2.

PRIKAZ ZAKONSKE REGULATIVE U OBLASTI UPRAVLJANJA

BUKOM

2.1 Opti elementi politike Evropske unije

Zelenom knjigom Evropske komisije (1996. g.) problemi sa bukom su eksplicitno deinisani kao problemi ivotne sredine ime je otvorena rasprava o politici u oblasti buke i daljim merama. Utvrena su dva pravca delovanja: -opta politika u oblasti buke (zajedniki metodi za procenu izloenosti buci, ustanovljavanje zajednikog indeksa izloenosti buci, ograniavanje prenosa buke, razmena informacija i iskustava, unapreivanje koherentnosti programa istraivanja u oblasti buke) i - smanjivanje emisija na izvoru (drumski, elezniki i vazduni saobradaj i buka od opreme koja se koristi na otvorenom prostoru). Najznaajniji deo politike EU u ovoj oblasti je usmeren ka smanjivanju buke putem uvoenja obaveznih tehnikih standarda za proizvode, odnosno putem ustanovljavanja graninih vrednosti emisije za pojedine proizvode (motorna vozila, motocikli, avioni, kudni aparati, razliita oprema, itd).

2.1.1 Propisi Evropske unije u oblasti upravljanja bukom

Kao bitniji evropski dokumenti koji se odnose na zatitu od buke mogu se izdvojiti: Direktiva 89/106/EEC, Direktiva 2002/49/EU, kao i dopuna ove direktive, Preporuka Evropske komisije 2003/613/EU. Direktiva 89/106/EEC od 21. decembra 1998. godine odnosi se na usaglaavanje zakona, propisa i odredbi upravnih akata drava lanica koji se odnose na graevinske proizvode. Direktiva 89/106/EEC za graevinske proizvode se primenjuje na proizvode koji su deinisani kao svaki proizvod proizveden za ugradnju u graevinski objekat. Direktivom se definiu bitni zahtevi za graevinske proizvode i to: 1. Mehanika otpornost i stabilnost; 2. Zatita u sluaju poara; 3. Higjena, zdravlje i ivotna sredina; 4. Bezbednost koridenja; 5. Zatita od buke; 6. Ekonomino koridenje energje i uvanje toplote. Zatita od buke podrazumeva da graevinski radovi moraju biti projektovani i izvedeni tako da buka, koju uju stanovnici ili ljudi koji se nalaze u blizini, bude na nivou koji ne moe da ugrozi njihovo zdravlje, spavanje, odmor i rad u zadovoljavajudim uslovima. Evropski parlament je 2002. godine usvojio Direktivu 2002/49/EC koja se tie procene i upravljanja buke u ivotnoj sredini (Environmental Noise Directive - skradeno END) . Direkiva se odnosi na procenu i upravljanje bukom u ivotnoj sredini ima opti karakter.

