Fakultet za usluzni biznis, Sremska Kamenica

Predmet: Teorija novca i bankarstvo Tema: Pojam, nastanak, razvoj i definicija novca

Profesor: prof. dr Milenko Dzeletic

Student: Milovanovic elena br. indeksa: !"#$%&

!'. januar !&%%. (od.

S)D*+)
POJAM, NASTANAK I RAZVOJ NOVCA...........................................................................3 VRSTE I VREDNOST NOVCA.....................................................................................3 Metalni novac....................................................................................................... 3 Papirni novac........................................................................................................ Kre!itni novac...................................................................................................... " #$NKCIJE NOVCA.....................................................................................................% Novac & '&n(ci)i *ere vre!no+ti..........................................................................., Novac & '&n(ci)i +re!+tva pro*eta......................................................................., Novac (ao -la.o.................................................................................................../ Novac & '&n(ci)i +re!+tva placan)a......................................................................./ Svet+(i novac......................................................................................................./ DE#INICIJA NOVCA...................................................................................................... 0 Znacen)e novca 1 i+tori)+(a per+pe(tiva..................................................................0 Pro-le* !e'ini+an)a novca.....................................................................................23 Na.la+a( na opipl)ivo+t +re!+tva ra4*ene............................................................23 I+tican)e o+o-ine li(vi!no+ti...................................................................................22 Pri+t&pi !e'ini+an)& novca (o)i na.la+ava o+o-in& +re!+tva placan)a....................22 Na.la+a( na r&tin+(& cir(&laci)& +re!+tava ra4*ene.............................................22 I+tican)e o!no+a i4*e!)& novca & no*inalno. !r&+tveno. proi4vo!a...................25 Na.la+a( na +ta-ilno+t '&n(ci)e tra4n)e novca.......................................................23 I+tican)e '&n(ci)e 6privre*eno. -oravi+ta (&povne +na.e7...................................23 8ITERAT$RA.............................................................................................................. 2"

POJAM, NASTANAK I RAZ OJ NO !A

,a pocetku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrebe ljudi za odredjenim proizvodima su zadovoljavane trampom. Kada se vremenom, sa sve vecom i raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom drustvene podele rada, javio problem da raspolozivi proizvod bude pri-vacen za trazeni, iznadjena je jedna jedinstvena stvar, proizvod ili zivotinja za pribavljanje sredstava za zadovoljavanje najraznovrsniji- potreba. Kod Slovena su korisceni delovi platna, pa otuda verovatno i potice rec platiti, kod Kineza nozevi, kod .skima krzno polarne lisice, kod /ndijanaca dabrova krzna i skoljke, kod naroda koji su se bavili stocarstvom stoka, sto(a se pretpostavlja da kod (ermanski- naroda rec 0vie-1 znaci istovremeno stoka, bo(atstvo, imetak i novac.

RST" I R"#NOST NO !A
Meta$ni novac
Metali su preuzeli funkciju opste( sredstva razmene zbo( svoji- prirodni- osobina. 2ni su lako prenosivi, trajni, deljivi i mo(uce i- je topiti. Plemeniti metali 3zlato, srebro4 su korisceni kao novac pre dru(i- monetarni- metala 3(vozdja i bakra4. 5 zemljama zapadne .vrope zlato se pocelo koristiti kao novac nakon visevekovno( unutrasnje( preobrazaja i razvoja. Posl epropasti rimsko( carstva usledile su velike pljacke, raseljavanja, ratovi i epidemije i sve do 6/7 veka navedene pojave su razarale evropski kontinent. 5 tim uslovima, za male transakcije racuni su izmirivani u radu i naturi a samo za veliku tr(ovinu korisceno je zlato. Postepeni ekonomski i demmo(rafski oporavak zapadne .vrope je uticao na jacanje tr(ovinski- veza sa /stokom i 0povratak zlata1. Poboljsanje u zemljoradnji, krcenje suma, proizvodnja platna i obojeni- tkanina, nova ratna te-nika i upotreba baruta, veca eksploatacija metalne rude i novi te-noloski procesi za njenu preradu, proizvodnja predmeta od bakra, te-nicki pronalasci i nova naucna dosti(nuca, renesansa na polju umetnosti i kulture bili su znacajni pomaci koji su neprestano poboljsavali poziciju +apada u tr(ovini sa /stokom. 7ec u 6/7 veku, navedena privredna kretanja uticala su na nedostatak novca 3zlata4, tako da su pritisci, usled pada unutrasnji- cena u odnosu na zlato, kocili novu proizvodnju. Dalji razvoj bio je uslovljen zlatom i zato je novac od sporedno( dobio (lavni znacaj. ,a primer, potreba za zlatom 3zbo( novca4 je
3

