno definisano lanstvo (na osnovu odreenih socijalnih, etnikih, rasnih i drugih parametara), koja se ne bavi dinamikom odnosa izmeu pojedinca i grupe, i ne prepoznaje zajednike socijalne ili instrumentalne ciljeve koji bi uslovili njeno postajanje i funkcionisanje. Isto tako, vano je delatnu zajednicu razlikovati od drutvene mree. Iako se obe usmeravaju na dinamiku odnosa izmeu pojedinaca u grupi, gustinu mree njihovih interakcija, delatna zajednica definie se na osnovu kvaliteta interakcija (koje moraju biti redovne i uzajamno odreujue), dok je u drutvenoj mrei relevantan bilo kakav kontakt, ma kako sporadian ili redak ak i meu najudaljenijim lanovima mree (v. Holms & Mejerhof, 1999: 179-180).

12

299 koli, klubu ljubitelja knjiga, i slino, dok su mukarci e e lanovi delatnih zajednica profesora fizike na univerzitetima, vatrogasnih ekipa, itd. Meutim, postoje i rodno meovite delatne zajednice, kao to su porodica, savet roditelja u koli ili lokalna verska zajednica, ali je u njima delovanje i ue e razliitih rodova znaajno diverzifikovano. Da bi se razumela interakcija rodnog aspekta socijalnog identiteta i jezika, potrebno je ponovo se vratiti na opte postulate funkcionisanja drutvenih zajednica. Uz jasno prepoznavanje znaaja lokalnog konteksta i diverzifikacije kulturnih modela razliitih drutvenih govornih zajednica (intra-rodna i intra-grupna varijacija; inter-grupna varijacija), ipak je mogue odrediti jasnu hijerarhijsku organizaciju govornih zajednica. Kao i u svim aspektima ljudske interakcije, i ovde se u veini zajednica moe jasno sagledati uticaj monih elita koje imaju privilegovan pristup diskursu, te donose odluke o jeziku (koje su u direktnoj vezi sa njihovim kulturnim modelima i ideologijama), koje se potom uspeno implementiraju na nivou ire zajednice kroz pravosudni i administrativni sistem, obrazovne politike, i slino (v. van Dijk, 1993). Kritika analiza diskursa bavi se identifikacijom hegemonija i moi da se ouva odreena ideologija koja odlikuje odreene elitne, privilegovane pod-grupe u datoj zajednici. Sociolingvistika analiza delatnih zajednica moe nam ponuditi jasniju sliku o dinaminoj prirodi odnosa izmeu elite koja upravlja diskursom i neprivilegovane veine koja zadati diskurs prihvata i reprodukuje i time odrava status quo, odnosno odreenu ideologiju i kulturni model. Kako Vulard i iflin (Woolard & Schieffelin, 1994: 72), navode:

300 Tema jezike ideologije je veoma potreban most izmeu lingvistike i socijalne teorije, jer povezuje mikrokulturu komunikativne akcije sa politiko-ekonomskim pretpostavkama moi i drutvene nejednakosti,

suprotstavljajui makrosocijalna ogranienja jezike upotrebe (...). Isto tako, ona predstavlja mono sredstvo za produbljivanje ponekad povrnog razumevanja jezike forme i njene kulturne varijabilnosti u politikoekonomskim istraivanjima diskursa. 14

U tom smislu, u nastavku ovog poglavlja pozabaviu se istraivanjem prisustva patrijarhalnog kulturnog modela i rodne ideologije u srpskom drutvu kroz istraivanje lingvistike ideologije visoko obrazovanih ena iz moje drutvene mree i moje delatne zajednice. Konkretnije, usmeriu se na stavove visokoobrazovnih ena prema upotrebi enskog gramatikog roda imenica koje oznaavaju zanimanja i titule u javnom diskursu srpskog jezika, a koji tradicionalna preskriptivna gramatika i srpski jeziki planeri (uglavnom mukarci) odbacuju.

9.3. Jezik, rod i standardizacija u srpskom jeziku

Na prvi pogled, ovo istraivanje protivurei pretpostavkama paradigme delatne zajednice u studijama jezika i roda, koje predviaju stvaranje veoma kompleksnih novih rodnih praksi u drutvu i eri u kojima se ene samosvesno
The topic of language ideology is a much-needed bridge between linguistic and social theory, because it relates the microculture of communicative action to political economic considerations of power and social inequality, confronting macrosocial constraints on language behavior. (...) It is also a potential means of deepening a sometimes superficial understanding of linguistic form and its cultural variability in political economic studies of discourse.
14

