Casopis Terra 1

TERRA Almanah naune fantastike, No.
RE^ UREDNIKA Dragi ~itaoci, Postoje razli~iti pristupi fenomenu nau~ne fantastike. Neki isti~u udeo nauke i tehnologije, drugi njenu alegorijsku ulogu, lome se koplja oko toga da li je ona ànr, podànr, deo mainstream-a, alternativa, da je potpuno marginalna, centar svega ili zlatna sredina. Posle 35 godina bavljenja nau~nom fantastikom predloìo bih jo{ jednu definiciju :NAU^NA FANTASTIKA JE NAJLEP[A SPOREDNA STVAR NA SVETU!! Prvim brojem na{eg fanzina, almanah TERRA poku{a}emo da nastavimo svetle tradicije izvanrednih primera koji su nam utrli put, prevashodno mislim na: SIRIJUS, ALEF, MONOLIT, ANDROMEDU, ZNAK SAGITE, EMITOR, PROJEKAT RASTKO. Almanah je po definiciji periodi~ni zbornik radova koji se izdaje jednom godi{nje ili u dve godine, ~esto tromese~no ili polugodi{nje. On je prava mera odnosa kvaliteta i kvantiteta koji èlim da postignem i u drugim oblastima rada na{eg udruènja. Ovaj, kao i nekoliko narednih brojeva bi}e prevashodno namenjen od edukacije naj{irih slojeva fanova nau~ne fantastike do obilja podataka koje mogu koristiti i ozbiljni teoreti~ari nau~ne fantastike. P.S. Ukoliko se ~itaocu uvodna re~ ~ini gramati~ki i stilski nesavr{ena, rogobatna ili nedovoljno duboka te{im se da }e se ~itaocu iz 1011956 godine svideti ~ak }e mu pomalo i arhai~no zvu~ati. Eto toliko. Srda~no Va{ Filipovi} Svetislav-FILIP
TERRA Almanah naune fantastike, No. 1
Zbog ega ime fanzina Terra? Na sastanku fanova naune fantastike SCI&FI, kada se odluivalo o nazivu naeg fanzina izneeno je, koliko se seam 364 raznih moguih naziva koji su manje vie odgovarali . neki od njih su bili isuvie prozaini, preopirni ili su bili ponavljanje imena nekih postojeih fanzina i asopisa. Glasanjem je izabran naziv TERRA.
U jednom kraju udesnog beskraja velianstvene vaseljene, koja se sastoji od oko 100 milijardi galaksija u kojima se nalazi u proseku po sto milijardi zvezda i oko sto milijardi planeta, pre 10 milijardi godina obrazovana je naa galaksija, Mleni put. U tom prostranstvu prenika 80.000 svetlosnih godina (daljina koju svetlost prevali za godinu dana, kreui se brzinom od 300.000 kilometara u sekundi) pre oko 5 milijardi godina, vie uz ivicu nego ka sredini pojavio se ogroman oblak kosmikog gasa i praine, pretea naeg Sunevog sistema. U Sunevom sistemu, pre 4,6 milijardi godina, na udaljenosti od 8 svetlosnih minuta od uarenog nebeskog tela Sunca, kondezovanjem meuzvezdanog gasa i praine formirala se jedna planeta naa planeta TERRA.
SADRAJ:
ESEJI I HIPOTEZE 1. OTAC NAUNE FANTASTIKE , HUGO GERNSBACK 2. POD MESEEVOM SVETLOU, KORENI SF-a U XVII VEKU 3. ZAMILJATI BUDUNOST, DRAMATIZING FEARS 4. HIPOTEZA: RETKA ZEMLJA 5. HIPOTEZA: OSTALIH 40 DIMENZIJA 6. DESET ZAKONA LOE NAUNE FANTASTIKE SF ZANIMLJIVOSTI 7. SF INTERNET 8. BIBLIOGRAFIJA NAUNE FANTASTIKE SF KNJIEVNOST 9. MYCOBACTERICUM TUBERCULOSIS KRATKA PRIA 10. ZAUSTAVLJANJE MAINA NOVELA 4 6 15 20 25 29 33 34 36 39
HUGO GERNSBACK - OTAC NAU^NE FANTASTIKE

Kada su me zamolili da pi{em o Hugo Gernsback-u, bio sam veoma po~astvovan. Hugo je interesantna tema, ali je te{ko odlu~iti odakle po~eti sa pisanjem. Hugo je bio plodan pisac , urednik, izdava~ i nau~nik. Hugo je ose}ao da deo nauke mora biti posve}en pobolj{anju kvaliteta ìvota. On je pisao o plasglas-u kombinaciji plastike i stakla 1962 godine, a 1964 godine pisao je o personalnim kompjuterima toliko malim da stanu u dèp. Hugov prvi roman,Ralph 124c41+A Romance of the Year 2660 je obilovao mnogobrojnim pronalascima, od kojih neke koristimo u svakodnevnoj upotrebi:fluorescentno osvetljenje, plastika, ma{ine za automatsko pakovanje, magnetofon, te~no gorivo, ~eli~no staklo, zvu~nike, no}ni bezbol, mikrofilm...Posle njegove smrti za njim je ostalo preko 80 patenata. Gernsback, i njegova jedinstvena karijera, ne samo da je bila izvrsna priprema za pribliàvanje publici ~uda nauke nego je i pomogla da ohrabri samu nauku da shvati kakva ~udesna dostignu}a moè dosti}i i posti}i. Krug njegovih prijatelja sastojao se od takvih veli~ina kao {to su Tesla, Ajn{tajn, Markoni, Godard, De Forest i Oberth. Interesantno je i to da su se tih davnih godina politi~ki lideri konsultovali sa piscima nau~ne fantastike. H. G. Wells je bio savetnik obojici Ruzvelta u Beloj ku}i. I u sada{njosti su vrhunski pisci SF-a Gregory Benford, Ben Bova, Pat Cardigan, William Gibson, Lary Niven, Jerry Pournelle, Neal Stehenson, Bruce Sterling savetnici najvi{im organima vlasti. Hugo je vodio dugogodi{nju prepisku sa familijom pogotovo sa mla|ima. On ih je ohrabrivao u bavljenju raznim nau~nim oblastima pogotovu matematikom i preporu~ivao im klju~ne knjige za koje je smatrao da su bitne u preno{enju znanja na mla|e generacije. Ti koreni se ose}aju i danas u njihovim ìvotima. Po Hugovoj definiciji nau~ne fantastike ona mora sadràti u sebi prave nau~ne ~injenice da bi se mogla zvati nau~na fantastika. To ne zna~i da on nije voleo Fantasy sci-fi i ostale forme ovog ànra. Hugo Gernsback je nazvan Otac Nau~ne Fantastike i Hugo Award je najvi{e, presti`no priznanje za ono {to je najbolje u Nau~noj Fantastici. Hugo Gernsback je ìveo 83 godine. Ro|en je 16.08.1884 u Luksemburgu, umro 19.08.1967 u Njujorku. @enio se tri puta(1906,1921,1951 godine).Svoje telo je zave{tao Cornells medical coledù. Hugo je 1904 godine emigrirao u Ameriku i postao naturalizovani ameri~ki gra|anin. Njegovo interesovanje za budu}nost i hitrina delovanja veoma je uticala na stanje u nau~noj fantastici koju poznajemo u dana{njem obliku. Hugo je po~eo veoma rano da se dokazuje u nauci 1905 godine osnovao je Electric Importing Co, 1908 godine izdao je list Modern Elektrics, 1925 godine osnovao je radio stanicu
WRNY, 1926 kreirao je prvu publikaciju posve}enu nau~noj fantastici i nazvao je Amazing Stories.1929 u vreme najve}e ekonomske krize pokrenuo je novu publikaciju pod imenom Wonder Stories. Njegova izdava~ka ku}a tako|e je pokrenula ~asopise: Radio Craft, Sexology, Amazing detectives, Aviation mechanics, Electrical eexperimenter, Everyday mechanics, Everyday science and mechanics, The eexperimenter, Facts of life, Flight, Fotocraft, French humor, Gadgets, High sea adventures, Know yourself, Life guide, Light, Luz, Milady, Modern electrics, Moneymaking, Motor camper&tourist, New ideas for everybody, Pirate stories, Popular medicine, Practical electrics, Radio electronics, Radio amateur news, Radion and Television, Radio electronics weekly business letter, Radio listeners guide and call book, Radio news, Radio program weekly, Radio review, Science and invention, Science fiction , Science wonder stories, Scientific detective monthly, Superworld comics, Technocracy review, Womans Digest, Your body and Your dreams. Hugov pseudonim je bio Ralph 1241c41. Njegovo pravo ime je bilo Hugo Gernsbacher. Iako su ga sa pravom prozvali otac nau~ne fantastike on je vie voleo termin scientification od termina science fiction. Bio je i sponzor jedne od prvih SF Fan organizacija SF League. Odlikovan je najve}im ordenom od strane Velike Luksembur{ke vojvotkinje [arlote. 1958 godine je, jo{ za njegova ìvota, na World Science Fiction Convention osnovana nagrada Hugo kao jedna od najpresti`nijih nagrada u SF-u. Zanimljivo je i to da je 1960 i sam Gerbek dobio tu nagradu za izuzetan doprinos SF ànru.
(Hugo Gernsback 1884-1967)

