OPTI PRAVILNIK

O HIGIJENSKIM I TEHNIKIM ZATITNIM MERAMA PRI RADU

("Sl. list FNRJ", br. 16/47 i 36/50 i "Sl. glasnik RS", br. 42/91 - dr. zakon)

I OPTI PROPISI
lan 1
Higijenske i tehnike zatitne mere pri radu radnika, nametenika i slubenika u preduzeima odnosno
radnjama, nadletvima, ustanovama i organizacijama, gazdinstvima, kao i svuda gde postoji radni odnos
ureuju se po propisima ovog pravilnika.
Za ona preduzea i ostale delatnosti u kojima, s obzirom na specijalni karakter poslova koji se obavljaju,
postoji potreba za naroitim zatitnim merama, vae pored ovog pravilnika jo i posebni pravilnici.
Dunosti poslodavca
lan 2
Svaki poslodavac odnosno odgovorni rukovodilac obavezan je da sve zgrade, radionice, radilita, pogonski
ureaj, maine i sve druge naprave i zatitne mere tako uredi i u takvom stanju odrava, da zaposleni radnici i
nametenici budu zatieni od nesrenih sluajeva, profesionalnih i drugih bolesti koje su u vezi sa radom.
Ako zgrade, radionice, radilita, pogonski ureaji, maine i ostale naprave predstavljaju opasnost po ivot i
zdravlje zaposlenih lica iskljuie se od upotrebe.
lan 3
Izvod najvanijih taaka ovog pravilnika obavezan je svaki poslodavac objaviti na vidnom mestu po svim
odeljenjima, kao i sve posebne pravilnike koji se odnose na rad u njegovom preduzeu.
Isto tako, svaki poslodavac obavezan je objavljivati na vidnom mestu u pojedinim odeljenjima preduzea sva
uputstva, letke i ostali propagandni materijal, koji se izdaje u cilju zatite ivota i zdravlja zaposlenih lica.
lan 4
Svaki poslodavac obavezan je starati se da sva zaposlena lica upotrebljavaju sve propisane zatitne naprave i
sredstva, kao i da se pridravaju ovih propisa koji su u tom cilju doneseni.
lan 5
Svaki poslodavac obavezan je da omogui saradnju svih radnika, nametenika i slubenika na spreavanju
nesrenih sluajeva, profesionalnih i drugih bolesti u vezi sa radom. Obaveza je, dalje, da se stara da sva
zatitna sredstva i naprave budu stalno u ispravnom stanju i pri ruci, i u sluaju kvara da iste na vreme budu
opravljene, a dotrajale blagovremeno zamenjene novim.
lan 6
Kod nabavke novih maina, mainskih ureaja, aparata, vozila i sl. poslodavac je obavezan starati se da ista
budu snabdevena zatitnim napravama, u smislu postojeih propisa.
lan 7

Odgovorni rukovodioci duni su upoznati sva zaposlena lica sa svima opasnostima njihovog rada. Upozorenje
na te opasnosti treba istaknuti na vidnim mestima.
Opasni radovi mogu se poveriti samo pouzdanim i iskusnim licima koja su potpuno upoznata s opasnostima
takvih radova.
Ako se koji posao obavlja s ueem vie radnika, i ako je za sigurnost takvog rada potreban meusobni
sporazum tih radnika, rukovodstvo i nadzor nad takvim radovima mora imati jedno odreeno lice koje je
upoznato s opasnou toga posla.
Dunosti radnika
lan 8
Svako zaposleno lice obavezno je da se pridrava svih propisa, uputstava i odredaba koji se odnose na
spreavanje nesrenih sluajeva, profesionalnih i drugih bolesti u vezi sa radom, kao i onih koji se odnose na
optu sigurnost radnika i njegove okoline.
Svaki rukovodilac odeljenja, kao i radnik kome bude dodeljen na rad koji drugi radnik u cilju pomaganja ili
obuke, duan je istog upoznati sa svim opasnostima svoga rada, a isto tako i sa sigurnosnim propisima koji se
odnose na njegov rad.
lan 9
Zaposlena lica koja su sklona ili boluju od nesvestice, padavice, greva miia, vrtoglavice, nagluvosti,
kratkovidosti, kile i ostalih slinih zdravstvenih nedostataka ne smeju se zapoljavati na onim radovima kod
kojih bi njihovi zdravstveni nedostaci i bolesti mogli pretstavljati opasnost kako za njih same tako i za njihovu
okolinu.
Zaposlena lica ovakve zdravstvene nedostatke odnosno bolesti, ukoliko iste nisu lako uoljive, duna su u
svakom pojedinom sluaju prijaviti poslodavcu pre stupanja na posao.
Pregled radnika prilikom uposlenja
lan 10
Na radove kod kojih postoji mogunost profesionalnih i drugih oboljenja u vezi sa radom, mogu se zaposliti
samo lica koja nisu sklona takvim oboljenjima. U tu svrhu poslodavac je duan traiti da svi radnici, koje
zapoljava na takvim radovima, budu lekarski pregledani. Lica sklona tim oboljenjima iskljuie se sa takvih
radova. Lica koja su ve zaposlena na ovakvim radovima bie povremeno, a najmanje jedanput godinje,
lekarski pregledana.
Poslodavac je duan da vodi zaseban spisak lica koja su lekarski pregledana, sa podacima o njihovoj
sposobnosti za odnosne radove.
Osiguranje protiv poara
lan 11
Za gaenje poara i spasavanje lica ugroenih poarom moraju se predvideti potrebne mere.
Zgrade, naroito viespratne, moraju imati ureaje koji e omoguavati brz izlazak ljudstva ugroenog
poarom (izlazi za nudu sa posebnim stepenitem osiguranim od poara, lestve za spasavanje i sl.).