301 kreu u profesionalnoj sveri dovodei u pitanje tradicionalne uloge 15 (Eckert, 1989: 247). U ovom sluaju, meutim, tradicionalne jeziko-rodne prakse odravaju se i u 21. veku zahvaljujui prisutnosti odreene rodne ideologije koja svoje reflekse ima u svim domenima drutvenog ivota: u obrazovanju, profesionalnoj sferi, linoj komunikaciji, itd. Kako Bergval (Bergvall, 1999: 282) navodi, pristup delatne zajednice usmerava se na razliite aspekte roda: na ono to je uroeno, na ono to se postie i na ono to nam je nametnuto 16 . Drugi aspekt je od posebnog znaaja za veinu istraivaa u ovoj oblasti, ali je u fokusu ovog istraivanja trei aspekt rodno-jezikih istraivanja, u skladu sa sledeom tvrdnjom: Trei aspekt roda, ono to nam se namee kroz drutvena oekivanja (...) zahteva da razmotrimo i razjasnimo silu drutveno pripisane prirode roda: pretpostavke i oekivanja u vezi sa (esto binarnim) pretpostavljenim rodnim ulogama na osnovu kojih se konstruie svaka performansa roda, svako prilagoavanje odnosno otpor prihvatanju datih rodnih uloga 17 (Bergval, 1999: 282). Uz prepoznavanje mogueg problema mog uzorka, kao i donekle ograniavajui izbor uesnica u istraivanju (radi o visokoobrazovanim enama iz srednje klase iz gradske sredine) 18 , smatram da ova vrsta istraivanja upravo zbog toda nudi veoma indikativne rezultate 19 .
() in a society and era where women have been moving self-consciously into the marketplace and calling traditional roles into question 16 what is inborn, what is achieved and what is thrust upon us. 17 The third aspect of gender, that which is thrust upon us by social expectation (...) demands that we consider and clarify the force of the socially ascribed nature of gender: the assumptions and expectations of (often binary) ascribed social roles against which any performance of gender is constructed, accomodated to, or resisted. 18 Vidi Hal (Hall, 2003) za detaljan opis stereotipa i kanoninih generalizacija u istraivanjima odnosa jezika i roda koji po strani ostavljaju svako jeziki devijantno ponaanje: jeziki devijantno ponaanje odlika je govornika koji ne slede normativna i ekivanja o tome kako mukarci i ene treba da govore (the linguisic deviant the
15

302 Takoe, istiem injenicu da se savremene studije roda ne

ograniavaju samo na muko-ensku dihotomiju. Meutim, rodna dihotomija je jo uvek dominantna i uticajna u veini patrijarhalnih drutava, kao to su, na primer, srpsko ili pansko drutvo (v. Kuzmanovi Jovanovi 2008 za opis rodnih patrijarhalnih ideologija u post-diktatorskoj paniji). Ova dihotomija ogleda se u naoj svakodnevici i na odreeni nain upravlja svim naim aktivnostima 20 . Jezik se ne moe sagledati kao jednostavan odraz postojeih rodnih kategorija, ve kao jedno od kljunih sredstava za njihovo stvaranje i odravanje. Ipak, iako je rod tako duboko ukorenjen u nae drutvene strukture (kulturne modele i ideologije) da je nemogue razdvojiti ga od ostalih aspekata drutvenog ivota, kulturni modeli i idelogije iji je on sastavni deo su naje e implicitni, neprepoznatljivi za veinu govornika, odnosno lanova odreene govorne i drutvene zajednice. Drugim reima, oni se (gotovo) nikada ne dovode u pitanje, naprotiv, njih (esto veoma gorljivo) podravaju neki ili veina lanova zajednice doivljavajui odreene obrasce ponaanja kao kljune nosioce drutvenog jedinstva i kulturnog i/ili etnikog kontinuiteta. U analizi stavova prema upotrebi enskog gramatikog roda imenica koje oznaavaju titule i zanimanja ena u srpskom javnom diskursu, usredsrediu se na koncept patrijarhalnog kulturnog modela i rodne

speaker who fails to follow normative expectations of how men and women should speak) (Hal, 2003: 352) 19 Istiem da u naoj akademskoj sferi ne vlada preveliko interesovanje za ovu vrstu istraivanja, te postoji jedan veoma ogranien broj studija koje su obavile Svenka Savi i njene saradnice u okviru Centra za rodne studije u Novom Sadu. 20 Prema najnovijem istraivanju Republikog zavoda za statistiku Srbije, pod nazivom ene i mukarci u Srbiji (2008; izvor: Politika, 21. novembar, 1008), meu zakonodavcima, funkcionerima i rukovodiocima menaderima ene ine manje od etvrtine.

303 ideologije 21 koji rezultiraju odreenim upotrebama jezika i nejednakim

odnosima moi 22 , sa ciljem da naglasim znaaj jezika u proizvodnji, odravanju i promeni drutvenih odnosa moi 23 (Ferklo, 2001: 1) Kulturni modeli nam omoguavaju da stvorimo svoju sliku o svetu, i shodno tome, oni su i u svakoj ideologiji koju primenjujemo kako bismo razumeli stvari koje nas okruuju. Kroz istraivanje jezike upotrebe, jezike varijacije i stavova govornika prema jeziku/diskursu (koji predstavlja odraz ali i generator kulturnih modela) kritika sociolingvistika pokuava da odredi na koji nain drutveni odnosi utiu na jeziku praksu koja doprinosi drutvenoj nejednakosti i disbalansu u raspodeli drutvene moi. U kontekstu ovog istraivanja, da upotrebim Ferkloovu terminologiju, naune i strateke aktivnosti koje su u sri srpske jezike politike i planiranja u opte, to jest jezike standardizacije konkretno, razumeju se kao specifina jezika ideologija (epistemoloko polazite) koja se na nivou ire drutvene zajednice doivljava kao zdravorazumska univerzalna istina. Ovo epistemoloko polazite (da jezik mora da se analizira kao nezavistan sistem bez obraanja panje na drutvene aspekte njegove upotrebe, kao i da su struktura jezika i jezika ekonomija kljuni elementi u odluivanju o tome