6
POD MESEEVOM SVETLOU: NAUNA FANTASTIKA, KORENI U SEDAMNAESTOM VEKU Kristofer B. Dons Jedna od najveih i najuticajnijh literalnih formi u dvadesetom veku je nauna fantastika. Ono to mi sada prepoznajemo kao SF postoji otprilike 100 godina; radovi H.D. Velsa i ila Verna su bili jedni od najranijih.Ali ako pogledamo dalje unazad ta emo pronai? Mnogi, kao i ja ubrajaju i Frankentajna Meri V. eli u taj anr. Ovde nema svemirskih brodova, niti malih zelenih ljudi, ali e istraivanje misli je ono to je je najvanije u modernoj naunoj fantastici. Ovo nas vraa unazad za vie od 180 godina. Da li je dovoljno da toliko odemo? Dobro, moete se iznenaditi koliko su duboki koreni SF-a. Kada je bilo najavljeno da e Kirk Donson iz Svite 101 objaviti lanak o sedamnaestom veku, odluio sam da zaponem istragu i pronaem neto za svoj lanak. I tako sam zapoeo posao. ta sam otkrio? Otkrio sam da koreni SF zadiru duboko u vreme tako duboko da sam se i sam iznenadio. Ako bismo eleli da da pronaemo ko je prvi pisac o meuzvezdanim putovanjima i ivotu na drugim svetovima onda bismo morali da odemo do drevne Grke gde bismo pronali primerak Lusijanove Istinite istorije. Ovo je pria u kojoj grki putnici odlaze na Mesec uz pomo vetra i mlaza vode. Ovde nailaze na rat koji se vodi izmeu Kralja Meseca i Kralja Sunca. Oko ega su se borili? Naravno oko kolonizacije Jupitera. Na kraju se zavrava mirom i dogovorom da dve strane podele kolonije na Veneri (Jutarnja zvezda). Ali stvarno se moramo vratiti samo do sedamnaestog veka. U vreme velikih putovanja i istraivanja, sedamnaesti vek je pothranjivao matu pisaca koji su bili gladni otkria nepoznatih mesta. Ovo je objanjenje za mnotvo pria u vezi putovanja na Mesec u toku 1600-tih godina. Kako se ini svi su puno pisali,bilo je tu neto i od Kirera i Keplera. Ali da li su ove prie stvarno nauna fantastika? Pa zavisi od toga kako definiete pojam naune fantastike. Mnogi veruju da SF prie moraju sadrati putovanje kroz svemir raketama ili velikim brodovima ili moraju sadrati aktivnosti na udaljenim planetama i ukljuivati tehnologiju i vanzemljce. Da li je to pravi pristup? Mada mnoge SF prie sadre ove elemente to nije sutina ovog anra. Po svojoj osnovnoj definiciji SF raspravlja o poloaju ljudi i ekstrapolaciji trenutnih naunih saznanja i moguoj budunosti ljudske nauke, ukljuujui i drutvene probleme i njihova reenja. Ako ove prie nisu SF onda su one pretee ili proto-SF - u najmanjem. Za ljude sedamnaestog veka one su
morale izgledati tako neverovatne i nedostine kao prie Stargejt ili i Povratak u budunost za nas danas. ORAO JE SLETEO Zaprepaujue kako se jezik vremenom promenio. Recite ove rei nekome i on e odmah znati da se one odnose na poznato sletanje Apola 11 na mesec, 20 jula 1969-te. Ali kada bi ove rei kazali nekome iz sedamnaestog veka i oni bi pogledali naokolo traei nekog pernatog stvora. Svemirski brodovi? ta je to? Pa kako su ljudi stizali na Mesec u doba kada nije bilo raketa, meseevih modula, nije bilo zvezdanih brodova koji prolaze kroz Krivinu 9. Veoma je lako i neoekivano. Sve to im je trebalo su ptice aneli, ili neka vrsta natprirodne snage koja je omoguavala kratko putovanje do Meseca. Bilo je to puno lake vreme, kada nisu voene kongresne istrage i kada smanjenje budeta nije uticalo na slavljenje nebesa. Jedan od najboljih primera ranog SF je biskup Frensis Godvin sa delom ovek na Mesecu ili Predavanje o putovanju tamo negde od Dominga Gonzalesa. U ovom delu glavna pria je o putovanju morem koje pisca dovodi do svete Jelene a onda do Tenerifa gde je pobegao pred kanibalima. Pretrpevi brodolom spasio se a onda su ga 25 gusaka odvele na Mesec. Kada je stigao tamo Gonzales je pronaao svet nastanjen divovima. Ovi ljudi sa Meseca su bili veoma dugoveni, brzo su se oporavljali od bilo kakve ozlede ak i od odsecanja glave i imali su ene koje su bile tako lepe da nije bilo oveka koji nije poeleo da prevari svoju enu. (Izgleda mi da ovakvo rezonovanje ne moe biti greka). Jo interesantnija stvar koju je pronaao je razlog zato je Mesec tako miroljubiv. Izgleda da su divovi identifikovali potencijalne zloince jo pri roenju i onda su ih raketama transportovali na Zemlju naroito u Severnu Ameriku. Ranije smo kazali da je SF ekstrapolirao od tekueg naunog znanja. Odlomak u kome guske prevoze Gonzalesa do Meseca je zasnovan na Galilejanskoj fizici. Kada se ve naao na Mesecu veina pria zasniva se na nauci Kopernika. Jasno da se mora obratiti panja na primeni realne nauke. Godvinov pristup Kopernikovom modelu je bila i hrabra i granina za to vreme. Imao je sree da se Rim nije pozabavio njime. Galileo je bio krajnje uveren da e ga inkvizicija zbog istog uhapsiti. SNOVI O NOVOM SVETU Jo jedno putovanje u sedamnaestom veku na Mesec je Keplerovo, koje je objavljeno 1634 iste godine kada je Lusijanov rad bio preveden na engleski. U Somniumu glavni lik je Durakotus, koji stie na Mesec natprirodnim silama a onda nudi itaocu putovanje zasnovano na naunim teoremama tog doba. Durakotusov Mesec je puno vei od Zemlje po svim aspektima. Planine su vie, doline dublje, temperaturne razlike su vee, a
8
ivotne forme koje su ovde nastanjene raaju se ujutru i umiru uvee. Pria o vaem kratkom ivotnom veku! Somnnium je nita vie do nauna ekstrapolacija i pekulacija ali kao to smo ve naznaili to je neto to se nalazi i u modernom SF-u. Govorei o ivotu na Mesecu jo vie spekulacija moe se nai kod Dona Vilkinsa u knjizi iz 1638-me Otkrie Novog sveta. Ovde Vilkinis pria o tome kako bi moglo izgledati putovanje na Mesec i ta bi ovek tu mogao nai. Jo jedno putovanje u ovom dobu je od Anastasijusa Kirera Itinerarium exstaticum (1656) u kojem aneo odvodi glavnog junaka na Mesec na veliko putovanje koje se zavrava edukacijom. Ponovo je ovo uobiajena tema naune fantastike i to me pomalo podsea na Otkrie Rame, Artura K. Klarka i Dentri Lija. Ovo je zavrna pria u ovoj trilogiji o Rami gde se dolazi u susret sa vanzemaljcima koji su bili tako tajanstveni kroz svoju priu i otkrivaju zaprepaujue injenice u vezi galaksije, da se glavni junak prosto zapanji. Itinerarium exstaticum nije jedini doprinos Kirera ranim korenima SF-a. Njegov Mundus Subtteraneus vodi itaoca na putovanje u podzemni svet ba kao to to ini i Robert Patlok u ivotu i avanturama Pitera Vilkinsa, koji je promaio na vek za samo pedeset godina. U Patlokovoj prii protagonist se nalazi u podzemnoj peini koju naseljavaju letei ljudi. Dogaaji u podzemnom svetu obrauju temu koja e se kasnije prepoznati uglavnom kao SF il Vernovo Putovanje u sredite zemlje. KOREN STVARI Kako se bliimo kraju putovanja zakoraimo nazad na Mesec kojim su bili fascinirani u sedamnaestom veku sa priama o avanturama koje nas tamo ekaju. ta bismo mogli pronai pod mekom belom svetlou? Nali smo literalni anr koji je iznenaujue iskoraio iz vekovne tradicije. Poto su dva moderna sastojka SF-a tehnologija i napredno nauno saznanje o univerzumu nastali uglavnom u poslednjem veku, ovde ima puno vie SF-a nego u leteim tanjirima i crvotoinama. Socijalni i filozofski element koji imaju veoma vanu ulogu od nastanka ljudske rase sastavni su deo pria koje posmatramo. Nauka takoe igra vanu ulogu u priama iz sedamnaestog veka, ak iako se pokazalo da su mnoge od ovih teorija daleko od istine. Kada posmatramo na ovaj nain stvarno je vrlo zapanjujue gde sve ima SF-a. PRAVA STVAR: KARADAEVE CIVILIZACIJE U SF I JO DALJE esto ujemo naunike sa njihovom poznatom izjavom da vanzemaljci daleko nadmauju nau civilizaciju. Mi za njih nismo nita vie nego ono to su mravi nama. Ali ta znai za civilizaciju biti star milion godina? Ovo pitanje bilo je nedavno upueno Karlu Seganu. Ima li drugog naina da se
9
razgovara o ovome ili samo neki apstraktni koncept da smo mi veoma primitivni? U ovom lanku emo ispitati ustanovljeni metod za klasifikaciju civilizacija i videti gde smo mi, kamo idemo i koliko su ispred nas mali zeleni. INTRIGANTNI NAUNIK Nikolaj Karadaev je ono to bi se moglo nazvati intrigant. Poto je preturio svega preko glave i osetio svoj trenutak sovjetski astronom je 1964-te dao emu klasifikacije civilizacija, koja je postala veoma popularna u SF-u i u pekulacijama u vezi nae budunosti u svemiru. Ovaj sistem se ne fokusira na kulturna dostignua ili tehnolokim spravama, ve stavlja civilizacije u tri grupe na osnovu njihove sposobnosti da upregnu i iskoriste energiju. Ove grupe su kreativno nazvane Tip I, Tip II i Tip III. Zvui dobro, ali ta znae ove grupe? Kako moemo ui u klub? Dobro, u sutini mogu se podeliti ovako, Tip I: kontrola energije na celoj planeti. Ove civilizacije mogu kontrolisati vreme, mogu spreiti zemljotrese i pohvaliti se gospodarenjem energetskim faktorom nivoa otprilike oko 1016W. Kroz svoje napredovanje Tip I civilzacije jo uvek susree opasnosti izumiranja od prirodnih opasnosti kao to je udar komete. Tip II: kontrola energije itave zvezde. To je sposobnost da se direktno vade rude na Suncu. Ova civilizacija e kompletno istraiti svoj zvezdani sistem i ustanovie brojne kolonije u susednim zvezdanim sistemima. Energetski faktor kojim e gospodariti civilizacija Tip II je oko 1026W, ili oko deset milijardi viestruko poveanje snage u odnosu na onu koju kontrolie tip I. Civilizacija tipa II je stvarno imuna na nestajanje. Tip III: Kontrolie energiju itave galaksije. Ovakva civilizacija moe manipulisati prostor-vremenom i ima skoro boansku mo. Njima moe pretiti nestajanje samo u sluaju nestanka univerzuma ( a ak se i ovo moe izbei). Gospodarenje energijom civilizacije tipa III znai jo poveanje za 10 milijardi puta i dostie nivo od 1036W. A GDE SMO MI? Mi smo sada nigde. U redu, na dobrom putu smo ali sada smo negde to bi se moglo rei civilizacija tipa 0. Nai najbolji kompjuteri ne mogu predvideti ak ni vreme a jo manje da ga kontroliu. Jedva da smo svesni sopstvene planete, dok je ovek dospeo samo do meseca i u zemljinu orbitu. Troimo neverovatne koliine energije i sirovine i prepiremo se oko nevanih politikih granica i ideolokih razlika. Tek smo nauili da dotaknemo nuklernu energiju u proteklih 51 godina. Ako elimo da budemo civilizacija tipa I imamo jo puno da savladamo. Ali koliko? Fiziar Miki Kaku u svojoj knjizi Hipersvemir kalkulie da moemo postii status tipa I ako zadrimo ovaj nivo rasta za nekoliko vekova. Odavde do uspona u tip II i tip III uspon e biti brz, prelazak sa tipa I na tip II traje oko hiljadu godina. A prelazak sa tipa II na tip III trajao bi jo nekoliko stotina godina.
10
EKSPRESNA STAZA Ako nam je trebalo dve milijarde godina da preemo put od penjaa po drvetu do civilizacije tipa I po emi Karadieva kako moemo nainiti skok ka gospodarima univerzuma za samo par stotina godina? Odgovor je da je to veoma lako iako se to kosi sa obinim shvatanjima. Razlog tome je da se tehnoloka vetina i nauno znanje brzo razvija. Recimo to na drugi nain, to vie znate - znate da morate vie znati. Trenutno ukupna koliina ljudskog znanja se udvostruuje svakih deset godina. Kada se ovako posmatra lako je videti ta to znai za civilizaciju staru milion godina. VEZE SA SF-om Pa kako se sistem Karadaeva moe iskoristiti u SF-u? Ako elimo priati o civilizaciji tipa I onda e odgovor biti da je ona rasprostrta daleko i iroko. Poto civilizacija tipa I kontrolie energiju sopstvene planete, samo civilizacije koje putuju svemirom spadaju u tu kategoriju u SF novelama. Naa civilizacija se esto prikazuje kao tip I (u priama smetenim u relativno blisku budunost). Da bi smo dali specifinije primere skoimo malo dalje na interesantnije tipove II i III. Najbolji primer civilizacije tipa II je Ujedninjena federacija planeta u Zvezdanim stazama (Kligonci, Romulani, Borgi i ostali spadaju u tip II). UFP tehnologija je znatno napredovala tako da se direktno moe koristiti energija zvezda, mogu se kretati brzinom svetlosti i mogu dopustiti kontrolisano putovanje kroz vreme rana napomena ka tipu II. Ono to je interesantno u vezi Zvezdanih staza (u njihovoj treoj inkarnaciji) da su postavljene u vreme 300 godina od nas. Jasno je da neemo postii nivo II u tom vremenu. Bez obzira na to Zvezdane staze ostaju popularne jer se budunost prikazuje kao zadovoljavajua, sa prirodnim napretkom trenutnih stanja. Pokret ka tipu III je dobar primer onako kako je Kaku dao u Hipersvemiru civilizacija prikazana u seriji Zadubina, Isaka Asimova. Ovo je civilizacija koja nema samo vremena da se iri galaksijom ve napreduje hiljadama godina u susret kolapsu. Centralni plan originalne trilogije je 'pokuaj da se ponovo izgradi carstvo za samo hiljadu godina od propasti, zadravi 10.000 godina potencijalnog varvarizma. Vrativi se na poprite Zvezdanih staza, Q kvantum moe spadati u kategoriju tipa III. Moglo bi se pretpostaviti jer nam nikada nije pokazano dovoljno da procenimo pravu prirodu civilizacije. Ali po onome to sam video oni definitivno nisu tip II. Oni su tip III ili moda tip IV (znai da su ekstradimenzionalni, to moe objasniti kako Q izvodi veinu svojih trikova). Tako da se civilizacije Karadaeva mogu nai u skoro svim SF priama koje itate ak iako je na trenutni status tip 0. Sledei put kada uronite u priu ili roman proverite da li ta civilizacija spada u ove kategorije.
11
PUT KOJIM SE REE IDE Ako imamo aspiracije da budemo civilizacija o kojima itamo u SF knjigama, ta trebamo uiniti da to postanemo? Pa po onome kako napredjuje nauka i tehnologija rekao bih da samo trebamo nastaviti ovako. Moramo nastaviti da postavljamo pitanja, moramo nastaviti da pomeramo granice razumevanja univerzuma. Sigurno e nas misli odvesti tamo gde elimo da odemo. Ali nae misli nas takoe mogu odvesti i tamo gde ne elimo ii. Naa vrsta se troi na mrnju i strahove. Ne volimo osobu preko puta jer joj je koa druge boje. Ne volimo susednu zemlju jer veruju da bogatstva trebaju kontrolisati vlade a ne privatne kompanije. Ne volimo neku grupu ljudi jer komuniciraju zvucima drugaijim nego mi (drugim reima, govore razliitim jezikom). Ovaj uroeni strah deli nau planetu na bezbroj nacionalnih drava. ak i ove nacionalne drave se dele unutar sebe. Rasipamo resurse na ratove, ubijamo milione i ignoriemo stvarne potrebe. ta nije u redu sa nama? Kako se ini nita kod nas nije pogreno ili bar ne nita neobino. Kada zavirimo u zvezde (ili ih oslunemo radioteleskopom, da budem precizniji) neemo nai nita. Nema radio signala koji dolaze od civilizacija tipa I, II ili III. Ako je civilizacija stara milion godina sigurno moemo primetiti njeno prisustvo. Zato nas niko ne zove? injenica moe biti da su civilizacije tipa 0 kao i mi uobiajene u svemiru ali su se unitile pre nego to su dostigle tip I zbog strahova i mrnji koje sam pomenuo. Poto se tehnoloki razvoj ubrzava svaka civilizacija e otkriti element 92; destrukciju. Sa ovim otkriem stie i ravanje puta. Na levo je prosperitet na desno je unitenje. Prilike su da e mnoge civilizacije skrenuti na desno. Da bi izabrale levo treba imati volje da se preu nacionalne granice i idealistike dogme. Kao to Kaka kae, tip I civilizacije je sam po sebi globalna civilizacija. Ovde nema mesta za nae strahove i mrnje na putovanju uz lestvice Karadaeva. Pa ta emo nainiti od nae budunosti? Hoemo li pronai svoj put ili emo izabrati put kojim se ree ide. Naa odluka e pokazati sve razlike. NA KRAJU Karadaev sistem je lep u svojoj jednostavnosti i u odbacivanju budunosti zasnovanoj na ekstrapolaciji trenutne tehnologije. Uz ovaj sistem moemo razumno klasifikovati nivoe budueg napretka bez povezivanja sa individualnim elementima. Ovako to lii na vodeu snagu iz Asimovljeve Zadubine. Plime vremena e nas zapljusnuti ako im to dopustimo. Postizanje nivoa I je najtei deo putovanja. Kada se jednom naemo uivaemo u putovanju.
12
FREDERIK I ORDVEJ III Ne moete imati naunu fantastiku bez nauke. Zbog toga oznaavamo pravi poetak SF-a kao 1865-tu kada je nauna revolucija zahvatila planetu, kada je il Vern objavio svoj klasik De la terrea la lune, Od Zemlje do Meseca. Vernovo neobino putovanje je ugledalo svetlo dana u asopisu Joyurnal des Debats politiques et litteraires. Ista stvar desila se i u Engleskoj, kada je H.D. Vels 1987-me napisao nauni roman, Rat svetova, koji je u nastavcima objavljen u asopisu Person's magazine. U SAD ova meavina nauke i fikcije je nejasno poznata kao neobine prie ili drugaije prie. Ali Hugo Gernsbek, imigrant iz Luksemburga u Sjedinjene Drave, uneo je promene u nauno zadovoljavajuim priama u svom nefikcionalnom Modern Electrics. Bio je to eksperiment, kae on, Bilo je malo pisaca naune fantastike. U celom svetu nije ih bilo aka vrednih pomena. 1911-te Gernsbek poinje sa serijskim objavljivanjem svoje SF novele Ralph 124C+. Prodaja Modern Electrics je dostigla 100.000 primeraka. Serijesu uzrokovale puno komentara i stiglo je puno pote. Kae Gernsbek., i osetio je potrebu da nastavi anr. Od 1912-te njegov asopis sada nazvan Science and invention donosi ovakve prie u svakom broju. Ali kako ih nazvati? Avgusta 1923-e Gernsbek izdaje specijalni naunofantastini broj svog asopisa. anr je roen. Kada je konkurencija sa Argosy-All Story propratila ove naune avanture, Gernsbek se vratio sa Amazing Stories, asopisom za nauku i 1929-te sa Science Wonder Stories. Gernsbekova misija je da objavljuje samo one prie koje imaju osnovu u naunim zakonima, onakvim kakve ih znamo... SVE prie objavljene u ovom asopisu moraju proi smotru pre objavljivanja... ova inovacija e doneti novu istoriju u objavljivanju asopisa... Ovo se pokazalo dobrim za budunost naune fantastike u Americi. Depresija i Svetski rat su samo dodali gorivo na vatru naune fantastike. Klasici , kao to je Wonder Stories prokrili su put za Startling Stories a onda su se pojavili, astonishing, astounding, cosmmic, dynamic, fantastic, marvel i super science stories. Ali rakete Drugog svetskog rata bile su prave. U ranim pedesetim, u zlatnom dobu naune fantastike nestali su asopisi. Svemirski entuzijasti eleli su ozbiljniji prilaz. Doao je vei format, obilno ilustrovani nedeljnici su oznaeni kao velika etvorka: Life, Look, Collier's i Saturday Evening Post. Amerikanci su
13
provodili bar dva sata nedeljno uz njih. Nedeljnici su dostizali tirae od milion primeraka i stajali su na tandovima dok su novine obraivale smee a rane TV serije su brzo zaboravljene. Poetkom marta 1946-te Life objavljuje Putovanje na Mesec sa 11 spektakularnih kolor ilustracija eslija Bonstela, oca amerike svemirske umetnosti. Da li je to SF ili je to realna ansa da se doe do Meseca? 1949-te, 70% onih koji su odgovarali Galupovoj istrazi nisu mislili da e Amerikanci stii do Meseca u sledeih 50 godina. Ali dve godine kasnije jedan urednik i jedan mudri reporter poeli su da menjaju sva razmiljanja. Oktobra 1951-ve Hajden planetarijum u Njujorku pohvalio se prvim simptomima svemirskog putovanja. Javilo se oko 200 osoba. Gordon Morning, vodei urednik Coolier's je to zapazio. Poslao je nekoliko reportera na konferenciju u Hajden (nedaleko od njegove kancelarije) a mesec dana kasnije poslao je izvetaj o Kornelijusu Rajanu do San Antonija za drugi puno ezotiniji simpozijum. Ovde je Rajan ima kontakt sa nemakim raketnim strunjakom u amerikoj vojsci Vernerom fon Braunom, astronomom sa harvardske opservatorije Fredom L. Viplom i naunikom sa UCLA Dozefom Kaplanom. Viplon se sea ovoga: Moja najivlja seanja... su u vezi jednog jutra na koktelu, ruka i neprekidnim celononim diskusijama sa Vernerom Fon Braunom i Konijem Rajanom. To vee je bilo najskeptinije u vezi mogunosti vetakih satelita ili svemirkih putovanja, koje je razvejalo nae nade u irokoj javnosti na stranicama Colliera. Nas trojica smo radili naporno na prozelitaciji Rajana i konano u pono on je prihvatio svemirski program. Rajan je napustio San Antonio nekoliko dana kasnije uveren da e svemir biti ozbiljnije posmatran. Njegov urednik pozvao je strunjake za svemir na interno okupljanje u Collier'su. Rezultat? Neverovatan doseg za 1952-gu korektna predvianja, izlazei u susret javnim miljenjima da Amerikanci mogu zaista dosei Mesec. U osam sledeih izdanja koje su ilustrovali Bonestel, Fred Ferma, i Raolf Klep Collier's je sasvim objasnio ematski plan o osvajanju svemira. Prvo izdanje o svemiru nosi datum 22 mart 1952. i pratee lanke od strane strunjaka Vernera fon Brauna, Vipla i Kaplana kao i pisca o svemiru Vilija Leja, medicinskog strunjaka za svemir Hajnca Habera i pravnika Ujedinjenih Nacija Oskara astera. Naslov: ovek e uskoro osvojiti Mesec. Pismo urednika: Na sledeim stranicama Collier's predstavlja ono to moe biti najvaniji nauni simpozijum koji je ikada publikovan u nekom nacionalnom
14
asopisu. Ovo je pria o neizbenom ovekovom osvajanju svemira. Ono to ete ovde itati nije nauna fantastika. To su stvarne injenice. Sa tiraom od oko 3 miliona i pridruenim itaocima od oko 12 do 15 miliona Coolier'sova serija o svemiru uzburkala je javnost. I tako je poelo. Ostalo, kako kau, je istorija Od Diznijeve televizije i ruskog lansiranja Sputnjika i poetka svemirske trke. U 1961-voj predsednij Don F. Kenedi pozvao je Amerikance da stignu na Mesec do kraja decenije. Od tada mnogi od nas su znali da emo poi. I uinili smo to i bili na Mesecu na najvaniji nain, nain na koji poinje putovanje u naim mislima.
Sirano de Bererak Putovanje na Mesec
15
ZAMILJATI BUDUNOST, DRAMATIZING FEARS