uticala na spanska i portu(alska nastojanja da oplove )friku, sti(nu do /ndije i otkriju americki kontinent. 2d 67 veka u .vropu su pocele priticati velike kolicine plemeniti- metala. ,ji-ovo poreklo je bilo delimicno iz tr(ovinski- odnosa, ali u znacajnijoj meri i iz osvajacki- po-oda. 7eliki priliv zlata i srebra je bio od izuzetno( znacaja za dalji privredni, politicki i drustveni razvoj. Kako priticanje zlata nije bilo praceno ravnomernim porastom robne proizvodnje , nastaju specificna ciklicna kretanja u razvoju. 2dsustvo ravnoteze izmedju kolicine raspolozivo( zlata i kolicine potrebno( zlata koja je neop-odna za nesmetano odvijanje robno( prometa, manifestovala se preko cene zlata i cena ostali- roba. Kada se kolicina raspolozivo( zlata kretala iznad potreba robno( prometa, vrednost novca je opadala, sto je uticalo na opsti porast cena ostali- roba i obrnuto. +natno otezavanje funkcionisanja kupoprodajni- transakcjija nametnulo je potrebu za kovanim novcem. Tako resenje postaje opstevazece sredstvo razmene i time drzava preuzima na sebe 0izdavanje1 novca. To znaci, da su oblik, tezina, i kvalitet metalno( novca ne samo odredjivani vec i (arantovani od strane drzave. 2vo je i objasnjenje kako je nastala moneta, koja predstavlja oznaku za odredjenu vrstu kovano( novca ciji oblik, tezinu, kvalitet i naziv odredjuje drzava. 5 67/// veku raspolozive kolicine zlata nisu mo(le da prate potrebe industrijske revolucije. 5 ovakvim okolnostima doslo je do sloma metalizma (de je kovani novac bio sredstvo placanja, a kovanice 3sacinjene od zlata i srebra4 imale vrednost koja je od(ovarala nji-ovnom metalnom tj. +latnom i srebrnom sadrzaju 3ujedno bile i nacionalni novac i medjunarodno sredstvo placanja4.

Pa%irni novac

Posle ovo( perioda 3sloma metalizma4 nastupilo je razdoblje zlatno( standarda, koje je obelezilo stvaranje papirne novcanice. 5 literaturi je zabelezeno da je papirni novac prvi put upotrebljen %#"&. (odine u drzavi Masacusets. Pocetkom 67/// veka pojavio se u Francuskoj, a kasnije i u dru(im zemljama. Sa zlatnim vazenjem, pojavom novcanica 3banknota4 papirni novac poprima karakter prometno( sredstva. Tadasnje banknote predstavljale su prvi oblik papirno( novca. /ako od papira, one su u prometu 0vazile1 kao pravi novac 3kao zlatni metalni novac4, jer su bile zamenljive za zlato. Papirna novcanica je u prvoj fazi zlatno( standarda bila zamenljiva za zlato, ali je vremenom usledilo sve vece odstupanje izmedju vrednosti papirni- novcanica u opticaju i zlatno( pokrica.

2dstupanje vrednosti zlata od vrednosti papirni- novcanica nije se osecalo u transakcijama u nacionalnoj privredi, vec je dolazilo do izrazaja u medjunarodnim ekonomskim odnosima. Tada se osnivaju berze novca na kojima se uporedjuje odnos jedne valute prema dru(oj 3tzv. kotiranje valuta4 i na kojima je utvrdjivana razlika izmedju vrednosti zlata i vrednosti papirni- novcanica pojedini- valuta. Tu se ustanovljava valutni kurs koji izrazava razliku izmedju vrednosti zlata i vrednosti papirni- novcanica pojedini- valuta. Sve do trideseti- (odina 66 veka postojala je praksa, u vecini zemalja sveta, zamenljivosti papirno( novca za zlato 3konvertibilnost4. Treba reci, da u savremenim uslovima konvertibilnost nema takvo znacenje, vec predstavlja oznaku za mo(ucnost medjusobne zamenljivosti razliciti- nacionalni- valuta. 2d trideseti- (odina prestaje da vazi zamenjivanje papirno( novca za zlato, odnosno prestaje zlatno vazenje novca. tako se danas u prometu nalazi tzv. cist papirni novac, sto je oznaka za papirni novac koji vise nije zamenljiv za zlato.

