Tvorba Reci U Savremenom Nemackom Jeziku

JELENA KOSTI-TOMOVI
Leksikologija nemakog jezika I
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku
2013.
FOKUS FORUM ZA INTERKULTURNU KOMUNIKACIJU
Jelena Kostid-Tomovid
Leksikologija nemakog jezika I
Beograd 2013.
2
Leksikologija nemakog jezika I Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku
Recenzenti Prof. dr Smilja Srdid, redovni profesor Filolokog fakulteta u Beogradu Doc. dr Borko Kovaevid, docent Filolokog fakulteta u Beogradu
Izdava FOKUS Forum za interkulturnu komunikaciju
Urednik Mr Maja Matid
ISBN 978-86-88761-02-4
Beograd 2013. 3
Zahvalnost
Zahvaljujem se svim kolegama koje su mi pomogle pri pisanju ove knjige, a posebno prof. dr Smilji Srdid, upravniku Katedre za germanistiku Filolokog fakulteta u Beogradu, na neophodnoj podrci. Veliku zahvalnost dugujem i recenzentu doc. dr Borku Kovaevidu na prijateljskoj i dobronamernoj pomodi.
Sadraj
Zahvalnost ............................................................................................................................................... 4 Sadraj ................................................................................................................................................. 5 Lista grafikona, tabela i ilustracija ..................................................................................................... 10 Grafikoni ............................................................................................................................................ 10 Tabele ................................................................................................................................................ 10 Ilustracije ........................................................................................................................................... 10 1. Uvodna re .................................................................................................................................... 11 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 2. Kome je ovaj prirunik namenjen?........................................................................................ 11 Obim prirunika i njegovi dometi .......................................................................................... 11 Koji je varijetet savremenog nemakog jezika u sreditu panje? ........................................ 11 Zato je prirunik pisan na srpskom jeziku? .......................................................................... 12 Prilagoavanje potrebama neizvornih govornika ................................................................. 12 Praktian cilj: unapreenje znanja nemakog jezika kao stranog......................................... 13 Nain i stil izlaganja ............................................................................................................... 13 Bibliografsko citiranje u knjizi................................................................................................ 15 Gde moete nadi dodatne informacije? ................................................................................ 15
Uvod .............................................................................................................................................. 16 2.1. 2.2. 2.3. ta je tvorba rei?.................................................................................................................. 16 Izuavanje tvorbe rei u okviru nemake filologije i germanistike ....................................... 17 Izbor iz literature o tovori rei u nemakom i srpskom jeziku .............................................. 18
I Prvi deo................................................................................................................................................ 20 3. Jedinice tvorbe rei ....................................................................................................................... 20 3.1. 3.2. Nauni i prednauni pojmovi i 're' kao prednauni pojam .................................................. 22 Morfema i vrste morfema ..................................................................................................... 24 ta je morfema? ............................................................................................................ 24 Vrste morfema .............................................................................................................. 24 Slobodne morfeme........................................................................................................ 25 Inventar slobodnih morfema ........................................................................................ 28 Vezane morfeme ........................................................................................................... 29 Tvorbene morfeme ....................................................................................................... 29 Znaenje tvorbenih morfema .................................................................................... 29 5
3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. 3.2.6.1.
3.2.6.2. 3.2.6.3. 3.2.6.4. 3.2.6.5. 3.2.6.6. 3.2.6.7. 3.2.6.8. 3.2.6.9. 3.2.6.10. 3.2.6.11. 3.2.6.12. 3.2.6.13. 3.2.6.14. 3.2.6.15. 3.2.6.16.
Poloaj tvorbenih morfema u odnosu na osnovu ..................................................... 31 Prefiksi ....................................................................................................................... 32 Nerazdvojni prefiksi................................................................................................... 34 Razdvojni prefiksi ...................................................................................................... 35 Razdvojni prefiksi i homonimni predlozi ................................................................... 37 Prefiksi koji mogu biti i razdvojni i nerazdvojni ......................................................... 37 Sufiksi ........................................................................................................................ 39 Domadi imeniki sufiksi ............................................................................................. 41 Domadi pridevski sufiksi ............................................................................................ 45 Priloki sufiksi ............................................................................................................ 47 Glagolski sufiks(i) ....................................................................................................... 49 Afiksoidi ..................................................................................................................... 51 Prefiksoidi .................................................................................................................. 54 Sufikosidi ................................................................................................................... 54 Produktivnost tvorbenih morfema............................................................................ 55
3.26.17. Inventar tvorbenih morfema........................................................................................... 56 3.2.7. 3.2.7.1. 3.2.8. 3.3. Gramatike morfeme .................................................................................................... 57 Inventar gramatikih morfema ................................................................................. 59 Alomorf.......................................................................................................................... 60
Leksema................................................................................................................................. 61 Leksema i morfema ....................................................................................................... 62 Leksema i re ................................................................................................................. 62 Okazionalizam: re koja nije leksema............................................................................ 63 Frazeologizam: leksema koja nije (jedna) re ............................................................... 66
3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.4. 3.4.1. 3.4.2. 3.4.3. 3.4.4. 3.5.
Tvorenice i netvorenice ......................................................................................................... 81 Tvrobeni modeli ................................................................................................................ 83 Kombinatorni i konstrukcioni tvorbeni modeli ................................................................. 84 Neposredne konstituente i analiza neposrednih konstituenata ....................................... 85 Fuga ............................................................................................................................... 88
Motivisanost, polumotivisanost i demotivisanost ................................................................ 88 Sekundarna motivacija i narodna etimologija............................................................... 89
3.5.1. 3.6.
Izbor iz literature: jedinice tvorbe rei .................................................................................. 90
II Drugi deo ............................................................................................................................................ 92 4. Proces tvorbe rei ......................................................................................................................... 92 4.1. 4.2. 4.3. 5. Kako se bogati leksiki fond savremenog nemakog jezika? ................................................ 92 Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku .............................................................. 93 Sinonimija izmeu tvorbenih modela ................................................................................... 95
Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku ...................................................................... 96 5.1. 5.1.1. 5.1.2. 5.1.3. 5.1.4. 5.1.5. 5.1.6. 5.1.7. 5.1.8. 5.1.8.1. 5.1.8.2. Slaganje kao tvorbeni model ................................................................................................. 96 Poreklo i razvoj slaganja .................................................................................................... 97 Osnovni tipovi sloenica: determinativne i kopulativne sloenice ................................... 98 Determinativne sloenice .............................................................................................. 98 Kopulativne sloenice .................................................................................................... 99 Oblici determinativnih sloenica u savremenom nemakom jeziku ............................... 100 Standardne determinativne sloenice ........................................................................ 101 Determinativne sloenice s unikalnim morfemom ..................................................... 101 Uoptavajude sloenice ............................................................................................... 102 Posesivne sloenice ................................................................................................. 102 Sloenice s deonimizovanom osnovikom konstituentom ..................................... 104
Merkeln, wulffen, guttenbergen ..................................................................................................... 104 5.1.8.3. 5.1.8.4. 5.1.8.5. 5.1.9. 5.1.10. 5.2. Uoptavajude sloenice sa nazivom srodnikog odnosa ......................................... 107 Poredbene sloenice s nazivom ivotinje ................................................................ 108 Poredbene sloenice s nazivom predmeta ............................................................. 108 Aditivne sloenice........................................................................................................ 108 Konfiksne sloenice ..................................................................................................... 109
Izvoenje kao tvorbeni model u savremenom nemakom jeziku ...................................... 110 Poreklo i razvoj izvoenja............................................................................................ 110 Podtipovi izvoenja: eksplicitno, implicitno i retrogradno izvoenje ......................... 111 Oblici eksplicitnog izvoenja ....................................................................................... 114 Standardno eksplicitno izvoenje ........................................................................... 114 Prefiksalno-sufiksalno izvoenje ............................................................................. 118 Sloeno-sufiksalno izvoenje .................................................................................. 120 Sufiksoidno izvoenje.............................................................................................. 121 Konfiksno izvoenje ................................................................................................ 122 Eksplicitno izvoenje s unikalnom tvorbenom osnovom........................................ 123 7
5.2.1. 5.2.2. 5.2.3. 5.2.3.1. 5.2.3.2. 5.2.3.3. 5.2.3.4. 5.2.3.5. 5.2.3.6.
5.2.3.7. 5.2.4. 5.2.4.1. 5.2.4.2. 5.2.5. 5.3.
Eksplicitno izvoenje sa skradivanjem osnove ........................................................ 123 Tipovi implicitnih izvedenica ....................................................................................... 126 Implicitno izvoenje kod imenskih rei ................................................................... 126 Implicitno izvoenje kod glagola ............................................................................. 130 Retrogradno izvoenje ................................................................................................ 131
Prefiksalna tvorba ............................................................................................................... 131 Germanistika literatura o prefiksalnoj tvorbi ............................................................ 132
5.3.1. 5.4.
Tvorba skradenica................................................................................................................ 134 Ortografsko skradivanje i tvorba skradenica ............................................................... 134 Poreklo i razvoj tvorbenog skradivanja ....................................................................... 136 Tipovi skradenica u savremenom nemakom jeziku ................................................... 137 O statusu tvorbe skradenica u germanistikoj literaturi ............................................. 141
5.4.1. 5.4.2. 5.4.3. 5.4.4. 5.5.
Konverzija ............................................................................................................................ 143 Konverzija u germanistikoj lingvistici: opta slika...................................................... 143 Konverzija kao fenomen na granici tvorbe rei, morfologije i sintakse ...................... 143 Poreklo i razvoj konverzije .......................................................................................... 144 Tipovi konverzije.......................................................................................................... 146
5.5.1. 5.5.2. 5.5.3. 5.5.4.
5.5.5 Poimeniavanje .................................................................................................................. 147 5.5.6 Tipovi prostog poimeniavanja u savremenom nemakom jeziku .................................... 148 5.5.6.1. Podela prema tipu konverzione baze............................................................................. 148 5.5.6.2. Podela prema vrsti rei kojoj pripada konverziona baza ............................................... 149 5.5.6.2.1. Poimeniavanje infinitiva, brojeva i nepromenljivih rei ............................................ 150 5.5.6.2.2. Poimeniavanje zamenica ........................................................................................... 150 5.5.6.2.3. Poimeniavanje prideva i participa ............................................................................. 151 5.5.6.3. Podela prema fleksivnom obliku konverzione baze ....................................................... 152 5.5.6.4. Podela prema morfolokim obelejima konverzione tvorenice .................................... 153 5.5.7. Kompleksno poimeniavanje ............................................................................................ 154 5.5.8. Ostali vidovi konverzije ..................................................................................................... 155 5.5.8.1. Prosto popridevljivanje .................................................................................................. 155 5.5.8.2. Tvorba nepromeljivih rei kompleksnom konverzijom .................................................. 156 III Treci deo .......................................................................................................................................... 158 Znaenje i pragmatika svojstva leksikih jednica .............................................................................. 158 6. Leksiko znaenje: semema i polisemija ..................................................................................... 158 8
5.5.5. 6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 7. 8. 9.
Denotacija i konotacija ................................................................................................ 161 Dijaevaluaciona obeleja: lekseme i vrednosni sudovi ................................................... 162 Dijatopska obeleja: regionalna raslojenost jezika ......................................................... 162 Dijastrantska obelja ....................................................................................................... 168 Dijaintegracijska obeleja: lekseme domadeg i stranog porekla..................................... 169 Dijatehnika obeleja: opti leksiki fond i jezik struke .................................................. 172
Paradigmatski odnosi .................................................................................................................. 176 Zakljune napomene: leksika u nastavi (stranog) jezika i u prevoenju ..................................... 180 Bibliografija ................................................................................................................................. 183 Izvori primera .................................................................................................................................. 187 Izvori primera s interneta ............................................................................................................ 188
10.
Registar.................................................................................................................................... 189
10
Lista grafikona, tabela i ilustracija

Grafikoni Grafikon 1: Lekseme i lingvistike discipline ......................................................................................... 22 Grafikon 2: Slobodne i vezane morfeme ............................................................................................... 25 Grafikon 3: Vezane morfeme ................................................................................................................ 29 Grafikon 4: Tvorbene morfeme............................................................................................................. 32 Grafikon 5: Afiksoidi .............................................................................................................................. 52 Grafikon 6: Produktivnost tvorbenih morfema..................................................................................... 55 Grafikon 7: Tvorenice i netvorenice ...................................................................................................... 82 Grafikon 8: Klasifikacija tvorbenih modela ........................................................................................... 85 Grafikon 9: Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku ........................................................... 94 Grafikon 10: Determinativne i kopulativne sloenice ........................................................................... 98 Grafikon 11: Podvrste determinativnih sloenica ............................................................................... 100 Grafikon 12: Podvrste izvoenja u savremenom nemakom jeziku ................................................... 111 Grafikon 13: Tipovi implicitnih izvedenica .......................................................................................... 127 Grafikon 14: Osnovni tipovi konverzije u savremenom nemakom jeziku ......................................... 147 Tabele Tabela 2: Tvorenice i njihove neposredne konstituente ....................................................................... 86 Tabela 3: Tvorbeni modeli - terminoloka reenja................................................................................ 93 Tabela 1: Austrijacizmi u Protokolu 10................................................................................................ 163 Ilustracije Ilustracija 1: Primer iz renika 1 (Quasthoff, 2011)...............................................................................69 Ilustracija 2: Primer iz renika 2 (Quasthoff, 2011)...............................................................................73 Ilustracija 3: Primer iz renika 3 (Duden, 2010).....................................................................................69 Ilustracija 4: Primer iz renika 4 (Duden, 2010).....................................................................................73 Ilustracija 5: Primer iz renika 5 (DWDS)...............................................................................................69 Ilustracija 6: Primer iz renika 6 (DWDS)...............................................................................................73 Ilustracija 7: Primer iz renika 7 (Duden online) ................................................................................... 74 Ilustracija 8: Primer iz renika 8 (Duden online) ................................................................................. 159 Ilustracija 9: Primer iz renika 9 (Duden online) ................................................................................. 160 Ilustracija 10: Primer iz renika 10 (Ammon, Bichel & Ebner, 2004) .................................................. 164 Ilustracija 11: Primer iz renika 11 (Ammon, Bichel & Ebner, 2004) .................................................. 165 Ilustracija 15: Viejezini renik muzikih termina.............................................................................. 174 Ilustracija 16: Renik pravnih termina................................................................................................. 175 Ilustracija 12: Duden Synonymwrterbuch (Duden, 20072) ............................................................... 177 Ilustracija 13: Duden Synonymwrterbuch (Duden, 20072) ............................................................... 177 Ilustracija 14: DWDS - Openthesaurus ................................................................................................ 177 10
11
1. Uvodna re
1.1. Kome je ovaj prirunik namenjen?
Prirunik Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku namenjen je germanistima i studentima germanistike, kao i svim sadanjim i bududim filolozima i lingvistima koji ele da se upoznaju sa sistemom tvorbe rei u nemakom jeziku (npr. radi kontrastivnih istraivanja i sl.).
1.2.
Obim prirunika i njegovi dometi
Ovaj prirunik prua pregled tvorbenih modela kojima raspolae savremeni nemaki jezik, a to su: slaganje, izvoenje, prefiksalna tvorba, konverzija i skradivanje. On uz to nudi i pregled relevantnih podtipova navedenih tvorbenih modela, kao to su, primera radi, kod slaganja determinativne i kopulativne sloenice, kao i podvrste determinativnih sloenica. Konkretnim tvorbenim obrascima bavili smo se samo pod uslovom da su zbog velike produktivnosti ili iz nekog drugog razloga zanimljivi ili sa stanovita nastave i usvajanja nemakog kao stranog jezhika, ili pak sa stanovita ekvivalencije unutar jezikog para nemaki i srpski (drugim reima, ako su interesantni s prevodilakog stanovita). elja nam je, dakle, bila da itaocu pruimo opti pregled sistema tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku, s posebnim osvrtom na injenice koje mogu biti od praktinog znaaja, tj. od koristi u nastavi i pri prevoenju. Trudili smo se da itaoce ovom prilikom ne opteredujemo detaljima koji prema naem miljenju nisu neophodni za stvaranje opte slike o sistemu tvorbe rei u nemakom jeziku.
1.3.
Koji je varijetet savremenog nemakog jezika u sreditu panje?
Danas je nemaki zvanini jezik ili jedan od zvaninih jezika u vie zemalja, i u svakoj od tih zemalja on ima odreene osobenosti. Zato se savremeni nemaki jezik i smatra policentrinim (ili pluricentrinim) jezikom. To znai da on obuhvata nekoliko nacionalnih standardnih varijeteta, koji se meusobno primetno razlikuju, u manjoj ili vedoj meri. Sa stanovita stranaca koji nemaki ue kao strani jezik najznaajniji meu standardnim varijetetima svakako su nemaki, austrijski i vajcarski nacionalni varijetet. Za itelje Srbije koji ele da ovladaju ovim jezikom, barem od 2000. godine na ovamo, potencijalno su najkorisniji nemaki i austrijski standardni varijetet. Nekoliko je razloga za to: broj
11
12
govornika, prilino snano prisuprisustvo nemakih i austrijskih preduzeda, institucija i organizacija u Srbiji, srpska dijaspora u Nemakoj i Austriji itd. Pregled osobenosti svih nacionalnih varijeteta nemakog jezika, ili barem tri najvanija, svakako bi bio i zanimljiv i korisan, ba kao i uvid u specifinosti vedih regionalnih varijeteta, To bi, meutim, daleko prevazilo optimalan obim prirunika ovog tipa. Zato smo se usresredili na standardni varijetet (nem. Standardsprache) i na jezik neformalne komunikacije (nem. Umgangssprache) koji se koriste u SR Nemakoj, kao trenutno najvedoj, najmnogoljudnijoj i najuticajnijoj germanofonoj zemlji.
1.4.
Zato je prirunik pisan na srpskom jeziku?
Tvorba rei u nemakom jeziku dugo se ved izuava, prevashodno u okviru nemake, ali i unutar jugoslovenske i srpske germanistike. Na nemakom jeziku zato ved postoji niz prirunika iz ove oblasti. Neki od njih izuzetno su jasni, pregledni i detaljni, a sadre i sve informacije koje su relevantne za nae potencijalne itaoce. Zahvaljujudi tome, svi koji mogu da se slue strunom literaturom na nemakom srazmerno lako mogu dodi do saznanja iz oblasti tvorbe rei u nemakom jeziku. S druge strane, nedostaje odgovarajuda sveobuhvatna nauna i struna literatura na srpskom jeziku. Zbog toga smo smatrali da bi u datoj konstelaciji prirunik na srpskom jeziku trenutno mogao biti od neto vede koristi. Tako demo i itaocima koji nemakim jo uvek ne vladaju dovoljno dobro da bi s lakodom pratili strunu literaturu na tom jeziku omoguditi da steknu osnovna znanja iz ove oblasti, to de svakako pozitivno uticati i na njihovu jeziku kompetenciju. Da bi itaoci ipak izgradili temelje za kasnije upoznavanje sa odgovarajudom literaturom na nemakom jeziku, navodili smo nemake ekvivalente svih termina iz oblasti tvorbe rei i leksikologije koji se javljaju u tekstu. Na kraju knjige, u poglavlju Bibliografija, kao i na kraju pojedinih tematskih celina, itaoci mogu nadi i podatke o svim izvorima na nemakom jeziku koje smo koristili pri izradi ovog prirunika.
1.5.
Prilagoavanje potrebama neizvornih govornika
S obzriom na to da se Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku, kao to smo napomenuli, obrada, izmeu ostalih, i govornicima srpskog jezika koji jo nisu sasvim usavrili znanje nemakog, trudili smo se da prirunik prilagodimo i njihovim potrebama. Zbog toga smo, primera radi, navodili rod nemakih imenica, njihove srpske ekvivalente itd. Trudili smo se da itaocima ukratko objasnimo denotativno i konotativno znaenje nemakih 12
13
leksema, kao i da pruimo neophodne pragmatike informacije o njima (ukoliko su npr. arhaine, retke, vezane za jezik neformalne komunikacije i slino). Da bi itaoci lake i potpunije shvatili znaenje i upotrebu manje frekventnih leksikih jedinica davali smo i primere koji ilustruju njihovu upotrebu u neto irem kontekstu. Ove obimnije primere nismo, meutim, prevodili. Kao to vedina italaca sigurno dobro zna, optimalan prevod reenica i vedih celina po pravilu nije doslovan (bukvalan). On nije prost zbir sistemskih ekvivalenata pojedinanih leksikih jedinica od kojih se ta celina sastoji. Doslovan prevod ne bi zadovoljavajude odraavao znaenje i stil primera u celini, dok prihvatljiv prevod primera kao celine ne bi nuno ukazivao na prototipine ekvivalente pojedinanih leksikih jedinica u njegovom sastavu. Smatramo da ovi i slini podaci nede smetati itaocima kojima oni nisu neophodni, a da de ostalima omoguditi da izlaganje prate sa to manje napora i da se to uspenije upoznaju sa sistemom tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku.
1.6.
Praktian cilj: unapreenje znanja nemakog jezika kao stranog
Verujemo da jezika teorija ne treba da bude sama sebi svrha, pa smo se zato trudili da Tvorbu rei u savremenom nemakom jeziku oblikujemo tako da itaocima pomogne da unaprede znanje nemakog jezika (ukoliko je to u konkretnom sluaju potrebno) i/ili da im prui informacije koje mogu da iskoriste poduavajudi druge. Verujemo da svima koji nemakim jezikom vladaju na srednjim ili viim nivoima znanja upoznavanje sa modelima tvorbe rei, njihovim podtipovima i sa najproduktivnijim obrascima tvorbe rei moe pomodi u tome da postignu nekoliko ciljeva. Najvaniji su svakako proirenje vlastitog leksikog fonda, kao i sistematizacija i produbljivanje znanja o semantikim i pragmatikim svojstvima leksema. Pored toga, od znaaja u pojedinim sluajevima moe biti i stvaranje osnova za detaljnije upoznavanje s razliitim aspektima leksikog fonda savremenog nemakog jezika, kao i usvajanje elementarnog terminolokog aparata, kao osnova za bududi samostalni rad na ovom polju (upotreba odgovarajudih prirunika u profesionalnoj praksi).
1.7.
Nain i stil izlaganja
Prirunik je pisan jednostavno i jasno, koliko god je to bilo u autorovoj modi. Kao to je rekao i Gete (Goethe), dodue misledi na knjievnike: Stil nekog pisca veran je otisak njegovog unutranjeg bida: ako neko hode da pie jasnim stilom, neka mu prethodno bude jasno u dui (Gete, 2007). Pritom smo se trudili, nadamo se uspeno, da sledimo pravila razumljivog izlaganja koja je na osnovu emprijskih istraivanja formulisao poznati nemaki psiholog komunikacije Frideman ulc fon 13
14
Tun (Friedemann Schulz von Thun). ulc fon Tun je, naime, utvrdio da postoje etiri stuba razumljivosti. Daleko najvaniji od njih je jednostavnost, dok su preostala tri jasna struktura, saetost i dodatni stimulansi, poput primera, ilustracija itd. (Schulz von Thun, 2011). Zato nam je elja bila da ovaj prirunik to vie podseda na ulc fon Tunovu ilustraciju jednostavnosti:
Bei mir kann man alles gut verstehen. Ich mache kurze Stze und verwende bekannte Wrter. Fachwrter werden erklrt. Und ich bringe die Sachen anschaulich, sodass sich jeder was darunter vorstellen kann. Ich rede wie eine normaler Mensch, nicht wie ein Gelehrter (Schulz von Thun, 2011).
1
S druge strane, izbegavali smo nain izraavanja kao u primeru koji je isti autor konstruisao da bi li itaocima predoio ta je nepotrebna komplikovanost:
Mein Name, welcher sich als kontradiktorischer Gegensatz zu dem soeben vorgestellten Gegenpol ergibt, subsumiert all jene stilistischen Charakteristika, die die Rezeption auf der Wort- und Satzeben behindern, wobei extrem verschachtelte Satzkonstruktionen ebenso wie die multiple Verwendung von Fremd-, Fachund sonstwie esoterischen Wrtern zu einem (nicht selten auch Prestigezwecke dienenden) hochelaborierten Sprachmuster auf mest hohem Abstraktionsniveau beitragen (Schulz von Thun, 2011).
2
S obzirom na to da je ovo struan tekst namenjenom strunjacima i bududim strunjacima, smatrali smo, meutim, da jednostavnost i jasnoda ne smeju idi na utrb preciznosti. Kad god smo bili prinueni da biramo izmeu jednog i drugog, opredeljivali smo se za preciznost. Izvesan napor prilikom itanja smatrali smo manjim zlom od mogudih nedoreenosti i nesporazuma. Podrazumeva se to da nismo izbegavali ni upotrebu gramatikih i lingvistikih termina. Deo italaca, pre svega studenti osnovnih studija, vedinu njih upoznade tek dok budu koristili ovaj prirunik. Taj de poduhvat svakako biti naporan, ali je neizbean i neophodan za budude germaniste i filologe. Jedan od ciljeva Tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku uparvo i jeste to da omogudi usvajanje osnovnog terminolokog aparata tvorbe rei kao lingvistike discipline.
Mene svako dobro razume. Reenice su mi kratke, a koristim poznate rei. Strune termine objanjavam. Pored toga, priam slikovito, tako da svi to mogu da zamisle. Govorim kao obian ovek, a ne kao kakav uenjak. (Prev. autor) 2 Moje ime, koje proizilazi iz svog malopre predstavljenog suprotnog pola, i to kao njegova oprena suprotnost, supsumira sve stilske karakteristike koje ometaju recepciju, kako na nivou rei, tako i na nivou reenice, pri emu ekstremno brojne umetnute reenice, ba kao i viestruka upotreba stranih rei, strunih termina i drugih iz bilo kog razloga ezoterinih rei (koje neretko doprinose prestinosti) doprinose veoma elaboriranim jezi kim obrascima, najee na izuzetno visokom nivou apstrakcije. (Prim. prev.)
14
15
1.8.
Bibliografsko citiranje u knjizi
Pri bibliografskom citiranju autor je sledio uputstva iz prirunika Amerikog udruenja psihiloga APA (American Psihological Association) (APA, 2010). Navedeni stil veoma je rasprostranjen u drutvenim naukama, pa nam je izgledao pogodan u ovom kontekstu. Stil APA koriden je i pri bibliografskom citiranju u samom tekstu prirunika i u bibliografiji na kraju knjige.
1.9.
Gde moete nadi dodatne informacije?
Dodatne informacije i drugi materijal u vezi sa tvorbom rei u savremenom nemakom jeziku i drugim temama iz oblasti leksikologije, uglavnom na srpskom jeziku, moete nadi na wiki stranici http://leksikologija.pbworks.com. Sa autorom ovog prirunika moete stupiti u kontakt e-mailom. Adresa je jelena.kt@gmail.com.
15
16
2. Uvod
U ovom poglavlju objasnidemo ta je tvorba rei, kao poreces (nem. Wortbildung, f.) i kao oblast nauke o jeziku (nem. Wortbildungslehre, f.). Zatim demo ukratko upoznati itaoca sa panjom koju je germanistika tokom vremena poklanjala izuavanju sistema tvorbe rei u nemakom i u njemu srodnim jezicima, a navedemo i nekoliko pregleda sistema tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku koji bi itaocima mogli biti od koristi.
2.1.
ta je tvorba rei?
Tvorba rei (nem. Wortbildung, f.) je proces kojim se grade nove rei od jezikog materijala kojim jezik ved raspolae. Taj jeziki materijal ine osnovike i tvorbene morfeme. Uz pozajmljivanje (nem. Entlehnung, f.) i graenje frazeologizama (nem. Phraseologisierung, f.) tvorba rei najznaajniji je vid bogadenja leksikog fonda (nem. Wortschatz, m.). Bogadenje leksikog fonda, tj. graenje novih rei i frazeologizama i pozajmljivanje iz stranih jezika, neophodno je za to da bi jezik iao u korak s vremenom. Stalne promene zahtevaju jezika sredstva za imenovanje (nem. Nomination, f., Benennung, f.) raznovrstih predmeta, pojava i predstava koje ranije nisu postojale, ili o kojima iz nekog drugog razloga nije bilo rei. Ponekad se to postie i bez novog formativa (lekseme), proirenjem znaenja postojedih leksema (nem. Bedeutungserweiterung, f.). Znaenje nasleenih leksema ne moe se, meutim, proirivati do u nedogled, jer bi takva ekstremna polisemantinost ometala sporazumevanje. Odgovarajudih primera ima mnogo, a najupeatljiviju su moda razliiti izumi koji su postigli veliki uspeh i tako prerasli u iroko rasporostranjenje, optepoznate proizvode. Izum i irenje automobila stvorili su svojevremeno, primera radi, potrebu da se taj novi proizvod nakako nazove, da bi ljudi u komunikaciji mogli referisati na njega, tj. da bi mogli razgovarati o njemu. U nemakom je radi toga proireno znaenje veoma stare imenice Wagen, m. (kola), ali su skovane i sloenice Kraftwagen, m. i Kraftfahrzeug, n. (motorno vozilo). Uz to je iz francuskog pozajmljena i imenica Automobil, n., koja je danas u nemakom arhaina i retka, ali se zato upotrebljava skradenica Auto, n. Kao primer podjednako bi dobro mogao posluiti i niz drugih nekadanjih novotarija za koje su savremenici morali pronadi nazive, kao to su, primera radi: semafor (nem. Verkehrsampel, f. ili samo Ampel, f.), avion (nem. Flugzeug, n., ali i Flieger, m., Maschiene, f.), padobran (nem. Fallschirm, m.), televizor (nem. Fehrnseher, m.), ce-de plejer (nem. CD-Player, m.), navigacioni ureaj (nem. Navigationsgert, n., kolokvijalno Navi, n.) i mnogi drugi.
16
17
2.2.
Izuavanje tvorbe rei u okviru nemake filologije i germanistike
Proces tvorbe rei, tj. graenje rei (nem. Wortbildung, f.) istrauje i opisuje oblast nauke o jeziku koja se na srpskom takoe naziva tvorbom rei (nem. Wortbildungslehre, f.). Na nemakom govornom podruju ona ima srazmerno dugu tradiciju. Prvi detaljniji opisi sistema tvorbe rei u indoevropskom, germanskom i nemakom jeziku bili su dijahronijski (npr. Wilmanns, 1922, Krahe & Meid 1967, Hennzen, 1957). Oni su i danas dragocena literatura za sve koje zanima istorijska dimenzija tvorbe rei. Prvi celoviti sinhronijski opis tvorbe rei u nemakom jeziku bilo je delo Volfganga Flajera Wortbidlung der deutschen Gegenwartssprache (Fleischer, 1971). Objavljeno je u Lajpcigu, u tadanjoj Nemakoj Demokratskoj Republici, a autor ga je zamislio kao univerzitetski udbenik i prirunik za nastavnike nemakog jezika (Fleischer, 1971). Prvo izdanje izalo je iz tampe 1968. godine, a zatim je usledio niz naknadnih, gotovo neizmenjenih izdanja. Iako je od tada proteklo vie od pola stoleda, nijedan od autora koji su se kasnije odvaili na slian poduhvat nije uspeo da dostigne ovo Flajerovo ostvarenje, a kamoli da ga prevazie. To vai ak i za pokuaje koje je i sam Flajer osamdesetih i devedesetih godina prolog veka preduzimao s Marijom Stepanovom (Fleischer & Stepanowa, 1985) i Irmhild Barc (Fleischer & Barz, 1992). Premda je tvorba rei koju je napisao sa I. Barc bila (i ostala) izuzetno uspena i uticajna, Flajer u njoj nije ponudio znaajnija nova reenja, a nije uspeo ni da ponovi raniju doslednost i koherentnost argumentacije. Uprkos tome to za sada nisu uspeli da dostignu ubedljivost i celovitost Flajerovog prirunika Wortbidlung der deutschen Gegenwartssprache iz 1968. godine, novije opise tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku nikako ne smemo zanemariti. Jezik se neprestano menja, i mnoge tendencije koje su se ezdesetih godina prolog veka tek nazirale u meuvremenu su se znatno razvile i razgranale. Pojave koje su tek poslednjih decenija doivele procvat Flajer jednostavno nije mogao detaljno analizirati i opisati pre vie od 50 godina. Tako, primera radi, Flajer imenikim skradenicama (nem. Kurzwort, n.) posveduje svega nekoliko stranica (Fleischer, 1971). Znajudi to koliko su danas skradenice u nemakom rasprostranjene i raznovrsne, zvui nam gotovo neverovatno da se ovaj tvorbeni model u standardnom nemakom jeziku poeo iriti tek u 20. veku. Skradenice su nemaki jezik, meutim, zaista preplavile tek nakon Drugog svetskog rata, tako Flajer nikako nije mogao da ih analizira i opie onako detaljno kao to bismo to danas mogli. S druge strane, neke jezike tendencije koje su bile srazmerno snane u Nemakoj Demokratskoj Republici nisu preivele krah te drave. Uticaj ruskog jezika vie se ne oseda, a zamenio 17
18
ga je uticaj engleskog. Neke od rei koje Flajer analizira i/ili navodi kao primer izale su iz upotrebe i postale historizmi, kao na primer Fnfjahreplan, m. (petogodinji plan) , Maschinen-TraktorenStation, f.,3 Bruderpartei, f. (bratska partija) ili Bruderarmee, f. (bratska armija)4. Da bismo se upoznali i s aktuelnim tendencijama u tvorbi rei u savremenom nemakom jeziku, ali i s razliitim tumaenjima pojedinih pojava i procesa koji su u njemu prisutni odavno, neizostavno zato moramo posvetiti panju i novijim naslovima iz te oblasti, kao to su Die Wortbidlung des Deutschen. Ein berblick Elke Donalis (Donalies, 2002) ili Deutsche Wortbildung. Eine Einfhrung Ludviga Ajhingera (Eichinger, 2000).
2.3.
Izbor iz literature o tovori rei u nemakom i srpskom jeziku
itaocima koji ele da saznaju vie nudimo kratku listu znaajnih optih pregleda tvorbe rei u nemakom jeziku: Dijahronijski opisi tvorbe rei u germanskom ili nemakom Henzen, W. (1957). Deutsche Wortbildung. Zweite, verbesserte Auflage. Tbingen: Max Niemeyer Verlag. Krahe, H. & Meid, W. (1967). Germanische Sprachwissenschaft. Band III: Wortbildungslehre. Berlin: Walter de Gruyter & Co. Wilmanns, W. (1922). Deutsche Grammatik. Gotisch, Alt-, Mittel- und Neuhochdeutsch. Zweiter Abteilung: Wortbildung. Zweite Auflage. Anastatischer Neudruck. Berlin: Vereinigung wissenschaftlicher Verleger Walter de Gruyter & Co.
Sinhronijski opisi tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku Cruse, A., Hundsnurscher, F., Job, M. & Lutzeier, P.R. (prir.) (2001). Lexikologie: Ein internationales Handbuch zur Natur und Struktur von Wrtern und Wortschtzen. New York: Walter de Gruyter. Donalies, E. (2002). Die Wortbildung des Deutschen. Ein berblick. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Eichinger, L. (2000). Deutsche Wortbildung. Eine Einfhrung. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Erben, J. (1975). Einfhrung in die deutsche Wortbildung. Berlin: Erich Schmidt Verlag. Fleischer, W. (1971). Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache. Leipzig: Aufbau Verlag.
Centri za iznajmljivanje traktora i drugih poljoprivrednih maina koji su nakon zemljine reforme osnovani i u Nemakoj Demokratskoj Republici, po uzoru na SSSR. 4 Odnosi se na partije i armije u drugim dravama Istonog Bloka.
18
19
Knopf-Komlsi, E., Rada, R. & Bernth, C. (2006). Aspekte des deutschen Wortschatzes. Ausgewhlte Fragen zum Wortschatz und Stil. Budapest: Bcssz Konzorcium. (http://mek.niif.hu/04900/04913/04913.pdf)
Moda je jo zanimljivo napomenuti da je i u Srbiji, tj. u bivoj Jugoslaviji svojevremeno objavljen jedan prirunik posveden leksikologiji nemakog jezika, koji je obuhvatao i tvorbu rei. Njegov naslov glasi Lexikologie der deutschen Sprache, autori su Zigelinde hocki i Pavica Mrazovid, a objavljen je u Novom Sadu 1983. godine (Czichocki & Mrazovic, 1983).
Opisi tvorbe rei u savremenom srpskom jeziku Klajn, I. (2002). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo, Slaganje i prefiksacija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Klajn, I. (2003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo, Sufiksacija i konverzija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
19
20
I Prvi deo 3. Jedinice tvorbe rei

