OTEENJE ELIJE I ADAPTACIJA

Normalne elije su u dinaminom stanju homeostaza

Normalni fizioloki stres : Normalna homeostaza Stres - Adaptacija,( hipertrofija) Stres - oteenje elije

Reverzibilno

Ireverzibilno

smrt elije

Sudbina elije u multielijskom organizmu

DIFERENCIJACIJA PROLIFERACIJA

APOPTOZA

TRANSFORMACIJA

 Adaptivni odgovor
Atrofija Hipertrofija Hiperplazija Metaplazija

Oteenje elije
Reverzibilno Ireverzibilno

ELIJSKA ADAPTACIJA

Atrofija Hipertrofija Hiperplazija Metaplazija Displazija

elijska adaptacija
Atrofija Hipertrofija Hiperplazija Metaplazija Displazija

OTEENJE ELIJE

OTEENJE ELIJE - poremeaj elijske funkcije ili strukture kao posledica delovanja razliitih etiolokih faktora (stresora) koje prevazilazi kompenzatorne kapacitete elije i njene fizioloke adaptacione mehanizme.

Oteenje elije
Reverzibilno Ireverzibilno

Normalna elija

Adaptacija

Reverzibilno oteenje elije

Ireverzibilno oteenje elije

Smrt elije

OTEENJE ELIJE
Stepen oteenja elije zavisi od:
vrste etiolokog faktora, intenziteta i duine njegovog dejstva, tipa elije (tj. od njene osetljivosti - vulnerabilnosti na dejstvo etiolokog agensa) drugih faktora (npr. prokrvljenosti i nutricionih karakteristika zahvaenog tkiva).

OTEENJE ELIJE

Oteenja: biohemijska oteenja, morfoloke promene na pojedinim organelama ili u citoplazmi *reverzibilne ili *ireverzibilne

UZROCI OTEENJA ELIJE

Hipoksija Fiziki agensi (mehanika trauma, opekotine, smrzotine,

iznenadne promene pritiska barotrauma, zraenje, elektrini ok) Hemijski agensi (otrovi toksini, lekovi, insekticidi, herbicidi, CO, azbest, alkohol, duvan, narkotici) Infektivni agensi (prioni, virusi, rikecije, bakterije, gljive, paraziti) Imunske reakcije (reakcije preosetljivosti, autoimunske reakcije) Abnrmalno nakupljanje metabolikih produkata (npr. slobodnih radikala kiseonika) Genetske promene (kongenitalne malformacije, abnormalni proteini hemoglobinopatije, abnormanost ili nedostatak enzima) Nutricioni disbalans (proteinsko-kalorijske deficijencije, vitaminske deficijencije, prekomerni unos hrane gojaznost, ateroskleroza)

Mehanizmi oteenja elije

Hipoksijsko oteenje
Ishemija insuficijencija cirkulacije Anoksija nedostatak kiseonika (smanjen Hb, plunih bolesti...) elijski odgovori Smanjenje ATP oteenje Na/K pumpe i Na/Ca++ izmene Otok elije

 Slobodni radikali i reaktivni kiseonini

metaboliti
Lipidna peroksidacija Oteenje proteina Oteenje DNA Mehanizmi za inaktivaciju slobodnih radikala

 Hemijsko oteenje
Olovo toksin CNS intereaguje sa neurotransmiterima uzrokujui hiperreaktivnost. CO ireverzibilno vezivanje za Hb Etanol celularni toksin toksin za elije jetre iva neurotoksin Brojni lekovi

Oteenje elije
Direktno oteenje
proteina, membrana, DNA Smanjenje ATP Stvaranje slobodnih radikala Poveanje intraelijske koncentracije Ca++

HIPOKSIJA MANJAK SUPSTRATA DISFUNKCIJA ATP-aze

HIPOENERGOZA

HIF
ANAEROBNI METABOLIZAM

1. HIPOFUNKCIJA, AFUNKCIJA

-specifinih tkivnih funkcija -glavnih funkcija elije

2. APOPTOZA 3. NEKROZA
HIF -hipoksijom indukovan faktor

4. ACIDOZA

VIAK KISEONINIH RADIKALA indukcija HSP-a HIPERTERMIJA aktivacija NF-kB JONIZUJUE ZRAENJE indukcija proteaza indukcija PARP-a

Hipoenergoza

5. POPRAVAK DNA 6. KATABOLIZAM BELANEVINA 7. ZAPALJENSKI SIGNALI 8. POPRAVAK BELANEVINA

HSP (heat shock protein) NF-kB (nuklearni faktor kB) PARP - poli(ADP-riboze) polimeraza

OTEENJE ELIJSKE MEMBRANE

smanjenje ili gubitak elektrilitnih gradijenata hipoenergoza

NEKROZA

9.HIPOEKSCITABILNOST
10.HIPEREKSCITABILNOST

elektrofizioloki poremeaji

FUNKCIJSKO
PREOPTEREENJE TKIVA

poveanje intenziteta
funkcija odg. struktura

poveana genska aktivnost

11.TKIVNA HIPERTROFIJA 12.TKIVNA HIPERPLAZIJA

deoba tkivnih elija

SMANJENO FUNKCIJSKO OPTEREENJE TKIVA (imobilizacija, inaktivacija)

smanjenje intenziteta funkcija odg. struktura

smanjena genska aktivnost

13. TKIVNA HIPOTROFIJA 14. TKIVNA ATROFIJA

aktiviranje apoptoze

OTEENJE ELIJE
OTEENJE ELIJE:
Zraenje,toplota, anoksija,toksini Denaturacija elijskih proteina Pojaana ekspresija stresnih proteina (engl. heat shock protein, HSP) = proteini ispravljai (engl. chaperon-proteins; chapron = uvarka mladih dama) Ubrzani katabolizam oteene belanevine