Pod rodnom ideologijom podrazumevam sistematian skup kulturnih verovanja kroz koje drutvo konstruie i namee svoje rodne odnose i prakse. Rodna ideologija sadri legende, prie i mitove o tome ta znai biti mukarac ili ena i sugerie kako i jedni i drugi treba da se ponaaju u drutvu. Husein (Hussein, 2005: 59) (By gender ideology I mean a "systematic set of cultural beliefs through which a society constructs and wields its gender relations and practices. Gender ideology contains legends, narratives and myths about what it means to be a man or a woman and suggests how each should behave in a society.") 22 "language use and unequal relations of power" 23 "the significance of language in the production, maintenance and change of social relations of power"

21

304 kako jezik treba koristiti) predstavlja konstrukt patrijarhalnog kulturnog modela koji se zalae za rodnu neravnopravnost u srpskom drutvu:

"Iz ovoga se moe izvui krunski zakljuak da je oblik gramatikog mukog roda imenice zapravo samo (semantiki) neutralno obeleje imena kakvog osnovnog leksikog znaenja zanimanja, profesije, titule, i sl. , to znai da

leksiko-morfolokim sredstvom ("mukom" imenicom) ipak nije obavezno

ekspliciran (markiran) i prirodni rod nosioca zanimanja [...]"(Fekete, 2002: 84)

9.3.1.Istraivanje
U ovoj studiji obavljeno je etnografsko i kvalitativno sociolingvistiko istraivanje: grupi lanica moje drutvene mree (grupa prijateljica razliitih obrazovnih profila) i predstavnicama moje delatne mree (koleginice sa posla), dakle enama (njih ukupno 16) koje veoma dugo poznajem i sa kojima blisko saraujem 24 , postavila sam u formi ankete pitanja koja se odnose na morfoloki (gramatiki) rod imenica koje oznaavaju zanimanja ena i mukaraca u srpskom jeziku, kao i pitanja koja se direktno usmeravaju na njihove stavove prema odnosu gramatikog i socijalnog roda i moguu korelaciju izmeu te dve kategorije i pozicije i ravnopravnosti ena u naem drutvu. Sve ene koje su uestvovale u istraivanju imaju najmanje univerzitetsku diplomu osnovnih studija (6), a vie od polovine (10) njih su

otuda etnografski aspekt: smatram da kompetentno mogu da govorim o ponaanju ena koje sam ukljuila u istraivanje u jednom produenom vremenskom periodu, jer se oseam kao insajder, odnosno kao ravnopravna lanica grupa kojima one pripadaju.

24

305 magistrirale i doktorirale. Devet ena pripada mojoj delatnoj zajednici, odnosno rade na istom fakultetu kao profesorke, asistentkinje ili lektorke. Ostalih 7 ena su moje dugogodinje prijateljice sa diplomama iz razliitih oblasti: psihologija, mainstvo, filozofija, hemijsko inenjerstvo, panska i italijanska filologija. Dve ene iz moje delatne mree i jedna iz moje drutvene mree imaju i odreeni nivo formalnog i/ili neformalnog obrazovanja iz oblasti rodnih studija, ostale nisu nikada bile u kontaktu sa temama i oblastima istraivanja rodnih studija. Odluila sam da u istraivanje ukljuim obe pod-grupe ena sa ciljem da utvrdim da li profesionalni domeni i nivoi metalingvistikog znanja o srpskom jeziku imaju uticaja na njihove eksplicitne stavove u vezi sa rodnim praksama u gramatikom i drutvenom smislu. Moje kljuno istraivako pitanje moglo bi se definisati na sledei nain: da li postoji korelacija izmeu eksplicitnih stavova o jezikoj upotrebi i jezike i rodne ideologije (koja je deo patrijarhalnog kulturnog modela) koja rezultira u potpunom razdvajanju pitanja rodne ravnopravnosti od pitanja jezike upotrebe i jezikog standarda meu enama u srpskom drutvu. Takoe je vano istai da ovo pitanje postavljam uz pretpostavku da je moja ciljna grupa dovoljno reprezentativna na nivou ire zajednice jer se radi o enama sa visokim nivoom samosvesti koje prepoznaju potrebu za linom afirmacijom u profesionalnoj, javnoj sferi, te ukoliko one nemaju razvijenu svest o socijalnoj kategoriji roda i njenom odrazu u jezikim praksama,

pretpostavljam da je mo patrijarhalnog kulturnog modela u upravljanju drutvenim ponaanjem u iroj enskoj populaciji u Srbiji jo znaajnija.

9.3.2. Anketa

306 Anketa se sastoji iz etiri dela: u delu A, uesnice su zamoljene da na listi od 33 naziva zanimanja i titula u enskom i mukom gramatikom rodu odaberu one imenice u enskom rodu koje smatraju prihvatljivim kada se odnose na ene u javnom diskursu. U delu B, zamolila sam ih da prokomentariu svoje izbore u prethodnom delu. U treem delu ankete (C), uesnice su odgovarale na pitanje da li je potrebno ukljuiti oba morfoloka oblika za rod u obraanju ili u govoru o rodno meovitim grupama, na primer,

student/studentkinja; studenti/studentkinje, i imale su priliku da svoje

stavove i odluke prokomentariu. U etvrtom delu ankete (D) uesnice su pozvane da daju svoje miljenje o razliitim aspektima upotrebe morfoloki specificiranih formi za enski i muki rod u srpskom diskursu, dok sam ih u poslednjem delu ankete (E) zamolila da iznesu svoje miljenje o odnosu izmeu jezike standardizacije rodno specificiranih termina i drutvene afirmacije ena u profesionalnoj sferi u sprskom drutvu.