Kreditni novac
Treci oblik, pored metalno( i papirno( novca, u nastanku i razvoju novca predstavlja kreditni novac. 5 nedostatku novca, robni promet je u periodu zlatno( standarda sam stvarao dopunsko sredstvo placanje. jos u doba metalizma, pored 0zvecece(1, javilo se dopunsko sredstvo placanja 8 priznanica ili certifikat o zlatu. Pri-vatanje priznanice o zlatu, kao sredstva placanja, nije bilo zasnovano na obavezi, vec na dobroj volji poverioca, kao izraza nje(ovo( poverenja u mo(ucnost zamene papira za zvecece zlato. iz to( razlo(a priznanicu o zlatu mo(le su da izdaju samo poznate i solidne banke. /zdavanjem priznanice o zlatu, banka se obavezivala da ce donosiocu takve priznanice isplatiti naznaceni iznos u zlatu. Priznanice o zlatu su pret-odile papirnoj novcanici zamenljivoj za zlato. papirne novcanice zamenljive za zlato stampale su posebne banke, koje su ovlascene od strane drzave 8 emisione banke, a u skladu sa pravilima koja je nala(ao sistem zlatno( standarda. Kako ni banknote nisu bile dovoljne za pokrice potreba robno( prometa, javlja se, kao dopunsko sredstvo placanja, kreditni novac 3papirne novcanice, menice, cekovi i dr.4. i pored to(a, sto je pri-vatan kao sredstvo placanja, kreditni novac nije imao pravi status novca, vec se tretirao kao 0novcani suro(at1 3zamena novca4. ,ovcani suro(ai u obliku razliciti- vrsta kreditno( novca, koji nisu bili novac 3ali su bili zamenljivi za zlatni novac4, -ronoloski su pret-odili papirnoj novcanici, kao zakonskom i definitivnom sredstvu placanja. 2ni su, ujedno, bili i psi-oloska priprema za pri-vatanje u promet novca bez unutrasnje vrednosti 3papirno( novca4. Sa pojavom papirno( novca otklonjen je problem nedostatka novca. Papirni novac se lako prila(odjava potrebama razvoja proizvodnje i prometa i stampa se sa(lasno za-tevima privredjivanja. ,je(ovo emitovanje nije vise vezano rezervama zlata, vec drzava 3preko
"

centralne emisione banke4 moze da upravlja emisijom papirno( novca sa(lasno potrebama proizvodnje i prometa. 5 sistemu papirne valute, dosla je do puno( izrazaja sposobnost banaka da emituju 8 proizvode novac. Sve do pocetka 66 veka, ekonomska teorija je tumacila ulo(u banaka u odobravanju kredita kao posrednicku. Kredit, koje( su banke davale zajmotraziocima, uvek se tretirao kao novcana usteda koju banke kao posrednici, prosledjuju zainteresovanim zajmoprimaocima. 2ni kojima novac nije odma- potreban, daju (a u depozit banci, a banka (a u vidu kredita prosledjuje onima kojima je potreban 3bankarski kredit4. 2vakva vrsta kredita ne povecava kolicinu novca u opticaju, vec samo omo(ucava vise placanja 3ne(o sto bi i- bilo prelazenjem novca iz ruke u ruku bez posredovanja banke4. Dru(im recima, u pitanju je samo povecavanje brzine opticaja novca. 9anke su odobravale kredit i na osnovu cekovni- depozita, a ne samo na osnovu stedni- ulo(a. 7lasnici cekovni- depozita su placanja, umesto zlatom, obavljali cekom. 5 ovom slucaju, banka nije pozajmila stvarno ustedjeni novac, ne(o je bankarskom te-nikom stvorila novac. Sa razvojem bez(otovinsko( platno( prometa, banka je sve manje kredita isplacivala u (otovini, a sve vise upisom u svoje knji(e, te je na taj nacin sebi stvarala depozite. 5vecana depozitna sredstva su omo(ucavala dalju ekspanziju kreditne aktivnosti banke. 5 savremenom monetarno:kreditnom sistemu, placanja u (otovom novcu su zanemarljiva, jer preovladjuje ulo(a depozitno( novca. Mo(ucnost banke da neo(raniceno stvara novac stavljena je pod kontrolu drzave. drzava odredjenim instrumentima i me-anizmima re(ulise i kontrolise kreditnu aktivnost banaka i kolicinu novca u opticaju. drzavno upravljanje emisijom novca ne podrazumeva planiranje emisije u stro(o apsolutnim velicinama, vec se to planiranje neprestano relativno prila(odjava kolicinama novca u opticaju i stalno promenljivim kolicinama roba i uslu(a.