Vezivanje denaturisanih proteina i HSP-a

Stabilizacija proteina
Ponovno uspostavljanje funkcije proteina Minimiziranje akutnog elijskog oteenja

de novo sinteza i

nadoknada oteenih proteina

Najea inicijalna oteenja elije

Integritet elijske membrane Aerobno disanje

promene u ATP sintezi utiu na pH, influks Ca++

Sinteza proteina

sinteza proteina citoskeleta, bubrenje elijske membrane

Najea inicijalna oteenja elije

Genetski aparat
Npr. oteenje DNK zraenjem * moe da ostane neprimetno do deobe elije * prvo se vidi na elijama koje se bre dele

sinteza ATP u mitohondrijama

aktivnost Na+/K+ ATPaze
*elija zadrava Na+ i H2O i BUBRI *nagomilava se mlena kiselina, razvija se ACIDOZA *lipidi se nagomilavaju u eliji (specijalno u elijama jetre izazivajui cirozu)

Mehanizmi oteenja elije

Ishemija Reaktivni oblici kiseonika (O2.-, H2O2, OH. )
Radiacija Inflamacija Hemijski faktori Reperfuziono oteenje

JONIZUJUE ZRAENJE

Mehanizmi oteenja elije

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

Glavni biohemijski mehanizmi oteenja elije

1. Smanjenje energije (smanjenje ATP,

smanjenje O2) 2. Oteenje mitohondrija 3. Oteena homeostaza kalcijuma 4. Oteena permeabilnost plazma membrane 5. Stvaranje reaktivnih kiseoninih metabolita (O2,H2O2, OH)

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

Reverzibilno oteenje
Smanjena oksidativna fosforilacija

stvaranje ATP-a, a koncentracija ADPa, AMP-a i neorganskog fosfata

AMP/ATP aktivnosti fosfofruktokinaze, pa razlaganje glukoze do piruvata Istovremeno se zbog manjka kiseonika koncentracija NADH ( izostaje njegova oksidacija u mitohondrijama) i on prelazak piruvata u laktat to, pH (faza brze glukolize 2 min., a zatim faza spore glukolize zbog inhibitornog delovanja niskog pH i NADH)

- aktivnost Na+/K+ pumpe

-akumulacija Na+ u eliji
-isoosmotsko zadravanje vode (edem) - koncentracija Ca++ u citosolu

- difuzija K+ iz elije

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

koncentracija Ca++ u citosolu IZVORI mitohondrije endoplazmatski retikulum vanelijski

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu
POSLEDICE Ca++ ulazi u mitohondrije i uzrokuje stvaranje pora u mitohondrijskoj membrani (permeabilitetna tranzicija) (Uspostavi li se normalna oksigenacija , mitohondrije poinju da proizvode ATP, pore se zatvaraju i popravlja se funkcija mitohondrija, a oporavljena proizvodnja energije oporavlja i druge elijske funkcije)

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu POSLEDICE Aktivacija enzima ATPaza ATP fosfolipaza fosfolipidi

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu POSLEDICE Aktivacija enzima fosfolipaze Aktivacija membranskih fosfolipaza A1 i A2 Odcepljuju se masne kiseline, medju kojima je i arahidonska kiselina Arahidonska kiselina se metabolie ciklooksigenaznim / lipooksigenaznim putem , pri emu nastaju slobodni radikali kiseonika

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu POSLEDICE Aktivacija enzima Aktivira se fosfolipaza C koja pokree fosfoinozitolski glasniki put, pri emu nastaju diacilglicerol i inozitol-trifosfat koji poveavaju koncentraciju Ca++ (delujui na prenosne mehanizme u membranama elije i endoplazmatskog retikuluma) (Ca++, koji se u poetnoj reverzibilnoj fazi nakupio u mitohondrijama sad izlazi napolje dalje poveavajui koncentraciju Ca++)

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu

POSLEDICE Aktivacija enzima endonukleaze oteenje jedarnog hromatina

proteaze
razgradnja proteina membrane i proteina citoskeleta

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
koncentracija Ca++ u citosolu POSLEDICE Aktivira se enzim - proteaza koja na odredjenom mestu razlae enzim ksantin-dehidrogenazu i prevodi ga u ksantin-oksidazu ksantin-dehidrogenaza, pri oksidaciji hipoksantina i ksantin, prenosi elektrone i vodonik na NAD, a ksantin-oksidaza prenosi elektrone na molekulski kiseonik i tako nastaje O2-., koji u prisustvu tragova Fe++ prelazi u H2O2, a ovaj u hidroksilni radikal (OH.)

H I P O K S I J A

ATP ADP AMP Adenozin Inozin HIPOKSANTIN

Ksantin-dehidrogenaza
Ca++ proteaza
Ksantin-oksidaza

KSANTIN

MOKRANA KISELINA O 2. 2H+ + H 20 2

O2
reoksigenacija

HO. + HO. + O2

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

koncentracija Ca++ u citosolu (u nervnim i endotelnim elijama) POSLEDICE Podstie aktivnost NO sintaze, pa se poveava stvaranje NO, koji deluje citotoksino prelaskom u peroksinitritni anjon i dalje stvaranjem OH.

Reaktivne O2 vrste
Lipidi, proteini, oteenje DNA

Ca2+/Mg2+ ATPaze

ER
Aktivacija fosfolipaza, ATPaza, proteaza, endonukleaza

Oks. Fosf.

Ca2+
ATP

H+
pH

H 20

Na2+

K+
Na+/K+ ATPaze

Enzimi degradacije
Lizozom

Smanjenje elijskog sadraja

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

Slobodni radikali kiseonika koji nastaju tokom

hipoksije u reverzibilno oteenim elijama deluju kao glasnike molekule i podstiu aktivaciju sistema NF-kB

Oksidansi (slobodni radikali) mogu da menjaju elijske signale modifikacijom membranskih receptora, fosfataza, fosforilacijom proteina itd. Ova pojava je znaajna u aktivaciji transkripcionih faktora i aktivaciji/inaktivaciji transkripcije gena koji reguliu reakcije u razvoju bolesti. Dva klasina signalna puta - Mitogen-aktivirane protein kinaze (MAPK) i - Signal koji dovodi do aktivacije NF-B, bivaju aktivirani oksidansima. Slobodni radikali uzrokuju aktivaciju MAPK , pri emu se stvara aktivator proteina-1 (AP-1), koji se vezuje za promoter odgovarajueg gena elijska proliferacija, diferencijacija...

