UPUTSTVO ZA RAD U Excel-u

1. POETAK RADA Pritisnemo na ikonicu Excel, pojavi se prazna tabela koja predstavlja radni list u koji moemo upisivati brojeve, oznake i formule. Iznad radnog lista se nalazi linija osnovnih menija (File, Edit, View, Insert, Format, Tools, Data, Window i Help), najee palete s alatkama su Standard i Formatting i linija za formule. Poto su najznaajnije funkcije iz osnovnih menija date na paletama prikazaemo prvo njih. Neophodno je istai da se odredjene funkcije, preko padajuih menija izvravaju s mnogo vie opcija nego preko paleta. 1.1 Palete s alatkama Sadraj paleta s alatkama moemo videti ako pritisnemo strelicu koja se nalazi s desne strane poslednjeg vidljivog dugmeta ili ako doemo strelicom mia iznad dugmeta i zadrimo se iznad njega. 1.1.1 Paleta Standard New otvaranje novog dokumenta, Open otvaranje postojeeg, Save upis, Mail slanje dokumenta kao prilog elektronskoj poti, Print tampanje, Print Preview pregled pre tampanja, Spelling provera pravopisa, Cut isecanje, Copy kopiranje, Paste postavljanje sadraja iz Copy ili Cut funkcije, Format Painter kopiranje formata iz jednog polja u drugo, Undo ponitavanje poslednje operacije, Redo vraanje ponitenih operacija, Hiperlink veza sa lokalnom mreom ili Internetom, AutoSum automatsko sabiranje selektovanih brojeva u koloni ili redu a strelica koja se nalazi pored ove ikone koristi se za otvaranje padajue palete s matematikim funkcijama koju primenjujemo na selektovana polja, Sort Ascending i Descending sortiranje po rastuem odnosno opadajuem redosledu, Chart Wizard otvaranje arobnjaka za grafikone, Drawing otvaranje palete alatki za crtanje, Zoom procenat poveanja prikaza radnog lista, Microsoft Help Excel pomo. Kao to se vidi vei deo alatki je isti kao kod veine Windows aplikacija. 1.1.2 Paleta Formatting Font, Font Size, Bold, Italic, Underline, Align Left, Center, Align Right imaju istu funkciju kao i odgovarajue alatke kod Word-a. Merge and Center spajanje izabranih polja u jedno i centriranje sadraja na sredinu novog polja, Currency Style pretvara brojeve u valutu dodajui decimalna mesta i valutu. Percent Style pretvara brojne vrednosti u procente mnoenjem sa 100 i dodavanjem znaka %, Comma Style dodavanje zareza brojevima za razdvajanje decimala ili hiljada (podeava se Tools/Options/International), Increase i Decrease Decimal poveavanje odnosno smanjivanje decimalnih mesta (jedno mesto za svaki klik na ikonu), Increase i Decrease Indent premetanje sadraja u desno ili u levo kod uvuenog sadraja u polju, Borders uokviravanje izabranih polja, Fill Color - bojenje pozadine polja, Font Color bojenje sadraja polja. 1.2 Linija za formule Linija za formule se sastoji iz dva dela: Name box u njemu se vidi poloaj aktivnog polja, Edit formula aktivira se znakom jednakosti ime se ukljuuje opcija za pisanje formula u suprotnom se u polju moe videti sadraj selektovanog polja iz radnog lista. Kad u aktivno polje unesemo = formulu piemo ili preko oznaka polja ili selektovanjem polja kao i kucanjem operatora (+, -. *, /).

2. UNOS PODATAKA Kad unesemo podatke u eliju upis moemo izvriti na vie naina: Enter, Tab ili strelice na tastaturi, klikom na Enter (zeleni znak za tikliranje koji se pojavi prilikom unosa sadraja polja) ili na neko drugo polje. Ako odustajemo od otkucanog sadraja u eliji kucamo Esc ili pritisnemo na Cancel (crveno X koje se pojavljuje prilikom unoenja sadraja). Ako elimo da briemo sadraj elije pritisnemo na nju i za brisanje ulevo koristimo Backspace a za brisanje udesno Delete. 3. RADNI LIST I RADNA SVESKA 3.1 Radni list Radni list (Worksheet) je prostor u kome se radi a sastavljen je od polja (elija) iji je poloaj odreen oznakama kolona (A-Z i AA-IV ima ih 256) i redova (brojevi od 1-65536) tako da polje u koloni A na rednom broji 10 ima oznaku A10. Ako elimo da taj naziv promenimo u neko ime koje nas na neto asocira pritisnemo na polje zatim na krajnje levo pole iznad tabele i tu napiemo naziv. Ukoliko elimo da vidimo sva imenovana polja pritisnemo na strelicu pored polja u koje smo unosili nazive, izaberemo naziv polja i ono se automatski oznai. Za brisanje imena elije koristimo: Insert/Name/Define i izaberemo naziv elije i pritisnemo na Delete. 3.2 Radna sveska Vie radnih listova ine radnu svesku (Workbook). Radna sveska je u osnovi sastavljena iz tri radna lista (Sheet1, Sheet2 i Sheet3) koji se generiu prilikom pokretanja Excel-a. Meutim, tokom rada radna sveska moe dobiti neogranien broj radnih listova. Radne listove biramo pritiskom na naziv radnog lista. U jednom trenutku moemo otvoriti vie radnih sveski 3.3 Promena imena radnog lista Nazive koji su dodeljeni svakom listu moemo promeniti tako to ga selektujemo, posle ega se aktivira neka od sledeih procedura: Format, Sheet, Rename, Dva puta pritisnemo na naziv lista, Pritisnemo desnim tasterom mia na jeziak izabranog radnog lista i na otvorenom kontekstnom meniju izaberemo Rename

