Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

1
KOTRLJAJNI LEAJI
Osnovne karakteristike i podela
Leaji su mainski elementi iji je zadatak da omogue relativno kretanje
obrtnih delova uz istovremeno prenoenje optereenja izmeu njih i obezbeenje
tanosti njihovog poloaja. Prvenstveno se koriste kod pokretnih veza sa krunim
kretanjem, kao na primer u osloncima vratila i osovina, gde omoguuju okretanje
rukavca u odnosu na nepomini oslonac uz istovremeno prenoenje odgovarajueg
optereenja. Pored toga primenjuju se i kod spojeva sa pravolinijskim i zavojnim
kretanjem, kao na primer kod voica i navojnih parova.
Kod kotrljajnih leaja ova pokretljivost ostvaruje se na principu kotrljanja, a
kod kliznih na principu klizanja.
Primena kotrljajnih leaja je znatno vea u odnosu na primenu kliznih leaja.
To je pre svega uslovljeno visokim stepenom standardizacije i masovnom
proizvodnjom u fabrikama koje su specijalizovane u toj oblasti.
Prednosti primene kotrljajnih leaja u odnosu na klizne sastoje se u sledeem:
+ Nia proizvodna cena i laka nabavka.
+ Relativno jednostavno konstrukciono izvoenje uleitenja.
+ Zadovoljavajua nosivost za nie i srednje uestanosti obrtanja.
+ J ednostavno podmazivanje i odravanje.
+ Laka zamena, jer nema habanja rukavca pa nije potrebna njegova naknadna
obrada.
+ Manji gubici energije, to je naroito izraeno kod maina koje se esto
zaustavljaju, jer to kod hidrodinamikih kliznih leaja moe dovesti do
pregrevanja i intenzivnog habanja (gubici energije su pri tome kod kotrljajnih
leaja za 25...50% manji nego kod kliznih).
+ Kotrljajni leaji pri pokretanju startuju sa manjim radnim zazorom odnosno
imaju tanije voenje, to je naroito vano kod elektro i alatnih maina.
+ Ne zahtevaju posebno uputanje do dostizanja radnog stanja, kao to je sluaj
kod hidrodinamikih kliznih leaja.
Nedostaci primene kotrljajnih leaja u odnosu na klizne sastoje se u
sledeem:
+ Vii nivo buke i vibracija.
+ Vea osetljivost na udarna optereenja (sloj ulja izmeu dodirnih povrina
kliznih leaja u izvesnoj meri amortizuje udare).
+ Kod nekih konstrukcionih izvoenja lake je ugraditi dvodelne klizne leaje,
jer su kotrljajni leaji jednodelni pa se ugrauju aksijalnim pomeranjem.
+ Za visoke uestanosti obrtanja ne mogu da rade tako uspeno kao klizni leaji
sa tenim trenjem, jer im se nosivost odnosno radni vek jako smanjuje.
Oblici i mere kotrljajnih leaja, tolerancije mera i oblika, materijal, kvalitet i
nain ugradnje i kontrole propisani su standardima. Leaji se isporuuju sklopljeni i
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

2
spremni za ugradnju, tako da se pri konstruisanju vri samo izbor odgovarajueg
leaja.
Kotrljajni leaji sastoje se iz prstenova ili kolutova koji su spojeni sa
nepokretnim ili pokretnim delovima maina, a izmeu njih se nalaze kotrljajna tela.
Na prstenima i kolutima postoje odgovarajue staze kotrljanja po kojima se kreu
kotrljajna tela. Staze su izraene u vidu lebova sa neto veim radijusom krivine
od radijusa krivine kotrljajnih tela, tako da je u neoptereenom stanju dodir u taki.
Leaji sa prstenima (prsteni leaji) prvenstveno su namenjeni za prenoenje
radijalnih ili radijalno-aksijalnih sila, a leaji sa kolutima (kolutni leaji) za
prenoenje aksijalnih sila (sl. 1.a.b).
Da bi kotrljajna tela bila ravnomerno rasporeena po obimu, smetena su u
odgovarajue kaveze (sl. 1,v,g). Kavez moe biti izraen od lima ili iz punog
materijala, a najee se izrauje od bronze, duraluminijuma ili plastine mase.
Primenom plastine mase smanjuje se nivo buke u radu.

Sl. 1. Prsteni (a) i kolutni (b) leaj; drai kotrljajnih tela - kavezi od lima (v) i od punog
materijala (g)
Kao kotrljajna tela mogu da se primene otvrdnute, bruene i polirane kuglice
ili valjii (sl. 2). U primeni su valjii sa cilindrinom ili konusnom izvodnicom
(sl. 2,b,v). Izvodnica moe biti pravolinijska ili krunoluna. Valjii sa
krunolunom izvodnicom nazivaju se i bavice sl. 2,g,d. Cilindrini valjii kod
kojih je odnos duine i prenika vei od dva nazivaju se iglice sl. 2,.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

3
Prsteni i kolutni leaji se povrinski otvrdnjavaju i bruse, a staze kotrljajnih
tela poliraju. Izrauju se od specijalnog elika za leaje koji sadri 0,9...1,1%C;
0,4...1,65%Si; 0,25...1,2%Mn. Kod posebnih zahteva mogu da se primene i legirani
elici za cementaciju, nerajui odnosno nemagnetni elici. Najee se koristi elik
.4134 (100Cr6). Od istog materijala izrauju se i kotrljajna tela.

Sl. 2. Oblici kotrljajnih tela: a) kuglica; b) cilindrini valji sa pravolinijskom izvodnicom;
v) konusni valji sa pravolinijskom izvodnicom; g) cilindrini valji sa krunolunom
izvodnicom; d) konusni valji sa krunolunom izvodnicom; ) iglica.
Podela kortljajnih leaja moe da se izvri na vie razliitih naina:
1. Prema pravcu delovanja sile dele se na:
radijalne (prenose silu u radijalnom pravcu);
aksijalne (prenose silu u aksijalnom pravcu);
radijalno-aksijalne (prenose silu u radijalnom i u aksijalnom pravcu).
2. Prema nainu ugradnje leaji mogu biti - fiksirani tako da prenose
radijalnu silu i aksijalnu silu u jednom ili oba smera i - slobodni tako da
prenose samo radijalnu silu i dozvoljavaju aksijalno pomeranje.
3. Prema obliku kotrljajnih tela leaji se dele na kugline i valjane.
Valjani zavisno od vrste kotrljanih tela mogu biti cilindrino- valjani,
konusno-valjani, bavasti i igliasti.
4. Prema broju redova kotrljajnih tela leaji mogu biti jedvoredi i vieredi.
5. Zavisno od toga da li se kod ugradnje rasklapaju ili ne leaji mogu biti
rasklopivi i nerasklopivi.
6. Prema sposobnosti prilagoavanja deformaciji vratila u osloncu leaji se
dele na krute (nepodesive) i zglobne (podesive).
Ugradbene mere i sistem obeleavanja leaja
S take gledita ugradnje leaja odnosno pri njihovom izboru od znaaja su
konturne odnosno ugradbene mere. To su pre svega nominalni prenik otvora leaja
(provrta) d, spoljanji prenik D i irina B kod prstenih leaja (sl. 1), odnosno
spoljanji prenik koluta kuita D = D
k
i visina leaja H kod kolutnih leaja. Od
znaaja je takoe i radijus zaobljenja ivica prstena i koluta r. Sve ove mere tano su
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

4
utvrene i propisane internacionalnim standardima (ISO 15, DIN 616, to odgovara
i SRPS M.C3.506). Prema ovim oznakama sistem obeleavanja leaja sastoji se iz
osnovne i dopunske oznake.
Osnovna oznaka sastoji se iz tri grupe brojeva ili slova, koji se odnose na tip
leaja, red mera i unutranji prenik - provrt (tablica 1).
Tip leaja oznaava se sa jednom ili sa dve brojne odnosno slovne oznake
shodno tablici 1. Kod reda mera sistem oznaavanja je takav da je za jedan
unutranji prenik predvien vei broj spoljanjih prenika i irine. Na taj nain za
isti prenik rukavca vratila mogu je izbor niza leaja istog tipa razliite nosivosti.
Veliine irine i spoljanjeg prenika ine red mera koji je oznaen razliitim
brojnim oznakama. Red irine R
B
sadri sledee brojane oznake 0,1,2,3,4,5, pri
emu broj nula oznaava najmanju, a broj 5 najveu irinu. Red spoljanjeg
prenika R
D
sadri brojane oznake 8,9,0,1,2,3,4 poreanih u redosledu porasta
prenika (kao to je prikazano na slici u tablici 1). Na isti nain oznaavaju se i
prenik koluta, odnosno visina kod kolutnih leaja. Red visine sadri oznake 7, 9, 1
poreane u redosledu porasta visine leaja.
Kod oznake reda mera prvi broj uvek se odnosi na irinu odnosno visinu, a
drugi na spoljanji prenik prstena odnosno koluta. Kod nekih tipova leaja upisuje
se samo oznaka spoljanjeg prenika.
Poslednja dva broja u osnovnoj oznaci odnose se na unutranji prenik leaja
odnosno provrt. Sistem obeleavanja je sledei (tablica 1):
+ Prenici u intervalu d = 0,6....9 mm navode se neposredno u nominalnim
vrednostima;
+ Prenici od 10, 12, 15 i 17 mm oznaavaju se brojevima 00, 01, 02 i 03;
Oznaka za prenike u intervalu d = 20....480 mm dobija se deljenjem
prenika u mm sa brojem 5;
Za meuvrednosti d = 22, 28 i 32 mm kao i za d 500 mm vrednosti prenika
navode se neposredno u mm, ali se od oznake reda mera odvajaju kosom crtom.
Ovakav nain oznaavanja leaja ima sledee prednosti:
+ Za isti prenik rukavca vratila d mogu je izbor veeg broja leaja istog tipa
razliite nosivosti i veliine.
+ Razliiti tipovi leaja istog unutranjeg prenika i istog reda mera imaju iste
ugradbene mere, odnosno meusobno su zamenljivi. Na taj nain mogue je
u isti ugradbeni prostor ugraditi leaje razliite nosivosti.











Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

5

Tablica 1. Osnovna oznaka leaja
Unutranji prenik
Tip leaja
Red mera prema ISO 15 za
kotrljajne leajeve
Oznaka d u mm

/0.6
/0.8
1
2
.
.
.
9
00
01
02
03
04 (x5)
/22
05 (x5)
/28
06 (x5)
/32
07 (x5)
08 (x5)
.
.
96 (x5)
/500
.
.
0.6
0.8
1
2
.
.
.
9
10
12
15
17
20
22
25
28
30
32
35
40
.
.
480
500
.
.






Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

6
Tablica 2. Primeri oznaavanja leaja


Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

7
Ukoliko konstrukcija leaja odstupa u odnosu na osnovno izvoenje, to se
predvia dopunskom oznakom. Dopunska oznaka iza osnovne obuhvata, odnosno
oznaava:
1. Odstupanja same konstrukcije leaja koja nisu predviena za osnovno
izvoenje i oznaava se sa A, B, C, D i E.
2. Odstupanje spoljanjeg oblika oznaava se sa J - bez ivinog prstena, K -
sa konusnim otvorom, N - sa lebom na spoljanjem prstenu, P - sa
dvodelnim spoljanjim prstenom,itd.; X - odstupanje dimenzija u odnosu na
osnovno izvoenje.
3. Zaptivanje, npr.: RS - sa jednim zaptivnim prstenom, Z - sa jednim
sigurnosnim prstenom, 2Z - sa dva sigurnosna prstena, ZNR - sa zatitnim
prstenom, lebom i sigurnosnim prstenom.
4. Materijal kaveza: F - kavez od elika ili specijalnog elinog liva, L - od
lakog metala, M - od mesinga, T - od fenol plasta, TN - od poliamida.
5. Konstrukciono izvoenje kaveza: A - voenje u spoljanjem prstenu, S -
leb za podmazivanje u voicama, J - kavez od elinog lima, Y - kavez od
mesinganog lima, V - bez kaveza.
6. Klasa tolerancije: oznaka sa P i klasom tolerancije (na primer P4 - klasa
tolerancije 4).
7. Zazor u leaju: oznaka sa C i jedna brojna oznaka (na primer C2 - manji od
normalnog, C4 - vei od normalnog).
8. Postojanost na povienim temperaturama: S i jedna brojana oznaka na
primer S2 za radnu temperaturu do 250
0
C.
Dopunska oznaka izpred osnovne odnosi se na obeleavanje nekompletnih
leaja, na primer K - kavez sa kotrljajnim telima, L - slobodni prsten rasklopivog
leaja, R - prsten leaja sa kotrljajnim telima.
Red mera propisan je standardima ISO 15 za prstene leajeve - taka 4.5.
(izuzev konusno valjanih i igliastih), ISO 335 za prstene konusno valjane, ISO
1206 (DIN 617) - za igliaste leajeve. Sistem obeleavanja leajeva prema ISO i
DIN su uglavnom saglasni izuzimajui prsteno valjane leajeve gde postoji razlika
- tablica 2.
Standardni konstrukcioni oblici i karakteristike kotrljajnih leaja
J ako veliki znaaj za konstrukciono izvoenje kao i za nosivost kotrljajnih
leaja ima dodirni ugao . To je ugao izmeu radijalnog pravca (normale na
podunu osu leaja) i pravca koji definiu take dodira kotrljajnih tela odnosno
kuglica sa spoljanjim i unutranjim prstenom. U tom smislu mogue je sve
kotrljajne leaje podeliti na radijalne sa dodirnim uglom =0

...45

i aksijalne >
45

...90

.
Ako bi se kroz sve take dodira kotrljajnih tela - kuglica sa spoljanjim i
unutranjim prstenom povukle prave, onda bi se one sekle u nekoj taki O na
podunoj osi leaja. Kod leaja sa radijalnim dodirom sve ove linije lee u ravni
koja je upravna na osu leaja, a kod leaja sa kosim dodirom one ine konus iji vrh
lei na osi leaja (sl. 3,a). U katalozima proizvoaa poloaj take O odreen je
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

8
rastojanjem a izmeu eone ravni spoljanjeg prstena i vrha konusa. Kroz taku O
prolaze napadne linije svih sila koje prenose kotrljajna tela.

Sl. 3. a) Leaj sa kosim dodirom; b) leaj optereen radijalnom i aksijalnom silom
Kotrljajni leaji prenose esto i aksijalne i radijalne sile. Rezultujua sila pri
tome gradi ugao sa radijalnom ravni (sl. 3,b). Veliina aksijalne sile koju moe da
prenese leaj zavisi od dodirnog ugla . Sa poveavanjem ugla poveava se i
aksijalna sila koju moe da prenese leaj. Meutim treba imati u vidu da kod leaja
sa kosim dodirom pri prenosu sile sa spoljanjeg na unutranji prsten postoji
skretanje napadne linije sile za veliinu ugla . Usled toga i pri prenosu isto
radijalne sile u leaju se indukuje aksijalna sila koja dodatno optereuje leaj.
Iskorienje leaja u pogledu njegove nosivosti poveava se smanjenjem razlike
izmeu uglova i . Maksimalno iskorienje leaja postie se za =.
Prsteni kuglini jednoredi leaj sa radijalnim dodirom (Oznaka 60, 62, 63, 64)
Na spoljanjem i na unutranjem prstenu ovih leaja nalaze se lebovi za
kretanje kotrljajnih tela. Radijusi krivine ovih lebova su neto vei od poluprenika
kotrljajnih tela - kuglica, tako da je u neoptereenom stanju dodir u taki.
Ovaj tip leaja moe da prenese relativno veliko radijalno i znatno aksijalno
optereenje u oba smera (sl. 4). Veliine aksijalnih sila ne bi trebale biti vee od
70% nosivosti leaja. Zbog jednostavnog konstrukcionog oblika, smanjenog uma i
vibracija u radu i niske cene, ovi leaji imaju jako veliku primenu.
Izrauju se sa relativno velikim zazorom pri emu je mogue manje ugaono
prilagoavanje elastinim deformacijama vratila (1/4...1/2
0
). Za velike ugaone
brzine i za smanjeni um i vibracije izrauju se sa visokom tanou i bez zazora.
Tada su meutim jako kruti i ne podnose elastine deformacije vratila.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

9

Sl. 4. Prsteni kuglini jednoredi leaji sa radijalnim dodirom: a) normalno izvoenje; b) sa
jednim zatitnim prstenom; v) sa dva zatitna prstena; g) sa jednim zaptivnim prstenom; d)
sa dva zaptivna prstena; ) sa lebom; e) sa lebom i uskonikom.
Postoje vie konstrukcionih izvoenja prstenih kuglinih jednoredih leaja sa
radijalnim dodirom (sl. 4): sa jednim ili dva zatitna eona prstena, sa jednim ili dva
zaptivna eona prstena kao i sa lebovima za sigurnosne prstenove za aksijalno
uvrivanje. eoni zatitni prstenovi slue da zatite leaj od prodora stranih tela, a
zaptivni za spreavanje isticanja masti kojom se podmazuje leaj.
Primena ovih leaja je univerzalna - za prenosnike, kod svih vrsta maina, u
industriji motornih vozila.
Prsteni kuglini jednoredi leaj sa kosim dodirom (Oznaka: 72, 73)
leb za kortljajna tela na spoljanjem i na unutranjem prstenu ima naslon
samo sa jedne strane, dok je druga strana
izvedena ravno, tako da ovi leaji mogu da
prenesu aksijalnu silu samo u jednom smeru
(sl. 5). To je rasklopivi leaj sa kosim
dodirom, gde ugao dodira iznosi kod
normalnog izvoenja = 40 (postoje i
izvoenja ovih leaja sa =15 i =25,
koji su takoe rasklopivi). Kod ovih leaja
moe se ugraditi vei broj kotrljajnih tela
tako da su vee nosivosti u odnosu na
prstene kugline jednorede leaje sa
radijalnim dodirom. Zbog kosog dodira
dolazi do indukovanja dodatne aksijalne sile
u leaju, koja tei da razdvoji njegove
delove u aksijalnom pravcu. Zbog toga se
ovi leaji najee ugrauju u paru (kao
slike u ogledalu), ime se neutralie
aksijalna komponenta, i tada mogu da
prenesu aksijalnu silu u oba smera. Kod vratila sa manjim osnim rastojanjem
ugrauje se u svakom osloncu po jedan leaj, a kod veih osnih rastojanja mogu biti
ugraena oba leaja u jednom osloncu.
Kod ugradnje oba leaja u jednom osloncu mogua su tri izvoenja:

. 5. u

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

10
1. Ugradnja u tandemu (sl. 6,a), gde oba leaja imaju isti poloaj i mogu da
prenesu veoma veliku aksijalnu silu u jednom smeru. Aksijalna sila ravnomerno se
deli na oba leaja.
2. O-ugradnja (sl. 6,b) koristi se kao aksijalno nepokretni oslonac vratila, jer
moe da prenese aksijalnu silu u oba smera. Ovakvo izvoenje uleitenja
primenjuje se u sluaju da vratilo ima viu temperaturu od kuita, jer pri tome ne
dolazi do smanjenja radnog zazora. Ovo je jako kruto uleitenje pa se zahteva
visoka saosnost spoljanjeg i unutranjeg prstena leaja.
3. X-ugradnja (sl. 6,v) koristi se takoe kod nepokretnog oslonca za prijem
aksijalnih sila u oba smera. Primenjuje se u sluaju da kuite ima viu temperaturu
od vratila, ime ne dolazi do smanjenja radnog zazora. U odnosu na O-ugradnju, to
je manje kruto uleitenje.

Sl. 6. Naini ugradnje prstenih kuglinih jednoredih leaja sa kosim dodirom:
a) u tandemu; b) "O" - raspored; v) "X" - raspored.
Kod tandem, X-, i O-ugradnje, dinamika nosivost para leaja je 1,625 puta
vea u odnosu na dinamiku nosivost jednog leaja.
Uopte se moe rei da su prsteni kuglini jednoredi leaji sa kosim dodirom
namenjeni za vie uestanosti obrtanja i za vee aksijalne sile. Zbog mogunosti
podeavanja zazora u toku montae, koriste se kod vratila sa tanim voenjem.
Prsteni kuglini jednoredi leaj sa dodirom u etiri take (Oznaka: QJ2, QJ3)
Ovi leaji spadaju u grupu prstenih kuglinih jednoredih leaja sa kosim
dodirom sa uglom dodira =25 (sl. 7). leb za kotrljajna tela na spoljanjem i
unutranjem prstenu sastoji se iz dva konusa sa vrhovima na sredini leaja. Konusi
su sa lunom izvodnicom. U neoptereenom stanju dodir kotrljajnih tela i prstenova
je u etiri take. Unutranji prsten se izrauje kao jednodelni i dvodelni. Leaji sa
dvodelnim unutranjim prstenom spadaju u grupu
rasklopivih leaja, tako da se kod njih moe ugraditi
vei broj kotrljajnih tela ime se postie i vea nosivost.
Ovi leaji mogu da prenesu radijalna i aksijalna
optereenja u oba smera. Koriste se kod alatnih maina
kao i kod transmisije motornih vozila.