Dva klasina signalna puta/transkripcioni faktori koji su povezani izlaganjem oksidanasa

MAPK/AP-1 (Aktivator Proteina-1) NF-B * (Nuklearni faktor B)

Proliferacija Apoptoza/Smrt

Inflamacija Kontrola elijskog ciklusa

Znaaj elijskih signala u razvoju proliferativnih bolesti kao to je kancer ili fibroza

elijski signali

(In)aktivacija genske transkripcije Bioloki efekat

elijska proliferacija elijska transformacija elijska smrt/apoptoza

Genski produkt
Protein Transkripcioni faktor

bolest

NF-B (nuklearni faktor B)

Geni koje NF B aktivira kodiraju sintezu

proteina koji neposredno, ili putem posrednika, uestvuju u lokalnoj inflamatornoj reakciji i optoj reakciji organizma na oteenje
[ Aktivacija NF B je centralni dogaaj u aktivaciji endotelnih elija i vodi poveanoj ekspresiji adhezivnih molekula i adheziji leukocita za endotel (aktivacijom leukocita oslobaa se velika koliina slobodnih radikala)]

NF-kB (nuklearni faktor kB)

Transkripcioni faktor NF-kB se nalazi u citoplazmi

razliitih elija vezan za inhibicijski molekul I-kB

Aktivacijske poruke (IL-1, TNF-a, H2O2, virusi, LPS

bakterija) podstiu odvajanje I-kB, a nakon toga oslobodjeni NF kB putuje u jedro i vezuje se za pobudvae gena koje aktivira (kortizol potiskuje aktivnost NF kB )

ISHEMIJA I HIPOKSIJA

Reverzibilno oteenje Biohemijske promene

anaerobna glikoliza smanjenje glikogena akumulacija laktata akumulacija neorganskih fosfata pH intracelularno

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
Reverzibilno oteenje Morfoloke promene Odvajanje ribozoma sinteza proteina Pogoranje funkcije mitohondrija permeabilnost membrane Razgradnja citoskeleta gubitak mikrovila stvaranje evaginacija elijske membrane

ISHEMIJA I HIPOKSIJA
Reverzibilno oteenje Morfoloke promene
Bubrenje mitohondrija, endoplazminog retikuluma i cele elije

Morfoloke promene
Oteenje elije - morfoloki
Hidropsne promene (reverzibilno oteenje elije) Masne promene (reverzibilno oteenje elije) i Nekroza (ireverzibilno oteenje elije) Apoptoza (ireverzibilno oteenje elije)

Morfoloke promene
Hidropsne promene Masne promene
Teko se uoavaju svetlosnim mikrosk. Sitne vakuole u citoplazmi Akumulacija TG u elijama (srce, jetra, miii..) Uzroci: alkohol, gojaznost, DM, anoksija, toksini, proteinska malnutricija

Uzroci masnih promena

ulazak masnih kiselina u jetru (gladovanje) poveana sinteza masnih kiselina (alkohol) oksidacija masnih kiselina (anoksija, alkohol) sinteza apoproteina (CCl4, proteinska malnutricija)

ISHEMIJA i HIPOKSIJA
Ireverzibilno oteenje
Morfoloke promene
Mitohondrijske promene izraena vakuolizacija amorfna, kalcijumom-bogata zgusnua Izraena oteenja plazma membrane
Prominentno bubrenje lizozoma koje vodi njihovoj rupturi i curenju degradativnih enzima (aktivacija kiselih hidrolaza zbog intracelularnog pH, sa degradacijom elijskih komponenti) Promene u jedru (kondenzacija piknoza i fragmentacija karioreksa, ili razgradnja - karioliza)

elijska smrt

ISHEMIJA i HIPOKSIJA

Ireverzibilno oteenja

Kontinualni gubitak elijskih proteina, enzima, koenzima, RNK i dr. metabolita Curenje enzima merljivo u serumu dijagnostiki znaaj
*iz elija sranog miia oslobadja se CK i troponin * iz elija sranog miia i jetre oslobadja se AST (SGOT) *iz elija jetre se oslobadja ALT (SGPT)
** AST i ALT - aminotransferaze

INFARKT MIOKARDA
> ENZIMI SRCA
CPK - kreatin fosfokinaza = 4-8 h posle IM, max. 1224 h, vraa se na normalu za 3-4 dana AST - asparat transaminaza poveanje8-12 hposle IM, max. 18-36 h, vraa se na normalu za 3-4 dana LDH - laktat dehidrogenaza = 8-24 h posle IM, max. 3-6 dana, vraa se na normalu 8-14 dana Troponin: proteinski marker za ranu detekciju IM

ISHEMIJA i HIPOKSIJA

Mehanizmi ireverzibilnog oteenja

Fenomeni koji karakteriu ireverzibilnost

Nesposobnost obnavljanja funkcije

mitohondrija

Duboki poremeaji funkcije plazma

membrane (jedan od glavnih faktora)

Mitohondrije

su energetske fabrike eukariotskih elija. Imaju dve membrane - spoljanju i unutranju

koja je nabrana tako da formira kriste.

Enzimi koju uestvuju u ciklusu limunske

kiseline (Krebsov ciklus ili TCA ciklus) su smeteni u mitohondrijama

Ovi enzimi uestvuju u degradaciji razgradnih produkata proteina, eera i masti do CO2 i H2O, pri emu se osobadjaju visoko-energizovani elektroni koji se prenose na proteine respiratornog lanca lokalizovani na unutranjoj membrani, gde se njihova energija prenosi na ATP (poslednje 2 fosfatne grupe ATP-a su vezane za ostatak molekule specijalnim energijom bogatim hemijskim vezama energija pohranjena u ovim vezama oslobaa se njihovom razgradnjom za elijke potrebe, kao to je kretanje, izbacivanje soli, ingestija nutrijenata itd.). Ovaj proces je aeroban zahteva kiseonik Kiseonik je potreban da primi elektrone koji su preneti na respiratorni lanac Elektroni se kombinuju sa kiseonikom (O2) i protonima (H+) stvarajui vodu

Mitohondrija

Mitohondrije

Ako nema kiseonika elija stvara ATP iz

glukoze anaerobnim putem Ovaj process je znatno manje efikasan nego aerobna glikoliza i njegov krajnji produkt mlena kiselina moe da bude tetna po elije. (U trkaa na duge staze mogu da se jave grevi u miiima zbog nedovoljnog snabdevanja kiseonikom i stvaranja velikih koliina mlene kiseline)

Plazma membrana
(dvoslojna, izgradjena od fosfolipida lipida koji
ine njen unutranji deo i koji su povezani sa negativno naelektrisanim fosfatnim grupama koje su okrenute ka spoljanjoj sredini i unutranjosti elije)

Plazma membrana
Okruuje i titi eliju i kontrolie njenu unutranjost tako to: 1) kontrolie ulazak vode, soli i nutritienata i

2) interreaguje sa spoljanjom sredinom

posredstvom elijskih receptora.

