РОБОТИКА

Шта је робот?
Робот је електромеханички склоп који може самостално да изводи одређене
задатке за које је конструисан.То је покретна машина која поседује
репрограмирајући мозак (компјутер). Роботи се разликију од кoмпјутера тиме
што поседују физичку појаву, док обични кoмпјутери немају физичко тело
спојенo са рачунаром. Постоје интилигентни роботи који могу да прате
дешавања у својој околини и да на основу њих раде баш оно за шта су
програмирани.
Да би био способан да ради сложене послове робот треба да има вештачку
памет (као што је мозак код људи и животиња), чула којима региструје
дешавања у околини (као што је чуло слуха или вида животиња), делове који
се покрећу и покрећу алате и самог робота (као што су руке и ноге код
животиња) и извор енергије који напаја све ове делове.
Роботи су данас још увек електромеханички – механичке делове од метала и
пластике покрећу електрични мотoри, а мозак робота је мали компјутер који
је и сам електронски склоп. Данас се појављују и нанороботи који су
микроскопске машине за које не можемо рећи да су механичке јер делују на
молекуларном нивоу. У будућности ће роботи можда бити од крви и меса као
ми, иако их није створила природа већ човек да испуњавају одређене задатке.
 Када је направљен први робот?
Први роботи су направљени седамдесетих година
XX века, били су прости и била им је потребна
асистенција човека у раду зато што нису имали
вештачка чула. Вештачка чула робота зову се
сензори. Осамдесетих година XX века појавила се
друга генерација робота која је имала сензоре и
компјутерску интилигенцију, а данас су роботи у
својој трећој фази развоја, много напреднији и
сложенији него што су били на почетку развоја ове
гране технике.
Наука која се бави развојем робота зове се роботика
и читава једна грана технике се бави производњом
робота који имају све ширу примену у индустрији и
свакодневном животу људи.
Зашто је добро користити роботе?
 Роботи могу да раде аутоматски, без присуства
човека.
 Роботи могу обавити задатке који су опасни и
штетни по здравље људи.
 Коришћењем наменских робота у неким
задацима могуће је постићи много већу брзину и
тачност рада.
 Аутоматизоване машине за разлику од човека
раде увек истом брзином, не уморе се, не греше,
не траже боловање и годишњи одмор итд.
 Врсте робота
Први роботи направљени су седамдесетих
година 20. века. То су били програмски роботи
или прва генерација робота. Били су једноставни
и била им је потребна помоћ човека у раду, зато
што нису поседовали вештачка чула. Вештачка
чула робота представљају сензори.
Осамдесетих година 20. века појавила се друга
генерација робота која је имала сензоре и
компјутерску интелигенцију. То су адаптивни
роботи. Карактеришу их прилагођавање и
оријентација у простору. Примају информације и
од сенозора унутрашњих информација и од
сензора спољних информација, тј. и од самог
робота и из окружења.
 Врсте робота
Интелигентни робот је робот из треће
генерације који је у стању да препозна
информације о различитом положају
предмета и о променама у околини, те да
им прилагоди своје деловање без
интервенције човека. Интелигентни робот
има две значајне карактеристике: моћ
учења и моћ прилагођавања, те на
основу тога постаје аутономан.
 Врсте робота
Роботи се према изгледу и према намени деле на
следеће категорије:
• хуманоидне роботе,
• индустријске роботе и
• роботизоване машине.

Хуманоидни роботи јесу они на које човек најчешће

помисли када чује реч робот. Њихова главна
карактеристика јесте то што имају конструкцију налик
човеку и најчешће ходају на ногама. Ти роботи
представљаљу врхунац данашње роботике и углавном
се користе за опслуживање човека, чување деце или
старијих особа.
 Врсте робота
Индустријски роботи су роботи који у
фабрикама обављају тешке и опасне
операције уместо човека. Најчешће су
конструисани налик човековој руци.
Могу да буду много већих димензија како
би могли да дижу и премештају тешке
предмете.
Роботске руке такође обављају и врло
прецизне операције, пошто не могу да
задрхте као човекова рука.
Облик руке за неке индустријске роботе једноставна је копија руке
човека – ови роботи имају један зглоб који може да се савија као
лакат, затим зглоб који баш као раме човекове руке може да се
креће и савија у свим правцима, а део који хвата предмет је у
облику шаке са једним или више „прстију“. Ово и видиш на доњој
анимацији. Овакви роботи се највише користе у индустријској
производњи за обављање разних послова.
 Врсте робота
Индустријски роботи који раде на линијама за склапање
аутомобила у фабрикама.
Велики сан човека је да направи робота који ће по
изгледу и начину рада сличити човеку – андроида.
Креација савршеног робота, који изгледа као човек
(андроид) или је чак сложенији и моћнији од човека
(киборг), је једна од честих тема научне фантастике.
 Врсте робота
Роботизоване машине јесу све машине које могу
да обављају неке сложеније операције уз малу
помоћ човека или без ње. У ову категорију
спада највећи број робота, пошто су то
свакодневне машине којима је додата нека
врста интелигенције. Ту се убрајају и неки
кућни апарати као што је машина за веш, која
аутоматски, по изабраном програму, греје воду,
додаје детерџент, врти добош лево-десно и на
крају исцентрифугира веш.
 Кретање робота
Начин на који се покреће робот може да
буде различит: покретни механизам са
точковима или гусеницама, да се креће
на две или више ногу, да скакуће као
жаба, да пузи по земљи као змија и др.
Својим покретним деловима робот може да
хвата објекте и поставља их на одређено место,
гура их или усисава. И без покретних делова, уз
одговарајуће предајнике, робот може да утиче
на околину тако што емитује светлост или звук,
греје или хлади. Дакле, робот може да се креће
по својој околини и да делује на њу.
 Погонски и управљачки
механизам робота играчке
Сензор за додир
Сензори
Да би знао у ком правцу може да се креће а да не удари
о препреку и оштети се, робот мора да анализира
могуће препреке. Да би био у стању да изведе задатак
са неким предметом робот мора да анализира околину и
пронађе објекат да би му се приближио и или померио.
Робот може да има следеће сензоре: оптичке, звучне,
ултразвучне, за додир, за землјину тежу и др. Сложени
роботи могу да чак анализирају састав и особине
околине у којој се налазе (нпр. температуру, притисак,
влажност, присуство гасова..). Сензори робота
омогућавају роботу да анализира околину.

Оптички сензор
Роботи за свемирска истраживања
Роботи за рад у условима
опасним за човека
Роботи за забаву и игру