Izlazna vrata za vreme rada ne smeju biti zakljuana niti zakrena. Izlazi za sluaj opasnosti moraju biti
naroito oznaeni i tako izvedeni da se uvek mogu lako otvoriti. Pristup izlazima za sluaj opasnosti mora biti
uvek slobodan. Izlazna vrata za sluaj opasnosti moraju se otvarati u pravcu izlaza.
Sprave za gaenje poara, u koliini koja odgovara veliini preduzea, moraju biti uvek u pripravnosti i
moraju se uvek odravati u upotrebljivom stanju i uvati od smrzavanja. Povremeno treba vriti ispitivanje
ispravnosti sprava za gaenje poara.
Odreeni broj lica u preduzeu mora biti obuen u rukovanju spravama za gaenje poara. Sva zaposlena lica
u preduzeu moraju biti upoznata sa rukovanjem aparatima za uguivanje poara u zaetku.
Na mestima gde se za gaenje poara ne sme upotrebiti voda (gaenje ulja, elektromotora i sl.) moraju biti
pripremljena naroita sredstva za gaenje (pesak, aparati sa penom i sl.).
U cilju omoguavanja gaenja poara na elektromainskim postrojenjima treba obratiti naroitu panju na
nain iskljuivanja ureaja i elektrinih vodova.
Svako vee preduzee treba da izradi i na vidnom mestu istakne detaljna uputstva za sluaj poara.
U preduzeima, zavodima i ustanovama sluba za zatitu od poara mora biti organizovana prema posebnim
postojeim propisima.
Sigurnost kretanja pri radu
lan 12
Dvorita preduzea moraju biti poravnjena bez nepotrebnih kanala i jama. U sluaju da su pojedine jame ili
kanali potrebni radi pogonskih prilika, moraju biti ograeni sigurnim ogradama.
lan 13
Ako dvorite preduzea slui ujedno kao slagalite materijala, ovo mora biti tako pregledno i uredno sloeno
da ne ometa slobodno kretanje dvoritem i da ne predstavlja opasnost za zaposlena lica.
lan 14
Nou, za vreme rada, dvorita preduzea moraju biti osvetljena. Opasna mesta (privremene jame, kanali i sl.)
moraju biti nou naroito dobro osvetljenja odnosno oznaena crvenom svetiljkom.
lan 15
Ako u radnim prostorijama postoji kolosek, gornja povrina tranica mora biti u visini povrine poda.
Okretaljke za vagonete moraju biti tako osigurane, da se ne mogu okretati kada se preko njih prelazi.
lan 16
Radna mesta, prolazi i podovi moraju se odravati u ispravnom stanju. Radna mesta za vreme rada moraju biti
dovoljno osvetljena. Klizava i glatka mesta na podovima, ukoliko je mogue, treba uiniti hrapavim.
lan 17
Opasna mesta (gde su elektrini vodovi visokog napona, transformatorske stanice, stubovi i gole elektrine
ice sa naponom preko 48 V prema zemlji) moraju biti obeleeni vidnim oznakama (na pr. "opasno po ivot",
"visoki napon", "ne diraj" i t. sl.).