Plazma membrana
Proteini su uronjeni u fosfolipidni dvosloj
plazma membrane. Ovi proteini imaju obino jedan eksterni domen, transmembranski domen, i jedan citoplazmatski domen. Ovi proteini slue kao most izmedju unutranjosti elije i spoljanje sredine.

Neki od ovih proteina su receptori, koji vezuju specifine substance iz spoljanje sredine ligande (receptor i ligand odgovaraju jedan drugom kao brava i klju i kada se ligand vee za receptor emituje se signal u unutranjost elije koji moe da uzrokuje nastanak promena u eliji omoguavajui joj da se adaptira na promene u okruenju). Neki od ovih proteina slue kao adhezivni molekuli, posredstvom kojih se meusobno povezuju elije (npr., epitelne elije) ili se elije vezuju za proteine bazalne membrane (epitelne elije) ili strome (mezenhimske elije).

ISHEMIJA i HIPOKSIJA

Mehanizam ireverzibilnog oteenja

Potencijalni uzroci oteenja membrane Progresivan gubitak fosfolipida elijske
membrane aktivacija fosfolipaza redukovana sinteza fosfolipida

ISHEMIJA i HIPOKSIJA
Mehanizmi ireverzibilnog oteenja
Potencialni uzroci oteenja membrane citoskeletne abnormalnosti
aktivacija proteaza bubrenje elije

toksini kiseonini radikali

ISHEMIJA i HIPOKSIJA
Mehanizmi ireverzibilnog oteenja
Potencijalni uzroci oteenja membrane

Razgradni produkti lipida (nastali degradacijom

fosfolipida) imaju detergentni efekat na membranu

Masivni influks Ca++

Mehanizmi oteenja elije

SLOBODNI RADIKALI KAO MEDIJATORI OTEENJA ELIJE

Reaktivni kiseonini radikali

- Superoksid - Vodonik peroksid

O2H2O2

- Hidroksilni radikal

OH -

 Radikali takodje poznati kao SLOBODNI

RADIKALI su atomi od kojih jedan sadri 1

nesparen elektron u spoljanjoj orbiti, tako da je ovakva konfiguracija izrazito nestabilna, pa brzo reaguje sa drugim molekulima ili radikalima u cilju uspostavljanja stabilne konfiguracije od 4 para elektrona u spoljanjoj orbiti

-Slobodni radikali:
-proliferacija elije -ekspresija gena -ubijanje elije

- SLOBODNI RADIKALI I AZOT MONOKSID KAO FIZIOLOKI MODULATORI FUNKCIJA MITOHONDRIJA - U VEIM KOLIINAMA DELUJU TOKSINO

Slobodni radikali (H2O2, OH-, O2-) i azot monoksid (NO)

deluji kao fizioloki modulatori nekih funkcija mitohondrija, a takoe moe dovesti do oteenja mitohondrija. Vodonik peroksid, koji nastaje u mitohondrijama reakcijom enzima superoksid dizmutaze, uzrokuje oksidaciju mitohondrijalnih nukleotida, stimuliui oslobaanje Ca++ iz mitohondrija. Vodonik peroksid doprinosi odravanju ravnotee Ca++ u eliji.

Stimulacija

produkcije slobodnih radikala poveano oslobaanje Ca++ iz mitohondrija nekroza i apoptoza elije.

SLOBODNI RADIKALI KAO MEDIJATORI OTEENJA ELIJE

Slobodni radikali uestvuju u:

Ubijanju mikroba u fagocitima Hemijskom i radijacijskom oteenju Toksinom delovanju kiseonika i drugih gasova Starenju elije Inflamatornom oteenju Makrofagnoj destrukciji tumora Drugim

SLOBODNI RADIKALI

imaju i neke bitne uloge u eliji

Na primer:
U elijama tireoidne lezde H2O2 je neophodan da vee atome joda za tireoglobulin u sklopu sinteze tiroksina Makrofage i neutrofili stvaraju ROS kako bi ubile neke tipove bakterija koje unose fagocitozom: *Bakterija uneta u ove elije fagocitozom nalazi se u fagozomu *Fagozom sa bakterijom se spaja sa lizozomom

*Subjedinice enzima NADPH oksidaze se povezuju u membrani lizozoma ime nastaje aktivni enzim koji katalizuje sintezu O2 .
(NADPH 2 e- + 2O2 -> NADP+ + H+ + 2 O2 .) *Ova aktivnost uzrokuje veliku potronju kiseonika, - respiratorna eksplozija (engl. "respiratory burst")

*SOD konvertuje O2 . u H2O2, koji ubija bakterije (sem onih koje produkuju dovoljno katalaze da se zatite).

 Neutrofili (ne makrofagi) takodje ubijaju fagocitovane

bakterije, ali uz uee enzima mijeloperoksidaze koji katalizuje reakciju izmedju H2O2 (nastalog iz O2 .) i hlorida kojom nastaje jak antiseptik hipohloritni jon (OCl).

H2O2 + Cl -> HOCl (hipohlorna kiselina) + OH

HOCl -> H+ + OCl

Hronina Granulomatozna bolest

Redak genetski poremeaj (uzrokovan defektom gena na

X hromozomu koji kodira jednu subjedinicu NADPH oksidaze, tako da mukarci oboljevaju, a ene su uglavnom prenosioci) koji pokazuje znaaj ROS-a u zatiti od mnogih tipova bakterijskih infekcija.

Osobe sa ovim oboljenjem teko se oslobadjaju

bakterijskih infekcija, posebno onih izazvanih bakterijama (Saphylococci, Salmonella, E. coli, Mycobacteria) koje produkuju katalazu, tako da esto dolazi do formiranja perzistentne nakupine inficiranih elija - granuloma.