Sl. 7. Prsteni kuglini jednoredi leaj sa dodirom u
etiri take

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

11
Prsteni kuglini dvoredi leaj sa kosim dodirom (Oznaka: 32, 33)
Dvoredi kuglini leaj sa kosim dodirom (sl. 8) odgovara paru jednoredih
kuglinih leaja sa kosim dodirom (O-izvoenje). Prenosi znatno radijalno
optereenje, kao i aksijalna optereenja u oba
smera.
Ugao dodira iznosi =25, odnosno =35.
Postoje i konstrukciona izvoenja sa =45, ali je
tada unutranji prsten izveden iz dva dela.
Primenjuje se u osloncima kraih krutih
vratila za nie uestanosti obrtanja, za prenoenje
znatnih radijalnih i aksijalnih sila u oba smera (na
primer kod vratila punih prenosnika, kao i vratila
cilindrinih i konusnih zupanika).


Prsteni kuglini dvoredi podesivi leaj (Oznaka:12, 22, 13, 23)
To je leaj sa uglom dodira =15, sa dva reda
kuglica (sl. 9). Radi se sa cilindrinim i konusnim
provrtom (konus 1:12). Povrina kotrljanja kuglica na
spoljanjem prstenu je sfernog oblika, to omoguuje
ugaono prilagoavanje deformacijama vratila i do 4.
Prvenstveno je namenjen za radijalna optereenja,
ali moe da prenese i umerena aksijalna optereenja u
oba smera. Namenjen je za velike uestanosti obrtanja.
Primenjuje se kod vratila veeg raspona izmeu
oslonaca, gde ne moe da se postigne odgovarajua
tanost pri montai i gde se oekuju deformacije vratila
u radu.
Leaji sa konusnim provrtom pomou
odgovarajue aure mogu da se privrste na bilo kom
mestu u aksijalnom pravcu glatkog vratila.
Prsteni cilindrino valjani jednoredi leaj (Oznaka: NU, N, NJ, NUP)
Ovi leaji namenjeni su prvenstveno za prenos radijalnih sila. Dodir izmeu
prstenova i kotrljajnih tela je linijski, to ovim leajima omoguuje veu nosivost u
odnosu na kugline leaje istih dimenzija sa dodirom u taki. Rasklopivi cilindrino
valjani leaji ne prenose ili eventualno mogu da prenesu samo manju aksijalnu
silu. Zbog linijskog dodira, to su kruti leaji i zahtevaju visoku saosnost izmeu
spoljanjeg i unutranjeg prstena.

. 8. u



. 8. u


Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

12

Sl. 10. Prsteni cilindrino valjani jednoredi leaj: a) varijanta NU;
b) varijanta N v) varijanta NJ g) varijanta NJ sa dodatnim ugaonim prstenom; d) varijanta
NUP
Prsteni cilindrino valjani jednoredi leaji se izrauju u vie konstrukcionih
varijanti (sl. 10): N- nasloni za voenje postoje samo na unutranjem prstenu; NU
nasloni za voenje samo na spoljanjem prstenu; NJ-spoljanji prsten ima dva
naslona a unutranji samo jedan; NUP-spoljanji prsten sa dva naslona, a unutranji
sa jednim naslonom, ali je ugraen i dodatni prsten kao drugi naslon.
Leaji sa oznakom N i NU ne mogu da prenesu nikakvu aksijalnu silu, ali su
zato pogodni za aksijalno pokretne oslonce, jer dozvoljavaju meusobno pomeranje
prstenova u aksijalnom pravcu. Varijante NJ i NUP mogu da prenesu aksijalnu silu
ali samo manjeg intenziteta s obzirom na pojavu klizanja izmeu valjia i naslona.
Primenom dodatnog ugaonog prstena za voenje cilindrino valjani leaji
mogu da se primene za aksijalno uvrivanje vratila, ali bez delovanja spoljanjih
aksijalnih sila (sl. 10,g).
Ovi leaji dobro podnose visoke uestanosti obrtanja i velika radijalna
optereenja. Primenjuju se kod prenosnika, elektromotora, kod osovina inskih
vozila, itd.
Igliasti leajevi (Oznaka: NA48, NA49)
Igliasti leaji predstavljaju specijalno izvoenje cilindrino valjanih leaja
(sl. 11) gde kotrljajna tela cilindri imaju mali prenik u odnosu na duinu (L
c

2,5D
c
). Zbog toga se ova kotrljajna tela nazivaju iglice. Smetene su u odgovarajui
kavez, koji ih dri na odgovarajuem rastojanju i obezbeuje im meusobni
paralelni poloaj. Na ovaj nain obezbeuje se kod uleitenja kompaktna
konstrukcija u radijalnom pravcu.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

13

Postoje i konstrukcione varijante bez spoljanjeg prstena, pa ak i bez oba prstena.
U tom sluaju kavez sa iglicama ugrauje se izmeu rukavca vratila i kuita, s tim
da oslone povrine moraju biti vrlo tvrde (58...65HRC), bruene i sa malim
odstupanjima oblika.
Igliasti leaji su jako kruti, zahtevaju visoku tanost obrade povrina (R
a

0,2), visoku saosnost oslonaca, i vrlo precizno voenje vratila. Nisu pogodni za
visoke uestanosti obrtanja i mogu da prenesu samo radijalna optereenja. Pogodni
su za oslonce sa oscilatornim obrtnim kretanjem, kao to su krivajni i kulisni
mehanizmi.
Primenjuju se kod niih i srednjih uestanosti obrtanja, u osloncima alatnih
maina, kod transmisije motornih vozila, kod vratila elektrinih ureaja, kod
rukavaca elektromagnetnih i kardanovih spojnica, itd.
Prsteni konusno valjani leaj (Oznaka: 302, 322, 303, 313 323)
Kao kotrljajna tela ovde se koriste delovi konusa (konusni valjii), a
povrine kotrljanja spoljanjeg i unutranjeg prstena su delovi konusa
(sl. 12). Da bi bio ispunjen uslov istog kotrljanja izmeu kotrljajnih tela i
prstenova, to vrhovi svih ovih konusa moraju leati u istoj taki na podunoj osi
leaja.
Leaj sa uglom dodira =15 (30)
moe da prenese visoka i aksijalna i
radijalna optereenja. Leaj je tako izveden
da unutranji prsten ima naslone za voenje
kotrljajnih tela, a spoljanji prsten je
odvojiv, tako da omoguuje laku montau i
demontau leaja.
Zbog skretanja napadne linije sile, u
leaju se indukuje dodatna aksijalna
komponenta sile, koja tei da razdvoji
prstenove leaja. Zbog toga se ovi leaji po
pravilu ugrauju u paru (kao slike u
ogledalu), ime se ponitava samo-
indukovana aksijalna sila i omoguuje
prenos aksijalnog optereenja u oba smera.
Mogua je ugradnja po jednog leaja u
Sl. 11. Igliasti leaj

Sl. 12. Prsteni konusno valjani leaj
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

14
svakom osloncu vratila, ili ugradnja oba leaja u jednom osloncu (X i O ugradnja
kao i kod prstenih kuglinih jednoredih leaja sa kosim dodirom).
Aksijalnim pomeranjem prstena podeavaju se radni zazori u toku montae.
Za ispravan rad leaja jako veliku ulogu ima veliina radnog zazora. Postoje i
konstrukciona izvoenja sa naknadnim podeavanjem radnog zazora.
Prsteni konusno valjani leaji su pre svega pogodni za nie uestanosti
obrtanja. Spadaju u krute leaje.
Zbog jednostavne ugradnje i niske cene ovaj tip leaja ima jako rairenu
primenu u praksi: kod transmisije motornih vozila, kod svih vrsta prenosnika snage
(zupanici sa kosim zupcima, konusni zupanici, puni zupanici), kod alatnih
maina, itd.
Prsteni bavasti jednoredi podesivi leaj (Oznaka: 202, 203, 204)
Ovi leaji su sa izvanrednim
karakteristikama kako u pogledu
nosivosti i prijema udarnih optereenja
tako i u pogledu mogunosti
prilagoavanja elastinim
deformacijama vratila i neparalenosti
osa oslonih povrina. To omoguuje
vea dodirna povrina izmeu
kotrljajnih tela i prstenova i sferni oblik
povrine kotrljanja na spoljanjem
prstenu (sl. 13,a). Kotrljajna tela su sa
lunom izvodnicom tako da podseaju
na bavice po emu su leaji i dobili
naziv. Voenje kotrljajnih tela
ostvaruje se preko leba na
unutranjem prstenu, dok spoljanji
prsten zbog sfernog oblika povrine
kotrljanja omoguuje uzajamno
zakoenje prstenova, tako da se leaj
moe prilagoditi nagibima vratila do
4.
Prsteni bavasti jednoredi podesivi leaj namenjen je za velika radijalna
optereenja (ugao dodira = 0), a mogu da prenesu i manja aksijalna optereenja.
Pogodni su za nie uestanosti obrtanja, nisu rasklopivi i izrauju se sa cilindri-
nim i konusnim provrtom.
Primena: kod vozila, u tekoj mainogradnji, i kod vratila izloena velikim
radijalnim optereenima sa jakim udarima.

Prsteni bavasti dvoredi podesivi leaj (Oznaka: 222, 213, 223)
Ugradnjom dva reda kotrljajnih tela (sl. 13,b) u odnosu na prethodni tip leaja
znatno se poveava nosivost leaja, ali i mogunost da pored velike radijalne sile

Sl. 13. Prsteni bavasti jednoredi (a) i
dvoredi (b) podesivi leaj
) )
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