&'NK!IJ" NO !A
+a sustinu funkcija novca znacajna je cinjenica da je to roba koja sluzi kao opste sredstvo razmene. +ato se i kaze da je novac, pre sve(a, roba, kao i svaka dru(a roba. on, znaci, kao i svaka dru(a roba ima upotrebnu vrednost i vrednost. *azlika postoji, jedino po tome, sto ova roba ima i jednu posebnu upotrebnu vrednost 3koja proistice iz njeni- specificni- drustvenifunkcija4. Funkcije novca su: mera vrednosti sredstvo prometa bla(o
%

sredstvo placanja, i svetski novac

Novac ( f(nkciji mere vrednosti

,ovac u funkciji mere vrednosti predstavlja osnovnu funkciju novca, koja se sastoji u tome da svojom upotrebnom vrednoscu izrazava vrednost svi- dru(i- roba. ednostavno, novac vrsi funkciju mere vrednosti tako sto se manjom ili vecom kolicinom nje(ove vrednosti moze izraziti vrednost bilo koje vrste dru(e robe. Samim tim, stvara se i mo(ucnost da se razlicite robe medjusobno lakse uporedjuju, pa ce se robe u razmeni ispoljavati kao kvalitativno jednorodne i kolicinski uporedive. To znacajno olaksava funkcionisanje robno( prometa i dalji razvoj robne proizvodnje. Medjutim, treba napomenuti da nije novac razlicite robe uzinio medjusobno uporedivim. +ajednicko je svim robama da su rezultat ljudsko( rada 3u njima je maerijalizovana veca ili manja kolicina apstraktno( ljudsko( rada4. Tako izrazena vrednost robe 3u novcu4 predstavlja njenu cenu. Prema tome, cena robe je njena vrednost izrazena u manjoj ili vecoj kolicini novca 3novcane robe4.

Novac ( f(nkciji sredstva %rometa

,eposredna razmena, u stvari, znaci da svaka prodaja robe istovremeno mora biti kupovina dru(e vrste robe. 2bzirom, da razvijena robna proizvodnja podrazumeva postojanje novca, to dovodi i da se razmena obavlja posredstvom novca, u smislu da se roba prvo prodaje za novac, da bi se potom za taj novac kupila neka dru(a vrsta robe. Smisao ove razmene je da se za jednu upotrebnu vrednost dobije dru(a vrsta upotrebne vrednosti. +a razliku od trampe, kada su prodaja i kupovina neposredno medjusobno povezane i direktno uslovljene, sada se u razmeni robe pomocu novca odvaja prodaja od kupovine. Postojanjem novca kao sredstva prometa, istovremeno se stvaraju i mo(ucnosti odredjeni- poremecaja u prometu. *oba se moze prodati a da se istovremeno ne kupi dru(a vrsta robe, cime se, donekle, prekida kontinuitet i neposredna povezanost u razmeni razliciti- vrsa robe. Mozemo zakljuciti da novac u (unkciji sredsta prometa olaksava razmenu roba, ali i omo(ucava pojavu odredjeni- teskoca u nje(ovom funkcionisanju.

Novac kao )$a*o

Prvobitna namena novca je bila da sluzi samo kao sredstvo razmene. Medjutim, kada prodaja robe nije istovremeno pracena kupovinom, novac izlazi iz prometa i 0zaustavlja kretanje1 3povlaci se iz opticaja4. 5cesnici u prometu pocinju da (a zadrzavaju i sakupljaju 3akumuliraju4. ,ovac postaje tada opstevazeci predstavnik bo(atstva i moci, a istovremeno, u svako doba i bez teskoca, moze da se pretvori u bilo koju dru(u vrstu robe. Tako novac, pored ostali- svoji- funkcija, postaje i sredstvo za sticanje bla(a. Pre nastanka novca bo(atstvo su cinila materijalna dobra i ono je imalo iskljucivo naturalni oblik. +a predmete koji su i tada predstavljali posebno olicenje bo(atstva upotrebljavan je naziv 0bla(o1. 9la(o je tokom razvoja menjalo svoje karakteristike. otuda i cinjenica da se nastankom novca znacajno menja i znacenje bo(atstva. ,ajopstije uzeto, u savremenim uslovima bla(o predstavlja novac koji je povucen iz opticaja i tezaurisan kao olicenje vrednosti, bo(atstva i drustvene moci.

Novac ( f(nkciji sredstva %$acanja

5cesnici robno( prometa su u kupoprodaji za prodatu robu odma- dobijali 3kao protivvrednost4 odredjenu kolicinu novca. Medjutim, sve cesce se javljaju slucajevi da se za prodatu robu ne moze odma- dobiti u(ovorena kolicina novca. ,a primer, kupcu je potrebna odredjena vrsta robe, pri-vata uslove ponude od strane prodavca, ali ne raspolaze potrebnom kolicinom novca da bi je odma- i platio, jer za proizvodnju neke vrste robe treba vise a za dru(u manje vremena, neka proizvodnja je vezana za razlicita (odisnja doba, neka se roba moze prodati tamo (de je i proizvedena a dru(a mora putovati na dru(o trziste, kao i jos mno(o dru(iokolnosti. u svim ovim slucajevima, zajednicko je to da prodavac pri-vata prodaju na odlozeno placanje. To je prodaja na poverenje 30na kredit14. s tim sto kupac nudi neku vrstu (arancije da ce cenu te robe isplatiti u do(ovorenom roku.