Oksidativni stres
Oksidativni stres je oteenje strukture i funkcije elije slobodnim radikalima.

Smanjenje cinka, poveanje bakra i smanjenje

antioksidanasa. Mozak i GIT su naroito osetljivi na oksidativni stres.

Oksidativni stres i neurodegeneracija

Alzheimer-ova bolest, Parkinson-ova

bolest i druge neurodegenerativne bolesti su uzrokovane oksidativnim stresom.

IZVORI SLOBODNIH RADIKALA I OTEENJE ELIJE

= oksidativni stres

elijski slobodni radikali

SLOBODNI RADIKALI

Izvori slobodnih radikala

Neizbeni produkti elijskog disanja (neki elektroni pri prelasku na respiratorni lanac iscure sa glavnog puta (specijalno oni koji se prenose ubikvinonom) i odlaze direktno da redukuju molekule kiseonika u superoksidni anjon Nepotpuna redukcija kiseonika (ovome pogoduju hipoksija i hiperoksija)

- Reakcije katalizirane enzimima (ksantin-oksidaza, NADPH oksidaza u neutrofilima i makrofagama i mijeloperoksidaza u neutrofilima) metalima (Fentonova reakcija) - Metabolizam Egzogenih molekula (CCl4 konverzija u CCl3). ) Endogenih molekula (sinteza prostaglandina, aktivnost citohroma P-450) - Radioloza vode u OH i H.

MEHANIZMI OTEENJA ELIJE SLOBODNIM RADIKALIMA

ANTIOKSIDANTNI MEHANIZMI ELIJE

Glutatation Glutathione

Glutathione Glutation

Glutation

Cytoplasm Citoplazma

Glutation Glutathion

Glutathione

Glutation

OKSIDATIVNI STRES I ANTIOKSIDANSNA ODBRANA

OKSIDATIVNI STRES
HIDROKSILNI RADIKAL VODONIK PEROKSID SUPEROKSID ONOOGSSG LOONO-

ANTIOKSIDANSNA ODBRANA
SUPEROXIDE DISMUTASE GSH PEROKSIDAZA GSH REDUKTAZA VITAMIN E VITAMIN C LIPOINA KIS GSTS GSH

OKSIDATIVNI STRES

ANTIOKSIDANSNA ODB.
SUPEROXIDE DISMUTASE GSH PEROKSIDAZA GSH REDUKTAZA VITAMIN E VITAMIN C LIPOINA KIS GSTS GSH

HIDROKSILNI RADIKAL VODONIK PEROKSID SUPEROKSID ONOOGSSG LOONO-

SMRT ELIJE

Reaktivni oblici kiseonika

Oteenje elije:
- Lipidna peroksidacija membrane

- Oteenje DNA
- Oteenje proteinskih struktura

OXIDATIVNI STRES: VIAK SLOBODNIH RADIKALA

Reaktivni oblici kiseonika (ROS) 1O OH O H 2 O2 2 2
Oteenje proteina
(enzimi DNA reparacije, kaspaze)

Reaktivn oblici azota (RNS) NO ONOO N2O3

Oteenje DNA i mutacija

Nitrozamini/Deaminacija 8-nitrogvanin S-nitrozotiol

NFB AP-1 preivljavanje MDA

(malondialdehid)

Lipidna peroksidacija Arahidonska kiselina

Eikosanoidi
elijska proliferacija

4HNE
(4-hidroksinonenal)

Kancer

Oksidativni stres i transkripcioni faktori

STIMULUS (IL2,TNF,) (Ca2+ ; NO)

MEMBRANA
Inaktivni NF-B Aktivni NF-B (TF) CITOPLAZMA

NUKLEUS REAKTIVNE KISEONINE VRSTE (O-2, H2O2) Genska aktivacija

OTEENJE ELIJE

Infekcija i hronina inflamacija Faktori okoline

Genetski faktori

Ishrana

Oksidativni stres
Kancer

ANTIOKSIDANSI I PROOKSIDANSI U MALIGNIM BOLESTIMA

Magnezijum superoksid dizmutaza
u veini kancera Cu/Zn superoksid dizmutaza Katalaza Glutation peroksidaza-1 Ciklooksigenaza-2 Prooksidansi Azot monoksid-2
Antioksidansi

Prooksidantno stanje je karakteristika maligniteta Veina kancera slabo metaboliu vodonik peroksid

SLOBODNI RADIKALI KAO MEDIJATORI OTEENJA ELIJE

Reaktivni oblici kiseonika (ROS)

Molekuli kao H2O2 (5) Joni kao hipohloridni jon (6) Radikali kao hidroksilni radikal (3) najreaktivniji Superoksidni anjon koji je jon i radikal (2)

SLOBODNI RADIKALI

Mehanizmi oteenja slobodnim radikalima

Lipidna peroksidacija membrane ( permeabilnosti)
Dvostruke veze u polinezasienim lipidima

CCl4

CCl3.
mikrozomne polienolske masne kiseline Oslobadjanje produkata lipidne peroksidacije Oteenje plazma membrane Permeabilnosti za Na+, H20, Ca2+

Lipidni radikali
Oteenje membrane GER Odvajanje polizoma Smanjena sinteza apoproteina MASNA JETRA + 02 LIPIDNA PEROKSIDACIJA (autokatalitiko irenje)

elijski edem Masivni influks Ca2+

INAKTIVACIJA MITOHONDRIJA, ENZIMA DENATURACIJA PROTEINA

Indirektno oteenje elije toksinima

Dva primera ovog tipa oteenja su hepatotoksini CCL4 and acetaminofen Metabolizam - P450 sistem oksidaza endoplazmatskog retikuluma
Lipidna peroksidacija fosfolipida membrane

Indirektno oteenje elije toksinima

Nastaje kao rezultat formiranja slobodnih radikala u toku metabolizma toksina

CCl4
Acetaminofen

CCl3
O2

Normalna doza P450

NAPQI
(N-acetil-p-benzoquinoneimin)

Acetaminophen
5%

95%
Sulfat Glukuronid

Glutation
Glutation konjugat

Velike doze
NAPQI

P450

Acetaminofen
5%

95%
Sulfate zasienGlucuronide

(N-acetil-p-benzoquinoneimin)