15
prenosi i aksijalnu silu u oba smera (ugao dodira =10). Kao podesivi leaj
omoguuje nagibe vratila od 0,5...2. Pogodni su za udarna optereenja i nie
uestanosti obrtanja. Nisu rasklopivi. Izrauju se sa cilindrinim i konusnim
provrtom.
U pogledu specifine nosivosti i prijema udarnih optereenja nema boljih
leaja od prstenih bavastih dvoredih podesivih leaja, ali su zato zbog sloenog
oblika kotrljajnih tela i prstenova sloeniji za izradu pa su zbog toga i skuplji.
Primenjuju se u tekoj mainogradnji, kod valjaonikih stanova, kod tekih
reduktora, tj. kod teko optereenih oslonaca.
CARB leaj (oznaka C22, C23, C30, C31, C32, C40, C60)
Firma SKF patentirala je 1995. godine
novi tip kotrljajnog leaja pod nazivom
"CARB" (Compact Aligning Roller
Bearing). To je isto radijalni leaj
namenjen za prenoenje velikih radijalnih
optereenja. Konstrukciono je tako izveden
(sl. 14) da ne moe da primi aksijalna
optereenja. Osnovne njegove prednosti su
meutim to moe da kompenzira aksijalna
pomeranja u radu i da omogui nagib vratila
u osloncu. Dakle ugrauje se kao zglobni
aksijalno slobodni oslonac vratila i osovina.
Ove prednosti leaja su konstrukciono
omoguene izvoenjem razliitih radijusa
krivina kotrljajnih staza i kotrljajnih tela.
Sferno izvedene kotrljajne staze prstenova imaju neto vei radijus krivine u odnosu
na radijus krivine bavastih kotrljajnih tela. Naravno pri aksijalnom pomeranju
prstenova jedan u odnosu na drugi menja se i zazor u leaju. Kotrljajna tela su
manjeg prenika u odnosu na duinu, pa se ugradnjom veeg broja kotrljajnih tela
poveava i nosivost leaja.
Primenjuje se za nie uestanosti obrtaja i za vrlo velika radijalna
optereenja, pre svega u tekoj mainogradnji, kod valjaonikih stanova, industriji
papira itd.
Kolutni kuglini jednoredi i dvoredi leaj (Oznaka: 511, 512, 513, 514, 522, 523,
524)
Kod jednoredih leaja (oznaka 511, 512, 513, 514) kotrljajna tela - kuglice
smeteni su u odgovarajue kaveze (sl. 15,a) i kotrljaju se po lebovima koluta
vratila (1) prenika D
v
i koluta kuita (2) prenika D
k
pri emu je . Ovi leaji
prenose isto aksijalno optereenje ( = 90), ali samo u jednom smeru i pogodni su
za nie uestanosti obrtanja.
Kolutni kuglini dvoredi leaji (sl. 15,b) prenose aksijalnu silu u oba smera
(oznaka 522, 523, 524). Sastoje se iz dva reda kuglica, jednog koluta vratila (1) u
sredini i dva spoljanja koluta kuita (2).

Sl. 14. CARB leaj
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

16
Uestanost obrtanja ovih leaja je ograniena, jer pri veim ugaonim
brzinama kod kotrljajnih tela nastaju znatne centrifugalne sile, pa dolazi do
poveanog trenja i habanja leaja.

Sl. 15. Kolutni kuglini jednoredi (a) i dvoredi (b) leaj
Poto ovi leaji prenose isto aksijalno optereenje ( = 90), to se za prenos
radijalne sile u osloncu mora da ugradi i radijalni leaj. Ovi leaji su jako osetljivi
na odstupanje paralelnosti oslonih povrina, jer pri tome dolazi do velikog
optereenja pojedinih kotrljajnih tela (sl. 15 levo). Zbog toga se primenjuje i
konstrukcijska varijanta sa prilagodljivim spoljanjim prstenovima (oznaka 542,
543, 544). Spoljanja povrina ovih prstenova je sfernog oblika (sl. 15 desno) i
oslanja se na odgovarajue sferne kolutove.
Primena: kod aksijalnih oslonaca kao i za prijem velikih aksijalnih sila u
osloncima vratila koje radijalni leaji ne mogu da prenesu, kao na primer uleitenje
vratila pua, vretena builica, kod oslonaca obrtnih kranova, kod kranskih kuka, kod
obrtnih postolja itd.
Kolutno konusno bavasti podesivi leaj (Oznaka: 292, 293, 294)
Kao kotrljajna tela kod ovih
leaja (sl. 16) koriste se konusi sa
lunom izvodnicom - konusne
bavice koje su u odnosu na osu
leaja postavljene pod
odgovarajuim uglom (najee
45). Zbog vee dodirne povrine
izmeu prstenova i kotrljajnih tela
ovi leaji imaju znatno veu
specifinu nosivost u odnosu na
kolutne kugline leaje. Izvedeni su tako da imaju dobro podmazivanje, to im
omoguuje primenu i za visoke uestanosti obrtanja.
Povrina kotrljanja na kolutu kuita ima sferni oblik to ove leaje ini
podesivim za nagibe vratila do 2. Prenos optereenja izmeu koluta i kotrljajnih

Sl. 16. Kolutno konusno bavasti podesivi
leaj
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

17
tela je pod 45 u odnosu na osu leaja, tako da ovi leaji pored velike aksijalne
mogu da prime i ogranienu radijalnu silu (F
r
0,55F
a
).
Kolutni konusno-bavasti podesivi leaji imaju sloen oblik kotrljaj- nih tela i
kolutova, to ih ini znatno skupljim u odnosu na kugline leaje.
Primena: kod tekih vertikalnih vratila, kod kranova, kao pritisni leaji kod
brodskih elisa, lokomotiva kao i kod vratila punih prenosnika.
Izbor tipa leaja
O karakteristikama pojedinih tipova leaja i podrujima njihove primene, bilo
je detaljno govora u poglavlju 4.2.3. Za tano definisane zahteve u pogledu
konstrukcionog izvoenja i radnih uslova preliminarni izbor moguih tipova leaja
moe se izvriti i prema tablici 3.
Meutim u ovoj tablici ne stoji cena leaja to treba u kasnijem razmatranju
uzeti u obzir.
U principu se moe rei, da s take gledita cene, mogunosti nabavke i
jednostavnosti pri ugradnji, uvek treba ii na kugline jednorede leaje sa radijalnim
dodirom (oznake 60, 62, 63, 64). Tek ako se pokae da ovi leaji ne mogu da ispune
postavljene zahteve, moe se ii i na druge tipove leaja.
Tablica 3. Izbor tipa kotrljajnih leaja
Tipovi leaja i podruje primene
Zahtevi
a b c d e f g h j k l m n p
Radijalno optereenje
Aksijalno optereenje
Izjednaavanje neparalelnosti osl.
Naknadno podeav. zazora u leaju
Rasklopivi leaji
Izvoenje sa povienom tanou
Visoki brojevi obrtaja
Visoka nosivost leaja
Nizak nivo buke
Privrivanje preko aure-sedla
Oznake: primenljiv bez ogranienja; uslovno primenljiv; ne preporuuje se
a - prsteni kuglini jednoredi leaj sa radijalnim dodirom
b - prsteni kuglini jednoredi leaj sa kosimdodirom
c - prsteni kuglini jednoredi leaj sa dodirom u etiri take
d - prsteni kuglini dvoredi leaj sa kosimdodirom
e - prsteni kuglini dvoredi podesivi leaj sa kosim dodirom
f - prsteni cilindrino valjani jednoredi leaj
g - prsteni konusno vanjani leaj
h - prsteni bavasti jednoredi podesivi leaj
j - prsteni bavasti dvoredi podesivi leaj
k - igliasti leaj
l - kolutni kuglini jednoredi leaj
m - kolutni kuglini dvoredi leaj
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

18
Tolerancije i naleganja kod kotrljajnih leaja
Tolerancije i postupci kontrole kotrljajnih leaja utvreni su meu- narodnim
ISO standardima. Unutranji prenik leaja d, spoljanji prenik D i irina leaja B
imaju tolerancijsko polje sa negativnim odstupanjem u odnosu na nultu liniju, to
znai da njihova nazivna mera odgovara gornjoj graninoj meri. Tolerancijsko polje
unutranjeg prenika leaja - provrta nosi oznaku KB, a tolerancijsko polje
spoljanjeg prenika oznaku hB. Ova tolerancijska polja se ne poklapaju ni sa
jednim tolerancijskim poljem ISO sistema tolerancija duinskih mera.
Kontrola mera spoljanjeg i unutranjeg prenika leaja vri se merenjem po
4 prenika u dve radijalne ravni po irini leaja, pri emu se na osnovu maksimalne
i minimalne izmerene vrednosti odreuju srednji prenici d
m
= (d
max
+ d
min
)/2,
odnosno D
m
= (D
max
+ D
min
)/2. Dozvoljena odstupanja ovih mera od nazivne mere
zavisno od klase tanosti izrade data su u katalozima proizvoaa leaja. irina
leaja takoe se kontrolie u nekoliko taaka po obimu i mora biti u okviru
dozvoljenih odstupanja.
Pored ovoga vri se i kontrola oblika i poloaja vezana pre svega za radijalno
i aksijalno bacanje.
Za ugradnju kotrljajnih leaja vanu ulogu ima uvrivanje prstenova
odnosno koluta na vratilu i kuitu. Pri tome pod optereenjem nikako ne sme doi
do njihovog radijalnog pomeranja. Najsigurnije i najjednostavnije radijalno
uvrivanje postie se izborom odgovarajuih tolerancijskih polja rukavca vratila i
otvora kuita.
vrsta naleganja uz odgovarajuu tanost pri izradi obezbeuju poveanje
krutosti tankih prstenova leaja to pozitivno utie na nosivost i radni vek leaja. Sa
druge strane pri tome dolazi do smanjenja radijalnog zazora leaja, to moe kod
pojedinih tipova leaja negativno da utie na rad u poetnoj fazi. U tom smislu
mogu se koristiti leaji sa poveanim zazorom.
Na izbor naleganja pri ugradnji leaja utiu veliina i tip leaja, optereenje,
mogunost aksijalnog pomeranja kod aksijalno slobodnih leaja, a naroito
relativno kretanje prstenova leaja u odnosu na napadnu liniju delovanja
optereenja. U tom smislu u praksi mogu da se jave dva sluaja.
Optereenje po celom obimu. Prsten leaja se relativno kree u odnosu na
napadnu liniju optereenja. U praksi su mogua dva sluaja: prsten se okree
a poloaj napadne linije optereenja se ne menja, ili napadna linija
optereenja rotira, a prsten miruje.
Takasto optereenje, odnosno optereenje na delu obima. Prsten leaja je
relativno nepokretan u odnosu na napadnu liniju delovanja optereenja, i pri
tome optereenje deluje uvek u istoj taki prstena. U praksi su takoe mogua
dva sluaja: prsten se ne okree a ne menja se ni poloaj napadne linije
optereenja, ili se i prsten i napadna linija delovanja optereenja okreu istim
brojem obrtaja i u istom smeru.
Pri ugradnji leaja izbor naleganja izmeu prstena i rukavca, odnosno kuita
vri se na sledei nain.
Kod optereenja po obimu uzima se uvek vrsto naleganje. Kod udarnih
optereenja sa porastom veliine leaja uzima se i vei preklop.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