Opti cilj Direktive 2002/49/EC o proceni i upravljanju bukom je definisanje zajednikog pristupa namenjenog prvenstveno izbegavanju, spreavanju ili smanjivanju tetnih delovanja usled izloenosti buci u ivotnoj sredini, ukljuujudi smetnje izazvane bukom. Osim toga, Direktiva treba da stvori osnovu uvoenju mera Zajednice za smanjenje buke koju emituju najvedi izvori, naroito putnika i eleznika vozila i infrastruktura, letelice i industrijska oprema i pokretne maine. Buka u ivotnoj sredini je definisana kao neeljeni ili po zdravlje tetni zvuk u spoljanjem prostoru izazvan ljudskim aktivnostima, ukljuujudi buku koju emituju prevozna sredstva, putniki, elezniki i vazduni saobradaj kao i buku iz podruja s industrijskim delatnostima. Direktiva se primenjuje na buku kojoj su ljudi izloeni posebno u gradskim/urbanim podrujima, u javnim parkovima ili drugim tihim podrujima u aglomeraciji, u tihim podrujima u prirodi, pored kola, bolnica i drugih zgrada i podruja osetljivih na buku. S druge strane, Direktiva se ne primenjuje na buku koju izaziva osoba izaziva buke, buku od svakodnevnih aktivnosti domadinstava, buku koju izazivaju komije, buku na radnom mestu, buku unutar prevoznih sredstava ili buku od vojnih aktivnosti u vojnim podrujima. Direktivom se tako stavlja poseban fokus na buku kojoj je izloeno stanovnitvo, naroito u urbanim podrujima i to na mestima koja bi trebala biti tiha. Propisi EU u oblasti kontrole buke iz specifinih izvora mogu biti podeljeni u etiri kategorije kojima su obuhvadeni izvori buke iz motornih vozila, aviona, razliitih ureaja i opreme u domadinstvima. Nekoliko najznaajnijih obaveza drava lanica odnose se na obavezu da odgovarajudim nivoima imenuju nadlene vlasti i tela odgovorna za primenu Direktive, ukljuujudi vlasti nadlene za: 1. izradu i, gde je to relevantno, odobravanje karata buke i akcionih planova za aglomeracije, glavne puteve, glavne eleznike pravce i glavne vazdune luke; 2. prikupljanje karata buke i akcionih planova; obavezu primene indikatora buke, za pripremu i reviziju izrade stratekih karata buke, odnosno primenu postojedih nacionalnih, odnosno dodatnih indikatora buke; metode procene; izradu stratekih karata buke; izradu akcionih planova; informisanje i konsultovanje javnosti o izlaganju buci, njenim efektima i merenjima koja se preduzimaju radi reavanja problema buke. Preporuka Evropske komisije 2003/613/EU dopunjuje Direktivu 2002/49/EC detaljima prorauna za drumski, elezniki, vazduni saobradaj i industrijsku buku. U decembru 2011. godine Evropska komisija je predloila izmene koje bi trebalo da utvrde neto nie dozvoljene nivoe buke za vozila. Izmene utvruju i nove standarde buke za automobile, kombi-vozila, kamione i autobuse. I pored svih napora zemalja lanica Evropske unije koji se tiu smanjenja buke u ivotnoj sredini, i dalje se primeduje ozbiljniji pristup reavanju ekolokih problema vezanih za zagaenje vazduha i vode.

2.2

Stanje u Republici Srbiji

Skuptina Srbije je 2004. godine usvojila set zakona: Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine i Zakon o zatiti ivotne sredine. Usvojenim zakonima omoguduje se odrivo upravljanje prirodnim resursima i zatita i unapreenje ivotne sredine, u skladu sa evropskim standardima.

U maju 2009. godine Narodna Skuptina Republike Srbije usvojila je "Zeleni paket"- 16 zakona iz oblasti zatite ivotne sredine. Meu usvojenim zakonima je i Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini. Zakonska regulativa u oblasti mera zatite od buke definisana je Zakonom o zatiti od buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS, broj 36/2009) i Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, broj 24/2011).

2.2.1

Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini

Zakonom o zatiti od buke u ivotnoj sredini ureuju se: subjekti zatite ivotne sredine od buke; mere i uslovi zatite od buke u ivotnoj sredini; merenje buke u ivotnoj sredini; pristup informacijama o buci; nadzor i druga pitanja od znaaja za zatitu ivotne sredine i zdravlje ljudi. Odredbe ovog zakona ne odnose se na buku koja nastaje na radnom mestu i u radnoj okolini, buku koja nastaje u prevoznom sredstvu, buku koja potie od vojnih aktivnosti na armijskim poligonima i aktivnosti na zatiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa, buku od aktivnosti u domadinstvu ili buku iz susednog domadinstva, kao i na buku kojoj su izloeni oni koji je stvaraju. Zakonom se definie da se zatita ivotne sredine od buke obezbeuje utvrivanjem uslova i preduzimanjem mera zatite koje se odnose na: 1) prostorno, urbanistiko i akustiko planiranje; 2) zvunu zatitu; 3) strateku procenu uticaja planova i programa, odnosno procenu uticaja projekata na ivotnu sredinu, kao i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja, odnosno obavljanje aktivnosti; 4) propisivanje graninih vrednosti buke u ivotnoj sredini; 5) proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke; 6) akustiko zoniranje; 7) izradu stratekih karata buke; 8) izradu akcionih planova zatite od buke u ivotnoj sredini; 9) merenje i ocenu buke u ivotnoj sredini; 10) procenu tetnih efekata buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; 11) informisanje javnosti o buci i njenim tetnim efektima u ivotnoj sredini.