U prostorije sa elektrinim ureajima visokog napona dozvoljen je pristup samo odreenim strunim licima.
Ovakve prostorije moraju redovno biti zakljuane.
Prekidai za elektrino osvetljenje prostorija moraju se nalaziti odmah pokraj svakog ulaza u prostorije na
dohvat ruke.
lan 18
Glavni prolazi u svim radnim prostorijama treba da su iroki najmanje 1,5 m, a sporedni prolazi najmanje 1 m.
Svi prolazi i prometni putevi moraju biti slobodni od bilo kakvih prepreka ili naslaganog materijala koji bi
spreavao ili oteavao prolaz.
Zaposlena lica moraju upotrebljavati samo one ulaze odnosno izlaze i prometne puteve, koji su za njih
odreeni. Isto tako ne smeju bez izriitog naloga pretpostavljenoga prelaziti u druge radionice ili odeljenja u
kojima nemaju posla.
Zabranjeno je svako zadravanje kao i prolaz ispod dizalica koje nose teret.
lan 19
Sve galerije, platforme (podijumi), prelazne rampe, prelazi, mostovi i stepenice koji su vie od 1 m nad
zemljom, moraju imati vrste ograde i to tako, da gornja ivica (preka) bude u visini 1 m, a donji deo do
visine najmanje 0,20 m mora biti puno izveden.
Svi premoeni prelazi koji slue za prenos odnosno prevoz tereta, kao i utovarni mostovi, moraju biti
dovoljno iroki i jaki a prema potrebi i dovoljno poduprti, tako da kod prenoenja ili prevoenja tereta bude
iskljuena mogunost prevrtanja, ruenja odnosno veih ljuljanja (kolebanja). Ovakvi prelazi moraju biti tako
izraeni da deluju kao celina. Ako su prelazi odnosno mostovi sastavljeni od vie dasaka, iste moraju biti
vrsto povezane meusobno.
lan 20
Za dizanje i prenoenje tekih tereta moraju se upotrebiti odgovarajui ureaji za dizanje i prenoenje tereta.
lan 21
Stepenita od 5 i vie stepenica moraju biti bar sa jedne strane ograena sigurnom ogradom, a stepenita od 10
i vie stepenica moraju sa obe strane imati vrstu i sigurnu ogradu. Ograde stepenita moraju biti visoke
najmanje 1 m.
lan 22
Lestve koje se upotrebljavaju pri radu moraju biti tako sagraene da su sigurne protiv klizanja, preloma i
pada. Isto tako moraju biti osigurane od ljuljana i ugibanja.
Poprene preke na lestvama moraju biti usaene a ne samo prikovane.
Lestve koje slue za prilaenje rubu zidova, na podijume, otvorima u podovima, u jame, kanale i sl. moraju
prelaziti svoj gornji oslonac najmanje za 0,75 m, radi stabilnosti lestve i sigurnosti lica koje se njom slui.
lan 23
Otvori u podovima, otvori stepenita, svetlarnici, jame, okna, kanali itd. zatim velike posude i ostala opasna
udubljenja, kao i rezervoari koji sadre vrue, jetke i otrovne materije moraju biti ograene sigurnom

ogradom. Ovakva mesta, koja se zbog samog naina rada ne mogu ograditi, moraju biti dobro osvetljena, a na
opasnost treba upozoriti podesnim natpisom na vidnom mestu.
Pristup u tamne prostorije (mesta) i sl. dozvoljen je samo uz upotrebu svetla.
Krovovi i svetlarnici od obinog stakla, ako postoji mogunost da na njih padnu predmeti sa okolnih zgrada,
moraju biti zatieni jakom ianom mreom. Pristup i hodanje po ovakvim krovovima dozvoljen je samo uz
upotrebu podesnih podloga.
lan 24
Otvori u zidovima gornjih spratova, koji slue pri radovima, moraju, ako postoji opasnost pada, biti
snabdeveni prsobranom. Ako se ti prsobrani moraju za vreme rada dizati, treba u takvim sluajevima da sa
obe strane otvora budu privrene jake ruice.
Ako ovakvi otvori imaju vrata koja se otvaraju napolje, ta vrata moraju biti osigurana protiv ispadanja.
lan 25
Pokretna vrata moraju biti osigurana protiv ispadanja iz svog leita.
l. 26 do 32
(Prestalo da vai)
Rad sa lako zapaljivim i eksplozivnim materijama
lan 33
Zabranjeno je puenje, kao i svaki pristup sa otvorenim plamenom i upaljenim predmetima u prostorije u
kojima se nalaze lako zapaljivi predmeti, kao na pr. drvena strugotina, papir, seno, slama i sl. Ovu zabranu
treba pismeno istaknuti.
U prostorijama u kojima se obrauju ili smetaju lako zapaljivi predmeti (kao na pr. celuloid i sl.) ne sme se
loiti ni osvetljavati sa otvorenim plamenom, a niti zagrejavati sa peima i drugim napravama sa plamenom i
arenjem. Puenje u ovakvim prostorijama je zabranjeno. Ovu zabranu treba vidno istai.
Lako zapaljivi predmeti kao benzin, benzol, nafta, piritus, eter i sl., ne smeju se smetati u glavne centralne
magacine sa ostalim materijalom, ve odvojeno u zasebne prostorije koje su odeljene od radnih i stambenih
zgrada.
Nain smetaja lako zapaljivih i eksplozivnih materija regulisae se posebnim pravilnikom.
Radna mesta gde se radi sa vrlo opasnim zapaljivim i eksplozivnim predmetima treba da su podeljena na
elije sa pregradama od armiranog betona, kako bi se eventualna nesrea svela na to manju meru.
lan 34
Za prostorije u kojima se smetaju materije koje ve kod obine temperature razvijaju zapaljive ili
eksplozivne pare, gasove ili prainu u opasnoj koliini, kao i za susedne prostorije koje su sa navedenim u
povremenoj vezi, na pr. pomou vrata, prozora, otvora za kajieve, kanale itd., vae ovi propisi:
1) elektrine instalacije moraju odgovarati propisima koji se odnose na prostorije u kojima postoji opasnost
eksplozije;
2) vrata, prozori i podovi moraju biti od nesagorivog materijala;