Svetski novac

,i jedna drzava ne moze imati toliko bo(atu i tako raznovrsnu poizvodnju da bi, u ekonomskom smislu, bila 0sama sebi dovoljna1. Postoji potreba za ukljucivanje u medjunarodnu robnu razmenu, sto vazi za sve zemlje. tako se javlja i svetski novac. Kupovina i placanje robe u medjunarodnom prometu re(ulise se na jedinstven nacin, u smislu postojanja jedne univerzalne monete. ,acioonalne monete mo(u da funkcionisu u(lavnom u unutrasnjem robnom prometu. 5lo(u novca u medjunarodnom robnom promeru 3svetski novac4 mo(lo bi da vrsi zlato 3ili
/

srebro4, jer jedino takav novac ima punu vrednost, posto je zlato svuda i od svi- pri-vaceno kao univerzalno sredstvo razmene i placanja. Funkcionisaanje svetsko( novca kao sredstva prometa, nailazi na odredjene teskoce i o(ranicenja. teskoce se, pre sve(a, javljaju zbo( karakteristicni- prostorni- udaljenosti izmedju prodavaca i kupaca robe. Tada je potrebno i vise vremena da bi se prodata roba dopremila kupcu, a samim tim, otezana je mo(ucnost njene naplate. To potkrepljuje i cinjenica da i 0transport1 novca iz jedne u dru(u zemlju nije jednostavan. Postoj ebarijere i u slobodnom prometu zlata 3to ne znaci da se kupljena roba ne moze platiti zlatom, vec naprotiv, najlakse se nacelno kupuje za zlato4.

#"&INI!IJA NO !A
Znacenje novca + istorijska %ers%ektiva
Savremena monetarna teorija razvijala se kao da nisu postojali ozbiljni problemi sa znacenjem i definicijom novca, odnosno, kao da su ti problemi bili vise semanticke prirode ili pitanje selekcije od(ovarajuce( monetarno( a(re(ata iz zvanicno publikovani- serija podataka koje su se odnosile na novac. +apravo, razvoj savremene monetarne teorije obelezen je zanimljivim detaljem 8 rasprave o ulozi novca u determinisanju privredne aktivnosti vodjene su, a da medju ekonomistima jos uvek nije pri-vacena izricita definicija bazicno( koncepta: sta se podrazumeva pod pojmom novac; ,ovac se uobicajeno definise u smislu nje(ovi- funkcija, pre ne(o kao poseban finansijski instrument. Dru(im recima, novac se definise kao nesto sto 3%4 sluzi kao sredstvo razmene< 3!4 cuvar vrednosti i 3=4 jedinica za obracun. To je standardna udzbenicka definicija. 7azno je istaci da je ovo funkcionalna definicija novca: ta definicija ne nabraja finansijske instrumente koji sluze kao novac, kao sto su depoziti po vidjenju ili od(ovarajuce -artije od vrednosti. Temeljna literatura iz oblasti ekonomije novca tradicionalno uzima mikroekonomsku polaznu tacku: sta predstavlja novac za individulano( transaktora, odnosno drzaoca imovine, i zasto se novac trazi; 2d(ovor se obicno daje u izrazima funkcija koje su napred izlozene i, naravno, povezano sa rastucom korisnoscu koja potice od monetizacije, tj. od upotrebe novca za savladjivanje o(ranicenja karakteristicni- za razmenu roba u jednoj privredi. 2dvojeno od standardni- funkcija novca koje su pomenute, ne mali broj ekonomista istice ulo(u novca kao suptilno lukavstvo za povezivanje sadasnjosti sa buducnoscu. Pre Kejnsovo( uticaja na njen razvojni pravac, makroekonomija se bavila u osnovi teorijom privredno( ciklusa. u to vreme, monetarne teorije nisu se sla(ale sa ekonomskim teorijama o
0

privrednim ciklusima. /nteres za novac u tom kontekstu bio je o(ranicen sustinski na makroekonomski novac, jednu varijablu koja posredstvom kamatne stope utice na nominalni do-odak ili, u nekim verzijama kvantitativne teorije novca direktno deluje na nivo cena.