Ova je celina posvedena jedinicama tvorbe rei, odnosno elementima od kojih se grade nove rei, kako u savremenom nemakom jeziku, tako i u drugim jezicima. Bavidemo se slobodnim, tvorbenim i gramatikim morfemama, podvrstama tvorbenih morfema (prefiksima i sufiksima), kao i inventarom razliitih vrsta morfema i produktivnodu tvorbenih morfema. Objasnidemo ta je leksema, ta su tvorenice i netvorenice, ta su motivacija i demotivacija. Pomenudemo jednolane i vielane lekseme (frazeologizme) i osnovna svojstva frazeologizama. Pored toga, italac de se upoznati i s odreenim granienim fenomenima, kao to su unikalne morfeme, konfiksi, afiksoidi (prefiksoidi i sufiksoidi) ili narodna etimologija.
Mnogi od pojmova i termina koji su kljuni za tvorbu rei, kao to su, primera radi, 'morfema', 'slobodna morfema', 'vezana morfema', 'prefiks', 'sufiks' itd., koriste se i u drugim lingvistikim disciplinama, a naroito u morfologiji. Ovo nimalo ne iznenauje, s obzirom na to da su morfologija i tvorba rei izuzetno usko povezane lingvistike discipline. Iako vedina italaca svakako od ranije vlada barem osnovama morfologije, a mnogi sigurno poseduju i ira znanja iz te oblasti, ovde demo predstaviti sve pojmove i termine koji su neophodni za upoznavanje sistema tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku. Na to smo se odluili iz vie razloga: radi celovitosti izlaganja, iz uverenja da de nekim itaocima koristiti to da osvee znanja koja su ranije stekli, ali i zato da bismo skrenuli panju na pojedine aspekte datih pojmova koji su sa stanovita tvorbe rei neuoporedivo znaajniji nego sa morfolokog stanovita. italac, naravno, ne treba da gubi iz vida injenicu da jeziki znaci i drugi jeziki fenomeni po pravilu igraju izvesnu ulogu na svim jezikim nivoima: i na morfolokom, i na leksikom, i na sintaksikom, pa i na suprasintaksikom nivou. Ta uloga na nekim jezikim nivoima pritom moe biti veda, a na drugima manja. Da bismo u potpunosti sagledali njihova svojstva i uloge, jezike znake i pojave moramo zato prouavati u okviru svakve od odgovarajudih lingvistikih disciplina. Tako, primera radi, leksema falls (ako; u sluaju da) s morfolokog stanovita pripada odreenoj vrsti rei, veznicima, i to veznicima za zavisno sloene reenice, takozvanim subjunktorima ili subjunkcijama (nem. Subjunktor, m. / Subjunktion, f.). Za razliku od toga, tvorbu rei ta de ista leksema prvenstveno zanimati kao tzv. konverziona tvorenica, re nastalu prelaskom neizmenjenog formativa iz jedne vrste rei u drugu, u ovom sluaju prelaskom okamenjeno g genitiva imenice Fall, m. (sluaj) meu veznike. Semantiku bi interesovalo koliko data leksema ima znaenja, i koja su to 20
21
znaenja, leksikografiju nain na koji je obraena, ili na koji bi je trebalo obraditi u jednojezinim i dvojezinim renicima, a frazeologiju pitanje da li ona ulazi u sastav frazeologizama (npr. kolokacija falls ntig 'ako bude potrebno', 'u sluaju potrebe'). Sa sintaksikog stanovita naroito je znaajno to da se ovaj veznik koristi u pogodbenim/kondicionalnim reenicama (nem. Konditionalsatz, m.), dok bi panju lingvistike teksta mogao privudi njegov eventualni doprinos koheziji (nem. Textkohsion, f.)5 (v. Grafikon 1). U skladu s temom knjige, u ovom demo pregledu obraditi samo lingvistike pojmove i termine koji su od osobitog znaaja za tvorbu rei. Pritom demo se usresrediti na aspekte koji su u datom kontekstu od odluujude vanosti. To, meutim, nikako ne znai to da jeziki fenomeni kojima demo se baviti nemaju i drugih aspekata, kao to ne znai ni to da su ti drugi aspekti manje bitni. S neke druge take gledita, na primer sa stanovita koje druge lingvistike disciplinie, pa i iz perspektive jezikog sistema posmatranog u celini, aspekti koje smo mi zanemarili mogu biti ak i znaajniji. U takvim smo ih sluajevima ostavili po strani samo zato da se ne bismo previe udaljili od nae centralne teme. Nismo eleli ni da itaoce opteredujemo podacima koji mu nisu neophodni zato da bi stekao osnovnu sliku o tvorbi rei u savremenom nemakom jeziku. itaoci koji ele da se upoznaju i sa morfolokim, sintaksikim, suprasintaksikim i drugim svojstvima ili funkcijama lingvistikih pojmova i jezikih fenomena koje demo obraivati u daljem toku izlaganja odgovarajude de informacije lako nadi u nekom od prirunika specijalizovanih za date oblasti. Nekoliko takvih naslova, kao i nekoliko sveobuhvatnih pregleda jezikog sistema u nemakom nadi dete u izboru iz literature na kraju ovog dela knjige.
Kohezija je gramatika povezanost elemenata od kojih je tekst sazdan, dakle rei, reeninih delova, reenica, reeninih nizova itd. (Glck, 2004). Jedno od najznaajnijih sredstava za postizanje kohezi je jesu tzv. konektori (nem. Konnektor, m.), u koje se ubrajaju i veznici. Pored kohezije postoji i koherentnost (nem. Kohrenz, f.), povezanost koja se ne ostvaruje gramatikim sredstvima, ve leksikim informacijama, tj. leksemama i njihovim kombinacijama koje upuuju na razliite fenomene u vanjezikoj realnosti. (Duden, 2006).
21
22
Morfologija
Lingvistika teksta
Tvorba rei
FALLS
Semantika Sintaksa
Frazeologija
Leksikografija
Grafikon 1: Lekseme i lingvistike discipline
3.1.
Nauni i prednauni pojmovi i 're' kao prednauni pojam
Pojam 're' stariji je od filologije i lingvistike. Drugaije reeno, i pre nego to su uopte poeli da analiziraju jezik naunim metodama, ljudi su spontanim razumskim zakljuivanjem utvrdili da su rei jedan od elemenata koji postoje u jeziku, tj. od kojih je sazdana verbalna komunikacija. Zbog toga se 're' ubraja u tzv. prednaune pojmove. Za razliku od naunih pojmova, prednauni pojmovi nisu potpuno precizno definisani. Isto vai i za leksike jedinice (rei i izraze) kojima se ti pojmovi oznaavaju. U svakodnevnoj komunikaciji, kao i u svim drugim vidovima komunikacije van struke i nauke, apsolutna preciznost uopte, meutim, nije ni neophodna. Ovi vidovi komunikacije sasvim se uspeno odvijaju i bez toga. S vremena na vreme svakako se javljaju izvesne nedoreenosti ili nesporazumi, ali u celini gledano njihove tetne posledice nisu dovoljno ozbiljne da bismo insistirali 22
23
na apsolutnoj preciznosti u svakoj prilici, guedi tako druga pozitivna svojstva jezika, kao to su npr. ekspresivnost, fleksibilnost, prilagodljivost itd. Za razliku od svakodnevne ili umetnike komunikacije, struna i nauna komunikacija moraju biti potpuno precizne, da bismo izbegli zabune i nesporazume. Radi toga i nauni pojmovi i odgovarajudi termini moraju biti precizno definisani tzv. klasinim, aristotelovskih definicijama, tj. uz pomod rodnog pojma (genus proximum) i specifine razlike (differentia specifica). Pojednostavljeno reeno, rodni pojam je ira grupa kojoj pripada odreeni pojam, kao to su, primera radi, sisari za mesodere, mahunarke za graak ili hemijski elementi za ugljenik. Specifina razlika je osobina na osnovu koje se odreeni pojam razlikuje od svih ostalih pripadnika ire grupe. To je u sluaju mesodera ona osobina koja je zajednika svim mesoderima, a na osnovu koje se oni istovremeno i razlikuju od svih drugih sisara, npr.: Mesoderi su organizmi ija se ishrana prvenstveno sastoji od mesa.
Aristotelovske definicije uz pomod rodnog pojma i specifine razlike omogudavaju jasno omeavanje svih kategorija odreenih na ovaj nain. Kod aristotelovskih kategorija tako uvek nedvosmisleno moemo utvrditi to da li neki entitet pripada odreenoj kategoriji ili ne. Da ostanemo kod prethodnog primera, svi kljunari, torbari i sisari s placentom nedvosmisleno pripadaju kategoriji sisara, dok svi vodozemci, ptice ili ribe nedvosmisleno ne pripadaju toj kategoriji. Poto nije ni nastala kao nauni pojam, 're' nije aristotelovska kategorija. Ona nije definisana pomodu rodnog pojma i specifine razlike, pa zato ne postoji ni kriterijum na osnovu koga bismo uvek nedvosmisleno mogli utvrditi da li neto jeste ili nije re. Iako svi imamo intuitivnu predstavu o tome ta je re, pa bismo vedinom i bez tekoda mogli razlikovati rei od nerei, lingvistima do dana dananjeg nije polo za rukom da obezbede optimalnu aristotelovsku definiciju rei. Ponuena su, dodue, brojna reenja, ali se nijedno od njih nije pokazalo dovoljno dobro da bi nailo na sveopte odobravanje, tj. da bi ga svi prihvatili. Nije, uostalom, nimalo neobino to da se naknadna potraga za aristotelovskom definicijom prenaunog pojma pokae kao izuzetno nezahvalan ili ak nereiv zadatak. S obzirom na to da pokuaji da se obezbedi nauna definicija rei - i da se time izbegnu svi eventualni nesporazumi - nisu dali poloda, lingvisti u analizama i opisima jezika esto izbegavaju da koriste taj pojam i leksike jedinice koje ga imenuju. Umesto toga koriste se termini kao to su 'morfema', 'leksema', 'neposredna konstituenta' itd. Morfeme, lekseme, neposredne konstituente itd. nauni su konstrukti, to znai da mi ne posedujemo zdravorazumska znanja o njima, odnosno intuitivan osedaj da one postoje. Saznanja o ovim pojmovima i odgovarajudim terminima ne moemo stedi spontano, ved ih usvajamo iskljuivo u 23
24
toku kolovanja ili uz pomod naune i strune literature. To je ujedno i slaba strana termina 'morfema', 'leksema' i drugih lingvistikih teorijskih konstrukta. Gramatike i lingvistike tekstove, koji ne samo da obilato koriste ove i druge teorijske konstrukte, nego se i zasnivaju na njima, mogu pratiti samo itaoci koji su prethodno uloili vreme i napor da se upoznaju s odgovarajudom terminologijom. Svima ostalim praktino je zatvoren pristup informacijama u gramatikim i lingvistikim prirunicima i drugim tekstovima. Oni su tako upudeni iskljuivo na znatno siromaniju literaturu koja je specijalno prilagoena potrebama nestrunjaka, pa je zato i osetno pojednostavljena. Uprkos tome, korist od upotrebe precizno definisanih pojmova i termina daleko prevazilaze sve propratne oteavajude okolnosti, ba kao to i tekode koje proizilaze iz koridenja intuitivnog pojma 're' u strunoj i naunoj komunikaciji nadilaze njegove pozitivne strane. Kada neko tek pone da se upoznaje s jezikim problemima, tj. dokle god je nivo znanja relativno skroman, mane neprecizne terminologije ne dolaze mnogo do izraaja, a ni prednosti preciznosti nisu previe uoljive. Svako napredovanje, i u irinu i u dubinu, zahteva, meutim, sve vedu egzaktnost. Zbog toga svi bududi filolozi i lingvisti treba da uloe napor u to da istinski ovladaju svim osnovnim pojmovima nauke o jeziku, pa i teorijskim konstruktima u toj grupi. Oni sebi jedino tako mogu obezbediti pristup strunim i naunim informacijama koje su im neophodne, ne samo da bi uspeno okonali obrazovanje i kasnije programe za usavravanje, nego i da bi zaista kvalitetno obavljali profesionalne zadatke.
3.2.
Morfema i vrste morfema
3.2.1. ta je morfema? Morfem ili morfema (nem. Morphem, n.) najmanji je jeziki znak (nem. sprachliches Zeichen, n. ili Sprachzeichen, n.), odnosno najmanja jezika jedinica koja ima samostalno znaenje (nem. kleinste selbststndig bedeutungstragende Einheit, f.) (isp. Srdid, 2008). Morfeme se, dodue, mogu ralaniti na manje jedinice, na primer na foneme, ali te manje jedinice nisu jeziki znaci, odnosno one nemaju samostalno znaenje.
3.2.2. Vrste morfema Morfeme se meusobno razlikuju prema tome da li se mogu samostalno upotrebljavati u iskazu ili reenici, ili nemaju tu sposobnost. Na osnovu toga one se dele na dve osnovne grupe: na slobodne morfeme, koje se mogu samostalno upotrebljavati u iskazima i reenicama, i na vezane morfeme, koje se ne mogu samostalno koristiti u iskazima i reenicama. 24
25
Morfeme
Slobodne morfeme
Vezane morfeme
Grafikon 2: Slobodne i vezane morfeme
Vezane se morfeme dalje dele na tvorbene i na gramatike, o emu de kasnije biti vie rei. Morfeme iste forme (istog oblika) koje pripadaju razliitim vrstama morfema smatramo homonimima, kao u narednom primeru: zamenica za trede lice jednine mukog roda er (on) slobodna morfema, imeniki sufisk er (npr. Erzhl er , m. 'pripoveda' ili Unternehm er , m. 'preduzetnik) i pridevski sufiks er (npr. Augsburg er 'augsburki' ili Mailender 'milanski) tvorbene morfeme, nastavak er (npr. tiefer 'dublji', Kinder 'deca' itd.) gramatika morfema.
3.2.3. Slobodne morfeme Slobodne se morfeme na nemakom nazivaju freies Morphem, n., Grundmorphem, n., lexikalisches Moprhem, n. ili Basismorphem, n. One imaju dva osnovna svojstva: nosioci su leksikog znaenja i mogu se samostalno upotrebljavati u iskazu ili reenici (isp. Srdid, 2008). Drugim reima, one mogu stajati same u reenici, kako se to esto kae. Evo nekoliko primera slobodnih morfema u savremenom nemakom jeziku:
aber, aus, Hund, in, klein, komm (osnova glagola kommen), ob, sag (osnova glagola sagen), schn, Tisch itd.
25
26
Sama definicija i navedeni primeri ved nas upuduju na zakljuak da su, osim malobrojnih izuzetaka, slobodne morfeme istovremeno i rei, tj. lekseme. Ne treba, meutim, brzopleto zakljuiti to da vai i obrnuta tvrdnja. Nisu sve rei/lekseme istovremeno i morfeme, odnosno ne sastoje se sve rei/lekseme od jedne i samo jedne morfeme. Slobodne se morfeme, naime, ne moraju neizostavno upotrebljavati samostalno. Vedina njih se po potrebi moe povezivati s drugim mofremama, i slobodnim i vezanim, gradedi tako gramatike oblike ili nove rei, tj. lekseme. To nam, pored mnogih drugih, pokazuju i naredni primeri:
aus-tret-en (glagol sa znaenjem istupiti, izvedenica s prefiksom aus), dar-in (zameniki prilog), Hund-e (mnoina imenice Hund, m. - pas), Hund-e-leine (imenica sa znaenjem ,povodac, sloenica), Hnd-in (imenica sa znaenjem enka psa, izvedenica od imenice Hund, m.) , klein-e (padeni oblik prediva klein), komm-e (fleksvni oblik glagola kommen, prvo lice jednine prezenta aktiva), sag-t (fleksivni oblik glagola sagen, trede lice jednine prezenta aktiva), schn-er (fleksivni oblik prideva schn, padeni oblik i komparativ), Tisch-e (mnoina imenice Tisch, m. sto), Tisch-ler (imenica sa znaenjem stolar, izvedenica od imenice Tisch, m.) itd.
6
Meu retke slobodne morfeme koje se (vie) ne mogu upotrebljavati samostalno ubrajaju se tzv. unikalne morfeme (nem. unikales Morphem, n.). Tako se nazivaju slobodne morfeme koje su u blioji ili daljoj prolosti izale iz upotrebe, ali jo uvek ive kao sastavni deo jedne jedine tvorenice, ili eventualno nekoliko tvorenica. Jedini trag postojanja unikalnih morfema u savremenom standardnom nemakom jeziku upravo su te tvorenice koje se i danas koriste. Meu unikalne morfeme ubraja se, primera radi, morfema /brom/, koja je govornicima nemakog jezika poznata kao sastavni deo imenice Brombeere, f. (kupina). Dok se drugi deo ove sloenice, imenica Beere, f. (bobica), upotrebljava i samostalno, ali i u kombinaciji s brojnim drugim morfemama (npr. Erdbeere, f. 'jagoda', Maulbeere, f. 'dud', Johannisbeere, f. 'ribizla' ili Blaubeere, f. / Heidelbeere, f. 'borovnica'), morfema /brom/ u savremenom se nemakom jeziku srede iskljuivo u sastavu imenice Brombeere, f. Etimoloka su istraivanja pokazala da morfema /brom/ vodi poreklo od srednjevisokonemake imenice brme, m., koja je posvedoena i u starovisokonemakom, u obliku brmo, m. i brma, f., a znaila je 'trnovit bun' (DWDS). Ona je u meuvremenu izala iz upotrebe, i u njenom se nekadanjem znaenju danas upotrebljava imenica Dornstrauch, m. Morfema /brom/ ouvala se, sticajem okolnosti, samo u okviru sloenice Brombeere,
6
Oblik Hnd je takozvani alomorf morfeme Hund. Detaljnije informacijeo alomorfima nai ete u odgovarajuem poglavlju.
26
27
f., postavi tako unikalnom morfemom. Iako se vie ne koristi samostalno, ubrajamo je meu slobodne morfeme, ba kao i ostale unikalne morfeme u savremenom nemakom jeziku. Uprkos tome to se danas ne mogu koristiti samostalno, unikalne se morfeme svrstavaju meu slobodne morfeme, i to iz nekoliko razloga. S jedne strane, one poseduju leksiko znaenje, to je svojstvo slobodnih morfema, dok s druge strane nemaju nijednu od sutinskih odlika vezanih morfema, o kojima de uskoro biti rei. U prilog ovakvoj odluci govore, osim toga, i etimoloki razlozi. Iako unikalne morfeme u savremenom nemakom jeziku nisu osobito brojne, primer morfeme /brom/ i imenice Brombeere, f. nikako nije usamljen. Unikalnih morfema, tj. tvorenica koje sadre takve morfeme, ima i meu leksemama koje se i dan-danas izuzetno esto koriste. U njih se, izmeu ostalih, ubrajaju i sledede morfeme:
/behr/, ouvana u sklopu glagola entbehren (nedostajati), /dam/, ouvana u sklopu imenice Damhirsch, m. (jelen lopatar), /flat/, ouvana u sklopu imenice Unflat, m. (neist, pogan), /gess/, ouvana u sklopu glagola vergessen (zaboraviti/zaboravljati), /letz/, ouvana u sklopu glagola verletzen (povrediti/povreivati), /lier/, ouvana u sklopu glagola verlieren (izgubiti).
Etimolokim istraivanjima utvreni su poreklo i istorija vedine unikalnih morfema, tako da se odgovarajudi podaci mogu nadi u etimolokim renicima nemakog jezika, kao to su Etymologisches Wrterbuch der deutschen Sprache F. Klugea (Kluge, 2011) ili Das Herkunftswrterbuch. Etymologie der deutschen Sprache iz edicije Duden (Duden, 2007) i drugi. U retke izuzetke o ijem poreklu ni do dana dananjeg nema pouzdanih podataka ubraja se morfema /him/, koju govornici savremenog nemakog jezika poznaju iskljuivo kao sastavni deo imenice Himbeere, f. (malina). Iako su etimolozi izneli brojne pretpostavke o tome odakle je ova morfema mogla potedi i o tome ta je svojevremeno mogla znaiti, ni za jednu od njih nema neospornih dokaza, zato to nema odgovarajudih pisanih tragova. Ovakve tvorenice nazivaju se sloenicama s pomudenim etimonom (nem. verdunkelte Zusammensetzung, f.)
Pored unikalnih morfema postoji jo jedna znaajna grupa slobodnih morfema koje imaju leksiko znaenje, ali se ne mogu koristiti samostalno, barem ne u savremenom nemakom jeziku. To su konfiksi (nem. Konfix, n.), slobodne morfeme stranog porekla koje se u savremenom nemakom jeziku javljaju iskljuivo u sklopu tvorenica, dakle kao deo rei/lekseme koja pored njih sadri i druge elemente. U jezicima iz kojih su potekli, konfiksi se mogu koristiti i samostalno, ali u nemakom, a
27
28
ponekad i u drugim jezicima koji su ih pozajmili, sticajem okolnosti ta samostalna upotreba nije zaivela. Evo nekoliko primera:
/elektr/: Elekrtrizitt, elektrisch, Elektromotor itd., ali ne i *Elektr ili *elektr , /fakul/: Fakultt, fakultativ itd., ali ne i *Fakul ili *fakul, /log(ie)/: Biologie, Politologie, logisch itd., ali ne i *Logie ili *log, /psych/: Psyche, psychisch, Psychologie, ali ne i *Psych ili *psych.
7
Kao to nagovetavaju navedeni primeri, konfiksi su vedinom poreklom iz starogrkog ili latinskog jezika. Mnogi su od njih u nemaki jezik doli u sklopu tzv. neoklasinih sloenica (nem. neoklassische Zusammensetzung, f.), tj. leksema skovanih od morfema iz klasinih jezika, ali tek nakon to su ti jezici ved uveliko izali iz ive upotrebe. Vedina neoklasinih sloenica koje danas esto koristimo skovana je tek u moderno doba, tokom poslednjih dve stotine godina. Konfiksi se u savremenom nemakom jeziku u samostalnoj upotrebi nisu odomadili upravo zato to su u njega i dolazili nesamostalno, odnosno u kombinaciji s drugim morfemama. Slino kao i unikalne morfeme, konfiksi se smatraju slobodnim morfemama zato to imaju leksiko znaenje, a i zato to im nedostaju sutinska obeleja vezanih morfema. Oni, naime, ne tvore nizove, za razliku od tvorbenih morfema, a ne slue ni za graenje gramatikih oblika, ime se razlikuju od gramatikih morfema.
3.2.4. Inventar slobodnih morfema Broj morfema kojima jedan jezik raspolae naziva se morfemskim inventarom (nem. Morfeminventar, n). Inventar slobodnih morfema po pravilu je toliko veliki, da nije ak ni mogude sa sigurnodu utvrditi ni to koliko se slobodnih morfema trenutno upotrebljava u odreenom jeziku, a pogotovo to koliko je slobodnih morfema taj isti jezik koristio tokom itave svoje istorije. Poto su slobodne morfeme nosioci leksikog znaenja, one su nam potrebne u velikom broju da bismo njima ili njihovim kombinacijama - imenovali mnotvo pojmova (predmeta, bida, pojava, apstraktnih sadraja itd.). Jednostavnije reeno, jezik mora raspolagati izuzetno velikim brojem slobodnih morfema, ne bi li govornicima obezbedio sve rei/lekseme koje su im potrebne i koje de im u bududnosti biti potrebne. Osim to je veliki, inventar slobodnih morfema je i otvoren (nem. offenes Inventar, n.). To znai da se on moe obogatiti novim slobodnim morfemama, ali se moe i osloboditi morfema koje govornicima datog jezika vie nisu potrebne, koje se vie ne koriste. Nove slobodne morfeme u jezik
Postoji, meutim, imenica Elektro/Electro, kao oznaka za stil u pop muzici s kraja osamdesetih i poetka devedesetih godina 20. veka.
28
29
danas ulaze gotovo iskljuivo pozajmljivanjem, dakle iz stranih jezika, a gube se zastarevanjem, tj. dugom neupotrebom.
3.2.5. Vezane morfeme Nemaki naziv za vezane morfeme glasi gebundenes Morphem, n. Za razliku od slobodnih morfema, vezane morfeme nemaju precizno leksiko znaenje i ne mogu se upotrebljavati samostalno u reenicama i iskazima. One se koriste iskljuivo u kombinaciji s drugim morfemama, meu kojima uvek mora biti i barem jedna slobodna morfema. Slue za graenje novih rei ili za graenje fleksivnih oblika. U zavisnosti od toga koju od navedene dve uloge obavljaju, vezane se morfeme dele na tvorbene morfeme i na gramatike morfeme. Tvorbene se morfeme nazivaju jo i derivacionim morfemama i afkisima, dok se za gramatike morfeme koristi i naziv flektivne morfeme.
Vezane morfeme
Tvorbene morfeme
Gramatike morfeme
Grafikon 3: Vezane morfeme
3.2.6. Tvorbene morfeme Za tvorbene se morfeme na nemakom jeziku koriste termini Wortbildungsmorphem, n., Derivationsmorphem, n., Ableitungsmoprhem, n. ili Affix, n. Kao to i sam naziv nagovetava, one slue za graenje novih rei, tj. za njihovo izvoenje. Ne mogu se koristiti samostalno u reenicama i iskazima, a ne mogu se kombinovati ni iskljuivo jedne s drugima, tako da meu elementima s kojima grade novu re/leksemu uvek mora biti i makar jedna slobodna morfema.
3.2.6.1.
Znaenje tvorbenih morfema
Kao i sve morfeme (i svi drugi jeziki znaci), tvorbene morfeme takoe imaju znaenje. Njihovo se znaenje, meutim, razlikuje od znaenja slobodnih morfema. Slobodne morfeme imenuju odreeni predmet, pojavu, bide, radnju ili apstraktni sadraj, odnosno grupu istovetnih ili meusobno veoma slinih predmeta, pojava, radnji itd. U skladu s tim, i njihovo je znaenje srazmerno usko odreeno, kao u narednim primerima: 29
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku /auge/ (Auge, f.) 'oko', /fall/ (fallen) 'pasti/padati', /glas/ (Glas, n.) 'staklo'; 'aa', /rot/ (rot) 'crven', /schwer/ (schwer) 'teak', /steh/ (stehen) 'stajati', /stuhl/ (Stuhl, m.) 'stolica' itd.
30
Ovakvo se znaenje naziva leksikim znaenjem (nem. lexikalische Bedeutung, f.), a karakteristino je za slobodne morfeme i za lekseme. I leksiko znaenje podrazumeva odreeni stepen uoptavanja, jer da nije toga jeziki bi znak mogao oznaavati samo jedan jedini entitet, npr. jednu osobu, jednu ivotinju, jednu reku itd., kao to ine vlastite imenice. Tako, recimo, znaenje morfeme /hund/ (Hund, m. pas) poiva na izvesnom uoptavanju, i jedino zahvaljujudi tome data morfema moe da oznaava grupu meusobno srodnih, premda ne i istovetnih ivotinja, npr. i muijake i enke, i odrasle jedinke i mladunce, kao i razliite rase pasa: pekinezere, patuljaste naucere, haskije, danske doge i mnoge druge. Znaenje tvorbenih morfema zasniva se, meutim, na neuporedivo vedem, dalekosenijem uoptavanju. Njihovo se znaenje naziva tvorbenim znaenjem (nem. Wortbildungsbedeutung, f.). Ono je uglavnom kategorijalno, tj. oznaava odreenu kategoriju. Data kategorija moe biti misaona ili morfoloka. Zadatak tvorbene morfeme upravo je u tome da itavu tvorenicu svrsta u odgovarajudu kategoriju. Primera radi, sufiks heit/-keit/-igkeit ima znaenje osobine u najirem smislu rei, pa tako i sve imenice izvedene pomodu ovog sufiksa oznaavaju osobine. Osnovni zadatak ovog sufiksa i jeste da tvorenice oblikuje upravo na taj nain. Lekseme koje izvedu, sufiks heit i njegovi alomorfi keit i -igkeit svrstavaju meu imenice, i to meu imenice enskog roda tredeg deklinacionog tipa (Helbig & Buscha, 1991), ondosno deklinacione klase s nastavkom en (Srdid, 2008), koje vedinom nemaju mnoinu, a oznaavaju osobine:
Blindheit, f. 'slepilo', 'slepoda', Bldheit, f. 'glupost', 'tupavost', Derbheit, f. 'neotesanost', 'sirovost', Doofheit, f. (supstandard) 'kretenizam', Schlaffheit, f. 'mlitavost', Steifheit, f. 'ukoenost', Stumpfheit, f. 'tupoda', 'otupelost', Taubheit, f. 'gluvoda', Vagheit, f. 'neodreenost', Zhheit, f. 'ilavost' itd.
'debilizam' (supstandard), Grobheit, f. 'grubost', 'neotesanost', Mildheit, f. 'blagost',
30
31
Sufiks bar ima, pak, znaenje mogudnosti, izvodljivosti. Lekseme koje izvodi, ovaj sufiks svrstava meu prideve, i to meu prideve koji oznaavaju to da se neto moe izvesti, da se moe lako uraditi ili, ree, to da se neto moe dogoditi:
anwendbar 'primenljiv', beeinflussbar 'podloan uticajima', brennbar 'goriv', nachprfbar 'proverljiv', singbar 'pevljiv', unberwindbar nepremostiv, verwendbar 'upotrebljiv', 'primenljiv', verwundbar 'ranjiv' itd.
Slino je i kod prefiksa, s tim to oni nemaju tako snaan uticaj na morfoloka svojstva tvorenice kao sufiksi, ime demo se kasnije neto detaljnije pozabaviti. Prefiks ent-, primera radi, svrstava glagole koje gradi u glagole sa znaenjem udaljavanja, uklanjanja, ili im daje poetnosvreno znaenje:
enterben 'oduzeti nasledstvo', 'razbatiniti', entkleiden 'skinuti odedu', 'razodenuti', entkommen/entfliehen/entlaufen 'pobedi', entladen 'istovariti'; 'isprazniti' (elektrino pranjenje), entreien 'otrgnuti', entschlafen/entschlummern 'pasti u san', 'zaspati', entschweben 'odlebdeti', entsenden 'odaslati', entznden 'zapaliti' itd.
Leksiko znaenje, kakvo imaju slobodne morfeme i lekseme, za nas je prototipino znaenje. Ono najbolje odgovara naoj predstavi o tome ta je znaenje, kako ono treba da izgleda. Uprkos tome, ne treba nikako izgubiti iz vida ni to da i vezane morfeme imaju znaenje, samo to je ono neuporedivo uoptenije, apstraktnije od znaenja slobodnih morfema. Znaenje tvorbenih morfema kategorijalno je, kao to smo objasnili na prethodnim stranicama, dok je znaenje fleksivnih morfema gramatiko, o emu de kasnije vie biti rei. 3.2.6.2. Poloaj tvorbenih morfema u odnosu na osnovu
U nemakom jeziku, ba kao i u srpskom, tvorbene se morfeme mogu dodavati ispred ili iza osnove od koje izvode novu re/leksemu. Tvorbene morfeme koje se dodaju ispred osnove nazivaju se prefiksima, a tvorbene morfeme koje se dodaju iza osnove sufiksima (Srdid, 2008). 31
32
Tvorbene morfeme
Prefiksi
Sufiksi
Grafikon 4: Tvorbene morfeme
3.2.6.3.
Prefiksi
Prefiksi (nem. Prfix, n., stariji naziv Vorsilbe, f.) su tvorbene morfeme koje se pri graenju rei dodaju ispred tvorbene osnove (Srdid, 2008). Oni imaju funkciju semantike modifikacije (nem. semantische Modifikation, f.), to znai da modifikuju, odnosno delimino menjaju znaenje tvorbene osnove, kao u narednim primerima:
alt (star) uralt (prastar), leben (iveti) erleben (doiveti/doivljavati), lesen (itati) vorlesen (itati/proitati naglas), typisch (tipian) untypisch (netipian), Wetter, n. (vreme) Unwetter, n. (nevreme).
Jedini prefiks u savremenom nemakom jeziku koji pored funkcije semantike modifikacije ima i funkciju sintaksike transpozicije (nem. syntaktische Transposition, f.), tj. sposobnost da odredi vrstu rei kojoj de pripadati novonastala tvorenica, jeste imeniki prefiks Ge-, koji imenice ne gradi samo od drugih imenica, nego i od glagola:
backen (peidi/ispedi) Geback, n. (pecivo), dichten (ispevati', 'stvarati poeziju) Gedich, n. (pesma), flechten (plesti/isplesti) Geflecht, n. (pleteni predmet, splet), flstern (apnuti/aputati) Geflster, n. (apat, aputanje, glasine), fgen (povezati/povezivati, nadovezati/nadovezivati, nastaviti/nastavljati) Gefge, n. (struktura, veza), schreien (viknuti/vikati) Geschrei, n. (vika), schwazen (daskati, avrljati; trtljati) Geschwtz, n. (trtljanje, laprdranje), stellen (staviti/postaviti) Gestell, n. (postolje), tosen (tutnjati, huati, buati) Getse, n. / Getose, n. (tutnjava, huk, buka), whlen (preturati; rovariti) Gewhl, n. (guva, vreva, mete) itd.
32
33
Ovaj prefiks ne treba meati s homonimnim glagolskim tvorbenim prefiksom ge- (npr. gedeihen 'uspevati', genesen 'ozdraviti/ozdravljati', gestehen 'priznati/priznavati') niti sa gramatikom morfemom ge-, koji se koristi za graenje participa perfekta, iako su sve tri morfeme zapravo etimoloki povezane. I imeniki prefiks Ge-, i glagolski tvorbeni prefiks ge- i gramatika morfema ge- potiu, naime, od germanskog prefiksa *ga-, koji je u starovisokonemakom potvren kao ga-, gi- i ge- (DWDS).
Proces izvoenja rei/leksema pomodu prefiksa naziva se prefiksalnom tvorbom ili prefiksacijom (nem. Prfixbildung, f.), a re nastala na taj nain prefiksalnom tvorenicom (nem. takoe Prfixbildung, f.). Kao to prethodni primeri pokazuju, prefiksi u savremenom nemakom jeziku grade razliite vrste rei, ali su najproduktivniji u tvorbi glagola. Najvedi broj glagolski tvorenica u nemakom jeziku nastaje upravo prefiksalnom tvorbom. Prefiksi nemaju sposobnost da menjaju vrstu rei, tako da prefiksalna tvorenica uvek pripada istoj vrsti rei kao i tvorbena osnova. Primera radi, leksema entkommen (utedi', 'pobedi) ubraja se u glagole, ba kao i leksema kommen (dodi/dolaziti), ijom je prefiksacijom nastala, dok je berklug (prepametan) pridev, ba kao i njegova tvorbena osnova klug (pametan). Lekseme koje se pomodu prefiksa un- izvedu od imenica takoe su imenice, i to istog roda i deklinacionog tipa kao i njihova tvorbena osnova, dok su lekseme koje se izvedu od prideva i same pridevi:
Abhngigkeit, f. (zavisnost) Unabhngigkeit, f. (nezavisnost), Art, f. (nain) Unart, f. (runa navika, neprijatna osobina, nepristojnost), Glck, n. (sreda) Unglck, n. (nesreda), Mensch, m. (ljudsko bide) Unmensch, m. (neovek), Tat, f. (delo', 'in) Untat, f. (nedelo),
absehbar (predvidljiv, oekivan) unabsehbar (nepredvidljiv, neoekivan), gewiss (izvestan) ungewiss (neizvestan), typisch (tipian) untypisch (netipian), verantwortlich (odgovoran) unverantwortlich (neodgovoran), vorsichtig (oprezan) unvorsichtig (neoprezan) itd.
Dok se kod prefiksalnih tvorenica u srpskom jeziku prefiksi nikada ne odvajaju od tvorbene osnove, tj. od ostatka lekseme, u nemakom jeziku to nije uvek sluaj. U savremenom nemakom jeziku prefiksi se, naime, dele na nerazdvojne i na razdvojne, jer se pojedini prefiksi u fleksiji odvajaju od glagola u ijoj su tvorbi uestvovali. Ova pojava vezana je iskljuivo za glagole, dok se kod drugih vrsta rei prefiksi nikada ne odvajaju od tvorbene osnove.
33
34
3.2.6.4.
Nerazdvojni prefiksi
Kao to i sam nazivi kae, nerazdvojni prefiksi (nem. untrennbares Prfix, n.) nikada se u prefiksalnim tvorenicama ne odvajaju od tvorbene osnove. Poput prefiksa u srpskom jeziku, oni ostaju uz osnovu u svim fleksivnim oblicima i u svakoj sintaksikoj strukturi u kojoj se data re/leksika nae.
kennen (znati) erkennen (prepoznati/prepoznavati) Erkennst du ihn? (Prepoznaje li ga?) Hat das Opfer den Tter erkannt? (Da li je rtva prepoznala poinioca?) Man muss die Gefahren schnell erkennen. (Opasnosti se moraju brzo prepoznati.)
Nerazdvojni prefiksi u savremenom nemakom jeziku nemaju homonimnih predloga, iako su se svojevremeno od njih razvili, ba kao i razdvojni prefiksi. Lako ih mogu prepoznati ak i osobe koje tek usvajaju nemaki jezik, po tome to im je osnoviki vokal svima /e/ (nem. e-haltiges Prfix, n.): be-: ge-8: er-: zer-: ver-: lieferen (isporuiti/isporuivati) beliefern (snabdevati), brauchen (trebati) gebrauchen (upotrebiti/upotrebljavati), arbeiten (raditi) erarbeiten (razraditi/razraivati), quetschen (stiskati', 'pritiskati', 'gnjeiti) zerqetschen (zgnjeiti), salzen (soliti/posoliti) versaltzen (presoliti/presoljavati), schweben (lebdeti) entschweben (odlebdeti), fangen (hvatati/uhvatiti) empfangen (primiti/primati).
ent-/emp-:
Od ovog pravila meu domadim prefiksima postoji samo jedan izuzetak, prefiks miss- (prema starom pravopisu mi-), iji osnoviki vokal nije /e/, ved /i/: miss-: verstehen (razumeti/razumevati) missverstehen (pogreno razumeti), handeln (delati) misshandeln (zlostavljati).
Prefiks genije vie produktivan, ali se u savremenom nemakom jeziku jo uvek koristi vie glagola koji ga sadre, npr. gehren (pripadati), gefrieren (smrznuti se), gedenken (seati se', 'podseati se), gefallen (sviati se), gelingen (uspeti/uspevati), genesen (ozdraviti), geschehen (dogoditi se/dogaati se), gestehen (priznati/priznavati). Neki od njih su i danas veoma frekventni, pa moemo pretpostaviti da e se glagolski prefiks ge- ouvati barem jo neko vreme.
34
35
Pored navedenih domadih prefiksa, nerazdvojni su i glagolski prefiksi stranog porekla, koji se kombinuju iskljuivo s osnovama koje su i same uoljivo stranog porekla (Duden, 2006): de-/des-: dis-: in-: desaktivieren (deaktivirati), desavouiren (dezavujisati),
diskreditieren (diskreditovati), diskriminieren (diskriminisati), inaugurieren (inaugurisati), indignieren (indignirati), koagulieren (koagulisati), koalieren (stupiti u koaliciju, biti u (kolaborisati), kollidieren (kolidirati), kommandieren
ko-/kol-/kom-/kon-/kor-: koaliciji),
kollaborieren
(komandovati), korrelieren (biti u korelaciji), pr-: re-: prdeterminieren (predeterminisati), prfabrizieren (prefabrikovati), reagieren (reagovati), reanimieren (reanimirati), reaktivieren (reaktivirati),
trans-: transponieren (transponovati).
Nerazdvojni prefiksi domadeg porekla istovremeno su i nenaglaeni, tj. ne nose akcenat, pa se zato nazivaju i nenaglaenim prefiksima (nem. unbetontes Prfix, n.). Za razliku od njih, nerazdvojni prefiksi stranog porekla naglaavaju se, tj. nose akcenat.
3.2.6.5.
Razdvojni prefiksi
Razdvojni prefiksi (nem. trennbares Prfix, n.) nose akcenat, a kod glagola se u fleksiji odvajaju od tvorbene osnove. Drugim reima, oni u reenicama i iskazima najede ne stoje uz tvorbenu osnovu, ved se od nje odvajaju i izmetaju, kao u narednim primerima:
stehen (stajati) aufstehen (ustati/ustajati) Sie steht jeden Tag frh auf. (Ona svakog dana rano ustaje.) Heute sind wir erst um 10 Uhr aufgestanden. (Danas smo ustali tek u 10 sati.) Er stand pltzlich auf und rannte aus dem Haus. (Odjednom je ustao i izjurio iz kude.) Stehst du immer so spt auf? (Ustaje li uvek tako kasno?)
tragen (nositi) beitragen (doprineti/doprinositi) Dies hat viel zu unserem Erfolg beigetragen. (To je mnogo doprinelo naem uspehu.) Solche Manahmen tragen zur Vlkerverstndigung bei. (Takve mere doprinose razumevanju meu narodima.) Die Entscheidung des Vorschtands trug zur Verschrfung der Lage bei. (Odluka predsednitva doprinela je zaotravanju situacije.)
35
36
Ukoliko je glagol u linom obliku, naglaeni se prefiks odvaja od njega i dolazi na poslednje mesto u reenici, pod uslovom da se glagol nalazi na prvom ili drugom mestu. Ako je glag ol na poslednjem mestu u reenici prefiks se, pak, ne odvaja:
Wie manche Menschen mit so wenig Geld auskommen, wei ich nicht. (Stvarno ne znam kako neki ljudi izlaze na kraj s tako malo novca.)
Prefiks se odvaja od glagola i u participu perfekta i u konstrukciji zu + infinitiv. Gramatika morfema ge- i partikula zu umedu se tad izmeu prefiksa i glagola (Helbig & Buscha, 1991):
aufstehen (ustati/ustajati) aufgestanden, aufzustehen, aufzhlen (nabrojiti/nabrajati) aufgezhlt, aufzuzhlen, auslesen (probrati/probirati) ausgelesen, auszulesen, vorkommen (dogoditi se / dogaati se) vorgekommen, vorzukommen itd.
Kao to smo neto ranije ved napomenuli, odvajanje prefiksa srede se iskljuivo kod glagola. S tvorbenim osnovama koje pripadaju drugim vrstama rei an-, bei- i drugi prefiksi iz ove grupe spajaju se neraskidivo, tj. ne odvajaju se od njih ni u jednom fleksivnom obliku. Evo pregleda razdvojnih prefiksa u savremenom nemakom jeziku: ab-: an-: auf-: aus-: bei-:
9
melden (javiti/javljati) abmedlen (odjaviti/odjavljivati), legen (poloiti/polagati) anlegen (uloiti/ulagati novac), rufen (zvati) aufrufen (prozvati/prozivati), atmen (disati) ausatmen (izdisati/izdahnuti vazduh), tragen (nositi) beitragen (doprineti/doprinositi),
dar- : stellen (staviti/stavljati) darstellen (predstaviti/predstavljati), ein- (odgovara predlogu in): sehen (videti/gledati) einsehen (uvideti/uviati), mit-: teilen (deliti/podeliti) mitteilen (saoptiti/saoptavati),
nach-: machen (raditi/uraditi) nachmachen (oponaati), vor-: zu-: schlagen (udariti/udarati) vorschlagen (predloiti/predlagati), nhen (iti) zunhen (zaiti/zaivati).
Prefiks dar- vie nije produktivan. Danas se ee koristi samo nekoliko glagola s ovim prefiksom, kao to su darlegen (izloiti/izlagati, npr. zamisao, plan), darbieten (izvesti/izvoditi, npr. neko muziko ili scensko delo), darbringen (podneti, dati, npr. rtvu bogovima) itd. (DWDS).
36
37
3.2.6.6.
Razdvojni prefiksi i homonimni predlozi
Svi razdvojni prefiksi imaju homonimnu slobodnu morfemu, predlog, od koje su i postali. Izmeu prefiksa i odgovarajudeg predloga nema dubljih znaenjski razlika, pa zbog toga pojedini teoretiari smatraju da ih ni ne treba posmatrati odvojeno. Ovakvo stanovite nipoto nije bez osnova, a zastupa ga, izmeu ostalih, i veoma poznata, ugledna i rairena Dudenova gramatika (Duden, 2006). Autori ove gramatike razdvojne prefikse smatraju predlokim glagolskim partikulama (nem. Verbpartikel, f.). Glagolske partikule definiu kao tvorbene elemente koji imaju homonimne lekseme10, a dele ih na: 1. predloke glagolske partikule (nem. prpositionale Verbpartikel, f.): an-, auf-, vor-, durchitd., 2. priloke glagolske partikule (nem. adverbiale Verbpartikel, f.): her-, hin-, herauf-, herab-, hinunter- itd., 3. pridevske glagolske partikule (nem. adjektivische Verbpartikel, f.): fest-, frei-, hoch- itd. i 4. imenike glagolske partikule (nem. substantivische Verbpartikel, f.): preis-, teil-, stand- itd.
Pojedini argumenti idu u prilog jednom tumaenju, a pojedini drugom. Odabir reenja zato prevashodno zavisi od toga kojoj demo grupi razloga pridati vedi znaaj. S obzirom na to da u nastavi nemakog jezika kao stranog i u odgovarajudim prirunicima preovlauje tumaenje prema kome su, primera radi, predlog an (na, kraj) i prefiks an- homonimi, dakle dve razliite morfeme koje povezuje zajedniko poreklo, mi demo se u ovoj knjizi drati tog shvatanja, da ne bismo nepotrebno opteredivali itaoce koji su ga ved usvojili i privkli se na njega.
3.2.6.7.
Prefiksi koji mogu biti i razdvojni i nerazdvojni
Pored prefiksa koji su uvek nerazdvojni ili uvek razdvojni, u nemakom jeziku postoji i nekoliko prefiksa koji se u nekim sluajevima ponaaju na jedan nain, a u drugima na drugi. Da li de takav prefiks biti razdvojni ili nerazdvojni zavisi prevashodno od semantikih faktora, tj. od znaenja glagola (Helbig & Buscha, 1991). Izbor izmeu dve varijante pritom nije slobodan, ved je prefiks kod odreenog glagola u odreenom znaenju ili uvek razdvojan, ili pak uvek nerazdvojan. Jasnih i pouzdanih pravila naalost nema, pa upotreba glagola izvedenih ovim prefiksima priinjava velike tekode govornicima koji nemaki jezik usvajaju kao strani. Ovoj grupi pripadaju slededi prefiksi:
10
Verbpartikeln sind Wortbildungsmittel, zu denen homonyme Wrter existieren. (Duden, 20 06).
37
38
durch-:
durchdenken (prodi u mislima kroz neto) dachte durch durchgedacht Wir haben unser Vorhaben noch einmal durchgedacht. (Jo jednom smo proli u mislima kroz itav plan.)
durchdenken (dobro promisliti, dobro osmisliti) durchdachte durchdacht Die Konzeption ist bis ins letzte Detail gut durchdacht worden. (Koncept je osmiljen do najsitnijih pojedinosti.)
hinter-:
hintergehen (otidi pozadi) ging hinter hintergegangen Dann sind wir hintergegangen. (Potom smo otili pozadi.)
hintergehen (varati/prevariti, (u)raditi iza lea) hinterging hintergangen Die Mensch, mit denen er befreundet war, hinterging Mller permanent. (Miler je prijateljima stalno radio iza lea.)
ber-:
berflieen (preliti se / prelivati se) floss ber bergeflossen Das Wasser ist aus der Badewanne bergeflossen. (Voda se prelila iz kade.)
berflieen (obliti/oblivati) berfloss - berflossen Trnen berflossen ihre Gesichter. (Lica su im bila oblivena suzama.)
um-:
umreien (oboriti/obarati) riss um umgerissen Der Sturm hat die Laterne umgerissen. (Oluja je oborila banderu.)
umreien (skicirati, kratko objasniti/objanjavati) umriss - umrissen Der Teamleiter hat die Lage kurz umrissen. (Voa tima kratko je skicirao situaciju.)
38
39
unter-:
unterschieben (podmetnuti/podmetati neto pod nekoga/neto) schob unter - untergeschoben Die Krankenschwester hat dem Patienten einen Kissen untergeschoben. (Medicinska je sestra pacijentu podmetnula jastuk.)
unterschieben (pomdetnuti/podmetati, doduriti/doturati) unterschob unterschoben Das Testament ist vom Beklagten selbst offenbar unterschoben worden. (Testament je, izgleda, podmetnuo sam optueni.)
wider-:
widerhallen (odzvanjati, odbiti/odbijati zvuk) hallte wider widergehallt Die Kirche hallte von Stimmen der Glubigen wider. (Crkvom su odzvanjali glasovi vernika.)
widerfahren (snadi) widerfuhr widerfahren Hoffentlich ist ihnen nichts Schlimmes widerfahren. (Nadajmo se da ih nije snala neka nesreda.)
Meu prefikse koji mogu biti i razdvojni i nerazdvojni ubraja se jo i ob-. Ovaj prefiks nije, meutim, vie produktivan, i u savremenom je nemakom jeziku zastupljen u svega nekoliko glagola, koji i sami zastarevaju (Fleischer & Barz, 2007). Osim toga, kod glagola s prefiksom ob- ne moe se prepoznati veza izmeu znaenja i razdvojnosti ili nerazdvojnosti prefiksa. Meu retke glagole s prefiksom ob- koji jo uvek nisu sasvim izali iz upotrebe ubrajau se:
obliegen oblag/lag ob oblegen/obgelegen (leati, npr. u neijoj nadlenosti), obsiegen obsiegte/siegte ob obsiegt/obgesiegt (nadvladati, nadvlaivati), obwalten obwaltete/waltete ob obwaltet/obgewaltet (vaiti, npr. pravila).
3.2.6.8.
Sufiksi
Sufiksi (nem. Suffix, n., starije Nachsilbe, f.) su tvorbene morfeme koje se dodaju iza tvorbene osnove (Srdid, 2008). Izvoenje rei sufiksom naziva se sufiksalnom tvorbom ili sufiksacijom (nem. Suffigierung, f., Suffixableitung, f., Suffixderivation, f.), ili jednostavno izvoenjem (nem. Ableitung, f., Derivation, f.). Tvorenice nastale tim putem zovemo sufiksalnim tvorenicama (nem. Suffixbildung, f., Suffixderivat, n., Suffixableitung, f.) ili samo izvedenicama (nem. Ableitung, f., Derivat, n.):
bereit (spreman) bereits (ved), drucken (tampati) Druckerei, f. (tamparija), dulden (trpeti) duldbar (podnoljiv, koji se moe istrpeti),
39
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku flach (ravan) Flche, f. (povrina), Partner, m. (partner) Partnerschaft, f. (partnerstvo), Stein, m. (kamen) steinern (kamen, od kamena) itd.
40
Sufiksi su u savremenom nemakom jeziku osobito produktivni u tvorbi prideva i imenica. Mnogi prilozi takoe su izvedeni pomodu sufiksa, ali je priloga, uopteno gledano, daleko manje nego imenica i prideva. Zbog toga je i apsolutan broj priloga nastalih sufiksalnom tvorbom neizbeno daleko manji od broja imenica i prideva koji su graeni na isti nain. Za razliku od prefiksa, koji mogu imati iskljuivo funkciju semantike modifikacije, sufiksi mogu imati i funkciju semantike modifikacije, ali i funkciju sintaksike transpozicije. To znai da oni ne modifikuju samo znaenje tvorbene osnove, ved i odreuju vrstu rei kojoj de pripadati novonastala re/leksema, a determiniu i druge morfoloke osobine, poput roda i deklinacionog tipa imenica. Tako su, primera radi, sve rei izvedene pomodu sufiksa e imenice, i to imenice enskog roda tredeg deklinacionog tipa (tip s nastavkom (e)n):
geben (dati) Gabe, f. (dar), graben (kopati) Grube, f. (jama), gut (dobar) Gte, f. (dobrota), lang (dug, dugaak) Lnge, f. (duina), liegen (leati) Liege, f. (lealjka), nah (blizu) Nhe, f. (blizina), scharf (otar) Schrfe, f. (otirna), sprachen (govoriti) Sprache, f. (jezik) itd.
Da navedemo jo jedan primer, svi su lekseme izvedene pomodu sufiksa haft pridevi, bez obzira na to da li su izvedene od drugih prideva, ili pak od imenica i glagola:
imenica + -haft pridev Krampf, m. (gr) krampfhaft (grevit), Snde, f. (greh) sndhaft (grean), Vorbild, n. (uzor) vorbildhaft (uzoran),
glagol + -haft pridev glauben (verovati) glaubhaft (uverljiv), schmeicheln (laskati) schmeichelhaft (laskav), siegen (pobediti) sieghaft (pobedniki),
40
41
pridev + -haft pridev ernst (iskren, ozbiljan) ernsthaft (iskren, ozbiljan), krank (bolestan) krankhaft (bolestan) , wahr (taan, istinit) wahrhaft (istinit) itd.
11
Funkciju sintaksike transpozicije ne mogu imati samo tri sufiksa u savremenom standardnom nemakom jeziku, pa su zato ogranieni na funkciju semantike modifikacije. To su deminutivski sufiksi chen i lein i mocioni sufiks in12, koji iskljuivo izvode imenice od drugih imenica, menjajudi im pritom samo neznatno znaenje:
Aufseher, m. (nadzornik) Aufseherin, f. (nadzornica), Erbe, m. (naslednik) Erbin, f. (naslednica), Gott, m. (bog) Gttin, f. (boginja),
odnosno
Haus, n. (kuda) Huschen, n. (kudica), Hund, m. (pas) Hndchen, n. (psid), Pferd, n. (konj) Pferdchen, n. (konjid).
Poto sufiksi odreuju vrstu rei kojoj de pripadati novonastala leksema, svaki sufiks gradi rei koje pripadaju jednoj i samo jednoj vrsti rei. Tako razlikujemo imenike, pridevske, priloke itd. sufikse.
3.2.6.9.
Domadi imeniki sufiksi
Najznaajniji imeniki sufiksi domadeg porekla u savremenom nemakom jeziku su (isp. Fleischer, 1971): -chen:
Kleid, n. (haljina) Kleidchen, n. (haljinica), Rad, n. (toak) Rdchen, n. (tokid), Wald, m. (uma) Wlchen, n. (umica);
-e:
folgen (slediti) Folge, f. (nastavak, sled), sauer (kiseo) Sure, f. (kiselina), schwach (slab) Schwche, f. (slabost);
11
Pridevi koji su pomou sufiksa haft izvedeni od drugih predeva oznaavaju sklonost k neemu. Razlika u znaenju izmeu prideva koji je posluio kao tvorbena osnova i izvedenice na haft nije osobito velika, pa u srpskom uglavnm i jedan i drugi imaju isti ekvivalent. 12 Mocioni sufiksi (nem. Movierungssuffix, n.) su sufiksi koji od imenica sa znaenjem mukog lica grade odgovarajue imenice sa znaenjem enskog lica, ili obrnuto.
41
42
-ei/-elei/-erei:
Dieb, m. (lopov) Dieberei, f. (lopovluk), Konditor, m. (poslastiar) Konditorei, f. (poslastiarnica), Sau, m. (krmaa) Sauerei, f. (svinjarija);
-el:
Arm, m. (ruka) rmel, m. (rukav), decken (pokriti/pokrivati) Dekel, m. (poklopac), heben (podidi/podizati) Hebel, m. (poluga);
-er/-ler/-ner:
Dampf, m. (para) Dampfer, m. (parobrod), denken (misliti, razmiljati) Denker, m. (mislilac), lesen (itati) Leser, m. (italac);
-heit/-keit/-igkeit:
erblich (nasledan) Erblichkeit, f. (naslednost), frech (drzak) Frechheit, f. (drskost), mde (umoran) Mdigkeit, f. (umor);
-in:
Esel, m. (magarac) Eselin, f. (magarica), Held, m. (junak) Heldin, f. (junakinja), Schwede, m. (veanin) Schwedin, f. (veanka);
-lein:
Kind, n. (dete) Kindlein, n. (detence), Sarg, m. (koveg) Srglein, n. (koveid), Vogel, m. (ptica) Vglein, n. (ptiica);
-ling:
frh (ran) Frhling, m. (prolede), lieben (voleti) Liebling, m. (miljenik, mezimac, ljubimac, dragi), roh (sirov) Rohling, m. (prazan CD);
42
43
-nis:
begraben (zakopati) Begrbnis, n. (sahrana), geheim (tajan) Geheimnis, n. (tajna), verzeichen (zapisati/zapisivati, popisati/popisivati) Verzeichnis, f. (spisak, lista, popis);
-schaft:
bekannt (poznat) Bekanntschaft, f. (poznanstvo; poznanik), bereit (spreman) Bereitschaft, f. (spremnost, pripravnost), verwandt (srodan) Verwandschaft, f. (srodnost; rodbina);
-tum:
Herzog, m. (vojvoda) Herzogtum, n. (vojvodstvo), irren (varati se/prevariti se, ne biti u pravu) Irrtum, m. (greka), Knig, m. (kralj) Knigtum, n. (kraljevstvo), reich (bogat) Reichtum, m. (bogatstvo);
-ung:
anschwellen (otedi/oticati) Anschwellung, f. (otok), ausrotten (istrebiti/istrebljivati) Ausrottung, f. (istrebljenje), flschen (krivotvoriti, falsifikovati) Flschung, f. (falsifikat);
-bold:
saufen (lokati) Saufbold, m. (pijandura), sich raufen (kokati se, tudi se) Raufbold, m. (tabadija), Witz, m. (ala, duhovitost) Witzbold, m. (aljivdina);
-ian/-jan:
bld (glup, tupav) Bldian, m. (tupadija, glupak), grob (grub, sirov) Grobian, m. (sirovina, grubijan).
Pored ovih domadih sufiksa u savremenom su nemakom jeziku prisutni i brojni imeniki sufiksi stranog porekla, kao to su, primera radi: -ator (Indikator, m. 'indikator'), -age (Balmage, f. 'blamaa'), -ismus (Atheismus, m. 'ateizam'), -itt (Produktivitt, f. 'produktivnost'). U strane se sufikse pritom raunaju samo one tvorbene morfeme ije je strano poreklo uoljivo i u savremenom jeziku. Ako se sufiks u meuvremenu toliko odomadio i prilagodio fonetskoj strukturi i drugim karakteristikama nemakog jezika, da se njegovo pravo poreklo ne moe ni naslutiti bez saznanja do kojih su dole etimologija i istorija jezika, sinhorna ga tvorba rei posmatra kao domadi sufiks. Jedan 43
44
je od takvih sufiksa i izuzetno produktivni imeniki sufisk er, koji zapravo potie od latinskog sufiksa arius (DWDS). Stranim se sufiksima ovom prilikom nedemo detaljnije baviti, poto su itaocima uglavnom poznati, ba kao i odgovarajude tvorenice, koje su mahom internacionalizmi. Celovit pregled ovih sufiksa moe se nadi npr. u Fleischer (1971) i u Fleischer i Barz (2007). Treba napomenuti i to da osim navedenih sufiksa, koji su ved dugo prisutni u nemakom jeziku, a i danas su produktivni, postoje i neproduktivni sufiksi kojima se, meutim, jo uvek nije sasvim izgubio trag, poput sufiksa t u Sicht, f. (pogled; vienje), Schlacht, f. (bitka), Tracht, f. (nonja) itd. Ne treba izgubiti iz vida ni novije sufikse, ija je upotreba tek tokom poslednjih nekoliko decenija poela da uzima maha, ako to su i i o:
-i:
Fundamentalist, m. (ekstremista) Fundi, m. (supstandard) (ekstremista), Prominente, m./f. (slavna linost) Promi, m. (supstandard) (slavna linost), Trabant, m. (trabant, istononemaka marka automobila) Trabbi, m. (supstandard) (trabant);
-o:
brutal (brutalan) Brutalo, m. (supstandard) (siledija), normal (normalan) Normalo, m. (supstandard) (obian, prosean ovek), Proletarier, m. (radnik, proleter) Prolo, m. (supstandard) (primitivac, seljaina);
Zahvaljujudi tome to sufiksi odreuju i rod imenica koje grade, oni koji nemaki usvajaju kao strani jezik, pa nemaju osedaj koga je roda koja imenica, tj. ne mogu to intuitivno da odrede, kod izvedenica uz pomod sufiksa uvek mogu pouzdano utvrditi rod imenice, naravno ukoliko poznaju odgovarajuda pravila. enskog su roda sve imenice izveden pomodu sufiksa e (Lage, f. 'poloaj'), ei/-elei/-erei (Brauerei, f. 'pivara'), -heit/-keit/-igkeit (Einheit, f. 'jedinstvo'), -in (Assistentin, f. 'asistentkinja') i schaft (Mannschaft, f. 'tim'). Srednjeg su roda imenice izvedene sufiksima chen (Bndchen, n. 'ranfla') i lein (Brieflein, n. 'pisamce'), dok su mukog roda imenice izvedene pomodu sufiksa el (Lffel, m. 'kaika') , -er/-ler/-ner (Einbrecher, m. 'provalnik'), -ling (Feigling, m. 'kukavica'), -bold (Trunkenbold, m. 'pijanica') i ian/-jan (Dummian, m. 'glupak', 'gluperda'). Prefiksi nis i tum donekle su izuzeci, utoliko to su kod imenica koje izvode moguda dva roda, iz istorijskih razloga. Imenice izvedene prefiskom tum uglavnom su srednjeg roda, osim imenica Reichtum, m. (bogatstvo) i Irrtum, m. (greka, zabluda), koje su mukog roda. Imenice izvedene prefiksom nis mogu biti srednjeg ili, neto ree, enskog roda:
44
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Bedrfnis, n. potreba, Bndnis, n. savez, Ereignis, n. dogaaj, Erlebnis, n. doivljaj, Gefngnis, n. zatvor, Verhngnis, n. kob, usud, Verstndnis, n. razumevanje,
45
ali zato:
Besorgnis, f. briga, Finsternis, f. tama, Kenntnis, f. znanje, Wildnis, f. divljina.
3.2.6.10.
Domadi pridevski sufiksi
Savremeni nemaki jezik raspolae s desetak sufiksa domadeg porekla za graenje prideva. To je znatno manje nego to odgovarajudih sufiksa ima u srpskom jeziku (isp. Klajn, 2003). Poto je akcenat u nemakom jeziku po pravilu, mada ne ba uvek, na prvom slogu u rei, svi se krajnji slogovi, pa tako i sufiksi, izgovaraju neto tie i neto manje razgovetno, te se posledino i slabije uju i razaznaju. Zbog toga sufiksalna tvorba za jezik poput nemakog i nije podjednako pogodna kao za srpski i za druge jezike s pominim akcentom, pa ni ne udi to to je u nemakom i u drugim germanskim jezicima ovaj tvorbeni model neto slabije zastupljen. U nemakom su zato razvijeniji i produktivniji neki drugi tvorbeni modeli, pre svega slaganje i konverzija. Bez obzira na ove razlike koje padaju u oi kada se germanski jezici uporede sa slovenskim, nema nikakve sumnje u to da je sufiksalna tvorba veoma znaajna za tvorbu nemakih prideva i drugih vrsta rei. Evo pregleda domadih pridevskih sufiksa u savremenom nemakom jeziku, s po nekoliko prideva ije su graenje ti sufiksi omogudili:
-bar:
brauchen (trebati) brauchbar (upotrebljiv), essen (jesti) essbar (jestiv), sehen (videti) sichtbar (vidljiv);
-ern:
Glas, n. (staklo) glsern (staklen), Holz, n. (drvo) hlzern (drven), Stahl, m. (elik) sthlern (elian);
45
46
-er:
acht (osam) achtziger (osamdesete: die achtziger Jahre osamdesete godine), Dresden (Drezden) Dresdener (drezdenski), Thringen (Tiringija) Thringer (tirinki);
-haft:
glauben (verovati) glaubhaft (uverljiv, ubedljiv), Held, m. (junak, heroj) heldenhaft (junaki, herojski), Leie, m. (laik) leienhaft (laiki);
-ig:
Bart, m. (brada) brtig (bradat), Rost, m. (ra) rostig (zarao), Staub, m. (praina) staubig (pranjav), wackeln (klimati se) wack(e)lig (klimav);
-isch:
Aberglaube, m. (sujeverje, praznoverje) aberglubisch (sujeveran, praznoveran), Neid, m. (zavist) neidisch (zavidan), Slawe, m. (Sloven) slawisch (slovenski);
-lich/-erlich:
Arzt, m. (lekar) rztlich (lekarski), Buchstabe, m. (slovo) buchstblich (doslovan, bukavalan), Handwerk, n. (zanat) handwerklich (zanatski), lachen (smejati se) lcherlich (smean, besmislen);
-los:
(sich) regen (pokretati (se)/pokrenuti (se)) reglos (nepokretan), bewusst (svestan) bewusstlos (onesveden, bez svesti), leben (iveti) leblos (beivotan);
-mig:
Fahrplan, m. (red vonje) fahrplanmig (prema redu vonje, na vreme), Plan, m. (plan) planmig (prema planu, u skladu s planom), Recht, n. (pravo) rechtmig (zakonit, u skladu sa zakonom), Vorschrift, f. (propis) vorschriftsmig (po propisu, u skladu s propisom);
46
47
-sam:
biegen (saviti/savijati) biegsam (savitljiv), empfinden (osedati) empfindsam (osedajan), Gewalt, f. (nasilje; sila) gewaltsam (nasilan, nasilniki; silovit).
Pored ovih domadih sufiksa u nemakom se sredu i brojni sufiksi stranog porekla, kao to su, na primer: -abel (rentabel 'rentabilan', diskutabel 'diskutabilan'), -bel (intolerabel 'neprihvatljiv', 'nepodnoljiv'), -al (optional 'opcionalan'), -ell (prinzipiell 'principijelan'), -ar (molekular 'molekularan'), -iv (expressiv 'ekspresivan') itd.
3.2.6.11.
Priloki sufiksi
Savremeni nemaki jezik poznaje desetak sufiksa za graenje priloga. Neki od njih vie nisu produktivni, ali se prilozi koje su svojevremeno izveli i dan-danas esto koriste, odravajudi tako u ivotu i same sufikse. Najproduktivniji priloki sufiks u nemakom jeziku svakako je sufiks s. Ne treba, meutim, sve priloge koji se zavravaju suglasnikom s bez razmiljanja svrstavati u izvedenice, jer je meu njima i mnogo i tzv. okamenjenih genitiva imenica mukog i srednjeg roda, koji su se vremenom razvili u priloge:
Abend, m. (vee) des Abends (od veeri, veerom) abends (uvee), Anfang, m. (poetak) des Anfangs (od poetka) anfangs (na poetku), Mangel, m. (nedostatak) des Mangels (od nedostatka) mangels (u nedostatku), Mittel, n. (sredstvo) des Mittels (od sredstva) mittels (uz pomod, pomodu, putem), Morgen, m. (jutro) des Morgens (od jutra, jutrom) morgens (ujutro, jutrom), Name, m. (ime) des Namens (od imena) namens (po imenu).
Sufiks s priloge izvodi od razliitih osnova, ne specifikujudi pritom znaenje novonastale rei, tako da ono prevashodno zavisi od znaenja osnove. Ovo svakako doprinosi njegovoj irokoj primenjivosti. -s:
bereit (spreman) bereits (ved), besonder- (poseban, osobit) besonders (naroito, osobito), oft (esto) fters (ede).
Vremenom se razvilo nekoliko varijanti sufiksa s (-ens, -lings, -dings, -wrts, -mals), koje su se potom i osamostalile, odnosno prerasle u posebne sufikse. One nisu samo alomorfi, jer su, pored formalnih, razvile i izvesne znaenjske osobenosti. Tako je, primera radi, sufiks ens bio 47
48
specijalizovan za graenje priloga od superlativa i rednih brojeva (npr. erstens 'prvo', 'u prvom redu', 'na prvom mestu'). Sufiks -dings preteno se kombinuje s imenicama koje oznaavaju delove tela, gradedi priloge koji ukazuju na poloaj tela (npr. buchlings 'potrbuke'), ili pak s pridevima, gradedi priloge koji oznaavaju nain vrenja radnje (npr. blindlings 'naslepo'). Prilozi izvedeni pomodu sufiksa wrts oznaavaju kretanje u odreenom pravcu (npr. aufwrts 'na gore', 'uvis') itd.: -ens:
best- (najbolji, superlativ prideva gut) bestens (sjajno, idealno, odlino), frh (rano) frhstens (najranije), wenig (malo) najmanje (najmanje, u najmanju ruku), zweit- (drugi) zwetens (kao drugo, na drugom mestu, drugo);
-lings:
Bauch, m. (stomak) buchlings (potrbuke), blind (slep) blindlings (naslepo), Rcken, m. (lea) rcklings (poleuke, na lea);
-dings:
alle (svi) allerdings (dodue), neu (nov) neuerdings (nedavno), schlecht (lo) schlechtedings (naalost, na nesredu, na nezgodu);
-wrts:
auf (na) aufwrts (na gre, na bolje), Seite, f. (strana) seitwrts (postrance, na stranu), vor (ispred, pred) vorwrts (napred);
-mals:
da (tu) damals (onda, tada, u to vreme), noch (jo) nochmals (ponovo), oft (esto) oftmals (esto);
-weise:
Glck, n. (sreda) glcklicherweise (sredom, na sredu), Masse, f. (masa) massenweise (masovno), Stck, n. (komad) stckweise (na komad, , malo po mal, delimino), Teil, m./n. (deo) teilweise (delom, delimino);
48
49
-maen:
bekannt (poznat) bekanntermaen (kao to je poznato), erwiesen (dokazan) erwiesenermaen (dokazano, kao to je dokazano);
-halben/-halber:
Anstand, m. (pristojnost) anstandshalber (pristojnosti radi, iz pristojnosti), Beispiel, n. (primer) beispielshalber (primera radi), Scherz, m. (ala) scherzenshalber (ale radi, iz ale);
-lei:
ein (jedan) einerlei (jedno isto), manch (neki) mancherlei (raznovrstan, svakojaki);
-weg:
durch (kroz) durchweg (potpuno, sasvim, skroz), kurz (kratak) kurzweg (na preac, po kratkom postupku).
3.2.6.12.
Glagolski sufiks(i)
Savremeni nemaki jezik raspolae jednim jedinim sufiksom za tvorbu glagola, sufiksom (e)n. On je istovremeno i tvorbena i gramatika morfema, i po tome je jedinstven u nemakom jeziku. Tvorbenom ga morfemom smatramo zato to slui za izvoenje glago la, uglavnom od imenica i prideva, a gramatikim morfemom zato to je neophodan i za graenje osnovnog glagolskog oblika, infinitiva. Evo nekoliko primera:
-en:
Acker, m. (njiva, oranica) ackern (obraivati zemlju; diriniti), Farbe, f. (boja, farba) frben (bojiti, farbati), Frhstck, n. (doruak) frhstcken (dorukovati), Spitzel, m. (douni, uhoda) spitzeln (uhoditi, potkazivati, cinkariti).
Glagolski sufiks (e)n u savremenom nemakom jeziku poznaje nekoliko varijanti. One su se razvile kao alomorfi, ali su neke od njih, i to -eln i ern, vremenom stekle i odreene znaenjske osobenosti. Varijanta -eln ima iterativnu i deminutivnu znaenjsku komponentu, tj. obeleava radnju kao uestalu, ali niskog intenziteta (npr. lcheln 'smeiti se', 'smekati se'). Pored toga, ova varijanta moe imati i peorativnu nijansu (npr. kritteln 'zakerati', 'zanovetat' i, 'neopravdano i zlonamerno 49
50
kritikovati'). Slino je i sa varijantom ern, koja, meutim, vie nije produktivna. Zbog ovih znaenjskih osobenosti eln i ern mogu se smatrati zasebnim sufiksima, dok su ostale varijante sufiksa (e)n (-ieren/-isieren, -ifizieren, -igen, -schen, -zen/-enzen) samo alomorfi. Alomorfi schen i zen/-enzen pritom nisu vie produktivni. -eln:
bld (glupav) bldeln (glupirati se), Frost, m. (mraz) frsteln (smrzavati se, mrznuti), lachen (smejati se) lchlen (smeiti se);
-ern:
knabbern (glodati, grickati), knistern (pucketati), sabbern (baliti; baljezgati) ;
13
-ieren:
Europa, n. (Evropa) europisieren (evropeizovati), Fetisch, m. (feti) fetischisieren (fetiizovati), Mythos, m. (mit) mythologisieren (mitologizovati);
-ifizieren:
Gas, n. (gas) gasifizieren (gasifikovati), Kode, m. / Code, m. (kod) kodifizieren (kodifikovati), Mumie, f. (mumija) mumifizieren (mumifikovati);
-igen:
Angst, f. (strah) ngstigen (plaiti, straiti), rein (ist) reinigen (istiti/oistiti), Stein, m. (kamen) steinigen (kamenovati);
-schen:
feil (na prodaju) feilschen (cenjakti se), Herr, m. (gospodin, gospodar) herrschen (vladati);
-zen/-enzen:
du (ti) duzen (obradati se nekom sa ti), faul (lenj) faulenzen (lenariti), Sie (vi) siezen (persirati, obradati se nekom sa vi).
13
Navedeni se glagoli zasnivaju na onomatopejama.
50
51
3.2.6.13.
Afiksoidi
Afiksoidi ili poluafiksi (nem. Arfixoid, n., Halbaffix, n.) su morfeme koje se nalaze na granici izmeu slobodnih i tvorbenih morfema. Oni su se razvili od slobodnih morfema koje su vremenom postale toliko aktivne u tvorbi sloenica i izvedenica, da su poele da tvore nizove. O tovrbenom nizu govorimo onda kada postoji veliki broj izvedenica koje su graene prema istom tvorbenom obrascu, tj. koje su izvedene pomodu istog elementa. Kao to smo ranije ved napominjali, tvorenje nizova jedno od sutinskih svojstava tvorbenih morfema. Da bi se od slobodne morfeme razvio afiksoid nije, meutim, dovoljno da ona pone na tvori nizove. Mnoge frekventne slobodne morfeme ulaze u sastav velikog broja sloenica i izvedenica, pa ipak ne smatramo da se od njih razvio afiksoid. Jedna od njih je, primera radi, i morfema /hand/ (Hand, f. 'aka'), koju sredemo u brojnim sloenicama i izvedenicama, ali nema nikakvih nagovetaja tome da bi se u dogledno vreme mogao razviti odgovarajudi afiksoid:
anhand na osnovu, Arbeiterhand, f. radnika ruka, Feindeshand, f. neprijateljska ruka, Frauenhand, f. enska ruka, Handarbeit, f. runi rad, Handball, m. rukomet, Handballer, m. / Handballspieler, m. rukometa, Handballen, m. koren palca, Handbewegung, f. pokret ake, Handbremse, f. runa konica, Handbuch, n. prirunik, Handcreme, f. krema za ruke, Hndedruck, m. stisak ruke, Hndeklatschen, n. tapanje, hnderingend kredi ruke, Hndeschttlen, n. rukovanje, Hndewaschen, n. pranje ruku, Handflche, f. dlan, handgearbeitet/handgefertigt/handgemacht rukom raen, Handgelenk, n. - zglob ake, handgeschrieben rukom pisan, handhaben rukovati, Handschrift, f. rukopis, kurzerhand napreac, Kusshand, f. poljubac u ruku, rukoljub, Menschenhand, f. ljudska ruka,
51
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Treugandgesellschaft, f. (pravni jezik) fiducijarno drutvo, Treuhand, f. (pravni jezik) poverenje, fiducija, Treuhandeigentum, n. (pravni jezik) imovina pod starateljstvom, Treuhandkonto, n. (pravni jezik) fiducijarni raun itd.
52
Da bi se od slobodne morfeme razvila homonimna tvorbena morfema, neophodne su i znaenjske promene. Znaenje afiksoida razlikuje se, naime, od znaenja odgovarajude slobodne morfeme. Ono po pravilu nije samo drugaije od znaenja slobodne morfeme, nego je i optije, kategorijalno, ba kao to je i tipino za znaenje tvorbenih morfema. Tako, recimo, morfema /werk/ (Werk, n. 'delo'; 'fabrika') kao sufiksoid ima neuporedivo neodreenije, optije znaenje, i to znaenje zbirnosti:
Astwerk, n. - kronja, granje, Backwerk, n. - pecivo, Blattwerk/Bltterwerk, n. - lide (svo lide nekog drveta ili buna), Buschwerk, n. - grmlje (velika povrina gustog grmlja), Laubwerk, n. (uzvieno) - Blattwerk, Naschwerk, n. (arhaino) slatkii, Netzwerk, n. mrea, mreni sistem, Schuhwerk, n. - obuda, Strauchwerk, n. - a) ikara, gusti; b) iblje itd.
Afiksoid je homonim slobodne morfeme od koje je potekao. Oni nisu dve varijante iste morfeme, zato to se meusobno razlikuju prema funkciji, znaenju, pa i prema drugim svojstvima. Dok, recimo, imenica Werk, n. ima mnoinu, koja glasi Werke (dela; fabrike), imenice izvedene afiksoidom /-werk/ uglavnom je nemaju, upravo zato to imaju zbirno znaenje: *Astwerke, *Laubwerke, *Naschwerke itd. Mnoinu mogu graditi samo one imenice izvedene afiksoidom /werk/ ije znaenje to dozvoljava, npr. Netzwerk, n. Netzwerke. Ba kao to se afiksi dele na prefiske i sufikse, u zavisnosti od toga da li stoje ispred tvorbene osnove ili iza nje, i afiksoidi se dele na prefiksoide i sufiksoide, o emu de uskoro biti vie rei u odgovarajudim poglavljima. Slobodne morfeme AFIKS OIDI
Grafikon 5: Afiksoidi
Tvorbene morfeme
52
53
Razvoj afiksoida nikako, meutim, ne znai da se slobodna morfema gubi, tj. zastareva kada se od nje razvije afiksoid. Mnoge od njih se i dalje koriste kao slobodne morfeme, u istom znaenju kao i do tada. Tako se i morfema /werk/, koju smo odabrali kao primer, i dan-danas koristi i kao slobodna morfema, pa je ak i neuporedivo frekventnija od odgovarajudeg afiksoida. Ba kao i druge morfeme od kojih su se razvili afiksoidi, ona i dalje gradi sloenice, zadravajudi u njima svoje izvorno znaenje.
Lebenswerk, n. - ivotno delo, Jugendwerk, n. 1) mladalako delo (delo koje je umetnik stvorio u mladosti), 2) omladinska kancelarija, kancelarija za omladinu, kancelarija za mlade (institucija ili organizacija zaduena za brigu o omladini), Elektrizittswerk, n. - elektrana, elektrina centrala.
Zbog toga ne valja prenagljivati u zakljuivanju, i ovakve morfeme proglaavati afiksoidima svaki put kada se jave u sklopu neke tvorenice, ved je neophodno paljivo analizirti svaki primer za sebe.
Slobodne morfeme mogu, dodue, i sasvim predi u klasu derivacionih morfema, ako prestanu da se koriste samostalno i izgube odgovarajude prvobitno znaenje. Tako se svojevremeno zbilo s dananjim sufiksima heit, -schaft i -tum. Za sada, meutim, nema naznaka tome da bi dananji afiksoidi u dogledno vreme mogli izgubiti prvobitna znaenja i funkcije. Tom znaenju, ili tim znaenjima, ove morfeme samo pridodaju jo jedno novo znaenje i funkciju, i novi status koji iz njih proizilazi. Pritom nova uloga najede nije ni izbliza tako rasprostranjena i tako duboko ukorenjena kao izvorna varijanta. Tako, primera radi, pridev voll (pun) ne samo da se i dalje upotrebljava samostalno, nego je i izuzetno frekventan. ak se i u tvorenicama ede javlja kao slobodna morfema (dreiviertelvoll 'dve tredine pun', halbvoll 'napola pun'), nego kao sufiksoid (wirkungsvoll 'delotvoran', planvoll 'planski'):
dreiviertelvoll dve tredine pun Meine SD-Karte ist schon dreiviertelvoll, aber ich trotzdem kann nichts lschen. (SD kartica mi je ved dve tredine puna, ali ipak ne mogu da je izbriem.)
planvoll planski Ein Experte hlt es fr wahrscheinlich, dass der Tter planvoll vorgegangen ist. (Jedan strunjak smatra da je poinilac delovao planski.)
53
54
3.2.6.14.
Prefiksoidi
Kao to su prefiksi afiksi koji se u tvorbi dodaju ispred tvorbene osnove, tako su i prefiksoidi afiksoidi koji se utvorbi dodaju ispred tvorbene osnove. Dok su pravi, tradicionalni prefiksi listom najproduktivniji u tvorbi glagola, prefiksoidi najvie grade imenice i prideve, a uglavnom su se razvili od imenica. Tako se, primera radi, jedan od prefiksoida savremenog nemakog jezika razvio i od imenice Bombe, f. (bomba). Danas prefiksoid bomben-/Bomben- gradi imenice, sporadino i prideve. On intenzivira znaenje tvorbene osnove, a lekseme koje izvede koriste se u neformalnoj komunikaciji (nem. Umgangssprache, f.):
Erfolg, m. (uspeh) Bombenerfolg, m. (veliki uspeh, nevien uspeh), Form, f. (forma) Bombenform, f. (odlina forma, fenomenalna forma), Stimmung, f. (raspoloenje) Bombenstimmung, f. (dobro raspoloenje, sjajno raspoloenje).
Kao to se ved da naslutiti na osnovu izlaganja u prethodnom poglavlju, ovo nikako ne znai niti da se imenica Bombe, f. vie ne koristi samostalno, niti da ne moe uestvovati u tvorbi rei kao slobodna morfema. U savremenom nemakom jeziku postoje, naprotiv, i brojne tvorenice u kojima je ona zastupljena u izvornom znaenju, pa samim tim i kao slobodna morfema:
Angriff, m. (napad) Bombenangriff, m. (bombardovanje, napad iz vazudha), Anschlag, m. (udarac; procena; prepad, atentat) Bombenanschlag, m. (bombaki napad), Flugzeut, n. (avion) Bombenflugzeug, n. (bombarder).
Ima ak i primera da se sa istom tvorbenom osnovom kombinuju i slobodna morfema /bombe/, tj. imenica Bombe, f., a i prefiksoid bomben-/Bomben-. Tako nastaju homonimi, tj. rei istog oblika, a razliitog znaenja, kao u narednom primeru:
sicher (siguran) bombensicher (koji moe da izdri eksploziju bombe) (ein bombensicherer Keller podurm prua zatitu od napada iz vazduha),
2 1
bombensicher (supstandard) (potpuno siguran, skroz siguran) (bombensicheres Backup siguran bekap, sigurna rezervna kopija).
3.2.6.15.
Sufikosidi
Sufiksoidi su afiksoidi koji se pri tvorbi rei dodaju iza tvorbene osnove. U savremenom su nemakom jeziku najproduktivniji u tvorbi imenica, a zatim i u tvorbi prideva. U najproduktivnije imenike sufiksoide trenutno se, izmeu ostalih, ubrajaja i sufiksoid -wesen. On se razvio od imenice Wesen, n. (bide; sutina), a gradi imenice sa znaenjem sistema, poput srpskog sufiksa stvo u 54
55
primerima 'kolstvo', 'zdravstvo', 'sudstvo' itd. (isp. Klajn, 2003). Evo nekoliko tvorenica izvedenih pomodu ovog sufiksoida:
Bank, f. (banka) Bankwesen, n. (bankarstvo, bankarski sistem), Bildung, f. (obrazovanje) Bildungswesen, n. (kolstvo, obrazovni sistem), Gesundheit, f. (zdravlje) Gesundheitswesen, n. (zdravstvo, zdravstveni sistem), Zoll, m. (carina) Zollwesen, n. (carinski sistem).
3.2.6.16.
Produktivnost tvorbenih morfema
Produktivnost (nem. Produktivitt, f.) je svojstvo tvorbenih morfema da uestvuju u graenju novih rei. Tvorbene morfeme koje se u posmatranom trenutku zaista koriste za graenje novih rei nazivaju se produktivnim (nem. produktiv), a one koje se vie ne koriste za graenje novih rei neproduktivnim (nem. unproduktiv). U produktivne tvorbene morfeme ubrajaju se, na primer, imeniki sufiks ung (Ausgrabung, f. 'iskopavanje', Kundgebung, f. 'politiki miting', Umfebung, f. 'okolina', 'okruenje', Vergebung, f. 'oprotaj' itd.) ili pridevski sufiks lich (npr. angeblich 'navodan', berheblich 'nadmen', verderblich 'kvarljiv', sterblich 'smrtan'). Neproduktivne su tvorbene morfeme poput imenikog sufiksa t (Fahrt, f. 'vonja', Schrift, f. 'rukopis', Gruft, f. 'grobnica', Naht, f. 'av' itd.), koji smo neto ranije ved pominjali, ili poput sufiksa de (npr. Zierde, f. 'dekoracija', 'ukrasi'; Begierde, f. 'pouda'). Porduktivnost je graduelan pojam, to znai da podela na produktivne i neproduktivne tvorbene morfeme nije sasvim otra. Tvorbene morfeme produktivnost ne gube od danas do sutra, ved postepeno, tako da pored sasvim neproduktivnih tvorbenih morfema ima i takvih koje se jo uvek koriste za graenje novih rei, ali retko ili sporadino. Takve tvorbene morfeme nazivaju se aktivnim tvorbenim morfemama (nem. aktiv). U njih se, izmeu ostalih, ubrajaju imeniki sufiks nis i pridevski sufiks sam. O produktivnosti tvorbenih morfema isp. Fleischer, 1971 ili Glck, 2004.
Tvorbene morfeme
Produktivne tvorbene morfeme
Aktivne tvorbene morfeme
Neproduktivne tvorbene morfeme
Grafikon 6: Produktivnost tvorbenih morfema
55
56
3.26.17. Inventar tvorbenih morfema Inventar tvorbenih morfema nije ni neogranien, a ni tako otvoren kao inventar slobodnih morfema. Jednostavnije reeno, tvorbenih je morfema u jeziku znatno manje nego slobodnih, i moe se tano utvrditi njihov broj u odreenom trenutku. Osim toga, one po pravilu ne zastarevaju tako brzo kao slobodne morfeme, a nove se tvorbene morfeme i tee stvaraju. Inventar tvorbenih morfema ni u kom sluaju, meutim, nije nepromenljiv. Kao to smo videli u prethodnom poglavlju, pojedine tvorbene morfeme vremenom gube produktivnost i izlaze iz upotrebe, a nakon izvesnog vremena mogu postati i potpuno neprepoznatljive, ak i ako se ouva poneka tvorenica u ijem su graenju svojevremeno uestvovale. Tako je, recimo, imenica Saum, m. (porub) potvrena jo od starovisokonemakog perioda, iz devetog veka (DWDS). Danas je posmatramo kao tzv. netvorenicu, dakle kao re koja se sastoji od jedne jedine morfeme, zato to je ne moemo razloiti na manje znaenjske elemente. Svojedobno je ova imenica, meutim, izvedena uz pomod indoevropskog elementa mo- (DWDS), koji se vremenom potpuno izgubio iz nemakog jezika. ak i tamo gde je ostavio traga, kao u imenici Saum, m., on se potpuno stopio s osnovom, tako da ga savremeni govornici nemakog jezika uopte ne mogu prepoznati, pa ni zapaziti. Za njegovo postojanje znamo iskljuivo zahvaljujudi istoriji jezika i etimolokim istraivanjima. Gubitak produktivnosti i potpuno gubljenje pojedinih tvorbenih morfema nadoknauje se pozajmljivanjem. Pozajmljivanje tvorbenih morfema nije, dodue, ni izbliza tako jednostavno kao pozajmljivanje leksema. Da bi govornici jezika-primaoca odreenu tvorbenu morfemu uopte i prepoznali kao takvu, neophodno je da vrlo dobro vladaju jezikom iz koga data morfema potie i/ili da jezik-primalac pozajmi vie leksema u ijem je graenju ona uestvovala. Primera radi, sufiks latinsko-francuskog porekla tt (lat. tas/-tatis, fr. tait), koji je danas u nemakom prisutan u brojnim imenicama (Piett, f. 'pijetet', Absurditt, f. 'apsurdnost', Spontaneitt, f. 'spontanost', Modalitt, f. 'modalnost', 'modalitet' itd.), nije se tu mogao odomaditi odmah nakon to je pozajmljena prva leksema u ijoj je tvorbi i on uestvovao. Ovaj se sufiks odomadio tek nakon to je pozajmljen vedi broj odgovarajudih izvedenica. Da je, kojim sluajem, ostalo na jednoj ili na par pozajmljenica koje sadre ovaj sufiks, on nikada ne bi ni uao u nemaki jezik kao tvorbena morfema.
Inventar tvorbenih morfema bogati se i prelaskom slobodnih morfema u tvorbene. Pritom slobodna morfema moe ostati u upotrebi, kao kod afiksoida, ali ima i slobodnih morfema koje su sasvim prele meu tvorbene, kao na primer dananji sufiksi heit ili schaft.
56
57
Imenica heit, m./f. koristila se, naime, u starovisokonemakom i srednjevisokonemakom periodu, u znaenju 'osoba', 'stale', 'nain', 'bide'. Ulazila je esto u sloenice s imenicama sa znaenjem lica (tzv. nomen agentis, nem. Personenbezeichnung, f.), pa je tako vremenom prela meu tvorbene morfeme, tj. meu sufikse, dok se kao slobodna morfema sasvim izgubila (DWDS). Slina je bila i sudbina starofisokonemake imenice scap u znaenju 'izgled', 'oblik', koja vodi poreklo od germanske rei *skafti-. I ova je imenica jo u starovisokonemakom periodu bila izuzetno produktivna u tvorbi sloenica, dospevi tim putem na kraju meu sufikse (DWDS).
3.2.7. Gramatike morfeme Gramatike ili fleksivne morfeme (nem. grammatisches Morphem, n., Flexionsmorphem, n.) imaju gramatiko znaenje. Gramatika morfema st u (du) machst ima, tako, znaenje 'drugo lice jednine prezenta aktiva', dok gramatika morfema (es) u (des) Kindes ima znaenje 'genitiv jednine' (isp. Srdid, 2008). Gramatike se morfeme koriste za graenje gramatikih oblika. One omogudavaju deklinaciju imenica i drugih imenskih rei, komparaciju prideva i konjugaciju glagola, tj. promenu svih promenljivih rei. U savremenom nemakom jeziku gramatike su morfeme uglavnom nastavci, (nem. Flexionsendung, f.), to znai da se preteno dodaju iza osnove: Frau, f. (ena) Frauen (ene), klein (mali, nizak) kleiner (manji, nii), lernen (uiti/nauiti) lerntet (uili ste), weinen (plakati) weinend (plaudi) itd. Ispred osnove dodaje se iskljuivo gramatika morfema ge-, koja slui za graenje participa perfekta (npr. speilen gespielt ili lesen - gelesen), dodue u kombinaciji s nastavkom t ili en, kao to pokazuju i upravo navedeni primeri. Zahvaljujudi ablautu, promeni e u i (nem. e/i-Wechsel, m.) i umlautu, u nemakom postoje i gramatike morfeme koje se umedu unutar osnove: fallen (pasti/padati) fiel (pao/-la sam, pao/-la je), Mutter, f. (majka) Mtter (majke), Nagel, m. (nokat; ekser) Ngel (nokti; ekseri), schreiben (pisati/napisati) schrieb (pisao/-la sam, pisao/-la je), sterben (umreti/umirati) starb (umro/-la sam, umro/-la je).
57
58
Morfeme poput /schr...b/, /f...ll/ ili /st...rb/, iji osnoviki oblik nije uvek isti, zato to se menja usled ablauta u fleksiji (schreiben, ali schrieb i geschrieben; sterben, ali stirbt, starb i gestorben), nazivaju se diskontinuieranim morfemama (nem. diskontinuierliches Morphem, n.). Jedino se kod takozvanog supletivizma (nem. Suppletion, f., Suppletivismus, m.) fleksivni oblici grade uz pomod potpuno druge osnove, a ne dodavanjem nastavaka ili drugih gramatikih morfema na istu osnovu. Takve se osnove nazivaju supletivnim osnovama (nem. Suppletivstamm, m.), a odgovarajude paradigme supletivnim paradigmama (nem. suppletivisches Paradigma, n.). One se sredu samo kod nekoliko izuzetno starih, izuzetno frekventnih i izuzetno znaajnih leksema. Iako je sam termin 'supletivizam' poznat samo strunjacima za gramatiku i lingvistiku, supletivnim osnovama u praktinom smislu vladaju ak i uenici koji tek odnedavno usavajaju odreeni jezik. Lekseme sa supletivnim osnovama toliko su, naime, znaajne i toliko se intenzivno koriste, da se malo koji sadraj moe izraziti bez njih. Meu ovakve lekseme ubrajaju se npr. pojedini pomodni glagoli, line zamenice, po nekoliko najvanijih prideva itd. Ovo ne vai samo za nemaki i srpski, nego i za druge indoevropske jezike, poto supletivne osnove po pravilu i potiu iz praindoevropskog perioda. Evo nekliko primera iz nemakog jezika:
sein (biti) - (ich) bin ((ja) sam) (ich/er/sie/es) war ((ja) sam bio/bila, (on, ona, ono) je bio/bila /bilo) gewesen (particip perfekta),
gut (dobar) - besser (bolji),
ich (ja) - mir (meni) - mich (mene) (Duden, 2006).
S obzirom na to da su supletivne osnove izuzetno stare, najopirnije i najpotpunije informacije o njihovom poreklu i o njihovom daljem razvoju u razliitim indoevropskim jezicima nude studije i prirunici iz istorije jezika. Ovde demo redi jo samo nekoliko rei o dugovenosti supletivnih paradigmi, tj. pokuademo ukratko da objasnimo to kako i zato jedna tako atipina pojava s tolikim uspehom odoleva promenama. Zbilja je zanimljivo pitanje zato supletivne paradigme uporno opstaju, ved hiljadama godina, i to u velikom broju jezika koji su se inae uglavnom znatno udaljili jedni od drugih. Ovo je tim interesantnije to supletivne paradigme zapravo protivree principu jezike ekonomije (nem. Sprachkonomie, f.). Jednostavnije reeno, one nisu u saglasnosti sa stalnom, uglavnom nesvesnom tenjom govornika, pa time i jezika kao sistema, da izraze to vie, koristedi pritom to manje jezikih elemenata, a pogotovo to manje razliitih jezikih elemenata. Ta nastojanja dolaze do izraaja u
58
59
svakodnevnoj komunikaciji, ali i u istorijskim promenama unutar jezikog sistema (nem. Sprachwandel, m.) (isp. Polenz, 2000). Smatra se da su se supletivne paradigme, uprkos jezikoj ekonomiji, razvile i ouvale iz potrebe za tim da se sagovornici pravilno razumeju. Lekseme s ovakvom paradigmom (zamenice, pomodni glagoli itd.) ubrajaju se u najfrekventnije rei i u rei najoptijeg, najireg znaenja, a ba su takve rei ujedno i najkrade, upravo usled delovanja jezike ekonomije (Polenz, 2000). S drige strane, sve su te lekseme istorvremeno i od centralnog znaaja, kako za jeziki sistem, tako i za uspenu svakodnevnu komunikaciju. Ako kao primer uzmemo glagol sein (biti), koji je ujedno i pomodni glagol, veoma je vano da sagovornik nedvosmisleno i pravilno razazna to da li je neka radnja stvarna ili hipotetika (indikativ ili konjunktiv, tj. oblik ist nasuprot oblicima sei ili wre), da li se odvija sada ili se odvijala u prolosti (prezent ist nasuprot preteritu war ili perfektu gewesen), da li je vrilac govornik, neka druga osoba ili neke druge osobe (npr. oblik bin nasuprot obliku ist ili sind) itd. Da bi govornici jasno meusobno razlikovali oblike ovih rei koje su od kljunog znaaja gotovo u svim komunikativnim situacijama, ti se oblici moraju primetno, pa ak i drastino razlikovati jednih od drugih. Zadatak je supletivnih paradigmi upravo u tome da obezbede primetne razlike izmeu razliitih gramatikih oblika jedne lekseme, ba kao to smo malopre videli kod paradigme glagola sein. To moe biti naroito znaajno za usmenu komunikaciju, u kojoj esto postoje razne smetnje, kao to su buka, prevelika prostorna udaljenost izmeu sagovornika, loa telefonska veza itd. Pritom je jezika komunikacija i dan-danas mnogo ede usmena nago pisana, dok je u prolosti bila iskljuivo ili gotovo iskljuivo usmena. 3.2.7.1. Inventar gramatikih morfema
Inventar gramatikih morfema u nemakom jeziku ogranien je i poznat, ba kao i u drugim jezicima. To znai da se tano zna koliko gramatikih morfema trenutno postoji u nemakom jeziku i koje su to morfeme. Isto bi vailo i za bilo koji drugi trenutak u jezikoj istoriji koji bismo odabrali, pod uslovom, naravno, da je dovoljno dobro istraen. Broj gramatikih morfema znatno je, osim toga, manji od broja tvorbenih, a pogotovo od broja slobodnih morfema. Dok je slobodnih morfema u nemakom jeziku toliko da se njihov taan broj ni ne moe utvrditi, tvorbenih je morfema samo stotinjak, a gramatikih jedva neto preko deset. Inventar gramatikih morfema takoe je i zatvoren, to znai da se menja sporo i teko. Promene jesu mogude, one su se zbivale, a i nadalje de se zbivati, ali je za njih potrebno mnogo vremena. Tako je fleksija u savremenom nemakom jeziku drastino redukovana u odnosu na germanski, pa ak i u odnosu na srednjevisokonemaki period, ali je taj proces gubljenja fleksije i 59
60
gramatikih morfema trajao vekovima, tj. vie od dva milenijuma. Usled standardizacije jezika, sveopte pismenosti i obaveznog kolovanja jezika je norma danas, osim toga, jo i stabilnija nego u prolosti, to de dodatno usporiti ovakve promene. Usled istih istorijskih procesa koji su doveli i do upravo pomenute redukcije fleksije i smanjenja broja gramatikih morfema u nemakom jeziku (vezivanje akcenta za prvi slog u rei, slabljenje vokala u krajnjim slogovima u rei, gubljenje krajnjih slogova itd.), meu gramatikim morfemama u nemakom jeziku iroko su rasprostranjene i polisemantinost i homonimija. Drugim reima, isti oblik ima vie (gramatikih) znaenja i mora da vri vie funkcija, koje se meusobno manje ili vie razlikuju. Gramatika morfema /-en/ srede se, tako, primera radi, u slededim znaenjima, tj. funkcijama:
gehen (idi) markiranje infinitiva , wir gehen (mi idemo) markiranje prvog lica mnoine prezenta, sie gehen (oni idu) markiranje tredeg lica mnoine prezenta, gegangen marikranje participa perfekta, des Patienten, dem Patienten... (od pacijenta, pacijentu...) markiranje genitiva, dativa i akuzativa jednine i svih padea mnoine pojedinih imenica, die Frauen (ene) markiranje mnoine imenica enskog roda i pojedinih drugih itd.
14
Gramatike su morfeme izuzetno vane za funkcionisanje fleksivnih jezika, i svako ko eli dobro da ovlada stranim, ali i maternjim jezikom neizostavno mora detaljno da se upozna s njima i s njihovim svojstvima. Od lingvistikih disciplina najvie im panje, meutim, posveduje morfologija, dok se tvorba rei njima veoma slabo bavi, s obzirom na to da ne uestvuju u graenju novih rei. U ovom smo poglavlju zato naveli samo najznaajnija svojstva gramatikih morfema, u nemakom jeziku i uopte, dok za podrobnije informacije itaoce upudujemo na odgovarajudu strunu literaturu (npr. Srdid, 2008, Duden, 2006, Helbig & Buscha, 1991 itd.).
3.2.8. Alomorf Alomorf (nem. Allomorph, n.) se definie kao poziciona varijanta morfeme (isp. Srdid, 2008, Glck, 2004). To je donekle izmenjeni oblik morfeme, koji ona zadobija u odreenom okruenju, tj. u kombinaciji s drugim morfemama. Tako, recimo, pridev stark (jak) ima i alomorf /strk/, koji sredemo u komparativu (strker) i u superlativu (strkst-), dok imenica Baum, m. (drvo) ima alomorf /bum/, koji se javlja u oblicima mnoine (Bume 'drvede'). Sa pojedinim primerima alomorfije sreli smo se i
14
O morfemi /-en/ kao jedinoj morfemi u nemakom jeziku koja je istovremeno i tvorbena i gramatika morfema bilo je rei u poglavlju Glagolski sufiks(i).
60
61
kad smo predstavljali sufikse u savremenom nemakom jeziku, recimo s /-keit/ i /-igkeit/, alomorfima imenikog sufiksa heit. Alomorfi nastaju u fleksiji i u tvorbi rei, iz tenje za lakim izgovorom. U nemakom se jeziku alomorf od osnovne varijante morfeme, pre svega kod imenica i prideva, uglavnom razlikuje po tome to mu je vokal pomuden, tj. po umlautu. U predhodnom smo pasusu to ved videli na primerima /stark/ - /strk/ i /baum/ - /bum/, a ima i niz drugih primera, poput:
/bauch/ - /buch/: Bauch, m. (stomak) Buche (stomaci) Buchlein, n. (stomaid) buchlings (potrbuke), /haus/ - /hus/: /jung/ - /jng/: /lamm/ - /lmm/: /stamm/ - /stmm/: Haus, n. (kuda) Huser (kude) huslich (kudevan; domadi, prijatan), jung (mlad) jnger (mlai), Lamm, n. (jagnje) Lmmer (jagnjad) Lmmchen, n. (jagnjece), Stamm, m. (stablo) Stmme (stabla) stmmig (stamen) itd.
Ne treba, meutim, pogreno zakljuiti to da je svaki oblik s umlautom neizbeno i alomorf. O alomorfima govorimo samo onda kada izmeu dve varijante jedne morfeme nema nikakve razlike u znaenju, pa je jasno da su nepodudarnosti nastale samo kao propratna pojava u fleksiji ili u tvorbi rei. Kada izmeu dva oblika postoji razlika u (gramatikom) znaenju, onda nije re o alomorfiji. U takvim je sluajevima umlaut gramatika morfema, kao u naradnim primerima:
Apfel, m. (jabuka) pfel (jabuke), Mutter, f. (majka) Mtter (majke), Tochter, f. (kder) - Tchter (kderi), Vater, m. (otac) Vter (oevi).
3.3.
Leksema
Lexema ili leksika jedinica (nem. Lexem, n.) najmanja je jedinica leksikog sistema (nem. Wortschatz, m., Lexikon, n.). Ona je samostalni jeziki znak koji ima znaenje i ne moe se dalje razlagati, a da pritom to znaenje ne izgubi. Lekseme mogu biti razliitog obima. Najede imaju obim rei, ali ponekad i grupe rei, pa ak i itave reenice. Evo nekoliko primera:
Armbanduhr, f. runi sat, Ausgangspunkt, m. polazite, fnfundzwanzig dvadeset i pet, Kronleuchter, m. luster, lustig veseo, l, n. ulje, Sand, m. pesak, verkommen propasti;
61
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku arm wie eine Kirchenmaus siromaan kao crkveni mi, jemandem geht ein Licht auf nekome je sinulo pred oima, Potemkinische Drfer, pl. Potemkinova sela, ungebetener Gast, m. nezvani gost, von Tag zu Tag iz dana u dan, Vorbei ist vorbei. to je bilo, bilo je., Wer zuletzt lacht, lacht am besten. Ko se zadnji smeje najslae se smeje. itd.
62
Sve lekseme kojima raspolae odreeni jezik ine leksiki fond (nem. Wortschatz, m.) datog jezika. Leksiki fond savremenog nemakog jezika izuzetno je veliki, ba kao i leksiki fond drugih jezika. Ne samo da ne moemo utvrditi koliko tano leksema postoji u nemakom ili u nekom drugom jeziku, nego taj broj ne moemo ni koliko-toliko pouzdano proceniti. Potpuno je, meutim, izvesno da se u najmanju ruku radi o stotinama hiljada leksema. O leksikom fondu i o njegovoj sloenoj strukturi bide vie rei neto kasnije.
3.3.1. Leksema i morfema Pojam lekseme razlikuje se od pojma morfeme upravo na osnovu samostalnosti. Sve morfeme jesu jeziki znaci i sve morfeme imaju znaenje, ali nisu sve morfeme samostalne. Tvorbene i gramatike morfeme nisu samostalne, a ima ak i slobodnih morfema koje nikada ne stoje same u reenici ili iskazu. U nesamostalne slobodne morfeme ubrajaju se, na primer, konfiksi, unikalne morfeme, pa ak i neke glagolske osnove (npr. sprech-, osnova glagola sprechen 'govoriti', les-, osnova galgola lesen 'itati/proitati', fall-, osnova glagola fallen 'pasti/padati' itd.). S druge strane, isti elemenat moe istovremeno biti i morfema i leksema. To je sluaj kod leksema koje se, barem sinhrono gledano, sastoje iz jedne jedine slobodne morfeme, kao to su:
/blatt/ - Blatt, n. (list), /gelb/ - gelb (ut), /ob/ - ob (da li), /schnell/ - schnell (brz), /sonne/ - Sonne, f. (sunce), /wasser/ - Wasser, n. (voda), /zwei/ - zwei (dva) itd.
3.3.2. Leksema i re Pojam 'leksema' valjalo bi takoe razgraniiti od pojma 're', s obzirom na to da izmeu njih ima slinosti, pa i preklapanja, koja svakako s poetka oteavaju razlikovanje. Gotovo su sve rei, naime, istovremeno i lekseme, a vedina leksema istovremeno su i rei. Meutim, pored toga to je 62
63
'leksema' nauni, a 're' prednauni pojam, kao to smo objasnili na poetku ovog dela knjige, treba imati na umu i to da postoje rei koje nisu lekseme, ba kao to postoje i lekseme koje nisu rei.
3.3.3. Okazionalizam: re koja nije leksema Rei nemaju status lekseme sve dok se ne etabliraju u leksikom fondu odreenog jezika, tj. dok se ne ustale u upotrebi i ne postanu ire poznate njegovim govornicima. Kada se re etablirala u leksikom fondu kaemo da se uzualizovala ili da je dolo do njene uzualizacije (nem. Usualisierung, f.). Dok to ne postignu, one imaju status tzv. okazionalizma (nem. Okkasionalismus, m., Gelegenheitsbildung, f., Ad-hoc-Bildung, f.). Okazionalizmi su tvorenice koje su skovane u odreenoj komunikativnoj situaciji, specijalno za potrebe te situacije (datog razgovora, teksta, teme itd.), i tek de bududnost pokazati to da li de ikada vie biti upotrebljene, pa i da li de moda ak udi i u iru upotrebu. Nekim okazionalizmima vremenom zaista i poe za rukom da se probiju, da uu prvo u upotrebu, a zatim i u renike odgovarajudeg jezika. Po prirodi stvari, i sve tvorenice kojima danas raspolae leksiki fond nemakog jezika karijeru su zapoele kao okazionalizmi. Za razliku od takvih uspenih okazionalizma, brojni okazionalizmi nikada ne prevaziu okazionalni karakter, i njihov se ivotni vek zavrava nakon jedne jedine upotrebe, nakon nekoliko koridenja ili posle kradeg perioda manje ili vede popularnosti. Nije, meutim, uvek lako sa sigurnodu utvrditi to da li se re zaista uzualizovala ili nije, tj. da li je jo uvek okazionalizam ili je stekla status lekseme (isp. Heusinger, 2004). Okazionalizmi mogu biti prilino upeatljivi, pogotovo ako su i skovani s namerom da privuku panju, u nadi da de biti duhoviti i/ili da de doprineti ostvarenju odreenog stilskog efekta. Evo nekoliko takvih primera:
Nasengausgrabung, f. (iskopavanja/iskopine iz nosa) Nase, f. (nos) + Ausgrabung, f. (iskopavanje)
Sofort musste Herr Kempen an die Nasenausgrabung im Bus denken. Verstohlen blickte er auf Martha, die hinten in der Ecke alleine vor sich hin sa. Es tat im Leid, aber immer wenn er sie sah, konnte er an nichts anderes denken, als dass er fast von ihrer Nase verschluckt worden wre. Unwillkrlich mied er es in ihrer Gegenwart Dinge anzufassen, die sie vielleicht berhrt haben knnte.
15
besufniserregend (koji oveka podstie na to da se obeznani od alkohola) Besufnis, n. (obeznanjenost od alkohola) + erregen (izavati/izazivati) (po analogiji s besorgniserregend zabrinjavajudi, koji izaziva zabrinutost)
15
Menge (2009)
63
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Es tut mir Leid, aber ihr Zustand ist besufniserregend .
16
64
Diese Situation ist extrem besufniserregend .
17
Weil mir heut nichts weiter einfllt, auer der Tatsache, dass das Oktoberfest besufniserregend ist, folgen nur zwei Links, die besondere Aufmerksamkeit veridenen .
18
Arschkriechergesindel, n. (ulizika bagra) Arschkriecher, m. (ulizica, ep, uvlaka) + Gesindel, n. (bagra, olo) Ich halte diesen Vorgang fr einen Affront gegen die Knslterin. Dass sie gegen dieses Arschkriechergesindel offensichtlich eingeknicht ist, ist mehr als bedauerlich.
19
Nichtsknnerpack, n. (nesposobni ljam) Nichtsknner, m. (nesposobnjakovid) + Pack, n. (olo, bagra, ljam)
Wenn du mich nicht kennst, wird es wohl daran liegen, dass ich mich nicht mit solchem Nichtsknnerpack wie dir abgebe.
20
Idiotenflut, f. (reka idiota, bujica idiota) Idiot, m. (idiot) + Flut, f. (bujica, poplava) Und dabei aus der Idiotenflut noch die verwertbaren Idioten herauszulsen und sicher auf die Mauer zu ziehen.
21
Zarad italaca koji moda jo uvek nisu dovoljno ovladali nemaim jezikom da bi mogli da steknu celovit utisak o denotativnom i konotativnom znaenju okazionalizama koje smo upravo predstavili, navedemo i nekoliko odgovarajudih primera na srpskom jeziku:
bertetka Vedina srpskih tetaka su obina sprdnja sa idejom tetke. U najboljem sluaju, to su mlake, prosene, kolebljive tetke! Tvoja tetka je bi Boji od tetke! Tvoja tetka je bertetka. Tvoja tetka je, ako tako smem da kaem, tiranosaurus reks od tetke.
22
16 17
http://twitter.com/ICEthunersee/statuses/73455282520469505 http://twitter.com/codenaga/statuses/230284491669766144 18 http://www.schmitzchen.org/alt/archive/2004_10_01_Altes.html 19 http://www.ureader.de/msg/15101330.aspx 20 http://forum.staemme.ch/showthread.php?t=22698&page=222&langid=5 21 Schamoni, 2011. 22 Basara, 2012.
64
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku butiari U prodavnici me je saekao ok druge vrste, ok jeftinode. Prvoklasna letnja pamuna koulja, kakvu bi pohlepni srpski butiari, listom potomci krvolonih hajduka, naplatili najmanje dvadeset evra, kotala je neverovatnih 5,95 .
23
65
drempetidizacija Samo ostacima mog nekadanjeg snanog stida, mojoj lenjosti, nespretnosti i uroenoj tupoumnosti mogu zahvaliti to mi nije polo za rukom da postanem neto sofisticiraniji Drempetid. Od potpune drempetidizacije spasle su me samo moje mane...
24
drempetidstvo I tu vie nisam mogao da razmiljam jer je Drempetid preao takoredi svaku meru svog drempetidstva .
25
ovekougaanje Moj mobilni telefon je zvonio bez prestanka, a ja sam u slaboumnosti odgovarao na sve pozive misledi da se tako odgovarajudi na svaiji poziv borim protiv gordosti, a u stvari sam sluio prepredenom demonu ovekougaanja .
26
Za razliku od okazionalizma, i srpskih i nemakih, koje smo upravo predstavili itaocu, mnogi su okazionalizmi sasvim neupadljivi. To naroito vai za tvorenice koje su nastale prema izuzetno produktivnim tvorbenim obrascima, kao to je izvoenje imenica od glagola pomodu sufiksa ung, poimeniavanje infinitiva, prideva i participa, izvoenje imenica od prideva pomodu sufiksa nis itd. Takve okazionalizme itaoci i sluaoci razumeju bez ikakvih potekoda, uglavnom ni ne primedujudi da su se upravo susreli s reju koja nije etablirani elemenat leksikog fonda njihovog jezika, i koju verovatno ne belei nijedan renik. Ovakvim neupadljivim okazionalizmima autori stilske i druge efekte mogu postidi jedino ako ih kombinuju s drugim sredstvima, ili ako ih obilato koriste u tekstu. Nekoliko primera nadi demo u narednoj reenici:
Heitere, m./f. (vesela, vedra osoba) heiter (veseo, vedar), Hbsche, m./f. (osoba prijatnog izgleda. lepa osoba) hbsch (prijatnog izgleda, lep), Wohlerzogene, m./f. (lepo vaspitana osoba) wohl erzogen (lepo vaspitan), Wohlausgeruhte, m./f. (odmorna osoba) wohl ausgeruht (odmoran).
Ich blickte zu ihnen und ihrem geschftig heiteren Tag hinber wie ein Gefangener durchs Gitter, oder wie Arme, Hungernde und Unterdrckte zu den Aristokraten und Reichen hinberblicken, den Heiteren, Hbschen, Gebildeten, Wohlerzogenen, Wohlausgeruhten mit den gepflegten Gesichtern und Hnden.
27
23 24
Basara, 2012. Basara, 20122. 25 Basara, 20122. 26 Basara, 20122.
65
66
3.3.4. Frazeologizam: leksema koja nije (jedna) re Neke se lekseme ne sastoje od jedne rei, ved od grupe rei. To su takozvani vielane lekseme ili frazeologizmi (nem. Phraseologismus, m., Phraseolexem, n., Wortgruppenlexem, n.). Oni se od obinih grupa rei, tj. od sintagmi28, razlikuju time to su stabilni. Vielane su lekseme, naime, stalni spojevi, vrste konstrukcije. Mnogi su frazeologizmi osim toga i idiomatizovani, to znai da im znaenje nije prost zbir znaenja njihovih sastavnih delova. Nekoliko takvih primer naveli smo ved u poglavlju Leksema, a evo i jo nekih:
bei Nacht und Nebel pod okriljem nodi/tame/mraka, ein hohes Tier sein biti velika zverka, einen Vogel haben (supstandard) biti malo daknut, in Verruf kommen/geraten izadi na zao glas, jemandem den Laufpass geben dati nekome korpu, otkaiti nekoga, jemandem die Supper versalzen zapriti nekome orbu, jemanden vom Stuhl hauen oboriti nekog s nogu, jemanden vor vollendete Tatsachen stellen staviti nekog pred svren in, reinen Tisch machen isterati stvari na istac, raistiti stvari, dovesti neto u red, sich in Unkosten strzen izloiti se trokovima, baciti se u troak itd.
Svi nemaki frazeologizmi zajedno ine frazeoloki sistem nemakog jezika (nem. Phraseolexikon, n.). Frazeoloki je sistem podsistem leksikog sistema (isp. Ivanovid, 2005). Vladanje frazeolokim sistemom nemakog, ili nekog drugog jezika, naziva se frazeolokom kompetencijom (nem. phraseologische Kompetenz, f.). Frazeoloka je kompetencija deo leksike kompetencije, koja je, pak, izuzetno znaajan deo opte jezike kompetencije. Frazeoloki sistem i frazeologizme prouava zasebna mikrolingvistika disciplina koja se naziva frazeologijom (nem. Phraseologie, f.). Kao to se moe pretpostaviti, najsveobuhvatnije, najdetaljnije i najaktuelnije informacije o frazeolokom sistemu valja traiti upravo u studijama i prirunicima iz te oblasti (npr. Ivanovid, 2005; Ivanovid, 2012), dok se najpouzdaniji i najprecizniji podaci o znaenju pojedinanih frazeologizama mogu nadi u specijalizovanim frazeolokim renicima
27 28
Hesse (1971) Mnogi germanisti i budui germanisti u Srbiji i u drugim zemljama Istone i Jugoistone Evrope upoznali su se tokom univerzitetskog obrazovanja s tzv. glagolskom gramatikom zavisnosti (nem. Dependenzverbgrammatik, f. / Dependenz-Verb-Grammatik, f.) i tom su prilikom usvojili terminoloka reenja nemakog sintaksiara U. Engela (Ulrich Engel). U njegovoj nomenklaturi, koju su preu zeli i njegovi sledbenici, grupe rei, tj. sintagme nazivaju se frazama (nem. Phrase, f.). Mi emo se u ovom priruniku, meutim, drati termina grupa rei i sintagma, zato to je razlika izmeu njih i termina frazeologizam (nem. Phraseologismus, m.) uoljivija, pa je i mogunost zabune manja. Pored toga, nadamo se da bi ovaj pregled tovrbe rei u savremenom nemakom jeziku mogao biti od koristi i negermanistima, kojima nomenklatura U. Engela uglavnom nije bliska, za razliku od optepoznatih terminolokih reenja grupa rei i sintagma.
66
67
(nem. phraseologisches Wrterbuch, n.). Na kraju ovog dela knjige zainteresovane demo uputiti na nekoliko takvih prirunika, studija i renika, dok demo se sada ograniiti samo na pregled najvanijih vrsta frazologizama u savremenom nemakom jeziku, ne bi li itaoci stekli sliku o tome kakve se sve konstrukcije ubrajaju meu frazeologizme, kao i uvid u bogatstvo i raznovrsnost frazeolokog sistema savremenog nemakog jezika.
Frazeologizmi su izuzetno heterogeni, a frazeoloka literatura nudi niz definicija i klasifikacija, koje se meusobno manje ili vie razlikuju. Podela koju demo ovom prilikom predstaviti zasniva se na Burgerovoj klasifikaciji frazeologizama (isp. Burger, 2003; Ivanovid, 2005; Ivanovid, 2012), ali je donekle modifikovana. Iako je, bez sumnje, jedna od najpoznatijih, najire prihvadenih i najboljih klasifikacija frazeologizama u germanistikoj lingvistici, i Burgerova klasifikacija ima nekoliko slabijih taaka. Ako se njome neto paljivije pozabavimo, primetidemo, primera radi, da izvesne klase frazeologizama nisu potpuno precizno definisane, da granica izmeu dve srodne klase nije uvek sasvim jasno odreena, a da bismo pojedine frazeologizme zapravo mogli svrstati u vie klasa. S obzirom na to, meutim, da je cilj ovog pregleda samo to da itaocu skrene panju na bogatstvo i raznovrsnost frazeolokog sistema savremenog nemakog jezika, navedene slabije strane Burgerove klasifikacije u datom kontekstu ne samo da nisu problematine, nego ni ne dolaze do izraaja, pa se njima nedemo ni detaljnije baviti.
Prema Burgerovoj tipologiji frazeologizmi se na osnovu znaenja, komunikativne funkcije i stepena idiomatinosti dele na sledede grupe29: 1. idiomi (nem. Idiom, n.), 2. poluidiomi (nem. Teil-Idiom, n.), 3. kolokacije (nem. Kollokation, f.), 4. ustaljene fraze (nem. feste Phrase, f.), 5. poslovice (nem. Sprichwort, n.), 6. opta mesta (nem. Geimeinplatz, m.), 7. strukturni frazeologizmi (nem. struktureller Phrasologismus, m.), 8. komunikacijski frazeologizmi (nem. kommunikativer Phraseologismus, m.), 9. ematske frazeoloke konstrukcije (nem. Modellbildung, f.), 10. geminatni frazeologizmi (nem. Zwillingsformel, f., Paarformel, f.), 11. komparativni frazeologizmi (nem. komparativer Phraseologismus, m.),
29
Srpske ekvivalente nemakih termina iz oblasti frazeologije preuzeli smo iz Ivanovi (2005) i Ivanovi (2012), uz minimalne izmene.
67
68
12. kinegrami (nem. Kinegramm, n.), 13. krilatice (nem. geflgeltes Wort, n.), 14. autofrazeologizmi (nem. Autophraseologismus, m.), 15. onimiki frazeologizmi (nem. onymischer Phraseologismus, m.), 16. terminoloki frazeologizmi (nem. phraseologischer Terminus, m.) i 17. kliei (nem. Klischee, n.).
Idiomi su potpuno idiomatizovane grupe rei koje oznaavaju razliite predmete, pojave i predstave. Uglavnom su to imenike sintagme koje se sastoje od imenice, prideva i eventualno lana, ali meu idiomima ima i drugih tipova sintagmi, na primer predlokih ili pridevskih (Ivanovid, 2005). Od drugih frazeologizama iste ili sline strukture razlikujemo ih po tome to se njihovo znaenje ne moe ni naslutiti na osnovu kombinacije znaenja rei koje ih sainjavaju. Zbog toga se kae da su idiomi potpuno neprozirni (nem. undurchsichtig). Tako idiom schmutzige Wsche, f. (prljav ve) ne oznaava niti rublje, niti bilo kakve zaprljane predmete, ve skrivena nedela, mrane tajne neke osobe. Slino tome idiom ein armes Wrstchen, n. (kukavac, jadniak) ne oznaava nikakvu virlu (Wrstchen, n.), ved osobu koja izaziva saaljenje. Evo jo nekoliko primera:
ein unglubiger Thomas, m. (neverni Toma), eine grne Minna, f. (marica), fern von Madrid (daleko od mesta zbivanja), grne Welle, f. (zeleni talas), kalter Kaffee, m. (bajata pria; bajata novost), kein Schwein, n. (supstandard) (niko ivi), roter Faden, m. (lajtmotiv), Schnee von Gestern, m. (lanjski sneg), spanische Wand, f. (paravan) itd.
Poluidiomi su poluidiomatizovane grupe rei koje oznaavaju razliite predmete, pojave i predstave. Kao i idiomi, najede imaju oblik imenike sintagme koju ine imenica, pridev i ponekad lan, ali mogu imati i oblik neke druge sintagme. Njihovo znaenje takoe ne proizilazi u potpunosti iz kombinacije znaenja rei od kojih su sastavljeni, ali veza s doslovnim znaenjem ipak nije sasvim prekinuta. Zbog toga se kae da poluidiomi nisu potpuno neprozirni, ved delimino prozirni ili poluprozirni. Preciznog i nedvosmislenog kriterijuma za razlikovanje idioma i poluidioma, meutim, nema, jer nema ni jasne granice izmeu potpune i delimine idiomatizacije. U vedini sluajeva to nije problem, jedino svrstavanje graninih sluajeva izazvati izvesne tekode i proizvoljnosti. 68
69
Poluidiom je, na primer, imenika sintagma der Kalte Krieg (Hladni rat). Ona nije sasvim idiomatizovana, zato to je Hladni rat zaista bio rat, sukob izmeu Sjedinjenih Amerikih Drava i SSSR-a oko globalne prevlasti koji je obeleio najvedi deo druge polovine 20. veka. Ta konfrontacija, meutim, naravno nije bila doslovno hladna, ved se od tipinih ratova razlikovala time to dve supersile ni u jednom trenutku nisu ule u direktan vojni sukob, ved su snage odmeravale na druge naine (npr. indirektni vojni sukobi, tzv. trka u naoruanju itd.). Slino tome, ein blinder Passagier, m. (slepi putnik) jeste putnik, jedino to nije slep, ved samo nije platio putnu kartu, zbog ega se krije od brodskog osoblja ili osoblja nekog drugog prevoznog sredstva. Znaenje poluidioma falscher Alarm, m. (lana uzbuna) takoe se donekle moe naslutiti na osnovu znaenja prideva falsch (pogrean) i imenice Alarm, m. (alarm, znak za uzbunu; uzbuna). Ipak, znaenje ove imenike sintagme nije samo prost zbir znaenja rei u njenom sastavu, jer ona ne oznaava samo uzbunu ili znak za uzbunu, ved i svaki strah ili zebnju za koje se na kraju, sredom, pokae da su neosnovani. Kao primer poluidioma mogli bi se navesti i slededi frazeologizmi:
am Ende des Tages (kada se sve sabere i oduzme), der schnelle Euro, m. (lako i brzo zaraen novac), hinter verschlossenen Tren (iza zatvorenih vrata) itd.
Kolokacije su vrste i ustaljene neidiomatizovane grupe rei. One su, dakle, stabilne konstrukcije ije znaenje u potpunosti proizilazi iz znaenja njihovih sastavnih delova30. Pored toga, kolokacije su se vremenom nametnule kao tipina, uobiajna sredstva za to da se u odgovarajudem jeziku izrazi odreeni sadraj. One su neretko i jedini prihvadeni nain za izraavanje datog sadraja, iako jeziki sistem zapravo nudi i mnoge druge mogudnosti. Ni obini govornici, a ni jeziki strunjaci ne mogu pritom predvideti koja de se tano mogudnost nametnuti kao kolokacija, tj. kao prihvadeno reenje (jedino ili jedno od nekoliko). Zbog toga se kae da su kolokacije prozirne (nem. durchsichtig), ali nepredvidljive (nem. unvorhersehbar) konstrukcije. Tako se, primera radi, za odravanje higijene zuba u srpskom jeziku koristi iskljuivo kolokacija 'prati zube', iako nita manje logine ne bi bile ni sintagme *etkati zube, *ribati zube, *trljati zube i *istiti zube, a verovatno bi se mogla nadi i jo koja mogudnost. Uprkos tome to bi bile podjednako prihvatljive u gramatikom, semantikom i stilskom pogledu, ove se druge mogudnosti jednostavno ne koriste, i nijedan ih kompetentni govornik srpskog jezika nikada ne bi upotrebio, osim
30
Kao to je sluaj i kod drugih tipova frazeologizama, pored odreenja za koje smo se opredelili u ovoj knjizi, lingvistika i germanistika literatura nudi raznovrsna shvatanja i definicije kolokacija. Istaknuti prouavalac leksikog sistema nemakog jezika, Hans Jirgen Heringer zato je svojevremeno i prokomentarisao da mu se nimalo ne bi svidelo kad bi ga neko primorao da precizno definie kolokacije: Was genau Kollokationen sind, mchte ich nicht definieren mssen. (Heringer, 1999).
69
70
moda u ali. Od etiri alternative koje smo naveli upotrebljava se iskljuivo sintagma 'istiti zube', ali u drugaijem znaenju nego kolokacija 'prati zube', jer podrazumeva koridenje konca, a ne etkice. Uporedimo li srpski i nemaki jezik, videdemo da je nemaki ekvivalent kolokacije 'prati zube' takoe kolokacija, ali da ne glasi *Zhne waschen (waschen 'prati'), ved Zhne putzen (putzen 'istiti'). I u nemakom bi se jeziku, ba kao i u srpskom, lako dalo nadi jo nekoliko mogudnosti da se izrazi isti sadraj, npr. *Zhne brsten (brsten 'etkati'), *Zhne waschen ili *Zhne splen (splen 'ispirati', 'prati'). Bez obzira na to to bi teorijski bile sasvim prihvatljive, nijedna se od ovih alternativa ne upotrebljava, tako da bi ih svaki kompetentni govornik doiveo kao krajnje neobine i neprihvatljive, pa ak i komine.
Uzete skupa, osnovne karakteristike kolokacija, prozirnost i nepredvidljivost, ovu grupu frazeologizama ine osobito velikim izazovom za sve govornike koji odreeni jezik usvajaju kao strani. Kao to smo videli na primeru 'prati zube' - Zhne putzen, kolokacije su jeziki specifine, ba kao i svi ostali frazeologizmi. Drugim reima, one se razlikuju od jezika do jezika. Ima naravno i poklapanja, poput podudarnosti izmeu nemake kolokacije Vortgrag/Vorlesung halten (Vortrag, m. / Vorlesung, f. 'predavanje', halten 'drati'), i njenog srpskog ekvivalenta, kolokacije 'drati predavanje'. Naalost, takve se podudarnosti ne mogu predvideti, pa nisu od osobito velike pomodi govornicima ograniene kompetencije. Zahvaljujudi tome to je njihovo doslovno znaenje ujedno i njihovo stvarno znaenje, kolokacije govornicima ograniene kompetencije ne stvaraju tekode pri razumevanju, ali zato izazivaju tim vede probleme pri jezikoj produkciji (govor/pisanje). Usled prozirnosti njih je, naime, izuzetno teko prepoznati, tj. razlikovati od obinih sintagmi. Govornici ograniene kompetencije nemaju dovoljno znanja i iskustava koja bi im ukazala na pravu prirodu kolokacije. Oni jednostavno ne mogu da uoe to da je odreena formulacija u datom jeziku vrst spoj, a ujedno i jedini prihvatljiv nain da se izrazi odreeni sadraj. Zbog toga govornici ograniene kompetencije nisu ni svesni toga da kolokacije treba da usvoje kao celinu, onako kako bi usvajali i idiome ili poslovice. Posledino, govornici ograniene kompetencije pri jezikoj produkciji sklapaju sintagme koje nisu gramatiki ili semantiki pogrene, ali svejedno nisu adekvatne, jer nisu zaivele u jeziku i ne koriste se. Takva su reenja problematina zato to nisu u duhu jezika, pa kompetentnim govornicima zvue izuzetno neobino, zauujude, a ponekad i smeno i/ili nerazumljivo. Da bismo naslutili kakve sve greke mogu proizadi iz nepoznavanja kolokacija dovoljno je da pomislimo na to kakve bi reakcije izazvao govornik koji bi, misledi na snimanje podataka na CD, bez ikakve elje da bude orginalan i/ili duhovit u standardnom srpskom jeziku upotrebio formulaciju 'spaliti CD' ili 'sagoreti CD', po ugledu na englski i nemaki (engl. to burn a CD/DVD, nem. eine CD/DVD brennen). 70
71
Slinan bi utisak svakako izazvao i govornik koji bi umesto kolokacije den Fernseher einschalten (ukljuiti televizor) upotrebio sintagmu *den Fernseher anznden, oslanjajudi se na srpsku kolokaciju 'upaliti televizor'. Nema ni potrebe za tim da naglaavamo da bi isto tako bilo i sa govornikom koji bi, ugledajudi se na englesku formulaciju to take a photo of someone, na nemakom skovao sintagmu *ein Foto von jemandem nehmen (umesto ein Foto von jemandem machen), a na srpskom sintagmu *uzeti fotografiju od nekoga, umesto 'fotografisati/slikati nekoga'. Pored ovih, ima i niz drugih primera, koji moda nisu svi listom toliko upeatljivi, ali su svakako podjednako neprihvatljivi.
U ovome se kolokacije razlikuju od ostalih frazeologizama, koji ili stvaraju potekode ved pri razumevanju, ili barem lako upadaju u oi specifinom strukturom, kao npr. ematske konstrukcije ili geminatni frazeologizmi, o kojima de kasnije biti rei. S druge strane, takve se konstrukcije upravo zahvaljujudi tim potekodama i/ili toj specifinoj strukturi barem lako prepoznaju kao frazeologizmi, tako da su govornici ograniene kompetencije svesni toga da na njih moraju da obrate posebnu panju. Kada se govornik ograniene kompetencije prvi put sretne, primera radi, s geminatnim frazeologizmom durch Dick und Dnn (kroz sito i reeto) on moda nede shvatiti to ta dati frazeologizam tano znai, ali de mu svakakako biti jasno, pa makar nesvesno i intuitivno, da je taj izraz unekoliko atipian, da se ne moe shvatiti bukvalno (*kroz gusto i tanko), i da zato valja pribaviti dodatne informacije o njemu. Slino bi bilo i s geminativnim frazeologizmima Hinz und Kunz (kuso i repato) i mit Pauken und Trompeten (s velikom pompom, uz veliku pompu), s komunikativnim frazeologizmom mach die Ohren steif! (samo hrabro!, bukvano *ukruti ui!) ili s ustaljenom frazom eine goldene Kehle haben (imati zlatan glas, bukvalno *imati zlatno grlo). S obzirom na to da su kolokacije brojne i este u jeziku, tj. da vedina tekstova, i usmenih i pisanih, takoredi vrvi od njih, nedovoljno poznavanje kolokacija govornike ograniene kompetencije praktino liava mogudnosti za to da produkuju tekst prihvatljivog kvaliteta. ak i ako bi im polo za rukom da sastave tekst u kome nema niti jedne jedine gramatike ili pravopisne greke, on i dalje ne bi bio u duhu jezika, pa bi ak i itaoci koji se ne bave jezikom i nisu strunjaci za jezika pitanja vrlo brzo i lako prepoznali to da s tim tekstom neto nije kako valja, da nije optimalan. Zbog toga bi kolokacijama u nastavi stranih jezika trebalo pokloniti izuzetnu panju, a svakako znatno vedu nego to im se do sada obino poklanjala. Uenicima bi veoma koristilo to da usvoje to vedi broj kolokacija, a pre svega bi ih trebalo senzibilizovati za ovaj tip frazeologizama, zato da bi bili svesni problema, a i zato da bi i samostalno mogli da unapreuju svoju kolokacijsku kompetenciju (nem. Kollokationskompetenz, f.). U tom im cilju svakako valja ukazati na postojanje renika koji su
71
72
specijalizovani upravo za informacije o kolokacijama i probabemama31, takozvanih kombinatornih ili kolokacijskih renika (nem. Kollokationswrterbuch, n.). Oni su od neprocenjivog znaaja za sve koji ele dobro da ovladaju stranim jezikom i da se osposobe za jeziku produkciju u skladu sa svim jezikim normama. Uz pomod kolokacijskog renika uenici i drugi govornici ograniene kompetencije mogu, primera radi, doznati to da imenica Verletzung, f. (povreda) ulazi u sastav probabema poput schwere Verletzungen (teke povrede), innere Verletzungen (unutranje provrede), leichte Verletzungen (lake povrede), kao i to da gradi kolokacije kao to su seinen Verletzungen erliegen (podledi povredama) ili Verletzungen erleiden/davontragen (zadobiti povrede). Iz takvih renika takoe doznajemo to da imenica Empfang, m. u znaenju 'sveani prijem' gradi kolokaciju einen Empfang geben (organizovati prijem), a u znaenju 'prijem signala' kolokaciju auf Empfang sein (imati prijem). Tu demo doznati i da se za imenicu Druck, m. u znaenju 'pritisak', izmeu ostalih, vezuju probabeme groer/starker/hoher Druck (veliki/snaan/visok pritisak) i den Druck messen/kontrolieren (meriti/kontrolisati pritisak), a da ulazi u sastav kolokacija jemandes Druck nachgeben (podledi pritisku), unter Druck stehen (biti pod pritiskom) itd. Prvi specijalizovani renik kolokacija u nemakom jeziku objavljen je 2011. godine. Bio je to Wrterbuch der Kollokationen im Deutschen U. Kvasthofa (Quasthoff, 2011). Slian mu je, meutim, neto stariji renik Duden: Stilwrterbuch (Duden, 2010), koji je doiveo ved itav niz izdanja. Uz kolokacije ovaj potonji renik nudi i neke druge tipove frazeologizama, pa i probabeme i primere. Pored njih, izvesne podatke o kolokacijama, a ponekad ak i prilino detaljne informacije o njima, danas takoe nude i mnogi tampani opti i ueniki renici nemakog jezika, a naroito pojedini online elektronski renici, kao Digitales Wrterbuch der deutschen Gegenwartssprache (DWDS) ili Duden online. Evo nekoliko primera iz kolokacijskog renika U. Kvasthofa, kao i iz nekih drugih renika koji korisnicima ukazuju i na kolokacije u koje ulaze odrednice.
31
Probabeme su tipine kombinacije leksema, koje se koriste veoma esto, znatno ee od drugih kombinacija koje dati jezik takoe dozvoljava. Za razliku od kolokacija, probabeme nisu frazeologizmi, ve samo izuzetno frekventne sintagme. One se od kolokacija, naime, razlikuju po tome to nisu iskljuiva sredstva za iskazivanje odreenog sadraja, pa govornici mogu koristiti i drugaije formulacije, a da se ipak ne ogree o jeziku normu (isp. Herbst & Klotz, 2003).
72
73
Ilustracija 1: Primer iz renika 1 (Quasthoff, 2011)
Ilustracija 2: Primer iz renika 2 (Quasthoff, 2011)
Ilustracija 3: Primer iz renika 3 (Duden, 2010)
Ilustracija 4: Primer iz renika 4 (Duden, 2010)
Ilustracija 5: Primer iz renika 5 (DWDS)
Ilustracija 6: Primer iz renika 6 (DWDS)
73
74
Ilustracija 7: Primer iz renika 7 (Duden online)
Prema U. Kvasthofu, autoru renika Wrterbuch der Kollokationen im Deutschen (Quasthoff, 2011), kolokacije mogu biti razliitog oblika, i to: 1. imenika sintagma s pridevskim atributom (pridev + imenica), npr. geistiges Eigentum 'intelektualna svojina', anfallende Kosten 'trokovi koji nastanu', 'nastali trokovi', einmalige Abfindung 'jednokratna otpremnina', rckstndige Abgaben 'zaostale dabine', dienstleistende Ttigkeiten 'uslune delatnosti', der diensthabende Arzt 'deurni lekar', ein ausgiebiges Frhstck 'obilan doruak', unterschwellige ngste 'skriveni/podsvesni strahovi', eine ausgesprochene Abneigung 'izrazita antipatija', eine auffallende Erscheinung 'upadljiva pojava'; 2. glagolska sintagma s imenicom u funkciji subjekta (glagol + imenica), npr. eine Abfindung steht (jemandem) zu '(neko) ima pravo na otpremninu/namirenje', der Abflug verzgert sich 'let kasni' itd.; 3. glagolska sintagma s imenicom u funkciji objekta u dativu ili akuzativu (glagol + imenica), npr. dem Dienst fernbleiben 'izostati s posla', ein Gelbde ablegen 'zakleti se', 'poloiti zakletvu', ein Gelbde brechen 'prekiti zakletvu', einen Einwand gelten lassen 'uvaiti
74
75
prigovor', den Ausnahmezustand verhngen 'proglasiti vanredno stanje', ein Gesetz verabschieden 'doneti zakon', einen Vertrag abschlieen 'sklopiti ugovor'; 4. glagolska sintagma s predlokom konstrukcijom (glagol + predlog + imenica), npr. jemanden nach dem Weg fragen 'pitati nekoga kako se stie nekuda', das Gesprch auf etwas bringen 'okrenuti razgovor na neku temu', jemanden in ein Gesprch verwickeln 'uvudi nekoga u razgovor'; 5. glagolska sintagma s pridevom32 ili prilogom u funkciji priloke odredbe (glagol + prilog/pridev), npr. anderwertig nutzen 'koristiti drugaije', 'koristiti u druge svrhe', ausgelassen feiern 'neumereno/razuzdano se veseliti', 'neumereno/razuzdano slaviti', ausgiebig frhstcken 'obilno dorukovati'; 6. pridevska sintagma s pridevom kao atributom (pridev/particip + pridev), npr. hundertprozentig sicher 'stopostotno siguran', ausdrcklich verboten 'izriito zabranjen', voll betankt 'pun do vrha (rezervoar)' itd.
Kao to navedeni primeri pokazuju, ekvivalentne kolokacije na srpskom jeziku mogu biti veoma sline nemakim kolokacijama, ali se ipak veoma esto makar donekle, ili ak osetno od njih razlikuju. Govornici srpskog jezika koji nemaki usvajaju kao drugi jezik moraju zbog toga svakako na njih obratiti posebnu panju i moraju se potruditi da ih usvoje, inae de njihova jezika produkcija na nemakom neizbeno ostati manjkava, tj. neusaglaena s normom tog jezika.
Ustaljene fraze su stabilne, poluidiomatizovane ili idiomatizovane glagolske sintagme koje se, meutim, moraju dopuniti da bi se formulisala gramatina renica. Kao to de i sam italac lako uoiti na osnovu primera koje demo navesti nekoliko redova nie, one se moraju dopuniti da bi se oblikovao misaono zaokrueni iskaz ili zaokruen govorni in33. To je i osnovna formalna razlika izmeu ustaljenih fraza i poslovica, koje imaju oblik gramatine reenice, zaokruene su misli, i nije ih neophodno dopunjavati da bi posluile kao govoran in:
die Flinte ins Korn werfen (didi ruke od svega), einen Pik auf jemanden haben (imati pik na nekoga), etwas an den Tag bringen (izneti neto na videlo, obelodaniti), im grnen Bereich sein (biti u redu), in eine Sackgasse geraten (nadi se u slepoj ulici, upasti u slepu ulicu), jemandem den Rest geben (dotudi nekoga),
32
U skladu s miljenjem koje je srazmerno raireno u germanistici, prilozima smatramo samo nepromenljive rei, tj. samo one lekseme koje nikada, ni u jednoj funkciji nemaju fleksiju, a preteno oznaavaju okolnosti pod kojima se odvija glagolska radnja (Srdi, 2008). 33 Govorni inovi su osnovne jedinice jezike komunikacije (isp. Kosti, 2002).
75
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku jemandem einen Floh ins Ohr setzen (ubaciti nekome buvu), jemanden auf die Folter spannen (drati nekoga u neizvesnosti, muiti nekoga neizvesnodu), jemandes Thron wackelt (nekome se trese stolica/fotelja), keinen Stein auf dem anderen lassen (ne ostaviti ni kamen na kemenu, razruiti do temelja), unter eine Sache einen Schlussstrich ziehen (podvudi crtu) itd.
76
Poslovice su frazeologizmi u obliku reenice koji prenose neku moralnu ili drugu pouku. One imaju oblik gramatine reenice, misaono su zaokruene i ne moraju se dopunjavati da bi preuzele na sebe ulogu govornog ina (isp. Ivanovid, 2005):
Aus den Augen, aus dem Sinn. (Daleko od oiju, daleko od srca), Der Weg zur Hlle ist mit guten Vorstzen gepolstert. (Put do pakla poploan je najlepim namerama.), Die Welt ist ein Dorf. (Svet je mali.) Die Zeit heilt alle Wunden. (Vreme lei sve rane.), Ein Unglck kommt selten alleine. (Nesreda nikad ne dolazi sama.), Morgenstund hat Gold im Mund. (Ko rano rani, dve srede grabi.), Stilles Wasser ist tief. (Tiha voda breg roni.). Vorsicht ist die Mutter der Weiheit. (Oprez je majka mudrosti.) Wer anderen eine Grube grbt, fllt selbst hinein. (Ko drugome jamu kopa, sam u nju upadne.), Wer zuletzt lacht, lacht am besten. (Ko se zadnji smeje, najslae se smeje.), Zeit ist Geld. (Vreme je novac.) itd.
Iako de pri pomenu frazeologizma mnogima prvo pasti na pamet upravo poslovice, sa stnovita usvajanja i nastave stranog jezika, pa i sa stanovita prevoenja i drugih filolokih zadataka, njihov znaaj danas vie nije osobito veliki. (to, naravno, ne znai da nisu bitne.) U ruralnoj, usmenoj kulturi poslovice su, u nedostatku drugih mogudnosti, bile znaajno sredstvo za prenoenje moralnih pouka i drugih (sa)znanja, ali u pisanoj i urbanoj kulturi, koja raspolae znatno bogatijim mogudnostima za prenoenje moralnih vrednosti i znanja uopte, njihov se znaaj osetno smanjio (isp. Ivanovid, 2005). U dananje vreme nisu frekventne, ne koriste se esto, bilo da ih posmatramo pojedinano, bilo da ih posmatramo kao grupu. Osim relativno malog broja poslovica koje su ouvale vitalnost, ovi frazeologizmi prelaze u pasivan leksiki fond savremenih govornika, ili ak polako padaju u zaborav.
Opta mesta su frazeologizmi u obliku reenice i autonimni iskazi, ba kao i poslovice. Za razliku od poslovica, ovi frazeologizmi, meutim, ne formuliu (uslovno reeno) nove misli i zakljuke, ved samo potvruju neto to je ved i samo po sebi jasno:
Aus Kindern werden Leute. (Deca rastu.), Geschehen ist geschehen. (ta je bilo, bilo je.),
76
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Versprochen ist versprochen. (Obedanje je obedanje.), Was muss sein, muss sein. (to mora, mora.; Bide to mora biti.) Wo er recht hat, hat er recht. (Sasvim je u pravu.; to jeste, jeste.) itd.
77
Strukturalni frazeologizmi su frazeologizmi koji uspostavljaju gramatike odnose, tj. imaju slinu funkciju kao predlozi ili veznici:
in Bezug auf (u vezi sa, to se tie), im Falle dass (u sluaju da, ako, ukoliko) itd.
Komunikacijski frazeologizmi strukturiraju i usmeravaju komunikaciju. Vedina ih se i ubraja u tzv. signale za strukturiranje teksta (nem. Textbegrenzungssignal, n.). Oni obeleavaju poetak i kraj pisane ili usmene komunikacije ili pojedinanih celina u okviru sloenije komunikativne celine. To su formule za pozdravljanje i opratanje, signali kojima sagovornicima naznaujemo to da smo zainteresovani za neto drui razgovor, da se slaemo ili da se ne slaemo s govornikom, da elimo da preuzmemo re ili da je predamo sagovorniku, da bismo voleli da razgovor privedemo kraju itd. Iako nisu ni izbliza tako ivopisni kao poslovice, geminativni frazeologizmi i pojedine druge grupe frazeologizama, znaaj komunikativnih frazeologizama izuzetno je veliki. Govornik mora vladati ovim izrazima da bi uopte imao anse da uspeno vodi bilo kakvu, pa ak i najprostiju komunikaciju na odgovarajudem jeziku:
Auf Wiederhren! (Dovienja.; u telefonskoj komunikaciji), Auf Wiedersehen! (Dovienja.) Bis zum nchsten Mal. (Vidimo se. / ujemo se.), Guten Morgen/Tag! (Dobro jutro / dobar dan!), Was macht die Kunst? (ta ima?, ta se radi?), Wie gehts? (Kako si?, Kako je?), Wir sehen uns. (Vidimo se.), Wir telefonieren. (ujemo se) itd.
Kao to i sam njihov naziv kae, ematske frazeoloke konstrukcije izrazi su oblikovani po odrenoj emi, po odreenom modelu. Svi ematski frazeologizmi koji su nastali po istom modelu imaju istu strukturu:
Jahr fr Jahr (godinu za godinom), Schritt fr Schritt (korak po korak), Tag fr Tag (dan za danom, iz dana u dan), Wort fr Wort (re po re) itd.;
von Jahr zu Jahr (iz godine u godinu), von Tag zu Tag (iz dana u dan),
77
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku von Tr zu Tr (od vrata do vrata), von Zeit zu Zeit (s vremena na vreme) itd.
78
Geminatni frazeologizmi su izrazi koji se sastoje od dve rei koje pripadaju istoj vrsti rei, povezane veznikom ili predlogom (isp. Burger, 2003). Mnogi se geminativni frazeologizmi zasnivaju na aliteraciji (nem. Stabrheim, m.), premda ima i drugaijih tipova:
Arm in Arm (ruku pod ruku), Art und Weise (nain), aus Gnade und Barmherzigkeit (iz saaljenja), bei Nacht und Nebel (u tajnosti), Hab und Gut (imovina), in Bausch und Bogen (uture, bez razlike), mit Ach und Krach (uz veliku halabuku), mit Kind und Kegel (sa celom porodicom), mit Mann und Maus (svi do jednog; do kraja, potpuno; bez ostatka), mit Wort und Tat (reju i delom), Rang und Namen (ugled) itd.
Komparativni frazeologizmi su ustaljena poreenja koja intenziviraju znaenje nekog prideva ili glagola:
arm wie eine Kirchenmaus (go kao crkveni mi), dastehen wie ein begossener Pudel (stajati kao pokisao), dumm wie Bohnenstroh sein (biti glup kao duskija), ein Gesicht wie drei (acht/vierzehn) Tage Regenwetter machen (gledati kiselo), Nerven wie Drahtseile haben (imati ivce kao konopce, imati eline ivce), wie eine Bombe einschlagen (odjeknuti kao bomba) itd.
Opisujudi konvencionalne oblike neverbalne komunikacije ili vidove neverbalnog ponaanja, kinegrami oznaavaju osedanja koja se ispoljavaju na taj nain ili ciljeve takvih postupaka. Kinegram die Achseln zucken (slegnuti ramenim) znai 'biti rezigniran', jemandem auf die Schulter klopfen (potapati nekog po ramenu) znai 'estitati nekome', a sich jemandem in den Weg stellen (prepreiti nekome put, ispreiti se nekome na putu) znai 'ometati nekoga da ostvari cilj'. Navedemo jo nekoliko primera:
die Waffen strecken (poloiti oruje), jemandem den Vortritt lassen (ustupiti nekom prvenstvo), jemandem in die Arme fallen (pasti nekome u zagrljaj), jemanden gegen die Wand drcken (saterati nekog uza zid), sich die Nase rpfen (mritit se, kriviti lice od gaenja), vor jemandem auf die Knie fallen (pasti pred nekim na kolena) itd.
78
79
Krilatice su opte poznati citati iz knjievnih dela, filmova, s televizije, iz reklame itd., poput narednih citata iz ekspirovog Hamleta:
To be, or not to be, that is the question. nem. Sein oder Nichtsein, das ist hier die Frage. srb. Biti ili ne biti, pitanje je sad. Something is rotten in the state of Denmark. nem. Etwas ist faul im Staate Dnemark. srb. Neto je trulo u druavi Danskoj.
Ukoliko eli da upozna novije krilatice, koje danas uglavnom potiu iz medija, govornik mora da prati medijsku scenu u odgovarajudoj sredini, tj. da srazmerno redovno prati zabavne emisije, serije, reklame, humoristike emisije, politike govore, intervjue itd., da ita novine i asopise, da gleda filmove, a pre svega filmske hitove itd. Samo de mali broj modernih krilatica biti uvrten u renike. Krilatice koje su preuzete iz reklama, filmova, serija itd., a nisu stekle slavu van granica jedne zemlje ili jezike zajednice, nimalo nije lako prevesti, ak i kada prevodilac nema nikakvih potekoda s tim da ih prepozna kao krilatice, a ni s tim da odredi odakle su preuzete i koje je njihovo znaenje. Tako je i sa naredne dve krilatice iz nemakih televiziskih reklama s poetka prve decenije 21. veka:
Drei, zwei, eins... meins! (slogan iz reklame za E-bay), Nicht immer, aber immer fter. (slogan iz reklame za pivo),
ili, pak, s krilaticom ein bisschen Spa muss sein ( ponekad treba i da se zabavimo, doslovno 'malo zabave je neophodno') iz starog lagera pevaa Roberta Blanka, ili und das ist auch gut so (i to je potpuno u redu) iz veoma poznatog govora nemakog politiara Klausa Voverajta (Klaus Wowereit), dugogodinjeg gradonaelnika Berlin, odranog 2001. godine. U Nemakoj je takoe slavna i krilatica, po formi slina poslovici, koja se pripisuje bivem predseniku SSSR-a Mihaelu Gorbaovu Wer zu spt kommt, den bestraft das Leben.34 Gorbaovljeva izjava je zapravo glasila neto drugaije, nije bila toliko komprimirana i nije podsedala na izreku: Ich glaube, Gefahren warten nur auf jene, die nicht auf das Leben reagieren. Und wer die vom Leben ausgehenden Impulse - die von der Gesellschaft ausgehenden Impulse aufgreift und dementsprechend seine Politik gestaltet, der drfte keine Schwierigkeiten haben, das ist eine normale Erscheinung. Zapamdena je, meutim, u upeatljivom obliku koji joj je dala novinarka FAZ-a, da bi bila pogodnija kao naslov lanka (http://de.wikiquote.org/wiki/Michail_Gorbatschow).
34
One koji prekasno reaguju kaznie sam ivot.
79
80
Autofrazeologizmi se sredu iskljuivo u knjievnim i dramskim delima, u filmovima i televizijskim serijama. To su izrazi koje autor ciljano ponavlja u tekstu, predstavi, filmu ili seriji, tako da unutar datog dela stiu obeleja frazeologizma, pre svega stabilnost. Primer autofrazeologizma bile bi uzreice, tzv. catch phrases, likova u filmovima i serijama. To su izrazi koje odreeni lik esto koristi i po kojima je prepoznatljiv (npr. my name is Bond, James Bond iz filmova o Demsu Bondu).
Onimiki frazeologizmi su stabilne grupe rei koje se koriste kao imena institucija, geografskih pojmova i dr.:
das Adriatische Meer (Jadransko more), das Kaspische Meer (Kaspijsko more / Kaspijsko jezero), das Rote Kreuz (Crveni krst), das Weie Haus (Bela kuda), der Ferne Osten (Daleki istok), der Nahe Osten (Bliski istok) itd.
Terminoloki frazeologizmi su stabilne grupe rei koje imaju funkciju termina. Za filologe i budude filologe svakako su osobito znaajni terminoloki frazeologizmi koji pripadaju terminolokom aparatu nauke o jeziku i nauke o knjievnosti, a jezikim strunjacima koji se opredele za prevoenje strunih tekstova, svakako, i terminologija odgovarajudih struka. Ovde demo navesti nekoliko primera terminolokih frazeologizama iz pravne, ekonomske, religijske i vojne terminologije:
Terminoloki frazeologizmi iz oblasti prava:

amtliche Eigenschaft, f. (slubeno svojstvo), auergerichtliche Einigung, f. (vansudski sporazum), behrdliche Verfgung, f. (odluka nadlenog organa), einstweilige Verfgung, f. (privremeni nalog), geistiges Eigentum, n. (intelektualna svojina), Gerichtsstand, m. der begangenen Tat (nadlenost suda prema mestu izvrenja krivinog dela), gtliche Einigung, f. (sporazum postignut mirnim putem), nichtstreitige Gerichtsbarkeit, f. (vanparnino sudstvo), ordnungsgem bevollmchtigt (uredno opunomoden, opunomoden po propisu) itd.;
Terminoloki frazeologizmi iz oblasti ekonomije:

abziehbare Steuer, f. (porez s pravom na odbitak), auslndischer Steuerpflichtiger, m. (poreski obveznik nerezident), autonome ergnzende Steuer, f. (autonomni novoutvreni porez), Flligkeit, f. der Steuer (dospelost poreza), Land, n. der Erstattung (zemlja u kojoj se vri povradaj),
80
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku steuerbarer Umsatz, m. (oporeziv promet), steuerpflichtiger Abnehmer, m. (kupac poreski obveznik) itd.
81
Terminoloki frazeologizmi iz oblasti religije:

die groe Fastenzeit (uskrnji post), die Heilige Dreieinigkeit (Sveta trojca), die Weisen aus dem Morgenland (mudraci s Istoka), Hochfest, n. des lichten Dienstags (praznik svetlog utorka), Ritus, m. der Wasserweihe (in vodoosvedenja), strenger Fasttag, m. (strogi post), Zelt, n. der Offenbarung (ator od sastanka), Zelt, n. des Zeugnisses (ator svedoanstva) itd.
Terminoloki frazeologizmi iz vojne terminologije:

atomare Unterwasserdetonation, f. (podvodna nueklarna eksplozija), erhhte Gefechtsbereitschaft, f. (povedana borbena gotovost), langer Feuersto, m. (dug rafal), leichte Bewaffnung, f. (lako naoruanje), nachhaltiger Kampfstoff, m. (dugotrajni bojni otrov) itd.
Kliei su grupe rei koje se isuvie esto koriste, tako da ih govornici neto razvijenijeg osedaja za jezik doivljavaju kao isprazne i izlizane, kao otrcane fraze. Klie je, primera radi, kada na nemakom jeziku godinji odmor nazovemo die schnste Zeit des Jahres (najlepi period godine) ili kad dom nazovemo die eigenen vier Wnde (sopstvena etiri zida).
3.4.
Tvorenice i netvorenice
Lekseme koje se sastoje od jedne jedine slobodne morfeme, poput leksema Glas, n. (staklo; naoare; tegla), roh (sirov) ili drei (tri), nazivaju se monomorfematskim konstrukcijama (nem. monomorphemische Konstruktion, f., monomorphematisches Wort, n.). Gledano iz malo drugaije perspektive, naime sa stanovita tvorbe rei, one se nazivaju netvorenicama (nem. Simplex, n.), usled toga to se, barem u savremenom jeziku, ali esto ni u ranijim periodima jezikog razvoja, na njima ne vide tragovi tvorbe rei. To znai da se one (danas) ne mogu razloiti na morfeme, na manje znaenjske elemente od kojih su graene. Lekseme koje se sastoje od vie morfema nazivaju se polimorfematskim konstrukcijama (nem. polymorphematische Konstruktion, f., polymorphematisches Wort, n.), a iz perspektive tvorbe rei tvorenicama (nem. Wortbildungskonstruktion, f.). Na njima se jasno vide tragovi tvorbe rei,
81
82
odnosno jasno se prepoznaju elementi od kojih su graene, ili pak nain na koji su nastale od nekih drugih elemenata. Tako je i kod narednih primera:
AKW, n. (atomska centrala) Atomkraftwerk, n. (atomska centrala), anekdotenhaft (anegdotski) Anekdote, f. (anegdota) + -haft, anerkennen (priznati/priznavati) an + erkennen (prepoznati/prepoznavati), bekmpfen (suzbiti/suzbijati) be- + kmpfen (boriti se), Fachtagung, f. (struni skup) Fach, n. (struka; predmet) + Tagung, f. (skup, sastanak), Gut, n. (imanje, poljsko dobro) gut (dobar), Kripo, f. (kriminalistika policija) Kriminalpolizei, f. (kriminalistika policija), Lahen, n. (smeh, smejanje) lachen (smejati se), Laufbursche, m. (potrko) lauf- (trati) + Bursche, m. (deko, mali), pausenlos (bez pauze, neprekidno) Pause, f. (pauza) + -los.
Kao to navedeni primeri pokazuju, tvorenice vedinom nastaju spajanjem manjih elemenata, odnosno povezivanjem morfema i/ili drugih leksema, pa ak i grupa rei. To, meutim, nije jedina mogudnost. Nove se rei grade i skradivanjem rei ili vielanih naziva, i upravo se na tom principu zasniva tvorba skradenica, kao i tzv. retrogradna derivacija. Osim toga, lekseme se u nemakom jeziku mogu i bez formalnih promena prebacivati, prenositi u novu vrstu rei, kao u primerima lachen (smejati se) Lachen, n. (smeh) i gut (dobar, -a, -o) Gut, n. (poljsko dobro, imanje; dobro). Tvorba rei koji se zasniva na tom principu naziva se konverzijom.
Lekseme
Tvorenice (monomorfematske lekseme)
Netvorenice (polimorfematske lekseme)
Grafikon 7: Tvorenice i netvorenice
82
83
3.4.1. Tvrobeni modeli