3) unutranjost ovakvih prostorija sme se osvetljavati iskljuivo pomou elektrinih sijalica. Ovakve sijalice
za osvetljenje moraju biti zatiene zatitnim staklom i mreom koja onemoguava dodir gasova sa izvorom
svetlosti za sluaj da se sijalica razbije. Prekidai sijalica moraju se nalaziti izvan ovih prostorija. Ako se ove
prostorije osvetljavaju spolja sa otvorenim svetiljkama, prozori kroz koje ulazi svetlo moraju biti uzidani
odnosno hermetiki zatvoreni;
4) ako ovakvo osvetljenje nije mogue sprovesti ili ako se postojee osvetljenje pokvari, pristup u ovakve
prostorije dozvoljen je samo sa sigurnosnim svetiljkama. Sa drugim svetiljkama ili sa otvorenim plamenom
pristup je strogo zabranjen;
5) ovakve prostorije zabranjeno je zagrejavati peima i drugim napravama sa plamenom i arenjem;
6) zabranjeno je u takvim prostorijama upotrebljavati maine i alate koji svojom upotrebom mogu proizvesti
iskru. Pristup u ovakve prostorije zabranjen je takoe u obui potkovanoj ekserima ili slinim eleznim
predmetima koji mogu proizvesti iskru;
7) puenje u ovakvim prostorijama je strogo zabranjeno.
Sve navedene zabrane treba na ulazu u ovakve prostorije istaknuti sa vidnim natpisom.
lan 35
Pri radovima sa lako zapaljivim tenostima i materijama, kao na pr., sa benzinom, benzolom, eterom kao i pri
radovima na punjenju i ienju posuda sa tim tenostima kao i ostalim radovima sa istima, strogo je
zabranjeno puenje i upotreba otvorenog plamena i uarenih predmeta. Alat ili ureaj koji bi mogao proizvesti
iskru ne sme se pri tim radovima upotrebljavati.
Da bi se spreio poar kod punjenja i prerade etera, benzina, sumpornog ugljenika, acetona i sl., sve maine,
aparati, posude i cevi, kao i bave za prenos, moraju biti uzemljeni kako bi se spreilo njihovo eventualno
opasno punjenje elektricitetom.
lan 36
Gasne cevi u pogledu propustljivosti ne smeju se ispitivati sa otvorenim plamenom. U tu svrhu ima se
upotrebiti rastvor sapuna i vode (sapunica). Kod tog posla puenje je zabranjeno.
Osvetljavanje unutranjosti kotlova, balona, bavi, kanala itd. u kojima moe biti lako zapaljivih i
eksplozivnih gasova, moe se vriti jedino sa elektrinim svetiljkama koje odgovaraju sigurnosnim propisima
za tu svrhu.
lan 37
Ako se na posudama (bavama, rezervoarima i sl.), koje su sadravale lako zapaljive tenosti, eksplozivne
gasove i kiseline, vre radovi sa vatrom ili radovi kod kojih nastaje usijavanje odnosno iskre, te posude treba
prethodno dobro isprati i potpuno napuniti vodom, vodenom parom, duikom (azotom) ili ugljenikovim
dioksidom i t. sl. Ovakvi radovi smeju se poveriti samo iskusnim i strunim osobama koje su tano upoznate
sa svim opasnostima toga rada. Ako se posude, na kojima se preduzimaju takvi radovi sa plamenom, ne mogu
za vreme rada drati ispunjene vodom, vodenom parom, duikom (azotom) ili ugljenikovim dioksidom i sl.,
takvi se radovi sa plamenom ne smeju preduzimati.
lan 38
Zabranjeno je u radnim prostorijama svako gomilanje materijala i otpadaka koji su lako zapaljivi ili se sami
mogu zapaliti. Za njihov privremeni smetaj treba upotrebiti posudu od nesagorivog materijala sa
hermetikim poklopcem. Na svakoj posudi treba oznaiti ta sadri. Ove posude ne smeju se smetati u
prostorije gde ima zapaljivih materija.

