TEORIJSKI PRISTUP EKONOMIJI PRIRODNIH RESURSA Nauka koja izucava alternativne mogucnosti koriscenja I vestinu odabira najproduktivnije kombinacije

upotrebe resursa, koji sup o prirodi retki, a u odnosu na ljudske potrebe nedovoljni I ograniceni. Zato se pretpostavlja da se resursi uvek mogu ekonomski vrednovati, transformisati u proizvode finalne potrosnje I pretvoriti u novac. To podrzaun=meva razvien trzisni system privredjivanja I ukupne ekonomsko-te noloske komunikacije izmedju mikroekonomski subjekata, savremena skola identifikuje ! vrste prirodne sredine" #. $riroda kao izvor privredni resursa za proizvodnju ekonomski dobara% &. 'ao opsta deponija% (. 'ao izvor prirodni dobara% !. 'ao izvor zivota. 'oristi koje nastaju od trenutne upotrebe prirode izrazene su kroz concept upotrebne vrednosti. EKONOMSKA RENTA OD PRIRODNOG KAPITALA )enta je vezana za fenomen do odka ostvareni od vlasnistva nad prirodnim faktorima-resursima proizvodnje. To je onaj deo proizvoda zemlje koji se placa za iskoricavanje izvorne I neunistive snage tla. To je cena koja se placa za proizvodne usluge prirodni faktora. 'vazi renta su do oci koje ostvaruje vlasnik dobara koji su ili product ljudskog rada ili izvedena kategorija ekonomske aktivnosti, kao sto su zakupnine z aopremu, stambene objekte ili kamate za finansijski capital. OBLICI ISPOLJAVANJA ZEMLJISNE RENTE #. *iferencijalna renta-nastaje po osnovu razlike u plodnosti razliciti parcela zemljista ili pak po osnovu razlicite udaljenosti ti parcela od trzista u odnosu na regulatornu parcel, uz pretpostavku ulaganja jednaki kapitala na svim parcelama +diferencijalna renta I,% rezultat razliciti efekata ulaganja jednaki kapitala nad jednakim novim parcelama ili doodatnog ulaganja na istim parcelama, ciji rezultat nije manji od ulaganja na regulatornim parcelama, ili kao rezultat ulaganja raniji zakupaca kojim su povecana kvalitativna svojstva zamljista, a koje kroz novi zakupnicki ugovor I povecanu zakupninu prisvaja vlasnik zemljista &. -psolutna zemljina renta-postoji I na najlosijoj I na najudaljenijoj parceli ako su parcele date u zakup. .ena kostanja na svim parcelama je jednaka ako su sve parcele iste plodnosti (. monopolska zemljisna renta nastaje na osnovu postojanja veoma retki prirodni osobina ili polozaja odredjenog zemljista, sto predtsvalja odsustvo mogucnosti masovne proizvodnje neki proizvoda. /onopol se ispoljava kao prirodni monopol private svojine. KARAKTERISTIKE PONUDE, TRAZNJE I CENA ZEMLJISTA .ena zemlje je odredjena velicinom traznje za uslugama koje ovaj prirodni factor moze da ponudi To je factor koji svoje usluge pruza u procesu proizvodnje koje karakterise ogranicenost resursa. $onuda zemljista kao faktora proizvodnje je neelasticna. Traznja zemlje proistice iz povecanja traznje za poljoprivrednim proizvodnima kao rezultatom koriscenja usluga zemljista, tj snage njegove prirodne plodnosti. .ena zemlje nije cena predmeta koji se kupuje, vec je izraz vrednosti prava vlasnika zemlje da stice odgovarajucu rentu. .Z=)+renta,0i+kamatna stopa, $orastom rente raste cena zemlje, a porastom kamate opada cena zemlje

