-се бави конструисањем,производњом,дизајну и примену робота. -обухвата области :информатику, електротехнику и машинство. -Робот је машина коју је човек направио како би обављала одређене послове. -Робот је аутомат са људским ликом. -Робот је машина рачунаром који обавља различите,често врло сложене операције. -Робот је машина изграђена по узору на човека -Индустријски робот је прехрамбрени вишефункционални систем пројектован за покретање материјала, деловање алата или специјалних уређаја дуж промењивих програмских кретања при томе обавља различите задатака Први индустријски роботи примењени су у Фордовим фабрикама у САД(1954)који је омогућио програмирани пренос делова(изумитељ:Ф.Девол).У другој половини хх века роботи су се развијали у индустријским развијеним земљама света ,а посебно у Јапану,Америци и Великој Британији ,тако да данас у свету постоје више од милиона робота. -Историја робота -Џејмс Ват(1788)-парни регулатор
-Вршио аутоматско затварање вентила за довод паре.
-1801.Примена робота у ткачкој индустрији -управљање механизмом за ткање преко бушнених картица ….. -1954.први индустријски роботи у фабрици аутомобила Форд(САД) Примена робота: -Роботи замењују човека првенствено на опасним,монотоним и тешким пословима.Тако доприносе повећању производње и хуманизацијји рада. -Постоје два разлога зашто је примена робота оправдана: 1.Постоји потреба да се на опасним,неступачним местима замени човек , или су процеси врло сложени па их човек не може извести (код нуклеарних реактора у простору зрачења,у великим дубинама у води,при истраживању у свемиру,у близини испарљивих гасова,непожељног зрачења и температуре. 2.Роботи могу реализовати врло сложене задатке без грешки,без замора и онолико дуго колико је то потребно ,а може се извршити промена задатка тј. променити програм. Шта треба да знамо о роботима? -Да би смо лакше користили роботе и аутомате ,као и да би смо их могли сами изградити ,треба познавати -механику -конструкције -погон -и управљање Механика робота -Робот се састоји од делова који су чврсто спојени ,али опет да се међу собом могу померати. Два међусобно померљива елемената робота чине кинематски пар. -Најчешће примењиваних кинематски парови код робота су цилиндричног зглоба који омогућава једну ротацију и клизно лежиште које дозвољава транслацију.Најмањи број параметара којим се описује кретање зове се степен слободе кретања. -Простор у које се креће хватач представља радни простор робота.Више повезаних кинематичких парова чине кинематички ланац. -Да би се решило одређено кретање робота морају се формирати дијаграми кретања по сваком степену слободе -циклограми кретања. -За остваривање кретања и преношења одређеног оптерећења робота користе се разни елементи и преносни механизми :полуге,зупчасти и ланчани преносници.Примењују се и специфични уређаји као што су сензори на притисак,сензори на светлост,електропрекидачни сензори ,сензори за контролу положаја(потенциометри,бројачи…) Погон робота -Погон робота је начешће електрични:електромоторима и ређе електромагнетима.Понекад се примењује и хидраулични ,или пнеуматски погон робота,када се користе хидраулички цилиндри или хидраулички мотори. Управљање робота -Постоје два начина управљања : -по отвореној и -затвореној спрези -По отвореној спрези елементима робота задаје се кретање и региструје стање само кад је кретање извршено за настављање циклуса.Тада се ради о манипулатору. -По затвореној спрези елементу робота се задаје кретање и одмах се добија податак о извршењу ,врши упоређење са задатим кретања и врши аутоматска корекција кретања. -Без обзира на то о ком управљању се ради ,за управљање робота пре свега ,треба дедфинисати све потребне елементе: -циклограм кретања (захтев) -везу између циклограма и извршних органа кретања (број обртаја електромотора,ход електромагнета,ход цилиндра…) -трајање одређеног кретања -Најједноставнији начин реализације управљања роботом се изводи коришћењем рачунара.Тада се постављени задатак лако реализује коришћењем одређеног програма и укључењем/искључењем управљачког релејног система преко интерфејса у реалном жељеном времену. Одакле потиче реч робот -Реч “робот” настала је од речи “роб”,”работа”,”робота”-тежак,присилан рад -Појам робот је предузет из романа “Розумови универзални роботи”чешког писца Карела Чепека Почеци роботике -Нагли развој електротехнике и електронике у хх веку омогућио је инжењерима да конструишу сналажљивије машине,условљене подацима.Ипак нису били роботи али те направе су весници новог доба.Електроника се развијала неслућеном брзином и једноставна електронска кола првобитних уређаја прерасла су у сложене направе којима управља рачунар. -Први самостални робот направљен је у британским неуролошком институту “Берден” у Бристолу 1948.године и назван је Волтерова корњача,по аутору Греју Волтеру. Индустријски робот -Индустријски робот или роботски манипулатори или роботске руке. -Имају велику примену у производним процесима:аутомобилска индустрија,утовар и истовар робе,паковање производа,сортирање делова… Роботи у уметности -Сликање и цртање на први поглед изгледају као нешто што је привилегија само човека.Међутим да сликају а посебно цртају могу успешно и роботи. Врсте робота
Робот Софија је први робот
који је добио држљављанство Робот Киборг је неке земље. људско биће са машинским апликацијама, Робот Асимо,направљен снажнији од човека. је да помаже болесним и старим људима. Андроид роботи опонашају Хуманоидни роботи кретање људског тела, имају облик људског Мобилни роботи су говор . тела. роботи који се крећу по равној или неравној површини.Они могу бити са :точковима, ногама,гусеничарима и пужићима.