Na jeziku izabranog radnog lista upiemo novo ime a zatim pritisnemo levim tasterom bilo gde na radnom listu. Na jeziku uoavamo novo ime radnog lista. 3.4 Promena redosleda radnih listova Ukoliko raspored radnih listova ne odgovara moemo ga menjati tako to pritisnemo na list koji pomeramo, drimo taster i kad dodjemo na eljeno mesto putamo taster. Mala strelica koja se pri tom javlja ukazuje na mesto gde e biti smeten list koji pomeramo. 3.5 Premetanje radnog lista s kopiranjem Selektujemo radni list koji elimo da umnoimo (naziv), drimo pritisnut levi taster mia i taster <Ctrl>. Na malom listu koga dri strelica mia pojavljuje se znak +. Kad strelicom mia doemo na mesto gde elimo da smestimo umnoeni radni list, otputamo taster mia i taster 2

<Ctrl>. Na izabranom mestu se pojavljuje jeziak s nazivom kopiranog radnog lista i oznakom naziv (2). 3.6 Umetanje novih radnih listova Insert/Worksheet - novi list se pojavi levo od lista koji smo izabrali. Ako ima vie listova ne moraju se svi videti pa ih moemo listati strelicom. 3.7 Brisanje radnih listova iz radne sveske Izaberemo radni list koji elimo da obriemo. Pritisnemo desnim tasterom i iz kontekstnog menija izaberemo Delete. Ukoliko se na listu koji briemo nalaze podaci, pre brisanja se pojavljuje upozorenje kojim se trai potvrda brisanja.. Jedan od naina brisanja radnog lista je i da pritisnemo na njegovu karticu, zatim Edit/Delete Sheet.

4. UPISIVANJE PODATAKA U POLJA RADNOG LISTA U polja radnog lista se mogu upisivati tekst, brojevi i matematiki izrazi (formule). 4.1 Upisivanje teksta u polje Selektujemo polje u koje elimo da upiemo tekst, unosimo tekst koji se vidi i u liniji za formule a u imenu polja se pojavljuje oznaka poloaja polja (A1). Tekst se prilikom pisanja prostire i na naredna polja ukoliko je dui od zadate irine selektovanog polja. Napomenimo da e tekst biti odseen prilikom tampanja ako u narednom polju ima podataka. 4.1.1 Formatiranje teksta u polju Formatiranje moemo vriti za svaku eliju ili za grupu elija (Format AutoFormat). Za promenu vrste zapisa na eliji pritisnemo na nju zatim promenimo font, izaberemo veliinu slova, bold i sl. kucamo sadraj ili ako sadraj postoji on se automatski menja. Napomenimo da ako promenimo recimo veliinu slova u jednoj eliji promenie se veliina elija u celom redu ali e veliina upisanih sadraja ostati nepromenjena. 4.1.2 Automatsko proirivanje polja prema duini teksta Selektujemo polje ili kolonu kod kojih je tekst dui od irine polja, Format/Column/ AutoFit Selection - tekst e automatski proiriti polje prema svojoj duini. 4.1.3 Smanjivanje teksta na zadatu irinu polja Ako je tekst dui od polja, a nemamo mogunost da koristimo i naredno polje, moramo ga smanjiti tako da stane u posmatrano polje: Selektujemo polje i izaberemo Format/Cells/Alignment i u opciji Text Control izaberemo Shrink to fit kucamo tekst. 4.1.4 Automatsko poveanje visine polja Ukoliko elimo da u polje unesemo tekst dui od veliine polja to moemo uiniti i kucanjem teksta u vie redova. Da bi to bilo mogue moramo obezbediti da se automatski poveava visina polja. 3

Selektujemo polje, izaberemo Format/Cells/Alignment i u opciji Text Control izaberemo Wrap text, kucamo tekst koji e automatski, kada ispuni polje, prei na novi red u istom polju (slino kao tekst u tabelama). 4.1.5 Vertikalno ravnanje teksta u polju Selektujemo polje u kome se nalazi tekst. Pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/ Cells/Alignment dok u opciji Text Alignement postavljamo horizontalno (moe i preko palete Formatting) poravnanje teksta pomou Horizontal, kao i vertikalno (Vertical). Kad smo izabrali poravnanje teksta u polju pritisnemo na OK. Tekst e biti poravnat. 4.1.6 Spajanje vie polja u jedno i centriranje teksta Veoma esto se prilikom pisanja zaglavlja javlja potreba da vie polja spojimo u jedno, a da ukucani tekst bude centriran u novonastalom polju. To se postie na dva naina: Selektujemo vie polja odjednom a zatim na paleti Formatting pritisnemo Merge and Center posle ega kucamo tekst Otkucamo tekst preko vie slobodnih polja, selektujemo ceo tekst i pritisnemo Merge and Center