INTERNA I EKSTERNA EKONOMIJA RESURSA Interna ekonomija obu vata proizvodnu organizaciju I efekte procesa prozivodnje, koji se ticu samog preduzeca ili pojedinca izvesnog dobra ili usluge. Za motiv ima smanjivanje ili izbegavanje interni troskova I drugi ras oda, medju kojima su I troskovi zastite I ocuvanja prirodne sredine. 1ksterna ekonomija obu vata sve pozitivne I negativne efekte neke privredne aktivnosti, koji se ne ticu direktno proizvodjaca ili potrosaca, vec drugi subjekata u neposrednoj okolini, u takozvanim susednim aktivnostima, ili se kao posledice prenose na drustvo u celini. $ozitivne eksternalije su one posledice necije ekonomske aktivnosti koje istovremeno znace ekonomske ustede ili korist za druge subjekte ili celu zajednicu. Negarivne eksternalije su stete od neke ekonomske aktivnosti koji se odnose na okolinu +eksterna disekonomija, APSOLUTNA I RELATIVNA RETKOST RESURSA -psolutna retkost neobnovljivi resursa je cinjenica da na planeti postoje neobnovljivi resursi u ogranicenoj kolicini, a potrebe za njima neograniceno mogu rasti. )elativna retkost znaci rast kako individualni troskova ekstrakcije, tako rast drustveni troskova usled degradacije zivotne sredine. POKAZATELJI RETKOSTI PRIRODNIH RESURSA #. fizicki 2 kvantitativne procene rezervi koje ogu biti dokazane, verovatne I moguce. &. troskovni- svode se na pracenje realni granicni troskova ekstarkcije resursa I granicni trosak istrazivanja I otkrivanja novi nalazista (. cenovni- pracenje realne cene resursa I najcesce je koriscen. PARAMETRI OPTIMALNE EKSPLOATACIJE RESURSA #. visina traznje za resursima- moze da raste usled demografskog rasta, porasta do odka I zivotnog standard, te noloskog razvoja, a isto tako moze iopadati &. cena koja dovodi do pojave alternativne te nologije- optimalno koriscenje resursa usmereno je na promene cene (. velicina poznate zali e resursa 2 nji ova kolicina se ne menja, ali se menja nivo znanja I moci da pojedine resurse koristi !. trosak ekstra ovanja resursa- dokazane reserve se po danasnjim cenama , nivou te noligije I troskova mogu eksploatisati.% verovatne su poznate ali se sada ne koriste% moguce reserve leze u tesko dostupnim geoloskim strukturama 3, *iskontna stopa METODE REDNOVANJA NEOBNOVLJIVIH RESURSA $ostoje staticke cija je primena znatno smanjena I dinamicke koje sa uspe om resavaju problem. Najcesce koriscene metode su #. /etoda kapitalne vrednosti +neto sadasnja vrednost, &. metod anuiteta +metod jednaki rata, (. metoda interne kamatne stope +stope prinosa ili diskontntna metoda, !. metoda roka povracaja ulozeni investicioni sredstava 3. 'oeficijent primanja I izdavanja

METOD NETO SADASNJA VREDNOST Ima za zadatak da pokaze apsolutnu isplativost nameravani ulaganja, za izracunavanje relativne isplativosti investicije koristi se pokazatelj stope kapitalne vrednosti investicija I ukupni investicija. Neto sadasnja vrednost je razlika izmedju sume ocekivani novcani primanja od investicione sume novcani izdavanja za njeno pribavljanjei koriscenje, I to u pocetnom momentu koriscenja investicije. 