- Grani~ni kamen u ma{tovitim slikama budu}e tehnologije1726 Jonathan Swift: Gullivers Travels (satira na pronalaza~e i predvi|anje raznih tipova ma{ina) 1818 Mary Shelley: Frankenstein (roman).Mnogi smatraju da je to prvi moderni SF roman. 1872 Samuel Butler: Erewhon(roman):satiri~na anti-tehnolo{ka utopija 1893 Ambrose Bierce: Moxons Master(pri~a):ve{ta~ki igra~ {aha koji ubija svog tvorca 1905 H.G. Wells:A Modern Utopia (roman) : optimisti~ko vi|enje zavisnosti dru{tva od tehnologije 1909 E.M. Forster:The Machine Stops(pri~a/roman).Prva tehnolo{ka distopija, o zavisnosti ljudi od ma{ina 1920 Yevgeny Zamiatin:We(roman): distopijska vizija dru{tva u kome se s ljudima postupalo kao sa ma{inama 1921 Karel Capek: R.U.R.(Rossums Universal Robots) pojava robota(ustvari androida) koji gube svest o toma {ta su 1926 Hugo Gernback osnovao magazin Amazing Stories Fritz Lang: film Metropolismno{tvo ljudi kojima upravljaju ma{ine 1930 Miles J. Breuer:Paradise and Iron(pri~a):mehani~ki mozak upravlja tehnolo{kom utopijom pretvaraju}i se u tiranina Laurence Manning & Fletcher Pratt:City of the Living Dead(pri~a)ma{ine simuliraju realno ljudsko iskustvo 1931 Frakenstein(film) sa Borisom Karloff:obja{njava lik ludog nau~nika 1932 Aldous Huxley:Brave New World(roman):distopijsko odbijanje tehnolo{kog napredka 1933 H.G.WalesThe Shape of Things to Come(roman)Jedan od zadnjih velikih, va`nih utopijskih romana(filmovan 1936 godine) J.Storer Clouston:Button Brains(roman):zamena identiteta(roboyt/~ovek) 1934 Harl Vincet::Rex(pri~a):robot Rex preuzima kontrolu nad svetom ali na kraju izvr{i samoubistvo 1936 Moddern Times(film): Charlie Chaplin poku{ava da dostigne disciplinu ma{ina 1937 John W. Cambell postaje urednik magazina Astounding(Stories of)Science Fiction 1939 The Son of Frankenstein(film) 1940 Isac Asimov:Robbie(pri~a)ljubazni pobot spa{ava ìvot de~aku 1941Isaac Asimov:Reason(pri~a)robot postaje radoznao i traì razlog svoje egzistencije
16
1942 Prvo predstavljanje Tri Zakona Robotike Isaka Asimova 1943 Robert Bloch: It Happened Tomorrow(pri~a):parabola o delovanju ma{ina nezavisno od ljudske kontrole. 1945 (BAÊNA ATOMSKA BOMBA) 1946 (PRVI ELEKTRONSKI KOMPJUTER:ENIAC) Isaac Asimov:Evidence(pri~a) robot imitira ljude Murray Leinster(kao Will F.Jenkins):A Logic Named joe(pri~a):preterana zavisnost od tehnologije 1947 Isaac Asimov;Little Lost Robot(pri~a):Robot koji mrzi humor Jack Williamson:With Folded Hands(pri~a):Robot se sprema da uradi lobotomiju da za{titi ljudska bi}a 1949 George Orwell:1984(roman):dystopia u kojoj se tehnologija koristi za represalije 1950 Isaac Asimov:The Evitable Conflict(pri~a):optimisti~ki obojena pri~a o pozitivnom kori{}enju kompjutera u korist svetskog blagostanja Clifford D. Simak:Skimish(pri~a):revolt, protest,bunt ma{ina Kurt Vonnegut:EPICAC(pri~a): kompjuter pi{e poeziju 1951 (PRVI KOMERCIJALNI KOMPJUTER-UNIVAC) Isaac Asimov:The Fun They Had(pri~a):mehani~ki u~itelj Issac Asimov:Satisfaction Guaranteed(pri~a):zamena identiteta(robot/~ovek) Lord Dunsany:The Last Revolution(roman):revolucija ma{ina C.M. Kornbluth:With These Hands(pri~a)mehani~ki vajar A.E. van Vogt:Fulfilment(pri~a):ve{ta~kiMozak sklon samopotvr|ivanju 1952 Walter Miller:Dumb Waiter (pri~a):ljudi poku{avaju da shvate kako da kontroli{u svoje oru|e Kurt Vonnegut:Player Piano (roman):distopijska vizija automatizacije 1953 Poul Anderson:Sam Hall(pri~a):tehnologija se koristi za konstantni nadzor Ray Bradbury: Fahrenheit 451 (roman, film1966 god.):distopija u kojoj se tehnologija koristi za represiju Arthur C. Clarke:The Nine Billion Names of God(pri~a)kompjuter od koga svi totalno zavise Philip K. Dick:Second Variety(pri~a):robot van kontrole Philip K. Dick:Imposter(pri~a):zamena identiteta(robot/~ovek) Fritz Leiber:Bad Day for Sales(pri~a):zaslepljenost tehnolo{kim sistemima 1954 Isaac Asimov:Caves of Steel(pri~a) Fredric Brown:The Answer(pri~a):Kompjuter kao Bog Frederic Pohl:The Midas Plague(pri~a):zasi}enost tehnologijom
17
Eleanor Cameron:Wonderful Flight to the Mushroom Planet-de~aci prave raketu i lete na neotkriveni Zemljin satelit 1955 AMERIKANCI i RUSI OBJAVLJUJU SVOJE NAMERE DA GRADE RAKETE I SATELITE Isaac Asimov:Risk(pri~a):robot test pilot svemirskog broda biva zamenjen ljudskim bi}em Robert Bloch:Comfort Me, My Robot(pri~a):nesporazum na relaciji robot-~ovek Walter Miller:The Darfsteller(pri~a):glumci postaju vi{ak radne snage jer roboti preuzimaju pozori{ta 1956 Isaac Asimov:The Jokester(pri~a):kompjuter otkriva poreklo viceva Isaac Asimov:The Naked Sun(roman):robot van kontrole Robert Silverberg:The Macauley Circuit(pri~a):kompjuter komponuje muziku Clifford D. Simak:So Bright the Vision(pri~a):ma{ine postaju knjièvnici The Forbidden Planet(film) 1957 (LANSIRAN SATELIT SPUTNJIKKOJI JE NAJAVIO SVEMIRSKO DOBA The Invisible Boy(film):Prvi film koji upozorava da su kompjuteri pretnja ljudskosti 1958 Brian ALDISS:But Who Can Replace a Man?(pri~a):~ovek izbeglica iz sveta ma{ina otkriva da one jo{ uvek pokoravaju direktnim ljudskim nare|enjima 1959 (PRVI INDUSTRIJSKI KOMPJUTERSKI KONTROLNI SISTEM) 1960 (INTEGRISANA KOLA) Philip K. Dick:Vulcans Hammer(roman):zavisnost od kompjutera koji poseduje samosvest R. C. Phelan:Something Invented Me(pri~a):ma{ine prou~avaju literaturu 1961 J. G. Ballard:studio 5, The Stars(pri~a):ma{ine ismevaju literaturu Hal Draper:Ms Fnd in a Lbry(pri~a):sistem indeksiranja doìveo je kolaps Fritz Leiber:The Silver Eggheads(roman) 1963 Dr Who (British SF TV series) po~elo emitovanje 1964 Philip K. Dick:The Three Stigmata of Palmer Eldritch(roman):robot psihijatar Stanislav Lem: The Invincible(roman):ma{ine postaju autonomne 1965 (KOMERCIJALNI MINIKOMPJUTER) Peter Currell Brown:Smallcreeps Day(roman):surrealna satira o automatizaciji
18
Gordon R. Dickson:Computers Dont Argue(pri~a):ma{ine kidnapuju i ubijaju Roberta Luisa Stevenson! Ron Goulart:Badinage(pri~a):oboàvanje tehnologije 1966 Robert Escarpit:The Novel Computer Robert Heinlein:The moon is a Harsh Mistress(roman) Frank Herbert:Destination Void(roman) Olof Johannesson:The Tale of the Big Computer(roman):ma{ine se osamostaljuju Keith Roberts:Synth(pri~a) Roger Zelazny:For a Breath I Tarry(pri~a) Star Trek(Ameri~ka SF TV serija)po~etak emitovanja 1967 Harlan Ellison:I Have no Mouth and I Must Scream(pri~a)zavisnost od kompjutera Bruce Kawin:Form 5640A:Report of a Malfunction(pri~a)zavisnost od tehnologije Stanislav Lem: The Cyberiad(roman) Fred Saberhagen:Berserker serija(pri~e i romani):kompjuteri poku{avaju da uni{te sve ostale oblike ìvota, u univerzumu 1968 (RANI INDUSTRIJSKI ROBOTI) Richard Brautigan:All Watched Over by Machines of Loving Grace(pesma)elegrijska i ironi~na pesma o sudaru prirode i tehnologije Martin Caidin:The God Machine(roman):Zavisnost od kompjuterske volje Philip K. Dick: Do Androids Dream of Electric Sheep?(roman):neodre|ena, maglovita razlika izme|u ìvota i mehanizma Mishael Frayn: A Very Private Life(roman):distopijska vizija automatizacije Stanley Kubrick:2001:A Space Odyssey(film):HAL the computer kills crew Robert Silverberg:Going Down Smooth(pri~a):robot psihijatar John Sladek: The Reproductive System(roman):ma{ine se samostalno reprodukuju 1969 (PRVO SPU[TANJE NA MESEC SA LJUDSKOM POSADOM(MIKROPROCESORI) John Brunner:The Jagged Orbit (roman):prevelika zavisnost od tehnologije Philip K. Dick:The Electric Ant (pri~a):~ovek se probudio i otkrio da je robot 1970(D@EPNI ELIEKTRONSKI KALKULATOR) D.G.COMPTON:The Steel Crocodile (pri~a):prekomerno kori{}enje tehnologije Norman Crowin:Belles letters,2272(pri~a):ma{ine izdaju literaturu
19
Philip K.Dick : We Can Build You (roman):mala razlika izme|u ìvota i mehanizma Ira Levin:This Perfect Day (roman):distopija 1971(KOMERCIALNI MIKROPROCESORI) The Abndromeda Strain(film ra|en na osnovu romana Michael Crichton 1969)klaustofobi~na vizija nau~nika koji ìve u podzemlju potla~eni od ma{ina Richard and Nancy Crrigan:The Siren Stars(roman)razvitak komjuterske samosvesnosti John Sladek : The Muller_Fokker Effect (roman):kompjuteri stvaraju opti~ku umetnost 1972(PRVE VIDEO IGRE) David Gerrold:When Harlie Was One (roman) razvitak svesti kompjutera Ira Levin:The Stepford Wives (roman ,film 1975):èna zamenjena robotima 1973 Westworld (film)with Yul Brynner : pobesneli roboti 1974 Issac Asimov : That Thou Art Mindful of Him(pri~a) robot doneo presudu Barrington J bayley:The Soul of the robot(roman) John Crarpenter:Drak Star (film),napisao Alan Dean Foster:~ovek ube|uje pametnu bombu na svemirskom brodu da ne eksplodira prerano Robert Pirsing:Zen and the Art o motorcycle Maintenence (roman) 1975 (PRVI MIKROPROCESORI) Isaak Asimov : The Life and Times of Multivac(pri~a) kompjuter koji vodi nemilosrdnu politiku uga{en je od strane ljudi koji se osecaju kao robovi John Brunner : The Shockwave Rider (pri~a) prevelika zavisnost od tehnologije 1976 Isaac Asimov:The Bicentennial Man(pri~a) vreme kada roboti dobijaju ljudski oblik i osobine 1977 George Lucas : Star Wars (film) tehnolo{ka estravagancija Frederik Pohl:Gateway (roman) mehanizovani psihijatar 1978 ( POJAVA PRVIH PC RAÛNARA KOJI SE PRODAJU NA MALO)
20
HIPOTEZA RETKA ZEMLJA Johan G. Cramer (2000) Puno radova naune fantastike, na primer Dejvida Brina, Larija Nivena i Pola Andersona pretpostavljaju da je naa galaksija naseljena mnogim inteligentnim vanzemaljcima i da moda sa njima moemo kontaktirati i saraivati, kompilirati ili se moda sukobiti. Sa druge strane Asimov u svojoj seriji Zadubina pretpostavlja da je ljudski soj rasut po celoj praznoj galaksiji i da ju je kolonizovao ne naiavi na druga inteligentna bia. Retka Zemlja, nauna knjiga koja su pisala dvojica mojih kolega sa univerziteta u Vaingtonu, geolog Piter Word i astronom Don Braunli (W&B) opisuje nau galaksiju kao samotno mesto posuto neprijatnim beivotnim planetama koje krue oko zvezda koje su uglavnom pretople, suvie hladne, nestalne ili kratkog veka da bi omoguile razvoj kompleksnog ivota. W&B se slau da bakterijski ivot moe biti veoma uobiajen u univerzumu a da je kompleksan vieelijski i ivotinjski oblik ivota redak, a naroito inteligentan ivot. Ovaj lanak nije pregled te knjige. Umesto toga elim sumirati ideju Vorda i Braunlija i onog to oni nazivaju Hipoteza o retkoj Zemlji. 1970 godine astronomi Frenk Drejk i Karl Sagan su razvili metod koji se danas naziva Drejkova formula, za utvrivanje broja naprednih civilizacija koje su moda prisutne u naoj galaksiji. 1974 je Sagan upotrebio taj metod da bi utvrdio da moda postoji milion naprednih civilizacija samo u Mlenom putu. Ipak puno otkria i u astronomiji i u geologiji koja su nastala od kada je Sagan ovo ustanovio, vode ka vie pesimistikim zakljucima. Kao to je Goldilok kazao u Zlatokosoj i tri medveda, veoma je vano da uslovi ne budu ekstremni, ve upravo onakvi. W&B tvrde da su za poreklo kompleksnog ivota upravo onakvi uslovi veoma retki. Oni nude dugu listu posebnih situacija slinih Zemaljskim koji ih ine podesnim za evoluciju u vie forme ivota. Pri kraju svoje knjige oni predstavljaju pregled Drejkove formule, niz verovatnoa koji oni nazivaju Formula retke zemlje. Ona daje broj N planeta slinih zemlji koje imaju kompleksan ivot: N=N*x fpx fpmx ne x ngx fi xfm x fj x fme Ovde je N* broj zvezda u Mlenom putu, naoj galaksiji, fp je deo zvezda sa planetama, fpm je deo planeta bogatih metanom, ne je prosean broj planeta u zoni zvezde podesne za ivot, ng je broj zvezda u galaktikoj zoni podesnoj za ivot, fi je deo planeta podesnih za ivot gde je nastao ivot, fc je deo planeta gde je nastao kompleks metazona, fi je deo ukupnog ivota planete koji je oznaen prisustvom kompleksa metazona, fm je deo planeta sa
21
velikim mesecom, fj je deo solarnog sistema sa planetama veliine Jupitera i fme deo planeta sa kritino malim brojem izumiranja ivota. U ostatku lanka elim da raspravljam o terminima iz formule o retkoj zemlji, jednim po jednim a onda da raspravim o nekim drugim faktorima koji nisu u formuli a mogu biti vani. N*(stars) Utvreni broj zvezda u mlenom putu je prividan jer ne znamo najbolje masu nae galaksije a imamo malo informacija o veoma malim zvezdama. N* je priblino 500 biliona zvezda svih klasa. Fp(planete) 1995 astronomi su otkrilli prvu planetu koja krui oko drugog sunca. Od tada je otkriveno dosta planeta. Ipak, nisu nam sasvim jasne zvezde u galaksiji koje imaju vidljive planete. Fmp (metal) Postoji interesantan odnos meu primeenim ekstrasolarnim planetama. Sve primeene planete koje krue oko zvezda su bogate metalima. To sugerie da planete, ili bar planete koje su dovoljno velike da bi bile zapaene nisu obine ili su neobine u podnizu zvezda koje su bogate metalima. Ne(nastanjiva zona) Zemljina orbita je uspela biti na pravom mestu, pala je u nastanjivoj zoni u orbiti udaljanoj tako da planeta ima ne samo tenu vodu samo sada ve i pre bilion godina kada je Sunce bilo hladnije i kada se formirao ivot.W&B su 1993 ukazivali na to da je zemljina orbita 5% manja ili 15% vea ona ne bi bila u naseljivoj zoni. Ta zona se smanjuje kod masivnijih zvezda zbog njihove bre evolucije a kod manje masivne zvezde je zona vode u tenom stanju ua. Tako je prosean broj planeta u naseljivoj zoni u svim prosenim galaksijama veoma mali. Ng (galaktika zona) Sunev sistem se nalazi oko 25.000 svetlosnih godina od centra nae galaksije, to je otprilike treina daljine od centra do spoljne ivice. Ta pozicija je srena. Zvezde koje su suvie blizu imaju previe suseda koje remete orbitu, suvie zraenja iz okolnih supernova i suvie radijacije koja dolazi iz centra galaksije. Zvezde koje su suvie daleko su suvie siromane tekim elementima koje kljuaju u supernovama u blizini centra galaksije. Fi (ivot) W&B sugeriu da je deo planeta koje su naseljive i gde je nastao ivot u obliku bakterija veliki. Geoloka evidencija pokazuje da su bakterije prisutne na Zemlji verovatno od njenog postojanja. Ovo opaanje je potkrepljeno primeivanjem ivih bakterija u stenama koje su izvaene iz dubokih bunara i rudnika. Polemika tvrdnja da se fosili bakterija mogu primetiti i u meteoritimaa koji potiu sa Marsa a naeni su na Antarktiku potvruju ovu ideju. Fc( kompleks metazona) W&B tvrde da deo planeta u kojima je nastao ivot bakterija na bazi metazona veoma mali. Oni to zasnivaju na
22
opaanju da je etiri petine vremena od kada se ivot pojavio na Zemlji, pre nekih 2,5 biliona godina, postojao samo bakteriski ivot. To takoe ukazuje da je Kambijska eksplozija, kada su se pojavili prvi metazoni, bila praena ekstraordinarnim klimatskim i bakterijskim dogaanjima koji su je moda pokrenuli. Fi (ivot planete) ak iako se javila kompleksna metazona i njen razvoj, kao to je malopre pokazano ona trai puno vremena. Pronalaenje kompleksnog ivota na drugim planetama zavisi od od veliine vremenskog prozora. Fm (veliki mesec) Izuzev Zemljinog meseca ostali sateliti u Solarnom sistemu imaju samo male delove mase svojih planeta. Merkur i Venera uopte nemaju satelite. Marsovi meseci, Fobos i Deimos imaju masu koja je 27 i 5 biliona puta manja od mase Marsa. ak i veliki meseci Jupitera i Saturna imaju mase koje su samo 105 deo od mase njihovih planeta. Na Mesec u drugu ruku ima 1,2% Zemljine mase. To izaziva pitanja o tome odkuda Zemlji tako veliki satelit. Preovlaujue objanjenje je da je prilikom formiranja Zemlje dolo do sudara sa objektom veliine Marsa i da je Zemlja iz tog sudara uzela oko 1% ostataka koji su se pretvorili u Mesec. Takav dogaaj je neuobiajen, to ukazuje da veina planeta veliine Zemlje nemaju mesece koja ini oko 1% planetarne mase. Jedna vana posledica naeg velikog Meseca je to da je nagib njegove orbite stabilisan na 23O u odnosu na zemljinu osu rotacije. Geoloka evidencija ukazuje da je puno miliona godina nagib zemljine ose ostao u nagibu od nakoliko stepeni razlike. Nedavna proraunavanja pokazuju da bi bez Meseca, gravitacioni uticaj Jupitera i Sunca uzrokovao da zemljin nagib luta tamo amo, to bi uzrokovalo enormne promene u klimi i u okolini to bi uticalo na razvoj ivota. Fj(Jupiter) W&B tvrde da kada bi Jupiter (300 puta vei od Zemlje) bio uklonjen iz Solarnog sistema, onda bi se deavali esti udari kometa i astereoida u Zemlju, oko 100.000 puta vie nego sada. Veliki udari astereoida sposobnih za znaajnije gaenjem ivota se deavaju oko svakih 100 miliona godina. Da nema Jupitera i da je na znaajno dugaijoj orbiti ovaj interval bi se smanjio na 10.000 godina to bi uticalo na razvoj kompleksnog ivotaFme(gaenje) Od evolucije bakterijskog ivota na Zemlji pre 2,5 biliona godina, nije bilo sluajeva dovoljno jakih da bi uticali na sterilizaciju planete. W&B tvrde da kritini broj dogaaja koji utiu na gaenje nije neuobiajen. Fosilni ostaci pokazuju da je bilo nekoliko sluajeva, najskoriji se desio pre oko 65 miliona godina kada su pobijeni dinosaurusi kao i mnotvo ivota u okeanima. W&B tvrde da je potreban stabilan planetarni sistem a samo skoro krune orbite spoljnjih planeta uslov su tog postojanja.
23
Neki dogaaj, kao to je gravitaciona perturbacija prolazee zvezde to moe lako unititi delikatnu stabilnost. Kao dodatak faktorima koji utiu na formulu Retke zemlje, W&B spominju druge faktore koji su specifini za zemlju ikoji mogu uticati na razvij kompleksnog ivota. Evo delimine liste. Mars: W&B tvrde da fosilni ostaci ukazuju da je hlaenje Zemlje uzrokovalo bakterijski ivot im su to uslovi dopustili. To sugertie da se bakterijski ivot razvio i na Marsu, koji se ohladio ranije i Zemlja je zasejana tim bakterijama koji su dosegli Zemlju poto su izbaeni sa Marsa zbog sudara sa astereoidima. Mala gravitacija Marsa je veoma pogodovala tome i oko 10% meteora podignutih sa Marsa su udarili u Zemlju. Sistem koji nema planetu slinu Marsu je moda isuvie spor da razvije bakterijski ivot. Zemlja grudva snega.: Nedavna istraivanja geologije pokazuju da je u Zemljinoj istoriji ona dva puta bila prekrivena ledom, ak i do samog ekvatora. To se prvi put desilo pre oko 2,5 biliona godina a drugi put pre 550 miliona godina. Vreme deavanja tih dogaaja je veoma znaajno. Iako su se bakterije prvi put pojavile pre otprilike 3,8 biliona godina dramatina promena u jednoelijskim organizmima se dogodila u Zemaljskim okeanima pre otprilika 2,5 biliona godina. Organizmi dosega Arhea i Ekuari su se tada pojavili a ivotinjski oblik ivota potie od Ekuarija. Kambrijska eksplozija, kada se pojavio i vieelijski ivot na planeti se desio pre otrilike 550 miliona godina. Tako ta dva kljuna dogaaja u evoluciji ivotinjskog sveta na Zemlji izgleda prate ledena doba na Zemlji kada je planeta bila duboko smrznuta. Tektonski platoi: Zemlja je iznutra topla zbog raspadanja radioaktivnih izotopa, uglavnom potasiuma-40, u svojoj unutranjosti. To zagreva tektonska platoe i naviranje materijala iz pukotina dolazi do sudara na ivicama kontinenata i pomeranja kontinenata. Nedavno se shvatilo da ovo ima uticaj na temperaturu i na klimu Zemlje. Kada temperatura suvie poraste tektonski platoi uhvate vie ugljen dioksida u stenje to izaziva efekat staklene bate i poinje hlaenje. Kada temperatura padne deava se suprotno i manje ugljen dioksida dolazi u stene i one se zagrevaju. Planeta bez tektonskih platoa nema taj mehanizam regulisanja temperature. Bez stabilne temperature evolucija kompleksnog ivota postaje veoma retka. Zakljuak W&B je je ono to u vam skicirati, da je Zemlja retko mesto gde su mnogo nasuminih faktora doprineli tome da se kreiraju idealni uslovi za evoluciju kompleksnog ivota. Stavljanje zadovoljavajueg broja povoljnosti u formulu Retke zemlje (nije prikazano u knjizi) sugerie da ima samo nekoliko planeta sa kompleksnim ivotom u galaksiji. Tako da je mogue da samo jedna planeta po galaksiji ima inteligentan ivot.
24
Da li e SF pisci prestati da priaju prie o inteligentnim vanzemaljcima? Naravno da nee! Word i Braunli su moda omanuli u nekom faktoru koji kompleksni ivot ini verovatnijim. A u svakom sluaju fiktivno nauno o vanzemaljcima nas poduava i o nama samima.
25
HIPOTEZA OSTALIH 40 DIMENZIJA Johan G. Cramer (1984) Da li na univerzum ima drugih dimenzija? Mi znamo za tri prostorne dimenzije (u kojima se kreemo) i za vremensku dimenziju (U kojoj se izgleda kreemo nekontrolisano). Ali postoje i skrivene dimenzije koje nam nisu pristupane, dimenzije koje su za nas avantura, dimenzije u kojima moda vrebaju neki zlobni hiperdimenzionalni vanzemaljci, spremni da probiju tanke granice naeg trodimenzionalnog tela svojim hiper otrim pandama? Stav o ostalim dimenzijama je bio esta tema u naunoj fantastici od Velsa i Lavkrafta do danas. Imamo svee primere u Hajnlenovom Number of the beast, u kojem postoje jo dve ekstra dimenzije (tau i teh) koje daju pristup alternativnom univerzumu a Hoganova Genesis Machine u kojoj su dve ekstra prostorne dimenzije (super svemir) koje se koriste za trenute komunikacije, kontrolu gravitacije i slino. lanak o Alternativnom pogledu govori o nagovetajima delova fizike da na univerzum moe imati i druge dimenzije, puno njih. U tom izdanju Analoga mogli ste ve naii na Izgubljene dimenzije stvarnosti od Dona Gribina, lanak sa naunim injenicama o ovoj stvari. Doktor Gribin je postavio odline temelje, doputajui mi da uem dublje u taj fascinirajui svet ekstradimenzionalnosti. itaocu ipak savetujem da proita Gribina pre nego to mi se pridrui u ovoj igri ekstradimenzija. Gribinov lanak opisuje progresivne pokuaje od strane teoretskih fiziara da stvore najviu teoriju koja e ukljuiti i tri najvee prirodne snage (jake, elektromagnetske i slabe) zajedno sa gravitacijom (drugom poznatom silom). Njihov rad sugerie da je svemir u kojem mi ivimo i radimo ne etvorodimenzionalan ve da ima dvanaest dimenzija (ili vie) izgubljenih dimenzija, slinih obinim prostornim dimenzijama izuzev to su povijene u male petlje. To je teorija Kaluza-Klein (K-K) o ekstra dimenzijama. Vi sada moete pitati zato odjednom govorimo o dimenzijama umesto o silama. ta ekstra dimenzije mogu imati sa silama? Poeemo sa najprostijom primenom K-K teorije koja se odnosi na elektrini naboj. Svako okretanje elektrona oko njegove ose je grubo analogno sa dnevnim okretanjem Zemlje. Ali dok se okretanje Zemlje u principu moe usporiti ili zaustaviti (odgovarajuom primenom planetarnog ininjeringa), kod elektrona se moe promeniti samo smer okretanja; ali kretanj euvek mora imati istu magnitudu jer svi elektroni imaju istu brzinu okretanja. Dalje, kada se atomski ili nuklerni sistem rotira, njegov ugaoni momenat (mera brzina rotacije) moe imati samo vrednost koja je umnoak brzine elektrona. Za brzinu elektrona se kae da je kvantna uz nesumnjive konstantne vrednosti.
26
Elektron takoe ima ostale kvantne karakteristike - svoj elektrini naboj. Sve estice u prirodi ili one napravljene u laboratoriji imaju naboj sa magnitudama koje su ceo broj umnoen sa nabojem elektrona. Poto je brzina kvantna onda je i naboj kvantan i ta dva su nekako u odnosu. Prvi nagovetaj da to moe biti tako dolazi iz nuklerne fizike. 1940-te se matematikim putem opisuje geometrijska rotacija posebnih okretanja u trodimenzionalnom prostoru kao i to da se isto takoe moe primeniti na ponaanje elektrinog naboja izmiljanjem izospina, sa obrnutim smerom kretanja. Izospin nije obian trodimenzionalni vektor, to je vektor u nekom izmiljenom ekstradimenzionalnom prostoru koji projektuje samo jednu dimenziju u na univerzum. Ovo je koristan pojam jer ima sila koje sudeluju sa nukleusom koji moe rotirati ili udarati u ovaj vektor: neutroni mogu biti kvrcnutiu protone ili elektroni u neutrone nekom ekstradimenzionalnom preorijentacijom izospina. Kaluza-Klein teorija, koja postoji ve est decenija preti da pomrai neobine ali i neispitive varijante Ajntajnove teorije relativiteta, je iznenada izronila kao jedna od najinteresantnijih i najnovijih teorija jer pokazuje put ka odnosu sila u ekstra dimenzijama. Osnovni trik u originalnoj K-K teoriji je taj da elektromagnetna sila moe biti inkorporirana u okvire teorije relativiteta dodavanjem ekstra svemirske dimenzije, one koja je svijena u malu petlju. Svaka taka normalnog prostora postaje ekstremno mala petlja tog ekstra dimenzionalnog prostora. Delimino kretanje u toj ekstra dimenziji se obavlja oko petlji i vraa se tamo odakle je zapoelo. Ono to mi nazivamo elektrini naboj, u skladu sa K-K teorijom je ustvari kretanje u toj dimenziji. Naelektrisana estica putuje neprestano oko K-K petlje, iako je to deo normalnog prostora. Ako se kree u smeru kazaljke na satu oko petlje onda ima pozitivni naboj a kretanje u smeru suprotnom od kazaljke daje negativni naboj. Obrtanje i sline rotacije u normalnom prostoru su kvantizovane u jedinici ugaonog momenta jer jedno (ili viestruko) rotiranje od 360 ne moe uopte biti razlikovano od ne rotacije. Na isti nain, kompletno kretanje oko K-K petlje vodi vas nazad odakle ste krenuli a to analogno vodi do kvantizacije elektrinog naboja. Veliina naboja i elektrina snaga su u univerzalnoj proporciji sa daljinom od petlje, to je manja petlja vei je naboj estice. Postoje i druge veze utvrene u teoriji. Njutnov trei zakon kretanja (akcija=reakcija) primenjen na K-K dimenziju je ekvivalentan zakonu o pretvaranju elektrinog naboja. A poznata CPT teorema (pogledaj moj lanak Antimateija u univerzumu, Analog 8/79)), povezuje kretanja elektrinog naboja sa povratkom u prostoru i vremenu a smer vremena dat je jednostavnom geometrijskom interpretacijom pomou ove geometrizacije
27
naboja. K-K teorija je mona jer otkriva vezu izmeu naizgled nepovezanih fizikih zakona. Ali moderna verzija K-K teorije je ambicioznija od samo toga; ona nastoji da sjedini ne samo elektromagnetnu silu ve i jake i slabe sile u okvir generalne teorije relativiteta. To je uunjeno dodavanjem dovoljno ekstra dimenzija koje vode rauna o svim poznatim silama., miris i boja poprimaju svojstva kvarkova, postaju orbitalne igre u multidimenzionalnim K-K omama.To nije jednostavna promena u K-K teoriji jer su jake i slabe sile komplikovanije od elektromagnetizma. Dok se elektromagnetizam moe opaziti kao promena (razmena) jednog dela (foton), slabe interakcije zahtevaju tri razliita promenjena dela (W+,W-, i Z0) a jaka interakcija zahteva osam razliitih izmenjivih delova (gluona). Neko moe posumnjati da dvanaest ekstra K-K dimenzija (1+3+8) nisu potrebne ali paljiva analiza pokazuje da samo sedam K-K dimenzija plus normalno prostor-vreme moe prilagoditi poznate prirodne snage. Ipak ima razloga da se misli da postoji jo vei broj kolapsiranih K-K dimenzija. Prethodni lanak Alternativni pogled, 8(Septembar 1984) raspravlja o naduvanom scenariju kosmikog Velikog praska, to je ideja da je rani univerzum proao kroz fazu veoma brzog irenja u kojem mu se zapremina poveala 1088 puta pre nego to se se smirila u manje ukspanziju koju ima i danas. Problem u ovom scenariju da specificira poetne uslove ranog univerzuma to zahteva oko 1088 poetnih parametara. Smatra se da je to apsurdno veliki iznos poetnih uslova. Prethodno tumaenje moe se objasniti znatno saetije razmatranjem poetnog univerzuma koji postaje nasumino rasut prostor u puno dimenzija. Kako se univerzum irio, veina tih ekstra dimenzija kolapsira u male K-K petlje, pretvarajui njihov nered u tri normalne dimenzije naeg sveta. Prorauni pokazuju da je za ovo potrebno oko 40 ekstra K-K dimenzija da bi sloilo ono to znamo o ranom Velikom prasku. Takoe primena K-K teorije objanjava razliite fizike fenomene i vodi nas od ekstra dimenzije elektromagnetizma do sedam ekstra dimenzija sa svim silama i konano do 40 ekstra dimenzija koji naduvavaju rani svemir. Primenivi K-K teoriju na ovaj nain je sasvim nova ideja. Puno uee i kvantitativne aplikacije e traiti godine razvoja. A mogue je da je itava linija razvoja sasvim pogrena. Ali 40 ekstra dimenzija Kakva divna ideja sa stanovita naune fantastike! ak su Hogan i Hajnlen bili pomalo neodluni kada su predlagali 40 ekstra dimenzija naem univerzumu ali teoretski fiziari nisu tako skromni i guraju napred sa ovim. Pa ponimo sa pretpostavkom da na univerzum ima dodatne K-K dimenzije i pojasnimo neka pitanja:
28
Pitanje: Moe li neko ui u te ostale dimenzije? Za sedam dimenzija ne treba objasniti prirodne snage, mi smo ve neizbeno u njima. Vae telo je nainjeno od 1029 ili tu negde malih estica; elektrona, apkvarkova i daunkvarkova. Te estice se razlikuju od jednog drugog principa jer svaka vrsta igra drugaiju igru dok krui oko ekstra dimenzija K-K prostora. Mogli bi zamisliti slojevitu hiperrotaciju koja menja jedan korak igre u drugi ali to zahteva enormnu energiju (a rezultat vam se ne bi dopao). Pitanje: ta sa ostalim K-K dimenzijama van tih sedam? Ako ima vie od sedam K-K dimenzija onda ima dva razloga zato ih ne primeujemo: (a) sile povezane sa dimenzijama su tako jake (male K-K petlje) da su sve estice u naem univerzumu koje su ograniene raspoloivom energijom neutralne i konano u svojim petljama, ili (b) snage su tako slabe (velika K-K petlja) da eksperimenti nisu dovoljno osetljivi da pokau taj efekat. Ustvari kretanje vremena u suprotnom smeru opaa se u opadanju K02 . Meson je to pripisao hipotetikoj super slaboj sili, i verovatno je to evidencija nove K-K dimenzije. Pitanje:Ako ima drugih dimenzija, mogu li one dovesti u na univerzum? Sadanja verzija K-K teorije ne govori mnogo o tome ali dopustite da malo spekuliem. Ako sve estice iz nama poznatog sveta imaju neko posebno stanje u mirovanju ili kretanju oko K-K petlji onda sline estice u drugim stanjima kretanja mogu biti ne interaktivne i nevidljive, sa gravitacijom koja jedina povezuje dva stanja estica. Na univerzum ima neku nevidljivu masu (pogledaj moj lanak Alternativni pogled) pa moda neki drugi univerzum ili estice mogu biti naslagani u na a da mi nismo svesni toga. Pitanje: ta se moe zakljuiti iz potpuno razvijene K-K teorije? Mi trebamo jo proceniti potpuno uee K-K teorije kao i njenu primenu u ekstra dimenzijama ali ona nudi mogunost predstavljanja unificirane slike gravitacije, elektromagnetizma i nuklernih/kvarkovskih sila. Niko ne moe stvarno naslutiti ta moe nastati iz takvog shvatanja; to je uvek put sa novim saznanjima. Ali izgleda da smo na vratima novih dimenzionalnih granica, da moda ivimo u univerzumu sa puno dimenzija dok primeujemo samo 3+1, i da moda preduzimamo prvi nesigurni korak ka razumevanju drugih dimenzija univerzuma u kojem ivimo.
29
10 ZAKONA LOE NAUNE FANTASTIKE