4.1.7 Runa promena irine vie kolona odjednom Kad krenemo da radimo s novom Excel tabelom dobijamo uvek istu veliinu polja. Ako su nam potrebna polja vee irine a da pri tom ostanu jednaka to moemo postii na sledei nain: Selektujemo onoliko kolona kolika e biti tabela zatim kursorom mia doemo s desne strane neke od selektovanih kolona (pojavi se dvostruka strelica), pritisnemo levim tasterom i drimo dok udesno povlaimo ivicu kolone. Na slian nain se menja visina vie redova s tim to se u ovom sluaju selektuje vie brojnih oznaka redova a zatim prevlai kursorom mia na gore ili dole. 4.1.8 Rotiranje teksta u polju Ako iz nekih razloga elimo da nam tekst u zaglavlju kolona bude ispisan vertikalno ili ukoso to postiemo na sledei nain: Selektujemo jedno ili vie polja gde elimo da rotiramo tekst, desni klik mia, izaberemo Format/Cells/Alignment i u opciji Orientation izaberemo smer rotiranja u odnosu na x osu a zatim ugao pod kojim elimo da tekst bude rotiran. 4.1.9 Pravljenje namenskih listi Ukoliko imamo nizove podataka koji se esto ponavljaju u razliitim Excel tabelama, da ne bi uvali veliki broj razliitih ablona moemo formirati namenske liste. Izaberemo Tools/Options/Custom Lists/New List i u polju List entries upiemo listu koju pravimo. Kad smo zavrili s listom pritisnemo Add. Lista e biti smetena u opciju Custom Lists.

4.1.9.1 Upotreba namenske liste Pritisnemo na polje gde e biti upisan lan iz namenske liste zatim upiemo prvi lan liste. Doemo kursorom mia do donjeg desnog ugla aktivnog polja gde se nalazi mali crni kvadrati (marker za popunu) i tad se kursor pretvori u krsti. Drimo pritisnut levi taster mia i prevlaimo preko polja u koja e biti upisani natpisi iz liste. 4.2 Unoenje brojanih podataka u polja Brojane podatke unosimo u polja kao i tekst. Kad zavrimo upis cifara u polje i predjemo na sledee, brojevi se automatski poravnavaju udesno. Pri unosu sve cifre moraju biti smetene u okvir polja jer ne mogu da prelaze automatski u sledee polje kao tekst. Da bi Excel mogao upisane brojeve koristiti u raunanjima u polja se unose bez dodatnog teksta, osim sistemskih oznaka. 4.2.1 Formatiranje brojanih oznaka Prikaz brojeva: Selektujemo eliju, Format/Cells/Number, izaberemo tip formata, definiemo broj decimala, znak polja i sl. Za nae govorno podruje umesto decimalne take kuca se zarez. Obino se selektovanje vri za sve elije u koloni pri emu pomenuti postupak izvrimo nad poljem u kome je slovna oznaka kolone. 4.2.1.1 Brojevi kao novane jedinice Selektujemo polja u kojima elimo da upisani brojevi budu prikazani kao novane jedinice, pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/Cells/Number/Currency. Poto definiemo broj decimalnih mesta, vrstu valute, i prikaz negativnih vrednosti, izbor potvrdimo na OK. U selektovanim poljima pojavie se izabrana novana jedinica. 4.2.1.2 Brojevi kao procenti Selektujemo polja u kojima elimo da upisani brojevi budu prikazani kao procenti (0,05 kao 5%), pritisnemo desni taster mia i izaberemo Format/Cells/Number/Percentage. Poto definiemo broj decimalnih mesta, izbor potvrdimo na OK. U selektovanim poljima pojavie se zapisi u vidu procenata. Moramo voditi rauna da Excel upisanu brojanu vrednost mnoi sa 100 pri pretvaranju u procente (10 1000%). 4.3 Unos matematikih izraza (formula) i funkcija Sve formule se upisuju u liniju formula posle aktiviranja unosom znaka jednakosti (=). U raunskim operacijama se u formulama iskljuivo koriste adrese polja ili dodeljeni nazivi i brojevi. Excel prepoznaje 6 osnovnih operatora: + (sabiranje), - (oduzimanje), * (mnoenje), / (deljenje), ^ (stepenovanje) i % (izraunavanje procenata). Excel izvodi matematike operacije uobiajenim matematikim redosledom. Dodavanjem zagrada takoe moemo odrediti redosled izvrenja raunskih operacija ali pri tom moramo voditi rauna da broj levih i desnih zagrada bude isti. Kad unosimo formulu u polje ( recimo F1), njen matematiki zapis se pojavljuje i u liniji za formule i u aktivnom polju. Rezultat upotrebe formule se pojavljuje u aktivnom polju, a matematiki zapis u liniji za formule. Korienjem adresa polja u matematikim operacijama postiemo da izmenom vrednosti polja Excel automatski izraunava, po zadatoj formuli, vrednost u rezultantnom polju.