19
Kod takastog optereenja moe se uzeti labavo naleganje (a moe i vrsto ali
sa manjim preklopom). Najee se meutim bira neizvesno naleganje sa
manjim zazorom i veim preklopom.
Veliina i tip leaja takoe utiu na izbor naleganja pri ugradnji leaja. Vei
leaji zahtevaju i naleganja sa veim preklopom na rukavcu vratila. Valjasti leaji
zahtevaju vee preklope u odnosu na kugline.
Nosivost i radni vek kotrljajnih leaja
Vidovi oteenja
Dodir izmeu kotrljajnih tela i prstena odnosno koluta u neotereenom stanju
je u taki ili liniji. Pod optereenjem dolazi do elastinih deformacija na mestu
dodira, tako da se prenos optereenja ostvaruje preko malih dodirnih povrina. Zbog
toga i pored veoma velike vrstoe i tvrdoe materijala delova leaja, kao i paljive
izrade, ugradnje i odravanja, posle odreenog perioda vremena dolazi do zamora i
oteenja dodirnih povrina. Oteenja su rezultat lokalnog kontaktog
preoptereenja i manifestuju se najpre pojavom mikro pukotina neposreno ispod
povrine. Pri daljem radu mikro pukotine se ire ka povrini, ime se stvaraju male
rupice i jamice. Ovo oteenje naziva se piting. Oteenje se tokom rada brzo iri, a
zatim dovodi do odvajanja veih metalnih delova, to je naroito izraeno na
unutranjem prstenu leaja. Oteenja izazivaju nestabilan rad leaja praen
udarima i poveanom bukom, to na kraju dovodi i do nasilnog loma prstena.
Zbog odstupanja oblika i dimenzija delova leaja, pored kotrljanja u leaju
postoji i manjoj meri i klizanje. Ono ima za posledicu abrazivno habanje delova
leaja, a u kombinaciji sa pitingom dodatno oteuje radne povrine leaja.
S obzirom da ova oteenja u krajnjem sluaju dovode do otkaza leaja, to se
vre ispitivanja sa ciljem da se odredi vreme rada do pojave zamora materijala.
Ispitivanja se sastoje u postavljanju veeg broja istih leaja na ispitnim stolovima, i
njihovom radu pod istim uslovima vezanim za optereenje, uestanost obrtanja i
podmazivanje.
Dinamika nosivost i radni vek leaja
Dinamika nosivost leaja C definie se kao optereenje konstantnog pravca
i intenziteta koje leaj moe da prenese u toku 10
6
obrtaja, a da pri tome na
najmanje 90% vee grupe istih leaja ne doe do nikakvih znakova oteenja usled
zamora. Prema tome verovatnoa izdrljivosti iznosi P
N
= 0,9 a verovatnoa
razaranja P
R
= 0,1. U toku eksperimentalnog odreivanja dinamike nosivosti kod
prstenih leaja unutranji prsten se okree, a spoljanji prsten miruje, dok je
optereenje isto radijalno. Kod kolutnih leaja optereenje je isto aksijalno. Po
pravilu ispitivanje traje 500 asova pri broju obrtaja
1
1
=33
3
n min

. Dinamika
nosivost zavisi od veeg broja faktora i eksperimentalno je utvruju proizvoai
leaja. Za odgovarajui tip i veliinu leaja to je konstanta koja se moe nai u
katalozima proizvoaa leaja.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

20
Prema ISO preporukama (ISO 281) nominalni radni vek leaja definie se
kao brojevi obrtaja ili broj asova rada vee grupe istih leaja pri konstantnom
uestanou obrtanja, a da pri tome ne doe do nikakvih znakova oteenja na
najmanje 90% leaja. (Verovatnoa izdrljivosti P
N
= 0,9; verovatnoa razaranja P
R

= 0,1).
Na osnovu izraza const N
m
N
= uvodei oznaku za dinamiku nosivost C i
broj obrtaja N
c
= 10
6
dobija se
=
c
C N F N


odnosno nominalni radni vek leaja L izraen u brojevima obrtaja iznosi:
6
= =10
C
L N
F

| |

|
\ .
(1)
U izrazu (1) sa F je oznaeno optereenje koje leaj prenosi u radu, a
eksponent iznosi =3 - za kugline, odnosno =10/3 za valjane leajeve.
Radni vek leaja najee se izraava u asovima rada. Ako se leaj obre sa
n obrtaja u minuti, to je broj obrtaja u toku jednog asa 60n, pa je veza izmeu
radnog veka izraenog u asovima rada L
h
i radnog veka izraenog u brojevima
obrtaja L: L
h
= L/60n, odnosno shodno izrazu (1) nominalni radni vek leaja izraen
u asovima rada iznosi:
6
10
=
60
h
C
L
n F

| |

\ .
(2)
Nominalni radni vek leaja je statistika veliina i u praksi se njegove
vrednosti zaokruuju na sledei nain: ako je radni vek ispod 1000 asova,
vrednosti se zaokruuju na celih 10; za vrednosti ispod 10000 na celih 100;
vrednosti preko 10000 na celih 1000.
Za normalne radne uslove vrednosti radnog veka odreene prema (2) daju
zadovoljavajue rezultate. Meutim vrlo esto radni uslovi odstupaju od normalnih
pa se pored nominalnog radnog veka koristi i modificirani radni vek leaja. Izraz
(2) vai za verovatnou izdrljivosti leaja P
N
=0,9, i za sluaj da se radni uslovi
vezani za podmazivanje, svojstva materijala leaja i radnu temperaturu ne razlikuju
suvie od opitnih. Ukoliko to nije sluaj i ukoliko se eli proraun za drugu
verovatnou izdrljivosti, proraun se izvodi prema modificiranom radnom veku
koji je jednak:
1 2 3
=
Mh h
L L a a a f

(3)
Koeficijent a
1
uzima u obzir verovatnou izdrljivosti. Dinamike nosivosti
leaja date u katalozima proizvoaa odnose se na odreene materijale od kojih je
leaj izraen. Za druge materijale vrednosti radnog veka koriguju se faktorom a
2
.
Ako se uslovi podmazivanja razlikuju od opitnih, odnosno ukoliko je podmazivanje
nedovoljno, ili je ulje manje viskoznosti uz mogunost prodora neistoe, onda se
ovi uticaji uzimaju u obzir preko faktora a
3
. Pri proraunu se esto faktori a
2
i a
3

uzimaju zajedno
23 2 3
= a a a . Naime pogorane uslove podmazivanja mogue je
kompenzirati primenom kvalitetnijih materijala od kojih se izrauje leaj. Faktor a
23

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

21
odreuje se prema dijagramu, a zavisno od odnosa viskoznosti ulja =/
1
. Sa je
oznaena radna viskoznost ulja u mm
2
/s na radnoj temperaturi . Sa
1
oznaena je
merodavna viskoznost ulja u mm
2
/s za srednji prenik leaja d
m
= (D + d)/2.
Normalni radni uslovi za koje vai izraz (2) podrazumevaju da radna
temperatura bude ispod 120
0
. Ukoliko je radna temperatura via onda se leaj, pre
zavrne obrade bruenjem, dodatno termiki obrauje sa ciljem da se umanji uticaj
promene dimenzija usled termikih dilatacija. Nosivost leaja se pak na povienim
temperaturama smanjuje to se uzima u obzir faktorom f

,.

Ekvivalentno dinamiko optereenje leaja
Dinamika nosivost leaja eksperimentalno se odreuje pri isto radijalnom
optereenju za radijalne leaje, odnosno pri isto aksijalnom optereenju za
aksijalne leaje. U eksploatacionim uslovima leaji su meutim izloeni i radijalnim
i aksijalnim optereenjima. Zbog toga se pri proraunu odreuje ekvivalentno
optereenje leaja F. To je fiktivno optereenje, ije bi dejstvo na radni vek leaja
bilo ekvivalentno stvarnom. Pod pretpostavkom da se spoljanje optereenje ne
menja, ekvivalentno dinamiko optereenje F u kN (izuzimajui aksijalne podesive
leaje) odreuje se prema:
=
r a
F X F Y F + (4)
gde je: F
r
- radijalna komponenta optereenja leaja u kN;
F
a
- aksijalna komponenta optereenja leaja u kN;
X - faktor radijalnog optereenja;
Y - faktor aksijalnog optereenja.
Vrednosti faktora X i Y zavise od tipa leaja i od odnosa radijalne i aksijalne
komponente optereenja. Odreuju se prema tablicama.
Ukoliko leaj prenosi isto radijalnu silu (F
a
= 0) onda je F = F
r
, a ukoliko
prenosi isto aksijalnu silu (F
r
= 0) onda je F = F
a
.
Kod radijalno i aksijalno optereenih kolutnih konusno bavastih leaja
ekvivalentno dinamiko optereenje F u kN odreuje se prema:
= 1,2
a r
F F F + (5)
pri emu takoe mora biti ispunjen uslov 055
r a
F , F s , kao i da bude obezbeena
centrinost kolutova.
Kod prstenih jednoredih kuglinih leaja sa kosim dodirom i prstenih
konusno-valjanih leaja, pod dejstvom radijalne komponente F
r
, zbog skretanja
napadne linije sile za ugao , indukuje se u leaju dodatna aksijalna komponenta.
Ova komponenta tei da razdvoji delove leaja. Zbog toga se ovi leaji najee
ugrauju u paru sa "O" i "X" rasporedom leaja, a indukovane aksijalne
komponente uzimaju se kao dodatne spoljanje sile u odnosu na posmatrani leaj.
Leaji su meutim pored radijalnih sila F
rA
i F
rB
vrlo esto optereeni i
spoljanjom aksijalnom silom F
aS
. U tom sluaju neophodno je najpre utvrditi koji
leaj prima spoljanju aksijalnu silu F
aS
, to zavisi od rasporeda leaja pri ugradnji
("O" ili "X" raspored) i od smera aksijalne sile. Napadne linije radijalnih sila F
rA
i
F
rB
pomerene su u odnosu na eonu povrinu leaja za veliinu , to treba uzeti u
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

22
obzir pri odreivanju ovih sila, odnosno pri odreivanju otpora oslonaca ravanskog
modela grede. Faktori aksijalnog optereenja Y
A
leaja A i Y
B
leaja B kao i veliina
e, odreuju se prema tablicama.
Proraun radnog veka leaja prema ekvivalentnom dinamikom optereenju
(izraz (4)) vai pod pretpostavkom da je radno optereenje priblino konstantno i da
se u radu ne menja uestanost obrtanja leaja. Ukoliko to nije ispunjeno, onda se
proraun izvodi prema idealnom optereenju. To je ono konstantno optereenje pri
kome bi leaj imao isti radni vek kao pri promenljivom optereenju.
Ako se sila koju prenosi leaj menja periodino priblino linearno u
granicama od F
min
do F
max
(sl. 17), a da pri tome uestanost obrtanja leaja ostaje
nepromenljiva (na primer kod alatnih maina ili maina za obradu drveta), onda
idealno optereenje moe da se odredi prema:

2
=
3
min max
i
F F
F
+
(6)

Sl. 17. Periodina promena sile
Kod leaja kod kojih se u toku rada menja i optereenje i uestanost obrtanja
i pri tome promena ima stohastiki karakter, ovaj proraun je komplikovaniji. Na
osnovu sluajne funkcije toka promene optereenja i brojeva obrtaja, statistikom
obradom dobijaju se odgovarajue zakonitosti toka promena optereenja, odnosno
procentualnog uea brojeva obrtaja na odgovarajuem nivou optereenja. Na ovaj
nain dobijen spektar optereenja grafiki je prikazan na sl. 18.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