9.3.3. Rezultati
Analiza rezultata ankete ukazuje da se mogu identifikavati tri razliite grupe odgovora, odnosno tri grupe uesnica. Prvu grupu ini 6 (od ukupno7) ena iz moje drutvene mree (nazovimo ih nelingvistkinjama), koje su u odabiru morfolokih formi u prvom delu ankete pravile nekonsistentne izbore koji su esto bili u direktnoj vezi sa navedenim profesijama (na primer, sve sem jedne uesnice obeleile su oblik uiteljica, uz moju pretpostavku da je razlog za to injenica da se radi o zanimanju u kome su ene prisutne ve veoma dugo vremena, dok su sve uesnice iz ove grupe odabrale oblik mukog morfolokog roda policajac za ene u policiji, opet, uz moju pretpostavku da

307 je razlog tome da postoji veoma mali broj ena u Srbiji koje se ovim zanimanjem bave). Kada sam ih zamolila da objasne svoje odluke i izbore, ove uesnice su odgovorile da su odabrale forme koje im se ine pravilnima ili elegantnima, ili da su se odluivale za oblike koji se e e pojavljuju u svakodnevnoj upotrebi. Odgovarajui na pitanja u delu C ankete, svih est uesnica su objasnile da nema potrebe da koristimo oba morfoloka roda za rodno meovite grupe uz objanjenje da su ih tako nauili u okviru predmeta srpski jezik tokom osnovne i srednje kole, ili zato to takvo jeziko ponaanje proskribuju standardni varijeteti drugih jezika koje govore. I konano, kada su odgavarale na pitanja u delovima D i E, uesnice ankete iz ove grupe jednoglasno su zakljuile da rodno specificirana jezika praksa naruava pravilo jezike ekonomije i bezrazlono uslonjava diskurs, te da ne postoji jasna veza izmeu date jezike prakse i mogunosti za promenu u odnosu drutvene moi izmeu mukaraca i ena. Poslednja lanica moje drutvene mree, koja se bavi politikom filozofijom i rodnim studijama (na emu je i doktorirala), pripada drugoj izdiferenciranoj pod-grupi u ovom istraivanju, zajedno sa dve ene koje rade doktorske disertacije koje ukljuuju aspekte roda u knjievnoj teoriji i kritikoj analizi diskursa. Ovoj pod-grupi pripada i jedna mlada koleginica koja nema formalno obrazovanje u oblasti rodnih studija, ali koja ima razvijen kritiki stav prema znaaju ovog psiholokog, socijalnog i lingvistikog fenomena u formiranju profesionalnog identiteta ene. Dakle, kao to se moglo i pretpostaviti, ove etiri ene su konsistentno odabirale enske morfoloke oblike za nazive profesija i titula u prvom delu ankete, uz objanjenje da s obzirom na injenicu da i ene mogu da se bave svim

308 profesijama kojima se bave mukarci, i da mogu nositi i iste profesionalne titule, sasvim je logino da treba upotrebljavati oba gramatika roda koja koreliraju sa prirodnim rodom osobe o kojoj se radi. Iskazano njihovim

reima, upotreba enskog gramatikog roda u ovom sluaju je od velikog znaaja, jer aspekt profesije ini jedan od kljunih delova opteg identiteta osobe, te upotreba mukih oblika imenica koje oznaavaju nazive zanimanja i titula za ene jednostavno ukazuje na postojanje odreenog drutvenog konstrukta mukog identiteta. Isto tako, prema reima jedne od ena koje pripadaju ovoj pod-grupi, veoma je vano da ene imaju sopstvene uzore, te upotreba enskog roda za zanimanja i titule koja nose znaajan drutveni presti i ekonomski kapacitet predstavlja jedan od naina da se obezbedi pristustvo datih enskih uzora u javnoj sferi drutvenog ivota. U skladu sa svim do sada navedenim, ove ene su bile jednoglasne u tvrdnji da rodno markirane morfoloke forme treba koristiti za odreivanje rodno meovitih grupa i da ova vrsta jezike prakse nema nikakve veze sa jezikom ekonomijom (odnosno pretpostavljenim odsustvom ekonomije), precizno u iskaza i objektivnim zahtevima datog jezikog sistema. Jedna uesnica napisala je sledee:

"Imenica 'uenik' i imenica 'uenica' ne znae isto. Jedini deo znaenja koji je u oba sluaja isti jeste da i on i ona UE. Sve ostalo je razliito (ak i kontekst uenja)".