lan 39
Na radovima, kod kojih usled prirode posla postoji opasnost da se zapale odela uposlenog osoblja, ne smeju se
upotrebljavati odela koja su masna od ulja, masti ili imaju na sebi lako zapaljivog materijala.
Rad sa otrovnim i jetkim materijama
lan 40
Lako zapaljive, eksplozivne, otrovne i jetke materije mogu se drati samo u podesnim posudama na sigurnim
mestima, zatvorene kljuem i pod nadzorom. Ovakve materije smeju se izdavati samo licima koja su upoznata
s opasnou koja preti od tih materija, a u koliinama koje su neophodno potrebne za redovno obavljanje
posla.
Prolivene ili razasute koliine ovih materija moraju se odmah sa potrebnom panjom otstraniti.
Za otrovne i jetke materije moraju se upotrebiti posude takvog oblika i izgleda koje onemoguuju da se ove
posude u bilo kome sluaju zamene sa posudama u kojima se dri pitka voda. Na svim posudama treba i
natpisom oznaiti njihovu sadrinu sa oznakom otrova.
lan 41
Za pretakanje jetkih kiselina i luina iz balona, buradi i sl. moraju se upotrebiti naprave koje spreavaju
prskanje i prolivanje istih (na pr. naprava za pretakanje - ljuljaka, dizalo za balone i sl.).
Zabranjeno je ustima isisavati vazduh iz creva ili cevi radi pretakanja kiselina i luina.
Ostale odredbe
lan 42
Zatvorene uplje posude, kao na pr., mainski delovi, bave, cevi, rezervoari, plovci i sl. smeju se obraivati
plamenom, lampom za lemljenje itd. ili u vatri zagrejati tek onda kad su preduzete sve mere da u unutranjosti
tih upljih tela ne moe nastati pritisak koji bi doveo do rasprsnua.
lan 43
Ispitivanje rezervoara i drugih sudova u pogledu propustljivosti, gde je to mogue, treba vriti hladnim
pritiskom (vodom). Ako se preduzimaju ovakva ispitivanja upotrebom vazduha, pare ili gasova, kao na pr.,
duika (azota), ugljenikovog dioksida, moraju se ve prema elastinim svojstvima upotrebljenog gasa
preduzeti posebne zatitne mere.
lan 44
Na mainama i ostalim pogonskim ureajima niko ne sme ma ta raditi, ako nije struan i osposobljen za rad
na njima.
lan 45
Ostavljanje i veanje odela u neposrednoj blizini maina, transmisija i elektrinih instalacija strogo je
zabranjeno. Za tu svrhu moraju biti ureene posebne prostorije ili mesta.
lan 46
Lica koja su zaposlena kod maina, transmisija i ostalih pogonskih ureaja, moraju nositi uz telo pritegnuto
odelo.

U blizini pokretnih delova maina i pogonskih ureaja zaposlena lica, ako imaju dugu kosu odnosno pletenice,
moraju iste omotati. Isto tako ne smeju se nositi iroka odela, vrpce, pojasi, alovi, prstenje i sl. Rukavi ako se
zavru imaju se zavrnuti sa unutranje strane.
lan 47
Ekseri koji stre, obrui ili ica na sanducima, bavama, daskama, balvanima i sl. moraju se odmah izvaditi
(otstraniti), zavrnuti ili zakucati tako da postanu bezopasni.
lan 48
Zabranjeno je za vreme rada u preduzeu unositi i uivati alkoholna pia. Licima u pijanom stanju ne sme se
dozvoliti pristup u radionice i na radna mesta.
lan 49
U preduzeima u kojima je potrebna naroita opreznost zbog mogunosti oboljenja od profesionalnih bolesti,
zaposlena lica ne smeju za vreme rada u radnim prostorijama jesti, puiti i vakati duvan. Sem toga, moraju
posvetiti panju savrenoj istoi. Pre jela i pia, kao i odmah posle naputanja radnog mesta, moraju se
temeljno oprati. Potrebna sredstva za tu svrhu preduzee je duno da stavi radnicima na raspoloenje.
l. 50 do 75
(Prestalo da vai)
III HIGIJENA RADA
istoa radnih prostorija
lan 76
Sve radne prostorije kao i radna mesta moraju se odravati u istoi.
Najmanje jedanput nedeljno moraju se sve radionice temeljno oistiti. Podovi radionica moraju se istiti
svakodnevno i to po pravilu po zavretku rada. Ako se ienje mora vriti za vreme samog rada, ienje e
se obavljati na takav nain da se ne die praina.
Zidovi i tavanice (stropovi) radnih prostorija moraju se redovno istiti, a kreiti najmanje jedanput godinje.
Voda upotrebljena za prskanje ili pranje radionica ne sme biti tetna po zdravlje.
lan 77
U svim radionicama kao i sporednim prostorijama moraju se postaviti pljuvaonice od materijala koji se moe
lako prati. Pljuvaonice moraju biti ispunjene vodom. Broj pljuvaonica u pojedinim radnim prostorijama
odredie se prema veliini prostorije i broju radnika koji rade u njima raunajui najmanje 1 pljuvaonicu na
20 radnika. Pljuvaonice moraju biti postavljene na lako pristupanim mestima, a moraju se svakodnevno prati.
Naroito se preporuuje postavljanje pljuvaonica sa poklopcima koje se otvaraju pritiskom noge ili
pljuvaonice privrene na zidu u visini od 1 m iznad poda i to sa vodenim ispiranjem.
l. 78 do 85
(Prestalo da vai)
Rad sa otrovnim i zaraznim materijama