23

Sl. 18. Spektar optereenja sa odgovarajuim ueem brojeva obrtaja
Polazei od hipoteze o linearnoj akumulaciji oteenja u materijalu, idealno
optereenje leaja F
i
u kN, moe se odrediti prema sledeem izrazu:

En
m
n
n E
m
E
m
E
m
i
t
n
n
F t
n
n
F t
n
n
F t
n
n
F F + + + + = ...
3
3
3 2
2
2 1
1
1
(7)
gde su:
F
1
,F
2
,...,F
n
- radijalne ili aksijalne komponente sile na odgovarajuem nivou
spektra optereenja odnosno za odgovarajui period rada u kN;
n
1
,n
2
,...,n
n
- brojevi obrtaja na odgovarajuem nivou spektra optereenja,
respektivno u min
-1
;
t
E1
,t
E2
..,t
En
- relativno vremensko uee optereenja odgovarajueg nivoa (na
primer ako je vremensko uee prvog nivoa 25% onda je t
E1
= 0,25, odnosno
1
=1
n
Ei
t

);
- eksponent ( = 3 - za kugline; = 10/3 - za valjane leaje);
n
m
- srednja vrednost brojeva obrtaja koja se odreuje prema:
1 1 2 2 3 3
=
m E E E n En
n n t n t n t n t + + + + (8)
Za sluaj da broj obrtaja u toku rada ostaje konstantan, a menja se samo
optereenje, onda je:

En n E E E i
t F t F t F t F F + + + + = ...
3 3 2 2 1 1
(9)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

24
Ako na leaj deluje samo isto radijalna sila ili samo isto aksijalna sila, onda
idealno optereenje odreeno prema izrazu (7) odnosno (9), predstavlja ujedno i
ekvivalentno dinamiko optereenje, tj. F
i
= F. Meutim kod leaja koji su
istovremeno izloeni i promenljivom radijalnom i promenljivom aksijalnom
optereenju, najpre se prema izrazu (7) odnosno (9) odreuje posebno idealno
radijalno optereenje F
ir
i idealno aksijalno optereenje F
ia
, a zatim prema izrazu (4)
ekvivalentno dinamiko optereenje.
Izbor veliine leaja s obzirom na dinamiku nosivost
Da bi leaj bio potpuno definisan potrebno je znati tip leaja, unutranji
prenik i veliinu leaja. Tip leaja usvaja se na osnovu eksploatacionih uslova
vezanih za optereenje, konstrukciono izvoenje oslonaca, krutost vratila,
uestanosti obrtanja itd. Unutranji prenik leaja odreen je prenikom rukavca
vratila i konstrukcionim uslovima vezanim za kompletan sklop vratila sa delovima
na njemu.
Pod pretpostavkom da su tip leaja i njegov unutranji prenik poznati, izbor
veliine leaja (reda mera) vri se prema dinamikoj nosivosti leaja. Shodno izrazu
(2) potrebna dinamika nosivost leaja C u kN moe da se odredi prema:

6
10
60
h
L n
F C

> (10)
gde je: L
h
- nominalni radni vek leaja u asovima rada;
n - broj obrtaja leaja u min
-1
;
F - ekvivalentno dinamiko optereenje u kN (izraz 4).
Na osnovu potrebne dinamike nosivosti leaja odreene prema (10) iz
kataloga proizvoaa leaja bira se odgovarajui leaj.
Pri odreivanju dinamike nosivosti leaja potrebno je poznavati nominalni
radni vek leaja, ije se vrednosti biraju na osnovu iskustva i zavise od vrste
maine, trajnosti pogona i pouzdanosti maine.
Statika nosivost leaja
Za leaje koji u toku rada miruju odnosno okreu se sa malim brojevima
obrtaja (n < 10 min
-1
) ili imaju oscilatorno kretanje za proraun je merodavna
statika nosivost.
Dodir izmeu delova kotrljajnih leaja je u taki odnosno liniji, pa se
plastine deformacije na mestima dodira javljaju ve kod umerenih statikih
optereenja. Sa porastom optereenja naglo rastu i plastine deformacije. Plastine
deformacije ne smeju meutim biti suvie velike, jer u tom sluaju bitno naruavaju
radnu sposobnost leaja. Kao mera ovih plastinih deformacija uzima se odnos
izmeu statike nosivosti leaja C
0
i statikog optereenja F
0
, odnosno:
0
0
0
=
C
k
F
(11)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

25
Veliina k
0
je mera sigurnosti protiv pojave suvie velikih plastinih
deformacija na mestima dodira kotrljajnih tela sa ostalim delovima leaja i naziva
se statika karakteristika nosivosti.
Statika nosivost leaja C
0
predstavlja optereenje koje na najopte- reenijem
mestu dodira kotrljajnih tela i prstenova odnosno kolutova nee izazvati trajne
plastine deformacije vee od 0,01% prenika kotrljajnih tela. Pri tome je
optereenje kod radijalnih leaja isto radijalno, a kod aksijalnih leaja isto
aksijalno. Vrednosti za statiku nosivost odreuju se eksperimentalno i date su u
katalozima proizvoaa.
Statika karakteristika nosivosti k
0
kree se u granicama:
k
0
= 1,5... 2,5 - kod udarnih optereenja i visokih zahteva u pogledu tanosti i
mirnoe rada;
k
0
= 1,0...1,5 - kod normalnih radnih uslova i normalnih zahteva u pogledu mirnoe
rada;
k
0
= 0,7...1,0 - ako su radni uslovi takvi da se dozvoljavaju vee plastine
deformacije na mestima dodira i kod niih zahteva u pogledu mirnoe rada.
Ekvivalentno statiko optereenje leaja
Ekvivalentno statiko optereenje leaja F
0
je ono radijalno ili aksijalno
statiko optereenje koje bi u delovima leaja izazvalo iste trajne deformacije kao i
realno optereenje u radnim uslovima. Sa izuzetkom kolutnih konusno bavastih
podesivih leaja, ekvivalentno statiko optereenje leaja F
0
u kN odreuje se
prema:
0 0 0 0 0
=
r a
F X F Y F + (12)
gde je: F
r0
- radijalna komponenta statikog optereenja leaja u kN;
F
a0
- aksijalna komponenta statikog optereenja leaja u kN;
X
0
- faktor radijalnog statikog optereenja;
Y
0
- faktor aksijalnog statikog optereenja.
Vrednosti faktora X
0
i Y
0
zavise od tipa leaja i od odnosa radijalne i aksijalne
komponente optereenja, odreuju se prema tablicama.
Ukoliko leaj prenosi isto radijalnu silu (F
a0
= 0) onda je F
0
= F
r0
, a ukoliko
prenosi isto aksijalnu silu (F
r0
= 0) onda je F
0
= F
a0
.
Kod radijalno i aksijalno optereenih kolutnih konusno bavastih leaja
ekvivalentno statiko optereenje leaja F
0
u kN odreuje se prema:
0 0 0
= 27
a r
F F , F + (13)
pri emu takoe mora biti ispunjen uslov
0 0
055
r a
F , F s , kao i da bude obezbeena
centrinost kolutova.
Izbor veliine leaja s obzirom na statiku nosivost
Pod pretpostavkom da su tip i unutranji prenik leaja poznati, shodno
izrazu (11) potrebna statika nosivost leaja C
0
u kN odreuje se prema:
0 0 0
C k F > (14)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

26
gde je: F
0
- ekvivalentno statiko optereenje leaja u kN (izraz (12));
k
0
- statika karakteristika nosivosti leaja.
Na osnovu statike nosivosti leaja odreene prema (14) iz kataloga
proizvoaa leaja bira se odgovarajui leaj.
Treba napomenuti da uestanost obrtanja leaja nije dovoljan kriterijum za
izbor postupka prorauna leaja. Za sluaj da je radni vek leaja mali, onda
proraun prema dinamikoj nosivosti dozvoljava relativno velika radna optereenja,
koja mogu dovesti do pojave plastinih deformacija. U tom sluaju i za brojeve
obrtaja n > 10 min
-1
potrebna je pored dinamike i provera statike nosivosti leaja.
Granina uestanost obrtanja
Pri poveanju uestanosti obrtanja naglo se poveavaju sile trenja ime rastu
gubici energije, a dolazi i do povienja temperature leaja. Takoe dolazi i do
poveanja inercijalnih sila, koje mogu biti znatne i koje radijalno optereuju leaj.
Posledica toga je ubrzan proces zamaranja radnih povrina odnosno smanjenje
dinamike izdrljivosti radnih povrina i poveanje zazora u leaju. Konano,
poviena temperatura menja maziva svojstva sredstva za podmazivanje, to uz
poveana optereenja moe dovesti do razaranja leaja.
Zbog toga je neophodno za svaki leaj utvrivanje maksimalne granine
uestanosti obrtanja n
g
pri kojoj jo ne dolazi do neeljenih napred opisanih pojava.
Na osnovu eksperimentalnih i teorijskih istraivanja granina uestanost obrtanja n
g

u min
-1
odreuje se prema:
0
=
S K
g
D
Z Z n
n
K

(15)
gde su: Z
S
- faktor koji uzima u obzir nain podmazivanja i veliinu leaja i iznosi:
za podmazivanje mau Z
S
= 3 za D < 30 mm
Z
S
=1 za D 30 mm
za podmazivanje uljima Z
S
= 3,75 za D < 30 mm
Z
S
=1,25 za D 30 mm
Z
K
- faktor koji uzima u obzir kombinovano radijalno-aksijalno optereenje i
koji je za isto radijalne odnosno isto aksijalne leaje jednak jedinici (Z
K
=
1), a za ostale sluajeve se odreuje prema dijagramu na sl. 19.
n
0
- nominalni granini broj obrtaja u min
-1
;
K
D
- faktor spoljanjeg prenika:
K
D
= D - 10 za D 30 mm;
K
D
=D +10 za D <30 mm;
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