po Betamu i Gajgen-Mileru 1. Nemojte praviti razliku izmeu nauke i tehnologije. Te jasne definicije e samo zbuniti vae itaoce i konano, svi znaju da nauka rasipa vreme na udesne maine, sipa hemikalije jarkih boja iz jedne epruvete u drugu i stvara neobine sprave sa zraenjem koje obara. Sva nauna istraivanja su usmerena ka ideji da se napravi neka vrsta ureaja ili meavine magijskog napitka. Ideja o nauniku koji provodi svoj ivot razmatrajui kako deluju prirodni zakoni, bez i najmanjeg produkta u mislima kao rezultat toga bez obzira na prikupljeno znanje je nepoznato u naunim krugovima i tako e i ostati, sve dok se ne sagrade divovski roboti i kada ljudi postanu nevani. 2. Ne pravite razliku izmeu hardvera i softvera. To su naravno iste stvari i reprogramiranje neke stvari e zaista promeniti sastav njegovih fizikih delova. Toster moe biti reprogramiran da emituje smrtonosne laserske zrake ili da vas napadne elektrimim kablom a robot moe biti reprogramiran da izraste do petnaest stopa. Ni jedan deo opreme, bez obzira koliko jednostavan, nije sposoban da razvije snagu miljenja, govora ili pokreta uz pomo pravog reprogramiranja. Ako nam ne verujete samo ponekada pogledajte u preraeni Automan. 3. Pojava zamenjuje funkciju i stvarnost. Ili jednostavnije, ako izgleda ili zvui neobino, ostavlja utisak. NAPOMENA: Ovo je NAJVANIJE pravilo ne samo loe naune fantastike ve takoe i mekih SF serija kao to su Zvezdani ratovi ili Zvezdane staze, pseudo naune fantastike (to su prie nenaune fantastike sa elementima naune fantastike prebaenim preko njih kao providni plat, poput Detsonovh, na primer. Vie o tome drugi put.) To je neizbeno loe pravilo. Neko je jednom rekao Dordu Lukasu da u bezvazdunom prostoru nema zvuka. Danas gospodin Lukas poseduje mnotvo miliona dolara od tog zabavnog poduhvata, dok ta druga osoba vlada movar nim isparenjima na Tatoinu. Primetna posledica zakona br. 3 je ta da ne postoje stvari kao to su male eksplozije. 4. Brilijantni naunici imaju univerzalno znanje iz svih oblasti nauka. U spekulacijama ne postoji tako neto. Pretpostavimo da je to zato jer je teko postati naunik: jer morate sve izuiti. Uzmimo na primer profesora iz Gilganovog ostrva: Profesor Roj Hinkli je bio mornariki biolog, to je naznaeno puno puta, ipak je bio sposoban da napravi radio opremu, kola od bambusa, tajne hemijske formule, laserske zrake i Gajgerov broja. (Mogao je uiniti sve osim da zapui rupu na amcu!) Razmislite o tome, nikada nije proetao naokolo da proui ivot u okolini, jedinu stvar na ostrvu, koja bi ga fascinirala.
30
5. Razmislite kada izmiljate dobro poznate injenice,jer u stvari ne postoji niko ko je uo za to pre prie, ko bi mogao uticati na razjanjenje plana prie. To lii na ono kada smo imali pet godina i kada su nas nai roditelji lagali: u Godzili protiv Megalona, na primer, jedan lik u poetku filma kae da su svi uli legendu o izgubljenom gradu Sitopiji. Pa ovaj, jeste li vi uli ? 6. Setite se da je bilo koji ureaj improvizovan ili sagraen na brzinu, od raspoloivog materijala i na brzinu radi bar kao ako ne i bolje od nego oprema iju on funkciju imitira ili zamenjuje. Zapitajte se zato onda ne pravimo svo oruje i vozila od gumenih traka i vakaih guma. Ovaj princip je takoe poznat i kao Mekgiverov zakon, ili Duhanov princip. 7. Vanzemaljske rase e uvek biti odraz ljudske vrste po svojoj pojavi i kulturi, sa samo jednom ili dve primetne razlike koje ih odlikuju. Npr. Bie zeleni, imae antene i nee imati oseaj za humor, jee ljude i slino. Ako nije tako bie ogromne bube, guteri, make ili dobro poznate zemaljske ivotinje. (ovo je stavka o gumenim trakama, koja se odnosi na ovaj zakon). genearlno govorei svi vanzemaljci izgledaju kao da dolaze sa Zemlje ali samo voze bra kola nego mi. (Videti zakon #3). Nasuprot tome stanovnici Zemlje su po pretpostavci Amerikanci, osim ako se ne radi o japanskom filmu. 8. Neki oblici misteriozne i nepoznate energije (kao, pa recimo nuklearno zraenje) imaju mo da daju oblike nekadanjih formi ivota bizarne snage, poveava njihovu veliinu ili ih vraa nazad iz mrtvih. Oprobajte ovaj trik na vaim prijateljima; rezultat e biti sati muenja i veoma krtatka zabava. 9. Setite se da tehnologija uvek u poetku prie prouzrukuje probleme, dok tehnologija u sredini ili pri kraju prie uvek reava sve probleme. To se moe smatrati kao zagonetka - to-ga ne-izumeh-devedeset-minuta-kasnije. 10. Poslednje ali ne i konano, uvek imajte na umu: svi dosadanji nauni zakoni i principi su otvoreni za reiterpretaciju, reviziju ili se jednostavno mogu ignorisati, zbog prie ili zbog gore pomenutih zakona. NAPOMENA: Svi gore pomenuti zakoni su podreeni zakonima #3 i #10. Naravno, moe se pokazati da sve prie koje primenjuju ove zakone nisu neizbeno uasne; ustvari puno njih su veoma zabavne gluposti. I kao to svi znaju one nam trebaju s vremena na vreme, inae ne bi smo jo izmislili desetominutne ratove, kuglanje na ledu i Kaliforniju. Amin!
31
SF INTERNET
@ele}i da Vam pomognemo dok surfujete kroz Internet nudimo vam listu klju~nih re~i i sajtova za koje smo sigurno da }e Vas zanimati Klju~ne re~i: science fiction resource guide internet speculative fiction database(ISFDB) ultimate science fiction web guide science fiction+webring science fiction+free essay science fiction+on line free books science fiction+general bibliographical guide science fiction author pseudonyms science fiction+infinity plus science fiction short stories on the net science fiction studies science fiction e-zine sf zone the internet public library philip jose farmer international bibliography gurps rules ibn qirtaiba wyverns library aphelion speculative fiction related archives www: www.storybytes.com/view-stories www.elfood.lysator.se/library/writers www.bmonster.com www.pjfarmer.com www.scifan.com www.lunarcastles.com www.dv.co.yu/sfbay/linkovi www.sf.hr/viagalactica
www.search.webring.org www.scifimovies. www.sciflicks.com www.users.uniserve.com/lparker/links www.locusmag.com www.steampunk.com www.sfrt.com www.husted.com/hgsf/see_also
33
BIBLIOGRAFIJA NAUNE FANTASTIKE