Odgovarajui na pitanje u poslednjem delu ankete, da li postoji korelacija izmeu jezike standardizacije i afirmacije rodne ravnopravnosti, ista uesnica napisala je sledee:

309

"Apsolutno. Muki rod je najveim delom konstrukt, isto kao to je i enski rod. Veze izmeu oznaitelja i oznaenog (muki

pol

je

aktivan/racionalan..., enski je pasivan/iracionalan... itd) proizvoljne su, zavise od ideologije vremena, od drutvenih vrednosti, tj. u krajnjoj instanici od neijeg interesa. Nesumnjivo ivimo u patrijarhalnoj sredini u kojoj je proizvoljna veza uspostavljena tako da su mukarci favorizovani. Deo patrijarhalnog poretka je i patrijarhalni jeziki sistem, a u ovom sluaju favorizovani su nazivi profesija u mukom rodu. Upotrebom naziva profesija u enskom rodu afirmie se profesionalni identitet ene. Ministar i ministarka nemaju isto znaenje. U svakom sluaju, upotrebom rodnospecifinih termina funkcija koju obavlja osoba koja je na elu jednog ministarstva na ovaj nain nee biti patrijarhalno kodirana, nee uvek biti MINISTAR."

Na osnovu ovih odgovora mogue je zakljuiti da ove ene gramatiki rod ne doivljavaju kao iskljuivo strukturalnu, ve i kao socijalnu kategoriju koja je znaajna za izgradnju njihovih profesionalnih identiteta. Moje je miljenje da je jedan od kljunih razloga za prepoznavanje socijalne vrednosti gramatikog roda njihovo obrazovanje u oblasti rodnih studija, na osnovu koga one dolaze do zakljuka da sve karakteristike jezika (spontanog diskursa, knjievnog teksta, itd.) mogu da se upotrebe u cilju manipulacije lanova jedne drutvene zajednice radi intrageneracijskog i

transgeneracijskog prenosa odreenog kulturnog modela baziranog na rodnim razlikama i rodnoj nejednakosti. Drugim reima, one su stekle svest o tome da je disbalans drutvene moi koji vlada meu lanovima odreenog drutva

310 veoma vidljiv u diksursu koji koriste. Shodno tome, njihova diskurzivna prezentacija odnosa gramatikih struktura i drutvene prakse jezike upotrebe potvruje stav da je za razvoj rodnog identiteta i kritike svesti prema socijalnoj vrednosti kategorije roda u mnogim drutvima (posebno u patrijarhalnim drutvima) proces koji zahteva ukljuenje koncepta rodnih studija u obrazovni sistem na najirem nivou, ime se moda moe proizvesti i drutvena i jezika promena u stavu prema rodu i rodnoj ravnopravnosti. Odgovori koje su ponudile predstavnice moje delatne zajednice, odnosno profesorke Filolokog fakulteta u Beogradu, po mom miljenju, nude najznaajniji uvid u fenomen jezike ideologije i muke diskurzivne dominacije. Naime, sve ene iz ove tree pod-grupe su lingvistkinje koje su obrazovane prema jednom klasinom, preskriptivnom modelu, prema kome jezika struktura i jezika forma ni na koji nain direktno (ili ak indirektno) ne koreliraju sa drutvenim strukturama, pa tako ni sa kategorijom roda. U svojim odgovorima u prvom delu ankete, sve ispitanice sloile su se da su sledile svoje instinkte izvornih govornika 25 , ili da su upotrebljavale kriterijum frekventnosti upotrebe date morfoloke forme u javnom diskursu. Dalje,

komentariui svoje izbore u prvom delu ankete, u odeljku B u anketi, dve ene su izjavile da enski morfoloki oblici imenica koje oznaavaju zanimanja i titule esto zvue degradirajue i omalovaavaju znaaj zanimanja o kome se radi (na primer, spisateljica ili psiholokinja). Prema njihovom tumaenju, upotreba enskog gramatikog roda u ovim sluajevima privlai vie panje na

U skladu sa tradicionalnom metodologijom istraivanja u srpskoj lingvistici u 20. veku, one su pokuale da izbegnu sve to su tretirale kao svoje metalingvistiko znanje, to jest, nisu se oslanjale na svoje teorijsko poznavanje jezika, ve na svoju intuiciju izvornih govornika i na ona preskriptivna znanja koja poseduju svi govornici sprskog jezika koji su zavrili makar osnovnu kolu.

25

311 injenicu da se odreenim zanimanjem bavi ena nego na znaaj i ulogu tog zanimanja. Druge dve lanice ove pod-grupe smatraju da je prihvatljiva upotreba rodno specificiranih oblika imenica u direktnom obraanju rodno meovitim grupama, dok svih est ispitanica smatra da su rodno meovite sintagme u pisanom diskursu nepotrebne i da se svode na nagomilavanje morfolokih formi koje naruava osnovni kriterijum jezike ekonomije i koje ni na koji nain ne doprinosi (barem ne znaajno) afirmaciji ena na viim drutvenim i profesionalnim pozicijama. Odgovori na pitanje u poslednjem odeljku ankete nude veoma zanimljive podatke. Jedna od lanica ove pod-grupe smatra da su pokuaji slini ovome ne samo neuspeni i beskorisni, ve i direktno opasni za afirmaciju ena u patriarhalnim i rasistikim drutvima kakvo je ovo u kome mi ivimo. Ona takoe smatra da je mnogo znaajnije kako se posao obavlja nego ko ga