Pro)$em definisanja novca

Monetarna ekonomija je skup pretpostavki i zakljucaka o odnosima izmedju novca i dru(i- ekonomski- pojava. ,jen osnovni cilj jeste da objasni promene kolicine novca u opticaju i efekte ti- promena na cene, proizvodnju, zaposlenost itd. To moze da bude predstavljeno u veoma apstraktnoj formi koja zanemaruje brojne institucionalne detalje vezane za konkretne monetarne sisteme pojedini- zemalja. *aznolikost definicije novca du(uje se u velikoj meri slozenosti samo( koncepta. +nacaj novca proistice iz nje(ovo( specificno( delovanja u okviru finansijsko( sistema. Delovanje novca nije jednoznacno vec je rec o vise funkcija i novac i- u razlicitim momentima istice razlicitim intenzitetom. Pojedini autorina(lasavaju neke od funkcija novca, pri cemu polaze od stava koji samo izabranoj funkciji odnosno osobini novca pripisuje atribut vaznosti. To je dovelo do razlicitipristupa definisanju novca u okviru ekonomske teorije. ,ovac je sve ono sto sluzi kao sredstvo razmene ili sredstvo placanja, cuvar vrednosti ili imovine i jedinica obracuna. ,eki ekonomisti o(ranicili su pojam novca na znacenje zakonito( platezno( sredstva: nesto sto rutinski sluzi kao sredstvo placanja na or(anizovanom trzistu ili kao sredstvo placanja koje ne stvara dalje obaveze u po(ledu otplate. Dru(i su (a prosirili tako da ukljucuje raznovrsne finansijske instrumente 8 orocene depozite kod finansijski- institucija ili bankarske cekove i kreditne kartice.

Na*$asak na o%i%$jivost sredstva razmene

5 savremenim trzisnim privredama najveci deo novcano( stoka se sastoji od depozitno( novca, a ne od (otovo( novca u posedu ekonomski- subjekata. .mpirijsko iskustvo je pokazalo da suma (otovo( novca i depozitno( novca u konkretnoj trzisnoj privredi izaziva iste makroekonomske efekte, bez obzira na srazmeru u kojoj su ova dva oblika novca medjusobno komponovana u jednu celinu. Dvojoca poznati- ekonomista Fis-er 9lack i .u(ene Fama koriste rec novac na nacin koji (a o(ranicava na opipljivo sredstvo razmene. Fama polazi od stava da samo (otovina predstavlja novac. Depoziti na razlicitim racunima kod banaka ne mo(u da se nazivaju novac jer nisu fizicki tj. opipljivi kao sto je to slucaj sa (otovim novcem.

23

Isticanje oso)ine $ikvidnosti

Du(ovi emitovani od strane nebankarski- finansijski- posrednika predstavljajulikvidnu aktivu za nji-ove imaoce i mo(u se unovciti u kratkom roku da bi se platila neka roba ili koriscenje neke uslu(e. Takodje, kredit odobren od strane tr(ovca ili proizvodjaca robe omo(ucava privrednim subjektima, korisnicima kredita, da dobiju robu bez aktiviranja novca. Prema tome nedostatak (otovo( novca ne ometa potrosnju ekonomski- subjekata. Promena kolicine novca u opticaju ne mora da ima efekat na potrosnju 8 visak novca u opticaju moze biti upotrebljen od strane ekonomski- subjekata za isplatu du(ova ili za povecanje volumena likvidni- aktiva koje se drze u posedu, dok se problem manjka novca u opticaju moze resiti koriscenjem komercijalno( kredita. Dru(im recima, potrosnja nije o(ranicena kolicinom novca u opticaju, vec likvidnoscu.

Prist(%i definisanj( novca koji na*$asava oso)in( sredstva %$acanja

+a resenje problema identifikacije novca, sustinsko pitanje po *obertu >lo?eru jeste da li ponuda dato( finansijsko( instrumenta dopusta privrednom subjektu 8 kupcu da izvede prenos robe od privredno( subjekta 8 prodavca. Prema ovom kriterijumu, novcem se moze, uz (otov novac i depozite po vidjenju, smatrati i komercijalni kredit. Pri tome, komercijalni kredit ukljucuje pored kredita tr(ovinske radnje i kreditnu kartu, overdraft mo(ucnost, travelers cekove i komercijalne vrednosne papire. Po istom principu, oroceni depoziti i ostala finansijska potrazivanja ekonomski- subjeketa prema bankama, koja za ulo(u cuvara vrednosti predstavljaju perfektne ili sub:perfektne substitute novca, ne uspevaju da se kvalifikuju kao novac. @arrA o-nson je predlozio definiciju novca prema kojoj je novac nesto sto moze rutinski da bude razmenjeno za dobra bez stvaranja du(a i obaveze otplate za privredno( subjekta koji je u pitanju. ,je(ova definicija podrazumeva da novac obu-vata (otov novac u opticaju i transakcione depozite nebankarski- privredni- subjekata. Komercijalni kredit ne predstavlja novac. 9ankarski overdraft:i nisu novac jer oni stvaraju obavezu otplate. )nalizirajuci ovu definiciju novca proizlazi da o-nson novac definise kao nesto sto treba da bude u posedu ekonomsko subjekta pre nje(ove razmene za robu.