Glutation

Kovalentno vezivanje sa makromolekulima Glutation konjugati Smrt elije

Acetaminofen

Izraena nekroza hepatocita

Lipidna peroksidacija membrane

Medju najznaajnije efekte slobodnih radikala ubrajaju se oni koji nastaju njihovim delovanjem na masne kiseline bonih lanaca lipida razliitih membrana elije, pre svega membrane mitohondrija ( direktno eksponirana O2. koji nastaje tokom elijskog disanja). Na slici je prikazan najverovatniji sled dogadjaja:

Hidroksilni radikal uklanja H atom sa 1 od C atoma ugljenika masne kiseline bonog lanca lipida (prikazan samo deo lanca) formirajui 1 molekul H2O2 i ostavljajui C atom sa 1 nesparenim elektronom (carbon-centred radical, crveno) koji moe da reaguje sa molekulom kiseonika (O2) formirajui peroksilni radikal, koji sad moe da ukrade 1 H atom iz oblinjeg lanca stvarajui tako 1 NOVI RADIKAL.

Lipidna peroksidacija membrane

Jedna od podmuklih karakteristika

slobodnih radikala je ta to oni interreaguju sa drugim molekulima da bi postigli stabilnu konfiguraciju elektrona i tom prilikom konvertuju taj target molekul u radikal. Tako zapoinje lanana reakcija koja se propagira sve dok se nesretnu dva radikala, koja dajui po jedan elektron oforme kovalentnu vezu kojom se povezuju.

SLOBODNI RADIKALI KAO

Mehanizam oteenja slobodnim
radikalima
Lezije DNK( sinteza proteina) Reakcije sa timinom sa prekidima jednog
lanca ( sinteza proteina)

Slobodni radikali

Nestabilni, spontano degradiraju

Degradaciju ubrzavaju

superoksid dismutaza (konvertuje 2 O2.- u molekul O2 i H2O2)

katalaza (konvertuje H2O2 O2 + H2O) 2H2O2 -> 2H2O + O2

ANTIOKSIDANSI
1.ELIJSKA PROLIFERACIJA (fosforilacija proteina, transkripcionih faktora) 2.IENJE VIKA SLOBODNIH RADIKALA (oslobaanje metalnih jona) 3.ZATITA ADAPTACIONIH MEHANIZAMA NA OKSIDATIVNO OTEENJE 4.INHIBICIJA APOPTOZE

Antioksidansi
Uklanjaju slobodne radikale (vitamin C, E, flavonoidi, fenoli, karotenoid, mokrana kiselina, koenzim Q, tiolne molekule: cistein, cistamin, metionin, glutation, ubikvinon)

Blokiraju stvaranje slobodnih radikala (ceruloplazmin, feritin)

* I neke egzogene molekule mogu u eliji delovati kao antioksidansi (deferoksamin)

Funkcionalne posledice smanjenja GSH/GSSG i poveanje oksidativnog stresa Smanjena sposobnost detoksik. toksina i tekih metala:
Neurotoksinost; Imunotoksinost

Oksidacija aktivnih mesta cisteina (-SH grupe) u enzimima; oteenje strukture/funkcije:

Abnormalan metabolizam metionina; oteenje membranskih signala

Smanjenje sinteze GSH u jetri: redukcija prenosa cisteina do mozga:

Redukcija astroglialne/neuronalne sinteze GSH: poveanje osetljivosti na teke metale; Neurotoksinost

Oteen integritet crevnog epitela:

Poveana propustljivost mukozne membrane; malapsorpcija

Oteena subpopulacija T-elija:

Smanjenje Th1:Poveanje Th2; autoimunitet; inflamacija creva

Antioksidansi
I.Enzimi
naziv SOD (Superoksid dizmutaza) KATALAZA Deluju protiv Super oksida Prisutni u Citosolu mitohondriji H 2 O2 Krvi, kostnoj sri, memb. bubreg, jetra

GP(Glutation peroksidaza)

H2 O2, lipidne Lipidne membrane, peroksidacije Hemoglobin i ertrociti

Mokrana kiselina
Smatra se da je visok nivo mokrane kiseline
odgovoran za dug ivot nekih reptila i ptica

ovek takodje izluuje mokranu kiselinu (nastaje u

peroksizomima kao reziltat metabolizma nukleinskih kiselina, a ne proteina).

 Peroksizomi su veliine lizozoma (0.51.5 m),

i slino lizozomima, obavijeni jednoslojnom membranom. (Slini su lizozomima jer su bogati enzimima). Za razliku od lizozoma koji nastaju od Godi aparata, peroksizom nastaju od endoplazmatskog retikuluma. citosolu. Svaki protein sadri jedan peroxisomal targeting signal (PTS) kojim se vezuje za receptorni molekul koji obezbedjuje ulazak proteina u peroksizom, a potom se vraa po novi protein. Dva PTS su identifikovana: 9-amino kiselinska sekvenca na N-terminalnom delu proteina i tripeptid na C-terminalnom delu. Svaki od ova dva PTS ima svoj receptor.

Enzimi i proteini peroksizoma se sintetiu u

Funkcija peroksizoma u elijama jetre oveka su:

1. Razgradnja (oksidacijom) vika masnih kiselina. 2. Razgradnja H2O2, potencijalno opasnog produkta oksidacije masnih kiselina. 3.Uloga u sintezi holesterola (jedan od enzima koji je ukljuen je HMG-CoA reduktaza, target lekova za sniavanje nivoa holesterola - statina 4. Uloga u sintezi unih soli 5. Uloga u sintezi lipida koji se koriste za sintezu mijelina 6. Uloga u razgradnji vika purina (AMP, GMP) do mokrane kiseline

O2

Mitohondrije P-450 oksidaze Enzimi respiratornog lanca ER Citosolni enzimi

Peroksizomi
Oksidaze

NADPH oksidaze
Cu 2+/Fe 2+

O2.

Cu 3+/Fe 3+

O2.Lipidna peroksidacija
Oteenje proteina Oteenje DNK

Superoksid

Fentonova reakcija

dismutaza

H 2O 2

2GHS

OH. + OH- H2O

Glutation Glutation Katalaza peroksidaza reduktaza H 2O H 2O GSSG

ULOGA GVOA
Slobodni joni gvoa (Fe3+) uestvuju u oteenju elija redukcijom kiseoninih radikala Fe3+ je superoksid anjonom ( O 2 ) redukovano u fero jone (Fe2+)
.