obavlja. Druga ispitanica, odgovarajui na isto pitanje, navodi da je mnogo vanije pomoi enama da zarauju isto kao mukarci kada se nau na visokim poloajima (u dravnim institucijama, u akademskoj sredini, itd.) nego baviti se pitanjima morfolokih oblika imenica koje oznaavaju njihova zanimanja i titule. Trea ispitanica smatra da ukoliko je standardizacija rodno-

specifinih termina ostvarljiva samo teorijski, onda je i afirmacija ena iz ove perspektive ostvarljiva samo teorijski, dok etvrta smatra da ukoliko se u vidu ima kompleksnost srpske lingvistike strukture postaje jasno da je u nekim sluajevima veoma teko formirati enski oblik odreene imenice, te da postoji i svojevrsna lingvistika diskriminacija u odnosu na odreene enske oblike imenica koje oznaavaju imena zanimanja i titula. Druge dve ispitanice smatraju da se zapravo radi o sticanju navika u govornoj praksi i da to se ene budu vie pojavljivale u javnoj sferi (koja je tradicionalno u

312 sprskom drutvu pripadala mukarcima), to e se i drutvo vie i lake navikavati na rodno izdiferencirane morfoloke oblike za njihova zanimanja i profesionalne titule. Evo odgovora na pitanje u odeljku E jedne od njih: "Nisam sigurna da naziv zanimanja u enskom rodu moe ita da doprinese boljem poloaju ene, ali verujem da e se, to vie ene budu osvajale muke domene moi, sve lake prihvatati i ti oblici, odnosno da e nam postajati sve manje neobini. Drugim reima, nita ne vredi postojanje rei pilotkinja, ako takve nema u JAT-u! Ni kad se prva bude pojavila, nee se stvari mnogo izmeniti, ali e mozda 293. pilotkinja sebe ve sasvim spontano nazvati pilotkinjom. I njeno okruenje isto tako."

9.3.4. Komentari
Po mom miljenju, podaci koje nudi analiza tree pod-grupe uesnica u ovom istraivanju nudi najvr e dokaze za hipotezu navedenu na poetku ovog odeljka. Sve lingvistkinje iz ove pod-grupe su izuzetno strune u poslu kojim se bave, poseduju visok nivo teorijskih znanja o stukturi jezika i principima lingvistikih istraivanja. Meutim, formalno obrazovanje koje su stekle u okviru jednog tradicionalnog sistema kojim dominiraju lingvisti (mukarci) i profesionalno okruenje u kome se kreu, u kome je muka dominacija jo uvek neprikosnovena (najvei broj pozicija dekana, rektora, glavnih i odgovornih urednika najznaajnijih akademskih asopisa, itd. i dalje dre mukarci), uinili su da su i one (nesvesno) usvojile jeziku ideologiju prema kojoj se formira i opisuje standardni srpski jezik. Ova ideologija bazira se na postulatu da su jezika struktura i jezika ekonomija jedini relevantni kriterijumi u formiranju mofrolokih oblika i obogaivanje srpske terminologije imena zanimanja i profesionalnih titula, te da su muki oblici

313 imenica zaista rodno neutralni nosioci odreene semantike informacije. Da li to dalje znai da ove ene veruju da su mukarci i ene u potpunosti ravnopravni u profesionalnoj sferi u naoj zemlji? Takoe, otkuda stav, koji ekspliciraju neke od uesnica u anketi, da od ovakvog feministikog insistiranja na jezikoj ravnopravnosti ima vie tete nego koristi u naim (enskim) javnim i profesionalnim ivotima? Ili, kao to neki odgovori impliciraju, da li je zaista tano da bismo morale da prihvatimo injenicu da ivimo u mukom svetu i da bi nam bolje bilo da se prilagodimo i damo sve od sebe da uspemo pod uslovima koje nam taj svet namee? Mislim da je iz svega gore navedenog jasno da je odgovor na prvo pitanje iz prethodnog paragrafa negativan. Sve uesnice u istraivanju na jednom ili drugom mestu u anketi navode da ene u sprskom drutvu nisu ravnopravne sa mukarcima u profesionalnom svetu (pre svega u brojanom odnosu mukaraca i ena na visokim drutvenim, profesionalnim i akademskim poloajima). Dakle, ini se da meu njima postoji odreena kritika svest o rodnoj neravnopravnosti i drutvenoj nepravdi koju ona prouzrokuje. Meutim, u isto vreme smatram da je mnogo znaajnije odsustvo eksplicitne ili implicitne veze izmeu te svesti i metalingvistikog znanja koje bi ukljuivalo i sociolingvistiku kompetenciju o drutvenom znaaju

asimetrine upotrebe mukih i enskih oblika imenica za nazive zanimanja i titula u srpskom javnom diskursu. Prisustvo ove specifine socio-psiholoke strukture koja je zajednika nekim lanicama moje delatne zajednice moe se jednostavno objasniti uticajem tradicionalnog kulturnog modela prisutnog u naoj kolektivnoj i individualnoj svesti. Ove ene dele skup verovanja i

stavova, to jest kulturni model, koji se bazira na patriarhalnoj strukturi naeg drutva u kome se ak i lingvistika istraivanjai proces jezike