Na*$asak na r(tinsk( cirk($acij( sredstava razmene

22

Da bi nek astvar bila novac potrebno je da zadovolji da uslova: mora biti sredstvo razmene i mora da cirkulise rutinski. 2ba navedena uslova su neop-odna. Tako, prema Be(eru nebankarski travelers cekovi nisu novac jer ne zadovoljavaju istovremeno i dru(i uslov, da rutinski cirkulisu, +a nje(a isti odnos vazi i prema zajednickim sredstvima novcano( trzista. Kao sto se vidi, Be(er izjednacava novac sa sredstvom razmene. i pored to(a sto nje(ova definicija novca stavlja nebankarske travelers cekove i MMMFs izvan kate(orije novca, ta definicija ipak ne povlaci za sobom jedinstveno identifikovanje novca.

Isticanje odnosa izmedj( novca ( nomina$no* dr(stveno* %roizvoda

5 odsustvu jasno( teorijsko( ukazivanja o tome sta sacinjava novac, pojedini ekonomisti su se okrenuli trazenju empirijsko( resenja problema definicije novca. .mpirijsko resenje problema podrazumeva da je za odlucivanje oko pitanja definicije novca presudan kriterijum upotrebljivost definicije a ne ovaj ili onaj princip koje( se treba pridrzavati. ,ovac je vazan za nosioce monetarne politike ne kao novac per se, vec kao sredstvo za re(ulisanje tokova privredne aktivnosti. Dakle, novac treba posmatrati sa (ledista prakticni- potreba monetarne politike. edan od vodeci- zastupnika empirijske definicije novca je Milton Friedman. +a nje(ovo ime vezan je pokusaj da se novac definise kao skup likvidni- oblika finansijske aktive privrednisubjekata koji su cvrsto povezani sa odredjenim nominalnim izrazom ukupne privredne aktivnosti, kao sto su drustveni proizvod ili nacionalni do-odak. Friedman je zajedno sa Meiselmanom, formulisao tezu po kojoj empirijska definicija varijabli treba da bude izabrana tako da teoriju koja je u pitanju postavi u najboljem svetlu. Kvantitativna teorija i kejnzijanski income:eCpenditure pristup u radu su bili predstavljeni sa dve jednostavne linearne jednacine: BD a% E b%M BD a! Eb!. (de je sa B oznacen nacionalni do-odak, sa M je predstavljen novac, a sa . potrosnja. 2snovni cilj istrazivanja bio je da se utvrdi koja se od postavljeni- jednacina bolje prila(odjava podacima. ,a samom pocetku nji- dvojica su se suocili sa pitanjem: kako definisati obu-vacene varijable da bi se dobili od(ovarajuci podaci; 5 slucaju varijable M 8 da li novac treba da bude definisan tako da sadrzi samo (otovinu ili (otov novac, plus depozite kod banaka; Da bi dosli do podesno( a(re(ata koji bi predstavljao novac autori su se opredelili za dva kriterijuma. Prema prvom, novac bi predstavljao onaj skup razliciti- oblika finansijske aktive koji bi pokazao najvisi stepen korelacije sa novcanim do-otkom. Prema dru(om kriterijumu, do-odak je morao da bude u mno(o vecoj meri povezan sa izabranim monetarnim a(re(atom, ne(o sa bilo kojom pojedinacnom komponentom to( a(re(ata. Primenjujuci te kriterijume na
25

rezultate svoji- empirijski- istrazivanja, oni su definisali novac kao (otovinu E depozite po vidjenju E orocene depozite poslovni- banaka.