4.3.1 Redosled izvravanja matematikih operacija Zagrade sve raunske operacije se prvo izvode u zagradama Negacija negativni predznak broja prethodi svim ostalim operacijama Procenat izraunavanje procenta prethodi operacijama koje slede Stepenovanje primenjuje se kao sledea operacija Mnoenje izvodi se posle operacija u zagradama i pre svih operacija van zagrada Deljenje izvodi se posle mnoenja a po vanosti je jednako mnoenju Sabiranje izvrava se posle deljenja Oduzimanje izvrava se odmah posle sabiranja a po vanosti je jednako sabiranju 4.4 Okvir polja i ispunjavanje bojom Selektujemo polje koje elimo da uokvirimo, desni klik mia, Format/Cells/Border i u opciji Presets biramo nain uokviravanja, u opciji Border moemo postaviti okvir na pojedine strane polja, u polju Style opcijom Line biramo vrstu linije, u polju Color biramo boju linije okvira. Napomenimo da poto izaberemo Style i Color u okviru Presets i Border biramo elemente na koje e se taj izbor odnositi. Na kartici Pattern biramo boju polja (Cell Shading) i vrstu i boju rafure (Pattern). 4.5 Uklanjanje pomonih linija Pomone linije pomau da se lake kreemo kroz polja radnog lista. One se mogu skloniti s radnog lista u cilju biljeg vizuelnog prikaza dokumenta. Tools/Options/View, u opciji Window options deekiramo Gridlines, klikom na OK potvrujemo izmenu a s radnog lista nestaju pomone linije. Uklanjanje pomonih linija s radnog lista obavlja se najee po zavretku rada na njemu. 4.6 Umetanje nove kolone Selektujemo kolonu s ije leve strane elimo da umetnemo novu kolonu, desni klik mia, Insert. Ako elimo umetnuti vie novih kolona, selektujemo odgovarajui broj kolona. Selektovana kolona i sve kolone desno od nje bie pomerene udesno a umetnuta kolona e zauzeti oznaku selektovane kolone. Posle umetanja nove kolone program e je automatski uzeti u obzir, u poljima koja se izraunavaju putem formule (gde je bilo Sum(B2:E2) bie Sum(B2:F2). 4.7 Umetanje novog reda Selektujemo red ispod koga elimo da dodamo novi red, desni klik kia, Insert. Ako elimo da umetnemo vie redova selektujemo odgovarajui broj redova. Polja novog reda su takoe automatski ukljuena u formule. 4.8 Brisanje reda ili kolone Selektujemo red ili kolonu, desni klik miem, Delete. Za brisanje vie uzastopnih redova ili kolona jednostavno ih selektujemo i izbriemo na opisan nain. Sve kolone desno od obrisanih kolona pomerie se u levo za onoliko koliko je obrisano kolona. Na slian nain se brie vie redova. Sve formule koje su koristile brisani red ili kolonu automatski se koriguju tako to se iskljue obrisana polja iz izraza.

4.9 Komentar uz polje Komentari se javljaju na radnom listu kad doemo na polje za koje su vezani ali ne utiu na ponaanje sadraja u polju. Pritisnemo na polje miem, desni klik mia, Insert Comment, pojavi se okvir u koji upisujemo komentar na isti nain kao i svaki drugi tekst. Okvir za tekst komentara je povezan s poljem na koje se odnosi. U gornjem desnom uglu polja kome je dodat komentar nalazi se mali crveni trougao. Unos i formatizacija teksta komentara isto je kao za normalni tekst. 4.9.1 Naknadana formatizacija komentara Selektujemo polje uz koje je napisan komentar i pritisnemo desni taster nia. Iz menija izaberemo Insert/Edit Comment. Komentar postaje stalno vidljiv pa moemo pristupiti izmeni sadraja. Veliina okvira komentara menja se prevlaenjem slino kao kod tabela. Po izmeni teksta komentara iz okvira izlazimo aktiviranjem bilo kog polja na listu. 4.9.2 Brisanje komentara Selektujemo polje koje ima komentar i pritisnemo desni taster mia. Iz menija izaberemo Delete Comment. Komentar e biti izbrisan. 4.10 Sortiranje podataka u radnom listu Selektujemo polja iji sadraj elimo sortirati po rastuoj ili opadajuoj vrednosti (za brojeve) ili po abecednom redu (za tekst) zatim pritisnemo na ikone za sortiranje na paleti Standard. 4.11 Umetanje slika Da bi dokument u Excel-u bio funkcionalniji i lepi, ponekad je potrebno ubaciti slike. Insert/Picture/From file, na okviru za dijalog Insert Picture pronaemo sliku na disku i selektujemo fajl. Kad se uverimo da je to slika koju elimo pritisnemo na Insert. Slika umetnuta u Excel se moe formatizovati: Selektujemo sliku, desni klik miem, Format Picture, na okviru za dijalog moemo podesiti veliinu slike (Size) kao i odnos slike prema poljima (Properties).