314 standardizacije zasniva na ideolokim stavovima muke akademske elite. Jeziki planeri, predstavnici te elite, razvili su rodnu ideologiju koja je svoje epistemoloko utemeljenje nala u shvatanju jezika kao apstraktnog sistema, nezavisnog od bilo koje vrste drutvene varijacije, u kome rei nose samo ona znaenja koja se nalaze u standardnim renicima, a jezike strukture se uvek koriste u skladu sa pravilima iz preskriptivnih gramatikih prirunika. U standardnom jezikom varijetetu koji je rezultat ovakve jezike politike i planiranja, nema mesta za bilo kakvu kognitivno-socijalnu varijaciju u morfolokom (strukturalnom) rodu imenica. Ta varijacija se ne smatra

znaenjskom varijacijom. Napori jezikih planera se u tom smislu strateki i direktno usmeravaju na kreiranje i rekreiranje akademskog okruenja u kome se odnos izmeu jezike prakse, drutvenih identiteta i pogleda na svet zamagljuje, te ga je nemogue ili veoma teko identifikovati i razumeti. Iz tog razloga, ak i ene sa najviim akademskim titulama i obimnim lingvistikim znanjem esto nisu u stanju da prepoznaju taj odnos, i nastavljaju da koriste jezik na konvencionalan nain koji naglaava i podvlai nejednakost kako jezikih tako i socijalnih odnosa i koji nosi jasnu ideoloku asocijaciju (muki rod nemarkian, neutralan, generiki / enski rod markiran, ogranien; mukarac = subjekat, aktivan / ena = objekat, pasivna). Ukoliko elimo da promenimo ovako opisanu jeziku i drutvenu praksu, potrebno je podii nivo metajezike kritike svesti, koja bi rezultirala odbacivanjem stava da je muki rod imenica nemarkiran, normativan i da ukljuuje sva ljudska bia. Time bi se otvorio prostor za formiranje jednog novog enskog rodnog identiteta na individualnom i na kolektivnom planu. Drugim reima, ova vrsta promene mogla bi nas uvesti u jednu novu etapu

315 socijalnog razvoja u kojoj govornici 26 ne bi bili svesni samo isto gramatikih, ve i impliciranih, intuitivnih znaenja i tumaenja enskog morfolokog roda. Ta nova jezika praksa omoguila bi govornicima srpskog jezika da jasno prepoznaju odnos izmeu restriktivne upotrebe gramatikog roda i drutvene prakse koja potvruje i jaa

(re)produkcije

seksistike

tradicionalni kulturni model na osnovu koga su ene iskljuene ili manje vidljive (pa time i manje prisutne) u srpskom drutvenom i javnom ivotu. Ukoliko uoredimo prethodne reenice sa Vorfovim reima koje se tiu roda: Skriveni koncept kao to je skriveni rod je podjednako mogue definisati i odrediti kao i verbalni koncept enski, ali on pripada jednoj potpuno drugoj vrsti; on ne korespondira sa reima ve sa drutvenom dinamikom, svest o njemu ima intuitivan kvalitet; kaemo da rod oseamo a ne razumemo 27 (Vorf u Kerol (Carrol (ed.) 1959: 69-70), postaje jasno da je percepcija gramatikog roda u domenu kulturnog modela. Novi kulturni model, koji bi se zasnivao na rodnoj ravnopravnosti u srpskom drutvu, morao bi da ukljui svest o potrebi da se odbace vetaka metalingvistika tumaenja upotrebe istog jezika u sprskoj jezikoj politici i standardizaciji. Na taj nain, jezika varijacija u srpskom bi mogla da krene svojim prirodnim tokom, koji bi u obzir uzeo i (esto) intuitivna tumaenja govornika o odnosu izmeu

26

Primetiete da i ja ovde upadam u zamku nekonsistentne upotrebe rodno markiranih imenica. To je zbog toga to srpski jeziki standard jo nije ni pokuao da razrei probleme enskog morfolokog roda na jedan sistematian nain, te je nejasno da li bi enski rod imenice govornik bio govornica! Cilj ovog rada je da uoi i opie problem, ja sama ne mogu izneti breme kompletne jezike standardizacije u ovoj oblasti, te ovde nisam ni pokuala da ponudim odgovarajuu imenicu enskog roda. 27 "A covert concept like a covert gender is as definable and in its way as definite as a verbal concept like 'female' or femenine, but it is of a very different kind; it is not the analogue of a word but of a rapport-system, and awareness of it has an intuitive quality; we say that this is senesed rather than comprehended".,

316 jezike upotrebe i drutvene strukture, bez prevelikog osvrtanja na preskriptivne, ideoloke predrasude sadanjih jezikih planera.

Lista referenci:

BERGVALL, Victoria L. 1999. Toward a comprehensive theory of language and gender. Language in society, 28 (2): 273-293. BING, Janet M. & Victoria L. BERGVALL. 1996. The question of questions: Beyond binary thinking. In: V. L. Bergval et al. (eds.) Rethinking

language and gender research: Theory and practice. London: Longman,

pp. 1-30. BUTLER, Judith. 2000. Nevolje s rodom: feminizam i subverzija identiteta [title of the original: Gender trouble; translation by Mirjana PAIJURINI]. Zagreb: enska infoteka. CAMERON, Deborah. 1997. Theoretical debates in feminist linguistics: Questions of sex and gender. In: R. Wodak (ed.), Discourse and gender. Thousand Oaks, CA: Sage, pp. 21-36. CAMERON, Deborah. 2003. Gender issues in language change. Annual review of

applied linguistics, 23: 187-201.