Na*$asak na sta)i$nost f(nkcije traznje novca

Monetaristicka teorija ukazuje da nestabilnost na monetarnom sektoru privrede u pravilu nastaje kao posledica destabilizirajuci- akcija centralne banke 3politike ponude novca4, pre ne(o od ponasanja pojedinacni- transaktora 3preduzeca i domacinstava4. edno od bitniji- nacela monetarizma jeste da monetarna nestabilnost nije fenomen koji dolazi sa strane traznje novca, jer traznja za novcem je stabilna, tj. trazena kolicina novca je stabilna funkcija nekoliko varijabli, kao sto su imovina, odnosno do-odak, kamatne stope i stopa porasta cena. Sta se podrazumeva pod stabilnom funkcijom traznje novca i zasto je stabilna funkcija novcane traznje pozeljna; 5 ekonomskoj literaturi se prakticno doslo do sa(lasnosti oko znacenja stabilnosti funkcije traznje novca. 5kratko, stabilna funkcija traznje novca znaci da je uspostavljen predvidljiv odnos izmedju kolicine novca i malo( skupa kljucni- varijabli koje, sa svoje strane, povezuju novac sa realnim sektorom privrede. Monetarni ekonomsisti se slazu sa ocenom da je stabilna funkcija novcane traznje preduslov za efikasnu monetarnu politiku. )ko je funkcija traznje novca stabilna, monetarna politika moze biti delotvorna pod uslovom da izbe(ava dejstva koja destabilizuju novcanu ponudu. Medjutim, ako je funkcija traznje novca nestabilna, monetarna politika mora pokusati da joj se prila(odi cestim promenama u ponudi novca. *acionalno tumacenje postavke da je traznja novca stabilna jeste da je posredi tvrdnja o funkciji traznje novca koja se zasniva na empirijskoj proveri konkretne ekonomske stvarnosti: tvrdnja je tacna ako je funkcija stabilna i obrnuto, po(resno je ako se funkcija pokazuje nestabilnom. Pokusaj da se novac definise koriscenjem kriterijuma stabilnosti funkcije novcane traznje je metodoloski neispravan. ,ije mo(uce istovremeno utvrditi stabilnost funkcije trazenja novca i definisati novac. Dru(o, ovaj pokusaj ne uvazava bitno razlikovanje izmedju ponude novca i traznje novca. Definicija noca odnosi se na stok 3kolicinu4 novca, a ne na nje(ovu traznju.

Isticanje f(nkcije ,%rivremeno* )oravista k(%ovne sna*e5 novcanoj privredi cin kupovine robe i uslu(a odvojen je od cina nji-ove prodaje i razdvajanje ovi- radnji omo(uceno je prisustvom jedno( opstepri-vaceno( sredstva razmene.
23

Funkcija novca kao opstepri-vaceno( sredstva razmene je sasvim jasna. Medjutim, isto tako je oci(ledno da u vremenskom intervalu koji razdvaja akt prodaje od kupovine kod jedno( privredno( subjekta mora postojati neka likvidna aktiva 3imovina4 koja ce omo(uciti sadasnjem prodavcu da se u buducnosti pojavi u ulozi kupca. 2sobina novca da sluzi kao 0privremeno boraviste kupovne sna(e1 ili 0cuvar vrednosti1 je takodje jedna od nje(ovi- bitni- funkcija. 5koliko neki oblik finansijske aktive privredno( subjekta nema tu karakteristiku, ne moze ni da sluzi kao sredstvo razmene. Definicija neke slozene stvari kakav je novac uobicajeno nabraja sve bitne osobine te stvari. Posedovanje jedne ili bilo koje od istaknuti- osobina je neop-odan uslov za stvar koja ce biti nazvana novcem, a posedovanje svi- nabrojani- osobina je dovoljan uslov. Standardna definicija novca istice tri (lavne osobine koju neka stvar mora da zadovolji da bi se nazvala novcem: da sluzi kao sredstvo razmene, kao cuvar vrednosti i kao jedinica za obracun. 5koliko pri-vatimo takvu definiciju onda je razumljivo da je ulo(a cuvara vrednosti jedan neop-odan, ali ne i dovoljan uslov da bi neke stvari postale novac. Samo zato sto odredjena stvar sluzi kao cuvar vrednosti ne daje nam za pravo da je zovemo novac. Dru(im recima, tacna je postavka 0ako je novac ., onda . sluzi kao cuvar vrednosti1, ali to ne vazi za suprotnu postavku 8 0ako . sluzi kao cuvar vrednosti, onda je . novac1. Medju izlozenim pristupima definisanju novca, dva pristupa koja novac vide kao sredstvo placanja cije koriscenje ne stvara dalje obaveze u po(ledu placanja, odnosno, kao sredstvo razmene u rutinskoj cirkulaciji cine se da su u-vatila (lavne osobine novca. Da li su ova dva pristupa nezavisna jedan od dru(o(, odnosno, da li zajedno obezbedjuju jednu zadovoljavajucu definiciju novca; Do od(ovora na navedena pitanja nije mo(uce doci bez uvazavanja uslova i prakse monetarno( re(ulisanja pojedini- zemalja.

/IT"RAT'RA
2. )leksandar +ivkovic, Milenko Dzeletovic, Petar 9ojovic, Monetarne finansije, 9eo(rad,

!&&F.

2"