5. PRIMENA FORMULA I FUNKCIJA Pritisnemo na eliju, za pisanje formule unesemo = a zatim piemo formulu koristei i operatore: +, -, *, /, %, ^ (shift/6 - za stepen), >, <, >=, <=,<> (razliito od), & (shift/7 - za nastavak teksta). Da bi primenili formule koristimo oznake polja ili dodeljene nazive (= A4 * B4 ili = cena * koliina). Otkucani blanko karakteri u formuli nemaju znaaja. 5.1 Upotreba alatke AutoSum Najjednostavniji nain da izvrimo sabiranje sukcesivnih polja je korienjem alatke AutoSum () koja se nalazi na paleti Standard. Pomou ove alatke moemo pored funkcije Sum, korienjem strelice, izabrati i Average, Count, Max. Min kao i niz drugih funkcija ako pritisnemo na More Functions. 7

Selektujemo sukcesivna polja koja elimo da saberemo korienjem alatke AutoSum. Pritisnemo dugme AutoSum a Excel e automatski u prvo sledee polje (ispod ako su selektovana polja u koloni ili desno ako su selektovana polja u redu) upisati vrednost zbira selektovanih polja. Za polje u kome se nalazi zbir dobijen ovom alatkom, u liniji za formule bie automatski upisan matematiki izraz za zbir a u polju e biti rezultat. 5.2 Pisanje jednostavnih formula Formule moemo pisati u samom polju gde elimo da iskaemo rezultat i u liniji za formule. U narednim primerima prikazaemo redosled izvravanja metematikih operacija. 5.2.1 Sabiranje polja Selektujemo polje u kome elimo da bude rezultat koji predstavlja zbir izabranih polja. U liniji s formulama pritisnemo na fx (Insert Function) da bi aktivirali opciju za rad s formulama. U selektovanom polju i u liniji s formulama se pojavljuje znak =. Pojavljuje se takoe i lista s najee korienim funkcijama. Izaberemo opciju SUM. U liniji s formulama pojavljuje se oznaka SUM i polja za koja Excel pretpostavlja da emo sabirati. Ako nismo zadovoljni izborom oznaimo polja na dijalogu Function Arguments ili pritisnemo na prazno polje i unesemo formulu u polje ili liniju za formule. Za kraj pisanja formule preko dijaloga pritisnemo na OK ili Enter na tastaturi. U izabranom polju pojavljuje se rezultat koji je jednak zbiru vrednosti iz izabranih polja, a u liniji sa formulama pie matematiki izraz za zbir polja. Formula za zbir sukcesivnih polja od E2 do G2 ima oblik: = SUM(E2:G2). Ukoliko su u pitanju nesukcesivna polja formula za sabiranje je: = SUM(A1;B4;C7). 5.2.2 Mnoenje zbira polja Za pisanje kompleksnih formula moemo koristiti zagrade. Formula se pie tako to pritisnemo na odreeno polje a zatim kucamo formulu recimo: =(A1+B1+C1+D1+E1)*F1 ili skraeno =SUM(A1: E1)*F1. 5.2.3 Mnoenje dva ili vie zbirova polja Aktiviramo polje u kome elimo da bude matematiki izraz (formula) za proizvod dva ili vie zbirova polja. Aktiviramo liniju za formule i izaberemo SUM, a zatim selektujemo polja koja e biti prvi sabirak. U liniji za formule posle izraza =SUM(B6:C6) upiemo znak * . Aktiviramo ponovo opciju SUM i selektujemo polja koja e biti drugi sabirak i sl. Kad smo zavrili pisanje formule pritisnemo Enter a rezultat se pojavi u aktiviranom polju. 5.2.4 Kombinacija sabiranja, mnoenja i oduzimanja Aktiviramo polje u kome elimo da bude rezultat matematke formule. Aktiviramo liniju za formule pritiskom na znak = . Pritisnemo na oznaku SUM a zatim selektujemo polja za zbir. Upiemo znak * (mnoenje) a zatim pritisnemo na polje kojim mnoimo. Upiemo znak (oduzimanje) i selektujemo polje iju vrednost oduzimamo. U liniji za formule e recimo biti ispisan izraz: =SUM(B7:C7)*(D7)-E7. Pritisnemo Enter i u aktiviranom polju bie rezultat matematikog izraza: (5+12)*4-23=10*4-23=40-23=17.