Za bogadenje jezika staraju se sami govornici, pozajmljujudi rei iz stranih jezika ili gradedi nove rei. U graenje rei ponekad se ulae mnogo vremena, energije i vetine. Tako je kada strunjaci za marketing smiljaju najbolji naziv za neki novi proizvod, kada naunici tragaju za pogodnim terminom kojim de oznaiti novootkriveni fenomen ili kada se strunjaci za jezik trude da pronau adekvatan domadi ekvivalent neke strane rei. Nauni i struni termini, nazivi proizvoda i druge rei od marketinkog znaaja, pa i pojedine kreacije knjievnika i drugih ljudi od pera zaista su po pravilu rezultat briljivog promiljanja. Za razliku od toga, ulaganja u rei koje pripadaju optem leksikom fondu uglavnom su neuporediov manja. Njih grade obini govornici datog jezika, bez posebnih znanja ili iskustava koja bi im olakala posao, relativno spontano, a da esto nisu ni svesni sopstvenog dostignuda. Meutim, bez obzira na to da li novu re grade strunjaci ili laici, da li u to ulau mnogo ili malo truda, da li se radi o svesnom naporu ili jednostavno o govornikovom pokuaju da to bre i uspenije rei problem pred kojim se naao, taj se zadatak obavlja prema ved postojedim emama. Nove se rei, naime, uvek grade na osnovu takozvanih tvorbenih modela (nem. Wortbildungsmodell, n.). Tvorbeni su modeli opte smernice, opte eme koje su se vremenom nametnule kao najbolje, najefikasnije metode za tvorbu rei u odreenom jeziku ili u odreenoj porodici jezika. U savremenom nemakom jeziku, ba kao i u savremenom srpskom, postoje slededi tvorbeni modeli: 1. slaganje (nem. Komposition, f., Zusammensetzung, f.), 2. izvoenje (nem. Derivation, f., Ableitung, f.), 3. prefiksalna tvorba (nem. Prfixableitung, f., Prfigierung, f.), 4. tvorbeno skradivanje (nem. Kurzwortbildung, f.) i 5. konverzija (nem. Konversion, f.).
Slaganje je tvorbeni model koji se zasniva na kombinovanju, spajanju elemenata koji su i sami samostalni. Ti elementi mogu biti slobodne morfeme, lekseme ili grupe rei:
Adressbuch, n. (imenik, adresar) Adresse, f. (adresa) + Buch, n. (knjiga), Eintagsfliege, f. (majska muica; udo za tri dana, prolazna senzacij) ein Tag (jedan dan) + Fliege, f. (muha, muica), Landwirtschaftsministerin, f. (ministarka poljoprivrede) Landwirtschaft, f. (poljoprivreda) + Ministerin, f. (ministarka), leichtverderblich (lako kvarljiv) leicht (lako) + verderblich (kvarljiv) itd.
35
35
Majske muice se jo nazivaju i vodenim cvetovima ili jednodnevkama. Re je o grupi koja obuhvata oko 2000 vrsta insekata. Njihov latinski naziv glasi ephemeropterae.
83
84
Izvoenje se zasniva na povezivanju samostalnih elemenata sa sufiksima. I ovde samostalni elementi mogu biti slobodne morfeme, lekseme ili grupe rei:
Frechheit, f. (drskost) frech (drzak) + -heit, friedlich (miran) Friede(n), m. (mir) + -lich itd.
Kao to i sam naziv prefiksalne tvorbe kae, ovaj se tvorbeni model zasniva na kombinovanju samostalnih elemenata s prefiksima:
aushusten (iskaljati) aus- + husten (kaljati), Unzeit, f. (nevreme, nedoba; lo trenutak, lo momenat) un- + Zeit, f. (vreme), vorladen (pozvati na sud i sl.) vor- + laden (pozvati/pozivati) itd.
I sutinu tvorbenog skradivanja moemo lako odgonetnuti ved na osnovu samog naziva tvorbenog modela. Ovaj se tvorbeni model, naime, zasniva na skradivanju kome se podvrgavaju lekseme ili grupe rei (vielani nazivi):
BMI, n. Bundesministerium des Inneren, n. (Savezno ministarstvo unutranjih poslova), Schiri, m. Schiedsrichter, m. (sportski sudija), Uni, f. Universitt, f. (univerzitet) itd.
Konverzija podrazumeva prebacivanje, prelazak rei i grupa rei iz jedne vrste rei u drugu vrstu rei bez formalnih promena, osim eventualno ortografskih:
Fliegen, n. (letenje) fliegen (leteti), Grn, n. (zelenilo) grn, n. (zelen), Weise, m. (mudrac) weise (mudar) itd.
Tvorbenim morfemima posveden je itav drugi deo ove knjige, koji nosi naslov Proces tvorbe rei. Tamo demo itaoce detaljnije upoznati s sutinskim odlikama svih tvorbenih modela i s podtipovima koje su oni razvili u nemakom jeziku, a navedemo i brojne primere. Za ovu priliku ograniili smo se na osnovne informacije, neophodne za razumevanje narednog poglavlja.
3.4.2. Kombinatorni i konstrukcioni tvorbeni modeli

Svi tvorbeni modeli mogli bi se podeliti na dve grupe. S jedne strane, tu su tvorbeni modeli koji se zasnivaju na kombinaciji postojedih jedinica tvorbe rei, dakle morfema, leksema, pa i grupa rei. U takve tvorbene modele ubrajaju se slaganje, izvoenje i prefiksalna tvorba. Primera radi, imenica Lorbeerkranz, m. (lovorov venac) nastala je kombinacijom lekseme Lorbeer, m. (lovor) i lekseme Kranz, m. (venac). Slino tome, pridev gewaltig (silan; ogroman) nastao je kombinacijom 84
85
lekseme Gewalt, f. (sila; nasilje) i sufiksa ig, a glagol austrinken (ispiti, iskapiti) kombinacijom prefiksa aus- i lekseme trinken (piti/popiti). Za razliku od njih, tvorba skradivanjem podrazumeva skradivanje jedne lekseme ili grupe rei, a konverzija prelazak jedne rei ili grupe rei u novu vrstu rei bez formalnih promena. Kod ova dva tvorbena modela nova se re, dakle, ne gradi kombinovanjem dve jedinice tvorbe rei; ona se konstruie na osnovu jedne postojede rei, lekseme ili grupe rei. Skradenica EZB, f. konstruisana je na osnovu vielanog naziva Europische Zentralbank, f. (Evropska centralna banka), a konverziona tvorenica Verletzte, m./f. (povreena osoba) konstruisana na osnovu participa perfekta glagola verletzen (povrediti), koji glasi verletzt.
Tvorbeni modeli
Kombinacija
Konstrukcija
Slaganje
Izvoenje
Prefiksalna tvorba
Skradivanje
Konverzija
Grafikon 8: Klasifikacija tvorbenih modela
3.4.3. Neposredne konstituente i analiza neposrednih konstituenata

Ukoliko je tvorenica nastala kombinacijom, pojedinosti u vezi s njenim nastankom utvruju se postupkom koji se naziva analiza neposrednih konstituenata (nem. Konstituentenanalyse, f.). Neposrednim se konstituentama (nem. unmittelbare Konstituente, f.) smatraju elementi od kojih je svaka tvorenica neposredno sazdana, na koje se ona na prvom slededem niem nivou moe direktno razloiti36 (Fleischer, 1971). Imenica Unfallversicherung, f. (osiguranje od posledica nesrednog sluaja) nastala je, primera radi, kombinovanjem, povezivanjem imenica Unfall, m. (nesreda, nesredan sluaj) i Versicherung, f. (osiguranje), i to su njene neposredne konstituente. Obe su ove neposredne konstituente i same
36
aus denen jede Konstruktion unmittelbar gebildet ist, in die sie sich auf der nchstniedrigen Ebene direkt zerlegen lt (Fleischer, 1971)
85
86
tvorenice, ali su obe postale pre imenice Unfallversicherung, f. Zahvaljujudi tome one su govornicima nemakog jezika stajale na raspolaganju takoredi kao graevinski materijal za tvorbu novih rei. Ovaj je princip u osnovi isti i kod izvedenica i prefiksalnih tvorenica. Neposredne konstituente izvedenice Unsicherheit, f. (nesigurnost) jesu pridev unsicher (nesiguran) i sufiks heit. I ovde je pridev unsicher ved i sam tvorenica, ali je stariji od imenice Unsicherheit, f., pa je zato i mogao uestvovati u njenom graenju. Kao primer iz oblasti prefiksalne tvorbe moe nam posluiti glagol unterschreiben (potipisati/potpisivati). Njegove su neposredne konstituente, meutim, dve netvorenice, prefiks unter- i glagol schreiben (pisati).
U narednoj tabeli navedemo jo nekoliko tvorenica i njihovih neposrednih konstituenata.
Tvorenica
Prva neposredna konstituenta

gelassen (oputen) bis (do) Schwarz (crn) Bund, m. (savezna drava, federacija) ausnehmen (izuzeti/izuzimati) harter Nacken (vrst vrat) ununterVerfassung, f. (ustav) ent-heit
Druga neposredna konstituenta

her (ovamo) gelb (ut) Finanzminister, m. (ministar finansija) -e -ig begrenzt (ogranien) Sttzen (pruiti/pruati oslonac) Beschwerde, f. (alba) scheiden (odvojiti/odvajati itd.)
Gelassenheit, f. (oputenost) bisher (do sada) schwarz-gelb (crno-ut) Bundsefinanzminister, m. (savezni ministar finansija) Ausnahme, f. (izuzetak) hartnckig (tvrdoglav, uporan, nepopustljiv) unbegrenzt (neogranien) untersttzen (podrati/podravati) Verfassungsbeschwerde, f. (individualna alba ustavnom sudu) Entscheiden (odluiti/odluivati)
Tabela 1: Tvorenice i njihove neposredne konstituente
Tvorenice nastale kombinacijom po pravilu se sastoje od dve neposredne konstituente. Kada nove rei grade kombinacijom govornici, naime, gotovo uvek povezuju dva i samo dva ved postojeda elementa. To ne samo da je neuporedivo jednostavnije i samim tvorcima rei, nego je i drugim govornicima datog jezika tako znatno lake da uspeno protumae znaenje novonastale rei. I obimne tvorenice, koje sadre etiri, pet ili vie morfema (npr. Bundesverfassungsgericht, n. 'Savezni ustavni sud'), kakve u savremenom nemakom jeziku nisu nimalo retke, nastale su 86
87
spajanjem dva elementa kojima je jezik raspolagao od ranije (Bund, m. 'savezna drava', 'federacija' i Verfassungsgericht, n. 'ustavni sud'). Od (samo) dve neposredne konstituente sastoji se ak i groteskna tvorenica Rindfleischetikettierungsberwachungsaufgabenbertragungsgesetz, n. (Zakon o prenosu zadataka nadgledanja obeleavanja goveda i etiketiranja goveeg mesa). Ma kako teko bilo u to poverovati, ova re nije nastala iz humoristikih pobuda, ved kao skradeni (!) naziv jednog zakonskog predloga koji se 1999. godine naao pred poslanicima u parlamentu nemake federalne jedinice Meklenburg Zapadna Pomeranija. Prva neposredna konstituenta date imenice je Rindfleischetikettierungsberwachungsaufgabenbertragung, f., a druga Gesetz, n. Tvorenice sa tri ili vie neposrednih konstituenata nalaze se samo meu brojevima (npr. 348 drei Hundert acht und vierzig), kao i meu pojedinim znaenjskim grupama prideva, kao to su pridevi koji oznaavaju boje (npr. rot-gelb-blau crveno-uto-plavo).
Kod tovrenica koje su konstruisane na osnovu jedne postojede lekseme ili grupe rei, dakle kod skradenica i konverzionih tvorenica, ali i kod pojedinih atipinih izvedenica (tzv. retrogradne i implicitne izvedenice), analiza neposrednih konstituenata nije moguda. Poto se kod njih tvorbeni proces ne moe razjasniti analizom neposrednih konstituenata, umesto toga utvruje se to na osnovu koje su lekseme ili grupe rei konstruisane. Zatim se tvorenica uporeuje s tim polaznim oblikom, da bi se rasvetile sve relevantne pojedinosti u vezi s njenim graenjem. Da bismo utvrdili kako je tano nastala skradenica Kita/KITA f. (obdanite; jasle; predkolsko)37 moramo je, tako, prvo dovesti u vezu sa sloenicom Kindertagessttte, f., od koje je i nastala. Uporeivanjem skradenice i neskradenog oblika zapaamo da je skradenica nastala od poetnih slogova dvaju delova sloenice ('ki' od Kinder, pl. 'deca' i 'ta' od Tagessttte, f. 'dnevni centar', 'ustanova za dnevni boravak'). Na osnovu toga moemo, onda, zakljuiti to da je skradenica Kita, f. nastala takozvanom slogovnom abrevijaturom, spajanjem poetnih slogova sastavnih delova sloenice ili vielanog naziva. Navedemo jo jedan primer. Ukoliko elimo da rasvetlimo nastanak imenice Zgern, n. (oklevanje), na prvi korak mora biti da je dovedemo u vezu s glagolom zgern (oklevati), zato to je na osnovu njega konstruisana. Kada zatim uporedimo ove dve lekseme utvrdidemo da je imenica Zgern, n. nastala konverzijom glagola zgern, tj. konkretno supstantivizacijom infinitiva tog glagola. Time demo ujedno i objasniti graenje ove imenice.
37
U razliitim regionima Nemake skraenica Kita, f., ba kao i neskraeni oblik Kindertagessttte, f. oznaavaju razliiti ustanove za brigu o deci. Negde su to jaslice, negde obdanita, negde samo celodnevna obdanita, a negde ustanove za prdkolsku nastavu. Zbog toga pri tumaenju ili prevoenju teksta treba uzeti u obzir kontekst, ili ak pribaviti i dodatne informacije, da bi se sa sigurnou utvrdilo o kakvoj se tano ustanovi radi.
87
88
3.4.4. Fuga Fuge su elementi koji se dodaju izmeu neposrednih konstituenata tvorenice radi lakeg izgovora. U nemakoj se lingvistici za fuge koristi nekoliko termina: Fugenzeichen, n., Fugenelement, n., Fugenlaut, m., Interfix, n. itd. One se sredu kod sloenica i kod izvedenica. Nemaju znaenje, pa se zato ne ubrajaju u morfeme. Najede fuge u nemakom su: -(e)n-, -(e)s-, -er-, -ens-, e-, -et-, -t-;
Arbeitsrecht, n. (radno pravo), Forschungsvorhaben, n. (istraivaki poduhvat), Kndigungsfrist, f. (otkazni rok), Krisenarbeitslosigkeit, f. (krizna nezaposlenost), meinetwegen (to se mene tie), wesentlich (sutinski) itd.
3.5.
Motivisanost, polumotivisanost i demotivisanost
Znaenje tvorenica moe nedvosmisleno proizilaziti iz znaenja njihovih sastavnih elemenata. U takvim sluajevima svako ko poznaje znaenje elemenata od kojih se sastoji neka tvorenica moe zakljuiti i to ta ona znai, ak i ukoliko se prvi put s njom srede. Za takve se tvorenice kae da su motivisane. Navedemo nekoliko primera:
Autounfall, m. (automobilska nesreda) Auto, n. (automobil) + Unfall, m. (nesreda), hellgrn (svetlo zelen) hell (svetao) + grn (zelen), sich krftigen (osnaiti se, povratiti snagu) Kraft, f. (snaga) + -igen (glagol), Trennwand, f. (pregradni zid) trenn- (deliti) + Wand, f. (zid), bersetzung, f. (prevod) bersetzen (prevoditi) + -ung (apstraktna deverbativna imenica, mogudeg sekundarnog konkretnoz znaenja) itd.
U trenutku kada nastaju tvorenice su uvek potpuno motivisane (nem. vollmotiviert). Ta motivacija moe, dodue, biti metonimijska ili metaforina, kao kod lekseme Kindergarten, m. (obdanite, zabavite), koja ne oznaava vrt ili batu za decu, nego ustanovu za uvanje i vaspitavanje dece predkolskog uzrasta. Slino je i s leksemom Talentschmiede, f. (rasadnik talenata), koja ne oznaava kovanicu (Schmiede, f. 'kovanica'), nego ustanovu koja nadarenoj deci i omladini omogudava to da razviju odreeni talenat i da postignu zapaene rezultate na odgvarajudem polju. Znaenje tvorenice vremenom se, meutim, moe udaljiti od znaenja njenih sastavnih elemenata, tj. od njihovog zbira. Taj proces moe odmadi manje ili vie, pa u skladu s tim govorimo o polumotivisanim (nem. teilmotiviert) i demotivisanim (nem. demotiviert) tvorenicama (Fleischer & 88
89
Barz, 2007). Polumotivisane su, recimo, tvorenice Seehund, m. (tuljan) i Handtuch, n. (pekir), s obzirom na to da tuljani nisu psi, ali ipak jesu morske ivotinje, dok pekiri nisu marame ili platna za ake, ali ipak jesu komadi tkanine koje koristimo i za brisanje ruku. Ne bismo, meutim, mogli redi ni to da se kod ove dve tvorenice izgubila ba svaka veza sa znaenjem sastavnih elemenata, kao kod tvorenica Zeitschrift, f. (asopis), Zeitung, f. (novine), Hochzeit, f. (venanje) ili Maultasche, f. (jelo relativno slino raviolama), koje se smatraju demotivisanima. Znaenje imenice Zeitschrift, f. niko vie ne bi pravilno utvrdio na osnovu znaenja imenice Zeit, f. (vreme) i imenice Schrift, f. (pismo; dopis), ba kao to ni do znaenja imenice Zeitung, f. nikako danas ne bi uspeo da dopre na osnovu znaenja imenice Zeit, f. i poznavanja znaenja sufiksa ung. Lako prepoznatljive veze nema ni izmeu znaenja prideva hoch (visok; uzvien) i imenice Zeit, f., s jedne strane, i znaenja tvorenice Hochzeit, f., s druge strane, a ni izmeu imenica Maul, n. (gubica) i Tasche, f. (dep; tana) i sloenice Maultasche, f., ije su oni sastavni elementi.
3.5.1. Sekundarna motivacija i narodna etimologija Gubitak ili nedostatak motivacije nije nimalo retka pojava. Ako bismo obratili panju, brojne bismo primere demotivacije nali ak i meu naizgled sasvim obinim leksemama, koje svakodnevno koristimo, ne razmiljajudi mnogo o tome kako su one nastale. Kod pojedinih leksema nedostatak motivacije, meutim, moe ometati govornike odgovarajudeg jezika. Oni tada leksemi pribavljaju novu motivaciju, ne bi li je lake upamtili. Ta se nova, naknadna motivacija naziva sekundarnom motivacijom (nem. sekundre Motivation, f.). Posebno zanimljiv vid sekundarne motivacije predstavlja narodna etimologija (nem. Volksetymologie, f.). To je kreativan pokuaj da se naknadno motivie re stranog porekla ili domada re ija se motivacija vremenom izgubila. Pritom se oblik rei modifikuje tako da znaenje tvorenice naizgled proizilazi iz znaenja njenih sastavnih elemenata, ili barem tako da ti sastavni delovi podsedaju na poznate morfeme i lekseme. S naune, etimoloke take gledita to objanjenje koje spontano iznau pripadnici jezike zajednice po pravilu nije ispravno, tj. ne odgovara istorijskim injenicama. Uprkos tome, ono uspeno ispunjava svoj osnovni zadataka, tj. omogudava govornicima to da upamte re i njeno znaenje i da je nadalje bez tekoda koriste. Narodna se etimologija osobito esto poduhvata rei stranog porekla, pogotovo ako govornici jezika-primaoca slabo poznaju jezikdavalac. Tako je, recimo, bilo i s imenicom Hngematte, f. (viseda mrea za spavanje), koja upote nije nastala slaganjem, od glagola hngen (visiti) i imenice Matte, f. (asura; otira), kao to bi svako na prvi pogled pomislio, ved je pozajmljena iz jednog indijanskog jezika, verovatno posredstvom romanskih jezika (DWDS).
89
90
Domadih se rei narodna etimologija lada uglavnom onda kada neka od morfema ili leksema u sastavu tvorenice zastari, tako da je pripadnici jezike zajednice vie ne prepoznaju. To se, izmeu ostalog, zbilo i s imenicom Maulwurf, m. (krtica). Istorijski gledano, prvi deo ove sloenice /maul/ nema nikakve veze s imenicom Maul, n., na koju se danas oslanja, ved potie od indoevropskog korena *muk-, u znaenju 'gomila', 'kamara' (DWDS).
3.6.
Izbor iz literature: jedinice tvorbe rei
Specijalizovani prirunici (morfologija, sintaksa, leksika semantika) Drscheid, C. (2010). Syntax. Grundlagen und Theorien 5., durchgesehene Auflage. Gttingen: Vandenhoeck & Ruprecht. Rmer, C. & Matzke, B. (2003). Lexikologie des Deutschen. Eine Einfhrung. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Schwarz, M. & Chur, J. (2004). Semantik. Ein Arbeitsbuch. 4., aktualisierte Auflage. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Srdid, S. (2008). Morpohologie der deutschen Sprache. Beograd: Jasen.
Frazeologija (studije, prirunici, renici) Burger, H. (2003). Phraseologie. Eine Einfhrung am Beispiel des Deutschen. 2., berarbeitete Auflage. Berlin: Erich Schmidt Verlag. Duden (2002). Redewendungen. Wrterbuch der deutschen Idiomatik. 2., neu bearbeitete und aktualisierte Auflage. Mannheim: Dudenverlag. Griesbach, H. & Schulz, D. (2004). 1000 deutsche Redensarten. Mit Erklrungen und Anwendungsbeispielen. Berlin: Langenscheidt. Ivanovid, B. (2005). Frazeologizmi u Luterovom prevodu Biblije iz 1534. godine i njihova zastupljenost u savremenom nemakom jeziku. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet. Stojiid, V. (2010). Teorija kolokacija. Beograd: Zadubina Andrejevid. Zeljid, G. (2005). Ustaljene konstrukcije u novinskom jeziku. Beograd: Zadubina Andrejevid.
Renici geografskih varijeteta Ammon, U., Bickel, H. & Ebner, J. (2004). Variantenwrterbuch des Deutschen. Die Standardsprache in sterreich, der Schweiz und Deutschland sowie in Lichtenstein, Luxemburg, Ostbelgien und Sdtirol. Berlin: Walter de Gruyter. 90
91
Ebner, J. (1998). Duden. Wie sagt man in sterreich? Duden Taschenbcher Bd. 8. Mannheim: Bibliographisches Institut. Meyer, K. (1989). Wie sagt man in der Schweiz? Wrterbuch der schweizerischen Besonderheiten. Duden Taschenbcher Bd. 22. Mannheim et al.: Dudenverlag.
Opti pregledi gramatikog sistema
Duden. (2006). Die Grammatik. 7., vllig neu erarbeitete und erweitere Auflage. Mannheim: Dudenverlag. Helbig, G., Buscha, J. (1991). Deutsche Grammatik. Ein Handbuch fr den Auslnderunterricht. 13., durchgeseheneAuflage. Mnchen: Langenscheidt.
Renici gramatikih i lingvistikih termina Bumann, H. (Hrsg.) (2002). Lexikon der Sprachwissenschaft. Dritte, aktualisierte und erweiterte Auflage. Stuttgart: Alfred Krner Verlag. Vuksanovid, J,(1997). Renik jezikih pojmova. Beograd: Bona fides. Glck, H. (Hrsg.) (2004). Metzler Lexikon Sprache. 2., erweiterte Auflage. Stuttgarttr: Metzler. (CD-ROM) Homberg, D. (1989). Sachwrterbuch zur deutschen Sprache und Grammatik. Frankfurt am Main: Diesterweg. Homberg, D. (2000). Sachwrterbuch zur Sprachwissenschaft. Stuttgart: Philipp Reclam Jun.
91
92
II Drugi deo 4. Proces tvorbe rei

Dok smo se u prethodnoj celini bavili jedinicama tvorbe rei, tj. elementima od kojih se grade nove rei, u ovoj demo se celini pozabaviti mehanizmima koji omogudavaju taj proces. Kljuni pojmovi s kojima de se italac pirtom upoznati bide: neposredne konstituente, tvorbeni model i tvorbeni obrazac, a zatim slaganje i sloenica, izvoenje i izvedenica, prefiksalna tvorba i prefiksalna tvorenica, skradivanje i skradenica, i konano konverzija i konverziona tvorenica.
4.1.
Kako se bogati leksiki fond savremenog nemakog jezika?
Bogadenje leksikog sistema zahtevaju i vanjeziki i unutarjeziki faktori. Od vanjezikih faktora to su potreba za imenovanjem novih predmeta, pojava, predstava, ideja i drugih sadraja svesti, kao i potreba za izraavanjem ili izbegavanjem odreenih konotacija i stilskih karakteristika. Najvaniji unutarjeziki faktor jeste potreba da se slobodnim morfemima i drugim potencijalnim tvorbenim osnovama omogudi to da preuzmu to vedi broj razliitih sintaksikoh uloga. Tu su i zamena nemotivisanih leksikih jedinica motivisanima, nadomedivanje nedostataka fleksivnog sistema (npr. kod singularia tantum), ograniavanje polisemije i homonimimije, tendencija ka univerbiranju, tj. zameni sintagmi jednom leksikom jedinicom itd. Detaljne informacije o tome nude npr. Erben (Erben, 1975) i Polenc (Polenz, 1991). Leksiki fond (nem. Wortschatz, Lexikon) nemakog jezika menja se i bogati neprestano, i to na razliite naine. Najkoridenije mogudnosti u tom pogledu svakako su: 1. proirivanje znaenja (postojedih leksema), 2. pozajmljivanje, 3. tvorba rei u irem smislu: 3.1. tvorba novih formativa prema domadim tvorbenim obrascima (tvorba rei u uem smislu), 3.2. tvorba novih formativa prema obrascima pozajmljenim iz drugih jezika (kalkiranje), 3.3. transponovanje rei i sraslih fraza u novu klasu (konverzija) i
4. graenje frazeologizama (frazeologizacija). Meu ovim procesima centralno mesto svakako proirenju znaenja postojedih leksema i tvorbi rei. Osim tvorbe rei u uem smislu, tj. graenja novih leksema prema domadim tvorbenim obrascima, ova obuhvata i dva granina fenomena: kalkiranje (nem. Lehnrbersetzung, f.) i konverziju. Kalkiranje je granini fenomen utoliko to kao uzor koristi strane lekseme i tvorbene 92
93
obrasce, pa se pribliava pozajmljivanju. Konverzija se od ostalih tvorbenih obrazaca izdvaja, pak, time to tim procesom ne nastaje novi formativ, ved neki od formativa kojima jezik ved raspolae prelazi u drugu vrstu rei, pa tako npr. od prideva fromm (poboan) nastaje imenica Fromme, m./f. (pobona osoba, vernik/vernica). Zbog toga se, i to ne bez razloga, postavlja pitanje da li je konverzija uopte tvorbeni, ili samo morfoloki fenomen.
4.2.
Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku
Tvorbene modele, slededi Faljera, definiemo kao ...uzorke, eme, strukturalne tipove prema kojima rei ved jesu ili mogu biti tvorene...38 (Fleischer 1971). Savremeni nemaki jezik raspolae s pet osnovnih tvorbenih modela. Ti osnovni tvorbeni modeli su: 1. slaganje (kompozicija), 2. izvoenje (derivacija), 3. prefiksalna tvorba (prefiksacija), 4. tvorba skradenica i 5. konverzija.
Tvorbeni modeli (Wortbildungsmodell, n.)

Srpski termin(i)
Nemaki termin(i) Tvorbeni model

Zusammensetzung, f. Kompostion, f. Ableitung, f. Derivation, f. Prfixableitung, f. Prfigierung, f. Kurzwortbildung, f. Konversion, f.
Tvorbeni model
slaganje kompozicija Izvoenje derivacija prefiksalna tvorba prefiksacija tvorba skradenica skradivanje konverzija pretvaranje
Tvorenica
sloenica Izvedenica derivat prefiksalna tvorenica skradenica konverziona tvorenica
Tvorenica
Zusammensetzung,f Kompositum, n. Ableitung, f. Derivat, n. Prfixbildung, f. Kurzwort, n. Konversionsbildung, f.
Tabela 2: Tvorbeni modeli - terminoloka reenja
Kao to pokazuje i Tabela 3, proizvode slaganja (nem. Zusammensetzung, f., Komposition, f.) nazivamo sloenicama (nem. Zusammensetzung, f., Kompositum, n.), proizvode izvoenja (nem. Ableitung, f., Derivation, f.) izvedenicama (nem. Ableitung, f., Derivat, n.), proizvode prefiksalne
38
"...Muster, Schemata, Strukturtypen, nach denen Wrter gebildet sind oder gebildet werden knnen..." (FLEISCHER 1971)
93
94
tvorbe (nem. Prfixableitung, f., Prfigierung, f.) prefiksalnim tvorenicama (nem. Prfixbildung, f.), proizvode tvorbe skradenica (nem. Kurzwortbildung, f.) skradenicama (nem. Kurzwort, n.), a proizvode konverzije (nem. Konversion, f.) konverzionim tvorenicama (nem. Konversionsbildung, f.).
Tvorbeni modeli
Slaganje
Izvoenje
Prefiksalna tvorba
Tvorba skradenica
Konverzija
Grafikon 9: Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku
Osim navedenih pet postoji i esti tvorbeni model: reduplikacija (nem. Reduplikationsbildung, f.). Reduplikacija je tvorba rei udvajanjem slogova, morfema ili drugih segmenata, uz manje promene ili bez njih, kao u narednim primerima:
Schnickschnack, m. (supstandard) gluposti, prazna pria; andrmolje, dida-bide, drangulije, tagtglich svkodnevno, wortwrtlich doslovce.
Iako leksema nastalih reduplikacijom nema mnogo, u nemakom se jeziku razlikuju tri tipa ovakvih rei: 1. jednostavno udvajanje (nem. einfache Reduplikation, f.):
Pinkepinke, f. (supstandard) lova, kinta, Popo, m. (supstandard, deji jezik) guza;
2. rimovano udvajanje (nem. Reimdoppelung, f.):

Heckmeck, m. (supstandard) trabunjanje, laprdanje; gnjavaa,
94
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Klimbim, m./n. (supstandard) drangulije; guva, ludilo, haos, Remmidemmi, m. (supstandard) haos, ludilo;
95
3. udvajanje s ablautom (nem. Ablautdoppelung, f.)

tipptopp (supstandard) tip-top, Wischiwaschi, n. (supstandard) gluposti, tandara-mandara, bla-bla, Zickzack, m./n. cik-cak,
Kao to su prethodni primeri nagovestili, vedina leksema nastalih reduplikacijom pripada supstandardu, odnosno ili jeziku neformalne komunikacije (nem. Umgangssprache, f.) ili jo niim stilskim slojevima. Mnoge od njih imaju pogrdno, peorativno znaenje (nem. abwertend, pejorativ). Smatra se da su primeri reduplikacije zastupljeniji u reniku male dece koja tek ue da govore nego u govoru odraslih. Ove deje reduplikacije esto se zasnivaju na onomatopeji, tj. na podraavanju glasova koje isputa neko bide ili maina (nem. lautmalendes Wort, n., Onomatopoetikum, n., Onomatopoetikon, n.). Evo nekoliko dejih reduplikacija:
Mama, f. mama, Papa, m. tata, Tfftff, n. (samo u dejem jeziku) automobil, motor (kao na srpskom brm-brm), Wauwau, m. (samo u dejem jeziku) pas (kao av-av u srpskom).
Pojedine rei nastale reduplikacijom u nemaki su dole iz stranih jezika, npr. Bonbon, n./m. (bonbona) iz francuskog ili Tamtam, n./m. (tamtam; buka, frka, dizanje praine), takoe iz francuskog. Uloga reduplikacije je, meutim, marginalana. Broj ovako graenih rei tako je ogranien, da se reduplikacija nikako ne moe svrstati meu osnovne tvorbene modele, niti u savremenom nemakom jeziku, niti u bilo kojoj od ranijih faza njegovog razvoja. Zbog toga smo joj ovde posvetili neto vie panje, jer se kasnije nedemo vradati ovom slabije produktivnom tvorbenom modelu.
4.3.
Sinonimija izmeu tvorbenih modela
U svakom jeziku postoje i tvorbeni obrasci sline, mada po pravilu ne i potpuno iste funkcije, tj. znaenja. Nemaki jezik nudi mnotvo primera za (parcijalno) sinonimne tvorbene obrasce. Tako se, primera radi, imenice sa znaenjem mukog lica (nem. Personenbezeichnung) mogu tvoriti pomodu razliitih sufiksa:
-bold: saufen(lokati, pijaniti) Saufbold, m. (pijandura, ispiutura), -er: forschen (istraiti/istraivati) Forscher, m. (straiva, naunik, nauni radnik), -ling: eindringen (prodreti/prodirati) Eindringling, m. (uljez, nezvani gost).
95
96
Osim sufiksalnom tvorbom, imenice sa znaenjem mukog lica mogu se, meutim, graditi i slaganjem ili konverzijom:
Fach, n. (struka), Mann, m. (mukarac) Fachmann, m. (strunjak), verwandt (srodan) Verwandte(r), m. (roak).
Ovakve sinonimne tvorbene obrasce pre bi trebalo smatrati komplementarnim nego konkurentskim (Erben, 1975). Bez obzira na stepen podudarnosti, sinonimija izmeu tvorbenih obrazaca, kao i izmeu leksema, po pravilu ostaje parcijalna. Sinonimni tvorbeni obrasci nisu puko sredstvo za prevazilaenje fonetskih i morfolokih prepreka, kao to su, primera radi, nemogudnost neogranienog nagomilavanja prefiksa ili nespojivost pojedinih sufiksa s leksemama odreenog glasovnog sklopa. Izmeu sinonimnih tvorbenih modela postoje razlike u pogledu denotativnog ili konotativnog znaenja, ili razlike stilske prirode.
5. Tvorbeni modeli u savremenom nemakom jeziku

5.1. Slaganje kao tvorbeni model
Slaganjem se naziva graenje rei spajanjem dveju neposrednih konstituenata od kojih je svaka ili slobodna morfema (npr. Tisch, m. 'sto' i Bein, n. 'noga' u sloenici Tischbein, n. 'noga od stola'), tvorenica (npr. Mannschaft, f. 'tim' i Nation, f. 'nacija' u Nationalmanschaft, f. 'reprezentacija'), ili ak grupa rei (npr. zwei Zimmer 'dve sobe' u Zweizimmerwohnung, f. 'dvosoban stan'). Ulazedi u sastav sloenice neposredne konstituente srastaju u formalnu i znaenjsku celinu. Ortografski se jedinstvo novonastale celine ogleda u spojenom pisanju, a morfoloki u zajednikoj fleksiji ogranienoj na drugu neposrednu konstituentu. U fonetskom pogledu ovo jedinstvo obeleava jedan glavni akcenat na prvoj neposrednoj konstituenti. Semantiko jedinstvo postie se procesom u kojem neposredne konstituente gube leksiku samostalnost, tako da sloenica nije puki zbir znaenja svojih sastavnih delova (Iskos & Lenkova, 1963). Slaganjem se danas u nemakom jeziku grade razliite vrste rei, ali najvie imenice. To je najzastupljeniji vid tvorbe imenica, a s obzirom na visoki udeo imenica u leksikom fondu nemakog jezika samim tim i najproduktivniji tvorbeni model (savremenog) nemakog jezika. Prema miljenju pojedinih autora, imenike sloenice ine preko dve tredine leksikog fonda nemakog jezika (Ortner, 1991). Ova se procena, dodue, kosi sa podacima Dudenove gramatike, prema kojoj sve nemake imenice uzete zajedno, dakle i one koje su nastale slaganjem i one koje nisu, ine 60% leksikog fonda nemakog jezika, tj. ipak manje od dve tredine (Duden, 1984). Bilo kako bilo, nema spora da je 96
97
slaganje u savremenom nemakom jeziku izuzetno produktivno i da je veliki deo leksikog fonda nastao upravo na taj nain.
5.1.1. Poreklo i razvoj slaganja

Uporedno-istorijska istraivanja pokazala su da se slaganje odvijalo jo u praindoevropskom periodu. Meu sloenicama starijim se po postanku smatraju tzv. korenske sloenice (nem. Stammkompositum, n.). One se sastoje dve slobodne (imenike) morfeme u neflektiranom obliku. Nastanak korenskih sloenica komparatisti smetaju u rane faze praindoevropskog jezika, u kojima padena fleksija jo uvek nije bila razvijena, tako da je neizdiferencirani koren rei jo uvek mogao da se koristi za izraavanje najrazliitijih odnosa (Krahe & Meid, 1967)39. Sloenice u kojima se i prva neposredna konstituenta javlja u flektiranom obliku nazivaju se nepravim sloenicama (nem. unechtes/uneigentliches Kompositum, n.). Smatra se da su se pojavile nakon izdvajanja pragermanskog iz praindoevropskog, ili ak nakon izdvajanju zapadnogermanske grupe jezika iz pragermanskog (Krahe & Meid, 1967). Naziv neprave sloenice treba da ukae na poreklo ovih tvorenica. One su, naime, srasle sintagme, nastale spajanjem imenice i njenog atributa. Nakon izvesnog vremena prave su se sloenice (nem. echtes/eigentliches Kompositum, n.) stopile sa nepravim (Wilmanns, 1922), tako da ih danas bez uvida u istoriju jezika nije mogude razlikovati jedne od drugih. Proces slaganja odvijao se u svim fazama razvoja nemakog jezika, premda nejednakim intenzitetom (Iskos & Lenkowa, 1963). Od 17. veka njegova produktivnost neprekidno raste. Izmeu ostalog, razvoj slaganja podstie i okolnost da nemaki jezik usled malobrojnosti pridevskih sufiksa oskudeva u tzv. relacionim pridevima. Nemogudnost sintaksikog atribuiranja zato se reava graenjem atributskih sloenica (Iskos & Lenkowa, 1963). U nemakom jeziku tako, primera radi, nema ekvivalenta srpskim pridevima 'morski' ili 'visinski', a nema ni tvorbenog obrasca koji bi omogudio tvorbu takvog prideva. Nemaki ekvivalenti srpskim imenikim sintagmama 'morski vazduh' i 'visinska razlika' zato su atributske sloenice Meeresluft, f. (Meer, n. 'more', Luft, f. 'vazduh') i Hhenunterschied, m. (Hhe, f. 'visina', Unterschied, m. 'razlika').
39
die Kasusflexion noch nicht ausgebildet war und wo ein noch undifferenzierter Wortstamm zum Ausdruck der verschiedensten Beziehungen dienen konnte" (Krahe & Meid, 1967).
97
98
5.1.2. Osnovni tipovi sloenica: determinativne i kopulativne sloenice

U savremenom se nemakom jeziku, slino kao i u srpskom, razlikuju dva osnovna tipa sloenica: 1. determinativne sloenice (nem. Determinativzusammensetzung, f.,
Determinativkompositum, n.), koje se jo nazivaju i atributskim sloenicama i 2. kopulativne sloenice (nem. Kopulativzusammensetzung, f., Kopulativkompositum, n.), koje se jo nazivaju i koordinativnim sloenicama.
Izmeu determinativnih i kopulativnih sloenica osnovna je razlika u semantikom odnosu izmeu prve i druge neposredne konstituente. Kod determinativnih sloenica prva je neposredna konstituenta znaenjski podreena drugoj, pa se zato njihov meusobni odnos naziva podreenodu/subordinacijom (nem. Subordination, f.). Izmeu neposrednih konstituenata kopulativne sloenice vlada, meutim, odnos ravnopravnosti/koordinacije (nem. Koordination, f.).
Sloenice
Determinativne sloenice
Kopulativne sloenice
Grafikon 10: Determinativne i kopulativne sloenice
5.1.3. Determinativne sloenice Kod znatno brojnijih determinativnih sloenica neposredne konstituente su, dakle, u odnosu podreenosti. Prva neposredna konstituenta naziva se odredbenom konstituentom (nem. Bestimmungswort, n.). Ona je znaenjski podreena drugoj, tzv. osnovikoj konstituenti (nem. Grundwort, n.), i blie je odreuje. Tako, primera radi, u determinativnoj sloenici Bildwrterbuch, n. (slikovni renik) odredbena konstituenta Bild, n. (slika) blie odreuje osnoviku konstituentu Wrterbuch, n. (renik), tj. precizira to na koju se tano vrstu renika misli. Usled toga, tvorenica je kao celina hiponim u odnosu na vlastitu osnoviku konstituentu, ba kao to je leksema Bildwrterbuch, n. hiponim u odnosu na leksemu Wrterbuch, n. 98
99
Odnos podreenosti omogudava to da prva i druga neposredna konstituenta determinativne sloenice pripadaju razliitim vrstama rei. Tako, recimo, pridev gro (velik) i imenica Buchstabe, m. (slovo) mogu tvoriti novu imenicu Grobuchstabe, n. (veliko slovo), a glagolska osnova flie- (tedi) i imenica Band, n. (traka) leksemu Flieband, n. (proizvodna traka). Evo jo nekoliko primera determinativnih sloenica, premda de o njima neto kasnije biti vie rei:
Auto, n. (automobil) + Marke, f. (marka) Automarke, f. (marka automobila), betteln (prositi) + arm (siromaan) bettelarm (ubog), Brief, m. (pismo) + Umschlag, m. (omot) Briefumschlag, m. (koverat), dunkel (taman) + blau (plav) dunkelblau (tamno plav), Meer, n. (more) + Frucht (plod) Meeresfrchte, pl. (plodovi mora), Stein, m. (kamen) + hart (tvrd) steinhart (tvrd kao kamen), Tisch, m. (sto) + Tennis, n. (tenis) Tischtennis, n. (stoni tenis) itd.
5.1.4. Kopulativne sloenice Kod kopulativnih (koordinativnih) sloenica neposredne su konstituente u koordinativnom, tj. semantiki ravnopravnom odnosu. Prva neposredna konstituenta nije podreena drugoj, a ni druga prvoj. Obe neposredne konstituente moraju pripadati istoj vrsti rei. Znaenje sloenice zbir je njihovih znaenja, kao u primerima:
blau-gelb (plavo-ut) blau (plav) + gelb (ut), einunddreiig (trideset i jedan) ein (jedan) + und (i) + dreiig (trideset), literarisch-kulturell (knjievno-kulturni) literarisch (knjievni) + kulturell (kulturni), politisch-kulturell (politiko-kulturni) politisch (politiki) + kulturell (kulturni), schwarz-wei (crno-beo) schwarz (crn) + wie (beo), Stadtstaat, m. (grad-drava) Stadt, f. (grad) + Staat, m. (drava), Strichpunkt, m. (taka-zarez) Strich, m. (crta) + Punkt, m. (taka), vierundzwanzig (dvadeset i etiri) vier (etiri) + und (i) + zwanzig (dvadeset) itd.
Taka-zarez istovremeno je, naime, i taka i zarez, grad-drava je i grad i drava, a predmet koji opiemo kao plavo-ut istovremeno je i plav i ut. Neto to nazovemo politiko-kulturnim ima veze i s politikom i s kulturnom, ba kao to se ono to opiemo kao knjievno-kulturno tie i knjievnosti i kulture. Broj kopulativnih sloenica u nemakom jeziku ni izbliza ne dostie broj determinativnih sloenica. Kopulativne su sloenice znatno brojnije meu pridevima nego meu imenicama. Najede
99
100
je re o pridevima koji oznaavaju boje ili brojeve: zweiundzwanzig (dvadeset i dva), achtunddreiig (trideset i osam), schwarz-wei (crno-beo) itd. S obzirom na to da je razlika izmeu determinativnih i kopulativnih sloenica iskljuivo semantike prirode, pojedini teoretiari zastupaju stav da kopulativne sloenice ne bi trebalo smatrati zasebnim tipom sloenica. Oni predlau to da se kopulativne sloenice tumae kao specifian tip determinativnih sloenica. Pobornici ovog reenja nisu, meutim, jedinstveni. Ajzenberg, primera radi, smatra da sve kopulativne sloenice treba smatrati posebnim tipom determinativnih sloenica (Eisenberg, 2000), dok za razliku od njega Remer i Macke veruju da to vai samo za imenike kopulativne sloenice, dok kod prideva ostaju pri uobiajnom tumaenju (Rmer & Matzke, 2003).
5.1.5. Oblici determinativnih sloenica u savremenom nemakom jeziku

Za razliku od kopulativnih sloenica, determinativne su sloenice razvile nekoliko podvrsta, koje su, meutim, zastupljeni iskljuivo u tvorbi imenica. U savremenom nemakom izdvajamo sledede tipove determinativnih sloenica: 1. standardne determinativne sloenice, 2. determinativne sloenice s unikalnim morfemom, 3. uoptavajude sloenice, 4. aditivne sloenice i 5. konfiksne sloenice.
Determinativne sloenice
Standardne determinativne sloenice
Determinativne sloenice s unikalnim morfemom
Uoptavajude determinativne sloenice
Aditivne determinativne sloenice
Konfiksne determinativne sloenice
Grafikon 11: Podvrste determinativnih sloenica
100
101
5.1.6. Standardne determinativne sloenice Kod standardnih determinativnih sloenica denotat je u potpunosti obuhvaden sloenicom, a ni jedna od konstituenata ne pokazuje znaajnije morfoloke, etimoloke ili semantike posebnosti. Jednostavnije reeno, ovo su tipine determinativne sloenice, koje nemaju nikakve osobenosti. Evo nekoliko primera:
Ausfahrtsstrae, f. (izlazni put, izlaznica, izlaz) Ausfahrt, f. (izlaz, izlaenje) + Strae, f. (ulica, put), Broklammer, f. (spajalica) Bro, n. (kancelarija) + Klammer, f. (kopa, tipaljka) Ferienhaus, n. (kuda za odmor) Ferien, pl. (raspust, godinji odmor) + Haus, n. (kuda), Nummernschild, n. (registarska tablica) Nummer, f. (broj) + Schild, n. (natpis, tabla s natipisom), Schallmauer, f. (zvuni zid) Schall, m. (zvuk) + Mauer, f. (zid), Telefonbuch, n. (telefonski imenik) Telefon, n. (telefon)+ Buch, n. (knjiga).
5.1.7. Determinativne sloenice s unikalnim morfemom Kao to ved i sam naziv ovog tipa determinativnih sloenica nedvosmisleno kazuje, determinativne sloenice s unikalnim morfemom izdvajaju se od ostalih sloenica time to je jedna od njihovih neposrednih konstituenata unikalna morfema. O unikalnim morfemama ved je bilo rei u prvom delu ove knjige. Da podsetimo, to su slobodne morfeme koje su u blioji ili daljoj prolosti izale iz upotrebe, ali su ipak ostavile traga, i to kao neposredna konstituenta jedne tvorenice. U narednim primerima unikalne su morfeme zaokruene i istaknute bojom, dok su neobeleene neposredne konstituente obine morfeme ili lekseme:
Fledermaus, f. (slepi mi), Schornstein, m. (dimnjak).
Pojedine unikalne morfeme zastupljene su u nekoliko tvorenica u savremenom nemakom jeziku:

Auerhahn, m. (mujak tetreba), Auerhenne, f. (tetrebica), Auerhuhn, n. (muijak ili enka tetreba);
Pausbacke, f. (bucmasti obraid), Pausback, m. (osoba, najede dete, s bucmastim obraidima);
Schwiegermutter, f. (svekrva, tata), Schwiegervater, m. (svekar, tast), Schwiegereltern, pl. (tast i tata, svekar i svekrva),
101
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Schwiegertochter, f. (snaja), Schwiegersohn, m. (zet);
102
Stiefmutter, f. (pomajka, madeha), Stiefvater, m. (pooim), Stiefeltern, pl. (pomajka i pooim), Stiefsohn, m. (pastorak), Stieftochter, f. (pastorka), Stiefkind, n. (pastore), Stiefschwester, f. (polusestra, usvojena sestra), Stiefbruder, m. (polubrat, usvojeni brat).
U srazmerno malobrojnim sluajevima kada je poreklo unikalnog morfema nerazjanjeno, kao npr. poreklo morfema /him/ u imenici Himbeere, f. (malina), govori se o sloenicama sa pomudenim etimonom (nem. verdunkelte Zusammensetzung, f.).
5.1.8. Uoptavajude sloenice Postoji nekoliko tipova uoptavajudih sloenica. Svima im je zajedniko to da imaju ire znaenje nego to bi se na prvi pogled pretpostavilo. Neto preciznije reeno, njihovo je znaenje ire nego to bi se moglo zakljuiti na osnovu znaenja njihove osnovike konstituente. Germanistika literatura najvie panje posveduje tzv. posesivnim sloenicama, tako da su one i njabolje opisane. Ovaj tip sloenica postojao je i u sanskritu, pa su one zahvaljujudi tome privukle panju istraivaa jo u fazi procvata uporedno-istorijskog metoda, tj. pre vie od stotinu godina. Prvo demo, preglednosti radi, navesti sve podvrste uoptavajudih sloenica, da bismo se zatim, u zasebnim celinama, neto detaljnije pozabavili osnovnim obelejima svake od njih: 1. posesivne sloenice, 2. sloenice sa deonimizovanom osnovikom konstituentom, 3. uoptavajude sloenice s nazivom srodnikog odnosa kao osnovikom konstituentom, 4. poredbene sloenice s nazivima ivotinja i 5. poredbene sloenice s nazivom predmeta.
5.1.8.1. Posesivne sloenice Posesivne ili bahuvrihi sloenice (nem. Possessivkompositum, n., Bahuvrihi-Kompositum, n.) razlikuju se od standardnih determinativnih sloenica time to eksplicitno imenuju samo jedan deo denotata, po principu pars pro toto (deo umesto celine) (Fleischer, 1971). Na tom se principu zasniva 102
103
i stilska fugura sinegdoha (nem. Synekdoche, f.), s kojom su se itaoci svakako ved sretali. Kada kaemo da u nekom krdu ima odreeni broj grla, ta se formulacija zasniva na sinegdohi, zato to eksplicitno pominjemo samo deo tela, ali pritom zapravo mislimo na itave ivotinje. Isto vai i za formulaciju, danas zastarelu, da u nekoj kudi ili porodici ima odreeni broj glava ili dua, pri emu se misli na glave ili due same po sebi, nego na ukudane ili lanove porodice. U posesivne se sloenice, primera radi, ubrajaju nemaka imenica Nashorn, n. (Nase, f. 'nos', Horn, n. 'rog') i njen srpski ekvivalent 'nosorog'. Obe lekseme eksplicitno imenuje samo deo tela odgovarajude ivotinje, ali njihovo znaenje, uprkos tome, obuhvata ivotinju u celini, a ne samo rog na njenom nosu40. Istog su tipa, izmeu ostalog, i sledede sloenice:
Blaubart, m. (Plavobradi, enoubica) blau (plav) + Bart, m. (brada), Blauhelm, m. (plavi lem, vojnik Ujedinjenih nacija) blau (plav) + Helm, m. (lem), Blauhemd, n. (pripadnik omladinske organizacije FDJ (Freie Detusche Jugend) u bivoj Istonoj Nemakoj) blau (plav) + Hemd, n. (koulja), Blaujacke, f. (mornar, pomorac) blau (plav) + Jacke, f. (jakna), Dickkopf, m. (tvrdoglavac, bandoglavac) dick (debeo) + Kopf, m. (glava), Dummkopf, m. (glupan, tupan) dumm (glup) + Kopf, m. (glava), Grnschnabel, m. (utokljunac) grn (zelen) + Schnabel, m. (kljun), Klatschmaul, n. (opajdara, traara) klatschen (traariti) + Maul, n. (gubica), Pausback, m. (dete bucmastih obraida) paus (naduvati se, otedi) + Backe, f. / Back, m. (obraz), Quaselkopf, m. (brbljivac, egrtaljka, torokua) quaseln (brbljati, lupetati) + .Kopf, m. (glava), Rotznase, f. (balavac) Rotz, m. (sline) + Nase, f. (nos), Rotzunge, f. (iverak) rot (crven) + Zunge, f. (jezik), Trotzkopf, m. (inadija) Trotz, m. (inat) + Kopf, m. (glava) itd.
45 43 44 42 41
Kao to navedeni primeri nagovetavaju, ove su tvorenice vedinom imenice sa znaenjem lica (nomen agentis, nem. Personenbezeichnung, f.). esto su vezane za jezik neformalne komunikacije (nem. Umgangssprache, f.). Osnovika konstituenta oznaava deo tela (npr. Kopf, m. 'glava', Bart, m. 'brada', Backe, f. / Back, m. 'obraz') ili odevni premdet (Jacke, f. 'jakna', Hemd, n. 'koulja',
40
Imenica Nashorn, n. nastala je kalkiranjem latinske lekseme rhinoceros. Latinska imenica nastala je po uzoru na gru re rhinokeros (Kluge, 1999). 41 Plavobradi (nem. Blaubart, fr. Le Barbe bleu) je glavni lik istoimene bajke, koju je krajem 17. veka, po motivima iz narodne knjievnosti, napisao i objavio arla Peroa (Charles Perraut). U bajci je re o plemiu koji, jednu za drugom, ubija svoje supruge, sve dok jedna ena ne rei da izbegne sudbinu svojih prethodnica. 42 Nemaka imenica Blaujacke, f. nastala je kalkiranjem engleskog bluejacket (Duden GWDS-CD). 43 italac e se setiti da smo imenicu Pausback, m. ve pomenuli u poglavlju posevenom sloenicama s unikalnom morfemom. To ne treba da ga buni, jer ova sloenica zaista pripada i jednom i drugom tipu. Meu sloenice s unikalnim morfemom ubraja se zato to sadri unikalnu morfemu /paus/, dok se meu posesivne sloenice ubraja zato to se zasniva na principu pars pro toto. 44 Unikalna morfema /paus/ potie od glagola pausen (naduti se, otei). 45 Iverak je vrsta ribe.
103
104
Helm, m./n. 'lem'). Sloenica, meutim, oznaava osobu kod koje se upadljivo ispoljava odreena fizika ili karakterna osobina, tj. koja nosi odreenu odedu ili uniformu itd.
5.1.8.2. Sloenice s deonimizovanom osnovikom konstituentom Determinativne sloenice ovog tipa specifine su po tome to je njihova osnovika konstituenta deonimizovana vlastita imenica. Deonimizacija je proces u kome vlastita imenica (nem. Eigenname, m.) gubi to svojstvo i stie odlike zajednike imenice (nem. Gattungsbezeichnung, f.). To se ne dogaa samo u sklopu sloenica, ved jo ede pri samostalnoj upotrebi. Imena naunika i pronalazaa postaju, tako, nazivi mernih jedinica, imena proizvoaa nazivi predmeta, imena gradova nazivi proizvoda itd.:
Georg Simon Ohm (bavarski fiziar i matematiar) Ohm, n. (merna jedinica za elektrini otpor), Nikola Tesla (naunik srpskog porekla) Tesla, n. (merna jedinica za magnetnu indukciju), Wilhelm Conrad Rntgen (nemaki fiziar) rntgen (napraviti radiografski (rendgenski) snimak), Damaskus (arapski Dimaq, Dimiq, grad u Siriji) Damast, m. (damast) itd.
Vlastite imenice, a najede prezimena slavnih linosti, u nemakom se jeziku koriste i kao osnova za graenje izvedenica. Te su izvedenice esto glagoli koji oznaavaju ponaanje kojim je data poznata linost privukla naroito veliku panju, preteno negativnu. Nekoliko takvih glagola moe se nadi i u slededem lanku iz denevnog lista Tageblat ancajger (Tageblatt Anzeiger), koji izlazi u Tibingenu:
Merkeln, wulffen, guttenbergen
46 47
Immer fter erhalten Politiker ihre eigenen Verben, ein Ttigkeits-, Tu- oder Tun-Wort. Mit riestern 48 (zustzliche Rente) hats begonnen. Lafontainieren oder den Lafontaine machen (Hals ber Kopf zurcktreten) ist lngst als geflgeltes Wort in den Sprachschatz eingegangen. In letzter Zeit sind aber ausnahmslos konservative Politiker betroffen.
46
http://www.tagblatt-anzeiger.de/Home/aus-der-region_artikel,-Merkeln-wulffen-guttenbergen_arid,159516.html 47 Valter Rister (Walter Riester) bio je od 1998. do 2002. savezni ministar rada i socijalne politike u SR Nemakoj. Predloio je uvoenje dodatnog penzionog osiguranja, koje je onda po njemu nazvano Riester-Rente, f. (Risterova penzija). Glagol riestern znai uplaivati dodatno penziono osiguranje. 48 Oskar Lafonten (Oskar Lafontaine) je nemaki politiar. Veoma je dugo bio lan i funkcionier SPD -a, a od 1998. do 1999. ak i savezni ministar finansija SR Nemake. 1999. dao je ostavku na sve dravne i partijske funkcije, uz objanjenje da je nedostatak saradnje unutar vlade tadanjeg nemakog kancelara Gerharda redera (Gerhard Schrder), njegovog partijskog druga i velikog rivala, dostigao nepodnoljive razmere. Tada su nastali i glagol lafontainieren i izraz den Lafontain machen, koji pominje autor teksta u Tageblat ancajgeru, u znaenju dati iznenadnu ostavku, neoekivano se povui s poloaja.
104
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Es begann mit merkeln . Da ist sich die Netzgemeinde aber nicht ganz einig, was darunter zu verstehen sei. bersetzt der eine es mit Nichtstun, keine Entscheidungen treffen, keine uerungen von sich geben, legt der andere in merkeln die Bedeutung sich in Sprechblasen ausdrcken, sich nicht genau festlegen hinein. Glaubt man einem Dritten, hat das Verb die britische Presse erf unden und meint damit Missfallen uern, jemandem eine Standpauke erteilen. Vielleicht schlt sich ja mit der Zeit eine einzige Bedeutung heraus. Sonst bekommt die Netzgemeinde Verstndigungsprobleme. 50 Ganz arg erwischt hat es freilich den Freiherrn. Wer heute guttenbergt , der kupfert unverhohlen 51 und dreist ab, ohne den Urheber zu nennen. Guttenbergen wird sich sicher halten, wie auch wulffen gute Chancen hat, in die Umgangssprache aufgenommen zu werden. Die neueste Schpfung der TwitterFreaks steht als Synonym fr jemandem wtend Tiraden auf der Mailbox hinterlassen und mit Konsequenzen drohen, also: Wulff ihm doch was!, wulff doch mal! oder man, hat der gewulfft! knnte sich durchaus durchsetzen. (...)
49
105
Da se vratimo, meutim, sloenicama. Kao to smo ved napomenuli na poetku poglavlja, kod deonimizovanih determinativnih sloenica vlastita imenica preuzima ulogu osnovike konstituente. Po pravilu je to neko od iroko rasprostranjenih, obinih i narodskih nemakih imena, prezimena ili nadimaka. Unutar sloenice ono, meutim, vie ne imenuje konkretnog pojedinca, ved postaje imenica sa znaenjem lica mukog, enskog, ili ak bilo kog pola52.
Schlaumeier, m. (pametnjakovid) schlau (pametan; lukav) + Meier (prezime), Schlauberger, m. (pametnjakovid) schlau (pametan; lukav) + Berger (prezime), Zimperliese, f. (princeza na zrnu graka (fig.)) zimerlich (preosteljiv) + Liese (ime), Filmfritze, m. (filmadija, faca iz sveta filma) Film, m. (film) + Fritz (nadimak, od imena Friedrich), Biedermeier, m. (bidermajer ; malograanin, sitna duica) bieder (estit; jednostavan; skroman, pokoran) + Meier (prezime) itd.
53
49
Angela Merkel (Angela Merkel) nemaka je politiarka iz redova konzervativne partije CDU. 2005. godine izabrana je za kancelara SR Nemake. U trenutku objavljivanja ove knjige (2012) jo uvek je na toj funkciji. Kao to se vidi iz teksta, glagol merkeln upotrebljava se, barem za sada, u razliitim znaenjima, svakako i zbog toga to javnost za sada nije donela sud o tome koju e osobinu Angele Merkel smatrati naroito upeatljivom. 50 Karl Teodor cu Gutenberg (Karl-Theodor zu Guttenberg), nemaki politiar iz redova konzervativne partije CSU, vrio je brojne visoke funkcije u svojoj partiji u nemakoj dravi. Bio je generalni sekretar CSU -a, savezni ministar ekonomije u prvoj vladi Angele Merkel i savezni ministar odbrane u njenoj drugoj vladi. Uivao je izuzetno veliku popularnost meu biraima. Ostavku je dao 2011. godine, nakon to je izalo na videlo da je njegova doktorska disertacija drastian primer krenja autorskih prava, tj. plagijat. U skladu s tim, glagol guttenbergen znai plagirati. 51 Kristijan Vulf (Christian Wulff), nemaki konzervativni politiar, bio je premijer federalne jedinice Donja Saksonija (Niedersachsen), a zatim predsednik SR Nemake, od 2010. do 2012. Izloen brojnim optubama za korupciju podneo je, veoma nevoljno, ostavku 2012. godine. Tokom te afere, koja je trajala nekoliko meseci, nastao je i glagol wulffen, izmeu ostalog i u znaenju pretiti, s obzirom na to da je Vulf pretio novinama koje su objavljivale informacije o ovom skandalu. 52 Detalje informacije o determinativnim sloenicama sa deonimizovanom osnovikom konstituentom, i mnotvo primera za tvorbene konstrukcije tog tipa u savremenom nemakom jeziku nudi magistarski rad M. Krsti pod naslovom Imenike tvorbene konstrukcije sa linim imenom kao tvorbenim morfemom u savremenom nemakom jeziku (Krsti, 1998). 53 Bidermajer je stil u umetnosti i primenjenoj umetnosti centralne Evrope, pa i u Nemakoj. Trajao je od Bekog kongresa 1815. godine do revolucija 1848. godine. Bio je to kulturni i umetniki stil graanske klase. Njegova osnovna obeleja bila us konzervativizam i povlaenje u privatan ivo i beg u idilu.
105
106
Imenice ovog tipa vedinom nisu deo osnovnog leksikog fonda. Mnoge od njih nisu ak ni osobito frekventne. Ne koriste se u formalnoj komunikaciji, jer pripadaju jeziku neformalne komunikacije (nem. Umgangssprache, f.), ili nekom niem stilskom sloju. Negativno su konotirane, esto peorativne. Zbog toga ih treba upotrebljavati s oprezom, a izbegavati ukoliko govornik nije sasvim siguran u to da dobro poznaje i njihovo znaenje i njihova pragmatika svojstva. U udbenicima nemakog jezika kao stranog ovakve sloenice gotovo da se ni ne sredu, a slabo su zastupljene i u vanudbenikim tekstovima kakvi se najede koriste u nastavi. Imajudi to u vidu, nimalo ne udi to to ih osobe koje nemaki jezik ue kao strani upoznaju tek u poodmaklim fazama uenja. Upravo demo zato navesti i nekoliko primera u kontekstu, da bi itaoci mogli stedi to jasniju sliku o denotativnom i konotativnom znaenju uoptavajudih sloenica s deonimizovanom osnovikom konstituentom.
Der Bundesprsident ist zudem mehr als ein Graugust. Auch wenn er aus gutem Grund nicht ber die Machtflle des Reichsprsidenten der ersten deutschen Republik oder des amerikanischen Prsidenten verfgt: Er ist ein Verfassungsorgan, dem das Grundgesetz einen ganzen Abschnitt widmet .
54
Aber man muss authentisch sein man selbst bleiben und keine Rolle spielen. Ich bin nicht der geborene Zyniker oder der Streithansel da ht es dann keinen Sinn, den im Interview zu mimen.
55
Das heit, Shenja, die Hauptfigur, zahlt ihn vor allem, als sie in der Mitte des Buches eine Auslandsreise unternimmt, eine Schocktherapie in Sachen Desillusionierung. Shenja wird von einem Filmfritzen aus dem Westen angeheuert, der eine Dokumentation ber russische, im Westen anschaffende Prostituierte drehen will. Shenja fhrt, man knnte sagen: weltanschaulich punktgenau, nach Zrich, in die Hauptstadt des verbunkerten Kapitals, und durchforscht die Zrcher Halb- und Bordellwelt.
56
Die Regierung bergoss den ausgesperrten Volksvertreter mit Spott. Innenminister Tarek el Aissami unterstellte ihm "Verfolgungswahn". Ledezmas Kollege in Libertador, dem grten und einzigen Chvistisch regierten Bezirk von Caracas, nannte ihn gar eine Heulsuse . Die Polizei schaute tatenlos zu. Fr Ledezma kam es noch rger: Die von Chvez kontrollierte Nationalversammlung ordnete dem Stadtoberhaupt im April eine Art Gouverneur ber, ein Amt, das in hnlicher Form in den neunziger Jahren schon existierte und dann abgeschafft wurde und ironischerweise auch einmal von Ledezma ausgebt wurde.
57
54 55
http://www.nw-news.de/magazin/schwarz_weiss/3617113_Viel_mehr_als_ein_Gruessaugust.html http://www.netzwerkrecherche.de/files/nr-werkstatt-13-interview-kulturen.pdf 56 http://www.dwds.de/?qu=Filmfritze 57 http://www.dwds.de/?qu=Heulsuse
106
107
5.1.8.3. Uoptavajude sloenice sa nazivom srodnikog odnosa Meu uoptavajude determinativne sloenice ubrajaju se i tvorenice ija je osnovika konstituenta imenica koja inae oznaava srodniki odnos, ali u okviru date sloenice ima znatno ire znaenje, tj. oznaava bilo koju osobu mukog ili enskog pola:
Kaffeetante , f. (enska osoba koja voli da kafenie, velika ljubiteljka kafe) Kaffee, m. (kafa) + Tante, f., Klatschbase, f. (traara) Klatsch, m. (tra), klatschen (traariti) + Base, f. (zastareli naziv za sestru u tredem kolenu), Lachtante, f. (smeljivica, smeljiva enska osoba) lachen (nasmejati se / smejati se) + Tante, f. (tetka; strina; ujna), Mrchentante, f. (enska osoba koja na dejim radijskim i televizijskim programima ita bajke; enska osoba sklona izmiljotinama) Mrachen, n. (bajka) + Tante, f., Schwatzbase, f. (brbljivica, trtljavica) schwatzen (brbljati, trtljati) + Base, f.
Ove su imenice esto aljive, i uglavnom se koriste u neformalnoj komunikaciji. U formalnoj ih komunikaciji treba izbegavati. Radi italaca koji nisu jo imali prilike da se sretnu sa sloenicama ovog tipa, ili da ih blie upoznaju, i ovde demo navesti nekoliko primera u kontekstu:
Wenn sie abgestiegen sind aus diesen Hhen, beginnen die geistigen Spitzenleistungen. Unter den neuen Kommunikationsmitteln haben Mnner sich den Computer als Spielzeug vorbehalten, den Schwatzbasen das Handy berlassen. Whrend die Knaben auf dem Bildschirm Ritterschlachten schlagen, tippen die Mdchen in der S-Bahn sehnschtig mit zarten Fingerchen SMS-Gre an den Besieger ihres Herzens.
58
Hier endet an einem nassen Sonntagnachmittag die Schleswiger Tortenschlacht mit einer Niederlage der Angreifer. Grere Kontingente von Kaffeetanten und Kuchenonkeln haben sich versammelt und ergeben sich mehrmals Mohn-Marzipan-Torte und Rhabarber-Butterstreuel. Aber ist es nicht eigentlich ein ser Sieg und das Geheimnis allen Ringens?
59
Wie ein Vogel die Welt beugt Von Martin Warnke Das Wort Merian steht heute fr eine Branche. Mit ihm betitelte Hefte bieten Lektren ber Stdte und Regionen, vor Ort helfen Merian-Reisebcher - sollte man den Namen personifizieren, wrden die meisten wohl auf eine Art Reiseonkel schlieen. Manche denken bei Merian womglich nur an seine berhmte Pflanzen und Tiere zeichnende Tochter Maria Sibylle.
60
Nina Hagen liest also Hans Christian Andersens Schneeknigin, deren legendrer Eispalast im vergangenen Jahr, zu Andersens 200. Geburtstag, weltweit in Kinder- und Erwachsenenkpfen erstand. Und man kann ber Frau Hagen denken, was man will: Als Mrchentante ist sie sensationell. Sie hat ihrer Stimme ein Samtkleid bergezogen, eine berraschend weiche 19-Uhr-Sandmnnchen-Stimme.
61
58 59
http://www.dwds.de/?qu=Schwatzbase http://www.dwds.de/?qu=Kaffeetante 60 http://www.dwds.de/?qu=Reiseonkel 61 http://www.dwds.de/?qu=M%C3%A4rchentante
107
108
5.1.8.4. Poredbene sloenice s nazivom ivotinje Kao i ostale vrste uoptavajudih sloenica, i poredbene su sloenice imenice sa znaenjem mukog ili enskog lica. Njihova je osnovika konstituenta imenica sa znaenjem ivotinje ili predmeta. Ovakve tvorenice zasnivaju se na poreenju osobe s datom ivotinjom ili predmetom. Evo nekoliko primera gde se kao osnovika konstituenta javlja naziv ivotinjske vrste:
Bcherwurm, m. (knjiki moljac) Buch, n. (knjiga) + Wurm, m. (crv), Naschkatze, f. (osoba koja rado i esto jede slatkie) naschen (jesti slatkie i druge poslastice) + Katze, f. (maka), Pechvogel, m. (baksuz, malerozna osoba) Pech, n. (peh, nesreda) + Vogel, m. (ptica), Unglcksrabe, m. (baksuz, malerozna osoba) Unglck, n. (nesreda) + Rabe, m. (gavran).
5.1.8.5. Poredbene sloenice s nazivom predmeta Ova grupa sloenica veoma je slina poredbenim sloenicama s nazivom ivotinje. Jedina je razlika u tome to je ovde osnovika konstituenta imenica sa znaenjem predmeta, tako da se tvorenica zasniva na poreenju osobe s datim predmetom. Uglavnom se radi o supstandardnim leksemama peorativnog, pogrdnog znaenja. Tome, meutim, znatno doprinosi i prva neposredna konstituenta, koja ved i sama obino ima izraeno negativno znaenje (npr. jammern 'kukati', 'kukumaviti'). Pored toga, odredbene konstituente esto i same pripadaju supstandardnim varijetetima, pa onda ni s tvorenicama koje grade ne moe biti drugaije (npr. plappern 'trtljati', labern 'lupetati', 'baljezgati'). Pri upotrebi ovih imenica treba zato striktno voditi rauna o njihovom konotativnom znaenju i o njihovim pragmatikim svojstvima. Evo nekoliko primera:
Jammerlappen, m. (beda od oveka, bednik, kukavica) jammern (kukati) + Lappen, m. (krpa), Labertasche, f. (blebetua, torokua) labern (lupetati, blebetati) + Tasche, f., Plappertasche, f. (brbljivica, blebetua) plappern (trtljati, lupetati) + Tasche, f., Plaudertasche, f. (brbljivica, priljivica) plaudern (priati, daskati) + Tasche, f. (dep; tana), Rotzlffel, m. (balavac) Rotz, m. (sline) + Lffel, m. (kaika) itd.
5.1.9. Aditivne sloenice Aditivne se sloenice (nem. Zusammenrckung, f.) od standardnih determinativnih sloenica razlikuju po tome to njihova odredbena konstituenta nije re, ved grupa rei. Ta grupa rei srasta samo u okviru date sloenice ili, ree, u sklopu nekoliko tvorenica.
108
109
Grupa rei koja srasta da bi ula u sastav sloenice kao prva, odredbena konstituenta uglavnom je imenika sintagma. Uz imenicu kao atribut veoma esto stoji broj ili leksema koja pripada nekoj drugoj vrsti rei, ali takoe oznaava koliinu:
Dreigroschenheft, n. (petparaki roman) drei Groschen, pl. (tri groa, tri pare) + Heft, n. (sveska), Einfamilienhaus, n. (porodina kuda) eine Familie, f. (jedna porodica) + Haus, n. (kuda), Mehrfamilienhaus, n. (stambena zgrada) mehrere Familien, pl. (vie porodica) + Haus, n., Vielvlkerstaat, m. (vienacionalna drava) viele Vlker, pl. (mnogo naroda) + Staat, m. (drava) itd.
5.1.10. Konfiksne sloenice Kao to se ved i na osnovu naziva moe pretpostaviti, konfiksne su sloenice determinativne sloenice ija je barem jedna neposredna konstituenta konfiks. Kod pojedinih su tvorenica ovog tipa, meutim, i obe neposredne konstituente konfiksi. ta su konfiksi objasnili smo ved u prvom delu knjige, u polavlju Slobodne morfeme. Ovom demo prilikom itaoca samo kratko podsetiti na to da su to slobodne morfeme stranog porekla koje se u jezicima iz kojih su potekle mogu koristiti i samostalno, dok u nemakom ta samostalna upotreba sticajem okolnosti nije zaivela. Zato se one u njemu javljaju iskljuivo u sklopu tvorenica, tj. sloenica ili izvedenica. Veliki broj konfiksnih tvorenica ubraja se meu takozvane neoklasine sloenice (nem. neoklassisches Kompositum, n.), tj. u lekseme skovane od morfema iz starogrkog i/ili latinskog jezika, ali tek kada su ti jezici ved uveliko bili mrtvi. Njihovi su autori uglavnom istraivai, teoretiari, strunjaci i sl., koji su ih skovali s namerom da poslue kao nauni i struni termini. Meu leksemama iz ove grupe preovlauju internacionalizmi, to de italac lako uoiti ved i na osnovu narednih nekoliko primera:
Astronaut, m. (astronaut), bibliophil (bibliofilski), Bibliophile, m./f. (bibliofil), Biochemie, f. (biohemija), Biologie, f. (biologija), Kosmonaut, m. (kosmonatu), Meritokratie, f. (meritokratija), Psychoanalyse, f. (psihoanaliza).
109
110
5.2. Izvoenje kao tvorbeni model u savremenom nemakom jeziku

Izoenje se jo naziva i derivacijom. Nemaki termini glase Ableitung, f. i Derivation, f. Rei nastale na ovaj nain nazivaju se izvedenicama ili derivatima (nem. Ableitung, f., Derivat, n.). U srpskom je jeziku izvoenje, sveukupno gledano, najproduktivniji tvorbeni model. Za razliku od toga, fiksiranje akcenta na prvi slog u nemakom i u drugim germanskim jezicima nije se povoljno odrazilo na razvoj izvoenja. Ovo je sasvim razumljivo, imajudi u vidu to da izvoenje uglavnom podrazumeva dodavanje tvorbene morfeme, tj. sufiksa na kraju rei. Usled dinamikog (ekspiratornog) akcenta na prvom slogu rei u nemakom se krajnji slogovi ne izgovaraju i ne uju podjednako razgovetno kao poetni i sredinji slogovi. Tokom vekova to je ved dovelo do ozbiljnih promena, kao to je pojedinostavljivanje fleksije ili neto slabiji razvoj izvoenja. Uprkos tome to izvoenje u nemakom jeziku, za razliku od srpskog, nije dominantan tvorbeni model, ono je ipak veoma produktivno i izuzetno znaajno za bogadenje leksikog fonda. 5.2.1. Poreklo i razvoj izvoenja Izvoenje, tanije reeno sufiksalna tvorba, nasleena je iz praindoevropskog perioda. To je, poput slaganja, drevni tvorbeni model, iji prvobitan nastanak izmie ak i rekonstrukciji. Iako je poznato to da se nemali broj sufiksa jeste razvio iz slobodnih morfema koje su se javljale kao zavrne konstituente sloenica, ne moe se dokazati to da su se ba svi sufiksi, odnosno sufiksi kao tip morfema, javili ba na ovaj nain. Majd smatra da protiv takve pretpostavke govori i injenica da se sufiksi nasleeni iz praindoevropskog sastoje iz jednog jedinog glasa ili sloga, i stoga veruje da bi njihovo poreklo pre trebalo traiti meu deiktikim partikulama (Krahe & Meid, 1977). Imenske rei koje danas smatramo implicitnim izvedenicama zapravo su imenice i pridevi izvedeni od glagola:
Bruch, m. (lom; prelom) brechen (lomiti, slomiti/slamati), Fang, m. (ulov; lovljenje) fangen (loviti, uloviti), Fund, m. (otkride; (arheoloki) nalaz;) finden (nadi/nalaziti, pronadi, otkriti), Schwung, m. (polet; zamah) schwingen (ljuljati, zaljuljati; oscilovati), starr (ukoen) starren (buljiti), wach (budan) wachen (bdeti, probdeti), wirr (zbrkan, haotian) starovisokonemaki werran (zbuniti; dans verwirren) itd.
Ove su tvorenice izuzetno stare. Smatra se da su imenice datog tipa izvedene jo u praindoevropskom periodu, i to uz pomod vokalskih sufiksa, dakle kao i sve druge eksplicitne izvedenice. Sufiks je kod imenica uzrokovao i kvalitativi ili kvantitativi ablaut. Kvalitativni ablaut ostao 110
111
je lako uoljiv i nakon toga to su se u pragermanskom periodu sami sufiksi izgubili (Krahe & Meid, 1967; Wilmanns, 1922). Izloeni procesi i njihove posledice dovode do toga da imenike implicitne izvedenice kod kojih je uoljiv ablaut danas na prvi pogled, bez udubljivana u njihovo istorijsko poreklo, izgledaju kao produkti unutranje derivacije62. S druge strane, imenice ovog tipa iji se fonetski oblik ne razlikuje od prezentske osnove najvie podsedaju na retrogradnu derivaciju, o kojoj de rei biti neto kasnije. I jedno i drugo tumaenje treba, naravno, odbaciti, kao i ono prema kojem je implicitna derivacija poseban vid potpuno drugog tvorbenog modela, konverzije. Ovakva tumaenja uklonila bi, dodue, potrebu za iznoenjem istorijskih i etimolokih objanjenja, ali ne valja zanemarivati tanost zarad jednostavnosti.
5.2.2. Podtipovi izvoenja: eksplicitno, implicitno i retrogradno izvoenje Savremeni nemaki jezik poznaje tri osnovna tipa izvedenica, razliite produktivnosi i razliitog znaaja: 1. eksplicitne izvedenice, 2. implicitne izvedenice i 3. retrogradne izvedenice.
Izvedenice
Eksplicitne izvedenice
Implicitne izvedenice
Retrogradne izvedenice
Grafikon 12: Podvrste izvoenja u savremenom nemakom jeziku
Zbog brojnosti, raznovrsnosti i produktivnosti najznaajnije su svakako eksplicitne izvedenice. Takve tvorenice sastoje se od dve neposredne konstituente, od tzv. tvorbene osnove i od tzv. izvedbene konstituente. Tvorbena osnova moe biti:
62
Za razliku od imenikih implicitnih izvedenica, koje su zapravo graene uz pomo sufiksa, glagolske implicitne izvedenice zaista su nastale unutranjim izvoenjem. Vie rei o tome bie u poglavlju posveenom iplicitnom izvoenju.
111
112
1. neka netvorenica ili tvorenica:

klein (mali) kleinlich (sitniav), aufmerksam (paljiv) Aufmerksamkeit, f. (panja),
2. konfiks:
/elektr/ Elektrizitt, f. (elektricitet),
3. skradena leksema:
Prolet, m. (primitivac, seljaina) Prolo, m. (primitivac, seljaina),
4. srasla sintagma, uglavnom imenika:

viele Schichten (mnogi slojevi) vielschichtig (vieslojan).
Izvedbene konstituente takoe mogu biti relativno raznovrsne. U toj se ulozi, naime, javljaju: 1. sufiksi:
dumm (glup) Dummheit, f. (glupost),
2. sufiksoidi
Rechnung, f. (raun) Rechnungswesen, n. (finansije; raunovodstvo),
3. diskontinuirane konstituente koje se sastoje od prefiksa i sufiksa istovremeno pridodatih tvorbenoj osnovi:
Arzt, m. (lekar) verarzten (pruiti laiki prvu pomod, laiki leiti jednostavniju povredu ili lakee oboljenje).
U prvom smo delu knjige ved pomenuli to da sufiksi po pravilu imaju funkciju sintaksike transpozicije, tj. da odreuju vrstu rei kojoj de pripasti tvorenica, a da je po potrebi i menjaju. Isto vai i za sufiksoide, kao i za diskontinuirane konstituente, tj. za sufiks u okviru diskontinuiranih konstituenata. Napomenuli smo i to da ima i izuzetaka od tog pravila, tj. da nekoliko sufiksa ima samo funkciju semantike modifikacije. Ti sufiksi, deminutivski sufiksi chen i lein i mocioni sufiks in, samo donekle menjaju znaenje tvorbene osnove, ali ne mogu da utiu na vrstu rei kojoj de ona pripasti.
Kao to smo ved istakli u prethodnom poglavlju, imenice koje danas nazivamo implicitnim izvedenicama zapravo su izvedene pomodu sufiksa, koji se, meutim, odavno izgubio. Bez obzira na to, imenike implicitne izvedenice ipak treba izdvojiti kao poseban tip izvedenica. Iako nisu rezultat odista specifinog tvorbenog procesa, one se u savremenom nemakom jeziku jasno izdvajaju i od tipinih eksplicitnih izvedenica i od drugih tvorenica, pa se najbolje mogu prikazati i upoznati kao zasebna kategorija. Osim meu imenicama i pridevima, implicitnih izvedenica ima i meu glagolima. Taj tvorbeni obrazac takoe odavno vie nije produktivan (Fleischer & Barz, 2007), ali se mnogi njegovi proizvodi 112
113
do dana dananjeg koriste u nemakom jeziku. Za razliku od imenikih implicitnih izvedenica, glagolske su implicitne izvedenice zaista nastale unutranjim izvoenjem u pravom smislu te rei. Premda smo u prethodnom poglavlju ved naveli nekoliko primera implicitnih izvedenica, i ovde demo, podsedanja radi, navesti jo par:
fllen (ruiti/sruiti; sedi/isedi) fallen (pasti), Fluss, m. (reka; proticanje; protok) flieen (tedi), Genuss, m. (uivanje, uitak) genieen (uivati), Hang, m. (padina; sklonost) hngen (visiti), Rat, m. (savet) raten (savetovati), sugen (dojiti/podojiti) saugen (sisati; usisavati; uvlaiti), trnken (napajati/napojiti) trinken (piti).
Retrogradno izvoenje (nem. Rckbildung, f., retrograde Bildung, f., inverse Bildung, f.) proces je u neku ruku suprotan eksplicitnom izvoenju. Dok se pri eksplicitnom izvoenju sufiks dodaje na tvorbenu osnovu, kod retrogradnog izvoenja nova re nastaje oduzimanjem, odbijanjem tvorbenog morfema, kao u narednom primeru:
freimtig (otvoren; iskren) Freimut, m. (otvorenost; iskrenost) .
63
Ovaj proces najede podstie analogija s nekom ved postojedom leksemom nemakog jezika. Meu tvorbenim osnovama za retrogradno izvoenje najprisutnije su tvorenice nastale tzv. sloenosufiksalnom tvorbom, o kojoj de neto kasnije biti vie rei, i to uz pomod sufiksa ig:
bldsinnig (bezvezan, sulud) Bldsinn, n. (kojetarija, glupost), gromtig (velikoduan) Gromut, f. (velikodunost), kleinmtig (maloduan, obeshrabren) Kleinmut, m. (malodunost, obeshrabrenost).
Sufiks se, meutim, moe oduzeti, odbiti i s prefiksalnih tvorenica. Tako je imenica Unschuld, f. (nevinost) nastala retrogradnim izvoenjem od prideva unschuldig (nevin). U tom sluaju tvorenica na prvi pogled izgleda kao proizvod prefiksacije, i jedino se uz pomod etimologije moe utvrditi kako je ona zapravo nastala. U grupu retrogradnih izvedenica treba ubrojati i imenice izvedene od slabih glagola po analogiji s implicitnim izvedenicama, kao to je imenica Kauf, m. (kupovina) retrogradno izvedena od glagola kaufen (kupovati)64 prema analogiji s imenicama poput Schlag, m. (udarac), Fall, m. (pad) ili Flug, m. (let), koje su zaista implicitne izvedenice od glagola schalgen (udariti/udarati), fallen (padati/pasti) i fliegen (leteti). Retrogradne je izvedenice uglavnom sa sigurnodu mogude
63 64
isp. Kluge, 1999. isp. Kluge, 1999.
113
114
identifikovati samo na osnovu odgovarajudih etimolokih podataka, dakle uz pomod istorije jezika (Fleischer, 1971).
5.2.3. Oblici eksplicitnog izvoenja Eksplicitno je izvoenje najznaajniji vid izvoenja u svim periodima razvoja nemakog jezika, a taj status uiva i danas. Sistem tvorbe rei savremenog nemakog jezika raspolae slededim tipovima eksplicitnog izvoenja: 1. standardno eksplicitno izvoenje, 2. prefiksalno-sufiksalno izvoenje (nem. Prfix-Suffix-Bildung, f.), 3. sloeno-sufiksalno izvoenje (nem. Zusammenbildung, f.), 4. sufiksoidno izvoenje, 5. konfiksno izvoenje, 6. eksplicitno izvoenje s unikalnom osnovom i 7. eksplicitno izvoenje sa skradenom tvorbenom osnovom. 5.2.3.1. Standardno eksplicitno izvoenje Standardnim eksplicitnim izvedenicama smatramo one izvedenice ije neposredne konstituente ne pokazuju znaajnije morfoloke osobenosti. To, s jedne strane, podrazumeva da je tvorbena osnova tvorenica ili netvorenica koja je uobiajna u nemakom jeziku, kao na primer imenica Lust, f. (elja; uivanje; strast) u lustig (veseo) ili glagolska osnova verlumd- (od glagola verlumden 'oklevetati') u Verlumdung (kleveta). S druge strane, izvedbene su konstituente kod standardnih eksplicitnih izvedenica produktivni ili aktivni65 sufiksi domadeg ili stranog porekla, kao u narednim primerima:
sufiks s kod priloga morgens (ujutro, izjutra), sufiks iade kod imenice Hanswurstiade, f. (lakrdija), sufiks t kod imenica Fahrt, f. (vonja), Naht, f. (av), Flucht, f. (beg) itd.
Da bi italac stekao osnovni uvid u raznovrsnost i produktivnost standardnog eksplicitnog izvoenja u savremenom nemakom jeziku navedemo jo nekoliko primera tvorenica koje su nastale na taj nain:
angeblich (navodan) angeben (navesti), duldsam (trpeljiv) dulden (trpeti), einprgsam (upeatljiv, lak za pamdenje) sich einprgen (urezati se / urezivati se u pamdenje), erheblich (prilian, znatan, veliki) erheben (uzdidi/uzdizati),
65
Da podsetimo, aktivni su sufiksi koji se vie ne koriste za graenje novih rei, ali su se sauvali u tvorenicama koje su svojevremeno izveli, i kompetentni ih govornik srazmerno lako moe uoiti i prepoznati kao ta kve.
114
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Erklrung, f. (objanjenje) erklren (objasniti), Flschung, f. (falsifikat) flschen (falsifikovati), Folge, f. (posledica) folgen (slediti; proisticati), Gabe, f. (dar; talenat) geben (dati), Heiligtum, n. (svetilite) heilig (svet), Herzogtum, n. (vojvodstvo) Herzog, m. (vojvoda), Huld, f. (milost, naklonost) huldigen (zakleti se / zaklinjati se na vernost), Knigtum, n. (kraljevstvo) Knig, m. (kralj), Liege, f. (lealjka) liegen (leati), schweigsam (dutljiv) schweigen (dutati), sterblich (smrtan) sterben (umreti) itd.
115
U standardne eksplicitne izvedenice ubrajaju se i imenice izvedene pomodu mocionog sufiksa in, kao to su:
rztin, f. (lekarka) Arzt, m. (lekar), Dolmetscherin, f. (prevoditeljka) Dolmetscher, m. (prevodilac), Prsidentin, f. (predsednica) Prsident, m. (predsednik), Rechtsanwtlin, f. (advokatica, pravna zastupnica) Rechtsanwalt, m. (advokat, pravni zastupnik), Studentin, f. (studentkinja) Student, m. (student), bersetzerin, f. (prevoditeljka) bersetzer, m. (prevodilac) itd.
Da podsetimo, mocija je graenje imenica sa znaenjem enskog lica od odgovarajudih imenica sa znaenjem mukog lica. Ponekad, premda retko, ovaj proces tee i u obrnutom smeru, tako to se imenica sa znaenjem mukog lica gradi od imenice sa znaenjem enskog lica (npr. Kindergrtner, m. Kindergrtnerin, f.). Sufisk in jedini je mocioni sufiks u savremenom nemakom jeziku. To, meutim, nije prepreka za graenje imenica sa znaenjem enskog lica u nemakom, poto sufiks in nema drugih znaenja i funkcija, a kombinatorika mu je gotovo neograniena. Drugim reima, on se moe dodati na vedinu imenica sa znaenjem mukog lica (mada, primera radi, ne i na imenice sa sufiksom ling), i tako izvesti odgovarajudu imenicu sa znaenjem enskog lica. Osim toga, savremeni nemaki jezik raspolae i drugim mocionim mogudnostima. Najznaajnija od njih svakako je graenje sloenica s imenicom Frau, f. kao osnovikom konstituentom (npr. Fachfrau, f. 'ekspertkinja'). Izvesnih dodirnih taaka s mocijom ima i graenje imenica koje su neutralne u pogledu prirodnog roda, kao to su izvedenice sa sufiksoidom kraft (npr. Fachkraft, f. 'ekspert/ekspertkinja', Lehrkraft, f. 'nastavnik/nastavnica' itd.), ba kao i tvorba dvorodnih imenica, koje u nemakom jeziku takoe mogu oznaavati i osobe mukog i osobe enskog
115
116
roda, u zavisnosti od potrebe (npr. Lehrende, m./f. 'nastavnik/nastavnica', Lernende, m./f. 'uenik/uenica' itd.). Na nemakom je govornom podruju tokom poslednjih decenija porastao znaaj mocije i srodnih procesa, pa su oni zahvaljujudi tome postali i raznovrsnije. Na zalaganje pokreta za enska prava, osamdesetih je godina 20. veka u germanofonim zemljama, naime, postignuta drutvena saglasnost o tome da jezik, tj. njegova upotreba, treba da odraava i da promovie ravnopravnost polova. U skladu s tim, nije vie poeljno, a ponekad ak ni prihvatljivo, da koristimo tzv. gerneriki maskulinum (nem. generisches Maskulinum, n.), tj. da upotrebljavamo samo imenice sa znaenjem mukog lica kada mislimo na osobe oba pola. Kada mislimo na nastavnike i nastavnice ne bi trebalo, dakle, da kaemo samo die Lehrer (nastavnici), ved Lehrerinnen und Lehrer, kada mislimo na uenike i uenice ne bi trebalo da kaemo iskljuivo die Schler (uenici), ved Schlerinnen und Schler, a kada mislimo na zaposlene oba pola, umesto generikog maskulinuma die Mitarbeiter (zaposleni), trebalo bi eksplicitno da pomenemo i mukarce i ene, tj. da kaemo ili napiemo Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter. Mnoge institucije i organizacije, poput ministarstava, univerziteta, pravosudnih organa itd., izdale su smernice za rodnosenzitivnu upotrebu jezika, kojih se zaposleni u tim ustanovama moraju pridravati. Kao primer navedemo odlomak iz takvog pravilnika Univerziteta u Braunvajgu (Universitt Braunschweig):
Leitfaden geschlechtergerechte Sprache Sprache ist ein wichtiges Ausdrucksmittel, das die soziale Realitt abbildet und gngige Werte und Rollenbilder transportiert. Das Ziel geschlechtergerechter Sprache ist, Frauen und Mnner in ihren verschiedenen Rollen, Kompetenzen und Lebenssituationen gleichermaen sichtbar zumachen. Eine Sprache, die weibliche und mnnliche Personen gleichwertig nennt bzw.differenziert anspricht, bringt dies klar zum Ausdruck. In Niedersachsen schreibt der "Beschluss des Landesministeriums ber Grundstze fr die Gleichbehandlung von Frauen und Mnnern in der Rechtssprache" aus dem Jahr 1991 in Artikel 1 die Verwendung einer geschlechtergerechten Sprache vor. Auch an der Ostfalia sollen alle Schriftstcke wie Texte, Formulare, Richtlinien, Studien- und Prfungsordnungen geschlechtergerecht formuliert sein. Dieser Leitfaden hilft dabei. berlegen Sie, wen Sie ansprechen mchten und achten Sie dabei auf geschlechtergerechte Personenbezeichnungen! Beispiel: Frauen (die Studentinnen), Mnner (die Studenten) oder beide Geschlechter (die Studierenden)? Verwenden Sie fr Frauen weibliche Personenbezeichnungen wie: die Prsidentin, die Werkstattleiterin, etc. Formulieren Sie Titel- und Funktionsbezeichnungen geschlechtergerecht wie: die Professorin (Prof.in), die Dozentin (Doz.in), die Doktorin (Dr.in).
116
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Verwenden Sie fr Mnner mnnliche Personenbezeichnungen wie: der Prsident, der Werkstattleiter, etc. Formulieren Sie Titel- und Funktionsbezeichnungen geschlechtergerecht wie: der Professor (Prof.), der Dozent (Doz.), der Doktor (Dr.).
66
117
I dok se u kradim tekstovima, kao to su, primera radi, oglasi za posao, imejlovi i razni dopisi, ove preporuke prilino lako mogu sprovesti u delo, u obimnijim tekstovima gotovo da nije mogude stalno naporedo navoditi i imenice sa znaenjem mukog i imenice sa znaenjem enskog lica, a da se pritom ne narui razumljivost i stilska prihvatljivost teksta. Sastavljai, dodue, mogu tu i tamo pribedi i alternativnim mogudnostima, koje smo takoe pominjali, ali je veoma mukotrpno i nezahvalno neprekidno tragati i za takvim reenjima. Zato se, primera radi, u strunim knjigama na nemakom jeziku, u uvodu ili predgovoru, neretko sredu napomene kao u slededim primerima:
Im allgemeinen sprechen wir Lehrer und Lehrerinnen im Text so oft wie mglich direkt mit Sie an. Eine Ausnahme bilden natrlich die Flle, in denen es um bestimmt namentlich bezeichnete Personen geht oder um den kleinen Ausschnitt aus dem menschlichen Verhaltensspektrum, der nur einem Geschlecht eigen ist. In den weitaus meisten Fllen sind Lehrer- und Schlerverhalten unabhngig vom Geschlecht allein durch die Rolle im sozialen bzw. Schulischen Kontext bestimm. (Neill & Caswell, 2009)
Noch ein quasi-obligatorisches Wort zur Reichweite des grammatischen Genus: Selbstverstndlich bezeichnen alle femininen, maskulinen und Neutrum-Markirungen von Personnen immer alle natrlichen Geschlechter ohne jegliche politische Intention. Im Fachdiskurs, namentlich dam an den englischen Gebrauch angelehnten, haben sich bestimmt Prferenzen etabliert, wie etwa die Begriffe learner oder reader, die hier entsprechend bernommen werden. In der Regel, das heit wenn sich nicht eine spezifische Referenz ergibt, werden die Bezeichnungen jedoch in arbitrrer Genusmischung verwendet. (Roche, 2008)
Der Einfachheit halber habe ich in diesem Buch alle Lehrpersonen in der Einzahl weiblich als Lehrerin und in der Mehrzahl als Lehrer und alle Schler mnnlich gemacht. Natrlich wrden die Bezeichnungen umgekehrt genauso passen. (Nitsche, 2009)
Primeri koje smo odabrali preuzeti su iz nekoliko strunih knjiga namenjenih usavravanju nastavnika. Sama tema namede izuzetno esto pominjanje nastavnika i uenika, ak i po nekoliko puta u istoj reenici. Zato su autori i/ili prevodioci bili prinueni na to da pokuaju da nau neko reenje koje nede opteredivati tekst u neprihvatljivoj meri. Ovde smo ih naveli u elji da itaocima predoimo to koliki se znaaj tzv. rodnosenzitivnoj upotrebi jezika pridaje na nemakom govornom
66
http://www.ostfalia.de/cms/de/bfg/download/Leitfaden_geschlechtergerechte_Sprache.pdf
117
118
podruju, ali i da im ponudimo i nekoliko reenja kojima i sami mogu pribedi kada se za tim ukae potreba. Najdetaljnije informacije o leksikim mogudnostima za rodnosenzitivno izraavanje u srpskom jeziku itaoci, pak, mogu nadi u knjizi Rod i jezik (Savid, S. et al., 2009). 5.2.3.2. Prefiksalno-sufiksalno izvoenje U procesu prefiksalno-sufiksalnog izvoenja ulogu izvedbene konstituente igra tzv. diskontinuirana konstituenta (nem. diskontinuierliche Konstituente, f.). Takva diskontinuirana konstituenta sastoji se od prefiksa i sufiksa, koji se istovremeno dodaju tvorbenoj osnovi. Zadatak sufiksa pritom je da tvorbenu konstrukciju transponuje - jednostavnije reeno prebaci ili prenese - u odgovarajudu vrstu rei (funkcija sintaksike transpozicije), dok prefiks dodatno uobliava znaenje na eljeni nain (funkcija semantike modifikacije). Prefiksalno-sufiksalno izvoenje u nemakom je jeziku najvie zastupljeno u tvorbi glagola od imenica i prideva, a najzastupljeniji prefiksi su be-, ver- i ent-:
anschuldigen (optuiti) Schuld, f. + /an-...-igen/, aushndigen (izruiti/izruivati, uruiti/uruivati) Hand, f. (aka) + /aus-...-igen/, bemuttern (majinski se brinuti o nekom; iron. daditljati) Mutter, f. (majka) + /be-...-en/, benachrichtigen (obavestiti/obavetavati) Nachricht, f. (vest) + /be-...-en/, beschuldigen (okriviti) Schuld, f. + /be-...-igen/, entkalken (ukloniti kamenac) Kalk, m. (kamenac; krenjak) + /ent-...-en/, entschuldigen (oprostiti) Schuld, f. (krivica) + /ent-...-igen/, entzweien (posvaati, zavaditi) zwei (dva) + /ent-...-en/, vergiften (trovati/otrovati) Gift, n. (otrov) + /ver-...-en/, vergittern (staviti reetke) Gitter, n. (reetka) + /ver-...-en/, vergolden (pozlatiti/pozladivati) Gold, n. (zlato) + /ver-...-en/, vergttern (oboavati) Gott, m. (Bog/bog) + /ver-...-en/, vernetzen (umreiti/umreavati) Netz, n. (mrea) + /ver-...-en/, versilbern (posrebriti/porebrivati) Silber, n. (srebro) + /ver-...-en/ itd.
Osim meu glagolima, prefiksalno-sufiksalnih tvorenica ima i meu imenicama. Prefiksalnosufikaslnom tvorbom se, naime, uz pomod kombinacije prefiksa Ge- i sufiksa e izvode nomina actionis, nomina acti i nomina instrumenti,67 preteno srednjeg roda (Fleischer & Barz, 2007). Mnoge od ovih imenica imaju iterativno i peorativno znaenje, tj. oznaavaju radnju koja se uestalo ponavlja, to zamara i iritira:
67
Nomina actionis (jednina nomen actionis) su imenice, uglavnom izvedene od glagola, koje oznaavaju radnje (npr. Ausgrabung, f. iskopavanje), nomina acti (jednina nomen acti) imenice koje oznaavaju okonane radnje, tj. njihov rezultat (npr. Fall, m. pad), dok su nomina instrumenti (jednina nomen instrumenti) imenice sa znaenjem sprava i orua (npr. Wecker, m. budilnik).
118
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Gefluche, n. (neprekidno psovanje) flich- (fluchen 'psovati') + /Ge-...-e/, Gefrage, n. (neprekidno zapitkivanje) frag- (fragen 'pitati') + /Ge-...-e/, Gehetze, n. (stalna urba, jurnjava) hetz- (hetzen 'jurcati', 'uriti') + /Ge-...-e/, Geheule, n. (neprekidna kunjava, jadikovanje) heul- (heulen 'plakati', 'cmizdreti', 'zavijati') + /Ge-...-e/, Gehhne, n. (neprekidno izrugivanje) hhn- (hhnen 'izrugivati') + /Ge-...-e/ Gehopse, n. (ipanje, stalno skakanje) hops- (hopsen 'skakati') + /Ge-...-e/, Geprahle, n. (neprekidno hvalisanje) prahl- (prahlen 'hvalisati se') + /Ge-...-e/ itd.
119
Neke od imenica izvedenih uz pomod diskontinuirane konstituente /Ge-...-e/ mogu, meutim, imati i drugaije znaenje, a mogu biti osloboene i negativne, peorativne konotacije:
Gedanke, m. (misao) denk- (denken 'misliti') + /Ge-...-e/, Gefge, n. (struktura; konstrukcija; splet) fg- (fgen 'sastaviti/sastavljati', 'spojiti/spajati') + /Ge-...-e/, Gelnde, n. (teren) Land, n. (zemlja) + /Ge-...-e/, Gemenge, n. (meavina, smesa) meng- (mengen 'meat') + /Ge-...-e/, Getse, n. (huk, tutnjava) tos- (tosen 'huati', 'tutnjati') + /Ge-...-e/, Getriebe, n. (pogon) treib- (treben 'terati', 'naterati') + /Ge-...-e/, Gewlbe, n. (svod) wlb- (wlben 'nadsvoditi') + /Ge-...-e/ itd.
Pojedine izvedenice ovog tipa veoma su se pribliile standardnim prefiksalnim tvorenicama, zato to je sufiks e u njima fakultativan, ili se ak potpuno izgubio. Iz ove fakultativnosti sufiksa e i njegovog potpunog gubljenja u mnogim tvorenicama proizilazi to da je diskontinuirana konstituenta /Ge-...-e/ vremenom razvila alomorf /Ge-...-/.
Gebck, n. (pecivo) back- (backen 'pedi/ispedi') + /Ge-...-/ Gebrll, n. (urlanje; grohot) brll- (brllen 'urlati', 'smejati se grohotom') + /Ge-...-/, Gedicht, n. (pesma) dicht- (dichten 'pisati pesme') + /Ge-...-/, Gefecht, n. (borba; bitka) fecht- (fechten 'maevati se'; 'boriti se') + /Ge-...-/, Gefhl, n. (osedanje; osedaj) fhl- (fhlen 'osetiti/osedati') + /Ge-...-/, Gejammer(e), n. (kukumavenje, kuknjava) jammer- (jammern 'kukati', 'kukumaviti') + /Ge-...-(e)/, Gejohl(e), n. (dernjava; urlanje) johl- (johlen 'drati se', 'urlati' + /Ge-...-(e)/, Geklatsch(e), n. (dugotrajno aplaudiranje; traarenje) klatsch- (klatschen 'udariti/udarati'; 'traariti') + /Ge-...-(e)/; Geplapper(e), n. (torokanje, trtljanje, brbljanje) plapper- (plappern 'trtljati', 'brbljati', 'torokati') + /Ge-...-(e)/, Geschwtz, n. (brbljanje, naklapanje) schwatz- (schwatzen 'daskati'; 'naklapati', 'trtljati') + /Ge-...-/, Gesprch, n. (razgovor) sprech- (sprechen 'govoriti'; 'razgovarati') + /Ge-...-/, Gespr, n. (osedaj; predosedaj) spr- (spren 'osedti'; 'predosedati') + /Ge-...-/, Gestell, n. (postolje) stell- (stellen 'staviti/stavljati', 'postaviti/postavljati') + /Ge-...-/ itd.
Pored /Ge-...-/, diskontinuirana konstituenta /Ge-...-e/ ima i jo nekoliko alomorfa, od kojih, meutim, nijedan vie nije produktivan (Fleischer & Barz, 2007):
/Ge-...-t/: Gehft, n. (imanje, majur) Hof, m. (gazdinstvo; dvorite),
119
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Gewicht, n. (teina) wiegen (teiti, biti teak); /Ge-...-st/: Geschwulst, f. (tumor; izraslina) schwellen (otedi, oticati), Gespinst, n. (prea) spinnen (presti); /Ge-...-de/: Gebude, n. (zgrada) bauen (graditi, izgraditi), Gemlde, n. (slika) malen (slikati, naslikati); /Ge-...-ter/: /Ge-...-sel/: Gelchter, n. (smeh) lachen (smejati se); Geschreibsel, n. (krabotina) schreiben (pisati, napisati).
120
5.2.3.3. Sloeno-sufiksalno izvoenje Sloeno-sufiksalne izvedenice sline su aditivnim sloenicama, zato to i kod njih prva neposredna konstituenta nije re, ved grupa rei, i to najede imenika sintagma. Kao atribut uz datu imenicu uglavnom se javlja broj. Najproduktivniji sufiks kod ovog tipa izvedenica jeste pridevski sufiks ig, pa su, u skladu s tim, i sloeno-sufiksalne izvedenice uglavnom pridevi:
blauugig (plavook; naivan) blaue Augen (plave oi), dreijhrig (trogodinji) drei Jahre (tri godine) + -ig, dunkelharig (tamnokos) dunkle Haare (tamna kosa), einspurig (s jednom kolovoznom trakom) eine Spur (jedna kolovozna traka) + -ig, fnfseitig (petostran, s pet stranica) fnf Seiten (pet stranica), fnftgig (pet dana) fnf Tage (pet dana) + -ig, gleichseitig (jednakostranian) gleiche Seiten (jednake stranice), sechsmonatig (estomeseni) sechs Monate (est meseci) + -ig, vieltausendjhrig (viemilenijumski, dug vie hiljada godina) viele Tausend Jahre (vie hiljada godina), vierrd(e)rig (s etiri toka) vier Rder (etiri toka) + -ig, viertrig (s etvoro vrata) vier Tre (etvoro vrata), zehnbndig (desetotoman) zehn Bnde (deset tomova), zweimotorig (dvomotoran) zwei Motoren (dva motora) + -ig, zweistckig (dvospratan) zwei Stcke (dva sprata) + -ig itd.
Prilikom stapanja sintagme u prvu neposrednu konstituentu sloeno-sufiksalne tvorenice ponekad se radi lakeg izgovora u manjoj ili vedoj meri pojednostavljuje fonoloka i/ili morfoloka struktura date sintagme. U narednim primerima u sastav sloeno-sufiksalne tvorenice, tako, ulaze iskljuivo podvuene foneme/morfeme, dok se ostale izostavljaju. Izostavljanje se moe ograniiti iskljuivo na gramatike morfeme ili na samo neke od njih (kao u primeru langweilig). Njime, meutim, pored gramatikih, mogu biti obuhvadene i tvorbene morfeme (kao u primeru mehrdeutig), ali i itave lekseme (kao u primeru gleichzeitig).
zur gleichen Zeit (u isto vreme) gleichzeitig (istovremeno), mehrere Bedeutungen (vie znaenja) mehrdeutig (vieznaan, koji se moe shvatiti na razliite naine), lange Weile (dosada, bukvalno dugo vreme) langweilig (dosadan) itd.
120
121
5.2.3.4. Sufiksoidno izvoenje Kod sufiksoidnog izvoenja izvedbena konstituenta nije sufiks nego sufiksoid. Kao to smo objasnili u prvom delu knjige, sufiksoidi su se razvili od slobodnih morfema koje su vremenom poprimile sutinska svojstva sufiksa. Da podsetimo, to znai da su poele da tvore tzv. nizove, tj. veliki broj izvedenica, kao i da su razvile uopteno, kategorijalno znaenje, koje je karakteristino za tvorbene morfeme. Slobodna morfema nije, meutim, nestala, ved slobodna morfema i sufiksoid paralelno postoje u savremenom nemakom jeziku, kao homonimi. Sufiksoidno izvoenje neosporno je zastupljeno u tvorbi imenica. Najproduktivniji imeniki sufiksoidi u savremenom nemakom jeziku su wesen i werk. Poto smo u poglavlju Afiksoidi u prvom delu knjige ved naveli i objasnili niz primera, meu kojima su dominirale izvedenice sa sufiksoidom -werk, ovde demo samo, podsedanja i ilustracije radi, pomenuti jo nekoliko sufiksoidnih izvedenica sa sufiksoidom wesen:
Bibliotekswesen, n. (biblioteki sistem), Staatswesen, n. (dravni aparat), Steuerwesen, n. (poreski sistem), Verlagswesen, n. (izdavatvo), Verwaltungswesen, n. (administracija), Zollwesen, n. (carinski sistem) itd.
Pojedini autori sufiksoide uoavaju i u tvorbi prideva. U tom se kontekstu najede pominju morfeme /frei/ (frei 'slobodan'), /voll/ (voll 'pun'), /arm/ (arm 'siromaan') i /reich/ (reich 'bogat'), a ponekad i druge. Ove morfeme/lekseme zaista bi mogle ispuniti kriterijum da grade nizove, s obzirom na to da se svaka od njih javlja kao neposredna konstituenta velikog broja tvorenica. Evo, primera radi, samo nekih od brojnih tvorenica s morfemom /frei/:
alkoholfrei (bezalkoholan), bleifrei (bezolovan), bgelfrei (koji ne mora da se pegla), einwandfrei (besprekoran), fehlerfrei (potpuno taan, bez ijedne greke, bez greaka), fleckenfrei (bez mrlja, neisflekan, potpuno ist), geruchfrei (bez mirisa, bezmirisan), ideologiefrei (ideoloki neoptereden, koji nije ideoloki obojen), kostenfrei (besplatan), makelfrei (bez greke, bez nedostataka), mangelfrei/mngelfrei (bez nedostataka, besprekoran), nikotinfrei (bez nikotina),
121
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku rauchfrei (bez dima), regenfrei (suv, bez kie), rckenfrei (odeda, npr. haljina, bez lea), schadstofffrei (bez otrovnih materija), schulterfrei (odeda, npr. haljina, bez rukava), tadelfrei (besprekoran), visumfrei (bezvizan, bez viza), vogelfrei (ist. izopten, odbaen, stavljen van zakona, dat na odsrtel), vorlesungsfrei (kada nema predavanja, bez predavanja), vorurteilsfrei (bez predrasuda), widerspruchsfrei (koji nije protivrean, bez protivrenosti), wolkenfrei (vedar, bez oblaka), zollfrei (bescarinski, koji se ne carini), zuschlagfrei (bez doplate), zweckfrei (besmislen, nesvrhovit, bespotreban), zweifelsfrei (bez sumnje) itd.
122
S druge strane, znaenje koje ove morfeme/lekseme imaju u okviru brojnih tvorenica ili uopte ne odstupa, ili ne odstupa bitnije od znaenja koje imaju kada se upotrebljavaju samostalno. italac de se lako i sam uveriti u to ved i na osnovu primera s leksemom/morfemom /frei/ koje smo upravo naveli. (Pritom ne treba preuvaliavati znaaj sporadine metaforizacije, s obzirom na to da je ona u jeziku praktino sveprisutna.) S obzirom na to da nema promene znaenja, nema ni razloga da pretpostavimo da su se od morfema/leksema /frei/, /arm/, /voll/, /reich/ i njima slinih razvili sufiksoidi.
5.2.3.5. Konfiksno izvoenje Konfiksne izvedenice su izvedenice ija je tvorbena osnova konfiks, tj. slobodna morfema stranog porekla koja ima leksiko znaenje, ali u nemakom jeziku nikada ne stoji samostalno, ved se javlja iskljuivo u sklopu tvorenica:
Elektrizitt, f. (elektricitet), elektrifizieren (elektrificirati), elektrische (elektrian), Elektriker, m. (elektriar) itd.;
Universum,, n. (univerzum), universal (univerzalan), Universitt, f. (univerzitet), Universalie, f. (univerzalija),
122
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Universalismus, m. (univerzalizam) itd.;
123
Logik, f. (logika), logisch (logian), Logiker, m. (logiar), Logizismus, m. (logicizam), logizistisch (logicistian) itd.
5.2.3.6. Eksplicitno izvoenje s unikalnom tvorbenom osnovom Kao to i sam naziv kae, eksplicitne izvedenice s unikalnom tvorbenom osnovom od standardnih se eksplicitnih izvedenica razlikuju na osnovu toga to je njihova tvorbena osnova unikalna morfema. Evo nekoliko primera:
Bschung, f. (strmina, nagib, kosina) Bosch (grm) + -ung, Innung, f. (strukovno udruenje, zadruga) innen (primiti u udruenje) + -ung itd.
5.2.3.7. Eksplicitno izvoenje sa skradivanjem osnove Kod eksplicitnih izvedenica ovoga tipa tvorbena se osnova prvo skraduje, da bi se tek zatim na nju dodao sufiks. Osobitu sklonost ka kombinovanju sa skradenom osnovom pokazuju sufiksi i/-y/-ie i o. Njihova je produktivnost tokom poslednjih nekoliko decenija znatno porasla, a grade imenice sa znaenjem lica, hipokoristike, nomina instrumenti, nazive proizvoda, pa i imena novanih jedinica (isp. Petronijevid, 2000). Najvedi broj ovih tvorenica mukog je roda. Jedini su izuzetak imenice sa znaenjem enskog lica i enska imena od milja, koja su, u skladu sa znaenjem, enskog roda (npr. Mutti, f. 'mama', Omi, f. 'baka', Tati, f. Tatjana, Oli, f. Olivera, ali zato Oli, m. Oliver itd.). Tvorenice ovog tipa uglavnom su supstandardne, tj. vezane su za jezik neformalne komunikacije. Neke su se od njih u meuvremenu etablirale u leksikog fondu nemakog jezika, ali mnogo je i onih kojima to nije polo za rukom. Takvih je tvorenica, primera radi, mnogo meu nazivima proizvoda koji nisu postigli osobito veliki uspeh na tritu, pa su relativno brzo zaboravljeni, zajedno s odgovarajudim nazivima (kao, recimo, sredstvo za idenje Abrazzo, od abrasiv / Abrasion, f.68). Izmeu izvedenice od skradene osnove i odgovarajude neskradene lekseme uglavnom nema razlike u denotativnom znaenju, ved samo u konotaciji, tj. u dijasistemskim, a prevashodno dijastratskim i dijaevaluacionim obelejima:
As(s)i, m. Asozialer, m. (asocijalac), Fundi, m. Fundamentalist, m. (ekstremista; politiki aktivista ekstremnih shvatanja),
68
Za dodatne primere isp. Petronijevi, 2000.
123
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Kugelschreiber, m. Kulli, m. (hemijska olovka), si, m./f. sterreicher, m. / sterreicherin, f. (Austrijanac/Austrijanka), Ossi, m. Ostdeutscher, m. (Istoni Nemac), Prolo, m. Prolet, m. (seljaina, primitivac, sirovina, sivonja), Pulover, m. Pulli, m. (demper), Realo, m. Realist, m. (umerenjak; politiki aktivista umerenih shvatanja), Trabbi, m. Trabant, m. (trabant), Vater, m. (otac) Vati, m. (tata), Wessi, m. Westdeutscher, m. (Zapadni Nemac),
124
Ove izvedenice ne treba meati sa skradenicama koje se zavravaju glasom/slovom /i/ ili /o/, koje su im na prvi pogled veoma sline. Takve skradenice nisu, naime, izvedene uz pomod sufiksa i/y/-ie ili -o, ved se tim glasom/slovom zavravaju samo zato to se istim glasom/slovom zavrava i odgovarajudi slog lekseme ijim su skradivanjem nastale:
Abi, n. Abitur, n. (matura), Abo, n. Abonnement, n. (pretplata za pozorite, novine i sl.), Assi, m./f. Assistent, m. / Assistentin, f. (asistent/asistentkinja), Kombi, m. (kombi) Kombinationswagen, m. (kombinovano vozilo), Krimi, m. (krimid) Kriminalroman, m. (kriminalistiki roman), Schiri, m. Schiedsrichter, m. (sportski sudija), Schupo, f. Schutzpolizei, f. (policija opte nadlenosti), Schupo, m. Schutzpolizist, m. (pripadnik policije opte nadlenosti), Stasi, f. Ministerium, n. fr Staatssicherheit (istononemaka tajna policija), Uni, f. Universitt, f. (univerzitet) itd.
Da se, kojim sluajem, odgovarajudi slog lekseme ijim su skradivanjem nastale zavrava na koji drugi glas/slovo, i skradenica bi se zavravala tako, kao npr. Mathe, f. Mathematik, f. (matematika) itd. Analogija sa skradenicama koje se zavravaju glasom/slovom i/-y/-ie ili o svakako je, meutim, umnogome podstakle graenje izvedenica sa skradenom osnovom. Osim toga, one su preteno ponicale u jeziku neformalne komunikacije, kao i u jeziku mlaih generacija, tako da su zvuale aktuelno i svee, to ih je, pak, uinilo atraktivnim sa stanovita trgovine i marketinga. Izvedenice od skradenih osnova sa sufiksima i/-y/-ie i o nale su, tako, mesto u reklaminim tekstovima, a i nazivi brojnih proizvoda konstruisani su na ovaj nain. Tome je svakako doprinela i njihova kratkoda i praktinost, kao i okolnost da izvedenice sa sufiskom i, tj. osobito s njegovom varijatnom -y, mogu imati izvesan engleski prizvuk. U kontekstu trgovine i marketinga ni taj prizvuk nije zanemarljiv, s obzirom na to da je engleski jezik i na nemakom govornom podruju neosporno veoma prestinan u okviru popularne kulture i kulture 124
125
svakodnevice, pa tako i u sklopu potroake kulture. Vlasnici i proizvoai preduzedima i proizvodima zato rado daju engleska ili pseudoengleska imena69, u nadi da de tako privudi poslovne partnere i/ili kupce. To ilustruje i naredni odlomak iz romana Kuhdoo S. Svobodnika, u kome pripoveda opisuje promene koje je glavni junak zatekao kada se posle gotovo dve decenije vratio u rodno selo na jugozapadu Nemake:
Auch Lauterbach scheint sich verndert zu haben, dachte Plotek, als er die letzten Meter zu Fu zum elterlichen Haus unterwegs war. Der Ort war kaum wiederzuerkennen. Aus dem kleinen Kuhkaff war ein modernes, prchtiges Provinznest der Kategorie Unser Dorf soll schner werden geworden. Keine Misthaufen mehr, sondern ein Brillenfachgeschft, ein Nagel- und Sonnenstudio mit den leuchtend sonnigen Namen Sunschine City und ein Bau- und Gartenmarkt, zwei Szenetreffs namens High Life und Juddys , ein Riesebro und ein Autohaus, ein kobcker und das Fitnessstudio Fit For FUNtastic . berall Siedlungen, Reihenhuser und Neubauten. Das ist das globalisierte Zeitalter, da wird die Provinz zur Grostadt im Kleinen. (Swobodnik, 2010)
Sufiksi i/-y i o uz to nemaju negativnu konotaciju, niti bilo koje drugo potencijalno problematino dijasistemsko obeleje, tako da ni imenice koje izvedu nede biti peorativne, uvredljive ili vulgarne, ukoliko tvorbena osnova nije takva ved sama po sebi (kao npr. kod izvedenica Prolet, m. Prolo, m. ili Asozialer, m. As(si), m.). Zahvaljujudi tome one se znatno bezbrinije mogu preuzeti iz jezika neformalne komunikacije i/ili iz jezika mladih u iskaze i tekstove koji ne bi trebalo grublje da odstupe od jezikog standarda. Sve su ove okolnosti, uzete skupa, doprinele tome da trgovina i marketing uoe izvedenice od skradenih osnova sa sufiksima i/-y/-ie i o i da ih prepoznaju kao veoma pogodno sredstvo za doaravanje jezika neformalne komunikacije i/ili jezika mladih u tekstovima koji treba da se priblie mladima ili korisnicima/potroaima koji bi voleli da sebe tako doive (npr. u reklamama ili omladinskim asopisima). Tako su ove izvedenice, pored stvarnog obeleja jezika neformalne komunikacije i jezika mladih, postale i obeleje tobonjeg jezika mladih (nem. pseudo Jugendsprache, f.) i tobonjeg jezika neformalne komunikacije (nem. pseudo Umgangssprache, f.), tj. imitacija datih varijeteta. Ove pseudovarijetete sredemo u medijima i u raznim marketinkim tekstovima, iji sastavljai sami ne pripadaju odgovarajudim drutvenim grupama, ili barem nisu njihovi tipini predstavnici, pa samo pokuavaju to da to bolje mogu podraavaju nain izraavanja svoje ciljne grupe. Da itaoca ne bismo naveli na pogrean zakljuak, na kraju valja jo da istaknemo i to da sufiksi i/-y/-ie i -o imenice ne izvode iskljuivo od skradenih, ved i od neskradenih osnova. Ukoliko je,
69
O fenomenu tzv. pseudoanglicizama vie informacija nudi S. Radovanovi u radu Scheinentlehnungen aus dem Englischen (Radovanovi, 2011).
125
126
naime, tvorbena osnova ved sama po sebi dovoljno kratka, ona se pre izvoenja nede, ili ak ne moe skradivati:
doof (glupav, tupav) + -i Doofi, m. (glupan, tupan), dumm (glup) + -i Dummi, m. (glupan, tupan), soft (mekan) + -ie Softie, m. (mlakonja; osedajan mukarac pun razumevanja) itd.
5.2.4. Tipovi implicitnih izvedenica Implicitno izvoenje kod imenskih rei i kod glagola obradidemo zasebno, uzimajudi u obzir to da izmeu njih postoje znaajne razlike. Pridevskim implicitnim izvedenicama nedemo se posebno baviti, s obzirom na to da je njihov znaaj srazmeran njihovom broju, tj. veoma mali. 5.2.4.1. Implicitno izvoenje kod imenskih rei Implicitne smo izvedenice, pa i imenike implicitne izvedenice, u ovoj knjizi pominjali ved u nekoliko navrata. Da podsetimo, to su imenske rei, pre svega deverbativne imenice, koje su svojevremeno izvedene uz pomod sufiksa, dakle standardnim eksplicitnim izvoenjem. Nakon to se taj sufiks izgubio, danas se, barem na prvi pogled, ini kao da su nastale retrogradnim izvoenjem, tj. oduzimanjem gramatiko-tvorbenog sufiksa en od infinitiva odgovarajudih glagola. Implicitne izvedenice nisu toliko znaajne zbog brojnosti, koliko zbog znaenja i frekventnosti, kao i zbog centralnog mesta koje zahvaljujudi tome zauzimaju u leksikom fondu nemakog jezika. One, naime, oznaavaju izuzetno bitne pojmove, a prevashodno radnje, zbivanja ili njihove posledice, pa bi bez njih bilo gotovo nemogude uspeno komunicirati o mnogim svakodnevnim temama, bilo iz privatnog, poslovnog ili javnog ivota:
Lauf, m. (trka) laufen (trati), Ruf, m. (zov; glas) rufen (zvati, pozvati, dozvati), Schlag, m. (udarac) schlagen (udarati/udariti), Schluss, m. (zavretak, kraj) schlieen (zatvoriti/zatvarati), Schnitt, m. (rez; kroj) schneiden (sedi/isedi), Schritt, m. (korak) schreiten (koraati), Schuss, m. (pucanj) schieen (pucati), Wuchs, m. (rast, stas) wachsen (rasti, porasti).
Upravo zahvaljujudi visokoj frekventnosti ove su lekseme i uspele to da se do dana dananjeg odre u nemakom jeziku, iako tome nimalo nije ila na ruku okolnost da tvorbeni obrazac prema kome su graene nije produktivan ved hiljadam godina. Gaenje tvorbenog obrasca, najede, naime, vremenom dovodi i do nestanka, tj. arhaizacije, tvorenica koje su svojevremeno nastale prema tom obrascu. 126
127
Istini za volju, tragovi tvorbenog obrasca prema kome su svojevremeno graene imenike implicitne izvedenice ouvali su se i u savremenom nemakom jeziku. Prema analogiji s prvobitnim implicitnim izvedenicama, ije su tvorbene osnove listom monomorfematski70 glagoli, graene su kasnije, po potrebi, imenice od odgovarajudih prefigiranih glagola (Fleischer & Barz, 2007):
ausdrcken (izraziti/izraavati) Ausdruck, m. (izraz), einfhren (uvesti/uvoziti) Einfuhr, m. (uvoz), erstezen (zameniti/zamenjivati) Ersatz, m. (zamena), verlegen (izdati/izdavati itd.) Verlag, m. (izdavaka kuda) itd.
Govornicima koji nemaki jezik usvajaju kao strani, tako da vedinom ne mogu intuitivno da odrede gramatiki rod imenica, korisno je to da naue da prepoznaju imenike implicitne izvedenice. Kao to je italac ved i mogao zakljuiti na osnovu primera koje smo do sada naveli, sve su ove imenice mukog roda. Genitiv jednine grade uz pomod nastavka (e)s (npr. der Ruf des Ruf(e)s), a u mnoini uz pomod nastavka e (npr. die Rufe). Mnoge od njih u mnoini uz to imaju i umlaut (npr. der Fluss die Flsse, der Sprung die Sprnge, der Hang die Hnge, der Fall die Flle, der Lauf die Lufe itd.) Sinhrono posmatrano, implicitni se derivati prema obliku mogu podeliti na dve grupe: na implicitne derivate sa ablautom, poput:
Fluss, m. (reka; tok) flieen (tedi), Fund, m. (otkride; iskopita; pronaena stvar) finden (nadi), Genuss, m. (uivanje) genieen (uivati), Guss, m. (odlivak; mlaz) gieen (liti, izliti/izlivati, odliti/odlivati), Hang, m. (padina; sklonost) hngen (visiti) itd.
i na implicitne derivate bez ablauta, kao to su:

Fall, m. (pad; sluaj; pade) fallen (pasti/padati), Fang, m. (ulov) fangen (loviti/uloviti), Rat, m. (savet) raten (savetovati/posavetovati) itd.
Implicitne izvedenice
Implicitne izvedenice s ablautom
Implicitne izvedenice bez ablauta
Grafikon 13: Tipovi implicitnih izvedenica
70
Monomorfematska leksema je leksema koja se sastoji samo od jedne slobodne morfeme.
127
128
Kao to smo ved napomenuli, ablaut se pripisuje sufiksu uz pomod koga su ove lekseme prvobitno izvedene. Smatra se da je taj ablaut mogao biti kvalitativan ili kvantitativan. Kvalitativni se ablaut zadrao do dananjih dana, dok se kvantitativni, za razliku od njega, nije ouvao, to je i stvorilo preduslove i potrebu za podelu implicitnih izvedenica na izvedenice s ablautom i na izvedenice bez ablauta.
Imenike implicitne izvedenice uglavnom su nomina actionis ili nomina acti. Na tom im polju konkuriu dva sinonimna tvorbena obrasca: eksplicitne izvedenice sa sufiksom ung, kao i poimenieni infinitivi. Ukoliko ova tri tvorbena obrasca posmatramo u celini, primetidemo to da su eksplicitne izvedenice sa sufiksom ung uglavnom neutralne u pogledu trajanja radnje, da poimenieni infinitivi naglaavaju njeno trajanje, dok implicitne izvedenice esto radnju predstavljaju kao zavrenu ili, pak, oznaavaju njen ishod. Tako, primera radi, imenica Fallen, n. (padanje) oznaava radnju kao takvu i naglaava samo njeno odvijanje, dok je imenica Fall, m. (pad) posmatra kao zaokruen proces, a istovremeno oznaava i ishod tog procesa. Izvedenica od iste osnove (*Fallung) u savremenom nemakom jeziku ne postoji. Od glagola schneiden (sedi) nainjene su, meutim, imenice prema sva ova tri tvorbena obrasca: Schneiden, n., Schnitt, m i Schneidung, f. Ba kao i poimenieni infinitiv Fallen, n. iz prethodnog primera, Schneiden, n. (seenje) oznaava radnju kao takvu, naglaavajudi njeno trajanje. Za razliku od njega, eksplicitna izvedenica Schneidung, f. (seenje; ukidanje, gaenje) oznaava radnju kao takvu, ali ne naglaava njeno trajanje. Ona je, uz to, metaforizacijom razvila i jo jednu sememu, 'ukidanje', koja oznaava gaenje radnih mesta i sl. Implicitna izvedenica Schnitt, m. (rez) oznaava, pak, ishod seenja. Navedene znaenjske tendencije moemo pratiti i kod drugih parova i trojstava ovog tipa, kao to su:
Finden, n. (traenje, nalaenje) / Findung, f. (pronalaenje) / Fund, m. (pronalazak, pronaeni predmet; iskopina), Fliegen, n. (letenje) i Flug, m. (let), Flieen, n. (teenje, proticanje) i Fluss, m. (tok; reka), Genieen, n. (uivanje) i Genu, m. (uitak, zadovoljstvo), Schlagen, n. (udaranje) i Schlag, m. (udarac), Schlieen, n. (zatvaranje) / Schlieung, f. (zatvaranje; ukidanje) / Schluss, m. (kraj) itd.
Govornici nemakog koji taj jezik usvajaju kao strani nipoto, meutim, ne bi trebalo da se sasvim oslone na znaenjske zakonomernosti koje smo upravo opisali, tj. da se upravljaju samo
128
129
prema njima kada ele da odgonetnu znaenje lekseme s kojom se prvi put sredu. Vie je razloga koji navode na oprez: razliite deverbativne imenice mogu biti izvedene od razliitih semema jednog glagola, poto glagoli, kao i druge lekseme, uglavnom imaju vie znaenja; znaenje neke od deverbativnih imenica moe se vremenom promeniti usled demotivacije, ba kao i znaenje svih ostalih tvorenica; deverbativna imenica moe pripadati nekoj drugoj znaenjskoj grupi koja se gradi prema istom tvorbenom obrascu71. Navedemo i nekoliko primera. Glagol rufen izmeu ostalog znai 'zvati/dozivati', ali i 'prizivati' (npr. duhove). Od prve sememe/znaenja izvedene su deverbativne imenice Rufen, n. (zvanje, dozivanje) i Ruf, m. (poziv; zov). U skladu s oekivanjima, poimenieni infinitiv Rufen, n. zaista i oznaava radnju kao takvu, naglaavajudi po potrebi i njeno trajanje, dok implicitna izvedenica Ruf, m. oznaava okonanu radnju ili njen ishod. Eksplicitna izvedenica Rufung, f. (prizivanje) izvedena je, meutim, od druge sememe glagola rufen, od sememe 'prizivati', pa je i njeno znaenje, u skladu s tim, drugaije. Veoma je slino i kod deverbativnih imenica graenih od glagola genieen (uivati). Poimenieni infinitiv Genieen, n. zaista znai 'uivanje', a implicitna izvedenica Genu, m. 'uitak' ili 'zadovoljstvo'. Eksplicitna izvedenica Genieung, f. vezana je za znaenje 'imati pravo na neto' ili 'koristiti neko pravo', i u savremenom se nemakom jeziku koristi samo u znaenju 'koridenje' ili 'pravo koridenja' (nemaki sinonimi Nutzung, f., odnosno Nutzungsrecht, n.).
Govornici koji nemaki jezik usvajaju kao strani treba da obrate panju i na to da od mnogih glagola nisu graene imenice prema sva ova tri tvorbena obrasca, iako bi to teorijski bilo mogude. Implicitno izvoenje nije, dodue, vie produktivno, ukoliko izuzmemo analoke tvorenice (nem. Analogiebildung, f.) od prefigiranih glagola, koje smo ved pomenuli ranije u ovom poglavlju, ali bi se zato gotovo od svakog nemakog glagola mogla izvesti imenica sa sufiksom ung, ba kao to bi se mogao poimeniiti i svaki infinitiv. Iako mogudnost na nivou sistema neosporno postoji, ona nije uvek iskoridena, barem za sada. Tako, izmeu ostalog, u savremenom nemakom jeziku ne postoje imenice *Hrung, *Sprechung, *Raubung, *Nehmung, *Verratung ili *Aussagung (Fleischer & Barz, 2007). Za razliku od primera koje smo upravo naveli, poimenieni infinitivi nikada ne zvue potpuno
71
Tako, primera radi, imenice izvedene pomou sufiksa ung ne moraju oznaavati samo radnje i procese, nego mogu pripadati i drugim imenikim znaenjskim grupama, kao u sledeim sluajevima: regieren (vladati) Regierung, f. (vlada), bedingen (uslovljavati) Bedinung, f. (uslov), vereinigen (ujediniti) Vereinigung, f. (udruenje), leiten (voditi; sprovoditi) Leitung, f. (vostvo, rukovodstvo; vod) itd.
129
130
neprihvatljivo, tako da ih dovoljno vet govornik uvek moe adekvatno upotrebiti, ali neki od njih, uprkos tome, nisu etablirane lekseme savremenog nemakog jezika (npr. das Mitfhlen, das Loskommen, das Durchsehen itd.) (isp. Kostid, 2006).
5.2.4.2. Implicitno izvoenje kod glagola Za razliku od imenikih implicitnih izvedenica, koje su zapravo nastale ili eksplicitnom derivacijom ili analokom tvorbom, glagolske su implicitne izvedenice zaista nastale unutranjim izvoenjem. Na taj su nain u ranijim fazama razvoja nemakog jezika graeni kauzativni (uzroni/faktivni) glagoli, tj. glagoli koji oznaavaju uzrok neke radnje (Fleischer & Barz, 2007):
fallen (pasti/padati) fllen (obarati/oboriti; ruiti/sruiti; sedi, posedi), liegen (leati) legen (poloiti/polagati), schwimmen (plivati) schwemmen (natopiti/natapati, poplaviti/poplavljati), sinken (tonuit/potonuti) senken (potopiti/potapati), sitzen (sedeti) setzen (postaviti/postavljati; staviti/stavljati), sich setzen (sesti/sedati), trinken (piti/popiti) trnken (napojiti/napajati) itd.
Ovaj tvorbeni obrazac nije vie produktivan, a za izraavanje kauzativnosti danas se u nemakom jeziku preteno koriste tzv. funkcionalni glagolski spojevi (nem. Funktionsverbgefge, n.) preteno s funkcionalnim glagolom bringen (dovesti/dovoditi), ali i s glagolima geben (dati/davati), stellen (staviti/stavljati) i drugim (Fleischer & Barz, 2007):
in Abhngigkeit bringen (dovesti u zavisan poloaj, uiniti zavisnim, potiniti), in Bewegung bringen (staviti u pokret, tj. pokrenuti), in Gang bringen (pokrenuti), zum Ausdruck bringen (izraziti), zur Verfgung stellen (staviti na raspolaganje) itd.
Mnoge su se glagolske implicitne izvedenice u meuvremenu znaenjski znatno udaljile od glagola od kojih su izvedeni, tako da se njihovo graenje danas moe objasniti samo uz pomod etimologije i istorije jezika:
neigen (sagnuti/saginjati, imati sklonost k neemu) nicken (klimnuti/klimati glavom), reien (vudi, odvudi, istrgnuti) ritzen (urezati/urezivati), schneiden (sedi/isedi) schnitzen (rezati/urezati), stechen (bosti/ubosti) sticken (vesti/izvesti), ziehen (vudi/povudi) zucken (trgnuti se / trzati se) itd.
130
131
5.2.5. Retrogradno izvoenje Osnovne injenice u vezi s retrogradnim izvoenjem ved smo predstavili u poglavlju Oblici izvoenja: eksplicitno, implicitno i retrogradno izvoenje. S obzirom na to da ovaj vid izvoenja nije osobito produktivan, kao i na to da u mnogim sluajevima nije mogude sa sigurnodu utvrditi to da li je odreena leksema graena ba na ovaj nain ili ne, nema potrebe da u optem pregledu tvorbenog sistema, kao to je ovaj, itaoca opteredujemo dodatnim razmatranjima, tako da to nedemo ni initi. itaoce koji ele da se podsete najvanijih odlika retrogradnog izvoenja i retrogradnih izvedenica upudujemo zato na poglavlje Oblici izvoenja.
5.3. Prefiksalna tvorba

Istorijska gramatika prefiksalnu tvorbu naziva prefiksalnom kompozicijom (nem. Prfixkomposition, f.), a prefiksalne tvorenice obrauje zajedno sa sloenicama. Prefiksi su se zaista i razvili od partikula koje su vremenom srasle s drugim leksemama, najede s glagolima, s kojima su se prethodno esto kombinovale. Prefiksi su sa svojim glagolima potpuno srasli tek nakon to se u pragermanskom periodu akcenat vezao za prvi slog. Istoriari jezika to zakljuuju na osnovu injenice da su u pragermanskom prefiksi kod vedine glagola bili nenaglaeni (Krahe & Meid, 1967; Schmidt, 1993). U savremenom nemakom jeziku razlikuju se slededi tipovi prefiksalne tvorbe: 1. standardna prefiksalna tvorba, 2. tvorba pomodu prefiksoida i 3. prefiksalna tvorba s unikalnom morfemom.
O standardnoj prefiksalnoj tvorbi govorimo onda kada je jedna neposredna konstituenta tvorenice prefiks, a druga leksema koja ne pokazuje nikakve osobenosti. Standardnih je prefiskalnih tvorenica, ba kao i tvorenica uopte, najvie meu glagolima, usled toga to je prefiksalna tvorba osobito produktivna ba u tvorbi glagola. Prefiksalnih tvorenica ima, meutim, i meu imenicama i pridevima. O prefiksima i prefiksalnim tvorenicama bilo je rei ved u vie navrata, u prvom delu knjige i u poglavlju posvedenom prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi, tako da smo njihova najznaajnija svojstva ved naveli. Da bismo izbegli ponavljanje, ovde demo samo, podsedanja radi, navesti nekoliko primera standardnih prefiksalnih tvorenica:
aberkennen (oduzeti neku nagradu ili pravo) erkennen (priznati), Erzbischof, m. (nadbiskup) Bischof, m. (biskup), Erzfeind, m. (iskonski neprijatelj, neprijatelj nad neprijateljima) Feind, m. (neprijatelj),
131
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Exfreund, m. (bivi deko) Freund, m. (deko; prijatelj), Misserfolg, m. (neuspeh) Erfolg, m. (uspeh), Missernte, f. (loa etva) Ernte, f. (etva), missinterpretieren (pogreno protumaiti) interpretieren (tumaiti, interpretirati), unmodisch (nemoderan, zastareo) modisch (moderan), unmoralisch (nemoralan) moralisch (moralan), Urquelle, f. (praizvor) Quelle, f. (izvor), sich verwhlen (pozvati pogrean telefonski broj) whlen (birati telefonski broj) itd.
132
Prefiksoidnim tvorenicama nazivamo tvorenice kojima je jedna od neposrednih konstituenata prefiksoid. U nemakom ih je jeziku najvie meu imenicama i pridevima. U savremenom nemakom jeziku najproduktivniji su prefiksoidi bomben-/Bomben-, stock-, Haupt-. I o prefiksoidima je ved bilo rei, a ved smo navodili i primere tvorenica s prefiksoidima bomben-/Bomben- i stock-, tako da demo sad pomenuti samo jo nekoliko primera s prefiksoidom Haupt-:
Hauptbahnhof, m. (glavna eleznika stanica) Bahnhof, m. (eleznika stanica), Hauptgebude, n. (glavna zgrada, glavno sedite) Gebude, n. (zgrada), Hauptgewinn, m. (glavna nagrada) Gewinn, m. (nagrada), Hauptgrund, m. (glavni razlog) Grund, m. (razlog; tlo), Hauptsaison, f. (pic sezone, glavna sezona) Saison, f. (sezona), Hauptstadt, f. (glavni grad) Stadt, f. (grad) itd.
Prefiksalne tvorenice s unikalnim morfemom su one ija je tvorbena osnova unikalni elemenat. Evo nekoliko primera:
geschehen (dogoditi se / dogaati se) starovisokonemaki skehan (juriti, uriti), Unflat, m. (neistoda, prljavtina) srednjevisokonemaki vlt, f. (istoda, lepota), Ungeziefer, n. (tetoine) starovisokonemaki zebar (rtva, rtvena ivotinja) itd.
5.3.1. Germanistika literatura o prefiksalnoj tvorbi U sinhronim opisima savremenog nemakog jezika prefiksalna se tvorba neretko razmatra kao podvrsta izvoenja (isp. Iskos & Lenkowa, 1963, Erben, 1975, Fleischer & Barz, 1992, Motsch, 1999, Eichinger, 2000). I Vajnrih smatra da su prefiksalna i sufiksalna tvorba samo vidovi istog tvorbenog modela, i to izvoenja (Weinrich, 1993). Sve glagole s naglaenim prefiksom i sloene glagole s razdvojnom prvom neposrednom konstituentom ovaj autor, meutim, smatra proizvodima tvorbenog procesa koji on naziva konstitucijom, a definie ga kao oblik tvorbe rei koji se javlja iskljuivo kod glagola, ali zato kod njih u nemakom jeziku veoma es to. Konstitucija je povezivanje glagolske netvorenice s drugim jezikim znakom, koji moe biti tvorenica ili netvorenica, u dvodelni
132
133
glagol, tako da data dva elementa zajedniki mogu graditi glagolski okvir...72 (Weinrich, 1993). U ovakve tvorbene konstrukcije Vajnrih izriito ubraja i funkcionalne glagolske spojeve, koji se uobiajno ne smatraju tvorenicama, ved vielanim leksemama, tj. frazeologizmima. K. A. Levkovskaja detaljno izlae i objanjava razlike izmeu sufiksa i prefiksa (Lewkowskaja, 1967). Ona istie to da se prefiksi od sufiksa razlikuju pre svega time to u kombinaciji s raznovrsnim osnovama koje pripadaju razliitim vrstama rei uvek izvode nove lekseme koje pripadaju odreenoj, jednoj i samo jednoj vrsti rei. Prefiksi, nasuprot tome, ne odreuju vrstu rei, a ni morfoloka svojstva tvorenice koju grade, pa prefiksalne tvorenice u tom pogledu vie nalikuju sloenicama. Morfoloka svojstva novonastale lekseme ostaju ista kao i pre prefiksacije, isto kao to morfoloka svojstva sloenice po pravilu ne odudaraju od morfolokih svojstava njene osnovike konstituente (Lewkowskaja, 1967). Razlike izmeu prefiksa i sufiksa Levkovskaja objanjava i mestom prefiksa unutar tvorenice: prefiks uvek dolazi ispred osnove, on je prva neposredna konstituenta rei koju gradi. U jeziku poput nemakog, u kome je akcenat vezan za prvi slog, ovakvi se elementi ne mogu u potpunosti stopiti sa novonastalom reju, ved u okviru nje zadravaju odreeni stepen autonomije. (Lewkowskaja, 1967). Nakon to je iscrpno nabrojila posebnosti prefiksa autorka, meutim, pomalo iznenaujude, ipak dolazi do slededeg zakljuka: Prefiksacija se u izvesnoj meri pribliava kompoziciji, ali je uprkos tome treba svrstavati u derivaciju, bududi da se prefigirana osnova ne sastoji od dve druge osnove, ved od jedne osnove i jednog afiksa....73 (Lewkowskaja, 1967). Prema Dudenovoj gramatici (Duden, 1984) slaganje, sufiksalna tvorba i prefiksalna tvorba ine grupu tvorbenih procesa ija sutina lei u proirenju formativa. One se time razlikuju od skradivanja i konverzije, koji se, pak, zasnivaju na skradivanju formativa, odnosno na gramatikom prenoenju u drugu vrstu rei. Prefiksima Dudenova gramatika, meutim, smatra iskljuivo nenaglaene/nerazdvojne prefikse, dok u naglaenim prefiksima vidi ili prefiksoide, ili odredbene konstituente sloenica (Duden,1984). Ajzenberg, dodue, konstatuje da se prefiksalna i sufiksalna tvorba najede objedinjuju u izvoenje (Eisenberg, 2000), ali ih on sam smatra zasebnim tvorbenim modelima. Pritom napominje da su sufiksalna i prefiksalna tvorba i konverzija donekle srodne, utoliko to ...se na bazi jedne osnove gradi nova osnova74 (Eisenberg, 2000: 237). Time se oni razlikuju od slaganja, s obzirom na to da se kod slaganja negde u okviru tvorenice javljaju dve osnove, koje su jedna drugoj pridruene
72
Konstitution wird in dieser Grammatik eine Form der Wortbildung genannt, die nur beim Verb dort aber in der deutschen Sprache sehr hufig auftritt. Bei der Konstitution wird eine einfache Verbform mit einem anderen einfachen oder komplexen Sprachzeichen zu einem zweiteiligen Verb verbunden, so da es mit diesem zusammen eine Verbalklammer bilden kann..." (Weinrich, 1993). 73 Die Prfigierung nhert sich einigermaen der Zusammensetzung, gehrt aber zur Ableitung, da ein prfixaler Stamm auch nicht aus zwei Stmmen, sondern sich aus einem Stamm und einem ... Affix zusammensetzt" (Lewkowskaja, 1967). 74 ... auf der Basis genau eines Stammes ein neuer Stamm gebildet wird (Eisenberg, 2000).
133
134
kao neposredne konstituente75 (Eisenberg, 2000). Slino kao i Dudenova gramatika, Ajzenberg prefiksima smatra jedino nenaglaene/nerazdvojne prefikse. Prema njegovom miljenju, naglaeni/razdvojni prefiksi nisu prefiksi u uobiajenom smislu te rei76 (Eisenberg, 2000), zato to imaju homonimnu slobodnu morfemu. U svome prvom pregledu tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku (Fleischer, 1971) V. Flajer istie sledede tri znaajne razlike izmeu prefiksa i sufiksa: prefiksi mogu nositi glavni akcenat, oni nisu vezani iskljuivo za jednu vrstu rei i ne svrstavaju tvorenice u odreenu vrstu rei. Izloene injenice podstiu ga na slededi zakljuak: Bez obzira na [...] zajednike karakteristike sufiksa i prefiksa, izmeu jednih i drugih postoje i sutinske razlike. One nas navode na odluku da prefiksalne i sufiksalne tvorenice ne objedinjavamo u izvedenice, kao to se to neretko ini, ved da prefiksalnu tvorbu, uz slaganje i izvoenje, izdvojimo kao tredi osnovni tvorbeni model77 (Fleischer, 1971).
5.4. Tvorba skradenica

5.4.1. Ortografsko skradivanje i tvorba skradenica Termin 'skradenica' ima dvojako znaenje. Njime se, s jedne strane, oznaavaju proizvodi ortografskog skradivanja, tj. skradenice u pisanju, potput 'npr.' (na primer), 'sl.' (slino), 'prof.' (profesor), 'mr' (magistar), 'dr' (doktor), 'v.' (vidi), 'dr.' (drugo), 'str.' (stranica) i tako dalje. Ove ortografske skradenice nisu tvorenice, nisu nove rei, zato to se nikada, osim eventualno u ali, ne izgovaraju u tom skradenom vidu, ved iskljuivo u punom obliku. Ortografske nam skradenice samo pomau u tome da lake i bre napiemo dugake lekseme i kolokacije koje se esto koriste u pisanom jeziku. Kada, primera radi, itajudi naglas neki tekst naiemo na ortografsku skradenicu 'str.' izgovoridemo 'stranica', kada naiemo na ortografsku skradenicu 'v.' izgovoridemo 'vidi', ba kao to demo 'prof.' izgovoriti kao 'profesor', a 's.r.' kao 'svojeruno'. Moe se, meutim, dogoditi to da se neke od ovih skradenica vremenom osamostale, tj. da govornici zaista ponu da ih izgovaraju tako kako su napisane, dakle u skradenom obliku. To se, primera radi, u srpskom jeziku dogodilo sa ortografskim skradenicama 'itd.', 'tzv.' i 'v.d.' (vrilac dunosti), ime su se one pribliile tvorbenim skradenicama. Ovo osamostaljivanje esto je ipak vezano za jezik neformalne komunikacije, kao kod skradenica 'tzv.' i 'v.d.', ili, pak, za argon struke u
75
bei der Komposition treten an irgendeiner Stelle der komplexen Form zwei Stammformen auf, die einander als unmittelbare Konstituenten nebengeordnet sind (Eisenberg, 2000). 76 ... diese sind nicht Prfixe im blichen Sinne (Eisenberg, 2000). 77 Ungeachtet der [...] Gemeinsamkeiten zwischen Suffix und Prfix bestehen auch einige Unterschiede zwischen diesen beiden Arten von Wortbildungsmorphemen. Sie veranlassen uns, nicht Prfixbildungen und Suffixbildungen gemeinsam unter den Ableitungen zusammenzufassen, wie das nicht selten getan wird, sondern die Prfixbildung als eine dritte Hauptart der Wortbildung neben Zusammensetzung und Ableitung zu stellen" (Fleischer, 1971).
134
135
kojoj su odgovarajude ortografske skradenice osobito este. Tako se, na primer, u akademskim krugovima ortografske skradenice 'mr' i 'dr' ponekad ba tako i izgovaraju, zato to se unutar te grupe upotrebljavaju neuporedivo ede nego na nivou drutva kao celine. Van akademskih krugova, a i u zvaninoj komunikaciji unutar njih, uvek de se, nasuprot tome, naglas proitati puni oblik rei, tj. 'magistar' i 'doktor'. Uprkos ovim sporadinim izuzecima koji se pribliavaju tvorbenom skradivanju, ortografsko skradivanje, u celini gledano, nije tvorbeni proces, pa se tvorba rei kao lingvistika disciplina njime ni ne bavi. To, meutim, nikako ne znai da ortografske skradenice nisu vredne panje. Svi govornici koji ele da potuju jeziku normu, a pogotovo (bududi) strunjaci za jezik poput filologa, neizostavno se moraju upoznati i sa njihovim osobenostima. Treba, primera radi, znati iza kojih se skradenica pie taka, a iza kojih ne, da li se pri kucanju izmeu pojedinih delova skradenice prvi ili ne pravi razmak (npr. da li treba kucati 'v. d.' ili 'v.d.'), koliki je taj razmak, koje su u tom pogledu razlike izmeu pravopisnih pravila u srpskom i nemakom, i tome slino. S druge strane, na srpskom se jeziku skradenicama nazivaju i proizvodi tvorbenog skradivanja, kao to su APR (Agencija za privredne registre), SEIO (Serbian European Integration Office), Tanjug (Telegrafska agencija nove Jugoslavije), YUTA (Jugoslovensko turistika asocijacija), AIIC (Association internationale des interprtes de confrence), SCIC (The European Commissions Directorate General for Interpretation) itd. Ovom vrstom skradivanja zaista nastaju nove rei, tako da je i njihovo graenje tvorbeni proces. Tvorbene su skradenice izgovaraju tako kako se i piu, a najede su i neuporedivo poznatije od punog oblika odgovarajude rei ili sintagme. Tako su za nemaku kompaniju BASF iz Ludvigshavena svakako uli mnogi potroai i poslovni ljudi, i u Nemakoj i u Srbiji, a i u mnogim drugim zemljama, ali zato malo ko zna da je njeno ime skradenica, iji puni oblik glasi Badische Anilinund Soda-Fabrik (Badenska fabrika anilina i sode). Slino tome, retko koji vlasnik elektrinih aparata marke AEG zna da je taj brend ime dobio po kompaniji AEG, koja je u meuvremenu ugaena, a iji je puni naziv glasio Allgemeine Elektricitts-Gesellschaft (Opte preduzede za elektrinu energiju). Odgovarajudih primera ima i u srpskom jeziku: kompanija Simpo iz Vranja poznata je vedini stanovnika Srbije, koji su verovatno barem neki komad nametaja kupili u njenim prodajnim salonima. Malo je ko od njih, meutim, ikada obratio panju na samo ime preduzeda, pa tako malo ko jo zna da je ono zapravo skradenica. Prvobitno ime preduzeda glasilo je, naime, Fabrika Sima Pogaarevid, prema narodnom heroju iz Vranja.78 Poto nije u skladu sa savremenim ukusom, ovaj se stari naziv vie ni ne pominje, osim u tekstovima koji se bave istorijom kompanije. Veoma je slino
78
Sima Pogaarevi roen je 1908. godine u Vranju. Bio je lan Komunistike partije, a poginuo je 1941. godine u borbi s bugarskom vojskom. Proglaen je narodnim herojem Jugoslavije.
135
136
i s preduzedem PRETIS iz Vogode u Bosni i Hercegovini. Ono je osnovano jo 1948. godine, a puno mu je ime, u skladu s tadanjim obiajima, glasilo Preduzede Tito Sarajevo. Danas ova firma zove PRETIS d.d., a uglavnom izrauje i prodaje tzv. proizvode posebne namene, tj. vojne proizvode. Svojevmreno je, izmeu ostalog, proizvodila i ekspres lonce, koji se po njoj u bivoj Jugoslaviji nazivali i pretis loncima, a taj naziv se i danas koristi. Provobitno ime preduzeda nije danas u duhu vremena, pa se vie ne koristi, tako da gotovo niko ne zna ni da je PRETIS skradenica, a ni da se u nazivu metalnog posua krije nadimak Josipa Broza Tita. Da skradenice mogu nadiveti sintagme od kojih su nastale, pokazuju i brojne skradenice koje i danas, posle vie od dvadeset godina, uvaju tragove imenice 'Jugoslavija' ili prideva 'jugoslovenski'. U tu se grupu ubrajaju i dve skradenice koje smo ved pomenuli neto ranije u ovom poglavlju, YUTA (danas Nacionalna organizacija turistikih agencija YUTA, na engleskom YUTA Serbia) i Tanjug (danas Nacionalna novinska agencija Tanjug, na engleskom Serbian National News Agency Tanjug), ali ima i drugih slinih sluajeva. Kao to se na osnovu primera ved moe i naslutiti, skradenica moe nadiveti svoj puni oblik, tj. preiveti njegovu promenu, ako je iroko rasprostranjena, a pogotovo ako je uz to atrkativna i kao ime uspenog brenda, koje se ne isplati menjati, da se ne bi ugrozila prepoznatljivost samog brenda, tj. proizvoda, organizacije, kompatnije itd. Opisani terminoloki problemi, koji proizilaze iz dvojakog znaenja termina 'skredenica' u srpskom jeziku, u nemakom jeziku nisu prisutni, zato to on raspolae zasebnim nazivima za ortografske i za tvorbene skradenice. Za ortografske skradenice i za ortografsko skraivanje koristi se, naime, naziv Abkrzung, f., dok se tvorbene skradenice nazivaju Kurzwort, n., a njihova tvorba Kurzwortbildung. f. S obzirom na to da je ovaj prirunik posveden tvorbi rei, mi demo se u daljem toku izlaganja baviti iskljuivo tvorbenim skradenicama, dok za informacije o ortografskim skradenicama itaoce upudujemo na pravopisne prirunike (Peikan, Jerkovid & Piurica, 2010, ipka 2010, Duden, 2006).
5.4.2. Poreklo i razvoj tvorbenog skradivanja Iako je tvorba skradenica u nemakom jeziku, i ne samo u njemu, tokom 20. veka doivela pravi procvat, korene joj treba traiti u neto daljoj prolosti (Duden, 1984), pri emu je izvorite razliitih tipova tvorbenog skradivanja verovatno takoe razliito (Fleischer, 1971). Inicijalne skradenice (nem. Inizialabkrzung, f.), tj. slovna, glasovna i slogovna abrevijatura, verovatno potiu od ortografskih skradenica, koje se prvobitno nikada nisu izgovarale u takvom skradenom obliku, ved je samo trebalo da olakaju pisanje (Iskos & Lenkowa, 1963). Za razliku od njih, poetno skradene zajednike imenice (nem. Kopfwort, n.) potekle su, barem prema tumaenju koje nudi V. Flajer 136
137
(Fleischer, 1971), od analognog tvorbenog obrasca u graenju vlastitih imenica, tj. nadimaka nastalih skradivanjem linih imena, poput Gerhard Gerd. Najstarijim vidom tvorbe skradenica u nemakom jeziku irh (Tschirch, 1989), pak, smatra premodavanja (nem. Klammerform, f.), tj. skradivanje sloenica koje sadre vie od dve slobodne morfeme na prvu i poslednju meu njima, uz izostavljanje sredine (npr. svoenje Sonntagabend, m. na Sonnabend, m. 'subota'). Razvoj tvorbe skradivanjem i porast njene produktivnosti irh tumai potrebom da se stvori protivtea narastanju formativa, koje pre nekoliko stoleda uzelo maha u nemakom jeziku: Zdrava snaga jezika pronala je, meutim, naina da, koristedi suprotnu tendenciju, stane na put opasnosti neprekidnog povedanja obima rei. Upravo savremenom jeziku polazi za rukom da uvek iznova uspostavi ravnoteu u dinaminom sukobljavanju ovih dveju snaga, od kojih je jedna usmerena ka rastu i irenju, a druga ka skradenju i saimanju forme rei...79 (Tschirch, 1989).
5.4.3. Tipovi skradenica u savremenom nemakom jeziku U savremenom nemakom jeziku razvilo se vie tipova skradenica. To da je tvorba skradenica (relativno) nov i dinamian tvorbeni model primeduje se i po tome to granice izmeu pojedinih podvrsta skradenica nisu ni izbliza tako otre kao kod starijih tvrobenih modela. Postoji, naime, i itav niz meovitih oblika (nem. Mischform, f.), koji kombinuju svojstva dva tipa skradenica, ali i niz primera koji se potpuno opiru klasifikaciji. Najproduktivniji, pa zato i najvaniji, tipovi skradenica u savremenom nemakom jeziku svakako su, meutim, slededi: 1. slovna abrevijatura (nem. buchstabiert gesprochenes Initialwort, n.) 2. glasovna abrevijatura (nem. phonetisch gesprochenes Initialwort, n.), 3. slogovna abrevijatura (nem. Silbenwort, n.), 4. poetno skradene rei (nem. Kopfwort, n.), 5. zavrno skradene rei (nem. Endwort, n.), 6. slivenice (nem. Zirkumflexbildung, f., Kofferwort, n.), 7. unisegmentalne skradenice (nem. unisegmentales Kurzwort, n.) i 8. skradenice meovitog tipa (nem. Mischbildung, f., Mischform, f.).
Prva tri tipa skradenica, slovna, glasovna i slogovna abrevijatura, ubrajaju se u takozvano inicijalno skradivanje (nem. Initialkrzung, f.), koje se zasniva na kombinovanju poetnih slova ili
79
Die gesunde Kraft der Sprache aber hat diese Gefahr andauernden Lngenwachstums der Wrter durch eine wirksame Gegenbewegung zu bannen gewut. Gerade die Sprache der Gegenwart stellt im lebhaften Gegeneinander dieser beiden Krfte, von denen die eine auf Ausdehnung und Erweiterung, die andere auf Verknappung und Raffung des Wortausdrucks gerichtet ist, ein immer wieder neu sich einpendelndes Gleichgewicht her... (Tschirch, 1989).
137
138
slogova veoma obimnih tvorenica ili vielanih naziva. Skradenice nastale inicijalnim skradivanjem nazivaju se inicijalnim skradenicama (nem. Initialkurzwort, n.). U daljem toku poglavlja pokuademo da itaoca informiemo o najznaajnijim svojstvim svakog od ovih podtipova.
Skradenice nastale slovnom abrevijaturom sastoje se od poetnih slova kljunih rei vielanih naziva, ili od poetnih slova pojednih slobodnih morfema u okviru tvorenice obimnog formativa. Ovakve se skradenice ne izgovaraju kao obine rei nemakog jezika, ved se izgovaraju slovo po slovo, tj. speluju se. Evo nekliko primera slovne abrevijature s odgovarajudim neskradenim oblicima i neophodnim objanjenjima:
SED, f.: Sozialistische Einheitspartei Deutschlands, f. ( Jedinstvena socijalistika partija Nemake) vladajuda politika partija u bivoj Istonoj Nemakoj; SP , f.: Sozialdemokratische Partei sterreichs, f. ( Socijaldemokratska partija Austrije) socijaldemokratska partija u Republici Austriji; SP , f.: Sozialistische Partei sterreichs, f. ( Socijalistika partija Austrije) naziv koji je Socijaldemokratska partija Austrije nosila do preimenovanja 1991. godine; SZ, f.: Sddeutsche Zeitung, f. ( Junonemake novine) znaajni nemaki dnevni list koji izlazi u Minhenu; VW, m.: Volkswagen, m. - automobil marke Folksvagen; WDR, m.: Westdeutscher Rundfunk, m. ( Zapadnonemaka radio-televizija) jedna od devet tzv. pokrajinskih javnopravnih radio-televizijskih kuda u SR Nemakoj; WDR pokriva podruje federalne jedinice Severna Rajna Vestfalija; WG, f.: Wohngemeinschaft, f. grupa nezavisnih pojedinaca koji zajedniki iznajmljuju stan, u kome svako ima svoju sobu, dok su kuhinja i kupatilo i eventualno dnevna soba zajedniki; WM, f.: Weltmeisterschaft, f. svetsko prvenstvo; ZDF, n.: Zweites Deutsches Fernsehen, n. ( Druga nemaka televizija) javnopravna radio-televizijska kuda u SR Nemakoj.
2 1
Glasovnom abrevijaturum skradenice se grade prema istom principu kao slovnom abrevijaturom, tj. od poetnih slova pojedinih rei u vielanom nazivu, ili pak od poetnih slova kljunih delova tvorenice veoma obimnog formativa. Jedina je razlika u tome to se kod glasovne abrevijature skradenica izgovara kao i sve ostale rei u nemakom jeziku, dakle prema uobijanoj fonetskoj vrednosti zastupljenih slova:
APO, Apo, f.: auerparlamentarische Opposition, f. - vanparlamentarna opozicija (odnosi se najede na odgovarajude oblike politikog delovanja u SR Nemakoj krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina 20. veka); DaF, n.: Deutsch als Fremdsprache, n. - nemaki kao strani jezik; DIN, n.: Deutsches Institut fr Normierung, n. ( Nemaki institut za standardizaciju) zvanini naziv nemakog instituta za standardizaciju;
138
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku DIN, f.: Deutsche Industrie-Norm(en), f. ( Nemaka industrijski standard) standardi nemakog instituta za standardizaciju; FES, f.: Friedrich Ebert Stiftung, f. ( Fondacija Fridrih Ebert) politika fondacija u SR Nemakoj bliska socijaldemokratskoj partiji SPD; GUS, f.: Gemeinschaft Unabhngiger Staaten, f. - Zajednica nezavisnih drava; KAS, f.: Konrad Adenauer Stiftung, f. ( Fondacija Konrad Adenauer) nemaka politika fondacija bliska partiji CDU.
139
Kao to ved i sam njen naziv nagovetava, kod slogovne abrevijature za graenje skradenica koriste se poetni slogovi kljunih elemenata vielanog naziva ili tvorenice obimnijeg formativa. Skradenica se izgovara kao i svaka druga re nemakog jezika, prema fonetskoj vrednosti slova:
Gestapo, f.: Geheime Staatspolizei, f. - ( Tajna obavetajna sluba) Gestapo (tajna policija u doba nacizma, od 1933. do 1945. godine); KaDeWe, n.: Kaufhaus des Westens, n. ( Robna kuda na zapadu) naziv poznate robne kuda u Berlinu; Kripo, f.: Kriminalpolizei, f. kriminalistika policija; Mofa, n.: Motorfahrrad, n. moped; Mogo, m.: Motorrad(fahrer)gottesdienst, m. sluba boja pod otvorenim nebom, namenjena motociklistima i prilagoena njihovim potrebama i njihovom ukusu; Schiri, m.: Schiedsrichter, m. - sportski sudija; Schupo, f.: Schutzpolizei, f. - policija opte nadlenosti.
Poetno skradene rei nastale su od leksema obimnijeg formativa, koje su svedene na poetne slogove, a najede na prva dva sloga, kao u narednim primerima:
Abi, n.: Abitur, n.: matura, maturski ispit, Abo, n.: Abonnement, n.: pretplata, pretplatna karta, Akku, m.: Akkumulator, m. akumulator, baterija, Alu, n.: Aluminium, n. aluminijum, Auto, n.: Automobil, n. auto, automobil, Bio, n.: Biologieunterricht, m. biologija (nastava biologije), Bio, f.: Biologie, f., Biologiestunde, f. - biologija (as biologije, studije biologije), Chemo, f.: Chemoterapie, f. hemoterapija, Dino, m.: Dinosaurier, m. dinosaurus, Mathe, f.: Mathematik, f. - matematika (kao kolski predmet), Nazi, m.: Nationalsozialist, m. nacista, Reha, f.: Rehabilitation, f. rehabilitacija, Sozi, m.: Sozialdemokrat, m. socijaldemokrata.
139
140
Zavrno skradene rei nastaju svoenjem obimnijih determinativnih sloenica na osnoviku konstituentu:
Bahn, f.: Eisenbahn, f. eleznica, Schirm, m.: Regenschirm, m. kiobran.
Slivenice se po pravilu sklapaju od elemenata dve lekseme, tako to se od jedne lekseme preuzme poetak, a od druge kraj, a zatim se oni spoje u novu re, tj. u skradenicu. Slivenice uglavnom ne nastaju spontano, nego se oblikuju svesno, u elji da budu to efektniji nazivi novih pronalazaka, koncepata, zamisli, proizvoda, predmeta itd. Ukoliko dati koncept ili proizvod doive veliki uspeh i, takoredi, steknu svetsku slavu, odgovarajuda slivenica postaje internacionalizam. Evo nekoliko primera:
Besserwisser, m. (pametnjakovid) + Wessi, m. (Zapadni Nemac) Besserwessi, m. (umiljeni Zapadni Nemac), Bombay + Hollywood Bollywood (engl.) Bollywood, n. (nem.), breakfast + lunch brunch (engl.) Brunch, m. (nem.), ja (da) + nein (ne) jein (i da i ne), motor + hotel motel (engl.) Motel, n. (nem.), smoke + fog smog (engl.) Smog, m. (nem.).
Unisegmentalne skradenice su skradenice kod kojih je skraden samo jedan, tj. prvi deo tvorenice ili vielanog naziva, dok ostatak zadrava puni oblik:
Atombombe, f. A-Bombe, f. (atomska bomba), Orangensaft, m. O-Saft, m. (sok od pomarande), Schnellbahn, f. / Stadtbahn, f. S-Bahn, f. (tramvaj; gradska eleznica), Untergrundbahn, f. U-Bahn, f. (metro), Unterseeboot, n. U-Boot, n. (podmornica), Untersuchungshaft, f. U-Haft, f. (istrani zatvor), Verbindungsmann, m. V-Mann, m. (policijski informant, dounik).
Skradenice meovitog tipa nastaju kombinovanjem razliitih tipova skradivanja, a najede kombinacijom dva procesa.
ABC-Waffen, pl.: atomare, biologische und chemische Waffen, pl. (radijsko, hemijsko i bioloko oruje), AStA, m.: Allgemeiner Studierendenausschuss, m. ( Opti studentski odbor) egzekutivni organ studentskog parlamenta u SR Nemakoj; Azubi, m./f.: Auszubildende, m./f. - osoba mukog ili enskog pola koja ide na zanat u okviu tzv. dualnog sistema strunog obrazovanja u SR Nemakoj; Bafg, n.: Bundesausbildungsfrderungsgesetz, n. (zakon o podrci uenicima i studentima u SR Nemakoj; beskamatni kredit koji se uenicima i studentima dodeljuje na osnovu ovog zakona);
140
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku BamS, n.: Bild am Sonntag, n. ( Bild nedeljom) izdanje najtiranijeg nemakog dnevnog lista Bild (slika) koje izlazi nedeljom, dok sam Bild izlazi od ponedeljka do subote; Grfaz, m. / GrFaZ, m.: Grter Feldherr aller Zeiten (najvedi vojskovoa svih vremena) sarkastina titula skovana za podsmevanje Adolfu Hitleru; StGB, n.: Strafgesetzbuch, n. krivini zakonik (KZ); StPO, f.: Strafprozessordung, f. - zakon o krivinom postupku (ZKP).
141
5.4.4. O statusu tvorbe skradenica u germanistikoj literaturi Pomalo uopteno moglo bi se redi da najvedi broj opisa sistema tvorbe rei u savremenom nemakom jeziku eksplicitno navodi to da tvorbu skradenica ne treba smatrati tvorbenim procesom. Nakon to iznese tu ocenu, vedina autora, meutim, ne samo da tvorbu skradenica ne ostavlja po strani, to bi bilo logino ako to nije tvorbeni proces, nego je i prilino detaljno obrauju. Ima, meutim, i drugaijih primera, kao to su monografija V. Moa (Motsch, 1999) i gramatika P. Ajzenberga (Eisenberg, 2000), s jedne strane, i univerzitetski udbenik V. Flajera (Fleischer, 1971), s druge strane. V. Mo i ovde, kao i u mnogo emu drugom, odudara od pristupa i stavova drugih autora. On tvorbu skradenica u svome pregledu tvorbe rei u nemakom jeziku ne samo da ne obrauje, nego je nigde direktno ni ne pominje. Ajzenberg se, pak, tvorbe skradenica dotie iskljuivo u vezi s promenom imenica, dakle povodom morfolokih, a ne tvorbenih pitanja. Nasuprot ovoj dvojci autora, V. Flajer u svome prvom pregledu tvorbe rei tvorbu skradenica izriito svrstava meu tvorbene modele, ne navodedi, meutim, ni argumente za takvu odluku, a ni mogude argumente protiv nje: Najznaajniji tipovi tvorbe rei u nemakom jeziku jesu kompozicija..., derivacija..., prefiksalna tvorba... i skradivanje (Fleischer, 1971)80. Nekoliko decenija kasnije Flajer i Barc de ponuditi sasvim drugaije tumaenje: skradivanje ne dovodi niti do promene vrste rei niti do semantike modifikacije; isprva dakle ne nastaje nova re, ved samo nova varijanta odreene rei (...) Nova jedinica nominacije nastaje tek u trenutku kada se u posebnom, sekundarnom procesu izgubi semantika veza izmeu punog i skradenog oblika, odnosno kada puni oblik potpuno izae iz upotrebe, ako ne u svim onda barem u mnogim oblastima komunikacije81 (Fleischer & Barz, 1992). Ovo dvoje autora navede takoe i da su rezulati tvorbe skradivanjem za tvorbu rei zanimljivi samo utoliko to se mogu javiti kao neposredne konstituente
80
Die wichtigsten Arten der Wortbildung sind im Deutschen die Zusammensetzung..., die Ableitung..., die Prfixbildung... und die Kurzwortbildung (Fleischer, 1971). 81 Durch Krzung tritt weder ein Wortartwechsel noch eine semantische Modifikation ein; es entsteht also zunchst kein neues Wort, sondern eine Wortvariante (...) Eine neue Nominationseinheit hat sich erst dann herausgebildet, wenn in einem sekundren Proze der semantische Zusammenhang zwischen Voll- und Kurzvorm verlorengegangen bzw. wenn die Vollform berhaupt, zumindest in weiten Kommunikationsbereichen, auer Gebrach gekommen ist" (Fleischer & Barz, 1992).
141
142
drugih tvorenica, ili utoliko to tvorenice koje su nastale prema nekom drugom tvorbenom modelu naknadno mogu udi u sastav skradenica (Fleischer & Barz, 1992). Slian stav zastupa i etvrto izdanje Dudenove gramatike, da bi autori, meutim, neposredno potom itaocu ponudili pregled razliitih tipova skradenica u nemakom jeziku, i to opseniji i precizniji nego u bilo kojoj drugoj gramatici opteg tipa: Jednostavnim skradivanjem jednog znakovnog kompleksa zapravo se ne tvore nove rei. Forma znakovnog kompleksa se dodue pojednostavljuje, ili ak redukuje na minimum, ali se njegova sadrina pritom ne menja. U tom se smilsu samo uslovno moe govoriti o 'novim reima'82 (Duden, 1984). Nasuprot tome, Gece i Hes-Litih bez dodatnih objanjenja konstatuju: Pored tvorbe rei proirivanjem (slaganje, izvoenje, sloeno-sufiksalna tvorba), nove se rei mogu graditi i skradivanjem; ovaj se tip tvorbe rei osobito razvio tokom poslednjih nekoliko decenija83 (Gtze & Hess-Lttich, 2002). Za T. ipan tvorba skradenica jeste model tvorbe rei, kao i za P. fon Polenca (Schippan, 1992, Polenz, 1991). Vajnrih tvorbu skradenica ne navodi u pregledu produktivnih tvorbenih modela u savremenom nemakom jeziku (Weinrich, 1993), ali je zato analizira u okviru tvorbe imenica, ne izjanjavadui se o tome kako on vidi status ovog procesa (Weinrich, 1993). Ajhinger postupa na slian nain, ne ulazi u razmatranje mesta tvorbe skradenica unutar sistema tvorbe rei u nemakom jeziku, ali zato jednom od dva poglavlja posvedena skradenicama daje indikativan naslov Kurzwortbildung: to whom it may concern (Eichinger, 2000). Erben uoava to da nove rei nastaju i skradenjem formativa lekseme kojom su motivisane, ali u tom kontekstu najpodrobnije razmatra analoku retrogradnu derivaciju. Pitanje da li i tvorbom skradenica nastaju nove rei autor sam postavlja, ali ne odgovara jasno na njega: ...postavlja se pitanje da li nove rei moda mogu nastati i skradivanjem jezikog znaka. Ko na to daje potvrdan odgovor, verovatno misli pre svega na ekonomine kratke oblike poput Ober(-Kellner), Auto(-mobil), (Omni-)Bus, kod kojih jedan deo viemorfemske konstrukcije moe da zameni celinu, a da se pritom ne promeni ni vrsta rei ni njeno znaenje84 (Erben, 1975).
82
Durch einfache Krzung eines Zeichenkomplexes werden eigentlich keine neuen Wrter gebildet. Die Formseite des Zeichenkomplexes wird zwar vereinfacht oder gar auf ein Minimum reduziert, seine Inhaltsseite hingegen verndert sich nicht. Insofern kann man nur bedingt von neuen Wrtern sprechen. (Duden,1984). 83 Neben der Wortbildung durch Erweiterung (Zusammensetzung, Ableitung, Zusammenbildung) knnen auch neue Wrter durch Krzung gebildet werden; dieser Wortbildungstyp hat sich in den letzten Jahren besonders entwickelt (Gtze & Hess-Lttich, 2002). 84 ...stellt sich die Frage, ob Neuwrter nicht auch durch Zeichenkrzung entstehen knnen. Wer dies bejaht, denkt wohl vor allem an konomische Kurzformen wie Ober(-Kellner), Auto(-mobil), (Omni-)Bus, wo ein Teil des Morphemgefges fr das Ganze stehen kann, ohne da sich Wortinhalt oder Wortart ndern... (Erben, 1975).
142
143
5.5. Konverzija
Konverzija je tvorbeni model koji ne podrazumeva nastanak novih formativa, ved samo prekategorizaciju postojedih, tj. njihovo transponovanje (pevoenje, prenoenje, prebacivanje) u drugu vrstu rei. Na taj se nain formativima omogudava da prevaziu ogranienja koja im inae namede pripadnost jednoj i samo jednoj vrsti rei85. Tako, primera radi, imenica Ernst, m. (ozbiljnost) nakon transponovanja u pridev ernst (ozbiljan) postaje neutralna u pogledu gramatikog roda, kao i svi drugi pridevi, dok sintaksiki stie mogudnost da vri funkcije koje su inae (proto)tipine za prideve, a ne za imenice:
ein ernster Fall (ozbiljan sluaj), ein ernstes Gesicht (ozbiljno lice), eine ernste Entscheidung (ozbiljna odluka).
5.5.1. Konverzija u germanistikoj lingvistici: opta slika Germanistika lingvistika nudi razliita shvatanja konverzije. Ved pri povrnom pregledu odgovarajude literature objavljene u drugoj polovini 20. i tokom prve decenije 21. veka uoava se mnotvo raznolikih tumaenja, od onih koja potpuno poriu postojanje konverzije, pa sve do onih koja u nju uvrtavaju i niz procesa koje vedina germanista posmatra na sasvim drugaiji nain, na primer kao vidove izvoenja ili slaganja. S druge strane, konverzionim se tvorenicama u optim prikazima gramatikog, leksikog ili tvorbenog sistema nemakog jezika vedinom ne posveduje osobita panja, tako da su ponuene informacije uglavnom ture. Klasifikacije i opisi gotovo se bez izuzetka svode na usputne skice, koje nisu ni detaljne ni celovite.
5.5.2. Konverzija kao fenomen na granici tvorbe rei, morfologije i sintakse Tumaenje konverzije znatno komplikuje okolnost da se ovaj fenomen ne tie samo tvorbe rei, ved zadire i u oblast morfologije i sintakse, a ni jednoj od njih ne pripada jasno i u potpunosti. Uz to se, i to ne bez razloga, postavlja i pitanje da li konverzija zaista dovodi do nastanka novih leksema. Prilikom konverzije ne nastaje novi formativ, ved se samo neka od postojedih leksema premeta, odnosno presilikava i u drugu vrstu rei. Kao izraz jezike ekonomije, konverzija se, za razliku od proirenja znaenja, ne zadovoljava pridruivanjem dodatnih znaenja jednom formativu, nego uz to
85
Deo knjige posveen konverziji zasniva se na Kosti (2006), a neki su njegovi segmenti i preuzeti odatle bez veih izmena.
143
144
datom formativu omogudava i da prevazie ogranienja koja inae neizbeno namede vezanost za samo jednu vrstu rei. Tako infinitivi nemakih glagola nakon poimeniavanja mogu da preuzmu sintaksike funkcije tipine za imenice, koje kao glagoli nikada ne bi mogli da vre:
altern (stariti) Altern, n. (starenje), aussehen (izgledati) Ausehen, n. (izgled), bedenken (razmisliti, promisliti) Bedenken, n. (razmiljanje, sumnja, rezerve), betrachten (posmatrati) Betrachten, n. (posmatranje).
Slino se dogaa i prilikom poimeniavanja drugih glagolskih oblika, a pre svega participa I i participa II:
begabt (nadaren) Begabte, m./f. (talenat, nadarena osoba), berlebend (preivljavajudi) berlebende, m./f. (preiveli), versumt (proputeno) Versumte, n. (proputeno, ono to je proputeno),
ali i prilikom poimeniavanja prideva, zamenica, priloga, predloga i ostalih vrsta rei, kao i kod svih drugih vidove konverzije:
durcheinanander (zbrda-zdola, u neredu) Durcheinander, n. (nered, zbrka), ganz (ceo) Ganze, n. (celina), glubig (religiozan) Glubigek, m./f. (vernik, vernica), morgen (sutra) Morgen, n. (sutranjica, bududnost), sein (njegov) Seinen, pl. (njegova porodica, njegovi).
S obzirom na to da vrste rei u nemakom jeziku nisu ni neutralizovane ni latentne, teko je prihvatiti tvrdnju V. Moa da jedna leksika jedinica u ovom jeziku istovremeno moe pripadati dvema razliitim vrstama rei (Motsch, 1999). Iako su razlike izmeu vrsta rei u odreenom jeziku direktno srazmerne sloenosti fleksije, pojednostavljivanje fleksije u savremenom standardnom nemakom jeziku jo ni iz daleka nije dostiglo stepen na kome se granice izmeu pojedinih vrsta rei gube.
5.5.3. Poreklo i razvoj konverzije Smatra se da je prelazak rei iz jedne vrste rei u drugu bio mogud jo u praindoevropskom (Iskos & Lenkowa, 1963), pre svega u onim sluajevima u kojima granice izmeu pojednih vrsta rei nisu bile otre. Konverzijom priloga za mesto nastala je ak i jedna potpuno nova vrsta rei:
144
145
predlozi.86 Konverzija je danas zastupljena u razliitim indoevropskim jezicima, iako je osobito snano razvijen i rairen u fleksivno-analitikim jezicima, tj. u jezicima ija je fleksija znatno pojednostavljena. Takvi su, primera radi, nemaki, a osobito engleski jezik, dok se srpski i ostali slovenski jezici ubrajaju u tzv. fleksivno-sintetike jezike, tj. u jezike s razvijenom, sloenom fleksijom. Najrasprostranjeniji oblik konverzije u savremenom nemakom jeziku svakako je poimeniavanje ili supstantivizacija (nem. Substantivierung, f.), i to poimeniavanje prideva i infinitiva. U savremenom se nemakom jeziku u principu moe poimeniiti svaki pridev i svaki infinitiv. Ba kao i svaka druga poimeniena re, oni dobivaju gramatiko znaenje, sintaksiku funkciju i morfoloka svojstva87 imenice. Poimenieni infinitiv, i to isprva iskljuivo u nominativu i akuzativu, uobiajan je tek od srednjevisokonemakog perioda (Wilmanns, 1922). U neto kasnijim fazama istog perioda upotpunjena je i fleksivna paradigma poimenienog infinitiva, i to stapanjem nekadanjeg gerunda, ije je poimeniavanje bilo znatno rasprostranjenije, s oblikom infinitiva (Wilmanns, 1922). Da do ovakvog stapanja i nije dolo, jednom zapoeto formiranje paradigme verovatno se ipak ne bi prekinulo, ved bi se ona zaokruila na neki drugi nain (Wilmanns, 1922). P. fon Polenc skrede nam, meutim, panju na okolnost da se primeri poimeniavanja razliitih vrsta rei sredu jo u tekstovima mistiara iz 13. i 14. veka: ...mistiari *su+ koristili jedno novo tvorbeno sredstvo analitike jezike strukture: oni lekseme nisu poimeniavali samo dodavanjem sufiksa (-heit, -ung), ved i tako to su ih upotrebljavali u sintaksikim ulogama koje inae nisu predvienje za imenice ... mistiari su esto koristili poimenieni infinitiv, koji pojedini kritiari jezika smatraju pojavom modernog 'supstantivitisa'. Okuavali su se i u filozofskom reenikom infinitivu (das An-und-fr-sich-Sein), iako bez crtice...88 (Polenz, 1991). Poimenienje prideva znatno je stariji fenomen. Ono se prvobitno moglo odvijati gotovo neprimetno, usled toga to se imenice i pridevi u fleksiji nisu razlikovali jedni od drugih, kao i usled toga to su se ak i u njihovoj tvorbi mogli koristiti isti sufiksi. To da li odreenu leksemu valja svrstati meu imenice ili meu prideve zavisilo je iskljuivo od njene konkretne sintaksike uloge (Wilmanns, 1922, Iskos & Lenkowa, 1963). Pridevi koji su poimenieni u ovom jezikom periodu (i) danas imaju imeniku fleksiju, tj. dekliniraju se isto kao i druge imenice (Fleischer, 1971, Duden, 1984, Wilmanns,
86
A ovi su sa svoje strane doprineli nastanku novog tipa derivacionih morfema: prefiksa (Iskos & Lenkowa 1963). 87 konstantan gramatiki rod u konkretnom znaenju, broj i pade 88 ... die Mystiker [bedienten] sich eines neuen Wortbildungsmittels des analytischen Sprachbaus: Lexeme nicht nur durch Anfgen von Suffixen (-heit, -ung) zu substantivieren, sondern durch deren bloe Verwendung in einer Satzgliedrolle, die normalerweise fr die syntaktische Klasse des betreffenden Lexems nicht vorgesehen ist... vor allem der substantiverte Infinitiv, den manche Sprachkritiker fr eine Erscheinung moderner Substantivitis halten, [wird] von den Mystikern schon hufig benutzt... Sogar der philosophische Satzinfinitiv (das An-und-frsich-Sein) wird schon versucht, wenn auch noch ohne Bindestrich... (Polenz, 1991).
145
146
1922). Za razliku od toga, pridevi koji su poimenieni nakon to se razvila posebna predevska deklinacija, pridevsku promenu vedinom zadravaju i nakon poimeniavanja (Fleischer, 1971). Takozvane imperativne sloenice (nem. imperativischer Satzname, m.), tj. poimeniene sintagme s glagolom u obliku dananjeg imperativa (nekanjeg korena) kao prvim elementom tvorenice, postojale su jo u praindoevropskom (Krahe & Meid, 1967, Wilmanns, 1922). Smatra se da ih u pragermanskom i starovisokonemakom periodu nije bilo, da bi se ponovo javile u srednjevisokonemakom periodu, prvo uglavnom kao nadimici i prezimena, i to u okviru niih stilskih slojeva (Fleischer, 1971, Krahe & Meid, 1967, Wilmanns, 1922), a kasnije i kao nomina agentis ili druge zajednike imenice (Fleischer, 1971). Ove imperativne sloenice, tj. imenice nastale srastanjem elementarnih prostih reenica, danas se sredu u razliitim indoevropskim jezicima, pa i u slovenskim. Imperativnih sloenica tu, kao i u nemakom, ima i meu vlastitim imenicama (antroponimi, fitonimi) i meu zajednikim imenicama (isp. Toovid, 1998, Barid, ). Evo nekoliko primera iz nemakog jezika:
Vergissmeinnicht, n. (potonica) vergiss mein nicht, Rhrmichnichtan, n. (nedirak; pekmez, raspekmeena osoba) rhr mich nicht an,
89
i nekoliko primera iz srpskog:

cepidlaka, derikoa, ispiutura, kaiprst, mutivoda, pamtivek, pazikuda, razbibriga, secikesa, vadiep, visibaba, vrtirep itd.
5.5.4. Tipovi konverzije U savremenom nemakom jeziku razlikujemo dva osnovna tipa konverzije, u zavisnosti od toga da li se konverziji podvrgava jedna re ili grupa rei: 1. prosta konverzija (konverzija jednolanih leksema) i 2. kompleksna konverzija (konverzija vielanih leksema, tj. frazeologizama).
89
Latinski naziv glasi impatiens noli-tangere, a nemaki sinonimi Springkraut, n, Balsamine, f.
146
147
Nezavisno od toga da li je konverzija prosta ili kompleksna, njen je najproduktivniji vid u savremenom nemakom jeziku svakako poimeniavanje ili supstantivizacija. U nemakom se jeziku, naime, moe poimeniiti praktino svaka re, bez obzira na to kojoj vrsti rei pripada. U druge vrste rei lekseme i sintagme prelaze znatno ree, ako konverziju odredimo onako kako smo mi uinili. Zbog toga demo u ovoj knjizi naroitu panju posvetiti upravo poimeniavanju.
Konverzija
Jednolana konverzija
Vielana konverzija
Grafikon 14: Osnovni tipovi konverzije u savremenom nemakom jeziku
5.5.5 Poimeniavanje Kao to smo ved istakli, poimeniavanje je neosporno najrasprostranjeniji oblik konverzije u savremenom nemakom jeziku. Ono je mogude kod svih vrsta rei, a poimeniiti se mogu ak i tvorbene morfeme, pa i slova. Najede se, meutim, poimeniavaju glagoli u obliku infinitiva prezenta aktiva i participa perfekta, kao i pridevi. Svaki infinitiv, pridev i atributivni particip u principu se mogu poimeniiti. Oni, kao i svaka druga poimeniena re, dobijaju gramatiko znaenje, sintaksiku funkciju i morfoloka svojstva imenice, tj. stalan gramatiki rod u konkretnom znaenju, razlikovanje dva broja i deklinaciju (Srdid, 2007). U savremenom nemakom jeziku postoje dva osnovna tipa poimeniavanja: prosto i kompleksno poimeniavanje. Prosto poimeniavanje podrazumeva poimeniavanje pojedinanih rei ili oblika:
beauftragen (zaduen, ovladen) Beauftragte, m./f. (zastupnik/zastupnica, opunomodenik/opunomodenica), bedauern (aliti) Bedauern, n. (aljenje), fnfzehnjhrig (pentaestogodinji) Fnfzehnjhrige, m./f. (petnaestogodinjak, petnaestogodinjakinja), gestern (jue) Gestern, n. (jueranjica, prolost), knnen (modi) Knnen, n. (sposobnost, vetina), nichts (nita) Nichts, n. (nitavilo), reisend (putujudi) Reisende, m./f. (putnik/putnica).
147
148
Za razliku od toga, kompleksno poimeniavanje podrazumeva istovremeno ili sukcesivno odvijanje dva tvorbena procesa, slaganja i konverzije. To je poimeniavanje sraslih grupa rei, tj. sintagmi i frazeologizama odreenog tipa. Poimeniavanju podleu srasle glagolske i pridevske sintagme, a od frazeologizama funkcionalni glagolski spojevi, kolokacije i tzv. geminatni frazeologizmi (Kostid, 2006):
allein sein (biti sam) Alleinsein, n. (samoda, usamljenost, samovanje), auen stehen (stajati izvan neega) Auenstehende, m./f. (neupudeni, nezaintersovani, osoba koja nije ukljuena u neto, osoba koja ne pripada odreenoj grupi), bewusst sein (biti svestan) Bewusstsein, n. (svest), da sein (biti tu) Dasein, n. (postojanje, egzistencija), ein mal eins (jedan puta jedan) Einmaleins, n. (tablica mnoenja, elementarna znanja), einen Preis ausschreiben (raspisati nagradu) Preisausschreiben, n. (nagradni konkurs), schlafen gehen (otidi na spavanje) Schlafengehen, n. (odlazak na spavanje), wohl wollen (eleti dobro) Wohlwollen, n. (naklonost, dobronamernost).
5.5.6 Tipovi prostog poimeniavanja u savremenom nemakom jeziku U savremenom nemakom jeziku postoji nekoliko tipova prostog poimeniavanja. Klasifikovali smo ih na osnovu slededa etiri kriterijuma: 1. tip konverzione baze90, 2. vrsta rei kojoj pripada konverziona baza, 3. fleksivni oblik konverzione baze i 4. morfoloka obeleja konverzione tvorenice.
5.5.6.1. Podela prema tipu konverzione baze Prema tipu konverzione baze razlikuje se poimeniavanje rei i poimeniavanja nerei. Ova dva procesa znatno se razlikuju u pogledu produktivnosti. Poimeniavanje rei javlja se u niz railitih vidova, od kojih su mnogi izuzetno produktivni. Za razliku od toga, poimeniavanje nerei javlja se samo u dve podvrste, i to kao poimeniavanje tvorbenih morfema i kao poimeniavanje slova. Osim toga, broj imenica nastalih na ovaj nain ne moe biti veliki, s obzirom na to da je inventar tvorbenih morfema kojima raspolae nemaki jezik ogranien, ba kao i broj slova u nemakoj abecedi. Evo po nekoliko primera za poimeniavnje rei i nereI. 1. poimeniavanje rei:
grinsen (keziti se, ceriti se) Grinsen, n. (cerekanje, keenje), sterblich (smrtan) Sterbliche, m./f. (smrtnik, smrtnica);
90
Pod konverzionom bazom podrazumeva se oblik koji se podvrgava supstatnivizaciji, tj. najee re ili grupa rei koji se supstantivizuju.
148
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku 2. poimeniavanje nerei:
149
2.1. poimeniavanje tvorbenih morfema (prefiksa i sufiksa):

ex- (bivi) Ex, m./f. (bivi mu/ena ili deko/devojka), -ismus (-izam) Ismus, m. (izam);
2.2. poimeniavanje slova:

a A, n. (slovo a), b B, n. (slovo b).
5.5.6.2. Podela prema vrsti rei kojoj pripada konverziona baza Najbrojnije vrste rei, glagoli i pridevi, ujedno su i najpodlonije poimeniavanju. Svi glagol i svi pridevi teorijski se mogu poimeniiti, mada takve tvorenice vedinom ipak ostaju okazionalizmi. Za razliku od toga, zamenice, prilozi, predlozi, brojevi i partikule srazmerno se retko poimeniavaju. S obzirom na to da te vrste rei ved i same po sebi nisu brojne, primera za njihovo poimeniavanje nema ni izbliza toliko kao kod glagola ili kod prideva: 1. poimeniavanje glagola:
sich verhalten (ponaati se) Verhalten, n. (ponaanje);
2. poimeniavanje prideva:
deutsch (nemaki) Deutsch, n. / das Deutsche (nemaki jezik);
3. poimeniavanje zamenica:
all- (sve) das All (kosmos, vasiona), ich (ja) das Ich (ja, ego, sopstvena linost), mein (moj) die Meinen (moji, moja porodica);
4. poimeniavanje brojeva:
sechs (est) Sechs, f. (estica);
5. poimeniavanje priloga:
gestern (jue) Gerstern, n. (jueranjica, prolst), hetue (danas) Heute, n. (dananjica, sadanjost);
6. poimeniavanje predloga:
jenseits (s one strane) Jenseits, n. (zagrobni ivot);
7. poimeniavanje partikula:
ja (da) Ja, n. (pozitivan odgovor, slaganje, prihvatanje); nein (ne) Nein, n. (negativan odgovor, neslaganje, odbijanje).
149
150
5.5.6.2.1. Poimeniavanje infinitiva, brojeva i nepromenljivih rei O poimeniavanju infinitiva, brojeva i nepromenljivih rei moe se govoriti svaki put kada glagol u infinitivu, broj ili nepromenljiva re preuzmu neku od sintaksikih funkcija svojstvenih imenicama, ili kada za sebe veu neki od tzv. pratilaca imenice (nem. Begleiter, m. des Substantivs), tj. lan ili lanska re. Da bi neka neimenska re u reenici preuzela ulogu koju inae vre imenice, u nemakom jeziku ona, naime, mora usvojiti imeniku kategoriju gramatikog roda, kao i odgovarajudu deklinaciju, kojom de izraziti kategorije roda, broja i padea: Poimeniavanje u praktinom smislu podrazumeva da se ispred odreenog elementa postavlja lan, ime dati elemenat postaje centar imenike sintagme, kao i da leksema koja pripada nekoj drugoj vrsti rei poinje da gradi oblike dodavanjem gramatikih morfema karakteristinih za imenske rei91 (Eichinger, 2000). U pisanom izraavanju ova pomeranja podrazumevaju i pisanje velikim poetnim slovom. Sa stanovita tvorbe rei upravo nam navedene promene omogudavaju da ustanovimo da je odreena re zaista poimeniena. Ovo pokazuje i primer glagola leiden (patiti) i imenice Leiden, n. (bolest, patnja), koja je nastala njegovim poimeniavanjem:
Kinder leiden an schlechter Ernhrung. Er war umgeben von seinen lieben Verwandten und Freunden, als er nach einem langen schweren Leiden starb.
5.5.6.2.2. Poimeniavanje zamenica Situacija je neto sloenija kod zamenica, zato to su one imenske rei, pa su slinosti izmeu njih i imenica vede. Zamenice vedinom poznaju imenike kategorije roda, broja i padea. Njihova je deklinacija, meutim, specifina, i znatno odudara od imenike. Promenu linih zamenica karakterie uz to i supletivizam. Kod linih i neodreenih zamenica javljaju se tri pokazatelja poimeniavanja: vezivanje za jedan gramatiki rod, preuzimanje imenike deklinacije i upotreba s lanom ili lanskom rei. U nekim sluajevima prisutna su sva tri pokazatelja (line zamenice, neodreene zamenice all - 'svi' i niemand 'niko'), a u nekima ne (neodreene zamenice etwas 'neto' i nichts 'nita') (Kostid, 2006). Bez obzira na to da li je zamenica pre poimeniavanja bila vezana za odreeni gramatiki rod ili ne, kao i na to da li se izvesno moe govoriti o preuzimanju imenike deklinacije, upotreba s lanom ili lanskom rei dovoljan je dokaz da je dolo do supstantivizacije. Ispred linih i navedenih
91
Substantivierung bedeutet praktisch, dass ein Artikel vor ein anderes Element gestellt wird, das somit zum Kern einer Nominalgruppe erklrt wird, und dass an das Lexem aus einer anderen Wortart die nominalen Flexive treten (Eichinger, 2000).
150
151
neodreenih zamenica nikada, naime, ne mogu stajati lan, lanska re ili druga zamenica, i do toga de dodi jedino nakon poimeniavanja (isp. Srdid, 2007). Kod prisvojnih zamenica formalni kriterijumi ne nude tako siguran putokaz. Poimeniene prisvojne zamenice imaju pridevsku deklinaciju. Uvek se koriste uz odreeni lan, ali to je kod prisvojnih zamenica mogude i bez prethodnog poimeniavanja:
Deine Koffer sind schon gepackt. Die meinen aber leider noch nicht.
U nedostatku pokazatelja formalne prirode, na supstantivizaciju kod prisvojnih zamenica ukazuje specifino znaenje:
dein (tvoj) die Deinen (tvoja porodica, tvoja rodbina), ihr (njen, va) die Ihren (njena/njihova/Vaa porodica, njena/njihova/Vaa rodbina) sein (njegov) die Seinen (njegova porodica, njegova rodbina).
5.5.6.2.3. Poimeniavanje prideva i participa Kada se, meutim, radi o pridevima i o glagolima u obliku participa, znatno je tee doneti odluku o tome da li je zaista dolo do poimeniavanja, ili je re samo o eliptinoj imenikoj sintagmi. Iako se u nemakom jeziku njihova deklinacija razlikuje od imenike, pridevi i participi u takvim okolnostima ne trpe formalne promene kroz koje moraju prodi ostale rei. Oni jednostavno zadravaju fleksiju koja im je i inae svojstvena:
Dann stiegen wir wieder ins grne Auto. Ein Ausflug ins Grne ist immer eine gute Idee.
Jedinu formalna promena kod prideva i participa pisanje je velikim poetnim slovom, ali ono proizilazi iz odgovarajudih pravopisnih pravila i ne doprinosi reenju problema. Jasni i neosporni argumeti izostaju, jer je u ovom sluaju supstantivizacija: ...u tolikoj meri utkana u morfoloki sistem nemakog jezika, da se tek uz izvesni trud moe govoriti o konverziji u tehnikom smislu tvorbe rei. *...+ Pridev u imenikoj sintagmi, levo od imenice, nije od nje mnogo udaljen u pogledu itavog svog sistema kategorija i fleksije. Tako se bez vedih problema moe pretpostaviti da pridev u tom flektiranom obliku, kada iza njega ne sledi imenica, u potpunosti iskoridava imensku strukturu koja mu je ved svojstvena. Pored svoje primarne atributivne upotrebe pridev se tako, barem kada su u pitanju centralni predstavnici ove vrste rei, sekundarno moe upotrebljavati i poput imenice. Pri tom se njegov fleksivni inventar, karakteristian za imenske rei, koji se i inae realizuje, prilikom ovakve upotrebe povezuje sa lanom. Promenljivost prirodnog roda svojstvena pridevu u ovom se procesu koristi takoredi prirodno, tako to muki i enski rod, kao i mnoina, oznaavaju ljudska bida odgovarajude pola, dok srednji rod gradi apstraktne imenice koje predstavljaju specivini naziv za odreenu osobinu kao takvu. [...] Participi koji se javljaju u ovom kontekstu *...+ svedoe da zahvaljujudi takozvanim glagolskim imenima postoje standardne prelazne forme izmeu naizgled nepovezivih vrsta rei imenica i glagol, iako u 151
152
sluaju participa taj proces ide takoredi zaobilaznim putem, tj. odvija se uz posredstvo prideva.92 (Eichinger, 2000) Kao jedini pokazatelji za razlikovanje poimenienih prideva i participa od odgovarajudih eliptinih konstrukcija preostaju uzulaizacija, a u pojedinim sluajevima i udaljavanje znaenja imenice od znaenja konverzione baze. Konverzionim tvorenicama treba, dakle, smatrati samo one lekseme koji su se ved ustalile u novoj ulozi (Kostid, 2006), kao to su:
uer- (spoljni, spoljanji) uere, n. (izgled, spoljanjost) jung (mlad) Junge, n. (mladune), Junge, m. (deak), krank (bolestan) Kranke, m./f. (bolesnik, bolesnica), schwanger (trudan) Schwangere, f. (trudnica), wesentlich (sutinski) Wesentliche, n. (sutina).
Ein etymologischer Nachweis fr das Indoeuropische, Urslawische oder Germanische bzw. Gotische ist nur fr wenige der oben angefhrten Belege mglich.
93
Izvesna modifikacija znaenja u odnosu na znaenje konverzione baze ili idiomatizacija zanaajan su, premda ne i neophodan dodatni dokaz u prilog tome da je dolo do poimeniavanja:
frei (slobodan) Freie, n. (im Freien, ins Freie) (priroda, prostor van kude/stana), geliebt (voljen) Geliebte, m./f. (ljubavnik, ljubavnica), gesandt (poslat) Gesandte, m. (izaslanik).
5.5.6.3. Podela prema fleksivnom obliku konverzione baze Ovaj kriterijum primenjuje se kod glagola, zato to se oni mogu poimeniiti u razliitim oblicima paradigme, to ima odluujudeg uticaja na znaenje novonastale imenice i na njena morfoloka svojstva. Poimeniavanjem infinitiva nastaju, naime, glagolske imenice, znaenjski veoma srodne srpskim imenicama na nje (Lesen, n. 'itanje'), dok poimeniavanjem participa nastaju nomina
92
..schon so in das morphologische System des Deutschen eingewebt, dass man eigentlich nur mit Mhe von Konversion im technischen Sinne der Wortbildung sprechen kann. [...] Das Adjektiv in der Nominalgruppe, links vom Nomen, isto ja von seinem ganzen Kategorien- und Flexionssystem nicht weit vom Substantiv entfernt. So kann man relativ problemlos annehmen, dass das Adjektiv in dieser flektierten Form, wenn kein weiteres Nomen mehr folgt, die in ihm angelegte nominale Struktur voll nutzt. Neben der primren attributiven Verwendung hat das Adjektiv somit, zumindest in den zentralen Fllen der Wortart, eine sekundre Verwendung als Substantiv, bei der einfach das ohnehin realisierte nominale Flexionsinventar in Verbindung mit dem Artikel genutzt wird. Die Genusvariation des Adjektivs wird dabei sozusagen natrlich genutzt, indem die Maskulina und Feminina Personen des entsprechenden Geschlechts bezeichnen, ebenso wie der Plural, whrend das Neutrum ein Abstraktum bildet, das einen spezifischen Namen fr die Eigenschaft bildet. [...] Die Partizipien, die hier vorkommen, [...] dokumentieren, dass es mit den sogenannten Nominalformen des Verbs Standardbergnge zwischen den scheinbar unvereinbaren Wortarten Substantiv und Verb gibt - wenn auch beim Partizip sozusagen auf dem Umweg ber das Adjektiv" (Eichinger, 2000). 93 Heusinger, 2004.
152
153
agentis (Erwachsene, m./f. 'odrasla osoba') i pojedine druge znaenjske grupe imenica (npr. Gegebene, n. 'datost', Bse, n. 'zlo'). Poimeniavanje bezlinih oblika, tj. infinitiva prezenta aktiva i participa I i II, veoma je esta pojava. Za razliku od toga, primeri poimeniavanja glagola u linom obliku, tj. u tredem licu jednine prezenta, izuzetno su malobrojni: 1. poimeniavanje glagola u linom obliku:
er/sie/es muss (on/ona/ono mora) Muss, n. (nunost, imperativ, neophodnost, moranje), er/sie/es soll (on/ona/ono treba) Sol, n. (norma, dugovanje);
2. poimeniavanje glagola u bezlinom obliku: 2.1. poimeniavanje infinitiva prezenta aktiva:

verlangen (zahtevati, traiti) Verlangen, n. (elja, udnja, zahtev);
2.2. poimeniavanje participa I:

studierend (studirajudi) der/die Studierende (student, studentkinja);
2.3. poimeniavanje participa II:

bekannt (poznat) Bekannte, m./f. (poznanik, poznanica), gefangen (uhvaden, zarobljen) Gefangene, m./f. (zatvornik, zatvorenica).
I pridevi se mogu poimeniiti u razliitim fleksivnim oblicima, tj. u pozitivu, komparativu ili superlativu, ali stepen poreenja sam po sebi nema sutinskog uticaja ni na morfoloka svojstva novonastale imenice, ni na njeno znaenje. Zbog toga nema potrebe da se klasifikacija uslonjava uvoenjem tog parametra.
5.5.6.4. Podela prema morfolokim obelejima konverzione tvorenice Ovaj se kriterijum primenjuje kod prideva i participa, zato to od roda konverzione tvorenice zavisi njeno znaenje: 1. poimeniavanje prideva i particpa u imenicu srednjeg roda i 2. poimeniavanje prideva i participa u dvorodnu imenicu mukog i enskog roda.
Dvorodne imenice mukog i enskog roda nastale supstantivizacijom prideva i participa ubrajaju se, naime, u nomina agentis (Begabte, m./f. 'talentovana osoba'), dok odgovarajude imenice srednjeg roda oznaavaju osobinu ili skup osobina koje obeleavaju neko bide, predmet ili pojavu, ili izazivaju izvestan utisak (rot 'crven', Rot, n. 'crvenilo', 'crveno'). Osim toga, oni mogu oznaavati i sam predmet, pojavu ili bide koji poseduju ili oteletvoruju odgovarajudu osobinu ( gut 'dobar', Gute, n. 'dobrota', 'dobro'). Imenice srednjeg roda nastale poimeniavanjem prisvojnih 153
154
prideva izvedenih od imena naroda oznaavaju odgovarjudi jezik (chinesisch 'kineski', Chinesich / das Chinesische 'kineski jezik').
5.5.7. Kompleksno poimeniavanje Kao to se kod prostog poimeniavanja najede poimeniavaju glagoli i pridevi ili participi, tako se kod kompleksnog poimeniavanja uglavnom poimeniavaju glagolske i pridevske/particpske fraze. Primeri poimeniavanja ostalih tipova sintagmi veoma su malobrojni. Meu proizvodima kompleksnog poimeniavanja dominiraju okazionalizmi. 1. poimeniavanje glagolskih sintagmi: 1.1. poimeniavanje glagolskih sintagmi s glagolom u imperativu:
Geratewohl, n. (aufs Geratewohl 'na sredu', 'kud pukne da pukne', 'pa kako bude') geraten (uspeti) + wohl (dobro);
1.2.
poimeniavanje glagolskih sintagmi s glagolom u infinitivu:

Alleinsein, n. (samoda, samovanje) allein (sam) + sein (biti), Dunkelwerden, n. (smrkavanje, smraivanje) dunkel (taman, mraan) + werden (postati), Wohlwollen, n. (naklonost, dobronamernost) wohl (dobro) + wollen (eleti), Abschiednehmen, n. (opratanje) Abschied nehmen (oprostiti se), Zustandekommen, n. (nastanak, izrada) Zustande kommen (nastati);
2. poimeniavanje pridevskih i particpiskih sintagmi: poimeniavanje prdevskih i participskih sintagmi u imenicu srednjeg roda:
Niegelernt, n. (ono to neko nikad nije nauio) nie gelernt (nikad nenauen);
poimeniavanje pridevskih i participskih sintagmi u dvorodnu imenicu:

Alleistehende, m./f. (osoba koja nije u braku) allein stehen (stajati/biti sam), Alleinerziehende, m./f. (samohrani otac/majka) allein erziehen (sam odgajati).
3. poimeniavanje ostalih tipova sintagmi

Einmaleins, n. (tablica mnoenja) einmal eins (jedan puta jedan),
154
155
5.5.8. Ostali vidovi konverzije 5.5.8.1. Prosto popridevljivanje Popridevljivanje se jo naziva i adjektivizacijom (nem. Adjektivierung, f.). Podleu mu imenice i prilozi. Prideva nastalih na ovaj nain nema mnogo. Popridevljeni prilozi dobivaju pridevsku deklinaciju. Njihova konverzija se upravo i ogleda u tom razvoju fleksivnih oblika. Tako je prilog zufrieden (zadovoljan), razvivi deklinaciju, preao u prideve (der zufriedene Arbeitgeber / ein zufriedener Arbeitgeber / zufriedener Arbeitgeber 'zadovoljni poslodavac'), a isto vai i za prideve vorhanden (raspoloiv, na raspolaganju), behend/behnde (spretan, vet), selten (redak), bange (uplaen) (Henzen, 1957). U
novovisokonemakom jeziku primetna je tendencija ka popridevljavanju priloga izvedenih uz pomod sufiksa weise (Henzen, 1957). Zahvaljujudi tom procesu moemo redi ein Problem schrittweise lsen, ali i eine schrittweise Lsung des Problems ili ein schrittweises Lsen des Problems. Iz ove grupe pridevsku deklinaciju razvile su, izmeu ostalih, i lekseme teilweise (delimino/delimian), zeitweise (privremeno/privremen), stufenweise (postepeno/postepen), serienweise (serijski), stundenweise (na sat, na svaki sat), probeweise (probno, na probu, probe radi), leihweise (na pozajmicu):
eine teilweise / zeitweise Besserung (delimino/privremeno poboljanje), eine stufenweise Annherung (postepeno pribliavanje), die serienweise Produktion (serijska proizvodnja), leihweiser Austausch (privremena razmena).
S druge strane, pridevi nastali od imenica uvek gube imeniku deklinaciju, ali samo u izuzetnim sluajevima preuzimaju pridevsku:
Ernst, m. (ozbiljnost) ernst (ozbiljan): ein ernster Mensch (ozbiljan ovek), ein ernstes Problem (ozbiljan problem), eine ernste Angelegenheit (ozbiljna stvar, ozbiljan sluaj).
Vedina ovakvih leksema ne moe se flektirati, i zato u sintaksikom pogledu ostaje ograniena na ulogu imenikog dela predikata:
Schade(n), m. (eteta) schade (teta): Es ist wirklich schade, dass das Wetter ausgerechnet heute so schlecht sein musste., *eine schade Verschlechterung;
Schuld, f. (krivca) schuld (kriv): Der schreckliche Umfall ist schuld daran, dass sie seit Monaten unter Depressionen leidet., *der schuld(e) Umfall.
155
156
Pojedine popridevljene imenice, novije po postanku i vezane za jezik neformalne komunikacije, ipak se javljaju i u atributskoj funkciji, uprkos izostanku fleksije:
Klasse, f. (klasa, nivo) klasse (sjajan, fenomenalan): Aus dem Pummelchen ist eine klasse Frau geworden. Sie ist eine klasse Frau und eine der besten Schauspielerinnen. Meine Freunde sollen sehen, wie ich mich mit einer klasse Frau unterhalte; ein klasse Bild von einer klasse Frau ;
Spitze, f. (vrh, vrhunac) spitze (vrhunski, sjajan): Da einen Tag ranzuhngen ist eine spitze Idee . Der Adventskalender ist einfach eine spitze Idee .
Mogudnosti kombinovanja takvih leksema za sada su, meutim, ograniene. Primetno je da se oba navedena prideva, koji se poput svojih konverzionih baza zavravaju na e, prevashodno javljaju kao atributi uz imenice enskog roda, i to u nominativu i akuzativu. U datim padeima fleksivna morfema takoe glasi e, pa izostanak fleksije ne dolazi do izraaja u onoj meri u kojoj bi to bio sluaj u drugim padeima, ili pak kod imenica mukog i srednjeg roda.
5.5.8.2. Tvorba nepromeljivih rei kompleksnom konverzijom U okviru tvorbe nepromenljivih rei kompleksnom konverzijom razlikujemo slededa tri procesa: 1. tvorbu priloga kompleksnom konverzijom, 2. tvorbu predloga kompleksnom konverzijom i 3. tvorbu veznika kompleksnom konverzijom.
Veznika i predloga nastalih kompleksnom konverzijom veoma je malo. Meu predlozima su kompleksne konverzione tvorenice srasle predloke sintagme koje ine predlog i imenica, na primer:
aufgrund (na osnovu) auf Grund (na osnovu), anstelle (umesto) an Stelle (na mestu, namesto, umesto), anstatt (umesto) an Statt (na mestu, namesto), infolge (usled, posledino) in Folge (nakon toga, zatim) itd.
Ove su sintagme zapravo kolokacije koje su usled este upotrebe konano i srasle, svrstavi se pritom prema svojim morfolokim i sintaksikim karakteristikama meu predloge. Kao i svi drugi sekundarni predlozi, i predlozi nastali kompleksnom konverzijom zahtevaju genitiv. 156
157
Kao primer veznika nastalog kompleksnom konverziom moemo navsti trotzdem (ipak), veznik za dopusne reenice:
trotzdem (ipak) trotz dem (upkos tome).
Priloga koji su nastali kompleksnom konverzijom ima znatno vie nego veznika i predloga, premda je i tu broj primera ogranien. Kao i kod predloga, kompleksna konverziona tvorenice nastala je usled veoma este upotrebe odreene kolokacije i ima isto znaenje kao ta kolokacija:
beiseite (na stranu, po strani, u stranu) bei Seite, bislang (do sada) bis lang, derzeit (trenutno) der Zeit, diesmal (ovog puta, sada) dies(es) Mal, insbesondere (posebno, osobito) ins Besondere, insgeheim (tajno, kriomice, kradom) ins Geheim, jederzeit (uvek, u svako doba) jeder Zeit, keineswegs (nikako, ni u kom sluaju, nipooto) keines Wegs, manchenorts (ponegde, gde-gde) manchen Orts, manchmal (povremeno) manch(es) Mal, unterdessen (u meuvremenu, za to vreme) unter dessen, zudem (usto, osim toga) zu dem, zugunsten (u korist) zu Gunsten, zutiefst (najdublje, duboko) zu tiefst itd.
157
158
III Treci deo Znaenje i pragmatika svojstva leksikih jednica

Tredi deo knjige sadri osnovne informacije o leksikom znaenju, o denotaciji i konotaciji, kao i o polisemiji (polisemantinosti). Pored toga obraena su i aspekti konotacije, odnosno tzv. dijasistemska obeleja leksema, a posebno dijaevaluaciona, dijatopska, dijastratska, dijaintegracijska i dijatehnika obleja. Na kraju ovog dela itaoca ukratko upoznajemo i sa sinonimijom i antonimijom, kao najznaajnijim vidovima paradigmatskih odnosa.
6. Leksiko znaenje: semema i polisemija

Znaenjem (nem. Bedeutung, f.) se bavi zasebna lingvistika disciplina, semantika (nem. Semantik, f.). Grana semantike koja se bavi leksikim znaenjem, tj. znaenjem leksema i rei, naziva se leksikom semantikom (nem. lexikalische Semantik, f.). Kao i tvorba rei, etimologija i frazeologija, i jo neke lingvistike discipline koje do sada nismo pominjali (npr. leksikografija, onomastika, terminologija itd.), leksika se semantika smatra delom leksikologije. Na kraju ovog dela knjige italac moe nadi podatke o nekoliko publikacija koje srazmerno detaljno razmatraju najvanija pitanja leksike semantike savremenog nemakog jezika. Iako nije centralni predmet prouavanja tvorbe rei kao lingvistike discipline, leksiko je znaenje za nju vrlo znaajno, zato to se rei i grade s namerom da oznae predmete, pojave ili predstave. Neto drugaije formulisano, rei se grade upravo zato to imaju znaenje i upravo zato da bi imale znaenje. Da nije znaenja, ne bi ni imalo smisla stvarati, pamtiti i koristiti stalno nove rei. Zbog toga tvorba rei i njeni proizvodi smisao dobijaju tek u svetlu znaenja. Pojedinano leksiko znaenje naziva se sememom (nem. Semem, n.). Svaka re i svaka leksema imaju barem jedno, ali esto i vie od jednog znaenja, tj. svaka re ili leksema ima jednu ili vie semema. Usled delovanja jezike ekonomije za jedan se formativ, naime, najede vezuje nekoliko znaenja/semema, dok ih pojedine lekseme imaju i desetak, pa i dvadesetak. Kada jedna leksema ima vie znaenja/semema, svejedno da li dva ili dvadeset, kae se da je polisemna ili polisemantina (nem. polysem, polysemantisch). Sama pojava naziva se polisemijom (nem. Polysemie, f.). Polisemantina je, primera radi, ved i sama imenica Bedeutung, f., koja pored sememe 'znaenje' obuhvata i sememu 'znaaj', kao i sememu 'smisao' (npr. eine teifere Bedeutung haben 'imati dublji smisao'). Imenica Glas, n. takoe ima tri znaenja/sememe ('staklo'; 'aa'; 'tegla'), 158
159
imenica Plan, m. etiri ('predvieni skup mera i/ili aktivnosti', 'namera', 'graevinski plan' i 'geografska karta'), dok imenica Zug, m. prema Dudenovom univerzalnom reniku nemakog jezika (Duden, 1996) ima ak esnatest znaenja/semema, npr. 'voz', 'zaprega' (ein Zug Ochsen 'volovska zaprega'), 'povorka', 'kretanje u grupi' (der Zug der Wolken 'kretanje oblaka'), 'vuenje', 'potez u igri', 'gutljaj', 'promaja', 'potez olovkom' itd. Kod glagola geben renik Duden online navodi 17 znaenja:
159
160
Kod glagola kommen isti renik izdvaja preko 20 semema, a mogli bismo, svakako, nadi i mnoge druge primere rei koje imaju veliki broj znaenja:
160
161
5.5.5. Denotacija i konotacija Razlikuju se dve vrste znaenja, denotacija i konotacija. Lekseme mogu imati samo denotaciju ili, premda retko, samo konotaciju, a neretko imaju i jednu i drugu. Denotativno znaenje (nem. denotative Bedeutung, f.) ili denotacija obuhvata sutinska svojstva oznaenog predmeta, pojave ili predstave, bez vrednosnih ili emotivnih stavova. Glagoli verbergen (skrivati), entteeren (oistiti od katrana) i telefonieren (telefonirati) oznaavaju, tako, odreene radnje, ne iznosedi pritom nikakve vrednosne, moralne, emotivne ili druge stavove o njima, te je zato re o denotativnom znaenju. Slino je i s imenicama Papier, n. (papir), Bobfahrer, f. (voza boba), E-Mail, f. (imejl), Teelffel, m. (kafena kaiica), Lineal, n. (lenjir), Zebra, n. (zebra) ili Toaster, m. (toster), koje oznaavaju odreene predmete, ivotinje ili osobe, bez ikakvog dodatnog suda o njima, pa je njihovo znaenje takoe denotativno. Nasuprot tome, konotativno znaenje (nem. konnotative Bedeutung, f.) ili konotacija (nem. Konnotation, f.) obuhvata razliita tzv. dijasistemska obelja (nem. diasystematische Markierung, f.), koja se tradicionalno nazivaju i stilskim svojstvima (nem. Stilmerkmal, n.). To mogu biti vrednosni i/ili emotivni stavovi, ali i pripadnost odreenom strunom argonu, odreenoj istorijskoj epohi, jeziku mladih ili jeziku neke marginalizovane grupe, specifino poreklo i druga svojstva. Germanistika i lingvistika literatura nude itav niz sistematizacija dijasistemskih obeleja, kao i raznovrsna terminoloka reenja. Meu najcelovitijim i najdetaljnijim sistematizacija u germanistici razradili su V. Flajer, G. Mihel i G. tarke (Fleischer, Michel & Starke, 1993). Flajer, Mihel i tarke smatraju da treba razlikovati slededa dijasistemska obeleja (Fleischer, Michel & Starke, 1993): 1. dijaevaluaciona obeleja (nem. diaevaluative Markierung, f.), koja podrazumevaju vrednosne sudove i osedanja (npr. peorativno znaenje, afirmativno znaenje itd.), 2. dijatopska obeleja (nem. diatopische Markierung, f.), koja se tiu regionalne rasprostranjenosti lekseme (npr. regionalizmi, dijalektalizmi itd.), 3. dijaintegracijska obeleja (nem. diaintegrative Markierung, f.), koja se tiu porekla lekseme (npr. strana re, re stranog porekla, kalk itd.), 4. dijatehnika obeleja (nem. diatechnische Markierung, f.), koja se tiu pripadnosti jeziku struke (termini i struni argon), 5. dijahronijska obeleja (nem. diachrone Markierung, f.), koja se tiu aktuelnosti lekseme (npr. arhaizmi, istorizmi, neologizmi itd.),
161
162
6. dijastratska obeleja (nem. diastratische Markierung, f.), koja se odnose na pripadnost sociolektima (npr. jezik mladih, jezik stranaca, varijeteti koje koriste razliite marginalne grupe itd.), 7. dijafrekvencijska obeleja (nem. diafrequente Markierung, f.), koja se tiu frekventnosi, tj. zastupljenosti u komunikaciji (visokofrekventne rei, niskofrekventne rei, rei u modi itd.), 8. dijatekstualna obeleja (nem. diatextuelle Markierung, f.), koja podrazumevaju vezanost za odreenu vrstu ili vrste teksta) i 9. dijamedijalna obeleja (nem. diamediale Markierung, f.), koja se odnose na vezanost lekseme za odreeni medij komunikacije, tj. za usmenu ili pisanu komunikaciju.
U elji da itaocima pomognemo da se bolje upoznaju s prirodom dijasistemskih obeleja, na narednim demo se stranicama neto detaljnije pozabaviti njima, tj. posebno dijaevaluacionim, dijatopskim, dijastratskim, dijaintegracijskim i dijatehnikim oblejima.
6.1. Dijaevaluaciona obeleja: lekseme i vrednosni sudovi Dijaevaluaciona obeleja, primera radi, omogudavaju govorniku da iskae miljenje ili osedanja prema oznaenom predmetu, pojavi ili predstavi. U znaenje imenice Genie, n. (genije) ugraen je, tako, i pozitivan stav prema osobi koju tom imenicom oznaavamo, a pre svega divljenje prema njoj, ba kao to je u imenice Heuchler, m. (licemer) i Abschaum, m. (olo) ugraen negativan stav, a pre svega prezir prema osobama koje tako nazivamo. Upravo se u tom pozitivnom ili negativnom stavu sastoji dijaevaluativno obeleje, odnosno konotacija navedenih leksema. Pozitivnu konotaciju imaju takoe i imenice Schnheit, f. (lepotica), Star, m. (zvezda, npr. filmska) ili Held, m. (junak, heroj), dok kao primer leksema s negativnom konotacijom mogu posluiti i imenice Mchtegernbersetzer(in), m.(f.) (nabeeni prevodilac/prevoditeljka)94, Archkriecher(in), m.(f.) (dupelizac, ulizica), Denunziant(in), m.(f.) (potkaziva/potkazivaica, denuncijant) ili
Pseudowissenschaft, f. (pseudonauka).
6.2. Dijatopska obeleja: regionalna raslojenost jezika S obzirom na to da se nemaki jezik govori na velikom geografskom prostoru i da poseduje brojne geografske varijetete, dijatopska obeleja leksike takoe su veoma znaajna. Naroito su vane leksike osobenosti tri velika nacionalna standarda: nemakog, austrijskog i vajcarskog. Kao
94
Misli se na osobu koja nije kadra da bude prevodilac, ali se izdaje za prevodioca zato to ne moe ili ne eli da uvidi i prihvati svoje prave domete.
162
163
to smo ved napomenuli na samom poetku knjige, nemaki je policentrian (ili pluricentrian) jezik, tj. jezik koji se razvija oko vie (nacionalnih) centara. Meu njima su po broju govornika najvedi, pa zato i najznaajniji, tzv. celoviti nacionalni centri (SR Nemaka, Republika Austrija i vajcarska Konfederacija), dok tzv. nacionalni polucentri (Luksemburg, Lihtentajn, Juni Tirol i istona Belgija) zbog malog broja govornika neizbeno imaju manji znaaj (Ammon, 2008). Lekseme koje su specifine za nemaki standard nazivaju se tevtonizmima (nem. Teutonismus, m.), lekseme specifine za austrijski standard austrijacizmima (nem. Austraizismus, m.), a lekseme specifine za vajcarski standard helvetizmima (nem. Helvetismus, m.). Ilustracije radi, ovom demo prilikom navesti nekoliko austrijacizama, koji se u pravnim aktima Evropske unije moraju koristiti naporedo s odgovarajudim leksemama iz SR Nemake. Tokom pregovora o pristupanju Evropskoj uniji Austrija se, naime, vrlo uporno zalagala za to da bududi dokumenti tog saveza na nemakom jeziku neizostavno sadre i specifinu austrijsku leksiku. Tako je u uvenom Protokolu 10 uz Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji navedena i lista od nekoliko desetina austijacizama, tj. leksema specifinih za austrijski standard, koje se moraju navoditi uz odgovarajude lekseme specifine za SR Nemaku95:
Austrijacizam Beiried, n./f. Eierschwammerl, m. Erdapfel, m. Faschiertes, n. Fisole, f. Grammel,f. Hferl, n. Karfiol, m. Kohlensprossen, pl. Kren, m. Lungenbraten, m. Marille, f. Melanzani, f. Nu, f. Obers, n. Paradeiser, m. Powidl, m. Ribisel, f. Rostbraten, m. Schlgel, m. Topfen, m. Vogelsalat, m. Weichsel, f.
Tevtonizam Roastbeef, n. Pfifferling, m. Kartoffel, f. Hackfleisch, n. grne Bohne, f. Griebe, f. Hfte, f. Blumenkohl, m. Rosenkohl, m. Meerrettich, m. Filet, n. Aprikose, f. Aubergine, f. Kugel, f. Sahne, f. Tomate, f. Pflaumenmus, n./m. Johannisbeere, f. Hochrippe, f. Keule, f. Quark, m. Feldsalat, m. Sauerkrische, f.
Srpski ekvivalent rostbif, rozbif lisiarka (vrsta peurke) krompir mleveno meso graak varak meso od buta karfijol prokelj (h)ren file kajsija plavi patlidan deo buta ili bataka pavlaka paradajz pekmez od ljiva ribizla rozbratna but, batak vrsta belog sira matovilac (vrsta salate) vinja
Tabela 3: Austrijacizmi u Protokolu 10

95
http://ec.europa.eu/translation/german/guidelines/documents/austrian_expressions_de.pdf
163
164
Pored navedenih postoje, meutim, i brojne druge leksike razlike izmeu nemakog, austrijskog i vajcarskog standarda. Za strune prevodioce, sudske tumae i sve ostale uesnike i posrednike u meujezikoj i meukulturnoj komunikaciji od posebnog su znaaja razlike u nazivima institucija i organizacija, kao i razlike u nazivima raznih predmeta i koncepata koji su zastupljeni u zvaninoj, pre svega pravnoj i poslovnoj komunikaciji. Tako se, recimo, predsednik optine u SR Nemakoj i Austriji naziva Brgermeister, m., dok se u vajcarskoj, u zavisnosti od kantona, koriste lekseme Ammann, m., Gemeindeammann, m., Gemeindehauptmann, m., Gemeindeprsident, m. i drugi. Donji dom parlamenta, koji se u SR Nemakoj zove Bundestag, m., u Austriji se i vajcarskoj zove Nationalrat, m. Dok je nemaki vrhovni sud Bundesgerichtshof, m., austrijski je Oberster Gerichtshof, m., a vajcarski Bundesgericht, n. Nemci i Austrijanci svoju saveznu vladu nazivaju Bundesregierung, f., dok vajcarci svoju nazivaju Bundesrat, m., to je, pak, u Nemakoj naziv gornjeg doma parlamenta. I SR Nemaka i Republika Austrija su federacije, a federalne se jedinice i u jednoj i u drugoj nazivaju Bundesland, n. U Nemakoj je, meutim, premijer federalne jedinice Ministerprsident(in), m./(f.), a u Austriji Landeshauptman, m. / Landeshauptfrau, f. itd. (Ammon, Bickel & Ebner, 2004). Informacije o leksikim razlikama izmeu nacionalnih standarda savremenog nemakog jezika mogu se nadi u tzv. renicima geografskih varijeteta (nem. Variettenwrterbuch, n.). Podatke o nekoliko najzastupljenijih aktuelnih renika nacionalnih varijeteta nemakog jezika navedemo na kraju ovog dela knjige, a najobimniji i najkvalitetniji od njih svakako je Variettenwrterbuch des Deutschen U. Amona, H. Bihela i J. Ebnera (Ammon, Bichel & Ebner, 2004). Evo nekoliko primera iz tog renika:
Ilustracija 10: Primer iz renika 10 (Ammon, Bichel & Ebner, 2004)
164
165
Ilustracija 11: Primer iz renika 11 (Ammon, Bichel & Ebner, 2004)
Leksike razlike nisu vezana iskljuivo za nacionalne standarde. Drugim reima, one se ne javljaju samo izmeu nacionalnih standarda, ved i unutar njih. Nemaki je jezik, kao to smo ved napomenuli, izuzetno bogat dijalektima, a najupeatljivije razlike izmeu dijalekata upravo su leksike razlike. To ilustruje i naredni odlomak, pisan na standardnom nemakom jeziku, ali s primesama bavarskog dijalekta:
Wenn ich gemerkt hab, dass der Wackes den Gendarmen ausgekommen ist und nur der Otto und ich haben daran glauben mssen, da hat mich die ganze Sache schon sakrisch gewurmt. Ich hatte einen Mordsgrant auf den Franzosen. Erst redet er gescheit daher, und dann lsst er uns sitzen. Haut ab, weil er Mores hat, weil er Schiss hat! Und so einer redet Tag und Nacht von der Legion und dass man dort Mumm in den Knochen braucht! Ich hab dem Otto gesagt, was ich von seinem Freund halt, nmlich dass er ein Handerlump ist, ein windiger. Keine Ehre im Leib. Er hat uns im Strich gelassen, wie wir ihn gebraucht htten, so was macht man nicht. Das ist schofe. *...+ Spter soll ihm der Franzos' noch gesagt haben, dass er der Ruchin noch einmal eine gedupft hat. Auch dem Bankert hat er eines mit der Hacke drbergezogen. [...] Mir hat die Geschichte keine Ruhe gelassen, ich wollte wissen, ob an der was dran ist oder blo ein Dahergeschmarre. Und ich wollt, dass die nach dem Wackers, dem Lumpen, suchen. Darum habe ich es einem der Wrter erzhlt. Aber der hat mir nicht geglaubt, der hat gedacht, ich will einem anderen hineintupfen, wie das gang und gbe ist, dass ich selber gut dastehe und bessere Karten habe, wegen der Sache mit dem Teigaff. Und der Otto, der feige Hund, der hat natrlich von einer Minute auf die andere nichts mehr gewusst. Der htte nicht einmal mehr seine eigene Mutter gekannt, wenn sie ihn gefragt htten, der Lapp, sonst wr er ja auch dran gewesen.
96
Naredni odlomci iz romana Sechs sterreicher unter den ersten Fnf. Roman einer Entpiefkenisierung D. termana (Stermann, 2012) takoe ilustruju regionalne leksike i druge jezike
96
Schenkel 2012.
165
166
osobenosti, pre svega fonetske. U prvom odlomku autor se trudi da doara regionalni varijetet Bea, u drugom varijetet Bregenca (zapadna Austrija), a u tredem varijetet iz Junog Tirola (severna Italija):
Entschuldigen Sie die Strung, sagte ich mit etwas heiserer Stimme. Es dauert nicht lang. Jetz scho! Es dauert jetzt scho z'lang. Wos wst? Sehen Sie, wir sind in ganz Wien auf der Suche nach Adressen, wo einmal berhmte Leute gewohnt haben. Und?, schrie er. Do kummst auf mi, odeer wos? Bin i a berhmte Person, oder wos? Hams eich ins Hirn geschissen und net gscheit umgrhrt? Soll i dir sogn, wofr i berhmt bin, du deitsches Wrschtl? Oaschtrittmaster bin i, und den konnst jetzt hom, an Oaschtritt, an gewaltigen, dass es scheppat! Ist schon gut, vielen Dank, murmelte ich hastig und beeilte mich, von der Tr wegzukommen. Wir verlieen das Haus. Rdisser war begeistert. Das war doch wirklich wienerisch! Aber es war nicht launig, Kollege. Es war bellaunig. Aber wenn es hier doch nun mal keine historische Persnlichkeit gab, dann ist d as doch eine gute Reaktion von dem Mann. Ich bin sehr zufrieden. Guat isch gsi. (Stermann, 2012)
Sacklzement, Harrgottzack!, rief's Gtli. 's isch numma g'hrig! Des kascht rabig si lo! Wenn sie rgerlich war, redete sie so, wie man in Breagaz, also Bregenz untereinander spricht. Allerdings wurde sie so im Rest sterreichs nicht verstanden. Deshalb sprach sie normalerweise Bdeledtsch, ein dialektal eingefrbtes Hochdeutsch. (Stermann, 2012)
Guido erhob sich und drohend seine linke Hand. Du sa blhaxater Mauldoktor, fahlts? Cazzata, goggilore, du Dottloff! Gandaloschtia! Huren in die Wend, du Gschtraun! Mi latzlin? Hosch du an Drahner? Muasi dr oan biagn, du Bolsch? Bens Khoekhoegowab hatte nicht fremder geklungen als die Wutrede des Sdtirolers. (Stermann, 2012)
Jezik je znaajan elemenat nacionalnog identiteta, i to ne samo kod monocentrinih jezika. Kod pluricentrinih jezika bitan element nacionalnog identiteta moe biti upravo odgovarajudi nacionalni standard. Njegova je uloga tada posebno znaajna pri razgranienju u odnosu na govornike drugih nacionalnih varijeteta istog jezika, dok je pri razgranienju u odnosu na govornike drugih jezika nacionalni varijetet pada u drugi plan. Ukoliko pripadnici nacija koje se slue razliitim nacionalnim varijetetima istog jezika jedni prema drugima ne gaje samo pozitivna osedanja i stavove, pojedinac koji eli da se integrie u neko od datih drutava esto se mora potruditi i da ovlada odgovarajudim varijetetom, to slikovito doarava i naredni odlomak iz termanovog romana (Stermann, 2012). Glavni junak, mladi Nemac iz Rurske oblasti, odlazi na studije u Austriju. Ved prvih dana boravka u Beu suoava se s razlikama izmeu nemakog i austrijskog nacionalnog varijeteta:
166
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Gleich am ersten Tag hatte ich einen Klner kennengelernt, der seit einem Semester in Wien studierte: Hartmut, Erbe eines Spielzeugfachhandels. An der Uni hatte er mich angesprochen, aus Deutschensolidaritt, wie er mir erklrte. Er wohnte am Getreidemarkt, ganz in meiner Nhe, und drckte mir gleich zur Begrung ein peinliches Vokabelheft in die Hand. Hier, kannst du gut gebrauchen. Steht alles drin. Hier! Er ffnete das speckige Heft. 'Paradieser - Tomate'. Links steht das sterreichische Wort, rechts das richtige. Er sagte tatschlich richtige. Ich runzelte die Stirn, aber Hartmut fuhr unbeirrt fort: Also: 'Karfiol - Blumenkohl'. 'Frisolen - Bohnen'. 'Pickerl - TV'. Oder hier, auch ganze Stze: 'Treffen wir uns gleich da.' Wir Deutsche gehen dann 'spter nach dort drben', stimmt's? Der sterreicher trifft sich aber 'sofort hier'. 'Gleich da' heit hier 'sofort hier'. Sogleich hiert. Jetzt an diesem Ort. Er stammelte jetzt ein wenig, offenbar hatte er sich selbst im Sprachdschungel verirrt. Ich erlste ihn. Hab's verstanden, Hartmut. Danke. Prima Heft. Dann geb ich's dir gleich wieder zurck, wenn's recht ist. Ich schlag mich schon durch, denk ich. Aber sehr nett, danke. Und wie heien Frisolen in Krnten? Na? Wie nennt der Krtner die Bohne? Wei ich nicht, Hartmut. Ess ich zur Not Mhren als Beilage. Karotten. Nich Mhren. Und Erdpfel, nicht Kartoffeln. Und die Bohnen heien hier Frisolen, aber in Krnten Strankalen. Dann kann mir ja jetzt nichts mehr passieren, erwiederte ich und lie Hartmut stehen. Gleich da. Doch Hartmut war nicht so leicht abzuschtteln in seiner zwangsbeglckenden teutonischen Solidaritt. Schon tags darauf lud er mich auf eine abendliche Party, in der Schleifmhlgasse. (Stermann, 2012)
167
Kao to smo ved napomenuli, dijatopska se obeleja, meutim, ne javljaju samo na nacionalnom nivou, tj. na nivou nacionalnih standarda. Geografskih varijeteta ima i na regionalnom, pa i na lokalnom nivou. Pred razlika izmeu nemakog, austrijskog i vajcarskog nacionalnog standarda, postoje, tako, i regionalne i lokalne specifinosti unutar svakog od tih varijeteta. Date se specifinosti javljaju na svim jezikim nivoima (fonoloki, morfoloki, leksiki, sintaksiki, suprasintaksiki), ali su najizraenije upravo na fonolokom i leksikom nivou (Glck, 2004). Regionalni i lokalni varijeteti nazivaju se regiolektima (nem. Regiolekt, m., Regionalsprache, f.) i dijalektima (nem. Dialekt, m., Mundart, f.). Dijalekti su lokalni jeziki varijeteti, dok se regiolekti govore na neto irem podruju. Oni objedinjuju obeleja vie dijalekata koji se upotrebljavaju na odreenoj teritoriji. U regiolektima su lokalne osobenosti, meutim, po pravilu donekle ublaene, ujednaene, tako da se oni manje razlikuju od standardnog varijeteta. Kao to su nacionalni jezici i/ili nacionalni varijeteti vani elementi nacionalnog identiteta, tako su regiolekti i dijalekti znaajno obeleje regionalnog i lokalnog identiteta. U tom smislu, stav prema njima moe biti pozitivan, ali i manje ili vie negativan. Istraivanja su, tako, pokazala da itelji Nemake gaje izuzetno odbojan stav prema saksonskom i vapskom dijalektu, pa i prema svojim 167
168
sunarodnicima koji se ovim dijalektima slue. Takav odbojan stav moe proizadi iz razliitih okolnosti, koje su esto povezane s negativnim stereotipima koji vladaju prema stanovnicima odgovarajudeg regiona ili oblasti. Poto jezik doivljavamo kao sutinsko svojstvo linosti i kao njen izraz, stav prema regiolektu ili dijalektu neizbeno se prenosi i na svakog pojedinca koji se njime slui. Za osobe u ijem se govoru prepoznaju karakteristike neomiljenih geografskih varijeteta to moe imati vrlo tetne posledice u privatnim i poslovnim kontaktima. Mnogi se od njih zato trude da takva obeleja odstrane, tj. da ih se oslobode, sami li uz strunu pomod. Odgovarajude primere, izmeu ostalog, nudi i lanak Hochdeutsch fr Schwaben (Nastava visokonemakog za vabe) i lanak iz nedeljnika pigel (Spiegel) iz koga demo preneti nekoliko odlomaka:
An dem Satz "Das ist der Mann, der wo gestern angerufen hat" wird sich in Stuttgart und Umgebung niemand stren, in Hannover oder im Ruhrgebiet wird er dagegen zumindest fr ein Schmunzeln sorgen. () Es gibt mehr als 2000 Begriffe, die nur in der schwbischen Mundart vorkommen. Auerhalb Schwabens wei kaum einer, dass mit Mucke nicht Musik, sondern eine Fliege gemeint ist. Dass Gewand Kleidung bedeutet und eine Wolldecke unter Schwaben Teppich heit. Doch die Vokabeln sind nicht das groe Problem. Schwerer wird es bei der Aussprache. (http://www.spiegel.de/karriere/berufsleben/bizarre-berufesprecherzieherin-lehrt-hochdeutsch-a-883989.html)
Es kommt vor, dass ich wegen meines Dialekts von meinen Gesprchspartnern verppelt werde", erzhlt Ulrich Bubeck, einer der Schler. Er ist beruflich hufig im "nicht schwbischen Ausland" unterwegs. Dort werde er oft nicht richtig verstanden, erzhlt er. "Ich merke, dass Schwbisch nicht nur positiv wahrgenommen wird. Da knnte er recht haben. In Rankings taucht Schwbisch neben Schsisch regelmig unter den unbeliebtesten Dialekten auf. In Berlin wurde vor einigen Wochen erneut eine hitzige Debatte darber gefhrt, ob es nicht zu viele zugezogene Schwaben in der Stadt gebe, es kamen viele Aggressionen hoch, auch gegen die Sprache. (http://www.spiegel.de/karriere/berufsleben/bizarre-berufe-sprecherzieherin-lehrthochdeutsch-a-883989.html)
6.3. Dijastrantska obelja Valja svakako skrenuti panju i na dijastratska obeleja leksema, odnosno na injenicu da se pojedine lekseme koriste iskljuivo unutar odreenih drutvenih grupa ili samo u odreenim tipovima komunikacije. Neke su lekseme, tako, koriste samo u neformalnoj komunikaciji (npr. Mdel, n. umesto Mdchen, n.), neke su vezane za jezik mladih (npr. Fete, f. umesto Party, f.), dok druge obeleavaju jezik odreene supkulture ili marginalizovane grupe. Pojedine su lekseme, primera radi, karakteristine za jezik turskih doseljenika, tj. njihovih potomaka. Naredni odeljak iz knjige Kanak Sprak Feriduna Zaimoglua obiluje takvim primerima (Zaimoglu, 2007), premda ga je pisac donekle prilagodio standardnom nemakom jeziku: 168
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Nimm den sonntag, nimm all die schmierigen zombietoten und einfach und durch und durch beknackten sonntage, ein einziger tag in der woche, und man knnte doch meinen, da das schon in ordnung geht, wenn eins von sieben eben grtze is und nix taugt, man is aber doch n allroundmnneken mit vollen guten herrgotts-siebentagen, die man mit guter macht ausschpfen kann, nur da is der olle teutsche sonntag vor und vermasselt dir eitel sonnenschein. Wenn ich den ollen bimbam hr, was da dirn privaten himmel stark bewlkt, sgelut wie son fetter becher, aus dem der verdammte sirup tropft und dirs hirn numm verklebt, werd ichn habimbo, der mitm karabiner die kackglocke runterballert, son richtiger muselman werd ich, obwohl mir die brtigen auf die eier gehen, die mit ihrem rosenkranzsnickschnack und arsch hochrekcen, weils nem jechova gnstig scheint, aber das behalt ich man schn fr mich.
169
6.4. Dijaintegracijska obeleja: lekseme domadeg i stranog porekla Kao to je itaocima svakako poznato, pored leksema domadeg porekla u svakom se jeziku koristi i niz leksema koje su potekle iz drugih jezika. One se nazivaju pozajmljenicama (nem. Entlehnung, f.), a dele na dve osnovne grupe: 1. strane rei ili tuice (nem. Fremdwort, n.) i 2. rei stranog porekla (nem. Lehnwort, n.).
Strane rei su pozajmljenice koje se nisu sasvim odomadile u jeziku-primaocu. Njihovo je strano poreklo oigledno, a ponekad se javljaju i kolebanja u pisanju, nedoumice u fleksiji i sline tekode. Osim toga, strane su rei slabije rairene meu govornicima jezika-primaoca, a ni oni kojima su poznate esto ne znaju sasvim tano ta one znae i kako se koriste. Evo nekoliko primera stranih rei:
Bakken, m. (iz norvekog) skijaka skakaonica, Baksisch, n. (iz persijskog) baki; mito, Gabelle, f. (iz arapskog, preko francuskog) porez, posebno porez na so u Francuskoj od 14. do 18. veka, Gadulka, f. (iz bugarskog) lijerica (instrument), Gusla/Gusle, f. (iz srpskog/hrvatskog) gusle, Gymnasiarch, m. (iz grkog i latinskog) upravnik antike gimnazije.
Reima stranog porekla smatraju se pozajmljenice koje su se odomadile u jeziku-primaocu, premda se jo uvek lako prepoznaje da su potekle iz nekog drugog jezika. Govornici jezika-primaoca vladaju ovakvim leksemama, tj. poznaju njihov oblik i njihovo znaenje i ispravno ih koriste. U rei stranog porekla ubrajaju se, primera radi, imenice:
Aubergine, f. (plavi patlidan) ili CD, f. (CD), Computer, m. (kompjuter), Dner, m. (giros),
169
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Feuilleton, n. (kulturna rubrika u tampi). Patient, m. (pacijent), Pizza, f. (pica), Schema, n. (ema), Tsatsiki/Zaziki, m./n. (caciki, salata od krastavca s pavlakom),
170
Lekseme koje su u jezik-primalac ule davno, a u meuvremenu ne samo da su se potpuno odomadile, nego su i oblik potpuno prilagodile jeziku-primaocu, tako da ih govornici ni ne pripoznaju kao pozajmljenice, sa sinhronog se stanovita ne smatraju niti reima stranog porekla, niti stranim reima. Mnogo takvih primera moemo nadi meu leksemama latinskog porekla koje su Germani prihvatili ved pri ranim kontaktima s Rimskim carstvom i njegovim dostignudima:
Fenster, n. (prozor) lat. fenestra, Insel, f. (ostrvo) lat. insula itd. (DWDS). l, n. (ulje; nafta) lat. oleum, starogrki laion, Strae, f. (ulica; put) lat. strata / via strata, Tisch, m. (sto) lat. discus, starogrki diskos, Wein, m. (vino) lat. vinum,
Jezik iz koga je neka leksema preuzeta u drugi jezik naziva se jezikom-davaocem, dok se jezik koji je tu leksemu preuzeo naziva jezikom-primaocem. Leksema jezika-davaoca pritom se naziva modelom, a odgovarajuda leksema jezika primaoca replikom (Tomovid, 2009)97. U primeru vinum Wein, m. latinski je, tako, jezik-davalac, a nemaki jezik-primalac; latinska imenica vinum je model, a nemaka imenica Wein, m. njegova replika. Ponekad se pozajmljivanje ne odvija direktno, tj. re u jezik primalac ne dolazi neposredno iz jezika davaoca, nego iz tredeg jezika. Taj tredi jezik koji slui kao most pri pozamljivanju naziva se onda jezikom-posednikom (Tomovid, 2009). Model i replika po pravilu nisu identini, jer se pozajmljene rei moraju prilagoditi jeziku primaocu da bi se integrisale u njega. Taj se proces naziva adaptacijom, a odvija se na fonolokom (transfonemizacija), morfolokom (transmorfemizacija), semantikom i stilistikom nivou (isp. Filipovid, 1986). Replika se moe menjati i nakon integracije u jezik-primalac, i tada govorimo u sekundarnim promenama, tj. o sekundarnoj adaptaciji (Filipovid, 1986). Ukoliko je replika veoma slina modelu, tako da je govornici jezika davaoca jasno prepoznaju kao re svog jezika, govorimo o importaciji, a ukoliko je replika znatno izmenjena u odnosu na model govorimo o supstituciji (Tomovid, 2009; Filipovid, 1986).
97
Tvorac navedenih termina, kao i drugih termina koji se uvode u daljem toku pasusa, ameriki je lingvista E. Haugen (Einar Haugen).
170
171
Pozajmljena leksema u jeziku primaocu esto ne zadobije odmah konaan oblik, ved prolazi kroz stadijum tzv. kompromisne replike: Posueni elementi, poto su preuzeti, tee da za neko vrijeme ostanu u nestalnom lingvistikom statusu, tj. u obliku kompromisne replike (compromise replica). (...) Prije nego to je neki oblik posuene rijei drutveno prihvaden, svaki govornik posuiva moe formirati svoju kompromisnu repliku s vie ili manje vjernosti prema modelu. To se odnosi jednako na fonemsku i morfemsku supstituciju, a to je uzrok da posuena rije ima alternativne oblike (alternative forms). (Filipovid, 1986)
I nemaki i srpski (srpskohrvatski) jezik takoe su pozajmljivali lekseme jedan od drugog. Standardni nemaki jezik iz srpskog je pozajmio mali broj rei, ba kao i iz svih drugih junoslovenskih jezika. Uglavnom su to lekseme koje oznaavaju predmete i specifine za Srbe ili June Slovene, tj. za njihovu istoriju, kulturu ili teritoriju na kojoj ive. Izuzimajudi nekoliko izuzetaka, kao to su npr. imenice Cevapcici, pl. I Sliwowitz, m., Te pozajmljenice u nemakom nisu osobito frekventne. Evo nekoliko primera:
Cevapcici, pl. / Devapidi, pl., Kukuruz, m., Opanke, f., Ponor, m., Skupschtina, f.,
Sliwowitz, m. / Slibowitz, m., Tschetnik, m., Uvala, f., Vampir, m.
Za razliku od toga, srpski i drugi junoslovenski jezici obilato su pozajmljivali iz nemakog, preuzimajudi pritom rei i u standardni varijetet i u supstandardne varijetete. Prenosimo samo neke od primera koje navode J. ukanovid (ukanovid, 2012) i B. Golubovid (Golubovid, 2007):
Ablaut, m. ablaut, Auspuff, m. auspuh, Brendredk, m. pendrek, Bgeleisen, n./ Bgel,m. pegla, Duzend, n. tuce, Eingemachte, n. ajmokac, eins ajnc, Farbe, f. farba, Fehlen faliti, Feierabend, m. fajront, Felge, f. felna, Haube, f. hauba, Kellner, m. kelner, Kndel, m. knedla, Kragen, m. kragna, Kupplung, f. kuplung, Lager, n. logor, leer ler, lten letovati, Malerei, f. moleraj, Mantel, m. mantil, Meister, m. majstor, Muster, n. mustra, Orgel, f. orgulje,
171
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Platz, m. plac, Rhre, f. rerna, Schinken, m. unka, Schraube, f. raf, Schraubenzieher, m. rafciger, Schwarte, f. vargla, Schwrzer, m. vercer, schweien vajsovati, schwenken venk, Sparherd, m. poret, Stoff, m. tof, Strick, m. trik, Wsche, f. ve, Wirtshaus, n . bircuz, Ziegel, m. cigla itd.
172
6.5. Dijatehnika obeleja: opti leksiki fond i jezik struke Kao to smo ved ranije napomenuli, sve lekseme kojima odreeni jezik raspolae ine leksiki fond datog jezika (nem. Wortschatz, m.). Leksiki fond savremenog nemakog jezika, a i drugih jezika, izuzetno je bogat, ali i heterogen. Lekseme koje su neophodne ili znaajne za svakodnevnu usmenu i pisanu komunikaciju, svejedno da li privatnu, javnu ili poslovnu, ine osnovni leksiki fond (nem. Grundwortschatz, m., Basiswortschatz, m.). Osnovni leksiki fond definie se i kao skup rei koje su neophodne da bi se razumelo 85% bilo kog teksta na datom jeziku, izuzimajudi strune tekstove. Broj leksema koji nam omogudava da najvedim delom razumemo bilo koji tekst optijeg tipa iznenaujude je mali, i procenjuje se na 2000, pa ak i na neto manje od toga. Lekseme koje su potrebne da bi se jo potpunije razumeo bilo koji tekst na datom jeziku ine tzv. nadgradni leksiki fond (nem. Ausbauwortschatz, m.). Valja takoe razlikovati i opti leksiki fond (nem. Allgemeinwortschatz, m.) od terminolokog leksikog fonda (terminolokog vokabulara), tj. od strune temrinologije (nem. fachsprachliche Terminologie, f., Fachterminologie, f.). Rei koje pripadaju optem leksikom fondu koriste se i u optoj, i u strunoj i u naunoj komunikaciji, dok se struni termini velikom vedinom koriste iskljuivo u strunoj i naunoj komunikaciji. Usled razvoja nauke, tehnike i industrije od 18. veka nastupila je takoredi poplava termina, i od tada se njihov broj neprestano uved ava velikom brzinom (Tomovid, 2007). Kako navodi D. ipka (ipka, 1998), svaki bi termin, barem u idealnom sluaju, trebalo da zadovolji sledede kriterijume: 1. a. transparentnost, osobina termina da se ved u samom nazivu vide i odreene karakteristike pojma koji je njime izraen, npr. rasplinja, vodozemac, golosjemenice i sl., 2. b. internacionalnost, osobina da je termin internacionalno prepoznatljiv, odnosno da se razlikuje od onih u drugim jezicima samo po fonetskoj i morfolokoj interpretciji, npr. asimilacija, dikotiledon, bifurkacija itd., 172
173
3. c. ustaljenost, osobina da je termin due vrijeme prisutan, optepoznat i prihvaden, npr. filozofija, molekul, atom i slino, 4. d. kratkoa, osobina da termin nije glomazan, to obino podrazumijeva jednolanost, npr. ubler u odnosu na pomino m(j)erilo s nonijusom, 5. e. sistemnost, uklopljenost u terminoloki sistem, na primjer pod dosljednosti u upotrebi tvorbenih elemenata: toponim, toponim/ikon, toponim/ija, toponim/ik, toponim/iar i sl., 6. f. nedvosmislenost, osobina da se ostvaruje veza termina samo s jednim pojmom unutar jednog predmetnog polja, npr. biopsija, fraktal itd., 7. g. preciznost, osobina da termin bez prelivanja i bez ostatka pokriva svoj pojam, npr. glavonoac, kimenjak, 8. h. nesinonimnost, osobina da se ostvaruje veza pojma samo s jednim terminom unutar predmetnog polja, npr. integral, logaritam, algoritam (ipka, 1998).
Opisivanjem i propisivanjem termina, ukljuujudi i standardizaciju, koja je posebno znaajna, bavi se vie meunarodnih i nacionalnih institucij i organizacija. Najznaajnije meu njima svako su ISO (International Organization for Standardization, Meunarodna organizacija za standardizaciju), INFOTERM (International Information Centre for Terminology, Meunarodni informacioni centar za terminologiju), UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Clutural Organization, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) itd. (isp. ipka, 1998; Tomovid, 2007). Termini su uglavnom poznati samo strunjacima za odgovarajudu oblast, dok ostali govornici datog jezika vedinom nemaju prilike da se sretnu s njima. Prenosimo nekoliko primera takvih nemakih termina iz oblasti eleznikog saobradaja koje prema Reniku eleznikih strunih izraza navodi I. Stoid (Stoid, 2012). Autorka navodi i njihove srpske ekvivalente, koji se uglavnom ubrajaju meu terminoloke frazeologizme:
Abdrckgeschwindigkeit, f. brzina guranja na sputalici, Ablaufberg, m. sputalica (grbina) za raniranje vozova, Anschlussgleis, n. industrijski kolosek, Aufstellgleis, n. kolosek za rastavljanje vozova, Bettung, f. zastorna prizma (element gornjeg stroja), feste Fahrbahn, f. kolosek bez zastora, Flachwagen, m. otvorena kola sa niskim stranicama; plato-kola, Fhrerbremsventil, n. konik, Gleisstopfmaschine, f. maina za podbijanje pragova, Huckepackverkehr, m. kombinovani saobradaj, Heiluferortungsanlage, f. ureaj za otkrivanje pregrejanih leita osovinskih sklopova, Kreuzungsweiche, f. ukrsna skretnica,
173
Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku Linienfhrung, f. trasiranje pruge, f. Linienzugbeeinflussung, f. kontinualno automatsko upravljanje kretanjem vozova, Rollende Landstrae, f. pokretni drum (kombinovani saobradaj eleznica/drum), Tiefladewagen, m. plato kola sa sputenim podom (za utovar tekih predmeta), Wagenstandgeld, n. kolska dangubnina, Zug- und Stosseinrichtung, f. vuna i odbojna sprema (Stoid, 2012).
174
Deo strunih i naunih termina ulazi i u optu komunikaciju jedino ukoliko se i ira javnost zanima za probleme odreene struke (npr. medicina, automobilska tehnika, telekomunikacije i sl.). Pri tome mediji esto igraju izuzetno zanajnu ulogu, tj. ulogu posrednika izmeu strunjaka i irih slojeva stanovnitva. Oni iru javnost upoznaju s naunim otkridima i tehnikim inovacijama, naravno u uprodenom vidu, prenosedi usput i deo terminologije. Usled intenzivnog razvoja nauke i tehnike struna je terminologija, sveukupno gledano, danas praktino nepregledna, s tendencijom daljeg rasta i uslonjavanja. Termini nastaju na razliite naine, i to: preuzimanjem iz postojedeg leksikog fonda, preuzimanjem iz drugog jezika, kalkiranjem i tvorbom rei, tj. neologizama (Tomovid, 2007). Informacije o ekvivalenciji u oblasti terminologije nude specijalizovani renici, koji se nazivaju terminolokim renicima. Oni mogu biti dvojezini ili viejezini. Ilustracije radi navedemo primere iz jednog nemako-srpsko pravnog renika (Pavlovid, 2008) i iz jednog viejezinog renika muzikih termina (Periid, 1997).
Ilustracija 12: Viejezini renik muzikih termina
174
175
Ilustracija 13: Renik pravnih termina
175
176
Za jeziki par nemaki i srpski (srpskohrvatski, hrvatski itd.) postoji niz terminolokih renika, ali njihov broj ni izdaleka nije dovoljan. Mnogi od njih su u meuvremenu zastareli, a ima i vrlo znaajnih oblasti struke i nauke za koje odgovarajudi renik nikada nije ni izraen. Struna leksikografija je, meutim, terma koja zahteva zasebno razmatranje. Vie informacije o kretanjima na tom polju tokom druge polovine 20. Veka nudi studija D. Begeniid Nemako-srpska
(srpskohrvatska) i srsko (srpskohrvatsko)-nemaka struna leksikografija u periodu 1945-2000 (Begeniid, 2010). Podatke o novostima u nemako-srpskoj strunoj leksikografiji na poetku 21. veka zainteresovani itaoci mogu nadi u Kostid-Tomovid (2011).
Na kraju valja jo istadi da jedna semema moe imati vie od jednog dijasistemskog obleja, tj. moe biti istovremeno arhaizam (dijahronijsko obeleje), regionalizam (dijatopsko obeleje) i vezana za odreenu marginalnu grupu (dijastratsko obeleje) ili, recimo, istiovremeno i niskofrekventna re (dijafrekvencijsko obeleje) i historizam (dijahronijsko obeleje) itd.
7. Paradigmatski odnosi
Lekseme jednog jezika, tanije reeno njihove sememe, mogu biti u razliitim znaenjskim odnosima, koji se nazivaju paradigmatskim odnosima (nem. paradigmatische Beziehung, f.) Najznaajniji paradigmatski odnos svakako je sinonimija (nem. Synonymie, f.), a za tvorbu rei veoma su bitne i antonimija (nem. Antonymie, f.), hiperonimija (nem. Hyperonymie, f.) i hiponimija (nem. Hyponymie, f.).
Sinonimi (nem. Synonym, n.) su rei istog ili slinog znaenja, recimo pridevi 'interesantan' i 'zanimljiv' na srpskom, ili pridevi 'klug' (pametan) i 'intelligent' na nemakom. Pri neto paljivijem posmatranju zapaamo da se u odnosu sinonimije zapravo ne nalaze lekseme gledano u celini, ved samo pojedine njihove sememe, tj. uglavnom po jedna semema svake od sinonimnih leksema. Primera radi, pridevi dick (debeo) i korpulent (korpulentan) jesu sinonimi, ali to ne vai za sve sememe prideva dick, ved samo za onu koja znai 'suvie teak' i odnosi se na ljude i na druga iva bida. Sememe 'gust' (eine dicke Suppe 'gusta supa', 'jaka supa') ili 'masivan' (eine dicke Wand 'debeli zid') nisu sinonimi prideva korpulent. Mogli bismo redi eine dicke Frau (debela ena) ili eine korpulente Frau (korpulentna ena), ali ne i *ein korpulentes Glas (*korpulentna aa), *eine korpulente Suppe (*korpulentna supa) ili *eine korpulente Wand (*korpulentan zid). S obzirom na to da se sinonimija uspostavlja izmeu pojedinanih semema, a ne izmeu leksema posmatrano u celini, pri izboru renika sinonima korisnici treba da provere da li struktura 176
177
renika u skladu s tom injenicom. Kvalitetni renici sinonima prvo, naime, izdvajaju sememe polisemantinih rei, a onda sinonime navode za svaku od njih ponaosob. Ukoliko su svi sinonimi koje odrednica ima u razliitim znaenjima navedeni neselektivno, tj. jednostavno nanizani jedan za drugim, kvalitet renika nije zadovoljavajudi. Evo primera iz dva renika, jednog tampanog renika sinonima i jednog kompleksnog online renika, koji odrednice prvo ralanjuju na sememe, pa tek onda navode sinonime:
Ilustracija 14: Duden Synonymwrterbuch (Duden, 2007 )
Ilustracija 15: Duden Synonymwrterbuch (Duden, 2007 )
Ilustracija 16: DWDS - Openthesaurus
177
178
Na ved pominjanom primeru prideva dick i korpulent moemo uoiti jo jedno izuzetno vano svojstvo sinonimije. Sinonimija, naime, nikada nije apsolutna, ved samo delimina (parcijalna). Ma koliko slino bilo znaenje sinonima, uvek postoje i neke razlike. One se mogu ticati denotacije ili konotacije, ali i jedne i druge. Ukoliko se tiu konotacije, mogu se odnositi samo na jedno dijasistemsko obeleje, ali i na vie njih. Tako je, recimo, pridev dick domada, nemaka leksema, potvrena jo od starovisokonemakog perioda, dok se korpulent lako prepoznaje kao re stranog, konkretno latinskog porekla. Osim toga, pridev korpulent je i manje frekventan, tj. ree se koristi od prideva dick. Najvanija razlika je, meutim, u tome to leksema korpulent poseduje i odreenu konotaciju, tj. eufemizam je. Upravo je ovo eufemistiko obeleje i raison dtre prideva korpulent, tj. razlog koji opravdava njegovo postojanje u leksikom fondu savremenog nemakog jezika. Data je leksema u leksiki fond nemakog jezika uvrtena upravo zato da bi njegovim govornicima omogudila da se izraze neto blae, kada tako ele ili moraju. Zahvaljujudi toj nijansi, toj znaenjskoj razlici u odnosu na stariji i frekventniji pridev dick, pridev korpulent ved dugo uspeno opstaje u nemakom jeziku. Navedemo jo nekoliko primera. Parcijalni sinonimi su i Imenice Stasi-Mitarbeiter, m. (saradnik/agent tazija98) i Stasi-Schwein, n. (tazijevska svinja). One imaju potpuno isti denotat, tj. oznaavaju osobu koja je radila za zloglasnu istononemaku tajnu slubu, ali je prva, StasiMintarbeiter, m., neutralna, dok je druga, Stasi-Schwein, n., izrazito negativno konotirana, peorativna. Pored toga, leksema Stasi-Schwein, n. pripada jeziku neformalne komunikacije (Umgangssprache), za razliku od lekseme Stasi-Mitarbeiter, m., koja pripada standardnom registru. Glagoli verprgeln (premlatiti) i verdreschen (izlemati, ubiti boga u nekome, nekoga dobro propustiti kroz ake) imaju takoe istu denotaciju, s tom razlikom to se verprgeln koristi u standardnom jeziku, dok je verdreschen supstandardna leksema. Sinonimi Feind, m. (neprijatelj) i Todfeind, m. (smrtni neprijatelj) razlikuju se prema intenzitetu neprijateljstva, tj. imenica Todfeind, m. oznaava neuporedivo vedi stepen neprijateljstva nego imenica Feind, m. Slino je i s glagolom hassen (mrzeti) i izrazom nicht leiden knnen (ne podnositi), jer prvi oznaava znatno izraeniju netrpeljivost od drugog, dok se glagoli gucken (gledati/pogledati) i ansehen (gledati/pogledati) razlikuju samo po dijastratskim obelejima (jezik neformalne komunikacije nasuprot standardnom jeziku). U adverbijalnoj funkciji, tj. kada se upotrebe kao priloke odredbe, pridevi grndlich (temeljan) i gewissenhaft (savestan) imaju vrlo srodno znaenje, tj. oznaavaju da je neto uraeno paljivo i detaljno, ali ipak naglaavaju razliite aspekte pristupa poslu. Imenice Fleischer, m. i Metzger, m. obe znae 'mesar', ali je imenica Metzger, m. regionalno obojena, tj. koristi se samo u junim i zapadnim
98
tazi (nem. Stasi, f.) je bila zloglasna tajna sluba bive Istone Nemake. Puni, zvanini naziv ovog organa glasio je Ministerium, m. fr Staatssicherheit (Ministarstvo dravne bezbednosti).
178
179
delovima nemakog govornog podruja. Pridevi dumm, doof i deppert svi imaju denotaciju 'glup', s tom razlikom to je dumm standardnojezina neutralna leksema, doof peorativna supstandardna leksema (npr. poput srpskog prideva 'tupav'), a deppert supstandardna, peorativna leksema koja se koristi samo na jugu Nemake i u Austriji. Slinih primera moglo bi se nadi jo veoma mnogo, praktino onoliko koliko ima sinonima u nemakom jeziku. ak i ako je ne uoimo odmah, pri paljivijem se posmatranju uvek pokae da neka znaenjska nepodudarnost izmeu sinonima ipak postoji. Jezika ekonomija, naime, ne dozvoljava da u jeziku postoje dve lekseme izmeu kojih nema ba nikakvih znaenjskih razlika, ni u denotaciji ni u konotaciji, jednostavno zato to bi to bilo suvino, i samo bi nepotrebno opteredivalo govornike. Kada bi se i dogodilo da dve lekseme imaju zaista identino znaenje, ubrzo bi dolo do polarizacije, tj. neka bi se znaenjska razlika naknadno iskristalisala, ili bi jedna od leksema izala iz upotrebe.
Antonimi (nem. Antonym, n.) su rei suprotnog znaenja, poput reich (bogat) i arm (siromaan), jung (mlad) i alt (star), reif (zreo) i unreif (nezreo), bewiesen (dokazan) i unbewiesen (nedokazan), Treue, f. (vernost) i Untreue, f. (nevernost), Vorteil, n. (prednost) i Nachteil, n. (mana, slabija strana), verbessern (poboljati) i verschlechtern (pogorati) itd.
Hiperonim (nem. Hyperonym, n.) je re ireg, optijeg znaenja, koja obuhvata znaenje jedne ili vie rei ueg, specifinijeg znaenja. Te rei ueg znaenja nazivaju se hiponimi (nem. Hyponym, n.). Vie hiponima istog hiperonima nazivaju se kohiponimima (nem. Kohyponym, n.). Primera radi, glagol sich fortbewegen (kretati se) je hiperonim u odnosu na glagole gehne (hodati), schreiten (koraati), laufen (hodati; trati), fliegen (leteti), schwimmen (plivati) itd., dok su oni njegovi hiponimi, a jedan u odnosu na drugog kohiponimi. Odgovarajudi primeri mogu se nadi i kod drugih vrsta rei. Imenica Wortart, f. (vrsta rei), hiperonim je u odnosu na imenice Substantiv, n. (imenica), Adjektiv, n. (pridev), Verb, n. (glagol), Adverb, n. (prilog), Pronomen, n. (zamenica) itd. Gledano iz obrnute perspektive, sve su ove imenice hiponimi imenice Wortart, f., dok su jedna prema drugoj kohiponimi.
179
180
8. Zakljune napomene: leksika u nastavi (stranog) jezika i u prevoenju

