Istorija robotike Robotika je nauna oblast koja se bavi prouavanjem, projektovanjem i primenom robota u praksi.

Ideja o robotima je vrlo stara i datira jo od Leonarda da Vinija koji je na neki nain predvideo dananje robote zamislivi model pokretnog stroja u obliku lava. Re robot je ekog porekla i nastala je od rei robota koja oznaava prinudni rad. Prvi put je upotrebio eki pisac Karel apek u delu RUR, odnosno Rosumovi univerzalni roboti (Rossums Universal Robots) iz 1920-te, piui o mehanikim ljudima koji su konstruisani da bi u fabrikama zamenili ljude. Te mehanike ljude apek je nazvao robotima. Ti roboti, obdareni vrhunskom inteligencijom i izuzetnim fizikim sposobnostima, oslobaaju se ovekove kontrole i okreu protiv svog tvorca. Od tada se slina tema provlai u veini dela o robotima[1]. Prvi konkretni preci dananjih robota su se pojavili tridesetih godina XX veka u obliku proizvodnih automata. Bili su napravljeni sa ciljem da se modernizuje i pojeftini proces proizvodnje. Oni danas izgledaju veoma jednostavno i funkcije koje obavljaju su skromne, ali tada su bili proizvod vrhunske tehnike. U to vreme, za robota je smatran svaki tehniki ureaj sposoban da obavi pojedine operacije i poslove koje je do tada obavljao ovek. Najznaajnije godine za razvoj robota bile su pedesete godine XX veka. Tada je sa naglim razvojem krenula nova nauna oblast nazvana kibernetika. U istom periodu, znaajan doprinos napretku robotike dali su i raunari, koji su se pokazali kao potpuno odgovarajui ureaji za kontrolu rada maina. Takve maine povezane za raunare za kontrolu i upravljanje njihovim radom, nazvane su numeriki upravljane maine. Komercijalnu proizvodnju robota prvi su poeli Amerikanci George Devol i Joseph Engelberger poetkom ezdesetih godina prolog veka. Endelberger je prvi 1961. godine prijavio radi patentne zatite prvog industrijskog robota, zbog ega je prozvan ocem robotike. Njegovi roboti nisu probudili preveliko interesovanje u domovini, ali je sreom naiao na dobar prijem u Japanu gde je 1970. u funkciju uao prvi industrijski robot koji je radio kao zavariva u Nissan-ovoj fabrici. Kasnije, devedesetim godinama XX veka, naila je burna ekspanzija raunarskih tehnologija i tehnoloki i konstruktivni napredak maina, to je naravno dovelo i do naglog napretka u konstruisanju robota sa sve boljim karakteristikama.

Podela robota

Mogu se pronai razliite definicije robota: Elektronski peak. Sistem koji kombinuje senzorski podsistem s mehanikim podsistemom da bi obavio unapred definisani zadatak. Raunarski upravljiv i osnaen mehaniki sistem.

Funkcije su im primarno izvravanje odreenih realnih operacija i dele se po razliitim kriterijumima. Zbog jasnijeg izlaganja robote slobodno moemo prema primeni (ambijentu u

kom rade) podeliti: Industrijski roboti Neindustrijski Podela industrijskih robota na osnovu strukture (konfiguracije): Pravougaona konfiguracija Cilindrina konfiguracija Sferna konfiguracija Laktasta konfiguracija Podela robota po nainu upravljanja: Sekvencom ogranieni roboti Roboti sa upravljanjem od take do take Roboti sa upravljanjem kontinuirano po putanji Inteligentni roboti (trea generacija robota) Podela robota prema stepenu samostalnosti: Industrijski roboti koji se kreu u skupu diskretnih lokacija Autonomni roboti (interakcija sa okruenjem) Roboti se dele i po generacijama: Prva generacija programski roboti Druga generacija adaptivni roboti Trea generacija inteligentni roboti -