lan 86
(Prestao da vai)
lan 87
Materijal koji je opasan za prenoenje zaraze mora se pre obrade (uskladitavanje, sortiranje i preraivanje)
prethodno raskuiti. Nain rada sa ovakvim materijalom bie regulisan posebnim pravilnikom.
l. 88 do 99
(Prestalo da vai)
Otpaci i otpadne vode
lan 100
Svi otpaci moraju se svakodnevno iznositi iz radnih prostorija. Ako se radi o otpacima organskih materija
podlonih truljenju, u radnim prostorijama gde nastaju takvi otpaci moraju postojati naroiti metalni sudovi sa
poklopcima u kojima se isti sakupljaju. Ti metalni sudovi moraju se svakodnevno ispranjavati i prati.
Otpaci organskih materija podloni truljenju mogu se privremeno ostaviti u za tu svrhu sazidane i potpuno
pokrivene i zatvorene komore, koje se nalaze napolju i dovoljno su udaljene od radnih prostorija. Otpaci
organskih materija u ovakvim komorama moraju se redovno prazniti, a prema potrebi polivati odgovarajuim
dezinfekcionim rastvorom.
lan 101
U radnim prostorijama u kojima se prerauju organske materije podlone truljenju, podovi moraju biti od
takvog materijala da ne proputaju tenosti. Zidovi ovakvih prostorija moraju biti premazani masnom bojom
ili obloeni materijalom koji se moe lako prati.
Podovi i zidovi ovakvih radnih prostorija moraju se svakodnevno prati, a po potrebi i dezinfikovati.
lan 102
Otpadne vode moraju se odvoditi neposredno u kanale iji otvori moraju biti snabdeveni sifonima.
lan 103
Otpadne vode u asu naputanja preduzea, kao i nain odvoenja otpadaka (smea) izvan podruja preduzea
ima odgovarati i vrie se prema za tu svrhu donetim propisima.
l. 104 do 151
(Prestalo da vai)
Maine radilice na elektrini pogon
lan 152
Sve maine radilice sa direktnim elektrinim pogonom (sa ugraenim elektromotorima), ili ako na sebi imaju
bilo kakve elektrine instalacije, moraju biti na propisan nain uzemljene.
Cirkulari za rezanje gorivog drveta

lan 153
Cirkulari za rezanje gorivog drveta moraju biti snabdeveni zatitnom napravom, koja omoguuje da se drvo
pri rezanju na siguran nain pridrava.
Kruna testera mora biti sa svih strana zatiena vrstim metalnim zatitnim oklopom. Za vreme rada sme
ostati nezatien samo onaj deo krune testere koji je potreban za rezanje.
Preporuuje se upotreba cirkulara sa pominim stolom ili pominim nogarima (kozliem).
U sluaju upotrebe cirkulara sa pominim stolom, sto cirkulara mora biti osiguran da ne moe spasti sa svojih
leita (ina).
VI PARNI KOTLOVI
lan 154
Kotlovi i kotlovski ureaji, kao i sudovi pod pritiskom, moraju u pogledu sigurnosti pogona u svemu
odgovarati Uredbi o nadzoru nad parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom.
lan 155
Svaka kotlovnica mora imati najmanje dva izlaza u dva razliita pravca. Najmanje jedan izlaz iz kotlovnice
mora voditi neposredno na slobodan prostor. Sva vrata u kotlovnici moraju se otvarati napolje. Uz kotlovnicu
se ne smeju nalaziti prostorije sa zapaljivim i eksplozivnim materijama.
lan 156
Kotlovnica ne sme imati tavanicu (strop), nego samo laganu krovnu konstrukciju sa ugraenim otvorom za
ventilaciju.
lan 157
Temperatura u kotlovnici ne sme pod normalnim prilikama prei 28o C. Ako temperatura kotlovnice prelazi
28o C, mora se uvesti odgovarajua vetaka ventilacija.
lan 158
Platforme uzidanih kotlova, koje se nalaze vie od 1 m iznad poda, moraju biti snabdevene odgovarajuim
sigurnosnim ogradama.
lan 159
Sem manometra i armature za kontrolu vodostanja, ostala armatura ne mora biti vidljiva sa radnog mesta
loaa ali se za to mora povremeno obilaziti i kontrolisati.
lan 160
U cilju bezopasnog posluivanja i rukovanja s armaturom kotla, koja se nalazi na veim visinama, moraju
postojati odgovarajue stepenice i platforme s ogradama visine 1 m.
lan 161
Stakla na vodokazima, ako po svojoj konstrukciji nisu osigurana od prskanja, moraju na odgovarajui nain
biti zatiena, i to tako da ta zatita ne smeta itanje (kontrolisanje) vodostaja.