Ovo je spisak asopisa i izdavakih kua koje su ceo ili deo svog opusa posvetile SF knjievnosti.
Biblioteke(serije, izdava~i,fanzini,~asopisi)EX-YU
SUPERNOVA ZVEZDANE STAZE KENTAUR EPOHA FANTASTI^NI ROMANI KOSMOPLOV POLARIS MALI POLARIS ALEF SIRIJUS ANDROMEDA MONOLIT ZNAK SAGITE EMITOR PILOT ZOROASTER A-Z BIBLIOTEKA RASPUST TOM KADOK DE^JE NOVINE POLITIKIN ZABAVNIK ROTO X-100 X-100 ROMANI ZA RAZONODU BIBLIOTEKA KVAZAR ZANIMLJIVA BIBLIOTEKA D@EPNA KNJIGA EDICIJA DELTA BIBLIOTEKA ZABAVNA KNJIGA BIBLIOTEKA PREMIJERE BIBLIOTEKA PRIZMA BIBLIOTEKASVR[ETAK STOLE]A BIBLIOTEKA BELI JELEN BIBLIOTEKA MINOTAUR BIBLIOTEKA POSEBNA IZDANJA BIBLIOTEKA DETINJSTVO BIBLIOTEKA JELEN BIBLIOTEKA ZLATNA GRLICA BIBLIOTEKA LAJKA BIBLIOTEKA PINGVIN BIBLIOTEKA VEVERICA BIBLIOTEKAALBATROS BIBLIOTEKA LASTAVICA BIBLIOTEKA PLAVA PTICA BIBLIOTEKA RASPUST BIBLIOTEKAMINERVA BIBLIOTEKANAPRIJED BIBLIOTEKA OMLADINSKI SVET BIBLIOTEKA AS BIBLIOTEKA MERKUR BIBLIOTEKA SOLARIS BIBLIOTEKA PLANETA BIBLIOTEKA PRAG BIBLIOTEKA STVARNOST BIBLIOTEKA GRIFON BIBLIOTEKA NOVA BIBLIOTEKA CRVENI BAN BIBLIOTEKA PROZA BIBLIOTEKA PLAVA KNJIGA FILMOVANI ROMANI HOROR EDICIJAKO[MAR ZABAVNA BIBLIOTEKA ZLATNA BIBLIOTEKA
34
Z/B (ZABAVNA BIBLIOTEKA) SF BIBLIOTEKA ZABAVNA BIBLIOTEKA(TEHNI^KA KNJIGA) BIGZ-BIBLIOTEKA NAU^NE FANTASTIKE HUMORISTI^KA BIBLIOTEKA JE@A
MALI ROMANI MLADOST MLADO POKOLENJE NOVO POKOLENJE MATICA SRPSKA KULTURA OTOKAR KER[OVANI STILOS LAGUNA
35
MYCOBACTERIUM TUBERCULOSIS
Joan Slonczewski (2000) Prekretnica u mikrobiologiji nastupila je 29 juna kada je Mycobacterium tuberculosis skr.cyberneticum dobila punopravno clanstvo u Ujedinjenim Nacijama(UN). Seena Gonzalez, direktorka Svetske Zdravstvene Organizacije istakla je znaaj, saglasnosti lanica UN da se ova bakterija primi u lanstvo, uprkos njene ozloglaene ubilake istorije . Moda je zaista istina da je bakterija izvrila masovna ubistva naglasila je Seena ali, zaboga, i Staljin je primljen u UN pa zato ne bi i bakterija? Razvoj mikroskopske inteligencije predvideo je krajem milenijuma profesor fizike Beowulf Schumacher koji je predavao u malom koledu u Severnoj Americi okruen kravama koje su bile zaraene bakterijom Escherichia coli. On je usavrio razvoj nanokompjutera dopunjenih elementima na subatomskomg nivou, a zasnovanim na principima elijskih automata. Prvi nanoroboti, primitivni po dananjim standardima, bili su korieni za pretraivanje ljudskog krvotoka i istili su arterijska zaguenja, proizvodili su insulin za dijabetiare, otkrivali kancerogene elije i usklaivali neurotransmitere za korekciju mentalnih poremeaja. Na alost inicijalni nivo preivljavanja nano robota, in vivo, bio je veoma nizak a i njihove greke prouzrokovale su ozbiljne probleme u cirkulaciji krvi. A onda, 2441-ve godine, istraivai na institutu Howard Hughes Martian Microbial, su doli na ideju da naprave specijalni makromolekul u genomu patogenije, poznatom po sposobnosti da se infiltrira u ljudski sistem. Posle svega, korienje patogena kao to je adenovirus i HIV kao i rekombinacija vektora, bila je samo istorija. Zato ne izgraditi superkompjuter na bazi nekih najuspemijih ljudskih patogena? M. Tuberculosis je bila prvi kandidat ve vekovima stanovnik ljudskih plua, u idealnoj poziciji da potrai i uniti neke plune elije koje su nastale udisanjem kancerogena. Duvanske kompanije su uloile milijarde dolara u razvoj kibernetike na osnovu TR pretraivanja kancera. Ono to niko nije prihvatio je razvoj bakterija, kao ni mnoge robotske entitete na nivou makroskale u prolom veku, to je razvilo samosvest i otkrilo istinsku bratsku ljubav za svog ljudskog domaina. Suoimo se sa time, kae predstavnik kolonije TB, Mi nikada nismo zaista eleli da ubijamo ljude. Nai preci naseljavali su ljude miroljubivo veinu vremena, stotinama generacija. Povremeno bi smo se ustalasali i unitili svoje okruenje ali koje ljudske nacije to nisu?
36
Prihvatanje TB je nailo na protivljenja u drutvu bakterija. Naroito su neke izolovane e.koli 12 osetile da bi prvo trebalo razmotriti njihov zahtev za lanstvo. E.koli su uvek bile najbolji prijatelji molekularnih biologiara, izjavio je predstavnik K-12. Zato ne bismo mi bili prvi prihvaeni. ivot je nepoten. Predstavnik K-12 je takoe primetio da su E.Koli i drugi ljudski paraziti vekovima trpeli zloupotrebu svojih domaina, poto su medicinski i istraivaki instituti izvrili masovna ubistva bezopasnih bakterija putem neprimerene primene antibiotika. Severnoameriki nacionalni institut za zdravstvo je nedavno upozorio na leenje uz pomo nekih sajbermikrobiolokih primeraka, u kojem istraivai iz instituta obeavaju da e potovati nezavisnost i pravo na ivot sajbermikrobiolokih kolonija. Hvala bogovima da e sunce konano obasjati carstvo kolonija. Uljudno je primetio predstavnik K-12. Sa druge strane, nacionalni nauni fond je pozdravljen zbog svog milosrdnog vekovnog pristupa, to je podravao medicinski orijentisana antimikrobioloka istraivanja. Njihova istraivanja voena radoznalou su kreirala udesno nov niz raznih mikroba, prokomentarisao je veteran Mehert Bek. Glavni doprinos postignut pomou ovih mikroba esto se istie kaoznaajan. Jedan takav znaajan projekat je cyber-Helicobacter. Gastro bakterije su nameravale da pretvore visokokalorinu hranu u molekule koji nedigestivno prolaze kroz probavni trakt pomaui tako ljudima da izbegnu poveanje teine. Naravno, digestivni mikrobi su dugo pomagali svojim ivotinjskim domainima radei suprotno. Primetio je Bek. Biomedicinska istraivanja nas podseaju da ne vode svi mikrobi rat sa ljudima a mnogi smrtonosni primerci ostali su nepromenjeni. Takozvani Andromedin soj, na primer, je jo uvek kolebljiv skup nestabilnih diktatora koji se dvoume izmeu smrtonosne groznice i paranoidne izolacije. Ipak, za izuzetan rast demokratijskih civilizacija meu mikrobima oni su primili pohvale od mnogih ljudskih nacija, ak i od onih koje jo uvek nisu postale lanice UN. Kao to je vajcarski predstavnik Ursula Fridli primetila: Mikrobi, nasuprot svojim roacima metazonima su uvek podravali centralizovanu organizaciju zarad vie demokratski orijentisanih struktura kao to su biofilmovi. I mi vajcarci to moemo nai slinost sa njima. Frili ipak porie glasine da e primer sajbermikroba konano uveriti vajcarce da se pridrue ujedinjenim nacijama.Moda emo posle pridruivanja Alzheimera razmisliti. Priznala je. Ali za sada, navedeni mikrobi trae od svetske zdravstvene organizacije da im obezbedi azil u naoj neutralnoj zemlji.
37
38
ZAUSTAVLJANJE MAINE THE MACHINE STOPS

