1 Uvod

Veštačka inteligencija je podoblast računarstva, a za cilj ima razvijanje softvera koji će računarima
omogućiti da se ponašaju slično ljudima, tj. da razmišljaju i razvijaju inteligenciju kao ljudi.
Inteligencija je, sama po sebi, uvek bila zanimljiva ljudima, pa imamo i dve definicije [2]:

• Biološka-inteligencija je sposobnost prilagođavanja ili adaptacije

• Patološka-inteligencija je sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama. Čovek još

uvek pokušava da razume kako naš mozak funkcioniše i bliže objasni sta je inteligencija. Težnja mu je
da napravi mašinu koja je inteligentna koliko i sam čovek, tj. da može da uči, razmišlja, rasuđuje i
koristi već stečeno znanje u novim situacijama kako bi mogao da funkcioniše autonomno. Do
početka računarske revolucije, čovek je mogao samo da razmišlja o mašini koja može sama da
računa ili šta više da misli. U današnje vreme naučnici se postepeno približavaju tom cilju, stvaranju
ve- štačke inteligencije. Velika dostignuća su postignuta u poljima neuronskih mreža i robotike, a
mnoge od njih tek počinju da se formiraju.

2 Neuronske mreže
Veštačke neuronske mreže predstavljaju model funkcija ljudskog mozga i novu generaciju sistema za
obradu podataka. One se zasnivaju na paralelnoj obradi podataka a sastoje se od velikog broja
procesnih elemenata. Kako bi se stvorila uspešna veštačka neuronska mreža potrebno je sakupiti što
više podataka. Kvalitet modela neuronske mreže zavisi od količine podataka. Neuronske mreže se
sastoje od velikog broja neurona koji su raspoređeni prema određenim modelima koji su grupisani u
slojeve preko kojih je cela mreža povezana sa svojom okolinom. Početkom neuroračunarstva se
smatra 1943.godina i članak Vorena Makaloha i Voltera Vinera, ”Logički račun ideja svojstvenih
nervnoj aktivnosti”. U daljim godinama, interesovanje za ovu oblast računarstva je imala svoje
uspone i padove.

2.1 Sličnosti i razlike veštačke i biološke mreže

što Ljudski mozak se sastoji od velikog broja neuronskih ćelija. Postoji oko 100 milijardi neurona koji
su međusobno povezani, tako da je svaka ćelija povezana sa hiljadama drugih. Tako organizovane
čine grupe koje se zovu mreže. Svaki neuron je specijalizovana ćelija za prenos elektrohemijskog
signala, koji prenosi informacije. Svaka ćelija se sastoji od tela (stome), razgranate ulazne strukture
(dendriti - kratki nastavci) koji kreću od stome i granaju se dalje kako bi se bolje vezale za ostale
ćelije i izlaznu osu (akson - jedan duži nastavak). Akson jedne ćelije je povezan sa dendritima druge
ćelije i tako se ostvaruje prenos informacija dok se mesto između aksona i dendrita naziva sinapsa.
Veštačka neuronska mreža pokušava da oponaša biološke procese koji se dešavaju u biološkoj
neuronskoj mreži. Veštački neuron prima ulazne signale koji su analogni elektrohemijskim impulsima
i odgovara adekvatnim izlazom. Odnos ćelija neuronske i biološke mreže opisan je u tabeli 1, a
njihove razlike možete videti u tabeli 2

2.2 Osnovne karakteristike neuronskih mreža Neuron-izlaz prima ulazne

informacije, procesuira ih i proizvodi jedan izlaz. Ulaz može biti sirovi podatak ili izlaz iz nekog drugog
neurona. Mreža se sastoji od neurona grupisanih u slojeve. Pored ulaznog i izlaznog sloja koji su
neophodni, mreža može imati jedan ili više skrivenih slojeva Struktura mreže može biti različita u
zavisnosti od problema koji re- šava, vrste ulaznih i izlaznih podataka i drugih faktora
Robotika
Robotika je naučno - tehnička disciplna, čiji cilj je izrada i određivanje robota, automatiziranih mašina
kojima upravljaju računari, pomoću upravljačkog programa i informacija primljenih preko
elektronskih senzora. Ova nauka se, kao što joj naziv kaže, bavi robotima3 . 3.1