5.2.5 Operacije sa stepenovanjem U polju F8 upisati formulu iji e rezultat biti zbir polja B8 i C8 stepenovan vrednou polja D8 a zatim oduzeta vrednost polja E8. Pritisnemo na polje F8, pritisnemo = za aktiviranje linije s formulama, pritisnemo na SUM na paleti Standard, selektujemo B8 i C8, upiemo znak ^ (stepenovanje), selektujemo polje D8, upiemo znak (oduzimanje) selektujemo polje E8. U liniji s formulama bie ispisan izraz: =SUM(B8:C8)^D8-E8 to prevedeno na matematiki izraz glasi: (B8+C8)D8-E8. Neka su u poljima B8, C8, D8 i E8 bile vrednosti 5, 6, 2 i 7 respektivno. Rezultat u datom primeru bie: (5+6)2-7=114 5.2.6 Izraunavanje na osnovu podataka iz razliitih listova Pritisnemo na eliju gde elimo da se upie rezultat, kucamo =, unesemo formulu za obradu podataka s tim to ispred podatka s drugog lista kucamo naziv tog lista i znak !. Od polja E4 s lista ZARADE oduzeti zbir polja od B2 do B7 s tekueg lista: = ZARADE!E4 SUM (B2:B7) Brisanje formula se vri isto kao brisanje podataka (pritisnemo na polje, <Delete>). 5.3 Primena funkcija Funkcije su prethodno definisane formule. Pritisnemo na eliju gde elimo da koristimo funkciju, pritisnemo na fx (upii funkciju) ili Insert/Function, pojavi se tabela u kojoj izaberemo kategoriju (Logical, Most Recently Used i sl.) i dobijemo listu funkcija iz te kategorije sa karakteristinim opisom. 5.3.1 Funkcije Logical Pritisnemo na polje za smetanje rezultata, pritisnemo na fx, izaberemo kategoriju Logical, selektujemo funkciju IF i za nju dobijemo kratak opis: IF(logiki test, vrednost za tano, vrednost za netano) Ovaj kratak opis logike funkcije znai: Proveri logiki test i ako je taan primeni vrednost za tano u suprotnom primeni vrednost za netano. Neka je logiki test B1>C1, vrednost za tano B1-2*C1 a vrednost za netano C1-B1 pa bi opis funkcije glasio: IF(B1>C1; B1-2*C1;C1-B1) Navedenu IF funkciju moemo opisati na sledei nain: Proveri logiki test da li je B1>C1 i ukoliko jeste upii u rezultat B1-2*C1 a ako je netaan u rezultat upii C1-B1. Neka je data sledaa Excel tabela: A 1 2 3 4
10 20 30 40

B
12 32 35 61

C
55 50 43 18

Pritisnemo na polje D1, otkucamo znak fx, u okviru Logical izaberemo funkciju IF. Pojavi se dijalog sa sledeim poljima: Logical test unesemo B1>C1 Value_if_true unesemo B1-2*C1 Value_if_false unesemo C1-B1

U navedenom primeru logiki test B1>C1 je netaan jer 12 nije vee od 55 pa se primenjuje vrednost za netano: C1-B1 odnosno 55-12 i u naznaenom polju D1 dobijamo rezultat 43. U donjem desnom uglu se pojavljuje crni kvadrati. Pritisnemo na njega i vuemo nanie po D koloni. Na ovaj nain se formula automatski kopira i primenjuje za svaki od redova u tabeli. Na ovaj nain smo dobili sledei rezultat: A 1 2 3 4
10 20 30 40

B
12 32 35 61

C
55 50 43 18

D
43 18 8 25

5.3.2 Most recently used funkcije (Najee koriene funkcije) Meu najee korienim funkcijama su, pored pomenutih SUM i IF, AVERAGE, MAX, MIN, COUNT i SUMIF. 5.3.2.1 Funkcija AVERAGE Ova funkcija vraa srednju vrednost 1-30 argumenata. Argumenti mogu biti brojevi, imena, nizovi i sl. Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo prosenu vrednost (D5) zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju Average. Otvara se dijalog u kome u polje Number unesemo D1:D4 (podaci iz primera). U polju D5 dobijamo rezultat 23,50. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =AVERAGE(D1:D4). A 1 2 3 4
10 20 30 40

B
12 32 35 61 Srednja vrednost

C
55 50 43 18

D
43 18 8 25 23,5

5.3.2.2 Funkcija MAX(MIN) Ova funkcija vraa maksimalnu (minimalnu) vrednost 1-30 argumenata. Argumenti mogu biti iz skupa vrednosti, a funkcija vraa rezultat ignoriui logike vrednosti, tekst i prazna polja. Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo maksimalnu (minimalnu) vrednost (D6 odnosno D7 ) zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju MAX(MIN). Otvara se dijalog u kome u polje Number unesemo D1:D4 (podaci iz primera). U polju D6 dobijamo rezultat 43(8). Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =MAX(D1:D4) ili =MIN(D1:D4).