27

Sl. 19. Odreivanje faktora Z
K

Granina uestanost obrtanja odreena prema izrazu (15) vai za normalno
izvoenje kada je kod radijalnih leaja i kod aksijalnih leaja. Ukoliko leaj radi sa
radnim brojem obrtaja n > n
g
onda se koriste leaji sa specijalnim izvoenjem. Ako
je u katalozima proizvoaa data granina uestanost obrtanja za podmazivanje
mau, odnosno uljem onda se ta vrednost koriguje mnoenjem samo faktorom Z
K
.
Kod leaja sa ugraenim zaptivnim prstenom granina uestanost obrtanja je za oko
20% nia.
Podmazivanje kotrljajnih leajeva
Uloga podmazivanja
Zadatak podmazivanja je da se smanji habanje dodirnih povrina na mestu
kontakta kotrljajnih tela sa ostalim delovima leaja, odnosno da trenje i habanje
bude neznatno. Pored ove primarne funkcije podmazivanje ima i ulogu zatite
radnih povrina od korozije, smanjenje buke, odvoenje toplote kao i eventualna
zatita od prodora spoljanje neistoe.
Kako kod kliznih tako i kod kotrljajnih leaja ovo se postie stvaranjem
uljnog filma izmeu povrina koje se meusobno relativno kreu. Kod kotrljanih
leaja pri tome treba obezbediti dovoljnu koliinu ulja na kotrljajuim dodirnim
povrinama. Ulje treba da razdvoji dodirne povrine i onemogui neposredni
kontakt metala.
Kao sredstvo za podmazivanje leaja koriste se tehnike masti, ulja, a u
specijalnim sluajevima i vrsta maziva. Optereenje, uestanost obrtanja i radna
temperatura leaja igraju odluujuu ulogu pri izboru naina podmazivanja i
sredstva za podmazivanje.
Pre nego to se pristupi konstrukcionom izvoenju celog uleitenja,
potrebno je poznavati nain podmazivanja i sredstvo koje e biti upotrebljeno za
podmazivanje. Kriterijum za izbor naina i sredstva za podmazivanje je radni broj
obrtaja n i srednji prenik leaja d
m
= (D+d)/2, odnosno karakteristika brzohodosti
koja je jednaka proizvodu (nd
m
), izraena u 10
6
mm/min.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

28
Podmazivanje mastima
Podmazivanje kotrljajnih leaja mastima izvodi se ukoliko je karakteristika
brzohodosti (nd
m
) < 0,510
6
mm/min. Prednosti ovakvog naina podmazivanja je
zatita od prodora spoljanje neistoe, jednostavno konstrukciono izvoenje
uleitenja, lako odravanje i lako zaptivanje.
Najpoznatije tehnike masti koje se koriste za podmazivanje kotrljajnih leaja
su silicijumove, natrijumove i litijumove. Izbor vrste masti vri se prema radnoj
temperaturi, otpornosti u odnosu na vodu i vlanost, prema nainu zaptivanja,
nainu podmazivanja kao i potrebne koliine masti za podmazivanje.
Izbor masti za podmazivanje vri se prema uestanosti obrtanja, veliini i
pravcu delovanja optereenja na sledei nain.
+ Za 1
g
n
n
s i 016
f F
,
C

s - bira se normalna tehnika mast.

+ Za =03 05
g
n
, ,
n
i 016
f F
,
C

> - bira se EP-mast sa dodacima za visoke

pritiske (kompleksna kalcijumova mast).
+ Za 1
g
n
n
> - bira se mast za brzohode leaje (barijum kompleksna mast)
Faktor optereenja f kree se u granicama: f = 1 - za kugline leaje i
preteno radijalno optereene valjane leaje (F
a
/F
r
1); f = 2 - za preteno
aksijalno optereene valjane leaje (F
a
/F
r
> 1).
Koliina punjenja sklopa leaja mau odreuje se prema odnosu radne n i
kritine n
g
uestanosti obrtanja. Opta preporuka je da se leaj obavezno ispuni
mau, a njegovo kuite delimino i to:
+ za <02
g
n
,
n
- 100% (potpuno punjenje);
+ za =(02 08)
g
n
, ,
n
- 33% (do jedne treine);
+ za >08
g
n
,
n
- 0% (ostavi prazno).
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

29

Sl. 20. Podmazivanje mau preko leba u spoljanjem prstenu leaja (a) i dovoenje masti
bono (b).
Ukoliko je vek trajanja odnosno period zamene masti vei od radnog veka
leaja odnosno same maine, onda se primenjuje takozvano trajno podmazivanje.
Leaj se u toku montae puni mau i na odgovarajui nain zaptiva i titi od
prodora neistoe. Primer takvog podmazivanja je prsteni kuglini jednoredi leaj
sa radijalnim dodirom sa zaptivnim i zatitnim prstenovima (sl. 4).
Ako je vek trajanja masti manji od radnog veka leaja, onda je neophodna
esta dopuna i zamena masti to zahteva odgovarajue konstrukciono izvoenje
uleitenja. Na sl. 20,a dat je primer dovoenja masti preko kanala na kuitu, leba
R i veeg broja otvora S na spoljanjem prstenu leaja. Na sl. 20,b mast se u leaj
dovodi bono.
Podmazivanje uljima
Podmazivanje leaja uljima primenjuje se kod visokih i srednjih uestanosti
obrtanja, za velika optereenja, kod radnih temperatura gde ne mogu da se koriste
masti ili kod zahteva za hlaenjem u toku rada.
U mnogim sluajevima izbor ulja za podmazivanje leaja uslovljen je ostalim
delovima u sklopu, jer se vrlo esto pored leaja istovremeno podmazuju i drugi
delovi.
Za podmazivanje kotrljajnih leaja mahom se primenjuju mineralna ulja.
Bitna karakteristika ulja je njihova kinematika viskoznost u mm
2
/s.

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

30

Dovoenje ulja u leaje moe se izvesti na razne naine, a izbor naina
podmazivanja zavisi od karakteristike brzohodosti, odnosno uestanosti obrtanja
leaja.
J edan od prostih i esto korienih naina podmazivanja leaja kod
horizontalnih vratila je podmazivanje pomou uljne kade (sl. 21,a). Pri- menjuje se
za sluaj da je nd
m
< 0,510
6
mm/min sa n/n
g
< 0,4. Nivo ulja treba da je najvie
do sredine najnieg kotrljajnog tela. Ulje biva zahvaeno kotrljaj- nim telima ime
dolazi do njegovog rasprskavanja i podmazivanja celog leaja.
Kod vertikalnih vratila meutim kotrljajna tela ne bi smela biti potopljena u
ulju jer bi to dovelo do poveanih otpora kretanju. Zbog toga je nivo ulja nii, a
dovoenje ulja na mesto podmazivanja moe da se izvede pomou konusne aure
(sl. 21,b). Konusna aura okree se zajedno sa vratilom i ulje se usled centrifugalne
sile penje navie i prolazei kroz otvore F dolazi do kotrljajnih tela leaja. Koliina
ulja koja se dovodi u leaj zavisi od veliine zazora S.
Kod tee optereenih leaja razvija se znatna koliina toplote koju treba
odvesti. Zbog toga ulje pored podmazivanja ima i ulogu hlaenja leaja.
Podmazivanje se ostvaruje prinudnom cirkulacijom ulja, preko odgovarajueg
sistema za podmazivanje. Ovakav nain podmazivanja primenjuje se za
6
0,8 10
m
n d s mm/min. Da bi bilo obezbeeno podmazivanje pri putanju sistema
u rad, kao i za sluaj kvara pumpe za cirkulaciju ulja, najnie kotrljajno telo kod
horizontalnih vratila takoe mora biti do sredine potopljeno u ulju. Ulje koje se
dovodi u leaj poeljno je filtrirati i eventualno dodatno hladiti, tako da njegova
temperatura ne bude vea od 70

C.
Sl. 21. a) Podmazivanje leaja
pomou uljne kade;
b) Podmazivanje leaja uljem kod
vertikalnih vratila;
v) Podmazivanje pod pritiskom
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

31
Kod tekih radnih uslova i jako velikih optereenja (nd
m
>0,810
6
mm/min)
primenjuje se podmazivanje pod pritiskom. Ulje pod pritiskom se preko
odgovarajuih mlaznica direktno dovodi na kotrljajna tela (sl. 21,v).
Kod brzohodih vratila sa nd
m
> 110
6
mm/min primenjuje se postupak
podmazivanja uljnom maglom. Pod pritiskom od 0,5...1 bar iz mlaznica struji
direktno u leaj meavina sitnih kapljica ulja i vazduha.
Podmazivanje vrstim mazivima
Ukoliko podmazivanje mastima i uljima nije dozvoljeno ili se ne preporuuje,
na primer kod leaja koji rade na povienim ili niskim temperaturama, u vakuumu
itd., preporuuje se primena takozvanog suvog podmazivanja odnosno
podmazivanja vrstim mazivima. Najpoznatija vrsta maziva su grafit,
molibdendisulfid (MoS
2
) i politetraetilen. Primenjuju se kao suvo vrsto mazivo,
koje se posle razreivanja nanosi kao tanak sloj, ili se koriste kao prakasti
materijali. Podmazivanje vrstim mazivima primenjuje se samo za nie uestanosti
obrtanja.
Zaptivanje
Zadatak zaptivanja je da sprei isticanje maziva iz leaja i prodor spoljanje
neistoe u leaj ili u prostor gde se on nalazi. Izbor naina zaptivanja vri se prema
radnim uslovima (prisustvo neistoe ili vlage), zahtevanom radnom veku leaja,
vrsti maziva i nainu podmazivanja i uestanosti obrtanja leaja.
Prema nainu zaptivanja zaptivai se dele u dve osnovne grupe:
+ zaptivai sa dodirom zaptivnih povrina
+ zaptivai bez dodira zaptivnih povrina.
Zaptivai sa dodirom zaptivnih povrina
Zbog klizanja izmeu pokretne i nepokretne zaptivne povrine dolazi do
zagrevanja i habanja dodirnih povrina, tako da ovi zaptivai imaju ogranieni radni
vek, pa se ne preporuuje njihova primena kod visokih uestanosti obrtanja. U
odnosu na zaptivae bez dodira zaptivnih povrina, ovi zaptivai imaju veu
efikasnost zaptivanja, jer ne postoji nikakav kontakt izmeu spoljanje sredine i
prostora koji zaptivaju. Mogu da se primene i kod podmazivanja mau i kod
podmazivanja uljem.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

32

Sl. 22. Zaptivanje sa dodirom zaptivnih povrina: a) pomou filcanog prstena; b) pomou
manetnog zaptivaa
+Najjednostajniji zaptiva sa dodirom zaptivnih povrina je filcani prsten
(sl. 22,a), koji se primenjuje za srednje brzine klizanja do 4 m/s.
+Od zaptivaa sa dodirom zaptivnih povrina najee se koriste manetni
zaptivai. Mogu da se primene kako kod podmazivanja mau, tako i kod
podmazivanja uljem. Odlikuju se dobrim zaptivanjem, a imaju i zadovoljavajui
radni vek.
Razvijen je vei broj konstrukcionih izvoenja manetnih zaptivaa, ali su
najee u primeni zaptivai oblika A i oblika V, koji su standardizovani prema DIN
3760 (sl. 22,b).
Manetni zaptivai efikasno mogu da se primene za radne temperature do
150 C i brzine klizanja do 20 m/s. Ovo je omogueno razvojem veoma kvalitetnih
materijala od kojih se izrauju.
Zaptivai bez dodira zaptivnih povrina
Poto ne postoji dodir pokretne i nepokretne zaptivne povrine, to nema ni
habanja pa ovakav nain zaptivanja ima neogranieni radni vek. Ali u ovom sluaju
izmeu spoljanje sredine i leaja postoji zazor to umanjuje efikasnost zaptivanja.
Ovakav nain zaptivanja najee se primenjuje kod podmazivanja mau, a ree
kod podmazivanja uljem.