Leksika je jedan od jedzikih nivoa, uz fonoloki, morfoloki, sintaksiki i suprasintaksiki nivo. Svi navedeni nivoi deo su jezikog sistema, i on bi bez njih bio nezamisliv. Jezik kao sistem ne bi mogao da funkcionie bez leksike, i niko ne moe ovladati nijednim jezikom, bilo maternjim bilo stranim, a da ne ovlada i njegovom leksikom. Bogat leksiki fond neophodan je za komunikaciju o svim iole sloenijim pitanjima, a pogotovo za naunu i strunu komunikaciju i za knjievno
stvaralatvo. Bogat renik smatra se izuzetno vanim pokazateljem obrazovanja i kulture pojedinca, ba kao to se siromaan renik smatra znakom neobrazovanja i nekulture. Za filologe, kao jezike profesionalce, tj. strunjake za jezik(e), od presudne je vanosti to da, pored ostalog, poseduju i bogat leksiki fond, i to kod svih jezika kojima se slue u profesionalnom ivotu. Bogatstvo leksikog fonda moe znatno uticati na njihove profesionalne kapacitete, na kvalitet njihovog rada, pa time i na njihov uspeh ili neuspeh u struci. Filolozima je takoe nuno i to da dobro poznaju sva relevantna svojstva leksema, tj. njihove morfoloke i morfosintaksike osobine, njihovu denotaciju i razliite vidove konotacije, njihovu kombinatoriku i upotrebu generalno. Na kraju, oni moraju usvojiti i barem osnovna teorijska saznanja o leksici, da bi pri reavanju profesionalnih zadataka mogli brzo i kompetentno da donose odgovarajude odluke, da pronalaze reenja i da, ako je potrebno, argumentovano obrazlau i brane svoj izbor.
Leksika je veoma znaajan inilac u usvajanju jezika, kako maternjeg, tako i stranog, to bi trebalo da se odraava i u nastavi. Zipman smatra da se u nastavi stranog jezika leksika znanja moraju sticati svesno i ciljano. Pozivajudi se i na saznanja drugih autora, on to obrazlae time to nastava stranog jezika koja poiva iskljuivo na komunikativnom pristupu praktino ne obogaduje leksiki fond, dok tzv. incidentalno uenje samo neznatno doprinosi bogadenju leksikog fonda (za svega 5-10%). (http://www.viseus.eu/downloads/osnabrueck/osnabrueck_Siepmann.pdf). Pritom nije dovoljno samo to da se leksici u nastavi posveti mnogo vremena i/ili velika panja, ved se, pre svega, pristup nastavi stranog jezika u celini, pa i pristup nastavi leksike, mora zasnivati na uvidima u strukturu jezika i u njegovu upotrebu koje nam prua savremena lingvistika. Aktuelne lingvistika saznanja mogu protivureiti uvreenim shvatanjima, tj. pobijati miljenja i uverenja koja su duboko ukorenjena u iroj, pa ak i u strunoj javnosti.
180
181
Meu takve revolucionarne lingvistike spoznaje, koja bi morale da imaju dalekosene implikacije za nastavu leksike i stranog jezika uopte, svakako je saznanje o principu idiomatinosti99. Dati princip podrazumeva to da govornik iskaze tumai i oblikuje na osnovu polugotovih fraza koje su skladitene u njegovoj memoriji. (...) kad god hode neto da saopti, govornik prvo proveri inventar polugotovih fraza, kako bi naao odgovarajudu. Isto tako, kod razumevanja, svaki primljeni iskaz prvo se poredi sa inventarom fraza, kako bi se pronalo odgovarajude znaenje (Samardid, 2004). Tek ako se pokae da u inventaru fraza nema odgovarajudeg reenja, govornik de predi na princip izbora, koji podrazumeva slobodno kombinovanje jezikih elemenata prema jezikim pravilima, i tako oblikovati potpuno nove formulacije (Samardid, 2004). Drugaije reeno, kako princip idiomatinosti objanjava Zipman, nije idiomatino samo ono to nam uvek bode oi. Ne obeleavaju nau kulturu samo izreke, poslovice i rutinske formule. Ba naprotiv, mi konstantno govorimo i piemo u obimnijim idiomatskim jedinicama, koje bi se mogle nazvati kolokacijama... I ove vede jedinice imaju karakter znaka, ili im ak taj karakter prvenstveno i pripada100 (Siepmann, 2007). Iz ovoga proizlazi to da nastava leksike i stranog jezika uopte, u skladu s aktuelnim lingvistikim saznanjima, ne bi vie smela da se zasniva na predstavi o leksikom fondu kao skupu rei, koje govornik prema odgovarajudim pravilima moe kombinovati, po elji/potrebi i bez znaajnijih ogranienja, i tako oblikovati neogranieni broj iskaza i/ili reenica (Siepmann, 2007). Iz ovakve predstave neizbeno proizilazi shvatanje rei kao nezavisnih, izolovanih jedinica. Polazedi od tog stanovita, nastavna sredstva, prirunici, nastavnici itd. rei onda tako i predstavljaju uenicima. Ovi usvajaju odgovarajude, naalost netano, polazite i dalje se uglavnom prema njemu i ravnaju, i tako posledino neizbeno proizvode neadekvatne iskaze na stranom jeziku. Jedini nain da se taj problem prevazie jeste taj da se neadekvatna predstava o reima kao izolovanim jedinicama koje se gotovo bez ogranienja kombinuju prema gramatikim pravilima zameni adekvatnim polazitem prema kome se iskazi i reenice oblikuju na osnovu principa idiomatinosti, koji smo opisali neto ranije u ovom poglavlju.
Znaaj leksike veliki je i u procesu prevoenja. Osim to, po prirodi stvari, mora da vlada leksikim fondom izvornog i ciljnog jezika, prevodilac pre svega mora da poznaje fenomen ekvivalencije, i da prepoznaje razliku izmeu sistemske, leksikografske i prevodne ekvivalencije, kao i
99
U uoavanju i dokazivanju principa idiomatinosti posebno znaajnu ulogu igrala je korpunsna lingvistika. Es ist also nicht nur das idiomatisch, was uns immer wieder unmittelbar ins Auge stecht, nicht nur Redensarten, Sprichwrter und Routineformeln, die unsere Kultur prgen. Ganz im Gegenteil: wir sprechen und schreiben durchgngig in greren idiomatischen Einheiten, die man als Kollokationen... bezeichnen knnte. Auch oder gerade disen greren Einheiten kommt Zeichencharakter zu... (Siepmann, 2007).
100
181
182
da poseduje svest o faktorima koji utiu na prevodnu ekvivalenciju (isp. Kostid-Tomovid, 2009). Vrlo je bitno da bududi filolozi, kao potencijalni bududi prevodioci, shvate to da leksikografski ekvivalenti ne samo da nisu objanjenje znaenja odrednice, nego i to da ih nipoto ne smeju posmatrti kao prevodne ekvivalente, koji se bez daljeg mogu preuzeti iz renika i umetnuti, prepisati na eljeno mesto u prevodu (Kostid-Tomovid, 2009). Leksikografski su ekvivalenti samo kompromis izmeu sistemske ekvivalencije, prevodne ekvivalencije, nunosti leksikografske prakse i potreba korisnika (Herbst & Klotz, 2003). Po svemu sudedi, ta se njihova priroda ni u doglednoj bududnosti nede promeniti. A ak i kad ne bi bilo tako, prevodilac mora znati to da se ekvivalencija u prevodu ni ne uspostavlja na nivou pojedinanih leksema, ved na nivou teksta kao celine, ili u najmanju ruku mora posedovati intuitivnu svest o tome.
Nadamo se da de ova knjiga omoguditi itaocima to da bolje upoznaju tvorbu rei u savremenom nemakom jeziku i svojstva leksike tog jezika, kao i da de im ta saznanja pomodi da proire svoj leksiki fond i da znanja o njemu uspeno primenjuju u profesionalnoj praksi, bilo nastavnoj, bilo prevodilakoj. Verujemo da je uvid barem u osnovna svojstva leksike veoma koristan pri usvajanju jezika, a da je od neprocenjive vanosti za sve koji se profesionalno bave jezikom (ili jezicima) i za one koji nameravaju da se u bududnosti posvete odgovarajudim zanimanjima.
182
183
9. Bibliografija
Ammon, U., Bickel, H. & Ebner, J. (2004). Variantenwrterbuch des Deutschen. Die Standardsprache in sterreich, der Schweiz und Deutschland sowie in Lichtenstein, Luxemburg, Ostbelgien und Sdtirol. Berlin: Walter de Gruyter. Ammon, U. (2008). Nemaki kao pluricentrian jezik. O nacionalnim varijetetima nemakog jezika i o reniku koji ih iscrpno kodifikuje. http://uvodugermanistiku.pbworks.com/f/4410231STANDARD.pdf. APA. (2010). Publication Manual of the American Psychological Association. Washington DC: American Psychological Association. Barid, E. (s.a.). Imenike sloenice s glagolskim prvim dijelom. Zagreb: Zavod za jezik. http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CBoQFj AA&url=http%3A%2F%2Fhrcak.srce.hr%2Ffile%2F103386&ei=DtlUPa4NsSxtAbO0IDoBQ&usg=AFQjCNE3_J6XWiKg4H94Kb0pS6T5yOrecA&sig2=XX41 VT1BJo4Ydieo1K-B0A Begeniid, D. (2010). Nemako-srpska (srpskohrvatska) i srsko (srpskohrvatsko)nemaka struna leksikografija u periodu 1945-2000. Doktorska disertacija. Beograd: Filoloki fakultet. Burger, H. (2003). Phraseologie. Eine Einfhrung am Beispiel des Deutschen. 2., berarbeitete Auflage. Berlin: Erich Schmidt Verlag. Czichocki, S., Mrazovid, P. (1983). Lexikologie der deutschen Sprache: Einfhrung. Novi Sad: Filozofski fakultet. Cruse, A., Hundsnurscher, F., Job, M. & Lutzeier, P.R. (prir.) (2001). Lexikologie: Ein internationales Handbuch zur Natur und Struktur von Wrtern und Wortschtzen. New York: Walter de Gruyter. Donalis, E. (2002). Die Wortbildung des Deutschen. Ein berblick. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Duden (1984). Duden: Grammatik der deutschen Gegenwartssprache. 4., vllig neu berarbeitete und erweiterte Auflage. Mannheim et al.: Dudenverlag. Duden (1996). Duden: Deutsches Universalwrterbuch A-Z. 3., neu bearbeitete Auflage. Mannheim: Dudenverlag. Duden (2006). Duden: Die Grammatik. Nachdruck der 7., vllig neu erarbeiteten und erweiterten Auflage. Mannheim et al.: Dudenverlag. 183
184
Duden (2007). Duden: Das Herkunftswrterbuch. Etymologie der deutschen Sprache. Mannheim et al.: Dudenverlag. Duden (20072). Duden: Das Synonymwrterbuch. 4. Auflage. Mannheim et al.: Dudenverlag. Duden (2010). Duden: Das Stilwrterbuch. 9., vllig neu bearbeitete Auflage. Mannheim et al.: Dudenverlag. Duden online. http://www.duden.de/woerterbuch DWDS: Digitales Wrterbuch der deutschen Sprache. http://www.dwds.de/ ukanovid, J. (2012). Nemako-srpski jeziki kontakti. Prevodilac , 67, 21-33. Eichinger, L. M. (2000). Deutsche Wortbildung. Eine Einfhrung. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Europische Komission. Beachtung sterreichischer Ausdrcke. http://ec.europa.eu/translation/german/guidelines/documents/austrian_expression s_de.pdf Filipovid, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezikih dodira. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Fleischer, W. (1971). Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache. 2., unvernderte Auflage. Leipzig: VEB Bibliografisches Institut. Fleischer, W., Stepanova M.D. (1985). Grundzge der deutschen Wortbildung. Leipzig: VEB Bibliographisches Institut Leipzig. Fleischer, W., Michel, G. & Starke, G. (1993). Stilistik der deutschen Gegenwartssprache. Frankfurt am Main: Peter Lang. Fleischer, W., Barz, I. (2007). Wortbildung der deutschen Gegenwartssprache. 3., unvernderte Auflage. Tbingen: Max Niemeyer Verlag. Glck, H. (prir.) (2004). Metzler Lexikon Sprache. Berlin: Directmedia Publishing. [CD] Golubovid, B. (2007). Germanismen im Serbischen und Kroatischen. Mnchen: Verlag Otto Sagner. Helbig G. & Buscha J. (1991). Deutsche Grammatik. Ein Handbuch fr den Auslnder Unterricht. Mnchen: Langenscheidt. Henzen, W. (1957). Deutsche Wortbildung. Zweite, verbesserte Auflage. Tbingen: Max Niemeyer Verlag. Herbst, T., Klotz, M. (2003). Lexikografie. Paderborn: Schningh. Heringer, H.J. (1999). Das hchste der Gefhle. Empirische Studien zur distributiven Semantik. Tbingen: Stauffenburg-Verlag. Heusinger, S. (2004). Die Lexik der deutschen Gegenwartssprache. Mnchen: Wilhelm Fink Verlag. Iskos, A. M. $ Lenkowa A. F. (1963). Deutsche Lexikologie fr pdagogische 184
185
Hochschulen und Fremdsprachenfakultten. 2. Auflage. Leningrad: Staatsverlag fr Lehrbcher und Pdagogik des Ministeriums fr Bildungswesen der RSFSR. Ivanovid, B. (2005). Frazeologizmi u Luterovom prevodu Biblije iz 1534. godine i njihova zastupljenost u savremenom nemakom jeziku. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet. Ivanovid, B. (2012). Recesivna obeleja nemakih frazeologizama i tendencija nivelacije prema savremenom jezikom stanju. Doktorska disertacija. Beograd: Filoloki fakultet. Kostid, J. (2006). Imenice nastale konverzijom u savremenom nemakom knjievnom jeziku i njihovi ekvivalenti u srpskom. Doktorska disertacija. Beograd: Filoloki fakultet. Klajn, I. (2002). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo, Slaganje i prefiksacija. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Klajn, I. (2003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo: Sufiksacija i konverzija. Prilozi gramatici srpskoga jezika II. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Institut za srpski jezik SANU / Novi Sad: Matica srpska. Kluge, F. (2011). Etymologisches Wrterbuch der deutschen Sprache. Berlin: Verlag Walter de Gruyter. Knopf-Komlsi, E., Rada, R. & Bernth, C. (2006). Aspekte des deutschen Wortschatzes. Ausgewhlte Fragen zum Wortschatz und Stil. Budapest: Bcssz Konzorcium.
(http://mek.niif.hu/04900/04913/04913.pdf) Kostid, J. (2002). Umrlice u nemakoj i srpskoj tampi. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet. Kostid, J. (2006). Imenice nastale konverzijom u savremenom nemakom knjievnom jeziku i njihovi ekvivalenti na srpskom. Doktorska disertacija. Beograd: Filoloki fakultet. Kostid-Tomovid, J. (2009). Jezika ekvivalencija i njeni tipovi. Prevodilac, 61, 21-40. Kostid-Tomovid, J. (2011). Nemako-srpska struna leksikografija kao izazov za nastavu i prevodilaku praksu (2000-2010). Jezik struke: izazovi i perspektive. Zbornik radova s Druge meunarodne konferencije DSJKS-a. Beograd: Filozofski fakultet. Krahe, H. & Meid, W. (1967). Germanische Sprachwissenschaft. Band III: Wortbildungslehre. Berlin: Walter de Gruyter & Co. Krahe, H. (1985). Indogermanische Sprachwissenschaft. 6., unvernderte Auflage d. 1. und 2. Teils in einem Band. Berlin / New York: de Gruyter. Krstid, M. (1998). Imenike tvorbene konstrukcije sa linim imenom kao tvorbenim morfemom u savremenom nemakom jeziku. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet. 185
186
Meje, A. (1965). Uvod u uporedno prouavanje indoevropskih jezika. Prev. Borislav Drenovac. Beograd: Nauna knjiga. Pavlovid, D. (2008). Pravni renik nemako-srpski. Beograd: Knjievni glasnik. Periid, V. (1997). Viejezini renik muzikih termina. Drugo izdanje. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti . Petronijevid, B. (2000). Deutsche i und o-Derivate. Neue Tendenzen in der Wortbildung des Deutschen? Beograd: Nauna knjiga. Polenz, P. von (1991). Deutsche Sprachgeschichte vom Sptmittelalter bis zur Gegenwart. Band I: Einfhrung. Grundbegriffe. Deutsch in der frhbrgerlichen Zeit. 2., berarbeitete und ergnzte Auflage. Berlin / New York: Walter de Gryter. Polenz, P. von (2000). Deutsche Sprachgeschichte vom Sptmittelalter bis zur Gegenwart. Band I: Einfhrung. Grundbegriffe. Deutsch in der frhbrgerlichen Zeit. Berlin / New York: Walter de Gryter. Quasthoff, U. (2011). Wrterbuch der Kollokationen im Deutschen. Berlin / New York: Walter de Gryter. Radovanovid, S. (2011). Scheinentlehnungen aus dem Englischen. Masterski rad. Beograd: Filoloki fakultet. Rmer, C. & Matzke, B. (2003). Lexikologie des Deutschen. Eine Einfhrung. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Samardid, T. (2004). Osnovne teorijsko-metodoloke karakteristike korpusne lingvistike. Philologia, 2, 15-18. Savid, S. et al. (prir.). (2009). Rod i jezik. Beograd: Fondacija Fridrih Ebert. Schmidt, W. (1993). Geschichte der deutschen Sprache. Ein Lehrbuch fr das germanistische Studium. 6. Auflage, erarb. unter der Leitung von Helmut Langer. Stuttgart: Stirzel Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft. Schulz von Thun, F. (2011). Miteinander reden 1: Strungen und Klrungen. Allgemeine Psychologie der Kommunikation. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt Taschenbuch Verlag. Schwarz, M. & Chur, J. (2004). Semantik. Ein Arbeitsbuch. Tbingen: Gunter Narr Verlag. Siepmann, D. (2007). Wortschatz und Grammatik: zusammenbringen was zusammengehrt. Beitrge zur Fremdsprachenvermittlung, 46, 59-80. (http://www.veplandau.de/bzf/2007_46/%2806%29Siepmann%2859-80%29.pdf) Srdid, S. (2007). Vrste rei: problem gramatike teorije. Prevodilac, 57, 22-30. Srdid, S. (2008). Morphologie der deutschen Gegenwartssprache. Beograd: Jasen. Stojidid, V. (2010). Teorija kolokacija. Beograd: Zadubina Andrejevid. 186
187
Stoid, I. (2012). Problemi u prevoenju tehnikih tekstova iz oblasti eleznikog saobradaja. Prevodilac, 67, 34-56. ipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska. Tomovid, N. (2007). Terminologija primenjene lingvistike. Magistarski rad. Beograd: Filoloki fakultet. Tomovid, N. (2009). Slavizmi u savremenom engleskom jeziku. Diktorska disertacija. Beograd: Filoloki fakultet. Wilmanns, W. (1922). Deutsche Grammatik. Gotisch, Alt-, Mittel- und Neuhochdeutsch. Zweiter Abteilung: Wortbildung. Zweite Auflage. Anastatischer Neudruck. Berlin / Leipzig: Vereinigung wissenschaftlicher Verleger Walter de Gruyter & Co. http://www.viseus.eu/downloads/osnabrueck/osnabrueck_Siepmann.pdf Zeljid, G. (2005). Ustaljene konstrukcije u novinskom jeziku. Beograd: Zadubina Andrevjevid
Izvori primera
Basara, S. (2012). Dugovenost. Beograd: Laguna. Basara, S. (20122). Mein Kampf. Beograd: Laguna. Caswell, C. & Neill, S. (2009). Krpersprache im Unterricht. Techniken nonverbaler Kommunikation in Schule und Weiterbildung. 6. Auflage. Aus dem Englischen von Jrg W. Rademacher und Cristoforo Schweeger. Mnster: Daedalus Verlag. Gete, J.V. fon (2007). Geteove misli kroz dela, pisma, razgovore. Izabrao i prevoe Branimir ivojinovid. Beograd: Artist. Hesse, H. (1971). Das Glasperlenspiel. Versuch einer Lebensbeschreibung des Magister Ludi Josef Knecht samt Knechts hinterlassenen Schriften. Frankfurt am Main: Suhrkamp. Menge, S. (2009). Warten auf die Flut. Norderstedt: Books on Demand. Nitsche, P. (2009). Nonverbales Klassenzimmermanagement. 2. Auflage. Untermeitingen: Inge Reichardt Verlag. Roche, J. (2008). Handbuch der Mediendidaktik Fremdsprachen. Ismaning: Hueber Verlag. Schamoni, R. (2011). Tag der geschlossenen Tr. Mnchen: Piper. Schenkel, A.M. (2012). Finsterfrau. 2. Auflage. Hamburg: Hoffmann und Campe. Stermann, D. (2012). Sechs sterreicher unter der ersten Fnf. Roman einer Entpiefkenisierung. Berlin: Ullstein Taschenbuch. Swobodnik, S. (2010). Kuhdoo [KU:DU]. Ploteks fnfter Fall. Mnchen: Wilhelm Heine Verlag.
187
188
Zaimoglu, F. (2007). Kanak Sprak. 24 Mitne vom Rande der Gesellschaft. 7. Auflage. Berlin: Rotbuch Verlag.
Izvori primera s interneta

http://twitter.com/ICEthunersee/statuses/73455282520469505 http://twitter.com/codenaga/statuses/230284491669766144 http://www.schmitzchen.org/alt/archive/2004_10_01_Altes.html http://www.ureader.de/msg/15101330.aspx http://forum.staemme.ch/showthread.php?t=22698&page=222&langid=5 http://www.nw-news.de/magazin/schwarz_weiss/3617113_Viel_mehr_als_ein_Gruessaugust.html http://www.netzwerkrecherche.de/files/nr-werkstatt-13-interview-kulturen.pdf http://www.dwds.de/?qu=Filmfritze http://www.dwds.de/?qu=Heulsuse http://www.dwds.de/?qu=Schwatzbase http://www.dwds.de/?qu=Kaffeetante http://www.dwds.de/?qu=Reiseonkel http://www.dwds.de/?qu=M%C3%A4rchentante http://www.tagblatt-anzeiger.de/Home/aus-der-region_artikel,-Merkeln-wulffen-guttenbergen_arid,159516.html http://www.ostfalia.de/cms/de/bfg/download/Leitfaden_geschlechtergerechte_Sprache.pdf http://de.wikiquote.org/wiki/Michail_Gorbatschow http://www.spiegel.de/karriere/berufsleben/bizarre-berufe-sprecherzieherin-lehrt-hochdeutsch-a883989.html
188
189
10. Registar
Abkrzung, 144 ablaut, 117, 134, 182 Ablautdoppelung, 100 Ableitung, 39, 87, 98, 116, 140, 141, 149, 150 Ableitungsmoprhem, 29 abwertend, 100 Ad-hoc-Bildung, 64 Adjektivierung, 165 Affix, 29, 140 afiksoid, 52, 54 akcenat, 35, 45, 101, 138, 140, 141 Allgemeinwortschatz, 183 Allomorph, 62 alomorf, 62 analiza neposrednih konstituenata, 89, 91 Analogiebildung, 136 antonimija, 187 Antonym, 191 Antonymie, 187 Afixoid, 52 arhaizam, 187 aristotelovska kategorija, 22 atribut, 115, 126 Ausbauwortschatz, 183 Austraizismus, 173 austrijski standard, 173 Autophraseologismus, 70 Bahuvrihi-Kompositum, 108 Basismorphem, 24 Basiswortschatz, 182 Bedeutung, 30, 110, 168, 170 Benennung, 15 Bestimmungswort, 103 bogadenje leksikog fonda, 116 buchstabiert gesprochenes Initialwort, 145 demotiviert, 93 demotivisanost, 92 denotacija, 170 denotat, 106, 190 denotativno znaenje, 170 deonimizacija, 109 deonimizovana vlastita imenica, 109 derivacija, 97, 98, 149 Derivat, 40, 98, 116 Derivation, 39, 87, 98, 116 Derivationsmorphem, 29 Determinativkompositum, 103 Determinativzusammensetzung, 103 deverbativna imenica, 92, 136 diachrone Markierung, 171 diaevaluative Markierung, 171 diafrequente Markierung, 172 diaintegrative Markierung, 171 Dialekt, 178 diamediale Markierung, 172 diastratische Markierung, 172 diasystematische Markierung, 171 diatechnische Markierung, 171 diatextuelle Markierung, 172 diatopische Markierung, 171 dijaevaluaciona obeleja, 171 dijafrekvencijska obeleja, 172 dijahronijska obeleja, 171 dijaintegracijska obeleja, 171 dijamedijalna obeleja, 172 dijasistemska obelja, 171 dijastratska obeleja, 172, 179 dijatehnika obeleja, 171 dijatekstualna obeleja, 172 dijatopska obeleja, 171, 173 diskontinuierliche Konstituente, 124 diskontinuierliches Morphem, 59 diskontinuirana konstituenta, 124, 126 doslovno znaenje, 73 e-haltiges Prfix, 34 Eigenname, 109 einfache Reduplikation, 99 eksplicitna izvedenica, 135 Eksplicitna izvedenica, 136 189
190 Grundwort, 103 Grundwortschatz, 182 grupa rei, 68, 85, 88, 101, 115, 126, 154, 156 Halbaffix, 52 Helvetismus, 173 hiperonim, 191 hiperonimija, 187 hiponim, 104 hiponimija, 187 historizam, 187 Hyperonym, 191 Hyperonymie, 187 Hyponym, 191 Hyponymie, 187 idiom, 70 Idiom, 69 idiomatizacija, 161 imenica sa znaenjem mukog lica, 41, 121, 122 imenica sa znaenjem enskog lica, 121, 122 imenice izvedene pomodu mocionog sufiksa in, 121 imenika sintagma, 71, 77, 115, 126 imperativischer Satzname, 154 imperativne sloenice, 154 implicitna derivacija, 117 implicitna izvedenica, 136 Implicitno izvoenje, 133, 136, 137 inicijalno skradivanje, 145 Initialkrzung, 145 Initialkurzwort, 145 Inizialabkrzung, 144 Interfix, 92 internacionalnost, 183 Inventar, 28, 57, 58, 61 inverse Bildung, 119 izvedbena konstituenta, 127 izvedenica, 25, 44, 52, 58, 89, 91, 92, 96, 110, 115, 117, 118, 126, 127, 132, 134 izvoenje, 10, 29, 87, 88, 96, 97, 116, 141, 150 izvoenje, 39, 87, 98, 116 jednostavno udvajanje, 99 jeziki znak, 23, 63 190
eksplicitno izvoenje s unikalnom osnovom, 120 eksplicitno izvoenje s unikalnom tvorbenom osnovom, 130 eksplicitno izvoenje sa skradenom tvorbenom osnovom, 120 eksplicitno izvoenje sa skradivanjem osnove, 130 ekvivalent, 41, 72, 86, 108, 173 Endwort, 145 Entlehnung, 15, 179 etimologija, 43, 93, 168 fachsprachliche Terminologie, 183 Fachterminologie, 183 feste Phrase, 69 Flexionsmorphem, 58 formativ, 97, 151, 168 frazeologija, 168 frazeologizacija, 97 Frazeologizam, 68 frazeoloki sistem, 68 Fremdwort, 179 guga, 92 Fugenelement, 92 Fugenlaut, 92 Fugenzeichen, 92 Funktionsverbgefge, 137 Gattungsbezeichnung, 109 geflgeltes Wort, 70 Geimeinplatz, 70 Gelegenheitsbildung, 64 generisches Maskulinum, 122 germanistika lingvistika, 151 gerneriki maskulinum, 122 glagolska sintagma, 77, 78 glasovna abrevijatura, 145 govorni in, 78 graenje, 15, 16, 28, 29, 32, 45, 49, 56, 91 graenje frazeologizama, 15, 97 graenje rei, 86, 101 gramatika morfema, 58, 59, 63 gramatika morfema, 58, 61 grammatisches Morphem, 58 Grundmorphem, 24
191 Kopulativkompositum, 103 Kopulativzusammensetzung, 103 kratkoda, 131, 183 Kurzwort, 16, 98, 144 Kurzwortbildung, 87, 98, 144, 149, 150 Kvalitativni ablaut, 117 kvantitativi ablaut, 117 lautmalendes Wort, 100 Lehnrbersetzung, 97 Lehnwort, 179 leksema, 12, 15, 19, 22, 23, 27, 33, 40, 41, 59, 63, 64, 68, 74, 85, 88, 93, 94, 97, 99, 100, 101, 104, 115, 129, 134, 138, 147, 159, 168, 172, 180, 181, 182, 190 leksika jedinica, 63, 152 leksiki fond, 63, 65, 96, 182, 189 leksiki fond, 63, 96, 182 leksiko znaenje, 30, 129 leksikografija, 168, 187, 194, 196 Lexem, 63, 159 Lexema, 63 lexikalische Semantik, 168 lexikalisches Moprhem, 24 Lexikon, 63, 96, 195 Mischbildung, 145 Mischform, 145 mocija, 121 mocioni sufiks, 118, 122 model, 97, 116, 150, 180, 181 Modellbildung, 70 monomorphematisches Wort, 84 monomorphemische Konstruktion, 84 morfema, 19, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 36, 50, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 61, 64, 85, 88, 90, 94, 99, 129, 153 Morfeminventar, 28 morfologija, 19, 62 morfoloka svojstva, 31, 153, 155, 162 Morphem, 23, 24, 25, 28 Motivisanost, 92 Mundart, 178 Nachsilbe, 39 nacionalni centri, 173 nacionalni polucentri, 173 191
jezik neformalne komunikacije, 11, 12, 109, 130, 142, 166, 190 jezik-davalac, 94, 180 jezik-primalac, 58, 180 kalkiranje, 96, 97 kategorijalno znaenje, 127 kinegram, 81 Kinegramm, 70 Klammerform, 144 Klischee, 70 klie, 84 Kofferwort, 145 Kohyponym, 191 Kollokation, 69 Kollokationskompetenz, 74 Kollokationswrterbuch, 74 kolokacija, 20, 72, 73, 74, 167, 197 kommunikativer Phraseologismus, 70 komparativer Phraseologismus, 70 kompleksna konverzija, 155 kompleksno poimeniavanje, 156 Kompleksno poimeniavanje, 163 Komposition, 86, 98, 141 kompozicija, 97, 149 konfiks, 115, 118, 129 konfiksno izvoenje, 120 konfiksno izvoenje, 129 Konfix, 27 Konnotation, 171 konnotative Bedeutung, 171 konotacija, 96, 170, 171, 172 konotativno znaenje, 12, 171 Konstituentenanalyse, 89 Konversion, 87, 98, 161 Konversionsbildung, 98 konverzija, 10, 45, 87, 88, 96, 97, 98, 141, 151, 155, 165, 196 konverzija, 88, 97, 151, 153 konverzija jednolanih leksema, 155 konverzija vielanih leksema, 155 konverziona baza, 156, 158 konverziona tvorenica, 19, 88, 96, 98 Koordination, 103 Kopfwort, 144, 145
192 Phraseologismus, 68 poetno skradene rei, 145 poimeniavanja nerei, 156 poimeniavanje, 67, 153, 155, 158 poimeniavanje bezlinih oblika, 162 poimeniavanje brojeva, 158 poimeniavanje glagola, 158 poimeniavanje glagola u bezlinom obliku, 162 poimeniavanje glagola u linom obliku, 162 poimeniavanje glagolskih sintagmi, 163 poimeniavanje glagolskih sintagmi s glagolom u imperativu, 163 poimeniavanje glagolskih sintagmi s glagolom u infinitivu, 163 poimeniavanje infinitiva, 159 poimeniavanje infinitiva prezenta aktiva, 162 poimeniavanje nerei, 156, 158 poimeniavanje ostalih tipova sintagmi, 164 poimeniavanje participa I, 162 poimeniavanje participa II, 162 poimeniavanje partikula, 158 poimeniavanje prdevskih i participskih sintagmi u imenicu srednjeg roda, 163 poimeniavanje predloga, 158 poimeniavanje prideva, 153, 158 poimeniavanje prideva, 160 poimeniavanje prideva i participa u dvorodnu imenicu mukog i enskog roda, 162 poimeniavanje prideva i particpa u imenicu srednjeg roda, 162 poimeniavanje pridevskih i participskih sintagmi u dvorodnu imenicu, 163 poimeniavanje pridevskih i particpiskih sintagmi, 163 poimeniavanje priloga, 158 poimeniavanje rei, 156, 157 poimeniavanje slova, 156, 158 poimeniavanje tvorbenih morfema, 156, 158 poimeniavanje zamenica, 158 poimeniavanje zamenica, 159 poimenieni infinitiv, 136, 153 polisemantinost, 15, 61 poluidiom, 71 192
nacionalni standard, 176 nacionalni varijetet, 10, 177 nadgradni leksiki fond, 183 narodna etimologija, 19, 93, 94 nedvosmislenost, 183 nemaki standard, 173 neoklasine sloenice, 115 neoklassische Zusammensetzung, 27 neoklassisches Kompositum, 115 neposredna konstituenta, 22, 90, 91, 102, 103, 104, 106, 114, 115, 126, 128, 138, 140 neposredna konstituenta', 22 nesinonimnost, 183 netvorenica, 118, 120, 140 nomen agentis, 58, 109 Nomination, 15 odnos podreenosti, 104 odredbena konstituenta, 104, 114, 115 offenes Inventar, 28 okazionalizam, 64 Okkasionalismus, 64 onomastika, 168 Onomatopoetikon, 100 Onomatopoetikum, 100 onymischer Phraseologismus, 70 opti leksiki fond, 182, 183 ortografsko skradivanje, 141 osnovika konstituenta, 109, 112, 114 osnovni leksiki fond, 182 Paarformel, 70 paradigmatische Beziehung, 187 pars pro toto, 108, 109 pasivan leksiki fond, 79 pejorativ, 100 Personenbezeichnung, 58, 100, 109 peorativno znaenje, 125 phonetisch gesprochenes Initialwort, 145 Phraseolexem, 68 Phraseolexikon, 68 Phraseologie, 69, 194 phraseologische Kompetenz, 68 phraseologischer Terminus, 70 phraseologisches Wrterbuch, 69 Phraseologisierung, 15
193 reduplikacija, 99, 100 Reduplikationsbildung, 99 Regiolekt, 178 regionalizam, 187 Regionalsprache, 178 Reimdoppelung, 99 replika, 181 retrograde Bildung, 119 retrogradna derivacija, 85 retrogradno izvoenje, 117, 119 retrogradno izvoenje, 119, 138 rimovano udvajanje, 99 rodni pojam, 22 Rckbildung, 119 sekundre Motivation, 93 sekundarna motivacija, 93 Semantik, 94, 168, 195, 197 semantika, 94, 168 semantische Modifikation, 32, 149 Semem, 168 Silbenwort, 145 Simplex, 84 sinegdoha, 108 sinonimija, 101, 187, 188 sinonimija, 100, 189 sistemnost, 183 skradenica, 15, 85, 91, 96, 98, 131, 141, 142, 143, 145, 146, 147, 149 skradenice, 16, 91, 131, 145 skradenice meovitog tipa, 145 skradivanje, 10, 88, 96, 98, 142, 149 slaganje, 10, 45, 86, 88, 96, 97, 102, 140, 141, 150, 159 slaganje, 87, 101, 196 slivenice, 145 slobodna morfema, 19, 28, 54, 55, 58, 101, 127, 129 slobodne morfeme, 24, 25, 26, 27, 28, 30, 31, 52, 53, 54, 57, 64, 84, 87, 106, 115, 134 slogovna abrevijatura, 144, 145 slovna abrevijatura, 145 sloenica, 10, 25, 27, 52, 58, 92, 96, 97, 101, 103, 106, 109, 114, 115, 116, 122 sloeno-sufiksalno izvoenje, 120 193
polumotivisanost, 92 polymorphematische Konstruktion, 85 polymorphematisches Wort, 85 polysem, 169 polysemantisch, 169 Polysemie, 169 popridevljivanje, 165 Possessivkompositum, 108 pozajmljivanje, 15, 57, 96, 181 poziciona varijanta morfeme, 62 Prfigierung, 87, 98, 140 Prfixableitung, 87, 98 Prfixbildung, 33, 98, 141, 149 Prfixkomposition, 138 Prfix-Suffix-Bildung, 120 preciznost, 13, 21, 183 prednauni pojam, 21, 64 prefiks, 19, 32, 34, 35, 37, 39, 89, 124, 138, 140 prefiks, 31, 34, 36 prefiksacija, 97, 98, 196 prefiksalna tvorba, 10, 87, 88, 96, 97, 98, 138, 140, 141, 149 prefiksalna tvorba, 138 prefiksalna tvorba s unikalnom morfemom, 138 prefiksalna tvorenica, 96 prefiksalno-sufiksalno izvoenje, 120 prefiksalno-sufiksalno izvoenje, 124 prefiksoid, 55, 139 pridevska sintagma, 78 produktivan, 34, 36, 39, 119, 126, 133, 137, 138 Produktivitt, 43, 56 produktivnost, 43, 56, 57, 102, 121, 130 produktivnost, 56, 57 proirivanje znaenja, 96 prosta konverzija, 155 prosto poimeniavanje, 155 prosto popridevljivanje, 165 pseudo Jugendsprache, 132 pseudo Umgangssprache, 132 rei stranog porekla, 93, 179, 180 renik kolokacija, 75
194 terminologija, 83, 168, 184 Teutonismus, 173 Textbegrenzungssignal, 80 tipovi konverzije, 154 transfonemizacija, 181 transmorfemizacija, 181 transparentnost, 183 trennbares Prfix, 35 tuice, 179 tvorba pomodu prefiksoida, 138 tvorba rei, 15, 16, 19, 44, 62, 96, 99, 142, 168 tvorba rei, 10, 11, 12, 15, 85, 196 tvorba skradenica, 97, 141, 144, 150 tvorba skradenica, 141 tvorbena osnova, 33, 41, 120, 129, 130, 132, 139 tvorbeni model, 17, 45, 87, 96, 99, 101, 116, 141, 144, 151 tvorbeni obrazac, 96, 119, 133, 137 tvorbeno skradivanje, 87 tvorenica, 26, 27, 32, 33, 57, 89, 90, 92, 98, 101, 102, 104, 107, 114, 115, 118, 119, 120, 128, 129, 130, 133, 139, 140, 145, 150 udvajanje s ablautom, 100 Umgangssprache, 11, 55, 100, 109, 111, 190 umlaut, 63, 134 unbetontes Prfix, 35 undurchsichtig, 70 unikalna morfema, 106, 130 unisegmentales Kurzwort, 145 unisegmentalne skradenice, 145 unmittelbare Konstituente, 89 untrennbares Prfix, 33 ustaljenost, 183 Usualisierung, 64 Variettenwrterbuch, 174 verbalna komunikacija, 21 Verbpartikel, 37 verdunkelte Zusammensetzung, 27, 107 vezana morfema, 19 vezane morfeme, 24, 28, 31 vlastita imenica, 109, 111 Volksetymologie, 93 194
sloeno-sufiksalno izvoenje, 126 smernice za rodnosenzitivnu upotrebu jezika, 122 specifina razlika, 22 sprachliches Zeichen, 23 Sprachkonomie, 60 Sprachwandel, 60 Sprachzeichen, 23, 140 Sprichwort, 69 srasla sintagma, 118 Stammkompositum, 102 standardna prefiksalna tvorba, 138 standardni varijetet, 11, 182 standardno eksplicitno izvoenje, 120 standardno eksplicitno izvoenje, 120 Stilmerkmal, 171 strane rei, 86, 179 struktureller Phrasologismus, 70 Subordination, 103 Substantivierung, 153, 159 Suffigierung, 39 Suffix, 39, 141 Suffixableitung, 39 Suffixbildung, 39 Suffixderivat, 40 Suffixderivation, 39 sufiks, 19, 24, 30, 41, 43, 48, 50, 56, 58, 61, 89, 118, 119, 125, 126, 127, 130, 133 sufiksalna tvorba, 45, 116, 139, 140, 141, 150 sufiksoid, 53, 54, 56, 127 sufiksoidno izvoenje, 120 sufiksoidno izvoenje, 127 supletivizam, 59, 159 Suppletion, 59 suppletivisches Paradigma, 59 Suppletivismus, 59 Suppletivstamm, 59 supstantivizacija, 153, 155, 160 vajcarski standard, 173 Synekdoche, 108 Synonym, 111, 187 syntaktische Transposition, 32 Teil-Idiom, 69 teilmotiviert, 93
195 znaenje, 12, 15, 23, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 40, 41, 48, 53, 54, 58, 63, 64, 68, 70, 71, 82, 90, 92, 93, 100, 108, 111, 112, 114, 118, 124, 125, 129, 135, 136, 150, 153, 160, 162, 167, 168, 172, 180, 189, 190 Zusammenbildung, 120, 150 Zusammenrckung, 114 Zusammensetzung, 86, 97, 98, 140, 141, 149, 150 Zwillingsformel, 70
Wortbildung, 15, 16, 140, 141, 149, 150, 161, 194, 195, 197, 198 Wortbildungsbedeutung, 30 Wortbildungslehre, 15, 16, 196 Wortbildungsmodell, 86 Wortbildungsmorphem, 29 Wortgruppenlexem, 68 Wortschatz, 15, 63, 96, 182, 196 zavrno skradene rei, 145 Zirkumflexbildung, 145
195
196
CIP - , 811.112.2'373.611(075.8) 811.112.2'373(075.8) -, , 1973Leksikologija nemakog jezika [Elektronski izvor]. 1, Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku / Jelena Kosti-Tomovi. - Beograd : FOKUS, 2013 Nain dostupa (URL): http://www.komunikacijaikultura.org. - Nasl. sa naslovne strane dokumenta. - Dokument je pdf . - Opis izvora dana 06. 03. 2013.. - Sadri bibliografiju i registar. ISBN 978-86-88761-02-4 a) - b) - COBISS.SR-ID 197152012
196

Tvorba Reci U Savremenom Nemackom Jeziku

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tvorba Reci U Savremenom Nemackom Jeziku

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JELENA KOSTI-TOMOVI

Leksikologija nemakog jezika I

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

FOKUS FORUM ZA INTERKULTURNU KOMUNIKACIJU

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Leksikologija nemakog jezika I

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Leksikologija nemakog jezika I Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Izdava FOKUS Forum za interkulturnu komunikaciju

Urednik Mr Maja Matid

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. 3.2.6.1.

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Motivisanost, polumotivisanost i demotivisanost ................................................................ 88 Sekundarna motivacija i narodna etimologija............................................................... 89

Izbor iz literature: jedinice tvorbe rei .................................................................................. 90

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

5.2.1. 5.2.2. 5.2.3. 5.2.3.1. 5.2.3.2. 5.2.3.3. 5.2.3.4. 5.2.3.5. 5.2.3.6.

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

5.2.3.7. 5.2.4. 5.2.4.1. 5.2.4.2. 5.2.5. 5.3.

5.4.1. 5.4.2. 5.4.3. 5.4.4. 5.5.

5.5.1. 5.5.2. 5.5.3. 5.5.4.

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

5.5.5. 6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. 7. 8. 9.

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Lista grafikona, tabela i ilustracija

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Obim prirunika i njegovi dometi

Koji je varijetet savremenog nemakog jezika u sreditu panje?

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Zato je prirunik pisan na srpskom jeziku?

Prilagoavanje potrebama neizvornih govornika

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Praktian cilj: unapreenje znanja nemakog jezika kao stranog

Nain i stil izlaganja

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Bibliografsko citiranje u knjizi

Gde moete nadi dodatne informacije?

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Izuavanje tvorbe rei u okviru nemake filologije i germanistike

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Izbor iz literature o tovori rei u nemakom i srpskom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

I Prvi deo 3. Jedinice tvorbe rei

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Grafikon 1: Lekseme i lingvistike discipline

Nauni i prednauni pojmovi i 're' kao prednauni pojam

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Morfema i vrste morfema

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Grafikon 2: Slobodne i vezane morfeme

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Tvorba rei u savremenom nemakom jeziku

Grafikon 3: Vezane morfeme

Znaenje tvorbenih morfema