lan 162
Para koju isputaju sigurnosni ventili mora biti odvedena u slobodan prostor.
lan 163
Posluivanje ili odravanje kotlova sme se poveriti mukarcima zdravim i fiziki sposobnim starijim od 18
godina, a koji za obavljanje toga posla imaju propisanu strunu spremu i ispit.
lan 164
Pristup u kotlovnicu ima se zabraniti svim nezaposlenim licima. Ovu zabranu treba pismeno istaknuti na svim
ulaznim vratima kotlovnice.
lan 165
Parni kotao mora tako dugo biti pod strunim nadzorom dok se na reetki kotla nalazi vatra ili dok loenje nije
obustavljeno i dok nije izvreno snienje pritiska i izvrenje svih propisa za naputanje kotlovskih postrojenja,
predvienih Uredbom o nadzoru nad parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom.
Osoblje koje posluuje parni kotao ne sme napustiti svoje mesto dok idua smena ne preuzme slubu.
lan 166
Kotlovnica i kotlovski ureaji moraju se odravati u istoi. U kotlovnici se ne smeju drati predmeti koji se
ne odnose neposredno na pogon kotlova. Kotlovnica se ne sme upotrebiti za radionicu ili suionicu. Isto tako
kotlovnica se ne sme upotrebiti za stanovanje. Izlazi kotlovnice moraju uvek za vreme rada biti slobodni i
nezakljuani. Alat, rezervni delovi i ostali pomoni ureaji potrebni za pogon moraju se u redu odravati.
lan 167
Podloivanje kotla mora se vriti sa potrebnom opreznou, i to tek poto je nesumnjivo ustanovljeno da u
kotlu ima dovoljno vode.
lan 168
Pre poetka loenja zasun na izlaznim kanalima i klapne na pepeljarama moraju biti otvoreni radi ventilacije
dimnih kanala na kotlu, ekonomajzeru (zagrejau vode), zagrejaima vazduha itd. ako takvi postoje. Tako gde
postoji vetaka promaja moraju se staviti u pogon ventilatori.
Sa loenjem moe se otpoeti tek poto se osoblje koje tim rukuje uveri da su kanali i loite slobodni od
zapaljivih gasova.
lan 169
Pre, za vreme potpaljivanja i prilikom samog loenja treba kontrolisati celokupnu armaturu kotla, a naroito
vodokazni ureaj i ventile sigurnosti. Sem toga, treba se uveriti da u gornjem delu ekonomajzera (ako takav
postoji) nema vazduha. Isto tako moraju se prokontrolisati i ureaji za oduvavanje kotla (ukoliko postoje).
lan 170
Gorivo sa kojim se kotao potpaljuje ne sme u svrhu lakeg gorenja biti poliveno petroleumom ili ostalim lako
zapaljivim tenostima.
Pogon kotla

lan 171
S armaturom kotla mora se paljivo rukovati. Parne vodove treba pre zagrejavanja osloboditi vode. Njihovo
zagrejavanje treba vriti postepeno.
Oduzimanje tople vode iz kotlova u razne svrhe zabranjeno je ako za tu svrhu ne postoji poseban ureaj.
lan 172
Vodostaj kotla mora se uvek odravati na potrebnoj visini. Ne sme se dopustiti da vodostaj kotla padne ispod
oznake za najnii vodostaj. Nije dozvoljeno ni za vreme rada, ni za vreme prekida rada punjenje kotla preko
gornje vidljive granice vodostaja. Ako se zbog niskog vodostaja ne moe na vodokazu proitati vodostaj, ima
se odmah obustaviti loenje, te sluaj neodlono prijaviti pretpostavljenima. Vodokazi moraju uvek biti
upotrebljivi i odravani u ispravnom i istom stanju. Sve slavine i ventile treba svakodnevno ispitivati, a sve
nedostatke odmah otstraniti.
lan 173
Sve naprave koje slue za napajanje kotla moraju se odravati u ispravnom stanju. Po mogustvu, naprave za
napajanje treba naizmenino upotrebljavati, a u svakom sluaju povremeno i ispitivati.
Manometar treba povremeno ispitivati u pogledu njegove ispravnosti. Naroito treba ispitivati da li se pri
izduvavanju sigurnosnih ventila prilagouje odnosno da li se skazaljka manometra kod opreznog zatvaranja
slavine manometra ili ponovnog otvaranja pokree do nule i vraa do preanjeg poloaja. Nepravilan rad
manometra i primeena otstupanja skazaljke manometra treba smesta prijaviti pretpostavljenima.
Na svakom kotlovskom manometru mora postojati trokraka slavina za nametanje kontrolnog manometra i za
kontrolisanje kotlovskog manometra za vreme pogona. Manometar se smatra ispravnim ako pada na nulu pri
spoju istog sa atmosferom i pri vraanju skazaljke na isti pritisak pri kome je otpoeto ispitivanje, kao i ako se
radni pritisak na manometru poklapa sa izduvavanjem ventila sigurnosti.
lan 174
Dozvoljeni najvii pritisak kotla mora biti oznaen na posebnoj metalnoj ploici na samom kotlu, a isto tako i
vidljivom crvenom crtom na samom manometru. Ako se pritisak u kotlu toliko popeo da skazaljka manometra
pree oznaku najveeg dozvoljenog pritiska, promaja se ima smanjiti, a ako pri tome sigurnosni ventili ne
isputaju paru, treba odmah ispitati uzrok tome i sluaj prijaviti pretpostavljenima.
lan 175
Sigurnosne ventile treba redovno ispitivati u pogledu njihove ispravnosti. Svako samovoljno preudeavanje
sigurnosnih ventila, njihovo preoptereivanje ili oteenje je strogo zabranjeno.
lan 176
Za vreme vaenja ljake i za vreme runog ubacivanja goriva na rotilj mora se promaja kotla smanjiti.
lan 177
Pokrivanje vatre po zavretku pogona kotla, a u cilju to lakeg ponovnog loenja kotla, dozvoljeno je samo
ako kotao za vreme prekida pogona ostane pod strunim nadzorom. Za to vreme zasuni za promaju (regulatori
promaje) ne smeju biti sasvim zatvoreni.
lan 178