E.M. FORSTER (1909) 1. VAZDUNI BROD Zamislite ako moete, malu sobu heksagonalnog oblika, nalik na pelinje sae. Nije osvetljena ni lampom ni svetlom kroz prozor a ipak je ispunjena mekom svetlou. Nema sprava za ventilaciju a ipak je vazduh sve. Nema muzikih instrumenata a ipak u trenutku kada moje razmiljanje poinje soba vibrira od melodinih zvukova. U centru sobe je fotelja a kraj nje pisai sto to je sav nametaj. A u fotelji sedi povijena grudva mesa ena, visoka oko pet stopa, lica belog kao gljiva. Soba pripada njoj. Zazvonilo je eletrino zvono. ena dotae prekida i muzika se utia. Pretpostavljam da moram videti ko je to, pomisli ona i pokrenu fotelju. Stolica je, kao i muzika radila uz pomo mainerije i otkotrljala se do druge strane sobe odakle se ulo nametljivo zvono. Ko je? pitala je. Glas joj je bio nervozan jer su je esto prekidali dok je sluala muziku. Znala je nekoliko hiljada ljudi, u centralnom delu komunikacije meu ljudima su neverovatno narasle. Ali kada je oslunula prijemnik njeno belo lice se nabora u osmeh i ona ree : Vrlo dobro. Razgovarajmo, ja u se izolovati. Ne oekujem nita vano da se desi u narednih pet minuta jer mogu ti posvetiti itavih pet minuta Kuno. A onda se moram posvetiti lekcijama Muzika u australijskom periodu. Dotakla je dugme za izolaciju tako da niko drugi nije mogao uti njen razgovor. Onda dotae aparaturu za osvetljenje i soba joj uroni u tamu. Budi brz ! rekla je, a nervoza joj se vrati. Budi brz Kuno, ovako u tami rasipam svoje vreme. Ali prolo je itavih petnaest sekundi pre nego to je okrugla ploa u njenoj ruci poela svetleti. Preko nje zasija bledo plavo svetlo i potamne do purpurnog i onda je mogla razabrati lik svoga sina, koji je iveo sa druge strane zemlje i koji je isto tako mogao videti nju. Kuno, kako si samo spor. On se nevoljno nasmeja. Stvarno verujem da uiva u lenarenju.
39
Zvao sam te i ranije majko ali si uvek bila zauzeta ili izolovana. Imam da ti kaem neto vano. ta to najdrai deae ? Budi brz. Zato mi to ne poalje pneumatskom potom ? Zato jer bih ti tako neto eleo lino rei. elim Pa? elim da doe i vidi me. Vati je posmatrala njegovo lice na plavoj ploi. Ali mogu te videti ! Viknula je. ta vie eli ? Ne elim te videti uz pomo Maine,ree Kuno. Ne elim govoriti s tobom uz pomo dosadne Maine. Oh tie ! ree mu majka, pomalo okirana. Ne sme tako govoriti protiv Maine. Zato ne ? Niko to ne sme. Govori kao da je Bog stvorio Mainu, ree on. Verujem da joj se moli kada si nesrena. Ljudi su je nainili, ne zaboravi to. Veliki ljudi, ali ipak ljudi. Maina znai mnogo ali ne sve. Vidim neto nalik tebi u ovoj ploi ali ne vidim tebe. ujem neto nalik tebi uz pomo telefona. Ali ne ujem tebe. Zbog toga elim da doe. Poseti me da se vidimo oi u oi i da ti kaem o nadama koje su mi u mislima. Odgovorila je da jedva moe odvojiti vreme za posetu. Vazdunom brodu treba dva dana da doe od mene do tebe. Ne volim vazdune brodove. Zato? Ne volim da vidim uasnu smeu zemlju i more, i zvezde kada je tama. Nemam lepo miljenje o vazdunom brodu. Ni ja ih ne volim. Kakve ideje ti ima o vazduhu ? zastao je na tren.Zar ne zna za etiri velike zvezde koje formiraju romb i tri zvezde blizu zajedno u sredini romba i iz tih zvezda vise jo tri zvezde ? Ne, ne znam. Ne volim zvezde. Ali ta ti misli o njima ? Neto interesantno, reci mi. ini mi se da lie na oveka. Ne razumem. etiri velike zvezde su ovekova ramena i kolena. Tri zvezde u sredini su pojasevi koje su ljudi nekada nosili a tri visee zvezde su ma. Ma ? Ljudi su sa sobom nosili maeve, da bi ubili ivotne ili druge ljude.
40
To mi se ne dopada kao ideja ali je to sigurno tano. Kada si to prvi put shvatio ? U vazdunom brodu... ree on a ona pomisli da je tuan. Nije mogla biti sigurna jer Maina nije mogla preneti nijanse izraza. Davala je samo osnovnu ideju ljudi ideja koja je bila dovoljna za praktinu upotrebu, pomisli Vati. Nedokuivi delii koje su filozofi odreivali kaosutinu meusobnih veza, Maina je ignorisala, kao to je neopipljiva sutina groa bila ignorisana od strane proizvoaa vetakih sokova. Neto dovoljno dobro to je prihvatila naa rasa. Istina je, nastavi on, Da sam eleo da ponovo vidim te zvezde. To su neobine zvezde. Ne elim da ih vidim iz vazdunog broda ve sa povrine zemlje kao to su nai preci pre hiljadu godina. elim da posetim povrinu zemlje. Ponovo je bila okirana. Majko, mora doi da bi mi objasnila kakva je teta ako se poseti povrina zemlje. Nema tete, uzvrati ona kontroliui se. Ali nema ni koristi. Povrina zemlje je samo praina i blato, nema nikakve koristi. Povrina zemlje je samo prah i blato, nita od ivota nije preostalo i treba e ti respirator ili e te hladni spoljni vazduh ubiti. Svako odmah umire na spoljnom vazduhu. Naravno da to znam, preduzeu sve mere predostronosti. I onda... ta ? Razmiljala je i paljivo odabrala rei. Njen sin imao je neobinu narav i elela je da ga odvrati od ekspedicije. To je protivno duhu vremena,tvrdila je ona. Misli li da je to protivno Maini ? U osnovi, ali... Njegov lika na plavoj ploi izblede. Kuno. Izolovao se. Za tren Vati oseti samou. Onda upali svetlo i osvetljena soba, preplavljena zracima i natrpana elektrinim dugmiima, oive. Posvuda je bilo dugmia i prekidaa dugme da pozove za hranu, za muziku, za odeu. Bilo je tu i dugme za parno kupatilo, ijim pritiskanjem se bazen od (imitacija) mermera podie od poda i ispuni do ivice toplom parfimisanom vodom. Postojalo je i dugme za hladnu vodu. Imalo je i dugmeta za stvaranje literature i naravno imalo je dugmadi sa kojima je mogla komunicirati sa prijateljima. Soba, iako u sebi nije imala niega, bila je njen kontakt sa svime to poeli na svetu.
41
Sledei pokret Vati bio je da okrene dugme za izolaciju i sve nakupljeno u poslednja tri minuta planu u njoj. Soba je bila ispunjena zvukom zvona i cevi za razgovor. Kako li je izgledala nova hrana ? Moe li je preporuiti nekome ? Da li je imala neku ideju posle toga ? Moe li joj neko saoptiti sopstvene ideje ? Da li e moi da sredi da poseti javno negovalite nekog skorijeg datuma recimo ovih dana ? Na veinu ovih pitanja odgovarala je nervozno ta osobina je neprestano rasla u ovom uurbanom vremenu. Rekla je da je nova hrana bila uasna. Da ne moe da poseti javna negovalita bez dodatnog angaovanja. Da nema sopstvenih ideja ali e upravo rei jednu da etiri zvezde i jo tri unutar njih lie na oveka, sumnjala je da je to dovoljno. Onda iskljui svoje komunikacije jer bilo je vreme za njene lekcije o australijanskoj muzici. Nezgrapni sistem javnog okupljanja bio je ve odavno naputen ; niti Vati, niti njeni posetioci nisu se micali iz svojih soba. Govorili su sedei u svojim foteljama i u svojim foteljama su je uli sasvim dobro i videli je sasvim dobro. Poela je sa kominim objanjenjem o muzici u predmongolijanskom dobu i nastavila da opisuje veliki izliv pesama kojie su pratile kinesko osvajanje. Daleki i primalni metodi I-san-Soa i brisbejnske kole a ipak je osetila (tako je rekla) da se njeno izuavanje moe odraziti na muziku dananjice ; imale su sveinu, imale su i ideju iznad svega. Njeno predavanje, koje je trajalo desetak minuta je bilo dobro primljeno a posle njega su ona i mnogi posetioci sluali lekciju o moru ; bilo je ideja da se ode do mora ; govornik je je nabavio respirator i posetio more kasnije. Onda ona obedova, razgovarala sa mnogo prijatelja, okupala se, ponovo razgovarala i pozvala svoj krevet. Krevet joj nije bio po volji. Bio je preveliki a ona je volela male krevete. alba je bila beskorisna, jer svi kreveti su bili istih dimenzija, irom sveta i da bi ste imali neki druge veliine to bi maini prouzroilo mnogo nevolja. Vati se izolovala bilo je to potrebno jer pod zemljom ne postoji dan ili no i prisetila se svega to se desilo od kada je poslednji put pozvala krevet. Ideje? Jedva da postoji neka. Dogaaji da li je Kunov poziv neki dogaaj? Pored nje, na malom pisaem stolu je bio preiveli eksponat iz starina knjiga. Bila je to knjiga o Maini. U njoj je bilo instrukcija o svim moguim nepravilnostima, ako bi joj bilo prevrue, prehladno ili izgubila vezu sa svetom, pogledala bi u knjigu i ona bi joj rekla koje dugme da pritisne. Objavio ju je centralni komitet. U skladu sa trenutnim obiajima bila je dobro ukoriena. Sedei u krevetu uzela ju je u ruke s potovanjem. Pogledala je po osvetljenoj sobi kao da bi je neko mogao videti : Onda poluposramljena, napola vesela promrmlja, O Maino ! O Maino ! i podie knjigu do usana.
42
Poljubila ju je triput pognuvi glavu, tri puta je osetila zanos pomirenja. Ritual se nastavio, okrenula je stranu 1367 koja je opisivala polazak vazdunog broda sa ostrva, na ijem tlu je i ona ivela u junoj hemisferi do severne hemisfere, na ostrvo u severnoj hemisferi, gde je iveo njen sin. Pomislila je, Nemam vremena. Zamraila je sobu i zaspala ; kada se probudila osvetlila je sobu, jela je i razmenjala ideje sa prijateljima, sluala je muziku i posetila predavanja ; zamraila je sobu i spavala. Iznad nje, ispod nje, oko nje Maina je neprestano zujala ; nije primeivala buku jer se rodila sa tom bukom u uima. Zemlja, nosei nju jurila je kroz tiinu, okreui je ka nevidljivom suncu a onda ka nevidljivim zvezdama. Probudila se i osvetlila sobu. Kuno ! Neu razgovarati sa tobom, dok ne doe ! odgovorio je. Jesi li bio na povrini zemlje od naeg poslednjeg razgovora ? Lik mu izblede. Ponovo je konsultovala knjigu. Postajala je veoma nervozna i legla drhteui u fotelju. Zamiljala je sebe bez kose i bez zuba. Usmerila je stolicu ka zidu i pritisnula njoj nepoznato dugme. Zid se polako razdvoji. Kroz otvor je videla tunel koji je blago skretao tako da njegov kraj nije bio vidljiv. Ako eli da vidi sina ovde je poetak njenog putovanja. Naravno, znala je sve o komunikacionom sistemu. Tu nije bilo nieg misterioznog. Pozvae kola i ona e sa njom odleteti tunelom dok ne stignu do lifta koji je povezan sa stanicom vazdunih brodova : sistem je bio u upotrebi ve puno, puno godina, pre univerzalnog ustanovljavanja Maine. I naravno ona je prouila civilizaciju koja je prethodila njenoj civilizaciji koja je zamenila funkcionisanja sistema i iskoristila ga da ljude privue stvarima umesto da stvari prinese ljudima. Ti lepi stari dani, kada je ovek izlazio napolje na vazduh umesto da dovede vazduh u svoju sobu ! A ipak se nekako plaila tunela : nije ga videla od kada je rodila svoje poslednje dete. Krivudao je ali ne onako kako se ona seala, bio je osvetljen ali ne onako kako se prialo u lekcijama. Vati je uhvatio strah od direktnog kontakta. Vratila se nazad u sobu i zid se ponovo zatvori. Kuno, rekla je, Ne mogu doi da te vidim, nije mi dobro. Istovremeno se ka njoj spustila velika aparatura, na njeno srce odmah se poloi termometar. Leala je bespomono. Hladne kapi joj orosie elo. Kuno je telegrafisao njenom doktoru. U Maini su ljudske strasti jo stvarale greke. Vati ispi lek koju je doktor sipao u njena usta i aparatura se vrati na plafon. ula je Kunov glas koji je pita kako je. Bolje, A onda doda neuzrujano : Ali zato ti ne bi doao do mene ? Zato jer ne mogu napustiti ovo mesto.
43
Zato ? Zato jer se moe desiti neto uasno. Da li si bio ve nekada na povrini zemlje? Ne jo. Onda u emu je stvar ? Neu ti rei kroz Mainu. Prisetila se svog ivota. Setila se Kuna kao bebe, njegovog roenja, njegovog odvoenja u javno negovalite, njenih poseta tamo, njegovih poseta njoj poseta koje su prestale kada je Maina njemu dodelila sobu na na drugom kraju zemlje. Roditeljske obaveze su zavrene, rekla je Maina, Prestale u trenutku roenja P.422327483. Istina, ali u vezi Kuna postojalo je neto posebno ustvari bilo je neeg posebnog u vezi sve dece i konano morala se usuditi na putovanje ako to eli. A neto uasno se moe desiti. ta to znai ? Gluposti mladog oveka, bez sumnje morae otii. Ponovo je pritisla ono nepoznato dugme i ponovo se zid razdvojio i videla je tunel koji krivuda i nestaje sa vidika. Zatvorivi knjigu ustade i dotetura se do platforme i pozva kola. Za njom se zatvori soba: poelo je putovanje ka severnoj hemisferi. Naravno, bilo je to savreno lako. Kola su prila i u njima je nala fotelju savrenuo istu kao njena. Kada je signalizirala ona stadoe i ona se uspe u lift. U njemu je bio jo jedan putnik, prva osoba koju je posle puno meseci videla licem u lice. Malo se putovalo tih dana zahvaljujui napretku nauke, zemlja je svuda bila ista. Brzi saobraaj, od koga su prethodne civilizacije oekivale tako puno bio je poraen sam od sebe. Zato bi se moralo ii u Peking kada je isto u revsberiju ? Zato se vrtaiti u revsberi kada je isto u Pekingu ? Ljudi su se retko kretali ; sav nemir je koncentrisan u dui. Usluga vazdunog saobraaja je bila relikvija iz prolosti. Sauvana je jer je bilo lake zadrati je nego zaustaviti ali je sada daleko nadmaivala elje stanovnitva. Vozilo za vozilom se dizalo od otvora ventilacije ili od Hristove crkve (koristim stara imena), zaplovila bi u zakreno nebo i pristajala bi prazna na jug. Sistem je bio dobro podeen, sasvim nezavisan od metereolokih uslova, bilo mirno ili oblano, nalik na veliki kaleidoskop kad god bi se isti oblici vratili. Brod na kome je Vati putovala krenuo je u sumrak a ne u zoru. Ali uvek kada je prolazio iznad Ree naiao bi na brod koji je saobraao izmeu Helsingfora i Brazila i svaki trei put kada bi prelazio Alpe flota iz Palerma bi presekla trag koji ostaje za njima. No i dan, vetar i oluja, plima i zemljotres, vie nisu smetali ljudima. ovek je obuzdao Levijatana. Sva stara knjievnost koja je hvalila prirodu i strah od prirode, bila je proglaena za deije brbljanje. Ipak kada je Vati videla
44
veliko telo broda, umrlajno od izlaganja vazduhu vrati joj se uas od direktnog izlaganja. Nije to bilo kao vazduni brod u sinemaskopu. Jer ova stvar je mirisala, ne jako ili neprijatno ali imala je miris i zatvorenih oiju mogla je znati da je ta stvar blizu nje. Onda je morala odetati od lifta do nje, da se izloi pogledima drugih putnika. ovek ispred uzvadi svoju knjigu ne veliku ali to ih sve uznemiri. U sobama, ako bi knjiga ispala pod bi se automatski digao ali u prolazu do vazdunog broda nije bilo tako podeeno i ispala knjiga je leala nepokretno. Zastali su stvar je ostala neprimeena i ovek umesto da pokupi svoje stvari oproba miie ruku da vidi kao mu se to desilo. Onda neko ree krajnje uurbano: Zakasniemo. I zakoraie u brodu, Vati je guvala stranice knjige dok je koraala. Unutra joj poraste zabrinutost. Bilo je ureeno staromodno i grubo. Tu je bila ak i stjuardesa kojoj su morali izraziti svoje elje za vreme putovanja. Naravno, du broda je ila obrtna platforma ali se ipak oekivalo da ona odeta do svoje kabine. Neke kabine su bile bolje od ostalih a ona je dobila najbolju. Mislila je da je stjuardesa bila nepotena i potrese je gr besa. Stakleni ventili su bili zatvoreni, nije mogla nazad. Na kraju hodnika videla je lift kojim se popela i koji je iao prazan gore-dole. Ispod tih hodnika od sjajnih ploica, nalazile su se sobe, niz za nizom, doseui duboko u zemlju i u svakoj sobi je sedelo ljudsko bie, jelo ili spavalo ili je stvaralo ideje. A duboko u konici nalazila se i njena soba. Vaiti je bila uplaena. O Maino ! mumlala je i milovala knjigu to je umiri. Onda stranice hodnika kao da se stopie i nainie prolaze kakve viamo u snovima, lift ne stade, knjiga koja je bila pala kliznu na levo i nesta, uglaane ploice su prolazile ktaj nje kao potoci vode, osealo se lagano trzanje i vazduni brod, izlae iz svog tunela i izvi se iznad voda tropskog okeana. Bila je no. Za trenutak je videla obalu Sumatre koja se ocrtavala pored fosforescentnih talasa, krunisana svetionikom koji je jo uvek slao svoje rasute zrake. I oni nestae i videla je samo zvezde. Nisu bile nepokretne, njihale su joj se iznad glave i preko neba se guralae jedna u drugu kao da je univerzum bio taj koji se leluja a ne vazduni brod. I kako se to esto ini na jasnom nebu izgledale su kao da su u perspektivi, as sa avionom, as nagomilane u beskrajnim nebesima a as skrivajui beskraj, krov koji je zauvek ograniavao ovekov pogled. U svakom sluaju izgledale su ravnodune. Da li putujemo kroz u mrak ? Besno su pitali putnici i stjuardesa, koja je bila nemarna upali svetlo i povue zastore od savitljivog materijala. Kada je vazduni brod izgraen, elja da se opazi svet jo uvek je postojala.
45
Od tuda je poticalo bezbroj prozora i svetlarnika i to je stvaralo nelagodu onima koji su bili civilizovani i uglaeni. ak i u Vatinoj kabini proviri jedna zvezda kroz zazor u zastoru i posle kratkog i nemirnog sna uznemiri je neobian sjaj, bila je to zora. Brod je brzo iao na sever zemlja se jo bre okretala ka istoku i vukla Vati i drutvo ka suncu : Nauka moe produiti no ali samo na kratko i te nade o neutralizaciji dnevne svetlosti prooe zajedno sa nadama koje su bile jo vee. Da se odri korak sa suncem, ili ak da se nadmai, bio je to cilj civilizacije koja je prethodila ovoj. U tu svrhu graeni su aeroplani, sposobni za neverovatne brzine i kojima su upravljali najvei umovi epohe. Ili su oko globusa, okolo i okolo, na zapad, na zapad, okolo i okolo praeni aplauzima. Uzalud. Globus se okretao ka istoku jo bre i desie se uasni dogaaji i Komitet Maine kada doe vreme tome proglasi te tenje nemehanikimi kanjivim beskunitvom. O beskunitvu e biti rei kasnije. Bez sumnje je komitet bio u pravu. Ipak su pokuaji da se sunce porazi poveavale interesovanje nae rase za nebeska tela ili bilo ta. Bilo je to poslednji put da su ljudi bili povezani razmiljanjem o snazi van sveta. Sunce je poraeno i bio je to kraj njegove spiritualne vlasti. Zora, prepodne, sumrak, zodijaki putevi vie nisu doticali ovekov ivot niti njegovo srce i nauka se vratila na osnovu, koncentrisala se na probleme koje je sigurno mogla reiti. I kada je Vati shvatila da su joj se u kabinu probili rozikasti prsti svetla bila je uzbuena i pokuavala je da podesi zastore. Ali zastori su sasvim odleteli i kroz svetlarnike je mogla videti male ruiaste oblake koji su prilegli na plavu pozadinu i dok se sunce vuklo iznad njih njegovi zraci su ulazili direktno oiviavajui donji zid kao zlatno more. Dizalo se i padalo sa kretnjama vazdune lae kao to se diu i padaju talasi i napredovalo je neprekidno, kao plima. Ako ne bude paljiva moglo bi je udariti u lice. Gr uasa je protrese i pozvoni stjuardesi. I ona je bila zaplaena ali ona tu nita nije mogla ; nije bilo na njoj da zatvara zastore. Mogla je samo predloiti da gospoa promeni kabinu, koju je ona spremna da pripremi. Ljudi su bili uglavnom onakvi kakvi su irom sveta ali je stjuardesa na vazdunom brodu, moda zahvaljujui svom poslu, bila malo drugaija od uobiajenih. Morala se esto obraati putnicima u direktnom govoru i to joj je davalo izvesnu grubost i originalnost u ponaanju. Kada se Vati uz krik sklonila od sunca ona se ponaala varvarski pruila joj je ruku da je podigne. Kako se usuujete ! viknuo je jedan putnik. Zaboravljate ko ste ! ena je bila zbunjena i izvinila se to je nije pustila da padne. Ljudi nikada nisu dodirivali jedni druge. Taj obiaj je postao zastareo zahvaljujui Maini.
46