Izrazi upotrebljeni u Zakonu o zatiti ivotne sredine imaju sledede znaenje:

1)buka u ivotnoj sredini jeste neeljen ili tetan zvuk (u daljem tekstu: buka); 2) izvor buke jeste svaki emiter neeljenog ili tetnog zvuka. To moe da bude svaki ureaj, sredstvo za rad, saobradajno sredstvo, instalacija postrojenja, tehnoloki postupak, elektroakustiki ureaj, ljudska aktivnost. Izvorima zvuka smatraju se pokretni i nepokretni objekti koji pod odreenim okolnostima generiu zvuk, a takoe i otvoreni i zatvoreni prostori za sport, igru, ples, predstave, koncerte, sluanje muzike i sl. kao i ugostiteljski objekti, garae, parking prostori i dr.;

3) tetni efekti jesu negativni uticaji buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu; 4) uznemiravanje jeste stepen ometanja ljudi bukom, koji se utvruje ispitivanjem na licu mesta propisanim metodama procene; 5) indikator buke jeste fizika veliina kojom se opisuje buka u ivotnoj sredini, a vezana je za tetni efekat buke; 6) procena jeste metod koji se koristi za izraunavanje, predvianje ili merenje indikatora buke ili odgovarajudih tetnih efekata buke; 7) akustiko zoniranje jeste odreivanje granine vrednosti indikatora buke za razliita podruja prema njihovoj nameni; 8) aglomeracija jeste deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika i sa takvom gustinom stanovnitva da se moe smatrati urbanizovanim podrujem; 9) glavni put jeste dravni put I i II reda, sa prosenim godinjim protokom saobradaja vedim od tri miliona vozila; 10) glavna pruga jeste magistralna i regionalna pruga, sa prosenim godinjim protokom saobradaja vedim od 30.000 vozova; 11) glavni aerodrom jeste civilni aerodrom sa vie od 50.000 operacija (poletanja ili sletanja) godinje, izuzimajudi one za potrebe obuke na lakim vazduhoplovima; 12) izrada stratekih karata buke jeste predstavljanje podataka o postojedim ili procenjenim nivoima buke, ukljuujudi prekoraenja propisanih graninih vrednosti, broja ljudi izloenih buci na nekom podruju ili broja domadinstava izloenih odreenim vrednostima indikatora buke na odreenom podruju; 13) strateka karta buke jeste karta koja predstavlja podatke o nivoima buke na odreenom podruju i slui za procenu ukupne izloenosti buci odreenog podruja od razliitih izvora buke ili za predvianje ukupne buke na nekom podruju; 14) granina vrednost buke jeste najvia dozvoljena vrednost indikatora buke (u daljem tekstu: granina vrednost). Granine vrednosti mogu biti razliite za razliite izvore buke, odnosno za razliite akustike zone, kao i za razliite zatvorene i otvorene prostore u kojima borave ljudi; 15) akcioni planovi zatite od buke u ivotnoj sredini jesu planovi koji sadre mere zatite od buke i njenih efekata u ivotnoj sredini, kao i mere za smanjenje buke u sluaju prekoraenja graninih vrednosti; 16) akustiko planiranje jeste preduzimanje mera zatite od buke u bududnosti, kao to su prostorno planiranje, projektovanje i planiranje sistema saobradaja, primena zvune zatite putem odgovarajude zvune izolacije i zvunih barijera, kao i pradenje nivoa buke koju emituju izvori buke; 17) zvuna zatita jeste skup mera kojim se obezbeuje da zvuk pri prenosu iz jednog u drugi prostor bude oslabljen, kao i mere da se buka ureaja i instalacija u objektu smanji. Zvuna zatita podrazumeva i skup mera koje se sprovode u spoljnom prostoru, a koje utiu na smanjenje nivoa zvuka pri prostiranju. Zvuna zatita se realizuje projektovanjem i izvoenjem zvune izolacije konstrukcija i merama smanjenja, odnosno ogranienja buke; 18) zvuna izolacija jeste svojstvo graevinske konstrukcije da, u to vedoj meri, sprei prenoenje zvune energije iz jednog prostora u drugi. Zvuna izolacija moe da bude od vazdunog ili strukturnog zvuka i ostvaruje se na objektu arhitektonsko-graevinskim merama koje spreavaju prenos zvuka iz jednog u drugi prostor. Zakonom odreeni subjekti zatite ivotne sredine od buke na teritoriji Republike Srbije su: Republika Srbija;