Pre svakog putanja kotla u pogon, kotlovske povrine, ozid kotla, armature kako gruba tako i fina, moraju se
kontrolisati i dovesti u ispravno stanje. Sva oteenja koja se primete u pogonu moraju se prijaviti
pretpostavljenima a od strane osoblja koji tim rukuje moraju se preduzeti mere sigurnosti.
ienje i pranjenje kotla
lan 179
Kotao se sme prazniti tek poto je vatra uklonjena a zidovi kotla dovoljno ohlaeni.
Ako se kotao zbog izuzetnih prilika mora prazniti pod pritiskom, pranjenje e se obavljati sa najveom
panjom i pod to manjim pritiskom.
lan 180
Napajanje ispranjenog jo vrueg kotla ne sme se vriti poto je pranjenje vreno usled izuzetnih pojava.
Takav kotao mora biti potpuno ohlaen, pregledan i ako se ustanovi njegova ispravnost, mora biti napunjen
kao u redovnim prilikama.
lan 181
Kotlove i pripadajue cevi koji nisu u pogonu treba uvati od smrzavanja i uticaja vlage.
lan 182
Kotlovni kamen i mulj u kotlu mora se temeljno istiti. ienje naslage kamenca ne sme se vriti hemiskim
putem, ve samo mehaniki, i to pomou tupog alata ili peanim mlazom pod pritiskom. U poslednjem
sluaju osoblje mora biti snabdeveno odgovarajuim maskama.
lan 183
Kod radova u kotlu mogu se upotrebiti elektrine rune svetiljke i elektrini sprovodnici koji odgovaraju
vaeim propisima za elektrine instalacije i ureaje i ako su isti u potpuno ispravnom stanju. Rune
elektrine svetiljke moraju biti snabdevene zatitnim staklom i mreom i ne smeju na sebi imati prekida.
Napon ovakvih runih svetiljki prikljuenih na mreu naizmenine struje treba pomou zatitnih
transformatora svesti na napon od 48 volti ili nie. Zatitni transformator ovakvih runih svetiljki bie
prikljuen ili direktno na mreu ili neposredno na prikljunicu (utikaku kutiju). Viljuke (utikai) za rune
svetiljke ne smeju pristajati u prikljunice za vii napon.
l. 184 do 186
(Prestalo da vai)
VIII ZAVRNE ODREDBE
lan 187
Odredbe ovog pravilnika primenjivae se na sva preduzea ijoj se izgradnji pristupi po stupanju na snagu
ovog pravilnika.
Ve postojea preduzea, koja ne ispunjavaju odredbe ovog pravilnika u pogledu sigurnosti pri radu i higijene
rada, duna su da se u to kraem roku, a najdalje za jednu godinu, postupno saobraze ovim propisima.
Ona postojea preduzea koja ne ispunjavaju odredbe ovog pravilnika u graevinskom pogledu, ukoliko su za
njihovo prilagoavanje potrebni graevinski radovi manjeg obima (dograenje, pregraenje i sl.), duna su da
se u to kraem roku, a najdalje za dve godine, postupno saobraze ovim propisima.

Ve postojea preduzea, koja ne ispunjavaju odredbe ovog pravilnika u graevinskom pogledu, ukoliko su za
njihovo prilagoavanje potrebni graevinski radovi veeg obima (podizanje novih fabrikih objekata i sl.),
duna su da se u to kraem roku, a najdalje za 5 godina, postupno saobraze ovim propisima.
Postojea preduzea koja ne odgovaraju odredbama ovog pravilnika, a ne mogu se ni deliminim
dograivanjem ili pregraivanjem, uskladiti sa odredbama ovog pravilnika u graevinskom pogledu (nain
gradnje, visina, raspored i veliina radnih prostorija), nastavie sa radom ako su vana za narodnu privredu, o
emu e, na zahtev inspekcije rada, davati miljenje administrativno-operativno rukovodstvo privrednog
preduzea. Takva preduzea prilagodie se koliko je najvie mogue odredbama ovog pravilnika, odnosno
moraju se tako urediti da u njima ivot i zdravlje uposlenih lica ne budu ugroeni.
Postupno ispunjavanje odredaba ovog pravilnika u ve postojeim preduzeima kontrolie inspekcija rada,
koja po potrebi odreuje i rokove za postupno saobraavanje, vodei pritom rauna o objektivnim,
materijalnim i tehnikim mogunostima.
Rokovi iz ovog lana za saobraavanje ve postojeih preduzea odredbama ovog pravilnika, poinju tei od
dana stupanja na snagu ovog pravilnika o izmenama i dopunama.
lan 188
Ovaj pravilnik stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom listu Federativne Narodne Republike
Jugoslavije".