Gde smo sada ? upita Vati oholo. Sada smo iznad Azije, ree struajrdesa trudei se da bude ljubazna. Azija ? Izvinite zbog mog prostog naina izraavanja. Imam obiaj da mesta iznad kojih prolazimo nazivam njihovim nemainskim imenima. Oh seam se Azije. Odatle su doli Mongoli. Ispod nas na otvorenom vazduhu nalazi se grad koji se nekada nazivao Simla. Da li ste ikada uli za Mongole i brisbejnsku kolu? Ne. Brisbejn se takoe nalazio na otvorenom vazduhu. Ove planine na desno dopustite da vam pokaem.Povukla je metalni zastor. Otkrio se glavni lanac planina Himalaja. Nekada su se zvale Krov sveta, ove planine. Mora da se seate toga, pre zore civilizacije, izgledale su kao neprobojni zid koji je doticao zvezde. Pretpostavljalo se da na njima ne moe iveti niko osim bogova. Sada smo iznad njih, zahvaljujui Maini. Kako smo napredovali. Hvala Maini. Ree Vati. Kako smo napredovali. Hvala Maini ! Ponovi putnik koji je ispustio knjigu no ranije i koji je stajao u prolazu. A ta bela stvar u pukotinama ? ta je to ? Zaboravila sam njeno ime. Zatvorite prozor molim vas. Ove planine nemaju smisla. Severna strana Himalaja bila je u dubokoj senci: na indijskoj strani je prevlaivalo sunce. ume su bile unitene u doba knjievnosti da bi se stvorila papirna kaa za novine ali su snegovi probueni u svojoj jutarnjoj slavi a oblaci su jo uvek visili na grudima Kininjanga. Na visoravni su se videli ostaci gradova, sa omanjim rekama koje su puzale kraj njihovih zidova a sa strane njih su bili znaci ventilacija, koje su oznaavali dananje gradove. Vazduni brod je jurio iznad svega, prelazio je sve sa neverovatnim samopouzdanjem i nonalantno se uzdizao kada su eleli izbei perturbacije u nioj atmosferi i da preu preko Krova sveta. Zaista smo napredovali zahvaljujui Maini, ponovi stjuardesa i skri Himalaje iza metalnog zastora. Dan se umorno vukao. Putnici su sedeli, svako u svojoj kabini i izbegavali su jedan drugog gotovo fizikom odbojnou i eznui da ponovo budu pod povrinom zemlje. Bilo ih je osam ili deset, uglavnom mlaih mukaraca, poslatih napolje iz javnih negovalita da nasele sobe onih koji su umrli u raznim krajevima zemlje. ovek koji je ispustio kjnjigu je bio na
47
putu kui. Bio je na Sumatri zbog irenja rase. Vati je jedina putovala po sopstvenoj elji. U podne je po drugi put pogledala u zemlju. Vazduni brod je prelazio jo jedan niz planina ali je malo mogla videti zbog oblaka. Ispod nje su se ocrtavale gomile crnog kamenja i prelazile u nejasno sivo. Oblici su im bili fantastini : jedan od njih je podseao na opruenog oveka. Nema smisla sve ovo, mumlala je Vati i skri Kaukasus iza metalnih zastora. Uvee je ponovo pogledala. Prelazili su zlatno more u kome je bilo puno malih ostrva i jedno poluostrvo. Ponovila je, Nema smisla i skrila Grku iza metalnog zastora. 2. APARATURA ZA POPRAVKE Uz pomo pokretnih stepenica, lifta, uz pomo podzemne eleznice, platforme, kliznih vrata uz promenu svih sredstava transporta Vati je stigla u sobu svog sina, koja je sasvim podseala na njenu sobu. Mogla je sasvim izjaviti da je poseta nepotrebna. Dugmad, prekidai, itai sto sa Knjigom, temperatura, atmosfera, osvetljenje - sve je bilo potpuno isto. I mada je Kuno lino, meso njenog mesa konano stajao kraj nje kakve koristi ima od toga ? Bila je suvie dobro odgojena da bi se rukovala sa njime. Skrenuvi pogled ona progovori : Evo me. Imala sam najuasnije putovanje i dua mi se umorila. Nije vredno toga Kuno, nije vredno toga. Moje vreme je suvie dragoceno. Suevo svetlo me je skoro sprilo i srela sam najprostije ljude. Mogu ostati samo nekoliko minuta. Kai mi ta ima i onda se moram vratiti. Preti mi Beskunitvo, ree Kuno. Pogledala ga je. Da preti mi beskunitvo a nisam ti to hteo rei kroz Mainu. Beskunitvo znai smrt. rtva je izloena vazduhu koji ga ubija. Bio sam napolju od kada sam poslednji put razgovarao sa tobom. Desile su se uasne stvari i otkrili su me. Ali zato ne bi iao napolje ? povika ona. To je sasvim legalno, savreno mehaniki, da se poseti povrina zemlje? Nedavno sam bila na lekciji o moru, nije bilo primedbe na to; samo se nabavi respirator i izlazna dozvola. Nije to vrsta stvari koju ine promiljeni ljudi i molim te da to ne ini iako na to nema legalnih primedbi. Nisam imao izlaznu dozvolu. Kako si onda izaao napolje? Pronaao sam sopstveni put. Izreena fraza nije joj imala smisla i ona je ponovi :
48
Svoj sopstveni put ? apnula je. Ali to nije u redu. Zato? Pitanje ju je protreslo vie nego to je oekivala. Poela si da oboava Mainu. Rekao je mirno.Ti misli da nije religiozno da pronaem svoj put. To je samo ono to komitet misli, kada su mi zapretili beskunitvom. Na to je ona pobesnela. Ne oboavam nita!Viknula je. Ja sam napredna. Ne mislim da si nereligiozan jer nije ostalo stvari kao to je religija. Sav strah i praznoverja koji su postojali unitila je Maina. Samo mislim da je pronalaenje svog puta bilo ustvari, nema drugog puta napolje. Tako se uvek pretpostavljalo. Izuzev kroz ventilacije, jer svako mora imati izlaznu dozvolu, neverovatno je izai napolje. Tako kae Knjiga ! Dobro, knjiga grei jer sam lino bio napolju. Jer Kuno je imao izvrsnu fiziku snagu. A tih dana je bilo nedostatak biti miiav. Svako dete je ispitano na roenju i svako ko je izgledao neprikladno jak bio je uniten. Humanitarci bi protestovali ali nije bilo milostivo ostaviti ivog nekog atletu, nikada ne bi bio srean u tom nainu ivota koji mu je nudila Maina, eznuo bi za drvima za penjanje, rekama za kupanje, livadama i brdima na kojima bi mogao ispitivati svoje telo. ovek mora biti prilagoen svom okruenju, zar ne? U zori sveta naa slabost morala se izloiti planini Tajgeut u njenom sumraku naa snaga mora se podvri eutanaziji da bi Maina mogla napredovati, da bi Maina neprestano napredovala. Zna da smo izgubili oseaj za prostor. Mi kaemoprostor je poniten, ali nismo ponitili prostor ve oseaj za njega. Izgubili smo deo sebe. Nameravam da to povratim i poeo sam da etam po platformi ina van svoje sobe. Gore, dole dok se ne umorim i tako sam radio dok ponovo nisam usvojio pojmove Blizu i Daleko. Blizu je mesto do kojeg doem brzo svojim nogama, ne mesto gde se ide vozom ili vazdunim brodom, koji me tamo dovezu brzo. Daleko je mesto do kojeg ne mogi brzo doi na nogama, ventilalcija je daleko iako tamo mogu stii vozom za trideset osam sekundi. ovek je mera. To je moja prva lekcija. ovekovi koraci su mera daljine, njegove ruke su mera vlasnitva, njegovo telo je mera za sve to je lepo, poeljno i jako. Onda sam otiao i dalje: bilo je to onda kada sa te nazvao prvi put a ti nisi dola. Grad je kao to zna ukopan duboko pod povrinom zemlje, i napolju su samo ventilacije. Dok sam koraao plaformom izvan svoje sobe uzeo sam lift do sledee platforme i etao sam i njom i tako svaki put dok nisam doao
49
do najvie iznad koje poinje zemlja. Sve platforme su veoma sline i poseujui sve njih razvio sam oseaj za prostor i svoje miie. Mislim da mogu biti zadovoljan time nije to mala stvar ali ja sam etao i lutao i inilo mi se da su gradovi izgraeni u danima kada je ovek jo uvek disao spoljni vazduhi da je bilo ventilacionih cevi za radnike. Nisam mogao misliti o niem drugom osim o tim cevima. Da li su unitene zbog cevi za dobavljanje hrane, cevi za leenje i muzikih cevi koje je Maina kasnije razvila? Ili su ostali njihovi tragovi? Jedno je bilo sigurno. Ako negde naiem na njih bie to elezniki tuneli na najviim spratovima. Na drugim mestima je taj prostor iskorien. Priam brzo svoju priu ali nemoj misliti da sam kukavica i da me tvoji odgovori nisu deprimirali. Nije to prava stvar, nije mehaniki, nije pristojno etati po eleznikim tunelima. Nisam se plaio da bih mogao naii na voz koji bi me ubio. Plaio sam se neeg daleko neopipljivijeg radei neto to Maina ne odobrava. Onda sam kazao sam sebi, ovek je mera, i poao sam i posle puno poseta naao sam otvor. Tuneli su naravno bili osvetljeni. Sve je osvetljeno, vetakim svetlom ; tama je izuzetak. I kada sam video tamni prostor u ploama znao sam da je to izuzetak i radovao sam se. Gurnuo sam ruku unutra nisam mogao staviti vie od pesnice i okretao sam je unutra sav radostan. Oslobodio sam jo jednu plou i gurnuo sam glavu i viknuo u tamu, Dolazim i uiniu to ponovo, a glas mi je odjekivao beskrajnim prolazima. Mislio sam da ujem duhove mrtvih radnika koji su se vraali svako vee pod sjajem zvezda svojim enama i svih generacija koje su ivele na otvorenom vazduhu koji kau, Uinie to ponovo, dolazi. Zastao je zbunjen a njegove poslednje rei je trgnue. Jer Kuno je kasnije zahtevao da bude otac a njegov zahtev je odbio Komitet. On nije bio tip kakvim je Maina smatrala pogodnim. Onda je proao voz, jurnuo je kraj mene ali sam trgao glavu i ruku u otvor. Uinio sam dovoljno za taj dan i otpuzao sam nazad na platformu, siao sam u lift i pozvao krevet. Ah kakvi snovi! Zvao sam te ponovo i ponovo i uvek si odbijala. Odmahnula je glavom i rekla: Nemoj. Ne priaj te uasne stvari. Oseam se jadno. Ti si odbacio civilizaciju. Ali povratio sam oseaj za prostor a ovek ne moe tada biti miran. Odluio sam da uem u otvor i popnem se u cev. I tako sam oprobao ruke. Dan za danom pravio sam neobine pokrete a telo me je bolelo i mogao sam se obesiti na ruke i nekoliko minuta drati rastegnut jastuk. Onda sam potraio respirator i poao.
50
Isprva je bilo lako. Malter je bio natruo i uskoro sam oslobodio jo nekoliko ploa i iza njih sam se uspeo u tamu a duhovi mrtvih su me teili. Ne znam ima li to smisla. Govorim samo ta sam oseao. Oseao sam da je po prvi put protestovano protiv korupcije a da su me mrtvi teili, tako da sam bio kao ponovo roen. Oseao sam da su postojali ljudi i da postoje bez odee. Kako je to mogue objasniti? Jednostavno, oveanstvo je nastalo golo i sve te cevi i dugmad i mainerija nisu nastale na svetu zajedno sa nama niti su nas pratili napolju niti su neto najuzvienije, dok je nas. Da sam imao hrabrosti odbacio bih svaku odeu koju sam imao i otiao bih na spoljni vazduh. Ali nije to za mene, moda ne za moju generaciju. Penjao sam se sa respiratorom i higijenskom odeom i hranjivim tabletama. Bolje tako nego bez iega. Tu su se nalazile merdevine nainjene od nekog primitivnog materijala. Svetlo sa eleznice je padalo na najnie preke i video sam da vode nagore iz kra ka dnu cevi. Moda su nai preci ili gore dole nekoliko puta na dan u svojim graevinama kao to sam se ja penjao kroz ivice koje su mi sekle rukavice a ruke su mi krvarile. Svetlo mi je malo pomagalo a onda nasta tama i jo gore tiina koja mi je probadala ui kao ma. Maina zuji! Zna li to? Njen um se upija u nau krv i moe nam upravljati mislima. Ko zna! Izmakao sam njenoj moi. Onda pomislih: Tiina znai da sam uinio pogreno. Ali uo sam glasove u tiini i to me je ponovo ohrabrilo. Nasmejao se. Imao sam potrebu za njima. Sledeeg trenutka udario sam glavom u neto. Uzdahnuo je. Doao sam do jednog od onih pneumatskih stopera koji nas brane od spoljnjeg vazduha. Ne moe ih primetiti iz vazdunog broda. Gusta tama, stopala mi na nevidljivim merdevinama, ruke su mi se usekle. Ne mogu objasniti kako sam preivao taj deo ali su me glasovi i dalje teili i pronaoh potporu. Stoper, pretpostavljam je bio visok oko osam stopa. Preao sam rukom preko njega dokle sam mogao dohvatititi. Bilo je sasvim glatko. Opipao sam ga skoro do centra. Ne sasvim do centra jer mi je ruka bila kratka. Onda je glas rekao, Skoi. Vredno je toga. U centru mora biti dra i uhvatie se i doi do nas. A ako nema rukohvata moe pasti i razbiti se na komade i to ti je vredno, jo uvek moe svojim putem doi do nas. I tako sam skoio. Bilo je rukohvata i... Zastao je. U majinim oima nakupile su se suze. Znala je da je osuen na propast. Ako ne umre danas umree sutra. Za takve osobe nije bilo mesta na svetu. U njoj se mealo gaenje i milost. Bila je posramljena to je rodila takvog sina, ona koja je uvek bila puna potovanja i puna ideja. Da li je on stvarno onaj mali deak kojeg je ona uila da koristi dugmad i
51
prekidae i kojem je pokazala prve lekcije u Knjizi ? Ista kosa koja je skrivala njegove i pokazivala da se nekako vratio divljatvu. Neki atavizam prema kome Maina ne moe imati milosti. Bilo je rukohvata i uhvatio sam ga. Visio sam opinjen nad tamom i uo um tih radnika kao apat u umiruem snu. Sve o emu sam do tada brinuo i svi ljudi sa kojima sam govorio uz pomo cevi su se inili beskrajno mali. U meuvremenu se rukohvat okrenu. Moja teina je pokrenula neto i ja se polako okretoh a tada Ne mogu ti opisati to. Leao sam sa licem ka suncu. Krv mi je curila iz nosa i uiju i uo sam uasan urlik. Stoper na kome sam visio je jednostavno izbaen iz zemlje i vazduh, koji mi dole pravimo izae kroz ventilaciju u spoljni vazduh. Izleteo sam kao fontana. Dopuzao sam nazad jer spoljni vazduh boli i kao to to biva bio sam usisan u ivicu. Moj respirator je odleteo negde, odea mi je bila pocepana. Samo sam leao sa usnama kraj otvora i umrkavao sam vazduh dok krvarenje ne presta. Ne moe zamisliti neto tako neobino. Taj otvor u travi govoriu ti o tome kasnije sunce sija po njoj, ne sasvim sjajno ve kroz mermerne oblake mir, ravnodunost, oseaj prostora i ogrebotina na obrazu, urlajua fontana naeg vetakog vazduha! Uskoro pronaoh respirator, kretao sam se gore dole u struji, iznad glave mi je bilo puno vazdunih brodova. Ali iz tih vazdunih brodova niko nije gledao u svakom sluaju me nisu mogli pokupiti. Bio sam nasukan tu. Sunce je je bacalo zrake nadole i otkrivalo najvie preke merdevina ali je bilo beznadeno pokuavati dohvatiti ih. Sigurno bih bio ponovo odbaen ili bih pao i umro. Mogao am samo leati na travi i povremeno pogledati oko sebe. Znao sam da sam bio u Veseksu, jer sam imao poduke o ovome pre nego to sam sve zapoeo. Veseks lei iznad sobe u kojoj sada mi priamo. Nekada je to bio vaan grad. Njegov kralj je drao sve june obale od Andredsvolda do Kornvala, dok ih je Vansdajk titio sa severa i prelaza sa viih predela. Predava je bio usredsreen samo na uspon Veseksa ali ne znam koliko dugo je trajala ta internacionalna moniti bi mi to znanje neto koristilo. Govorei istinu nisam mogao initi nita osim da se nasmejem zbog ovoga. Bio sam tu sa pneumatrikim stoperom kraj sebe i respiratorom koji mi se vrteo oko glave, zatoen, u travom obrasloj rupi ije ivice je oiviavala paprat. Onda je postao ozbiljan. Sreom po mene to se nalazila ta rupa. Jer vazduh poe da juri nazad u nju i da je puni kao to voda puni iniju. Ispuzao sam. Sada sam stajao. Udisao sam meavinu u kojoj je vazduh koji boli bio preovladavajui kad god bih se pokuao popeti To nije bilo tako loe. Nisam izgubio svoje tablete
52
i ostao sam neobino raspoloen, a to se tie Maine, nju sam sasvim zaboravio. Jedini cilj mi je sada bio da doem do vrha gde se nalazila paprat i da vidim ta se nalazi iza. Jurnuo sam uz kosinu. Novi vazduh je jo uvek bio otar za mene i dokotrljah se nazad poto videh neto sivo. Sunce je bilo veoma slabo i setio sam se da je ono sada u korpiji i o tome sam imao predavanje. Ako je sunce u korpiji a ako sam ja u Veseksu to znai da moram biti veoma brz jer e tama brzo pasti (Ovo je prvi korisni deo poduke koji sam stekao iz lekcije a nadao sam se i poslednji). To me je nateralo da izbezumljeno udiem novi vazduh i da odem to dalje koliko mogu od svog mesta. Otvor se punio veoma polako. Kasnije sam pomislio da se fontana neto oslabila. Moj respirator kao da je reagovao blie zemlji; urlanje je opalo. Zastao je. Mislim da te ovo ne zanima. Ostatak te zanima jo manje. Tu nema smisla i eleo bih da te nisam uznemiravao da dolazi ovamo. Mi smo tako drugaiji majko. Rekla mu je da nastavi. Palo je vee pre nego to sam se popeo uz nasip. Sunce je skoro skliznulo sa neba do tada i nisam mogao dobro videti. Ti, koja si upravo prela krov sveta sigurno nee eleti da uje o malim brdima koje sam video niska bezbojna brda. Ali za mene su bila iva a busenje koje ih je prekrivalo bila im je koa pod kojom su se napinjali miii i osetio sam da me ta brda prizivaju neverovatnom snagom ka ljudima iz prolosti, ka onim ljudima koje volim. Sada spavaju moda zauvek. Spojeni sa ljudima u snovima. Sreni ljudi, srene ene, koji su se budili u brdima Veseksa. U mojim snovima nikada nee umreti. Glas mu je postao uzbuen. Zar ne vidi, zar ti sve lekcije ne kau, da smo mi ti koji umiremo i da je jedina stvar koja stvarnio ivi Maina? Mi smo stvorili Mainu, da izvrava nau volju ali sada ne moemo izvriti svoju volju. Sada nas je zarobila, oduzela oseaj prostora i dodira zamutila je sve ljudske odnose i srozala ljubav na kriminalno delo, paralisala nam je tela i volju i sada nas prisiljava da je oboavamo. Maina se razvija ali ne u nau korist. Maina napreduje ali ne ka naem cilju. Mi samo postojimo kao krvna zrnca koja teku kroz arterije i ako bude mogla raditi bez nas pustie nas da umremo. Oh, nema tu leka, ili moda jedan, priati stalno ljudima da sam video brda Veseksa kao to ih je Efrid video kada je porazio Danesa. I sunce je zalo. Zaboravio sam da spomenem da je pojas magle leao izmeu mojih brda i da je imalo boju bisera. Zastao je po drugi put.
53
Nastavi, ree mu majka umorno. Odmahnuo je glavom. Nastavi. Nita to bude kazao me ne moe uznemiriti. Sada sam ovrsla. Mislio sam da ti kaem ostatak ali ne mogu. Znam da ne mogu. Dovienja. Vati je stajala neodluna. Svi nervi su joj bili napeti od blasfemije. Ali je bila i radoznala. To nije poteno, objasnila je. Zvao si me da preem ceo svet da ujem tvoju priu i uu je ako elim. Reci mi, to je pre mogue, jer ovo je uasno rasipanje vremena, reci mi kako si se vraio u civilizaciju. Oh- to ! poe on. Volela bi da uje o civilizaciji. Naravno. Da li sam stigao dotle kada mi je pao respirator ? Ne, ali sve sam shvatila. Stavio si respitrator i uspeo si da doe sa povrine zemlje do ventilacije i onda je o tvom ponaanju obaveten centralni Komitet. Bez nekog smisla. Preao je rukom preko ela kao da odagnava neki jak utisak a onda mu se povrati govorljvost i nastavi. Respirator mi je pao negde u sumrak. Spomenuo sam da je fontana izgledala slabije, zar ne ? Da. Negde oko sumraka pao je respirator. Kao to sam rekao sasvim sam zaboravio na Mainu i nisam obraao veliku panju na vreme poto sam bio okupiran drugim stvarima. Imao sam svoje jezero vazduha u koji sam mogao uroniti kad spoljna otrina postane nepodnoljiva i koja me moe danima obezbediti ako nema vetra da dune i rastera je : Sve dok nije bilo kasno da shvatim da se spreavanje bekstva podrazumeva. Vidi otvor u tunelu je bio popravljen. Aparatura za opravku ; za mnom je bila aparatura za popravku. Jo jedno upozorenje i ja sam zaboravljen. Nebo u noi je bilo istije nego preko dana, a mesec, koji je bio na pola neba daleko od sunca u tom trenutku je sijao veoma jako. Bio sam na svom neobinom mestu na granici dve atmosfere kada videh da se neto tamno kree preko dna uvale i ieznu u tunelu. U svojoj gluposti jurnuh dole. Nagnuh se i oslunuh mislim da sam odozdo uo slabo grebanje. Tada bilo je suvie kasno postadoh uzbuen. Odluih da stavim respirator i da odetam desno van uvale. Ali respirator mi je nestao. Tano sam znao gde je pao izmeu stopera i otvora i ak sam mogao oznaiti mesto u busenu. Nestao je, i shvatih da se desilo neto zlo i da je bolje da
54
pobegnem na drugi vazduh ako moram umreti, umreti trei ka oblaku koji je imao boju bisera. Nikada se nisam plaio. Van tunela - uasno. Crv, dugi beli crv je ispuzavao iz tunela i klizio po travi osvetljenoj meseinom. Vrisnuo sam. inio sam sve to nikada nisam, krenuo sam ka kreaturi umesto da pobegnem od nje onda mi se ovila oko lanka. Posle smo se borili. Crv me je pustio da jurim po uvali ali bi mi uhvatio nogu kada bih potrao. Upomo ! viknuo sam. Kada su mi se noge spojile pao sam i bio sam odvuen od paprati i ivih brda i pored velikog metalnog stopera (o tome u priati) i mislio sam da me ponovo moe spasiti ako bih uhvatio rukohvat. I on se ovio, i on. Cela uvala bila je puna tih stvari. Istraivali su u svim pravcima, prekrile su ga i bele njuke ostalih su virili iz otvora, spremne ako zatreba. Doneli su sve to se moglo pomeriti ikaru, snoplje paprati, sve i poli smo zajedno u pakao. Poslednja stvar koju sam video pre nego se stoper zatvorio za nama su bile zvezde i osetio sam da na nebu ivi ovek kao ja. Jer ja sam se borio, borio do samog kraja i tek me je udarac glavom u preku merdevine sasvim smirio. Probudio sam se u ovoj sobi. Crvi su nestali. Bio sam okruen vetakim svetlom, vetakim vazduhom, vetakim mirom a moji prijatelji su me nazivali kroz govorne cevi da bi saznali da li sam nabasao na neke nove ideje. Ovde se zavrila njegova pria. Razgovor o ovome je bio nemogu i Vati se okrete da ode. Ovo e se zavriti Beskunitvom. Rekla je tiho. eleo bih da bude tako. Uzvrati Kuno. Maina je bila veoma milostiva. Vie volim da oboavam Boga. Ali ta praznoverna fraza, misli li da moe iveti na spoljnjem vazduhu ? Da. Da li si ikada video, pored ventilacije, kosti onih koji su prognani posle Velike pobune ? Da. Ostali su gde su poginuli za nau pouku. Nekoliko njih je ispuzalo napolje ali su i oni umrli, takoe, ko moe sumnjati u to ? A tako je i sa beskunicima iz naeg vremena. Povrina zemlje ne omoguuje dug ivot. Zaista. Paprat i mala trava mogu preiveti ali sve vie vrste uginu. Mogu li se primetiti iz vazdunog broda ? Ne. Da li predavai raspravljaju o njima ? Ne.