10

A 1 2 3 4 5 6 7
10 20 30 40

D
43 18 8 25 23,5 43 8

12 55 32 50 35 43 61 18 Srednja vrednost Maksimalna vrednost Minimalna vrednost

5.3.2.3 Funkcija COUNT Ova funkcija vraa broj 1-30 argumenata. Argumenti mogu biti iz skupa vrednosti a funkcija vraa rezultat brojei samo numerike vrednosti. Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo broj podataka(D8) zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju COUNT. Otvara se dijalog u kome u polje Value1 unesemo D1:D4 (podaci iz primera). U polju D8 dobijamo rezultat 4. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =COUNT(D1:D4). A 1 2 3 4 5 6 7 8
10 20 30 40

D
43 18 8 25 23,5 43 8 4

12 55 32 50 35 43 61 18 Srednja vrednost Maksimalna vrednost Minimalna vrednost Broj polja

5.3.2.4 Funkcija COUNTIF Ova funkcija broji polja ije vrednosti zadovoljavaju date granice (>,<, >=, <=). Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo broj podataka(D9) zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju COUNTIF. Otvara se dijalog u kome u polje Range unesemo B1:B4 (podaci iz primera) a u polje Criteria >33. U polju D9 dobijamo rezultat 2. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =COUNTIF(B1:B4;>33).

A 1 2 3 4 5 6 7 8 9
10 20 30 40

D
43 18 8 25 23,5 43 8 4 2

12 55 32 50 35 43 61 18 Srednja vrednost Maksimalna vrednost Minimalna vrednost Broj polja Broj polja u koloni B,iznos>33

11

5.3.2.4 Funkcija SUMIF Ova funkcija sabira polja ije vrednosti se nalaze u redovima ili kolonama s poljima, ili su povezana s odreenim poljima, koja zadovoljavaju date granice (>,<, >=, <=). Pritisnemo na polje gde elimo da prikaemo sumu koja prdstavlja zbir polja specificiranih datim uslovima i kriterijumima (D10), zatim na fx, pojavi se dijalog na kome biramo kategoriju Most recently used a u okviru nje funkciju SUMIF. Otvara se dijalog u kome u polje Range unesemo B1:B4 (podaci iz primera), u polje Criteria <34 a u polje Sum_range D1:D4. U polju D10 dobijamo rezultat 61. Do istog rezultata dolazimo ako unesemo formulu: =SUMIF(B1:B4;<34;D1:D4) koja ima znaenje ukoliko polja B1-B4 zadovoljavaju uslov da imaju vrednost manju od 34 sabrati respektivna (odgovarajua) polja D1- D4 (polju B1 odgovara polje D1 i sl.) a rezultat se smeta u prethodno selektovano polje D10.

D
43 18 8 25 23,5 43 8 4 2 61

1 10 12 55 2 20 32 50 3 30 35 43 40 61 18 4 Srednja vrednost 5 Maksimalna vrednost 6 Minimalna vrednost 7 Broj polja 8 9 Broj polja u koloniB,iznos>33 10 Suma D ako je B < 34

Funkcije se mogu aktivirati i na sledei nain: pritisnemo na polje gde elimo da smestimo rezultat, zatim na strelicu (ikona AutoSum - ), biramo neku od navedenih funkcija a ako ne naemo odgovarajuu pritisnemo na More Functions, biramo kategoriju Most recently used a ako i tu ne nadjemo odgovarajuu funkciju biramo kategoriju All gde se nalaze sve funkcije, posle ega nastavljamo ve opisani postupak za svaku od funkcija. Napomenimo i to da ako radimo preko dijaloga za odreenu funkciju, prilikom selektovanja polja ili kriterijuma, desno od maske za dijalog, dobijamo njihove konkretne vrednosti a ispod maske rezultat koji proistie iz konkretnih vrednosti. 5.4 Upotreba alatke AutoCalculate Alatka AutoCalculate se najee koristi za brzo i privremeno izraunavanje zbirova. Da bi aktivirali ovu alatku selektujemo polja za koja elimo videti zbir. Na statusnoj liniji pojavie se alatka AutoCalculate sa vrednou zbira izabranih polja. Ukoliko pritisnemo na alatku desnim klikom pojavie se kontekstni meni sa svim operacijama koje ona moe da izvri: Average izraunava prosenu vrednost izabranih polja pri emu zanemaruje prazna polja i vrednosti koje nisu broj Count broji sve podatke u izabranim poljima CountNums broji samo numerike vrednosti Max prikazuje maksimalnu vrednost u izabranim poljima Min prikazuje minimalnu vrednost u izabranim poljima Sum sabira numerike vrednosti u izabranim poljima

12

Funkcija koju selektujemo postaje ekirana i izvrava se i kod sledeeg selektovanja polja. Ako je alatka AutoCalculate recimo podeena na funkciju Sum, pojavljuje se na statusnoj liniji samo ako su selektovana dva ili vie polja u kojima se nalazi bar jedna numerika vrednost (ne vai za jedno numeriko i ostala prazna polja). Ako su izabrana samo tekstualna polja alatka se nee pojaviti na statusnoj liniji. 5.5 Izrada pregleda s upotrebom formule Prikazaemo obim proizvodnje grupe radnika u toku radne nedelje. Formatiramo naslov tako to selektujemo polja a zatim ih pomou alatke Merge and Center spojimo u jedno. Kad izaberemo font i veliinu slova ispiemo naslov. Poravnavanje naslova vrimo desnim klikom mia i na kontekstnom meniju izaberemo Format/Cells/Alignment a za horizontalno i vertikalno poravnanje izaberemo Center. Dane u nedelji unosimo pomou namenske liste a ako je nema unesemo je (Tools, Options, Custom Lists, NewList). Kad unesemo ponedeljak i pritisnemo na crni kvadrati u donjem desnom uglu i prevuemo udesno automatski se ispisuju dani u nedelji (ako nema liste ponedeljak bi se ponavljao u svim poljima). Nazive dana centriramo u poljima tako to ih selektujemo i na paleti Formating biramo ikonicu Center. Poinjemo s unosom imena radnika tako to prvo proirimo, recimo kolonu A, klikom na desnu ivicu u zaglavlju kolone i prevuemo udesno. Za odreene dane unosimo ostvarenu proizvodnju (broj komada). Na taj nain smo dobili sledei izgled:
A 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 B C D E F G H I