DEBORAH Tannen. 1998. For Argument's Sake; Why Do We Feel Compelled to Fight About Everything? The Washington Post, March 15, 1998 ECKERT, P. & S. MCCONNELL-GINET. 1992. Think practically and look locally: Language and gender as community-based practices. Annual Review of

Anthropology, 21, 461-90.

ECKERT, P. & S. MCCONNELL-GINET. 1992. Think practically and look locally:

317 Language and gender as community-based practices. Annual Review of

Anthropology, 21, 461-90.

ECKERT, Penelope & Sally MCCONNELL-GINET.

Language

and

Gender,

Cambridge, Cambridge University Press, 2003 FAIRCLOUGH, Norman. 1989; 2001. Language and power (second edition). Essex: Pearson Education Limited. FEKETE, Egon.2002. Jezike doumice. Beograd: Apostrof, pp. 81-90. FREEDEN, Michael. 2003. Ideology. A very short introduction. Oxford: Oxford University Press. HALL, Kira. 1995. Lip service on the fantasy lines. In: Hall, Kira & Mary Bucholz (eds.) Gender Articulated: Language and the socially

constucted self. New York: Routhledge, pp. 183-216.

HALL, Kira. 2003. Exceptional speakers: Contested and problematized gender identities. In: Miriam Meyerhoff and Janet Holmes (eds.). Handbook

of Language and Gender. Oxford: Basil Blackwell, pp. 352.-380.

HALL, Kira. 2003. Expectional speakers: Contested and problematized

gender identities. In: Miriam Meyerhoff & Janet Holmes (eds.)

Handbook of language and gender. Oxford: Basil Blackwell, pp. 352380. HOLMES, Janet & Miriam MEYERHOFF. 1999. The community of practice: Theories and methodologies in language and gender research.

Language in society 28: 173-183.

HOLMES, Janet. 1993. Womens talk: The question of sociolinguistic universals. Australian journal of communication, 20 (3): 125-149.

318 JACOBS, Andrea Michele. 2004. Language reform as language ideology: An

examination of Israeli feminist language practice. Ph.D. dissertation,

University of Texas at Austin, USA. JESPERSEN, Otto. 1922. The woman. In: Language: Its Nature, Development

and Origin. London: Allen and Unwin. Reprinted in Deborah Cameron

(ed.) 1990. The feminist critique of language: A reader. New York: Routhledge, pp. 201-220. KUZMANOVI JOVANOVI, Ana. 2008. Diskurzivne prakse kao odraz jezika i

roda u drutvu (panija u post-frankistikom periodu). Doktorska

disertacija u rukopisu. Beograd: Filoloki fakultet. KEREWSKY HALPERN, Barbara. 1987. The complementarity of women's ritual roles in a patriarchal society. ," Balkanologische Veroffentlichungen, Weisbaden, Band 12 (Berlin): 123-132. LAKOFF, Robin. 2004. Language and womans place revisited. In: M. BUCHOLZ (ed.) Language and womans place. Text and commentaries. Revised and expanded edition. Oxford: Oxford University Press, pp. 35-118. PAPI, arana i Lydia SKLEVICKY (ur.) (2003): Antropologija ene, Beograd, XX vek. REPUBLIKI
ZAVOD ZA STATISTIKU

SRBIJE. 2008. ene i mukarci u Srbiji.

Beograd: Ministarstvo rada socijalne politike/Uprava za rodnu ravnopravnost. SAVI, Svenka. 1995. Jezik i pol. http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/zs_s2/svenka.h tml (web page accessed on April 17, 2007). SAVI, Svenka. 1998. ena sakrivena jezikom medija: kodeks nesesksistike

upotrebe

jezika.

http://www.e-

319 jednakost.org.yu/download/Kodeks_Svenka.pdf. (web page accessed on April 17, 2007). TANNEN, Deborah. 1990. Sex, lies and conversation: Why Is It So Hard for Men and Women to Talk to Each Other? The Washington Post, June 24, 1990. TANNEN, Deborah. 1993. Gender and Conversational Interaction. Oxford University Press. TANNEN, Deborah. 1995. Gender and Discourse. NY & Oxford: Oxford University Press. TANNEN, Deborah. 2001. You Just Don't Understand: Women and Men in

Conversation. New paperback edition: New York: Quill (prvo izdanje iz:
1990) TANNEN, Deborah. 2005. Conversational Style: Analyzing Talk Among

Friends. Revised Edition. NY & Oxford: Oxford University Press.

van DIJK, Teun A. 1993. Principles of critical discourse analysis. Discourse &

Society, 4(2): 249-283.

WHORF, Benjamin Lee. 1956. In: John CARROLL, (ed). Language, Thought, and

Reality: Selected Writings of Benjamin Lee Whorf. Cambridge: MIT

Press. WOOLARD, Katherine & Bambi SCHIEFFLIN. 1994. Langauge ideology. Annual

Review of Anthropology, 23: 55-82.

320 WOOLARD, Katherine & Bambi SCHIEFFLIN. 1994. Langauge ideology. Annual

Review of Anthropology, 23: 55-82.