Vrste robota
Roboti se prema izgledu i prema nameni dele na sledeće kategorije:

• Humanoidni roboti su oni na koje čovek najčešće pomisli kada čuje reč robot. Njihova glavna
karakteristika jeste to što imaju konstrukciju nalik čoveku i najčešće hodaju na dve noge. Ti roboti
predstavljaju vrhunac današnje robotike i uglavnom se koriste za opsluživanje čoveka, čuvanje
dece ili starijih osoba.

• Indrustrijski roboti su roboti koji u fabrikama obavljaju teške i opasne operacije umesto čoveka.
Najčešće su konstruisani nalik čovekovoj ruci. Sreću se u svim veličinama, mogu da dižu i
premeštaju teške predmete. Robotske ruke takođe obavljaju i vrlo precizne operacije. Oblik ruke
je jednostavna kopija ruke čoveka; imaju jedan zglob koji ima funkciju lakta, zglob koji ima
funkciju ramena čovekove ruke, može da se savija u svim pravcima, a deo koji hvata može da ima
više prstiju.

• Robotizovane mašine su sve mašine koje mogu da obavlaju neke slo- ženije operacije uz malu
pomoć čoveka ili bez nje. U ovoj kategoriji spada najveći broj robota, pošto su to svakodnevne
mašine kojima je dodata neka vrsta inteligencije. Tu se ubrajaju i neki kućni aparati kao mašina za
pranje veša, mašina za pranje suđa. . .

3.2 Primena robota

Primena robota je danas sve veća, oni zamenjuju ljude u opasnim i teškim poslovima koje ljudi ne
mogu da obave. Roboti nas svakodnevno okružuju. Koriste se u industriji, gde su skoro nezamenljivi, i
pospešuju produktivnost proizvodnje, takođe i u svim oblastima života, pa čak i u medicini, poput
robota Da Vinči, koji ima četiri ruke; jednu za kontrolu video-kamere i tri za preciznu hirurgiju.
Operacije uz pomoć robota imaju veliku prednost u odnosu na prave hirurge zbog preciznijih pokreta
ali su daleko od zamene pravih hirurga. Najveći problem koji stoji pred naučnicima jeste kako da
robotu dobiju emocije. Roboti koji su dosada napravljeni su korišćeni kako bi zabavljali ljudsku
populaciju, robot koji priča, koji pleše, igra fudbal. . .

Robot je veštačka mašina koju je napravio čovek da bi radila ono čemu je naucena

Zaključak
Veštačka inteligencija je danas sve prisutnija u svakodnevnom životu. Naravno, bude velike
polemike u javnosti ali i maštu brojnih umetnika pa danas postoji mnoštvo snimljenih filmova o
robotima i veštačkoj inteligenciji. Dok jedni osuđuju razvoj ove nauke i upozoravaju na negativne
posledice, drugi vide napredak čovečanstva. Oni koji upozoravaju na negativne posledice se plaše da
će čovečanstvo napraviti mašine koje će ga uništiti. Predviđaju da će čovek postati rob i da će služiti
robotima, kao što je prikazano u filmu ”Matrix” ili pak da će se roboti pobuniti protiv ljudi kao u
filmovima ”X Machine” i ”Blade Runner”. Drugi navode da do toga neće doći, naprotiv da će roboti
služiti ljudima ili pak kao u serijalu ”Zvezdane staze” biti punopravni član ljudskog društva i jedan
oblik života. Predviđaju robote hirurge, kuvare, asistente, vojnike. . . Ali sva ova predviđanja su još
uvek daleko od stvarnosti i jedino nam ostaje da vidimo kako će se veštačka inteligencija razvijati u
budućnosti.