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

33

Sl. 23. Zaptivanje bez dodira zaptivnih povrina: a) malim zazorom;
b) cilindrinim lebovima; v) zavojnim lebovima;
g) aksijalno labirintsko zaptivanje; d) radijalno labirintsko zaptivanje;
), e), ) centrifugalno zaptivanje
+Najjednostavniji nain zaptivanja bez dodira zaptivnih povrina prikazan je
na sl. 23,a. irina poklopca leaja je neto vea, ime se poveava i duina zazora, i
u ovaj prostor stavlja se mast. Ovaj nain zaptivanja primenjuje se za nie
uestanosti obrtanja, gde nema zagrevanja ni mogunosti da mast iscuri.
Radi poveanja efikasnosti zaptivanja na poklopcu odnosno kuitu izrauju
se dodatni lebovi koji se pune mau. lebovi mogu biti cilindrini (sl. 23,b) ili
zavojni (sl. 23,v). Kod zaptivanja zavojnim lebom smer zavojnice treba biti tako
izabran da se pri obrtanju vratila mazivo vraa nazad u kuite. Zavojni leb moe
biti izraen i na vratilu, ali se ova varijanta ne preporuuje.
+Najee korieni zaptivai bez dodira zaptivnih povrina su labirintski
zaptivai (sl. 23,g,d). Zazor izmeu pokretne i nepokretne zaptivne povrine je u
obliku izlomljene linije labirinta. Princip zaptivanja sastoji se u prolazu maziva
naizmenino kroz manji i vei zazor, ime se smanjuje njegova kinetika energija i
spreava isticanje.
U primeni su dva tipa labirintskih zaptivaa: aksijalni koji se primenjuje kod
jednodelnih kuita (sl. 23,g) i radijalni za dvodelna kuita (sl. 23,d). Ovakav
nain zaptivanja koristi se kod podmazivanja mau i efikasno titi leaj od prodora
spoljne neistoe. Primenjuje se i u kombinaciji sa drugim tipovima zaptivaa.
Pri montai labirintski zazori pune se mau. Efikasno zaptivanje obezbeeno
je ukoliko su delovi koji obrazuju labirint centrino postav- ljeni, odnosno ukoliko
nema velike promene zazora u toku okretanja vratila.
+Centrifugalni zaptivai (sl. 23,,e,) takoe spadaju u zaptivae bez dodira
zaptivnih povrina. Primenjuju se kod podmazivanja uljem leaja visoke uestanosti
obrtanja, odnosno za obimne brzine preko 7 m/s. Na samom vratilu moe biti
izraen ili posebno privren greben trouglastog preseka. Kad ulje doe do ovog
grebena, usled centrifugalne sile biva odbaeno od vratila, a zatim se preko
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

34
posebnih kanala vraa u kuite. U cilju poveanja efikasnosti zaptivanja postoje i
konstrukciona izvoenja sa dva grebena.
Prsteni kuglini jednoredi leaji sa radijalnim dodirom reda mera 60, 62, 63,
64 proizvode se i u varijanti sa ve ugraenim zatitnim i zaptivnim prstenovima
(sl. 4). Ovaj nain zaptivanja primenjuje se kod podmazivanja mau leaja koji su
ugraeni na teko pristupanim mestima ili kada nisu posebnim kuitem zatieni
od vlage i neistie.
Ugradnja leaja
Preduslov uspenog funkcionisanja leaja je njegova ispravna ugradnja u
sklopu. Obzirom na funkciju leaja neophodno je obezbediti uslove za prenoenje
radijalnih i aksijalnih sila sa vratila na oslonce i obrnuto.
Za ispravno prenoenje radijalnih sila sa vratila na prstenove leaja i sa
prstenova na oslonce neophodno je radijalno uvrivanje leaja. To se postie
izborom odgovarajueg naleganja izmeu vratila i unutranjeg prstena i izmeu
spoljanjeg prstena leaja i kuita.
Za prenoenje aksijalnih sila neophodno je aksijalno uvrivanje vratila u
osloncima. U tom smislu mogua su tri razliita konstrukciona izvoenja:
- uleitenje sa fiksiranim i aksijalno slobodnim osloncem (F-S uleitenje);
- uleitenje sa oba fiksirana oslonca (F-F uleitenje);
- uleitenje sa slobodnim osloncima (plivajue) S-S uleitenje.
+ F-S uleitenje (sl. 24) vratila sa fiksiranim (F) i slobodnim (S) osloncem
najee se primenjuje u praksi. Ovakvo uleitenje moe da primi
kombinovano - radijalno aksijalno optereenje i da obezbedi aksijalno voenje
vratila odnosno osovina. Slobodni leaj prima samo radijalne sile i omoguuje
nesmetano aksijalno pomeranje u cilju kompenzacije netanosti pri izradi,
nesmetane montae i kompenzacije termikih dilatacija. Fiksirani leaj porad
radijalnih prenosi i aksijalna optereenja u oba smera. Kod vratila sa vie
oslonaca samo jedan oslonac je fiksiran, dok su svi ostali oslonci aksijalno
slobodni.
Prednosti F-S uleitenja:
- nema aksijalnih predoptereenja leaja;
- odstojanja izmeu oslonaca mogu biti izraena sa velikim tolerancijama;
- jednostavna montaa bez podeavanja aksijalnog zazora;
- dobro aksijalno voenje.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

35

Sl. 24. Uleitenje vratila sa fiksiranim (F) i slobodnim (S) osloncem: a) aksijalno
pomeranje slobodnog oslonca - izmeu spoljanjeg prstena leaja i kuita; b) aksijalno
pomeranje slobodnog oslonca - na rukavcu vratila; v) aksijalno pomeranje slobodnog
oslonca omoguuje prsteni cilindrino valjani leaj

Sl. 25. Alsijalno uvrivanje vratila u oba oslonca
+ F-F uleitenje (sl. 25) primenjuje se kod ugradnje prstenih kuglinih
jednoredih leaja sa kosim dodirom i prstenih konusno valjanih leaja. Leaji
se ugrauju simetrino kao slika u ogledalu, i u toku montae mora se strogo
voditi rauna o aksijalnom zazoru odnosno moguem aksijalnom
predoptereenju leaja. Pri tome se kod "O" rasporeda unutranji prsten, a kod
"X" rasporeda spoljanji prsten pomeraju sve do postizanja eljenog naleganja.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

36
Kod ovakvog uleitenja jedan leaj aksijalno uvruje vratilo u jednom
smeru, a drugi leaj u drugom smeru.
Prednosti F-F uleitenja:
- mogue je postii eljeni aksijalni zazor ili predoptereenje;
- dobro aksijalno i radijalno voenje vratila;
- primena za velike radijalne i aksijalne sile.
Nedostaci F-F uleitenja:
- neophodno precizno podeavanje u toku montae;
- nemogua primena kod veeg rastojanja izmeu oslonaca (zbog ter-
mikih dilatacija);
- eljeni aksijalni zazor odnosno predoptereenje mogue je utvrditi tek u
radu jer zavise od temperature.
+ S-S uleitenje (sl. 26) naziva se i plivajue uleitenje jer se ovde pri
montai ostavlja veliki zazor (0,5...1 mm). Primenjuje se kod vratila gde nema
aksijalnih sila ili pak aksijalne sile deluju samo u jednom smeru. Ovakvo
uleitenje moe da kompenzira velika aksijalna izduenja vratila. Kod
ovakvog uleitenja najee se koriste prsteni cilindrino valjani leaji tipa
W. U sluaju da se koriste prsteni kuglini jednoredi leaji sa radijalnim
dodirom (sl. 26) ili prsteni dvoredi kuglini podesivi leaji, moraju kod tih
leaja ili spoljanji ili unutranji prsten da budu fiksirani (odnosno aksijalno
slobodni).
Prednost plivajueg uleitenja je jednostavno konstrukciono izvoenje,
jednostavna montaa odnosno nia cena. Nedostaci su meutim brojniji:
- aksijalne sile smeju da deluju samo u jednom smeru;
- aksijalno voenje nije obezbeeno;
- dinamike aksijalne sile nisu dozvoljene jer dovode do aksijalnog
oscilovanja vratila.
Aksijalno uvrivanje vratila u osloncima izvodi se uvrivanjem prstena
leaja na vratilu odnosno u kuitu. Prenoenje aksijalnih sila sa prstena na vratilo
najjednostavnije se izvodi preko naslona vratila. Mere naslona i veliine radijusa
propisani su standardom ili se mogu nai u katalozima proizvoaa leaja.
Konstrukciono izvoenje uvrivanja leaja na vratilo prikazano je na sl. 27, a u
kuitu na sl. 28.
Konstrukciono izvoenje oslonaca, bilo da se radi o fiksiranom ili aksijalno
slobodnom osloncu, dobija se kombinacijom napred navedenih naina
privrivanja spoljanjeg i unutranjeg prstena leaja. Naravno pri tome treba uzeti
u obzir karakteristike tipa kotrljajnog leaja kao i radne uslove.
Primeri konstrukcionog izvoenja aksijalno slobodnog oslonca na sl. 29.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

37

Sl. 27. Aksijalno uvrivanje leaja za vratilo: a) pomou prstenaste navrtke sa
osiguraem; b) prirubnom ploicom; v) elastinim uskonikom; g) konusnim steznim
spojem; d) konusnim steznim spojem i prstenastom navrtkom; ) konusnom aurom-sedlom;
e) elastinom pritisnom aurom; ) presovanim spojem ostvarenim uljem pod pritiskom.

Sl. 28. Aksijalno uvrivanje leaja za kuite: a) pomou naslona i poklopca; b) pomou
uskonika i poklopca; v) pomou dva poklopca; g) pomou poklopca i uskonika
postavljenih sa iste strane; d) samo pomou uskonika kod dvodelnih kuita; ) pomou
elastinih pritisnih aura

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 7

38

Sl. 29 Konstrukciona izvoenja aksijalno slobodnog oslonca: a)sa prstenim kuglinim
jednoredim leajem sa radijalnim dodirom; b) sa prstenim cilindrino valjanim leajem; v)
sa prstenim kuglinim dvoredim podesivim leajem na glatkom vratilu; g) sa prstenim
kuglinim dvoredim podesivim leajem na prelazu vratila.