ULOGA GVOA
Vodonik peroksid ( H2O2 ) zatim reaguje sa Fe2+ - produkcija . hidroksi radikala ( OH )
Ova reakcija se naziva Fenton-ova reakcija

SLOBODNI RADIKALI KAO MEDIJATORI OTEENJA ELIJE

BOLESTI U IJEM NASTANKU UESTVUJU: Promene u starenju Ateroskleroza Modani poremeaji (Alchajmerova bolest)

Kancer
Srana miopatija Hronini glomerulonefritis

Dijabetes
Oni poremeaji (katarakta)

SLOBODNI RADIKALI KAO MEDIJATORI OTEENJA ELIJE

BOLESTI U IJEM NASTANKU UESTVUJU: Inflamatorne bolesti Plune bolesti (emfizem) Kone promene (izazvane sunanjem) Nutricioni deficiti Radijacione povrede Reperfuzioni sindrom Toksina stanja

Intraelijske akumulacije
Lipida Proteina Glikogena Pigmenata Kalcijuma

Lipidi
Masne promene se najee zapaaju u jetri koja je glavni organ za metabolizam masti, a takoe masne promene se deavaju u srcu, miiima i bubregu

Masne promene

Postoje 4 glavna mehanizma akumulacije masti (triglicerida) u elijama

Taloenje masti

1
Pveana periferna mobilizacija slobodnih masnih kiselina i njihovo preuzimanje u elije Diabetes Mellitus

Taloenje masti

2
Poveano pretvaranje masnih kiselina u trigliceride

Alkohol

Taloenje masti

3
Smanjena oksidacija triglicerida do acetil-CoA

Hipoksija Alkohol

Taloenje masti

4
Deficijencija apoproteina Genetike bolesti

Proteinska malnutricija

Masne promene
Najznaajniji uzrok masnih promena u jetri je konzumiranje alkohola

Masne promene
Alkoholna jetra
mast

Mallory telaca

MASNE PROMENE
Masna jetra- steatoza

Glikogen
Preterano taloenje glikogena u eliji zbog poremeaja metabolizma glukoze ili glikogena -

glikogenoze

Pigmenti
Pigmenti su obojene supstance koje mogu biti normalni sastav elije ili se nagomilavaju u elijama u raznim poremeajima. Mogu biti endogeni i egzogeni

Ugljenik
Akumulacija u pluima i limfnim vorovima - antrakoza

Antrakoza
-limfni vor-

Antrakoza

Depoziti ugljenika u pluima

Lipofuscin
Takoe poznat kao lipohrom ili pigment starenja
Nastaje procesom lipidne peroksidacije polunezasienih masti subcelularnih membrana

Lipofuscin
Lipofuscin ne dovodi do oteenja funkcije elije.

Lipofuscin znak oteenja slobodnim radikalima i lipidna peroksidacija

Lipofuscin
Izraeno nagomilavanje lipofuscina
-u srcu i jetri starijih pacijenata -u tekoj malnutriciji -u malignoj kaheksiji.

Braon atrofija organa

Lipofuscin
jetra

Hemosiderin
Hemosiderin u renalnim tubulima

Hemosideroza
Depoziti hemosiderina u elijama zbog poveane koliine gvoa

Hemosiderin u pluima

Hemosiderin u jetri

Hemohromatoza
Ekstremna akumulacija gvoa hemohromatoza sa oteenjem jetre, pankreasa i drugih organa

Bilirubin
Normalni pigment ui, nastaje u metabolizmu hemoglobina. utica je kliniki poremeaj nastao zbog vika bilirubina u elijama i tkivima

Bilirubin - pigment

Kalcifikacija
Patoloka kalcifikacija-nenormalno taloenje soli kalcijuma, zajedno sa manjim koliinama gvoa, magnezijuma i drugih
Dva oblika patoloke kalcifikacije -Distrofina -Metastatska

Distrofina kalcifikacija
Nastaje uprkos normalnih vrednosti kalcijuma u serumu i normalnog metabolizma kalcijuma

Distrofina kalcifikacija
Mada moe biti znak ranijeg oteenja elije, esto je uzrok organske disfunkcije.

- Kalcifikacija valvula

- Ateroskleroza

Metastatska kalcifikacija

Taloenje kalcijuma u tkivima u uslovima hiperkalcijemije.

Kalcifikacija

Metastatska kalcifikacija plua

Distrofina kalcifikacija eluca

OBLICI I MORFOLOGIJA ELIJSKOG OTEENJA

OTEENJE ELIJE
Reverzibilno
-Bubrenje elije
(hidropsne promene) -Masne promene

-Ireverzibilno
- Apoptoza
- Nekroza

 Reverzibilno oteenje
Bubrenje elije (hidropsne promene, vakuolna degeneracija) najranije promene Bledilo organa, teine (makroskopski) Male, iste vakuole u citoplazmi (mikroskopski)

Bubrenje elije
Normalni hepatociti

Otok hepatocita

Bubrenje elije

 Reverzibilno oteenje
Bubrenje elije ultrastrukturne promene Evaginacije plasma membrane, gubitak jasnih
granica, distorzija mikrovila Bubrenje mitohondrija, pojava amorfnih zgusnua bogatih fosfolipidima

 Reverzibilne promene
Bubrenje elije -ultrastrukturne promene dilatacija endoplazminog retikuluma sa

disocijacijom polizoma disagregacija granularnih i fibrilarnih elemenata nukleusa

SMRT ELIJE

Nekroza Apoptoza

Nekroza
Enzimska digestija elije i denaturacija proteina

Nekroza
Uzroci: fiziki, hemilski, bioloki faktori, ishemija/hipoksija Biohemijske promene: denaturacija proteina, enzimska liza elije Morfoloke promene: citoplazmatski edem, edem

mitohondrija,intracitoplazmatske inkluzije denaturisanih proteina,promene u jedru (karioliza, karioreksa i kariopiknoza) Nekroza-enzimska digestija elije i denaturacija proteina-Smrt elije elije podleu: likvefakciji, koagulaciji, infarkciji, kazeoznoj nekrozi elijski sadraj se osobaa i uklanja enzimskom razgradnjom i fagocitozom ili ukoliko se ne uklone nastaje distrofina kalcifikacija (vezivanje Ca2+). Zapaljenska reakcija okolnog tkiva

Nekroza

Jedro je malo, piknoza,

Nekroza

karioreksa

Nekroza

? ? ?

karioliza

Karioliza

Nekroza
Piknoza Karioliza

Normalna elija

Karioreksa

APOPTOZA
visoko organizovani oblik elijske smrti (programirana

elijska smrt) znaajnu ulogu u razvoju, homeostazi, embrionalnom razvoju, sinaptogenezi, imunskom odgovoru...