autonomna pokrajina; optina, grad; privredna drutva, pravna lica i preduzetnici koja u obavljanju privredne delatnosti emituju buku; naune i strune organizacije i druge javne slube, udruenja, graani, druga pravna i fizika lica. Kao preventivne mere zatite od buke obuhvataju prostorno, urbanistiko i akustino planiranje. U prostornim i urbanistikim planovima obezbeuju se mere i uslovi zatite od buke, to podrazumeva: meusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata; akustiko zoniranje i utvrivanje posebnih reima koridenja tih podruja. Zakonom se kao mera zvune zatite predviaju prostorno i urbanistiko planiranje i namenska upotreba prostora, planiranje saobradaja, smanjenje buke merama zvune izolacije i kontrola izvora buke. Pri projektovanju, graenju i rekonstrukciji objekata saobradajne infrastrukture, industrijskih objekata, stambenih, stambeno-poslovnih i poslovnih objekata nosilac projekta duan je da sprovede mere zvune zatite u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Novina koju ovaj Zakon uvodi je obaveza izrade stratekih karata buke koje se izrauju za aglomeracije, glavne puteve, glavne eleznike pruge i glavne aerodrome. Strateke karte buke koriste se kao osnova za izradu akcionih planova zatite od buke u ivotnoj sredini i kao sredstvo za obavetavanje javnosti o nivou buke i njenim tetnim efektima. Iz stratekih karata se mogu oitati mesta na kojima je nivo buke vii od dozvoljenog i te karte slue kao osnova za izradu akcionih planova za zatitu stanovnitva od buke. 2010. godine doneta su podzakonska akta: Uredba o indikatorima buke, graninim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,uznemiravanja i tetnih efekata buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS broj 72/10) Pravilnik o metodologiji za odreivanje akustinih zona (Sl. glasnik RS broj 75/10) Pravilnik o metodama merenja buke, sadraju i obimu izvetaja o merenju(Sl. glasnik RS broj 72/10) Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova (Sl. glasnik RS broj 72/10) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava struna organizacija za merenje buke (Sl. glasnik RS broj 72/10) Pravilnik o sadraju i metodama izrade stretekih karata buke i nainu njihovog prikazivanja javnosti(Sl. glasnik RS broj 80/10) Pravilnik o metodologiji za odreivanje akustikih zona propisuje da gradovi i optine treba da odrede akustike zone u kojima de odrediti granine vrednosti indikatora buke. Pravilnikom se predvia da u tihim zonama, odnosno zatidenim podrujima, granine vrednosti budu 50 decibela danju i 40 decibela nodu. Ostale akustike zone odreuju se u zavisnosti od postojedeg stanja i planiranih namena prostora - izgraenosti naselja, infrastrukturnih sistema, turistikih podruja, prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara. Akustike zone su: podruja za odmor i rekreaciju, bolnike zone i oporavilita, kulturno-istorijski lokaliteti,

veliki parkovi, turistika podruja, kampovi i kolske zone, isto stambena podruja. poslovno-stambena podruja, trgovako-stambena podruja i deja igralita, gradski centar, zanatska, trgovaka, administrativno-upravna zona sa stanovima, zona du autoputeva, magistralnih i gradskih saobradajnica i industrijska, skladina i servisna podruja i transportni terminali bez stambenih zgrada.