'apitalna vrednost investicije je sadasnja vrednost sume ekonomski rezultata ostvarni u periodu koriscenja investicije. METOD DISKONTOVANJA Te nika diskontovanja je te nika pomocu koje mozemo da svedemo buduce tokove rezultata I troskova na nji ovu sadasnju vrednost.4iroku primenu ima ima u oceni efektivnosti ulagamja, ikod ocene investicioni projekata sa mikroaspekta.'riterijum ove metode jeste da su pri vatljivi oni investicioni projekti cija je interna kamatna stopa iznad oportunitetnog troska kapitala. POSTUPAK DISKONTOVANJA 5 postrupku svodjenja buduci vrednosti uzimaju se u obzir, kaatna stopa, diskontni factor, neto pri odi,$6laziste u primeni ovog metoda je imperative ocuvanja investicionog kapitala I do odaka koji mu pripadaju 7o=8+bn0+#9i,n 7o- sadasnja vrednost buduci pri oda 7n-novcani pri odi ostvareni u godini n +#9i,n-diskontni factor I 2 kamatna stopa EKONOMSKI I EKOLOSKI ZNACAJ RECIKLIRANJA )ecikliranje podrazumeva " #. ponovno upotrebljavanje odnosno koriscenje inputa u istom obliku za istu namenu, % &. $rerada otpadaka inputa u cilju ponovne upotrebe u istoj proizvodnji-direktna reciklaza% (. $rerada otpadaka u cilju dobijanja inputa za neku drugu granu proizvodnje-indirektna reciklaza% !. 'oriscenje otpada radi apsorbovanja preostalog energetskog potencijala. UPOTREBNE I NEUPOTREBNE VEDNOSTI EKOSISTEMA 5potrebne su one koje se mogu izvesti iz tekuce upotrebe resursa. 5potrebnu vrednost cine dve komponente" #. :idljiva 2 flora I fauna, tlo, vazdu I voda +direktne upotrebne vrednosti,% &. ;unkcionalne usluge kao generator indirektni upotrebni vrednosti Neupotrebne vrednosti " #. 6pcione 2 imaju oblik opcije koriscenja ekosistema u buducnosti% &. 1gzistencijalne- zasnivaju sena vrednostima koje postoje ali nisu vezane za postojece upotrebe ekosistema 5kupna vrednost jednaka je ziru direktne strukturne upotrebne vrednosti, indirektne funkcionalne vrednosti, opcione vrednosti I egzistencijalne vrednosti OSNOVNI OBLICI (VRSTE NE)NEOBNOVLJIVIH RESURSA #. /ineralni resursi 2 rude metala I nemetala &. 1nergetski resursi 2 ugalj, sirova nafta, zemljani gas

SEKUNDARNE SIROVINE 4ekundarne sirovine dobijaju se reciklazom. Nji ova cena zevisi od stanja na trzzistu, tj cene primarni sirovina, I od ekonomske politike drzave u smislu poreski olaksica I subvencija Troskovi nji ovog dobijanja zavise od kolicine, lokacije, kvaliteta, nivoa zagadjenosti I primene te nologije recikliranja. EKSTERNI EFEKTI PRIRODNOG KAPITALA 1ksploatacija prirodni resusrsa stvara znatne eksterne efekte. *rustveni troskovi tj eksterni efekti obu vataju se u preksi preko poreza na eksploataciju prirodni resursa, oporezivanjem aktivnosti eksploatacije ili oporezivanjem prometa ekstra ovani elemenata, tj rezultata eksploatacije resursa. CILJ OPTIMIZACIJE KORISCENJA PRIRODNIH FONDOVA 5kloliko intenzitet koriscenja prirodne zali e ne prevazilazi tempo njenog obnavljanja, upotreba ovi resursa moze biti neogranicena vremenski.4am rast bioloske populacije nije neogranicen. /aksimalni nivo zali e ovi resursa odredjen je nosecim kapacitetom ekosistema u kome odredjena vrsta egzistira. DINAMICKA PROCENA OBNOVLJIVIH FONDOVA *<0dt==+>,=?+t, > 2 fond, biomasa ili kolicina populacije =+>,- funkcija prirodnog rasta populacije ?+t,- stopu iskoriscenja resursa 4topa rasta bioloskog fonda jednaka je razlici izmedju prirodne stope rasta I stope ubiranja prinosa. Iskoriscavanje stope zavisi kako od prirodne stope rasta tako I od intenziteta napora pri koriscenju resursa. DIREKTNE METODE VREDNOVANJE PRIRODNIH BASTINA #. te nika rzisni cenaekosistem kao staniste razliciti vrsta, vredi onoliko koliko vrede njegovi elementi koji se mogu komercijalizovati +drvo, divljac, bilje, eventualno trezisna vrednost iskrcenog zemljista. &. metod ipotetickog izbora 2 bazirana je uglavnom na anketama ili direktnim pitanjima u vezi sa vrednovanjem specificni promena u kvalitetu zivotne sredine, ili sa ipotetickim kupovinama pojedini dobara ili kvaliteta zivotne sredine pri datim cenama. 