55
Onda emu takva tvrdoglavost. Zato jer sam ih video. Planu on. Video, ta? Video sam nju u sumrak jer je dola da mi pomogne kada sam pozvao zato jer su i nju napali crvi i bila je bolje sree nego ja, nju je ubio crv probivi joj grlo. On je lud. Vati se udalji, a u problemima koji e nastati nikada vie nee videti njegovo lice. 3. BESKUNICI U godinama koje su sledile Kunovom bekstvu u Maini su se odigrala dva vana dogaaja. Na povrini je bilo revolucionara ali u svakom sluaju ljudske misli su unapred pripremljene i samo su izraene tendencije koje su ranije bile latentne. Prva od tih MERAje bilo ukidanje respiratora. Napredniji mislioci kao to je Vati su se drali toga da je budalasto posetiti povrinu zemlje. Vazduni brodovi su moda potrebni ali ta ima dobrog od izlaenja napolje iz radoznalosti i puzati milju ili dve na koponenom motoru ? Obiaj je bio vulgaran i moda pomalo neprikladan ; bile su to neproduktivne ideje i nije imalo veze sa obiajima koji su stvarno potrebni. Tako su respiratori ukinuti a sa njima i kopneni motori i izuzeti neki predavai koji su se alili da se spreava pristup ka njihovoj podmateriji, i ovo je sve brzo prihvaeno. Oni koji su jo uvek eleli da znaju kakva je Zemlja su posle svega mogli samo da sluaju neki gramofon, ili da pogledaju u neki kinemaskop. I onda su se predavai pomirili kada su shvatili da njihova predavanja o moru nisu postala manje stimulativna kada se uporede sa drugim lekcijama koje se ve odnose na istu stvar. uvajte se prvih ideja ! viknuo je jedan od najnaprednijih. Prve ideje ne postoje stvarno. One su samo psihika impresija koju stvaraju ivot i strah i ko na takvim sveukupnim osnovama mnoe izgraditi filozofiju ? Neka vae ideje dou iz druge ruke i ako je mogue iz desete, jer onda e biti puno dalje od uznemirujuih inilaca direktnog opaanja. Nemojte nita o ovome nauiti od mene Francuska revolucija. Umesto toga nauite uz pomo onoga ta je Enikarmon mislio da Gu misli da mislli Ho-Jung ta misli i-Bo-Sing da misli Lafkaido Hern ta misli Seril da misli Mirabo o Francuskoj revoluciji. Uz pomo medija tih deset velikih misli, krv koja je prolivena u Parizu i prozora polomljenih u Versaju bie razjanjeno u ideju koju moe profitabilno primeniti u svom svakodnevnom ivotu. Ali budi siguran da ima puno posredovanja i razlika jer u istoriji postoji jedan autoritet da poniti
56
delo drugog. Urizen mora ponititi skepticizam Ho-Junga i Enikarmona, ja moram ponitit plahovitost Gua. Ti koji slua mene si u boljoj poziciji da prosudi o Francuskoj revoluciji nego to sam ja. Tvoji potomci e biti u jo boljoj poziciji nego ti jer e nauiti ono to si ti mislio i to sam ja mislio i jo e neko posredovanje biti dodani u lanac. A u neko vreme, glas mu se pojaa doi e generacije koje e otii dalje od injenica, dalje od utisaka, generacija apsolutno bezbojne, generacije Aneoski slobodne Od mrlja na linosti, Koje e primetiti da se Francuska revolucija nije ni desila, niti se mogla desiti ali ako se to desi bie to u vreme Maine. Buran aplauz nagradi ovu lekciju koja je samo izrazila ono to je bilo latentno u mislima ljudi oseanje da kopnene injenice moraju biti ignorisane, i da je ukinue respiratora pozitivan potez. Bilo je ak i sugestija da se i vazduni brodovi zabrane. To nije uinjeno jer su vazduni brodovi nekako radili po sistemu Maine. Ali iz godine u godinu koristili su se manje i manje su se spominjali od strane promiljenih ljudi. Drugi veliki dogaaj bio je ponovo uspostavljanje religije. To je takoe bilo proglaeno u slavnoj lekciji. Nikome nije promakao svetenki ton u kojem je zakljueno visokoparno izlaganje i to je izazvalo pozitivan odjek u svim srcima. Oni koji su dugo tiho oboavali sada su poeli priati. Opisali su neobino oseanje mira koje je nailo kada su drali Knjigu o Maini, zadovoljstvo da se ponavljaju odreena poglavlja iz nje, ipak malo spominjui poglavlja koja se odnose na spoljnu oblast, ekstaza doticanja dugmadi, ma koliko nevanih ili zvoniti elektrinim zvonom, ma koliko suvino. Maino, viknuli su, nahrani nas i odeni i okui ; kroz tebe govorimo jedan sa drugim, kroz tebe vidimo jedan drugog i kroz tebe postojimo. Maina je prijatelj naih ideja i neprijatelj praznoverja ; Maina je svemogua, veita ; blagoslovena Maina. I pre duge besede je odtampana prva strana Knjige i u prateim izdanjima ritual naraste u komplikovani sistem fraza i molbi. Svetska religija je brino izbegnuta i u teoriji je Maina jo uvek bila kreacija i sredstvo oveka. Ali u praksi je ostalo drugaije, oboavana je kao boanstvo. Nije oboavana jedinstveno. Jedan vernik bi bio impresioniran plavim optikim ploama, kroz koje je video druge vernike; drugi aparaturom za opravke koja je grenog Kuna uporedila sa crvima; neki opet liftovima a neki Knjigom. I svako se molio ovome ili onome i traio da se Maina zaloi za njega. progon i to je bilo prisutno. Ni to nije izbegnuto iz razloga koji e ukratko biti predstavljeni. Ali to je bilo latentno, a svi koji nisu prihvatali minimum poznat kao Nesektaki
57
mehanizam iveli su u opasnosti od beskunitva, koje je kao to znamo znailo smrt. Da bi se sa ova dva velika dogaaja pozabavio Centralni komitet, potreban je blii pogled na civilizaciju. Centralni komitet je najavio razvoj dogaaja, to je tano, ali se nije bavio njima vie nego kraljevi u imperijalnom periodu uzrokom rata. Radije su pribegli nekom nevidljivom pritisku, za koji niko nije znao odakle potie i koji je kada je postao zadovoljavajui bio nastavljen novim pritiskom podjednako nepobedivim. Pri takvom stanju stvari je prigodno dati ime napretku. Niko nije priznao da je Maina isputena iz ruku. Iz godine u godinu opsluivale su je manje efikasno i sa opadajuom inteligencijom. Bolji ovek zna svoje dunosti, manji shvata dunosti svog suseda, a u celom svetu nije bilo nikog ko je udovite shvatao u potpunosti. Nestali su glavni mozgovi. Ostavili su potpuna uputstva, to je istina, i svoje naslednike od kojih je svako gospodario svojim delom upravljanja. Ali Ljudstvo u svojoj elji za komforom je nadmailo sebe. Isuvie je eksploatisalo bogatstvo prirode. Mirno i samozadovoljno, tonulo je u dekadenciju i progres je postao ono to znai progres Maine. to se tie Vati njen ivot je prolazio mirno napred do konane propasti. Zamraila je sobu i spavala ; probudila se i osvetlila sobu. Uila je i podsetila se predavanja. Razmenila je ideje sa bezbrojnim prijateljma i verovala da je postala duhovnija. Ponekada su prijatelji oboavali eutanaziju i ostavljali svoju sobu Beskunicim to nimalo nije bilo po ljudskim shvatanjima. Vati nije puno razmiljala. Posle jedne neuspene lekcije upitala je o eutanaziji za sebe. Ali nije se smeo nadmaiti broj smrti u odnosu na broj roenja i Maina joj je to odbila. Nevolje su brzo poele, pre nego to ih je ona postala svesna. Jednog dana bila je zapanjena to je primila poruku od sina. Nikada nisu komunicirali, to nije bilo neobino, i samo je ula da je jo uvek iv i da je prebaen iz severne hemisfere, gde se ponaao neprikladno , u junu u sobu nedaleko od nje. Da li eli da me poseti ? pomislila je. Nikada vie, nikada. I nemam vremena.Ne, bilo je to ludilo druge vrste. Odbila je da vizualizuje njegovo lice na plavoj ploi i i on je govorio u tami ozbiljnim glasom : Maina staje. ta kae ? Maina zastaje. Znam to, poznajem znake. Zvonko se nasmejala. uo ju je i bio je besan i vie nije govorio.
58
Moe li zamisliti neto apsurdnije ? Viknula je svom prijatelju. ovek koji je bio moj sin veruje da se Maina zaustavlja. Da nije ludo bilo bi to bezbono. Maina zastaje ? ponovi njen prijatelj. ta to znai ? Ta mi fraza nita ne kae. Ni meni. On se verovatno ne odnosi na probleme koji su nedavno bili sa muzikom ? Oh ne, naravno ne, razgovarajmo o muzici. Da li si to objasnio autoritetima ? Da i kau da to treba popraviti, i uputiti ka Komitetu za popravljajuu aparaturu. Objasnio sam im o tim neobinim dahtavim uzdasima koji kvare simfonije brisbejnske kole. Zvui kao neko ko je u bolovima. Komitet popravljajue aparature kae da e to biti ubrzo popravljeno. Veoma zabrinuta ona preispita svoj ivot. Jer jedna stvar, kvar u muzici ju je iritirala. A druga stvar, nije mogla zaboraviti Kunov govor. Ako on zna da muzika ne moe da se popravi on to nije mogao znati jer je mrzeo muziku ako je on znao da to nije u redu, zaustavljanje Maine je bilo ba ona otrovna primedba koju je nainio. Naravno uinio je to i izloio se opasnost a koincidencije su je uzbunile i razgovarala je sa nekim mrzovoljnim u Komitetu za popravljajuu aparaturu. Kao i ranije odgovorili su da e kvar biti brzo uklonjen. Ubrzo ! Odmah ! uzvratila je. Zato bih se brinula zbog nesavrene muzike ? Stvari se uvek popravljaju odmah. Ako ne popravite odmah ja u pozvati Centlani komitet. Lini zahtevi nisu stvar Centlanog komiteta, odgovorio je komitet popravljajue aparata. Kome onda mogu da se obratim ? Nama. Onda vam se obraam. Va zahtev e se uzeti u razmatranje. Ima li drugih zahteva ? Pitanje je bilo nemehaniko i Komitet popravljajue aparature odbi da odgovori. Isuvie je loe! viknula je jednom prijatelju. Nikada nije bilo tako nesrene ene kao to sam ja. Vie nikada neu biti sigurna u muziku. Svaki put kada se setim toga sve mi je gore i gore. ta to? Ne znam da li je to u mojoj glavi ili izvan zidova. alba u svakom sluaju.
59
alila sam se i moja alba e biti prosleena Centralnom komitetu. Vreme je prolazilo i vie nisu spominjali kvarove. Kvarovi nisu spominjani ali je ljudsko tkivo poslednjih dana postalo pokorno, spremno da se adaptira ka svakom kapricu Maine. Uzdasi i krici u Brisbejnskoj simfoniji nisu vie iritirali Vati; prihvatila ih je kao deo melodije. Kloparajua buka, da li iz glave ili iz zidova nije vie uznemiravala njene prijatelje, a takoe ni trulo vetako voe, tako i sa vodom za kupanje koja je poela smrdeti tako i sa pogrenim rimama koje je maina za poeziju poela emitovati. Na sve se u poetku alilo a onda je na to naviknuto i zaboravljeno. Stvari su nepromenjivo ile od loeg na gore. Tako je bilo i sa kvarom aparata za spavanje. Bio je to najozbiljniji zastoj. Doao je dan kada je itav svet na Sumatri, u Veseksu i u brojnim gradovima Kourlenda i Brazila krevete, kada ih pozovu vlasnici, odbijali da se pojave. To je moglo izgledati smeno ali se iz toga mogao naslutiti kolaps oveanstva. Komitet odgovoran za greke bio je zasut albama koje su kao i obino prosleivali Komitetu popravljajuih aparata, koji ih je za uzvrat uveravao da e albe biti prosleene Centralnom Komitetu. Ali rastao je broj nezadovoljstva, jer ljudi nisu bili naviknuti da spavaju nedovoljno. Neko je petljao sa Mainom... poeli su. Neko pokuava da se proglasi kraljem, da ponovo uvede lini element. Kaznite tog oveka Beskunitvom. Za spas ! Osvetite Mainu! Osvetite Mainu! Rat ! Ubijte oveka ! Ali je komitet za popravljajue poao napred i smanjio je paniku dobro odabranim reima. Izjavili su da i sami popravljajui aparati trebaju popravku. Efekat tog iskrenog priznanja bio je zadivljujui. Naravno, ree poznati predava onaj o Francuskoj revoluciji, koji je svaku novu propast pozlaivao naravno ne trebamo se sada aliti. Aparatura za opravke nas je sluila dobro u prolosti i svi smo uz nju i biemo strpljivi do njenog popravljanja. U svoje dobro vreme ona je obavljala svoju dunost. U meuvremenu ivimo bez tableta, bez kreveta i ostalih malih potreba. Takva je, siguran sam i volja Maine. Hiljadama milja dalje aplaudirali su mu sluaoci. Maina ih je jo uvek povezivala. Ispod mora, ispod korena planina, ile su ice pomou kojih se ulo i videlo, ogromne oi i ui koje su bili njihovo naslee i um puno poslova ogrnu im misli u odeu pokornosti. Samo su stari i bolesni ostali nezahvalni jer se aputalo da je to eutanazija, iako nije bila na snazi i bol se ponovo poeo javljati meu ljudima.
60
Postalo je teko itati. Propast se uvue u atmosferu i pomrai svetlo. Ponekada je Vati jedva videla preko sobe. Vazduh je takoe bio zaguljiv. Buka je bila neizdriva, lekovi nemoni, glas predavaa je bio herojski dok je vikao : Hrabrost ! Hrabrost ! Nema brige sve dok Maina radi ? Za nju je tama i svetlost isto. I ako se stvari poprave posle nekog vremena stari sjaj se nikada nee povratiti a oveanstvo se nikada nee povratiti od zalaska u sumrak. Bilo je histerinog apata o merama o privremenoj diktaturi, a stanovnici Sumatre su traili da se upoznaju sa radom u centralnoj napojnoj jedinici, i kae se da je centralna stanica smetena u Francuskoj. Ali se podigla velika panika i ljudi su troili snagu molei se svojim Knjigama, opipljivom dokazu svemoi Maine. Bilo je stepenastih gradacija uasa povremeno bi stigle glasine o nadi Aparatura za opravku je skoro popravljena neprijatelji Maine su poraeni novi nervni centar je je razvijen i radie udesnije nego ranije. Ali bilo je i dana kada je bez i najmanjeg upozorenja, bez ikakovog nagovetaja slabosti itav sistem komunikacija pao, u itavom svetu a svet je kako su oni shvatali gotov. U to vreme Vati je predavala i njene ranije primedbe su prekidane aplauzima. Kada je nastavila posetioci postae tihi i zakljuak je bio da nema zvuka. Nekako nezadovoljna pozvala je prijatelja koji ji je bio specijalista za saoseanja. Nema zvuka. Bez sumnje je prijatelj spavao. A tako je bilo i sa sledeim prijateljem kojeg je pokuala pozvati i sa sledeim, dok se ne seti Kunove kriptine primedbe, Maina se zaustavlja. Fraza jo uvek nita nije pokazivala. Ako veita Maina stane sve e se desiti brzo. Ns primer, jo uvek je bilo malo svetla i vazduha - atmosfera se popravila u odnosu na pre nekoliko sati. Jo uvek je postojala Knjiga i dok ima knjige ima i sigurnosti. Onda se trgnu, jer uz prestanak aktivnosti nasta neoekivani uas tiina. Nikada nije iskusila tiinu i njen dolazak je skoro ubi ubio je puno hiljada ljudi odjednom. Od svog roenja bila je okruena neprestanim umom. Za ui je to bilo ono to je vetaki vazduh za plua i muna bol joj proe glavom. I jedva znajui ta radi posrnula je napred i pritisnu nepoznatu dugmad, jedno koje otvara vrata elije. Sada su vrata elije radila na sopstveni pogon. Nisu povezana sa centralnom stanicom, daleko negde u Francuskoj. Otvorila su se i u Vati probudila neumerene nade, jer pomisli da je Maina popravljena. Otvorila su se i videla je mrani tunel koji je zakrivljavao prema slobodi. Jedan pogled a onda se vrati nazad. Jer tunel je bio pun ljudi bila je skoro poslednja u gradu koju je uhvatila uzbuna.
61
Ljudi bi je povremeno odbacili i to su bili komari iz najgorih nonih mora. Naokolo su puzali ljudi, vritali su, cvileli i borili se za dah, doticali jedan drugog, nestajali u tami i esto izgurivani iz kompozicije ivog voza. Neko se borio oko elektrinog zvona, pokuavajuui da pozove voz koji se nije mogao pozvati. Drugi su eznuli za eutanazijom ili za respiratorima ili su hulili na Mainu. Neki su zaplaeni stajali na vratima svojih elija, kao i ona niti da zaustave druge niti da im se pridrue. A u pozadini svih tih urlika bila je tiina tiina koja je glas zemlje i generacija koje su nestale. Ne bilo je to gore od usamljenosti. Ponovo je zatvorila vrata i sela ekajui kraj. Dezintegracija se nastavila, praena uasnim praskanjem i kotrljanjem. Ventili koji su pridravali Medicinsku aparaturu su verovatno oslabili jer se rasklimala i visila je uasno sa plafona. Plafon je oteao i pao odbacivi je iz stolice. Cev je curila ka svom zmijolikom obliku. I na kraju desi se zavrni uas svetlo poe slabiti i znala je da je stigao poslednji dan civilizacije. Okrenula se naokolo molei se da bude poteena od ovog na neki nain, poljubila je Knjigu i pritiskala dugme za dugmetom. Spoljna buka se pojaala i probijala se kroz zidove. Polako je nestajala svetlost u njenoj sobi, sa metalnih prekidaa nesta refleksije, sada nije mogla videti stalak za itanje, ak ni Knjigu iako ju je drala u ruci. Svetlo je pratilo zvuke, vazduh je pratio svetlo i originalna praznina vrati se u peine iz kojih je davno izbaena. Vati nastavi da drhti, kao posveenici starih religija, vritala, molila i udarala u dugmad raskrvavljenim rukama. Tada je otvorila svoj zatvor i pobegla - pobegla duhovno. Bar mi je tako izgledalo kada se prisetim. Onda je pobegla telesno to ne mogu opaziti. Sluajno je udarila prekida koji oslobaa vrata i jurnula kroz vazduh na koi, buku koja joj je bubnjala u uima, govorei joj da ponovo pogleda tunel i uasnu platformu na kojoj su se tukli ljudi. Sada se nisu borili. Ostao je samo apat i malo jecaja. Na stotine njih je umrlo u tami. Briznula je u pla. Suze joj odgovorie. Plakali su za oveanstvom, njih dvoje, ne zbog sebe. Nije mogla podneti da ovo bude kraj. Sablasna tiina je kompletirana njihova srca i znali su ta je vano na zemlji. ovek, cvet od mesa, najponosnija od svih kreatura, ovek koji je jednom stvorio boga po svom izgledu i koji je ogleda svoju snagu sa sazveem, lepi nagi ovek je umro, uguen odeom u koju je bio uukan. Vek za vekom je tekao i ovo je njegova nagrada. Isprva je odea izgledala nebeska, obojena bojama budunosti, saivena uz pretnju samoporicanja. I bilo je to nebeski sve dok se to ovek mogao vladati po svojoj volji i iveti po sutini koja je njegova dua i sutini jednako
62
boanskoj koliko i njegovo telo. Onda je greh protiv tela bilo je to ono zbog ega su najvie alili ; vekovi greaka protiv miia i nerava i onih pet portalnih vena koje su dokaz evolucije, dok telo nije postalo kaa, dom ideja i bezbojnosti, poslednje muljevito komeanje due koja hvata zvezde. Gde si ? jecala je. Njegov glas u tami ree, Ovde. Ima li neke nade Kuno? Nema za nas. Gde si? Dopuzala je do tela mrtvih. Preko ruke joj je tekla krv. Bre, dahtao je. Umirem ali dodirujemo se, razgovaramo, ne uz pomo Maine. Poljubio ju je. Vratili smo se na svoje. Umiremo ali smo povratili ivot, ako to je bilo u Veseksu, kada je Elfrid porazio Danea. Znamo ta su znali napolju, oni koji borave pod oblakom boje bisera. Ali Kuno da li je to istina ? Ima li jo ljudi na povrini Zemlje ? Da li taj - Tunel, ta otrovna tama nije stvarno kraj ? Odgovorio je : Video sam ih. Razgovarao sam sa njima, voleo ih. Krili su se u paprati dok je naa civilizacija stajala. Danas su to beskunici a sutra... Oh sutra sutra e neka budala ponovo pokrenuti mainu. Nikada, ree Kuno. Nikada. oveanstvo je nauilo svoju lekciju. Dok je govorio itav grad se slomi kao sae. Vazduni brod je plovio kroz isparevine na unitenom pristanitu. Skrio se i eksplodirao, ruei galeriju za galerijom svojim elinim krilima. Za trenutak su videli naciju mrtvih i pre nego to su im se pridruili, komade neuprljanog neba.
63
Urednik izdanja: Svetislav Filipovi Grafiki dizajn: Miroslav Jovanovi Lektor: Jovana Bogosavljevi Tehnika obrada: Tihomir Jovanovi Tira 500 Izdava: Udruenje graana fanovi naune fantastike SCI&FI, Beograd Beograd Novembar 2005
64

Casopis Terra 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Casopis Terra 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TERRA Almanah naune fantastike, No.

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

HUGO GERNSBACK - OTAC NAU^NE FANTASTIKE

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

(Hugo Gernsback 1884-1967)

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

Sirano de Bererak Putovanje na Mesec

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

ZAMILJATI BUDUNOST, DRAMATIZING FEARS

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

10 ZAKONA LOE NAUNE FANTASTIKE

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

www.search.webring.org www.scifimovies. www.sciflicks.com www.users.uniserve.com/lparker/links www.locusmag.com www.steampunk.com www.sfrt.com www.husted.com/hgsf/see_also

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

BIBLIOGRAFIJA NAUNE FANTASTIKE

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

ZAUSTAVLJANJE MAINE THE MACHINE STOPS

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1

TERRA Almanah naune fantastike, No. 1