Apoptoza: malo apoptoze kancer i autoimunske bolesti;mnogo apoptoze - neurodegeneracija (Alzheimers disease)
Apoptoza moe biti pokrenuta stresom - oksidansi (slobodni radikali), faktori koji oteuju DNA (UV, jonizujui zraci), lekovi...

APOPTOZA
- Apoptoza

je aktivan proces - genska transkripcija i de novo sinteza proteina) - Smanjenje zapremine elije i jedra. - Fragmentacija apoptotska tela - Za razliku od nekroze, apoptozu ne prati inflamacija okolnog tkiva - Biohemijske promene: smanjenje vode u eliji, razlaganje ledarmog materijala endonukleazama, aktivacija kaspaza-razgradnja citoskeleta, proteina - Morfoloke promene: Smanjenje zapremine elije, kondenzacija citoplazme, hromatina, fragmentacija, apoptotska tela

APOPTOZA

Programirana smrt elije

Nabiranje membrane Normalna elija Kolaps elije Kondenzacija hromatina Formiranje apoptotskih tela
Kolaps jedra Kontinuirana invaginacija

Liza apoptotskih tela

STADIJUMI APOPTOZE
1. Stadijum inicijacije (aktivacija apoptoze)

- Vezivanjem molekula-liganda za receptore na membrani elije ili jedra (TNF-a, FasL) - Nedostatak -faktora rasta - faktori rasta neurona, -hormona - estrogena, progesterona -citokina -IL-2 i dr - Delovanje etiolokih faktora (slobodni radikali, jonizujue zraenje, ishemija/hipoksija itd.) nedovoljno oteenje elije da nastane nekroza nekrozu

2. Stadijum kontrole i integracije

-Spoljanji put (ekstrizini put)
Apoptoza indukovana Fas-FasL interakcijom Apoptoza indukovana aktivacijom TNF receptora

Apoptoza indukovana citotoksinim T-Limfocitima

-Unutranji put (intrizini put)

Apoptoza indukovana odsustvom faktora rasta Indukcija apoptoze oteenjem DNK

3. Izvrni stadijum 4. Stadijum uklanjanja mrtvih elija

DOGAAJI U APOPTOZI
Recaptor-ligand interakcija
Nedostatak faktora rasta ili hormona Fas-Fas ligand TNF-TNF receptor

Oteenje
Radijacija Toksini Slobodni radikali
Mitohondrija

Inicijacija kaspaza

Proteinski adapter sa domenima smrti Egzekucija kaspaza

Citotoksine T elije

DNA

p53
Aktivacija endonukleaza

Granzim B

Katabolizam citoskeleta

Ligandi za fagocitozu elijskih receptora

Receptori smrti i putevi apoptoze elije

spoljanji
TNFa Fas L Fas/CD95

Unutranji
el. stres: oksidansi
ROS

TNFR1

Mitohon.
ROS/NO GSH/GSSG oteenje DNA

domeni smrti Kaspaza-8 Efektor kaspaze (kaspaza-3)

Mitohondrija Cyt c

MPT Bax/BcL2 Apaf-1 Cyt c Apoptozomi Prokaspaza-9

Kaspaza-9

APOPTOZA

Mitohondrija i apoptoza
Mitohondrija je kljuna u kontroli ivota i smrti elije. Kako mitohondrija ubija eliju ? Tri osnovna mehanizma:
1. Oteenje transporta elektrona (na mestu citohroma c ), oksidativna fosforilacija i ATP produkcija: koliina ATP je kljuni faktor koji odreuje da li e elija podlei apoptozi ili nekrozi

2. Poremeaj elijskog redukcija-oksidacija (redox)

potencijala (poveano stvaranje slobodnih radikala) 3. Oslobaanje proteina koji pokreu aktivaciju kaspaza (familiju proteaza)

Mitohondrijalna aktivacija kaspaza

Pokretai (triggers) elijske smrti
Oksidansi, Ca++ Otok matriksa, ruptura spoljne memb.
Otvar. kanala, spoljna memb. intaktna

Inaktivni Apaf-1
Aktivni Apaf-1
Citohrom c Citohrom c i drugi akt. kaspaza

ATP, ROS

Nekroza

Kaspaza 9 Aktiv. kaspaza

Apoptoza

3. Izvrni stadijum
- ukljuena je familija kaspaza koje se u eliji nalaze u neaktivnom obliku, a kada se aktiviraju kaskadni proces-nastaje fragmentacija proteina citoskeleta i jedra i fragmentacija hromatina -apoptotska tela - fragmenti citoskeleta obuhvataju delovi citoplazme

4. Stadijum uklanjanja mrtvih elija Fagocitoza apoptotskih tela (makrofagi...), ali bez oslobaanja enzima i respiratornog praska, nema inflamacije

Apoptoza
Mitohondrije i lizozomi ostaju intaktni Odravanje strukture i funkcije plazma membrane

Nekroza
Otok mitohondrija

Ruptura plazma
membrane

Pov. oslobaanje Ca++ intracelularno Kondenzacija hromatina Aktivacija endonukleaza Degradacija DNA

Oslobaanje

citoplazmatskog sadraja ukljuujui proteolitike enzime

Hromatin pokazuje polja

kondenzacije Nukleus podlee kariolizi

Teorije starenja
Nagomilavanje tetnih i patolokih

reakcija dugotrajna izlaganja otrovnim hemikalijama i patogenim faktorima Genetski kontrolisani program u elijama Teorije
Genetski faktori i faktori sredine Oteenje elijskih kontrolnih mehanizama Degenerativne ekstracelularne promene nutricijenti i slobodni radikali

Teorije starenja