6dgovori na pitanja spremnosti da se plati mogu da se tretiraju ka procene vrednosti prirodni dobara, INDIREKTNE METODE VREDNOVANJA EKOSISTEMA #. metod edonicki cena- zasniva se na proceni implicitni cena karakteristika koje razlikuju blisko povezane proizvode. /oze da se posmatra kao procena vrednosti resursa koji ne izlazi na trziste +vrednost cistog vazdu a, trosak zagadjenja atmosp ere, &. metod transportni troskova (. *opunske te nike (a. te nika troskova supstituta- zasniva se na proceni troskova stvoreni sistema koji obavljaju istu funkciju kao I ekosistem (b.-e nika izbegnuti steta-zasniva se na proceni stete koja bi se desila usled gubitka ekosistema (c. princip oportuitetnog troskoa- procena izgubljene dobii alternativnog razvojnog koriscenja prirodnog ekosistema

PRAVNE MERE ZA OCUVANJE OBNOVLJIVIH RESURSA $odrazumevaju uspostavljanje odgovarajuci svojinski prava nad resursima. .ilj uspostavljanja odredjenog rezima jeste sprecavanje slobodnog pristupa I nekontrolisanog koriscenja resursa. *a bi ove mere bile ustanovljene potrebno je ustanoviti system prinude, za one kojie krse ustanovljeni rezim. $osto pravne mere ne garantuju ocuvanje bioloski populacija I drugi ekosistemski resursa, ove mere se kombinuju sa merama kvantitativni ogranicenja. EKONOMSKE MERE ZA OCUVANJE OBNOVLJIVIH RESURSA #. fiskalne mere% &. 4ystem individualni transferabilni kvota ;iskalne mere obu vataju poreze I subvencije. $redmet oporezivanja moze biti oprema za eksploataciju, eksploatisana kolicina ili do odak od eksploatacije. 4ubvencije su naknade za uzdrzavanje od upotrebe, ili instrument namenjen ocuvanju neproduktivni resursa 4ystem individualni transferabilni kvota za iskoriscavanje resursa funkcionise tako sto drzava na osnovu naucne procene stanja populacije resursa, propisuje maksimalnu godisnju zetvu za pojedine vrste, zatim se korisnicima resursa dodeljuju godisnje kvote. DVA OSNOVNA USLOVA ZA NASTAJANJE ZEMLJISNE RENTE 5 vezi sa angazovanjem zemlje kao proizvodnog faktora odnosno ulaganja kapitala u ovaj factor I formiranje njegove cene treba raslikovati dve cene" #. 'upovna cena zemlje% &. .ena zakupa 5laganjem kapitala u kupovinu zemljista, pored vlasnistva nad tim zemljistem, kapitalista stice I monopol nad koriscenjem prirodni uslova vezani za to zemljiste.6granicenost zemljista kao resursa odnosno, prirodni monopol I monopol private svojine odlucujuce uticu na organizovanje proizvodnje u poljoprivredi kao I na raspodelu ostvarenog rezultata, 6va ogranicenost uslovljava uzimanje na obradu malnje plodni parcela kao I parcela sa losijim polozajem u odnosu na trziste. $osedovanje zemljista koje ima prirodne pogodnosti vlasnik stice monopol posebne vrste za razliku od tzv prirodnog monompolagde se proizvodnja moze organizovati na parcelama razlicitiog kvaliteta I razlicitog polozaja. To pruza mogucnost zemljovlasniku da pored diferencijalne I apsolutne rente prisvoji I monopolnu rentu.