2.2.2

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakonom o planiranju i izgradnji ureuju se uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i koridenje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i koridenje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata. Akustiki kvalitet graevinskog objekta, definisan projektnim zadatkom ili samo odgovarajudnm standardima, kontrolie se dva puta: kroz uobiajenu tehniku kontrolu projekta i pri njegovom tehnikom prijemu po zavretku izgradnje. Osnovni standard iz oblasti akustike u graevinarstvu, SRPS 6.201, definie obavezu provere akustnkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehnikom prijemu. To podrazumeva odreena merenja u izgraenom objektu. Merenja obuhvataju ispitivanje ostvarenih izolacionih svojstava relevantnih pregradnih konstrukcija i, eventualno, merenje nivoa buke ako u samom objektu postoje neki ugraeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni sistemi, dizel agregati i slino). Ispitivanje zvune zatite u objektu podrazumeva merenje izolacionih svojstava pregrada na ogranienom broju pozicija, iji broj zavisi od veliine objekta. Broj mernih pozicija se utvruje tako da pokazuje relevantan statistiki uzorak. Kao rezultat ispitivanja akustikog kvaliteta objekta dobija se izvetaj koji je sastavni deo kompleta dokumentacije o njemu i predaje se komisiji za tehniki prijem. U izvetaju se utvruje i finalni zakljuak o konstatovanom stanju zvune zatite u ispitivanom objektu. U tom smislu, standard SRPS 6.201 definie mogudu gradaciju akustnkog kvalnteta zgrade. U njemu su utvrene granine vrednosti izolacionih svojstava koje svaki graevinski objekat svim svojim relevantnim pregradama mora da zadovolji. Jednostavno zadovoljavanje standarda minimalnim prebacivanjem graninih vrednosti naziva se minimalna zvuna zatita. Meutnm, standard ostavlja mogudnost da investitor moe zahtevati objekat u kome de zvuna zatita biti znaajno bolja od postavljenih minimalnih zahteva. U tom sluaju klasa zvune zatite trebala bi da bude definisana projektnim zadatkom. Standardom je definisano da ako sve testirane pregrade u objektu imaju vrednosti koje su bolje od minimalnog kriternjuma za 4 ili vie decibela, objekat ima takozvanu poboljanu zvunu zatitu. injenica da testirani objekat ima minimalnu ili poboljanu zvunu zatitu konstatuje se u izvetaju o ispitivanju. *m.mnjnd+ Naime, uslov za pribavljanje upotrebne dozvole (to je prema zakonu uslov da se objekat moe koristiti i da se moe uknjiiti) je tehniki prijem objekta. Tek nakon pozitivnog nalaza Komisije za tehniki prijem objekta, kojim se utvruje da je objekat pogodan za upotrebu, moe se pribaviti upotrebna dozvola. Objekat je podoban za upotrebu ukoliko je izgraen u skladu sa odobrenjem za izgaradnju, obezbeen dokaz o kvalitetu izvedennh radova, odnosno ugraenih materijala, instalacija i opreme, izadat od strane ovladenih organizacija i slino.

Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor. U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvue lice koe ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog proektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu obekata. U vrenju tehnikog pregleda, za obekte za koe e raena studia uticaa na ivotnu sredinu, mora da uestvue lice koe e struno iz oblasti koa e predmet studia, a koe ima steeno visoko obrazovanje odgovaraude struke, odnosno smera, na studiama drugog stepena diplomske akademske studie - master, specialistike akademske studie, odnosno na osnovnim studiama u traanju od namanje pet godina. U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuu lica koa su zaposlena u preduzedu, odnosno drugom pravnom licu koe e izradilo tehniku dokumentaciu ili e bilo izvoa radova kod investitora, lica koa su uestvovala u izradi tehnike dokumentacie i studie uticaa na ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod investitora, lica koa su vrila struni nadzor, lica koa vre inspekciski nadzor kao i lica koa rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju. Ne moe se vriti tehniki pregled obekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako e obekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i glavnog proekta.