OBIM PROIZVODNJE U RADNOJ JEDINICI 42

Anti Marko Jovi Vlada Mili Duan Paji Senka Ili Zoran

ponedeljak 211 203 199 209 205

utorak 204 166 216 211 206

sreda 224 241 209 232 204

etvrtak 189 197 205 203 209

petak 251 211 231 236 211

subota 172 0 197 181 199

nedelja 0 208 0 0 203

Aktiviramo polje I8 jer u njemu elimo da upiemo formulu koja e sabrati vrednosti polja po danima. Pritisnemo na fx, u liniji za formule i u aktiviranom polju se pojavljuje znak =. Na listi funkcija, koja se otvorila, izaberemo funkciju SUM koja e biti automatski upisana u liniji s formulama. Excel e upisati i polja za koja pretpostavlja da elimo da saberemo (sva polja istog reda levo od polja sa formulma):
Anti Marko Jovi Vlada 211 203 204 166 224 241 189 197 251 211 172 0 0 208 =Sum(B9:H9)

Pojavljuje se i okvir za dijalog, u kome moemo videti u polju Number1 sva polja koja su obuhvaena formulom a desno od njega su ispisane vrednosti u obuhvaenim poljima. Ispod okvira se moe videti rezultat koji e se pojaviti u polju radnog lista. Ako Excel nije pogodio nau elju po pitanju izbora polja onda pojedinano selektujemo polja. Pritisnemo na dugme OK na dijalogu ili na <ENTER> na tastaturi. U polju u kome je napisana formula pojavljuje se rezultat. Ako elimo da dobijemo obim proizvodnje na nivou dana sabiramo polja ispod naziva dana. Aktiviramo polje B13, aktiviramo funkciju SUM a Excel selektuje sva polja u koloni iznad aktivnog polja. Ukoliko se slaemo s izborom potvrdimo na OK. U polju se pojavljuje rezultat. 13

5.5.1 Primena formula na redove ili kolone u nizu Formirane formule za jedan red odnosno kolonu moemo primeniti za ostale redove odnosno kolone. Pritisnemo na crni kvadrati polja u kome je rezultat (proizvodnja na nivou radnika) i drei pritisnut levi taster prevlaimo nanie do poslednjeg reda s podacima. U poljima se pojavljuje rezultat i kad pritisnemo na neko od tih polja u liniji za formule vidimo da su automatski generisane. Isti postupak moemo primeniti i za kopiranje formule za sve kolone. 5.5.2 Primena formula na polja sa ve unetim formulama Na veini izvetaja javlja se potreba za iskazivanjem ukupnog zbira koji se dobija sabiranjem prethodno dobijenih zbirova. Aktiviramo polje u kome elimo da bude ukupan zbir. Izaberemo funkciju na jedan od naina (klik na strelicu sa ikonom AutoSum, izaberemo SUM). Vidimo da je postupak sabiranja polja s formulama isti kao i za obina polja jer ih Excel uzima kao izraunate vrednosti. Naravno, ako promenimo sadraj nekog polja u redu, automatski menja i zbir reda i ukupan zbir:
ponedeljak 211 203 199 209 205 1027 utorak 204 166 216 211 206 1003 sreda 224 241 210 232 204 1110 etvrtak petak subota nedelja 189 251 172 0 197 211 0 208 205 231 197 0 203 236 181 0 209 211 199 203 1003 1140 749 411 Ukupna proizvodnja za nedelju dana:

Anti Marko Jovi Vlada Mili Duan Paji Senka Ili Zoran

1251 1226 1258 1272 1437 6444

Kao to se vidi u primeru obino se unosi labela (opis koji objanjava sadraj polja) za sva karaktetistina polja kao to su ukupni zbirovi, srednje vrednosti i sl.

6. IZRADA DIJAGRAMA Postoje razliite vrste dijagrama: linijski, prostorni, stubiasti, prugasti (ako je horizontalan) i kruni. Svaki dijagram ima x i y osu. Izrada dijagrama vri se uz pomo Chart Wizard i slui za prikazivanje sukcesivnih polja u tabeli pri emu treba voditi rauna da se ne javljaju prazni redovi i kolone. Oznaimo sve elije, ukljuujui i zaglavlja kolona i redova, pri emu se sadraj zaglavlja kolona koristi za naznaku x ose a sadraj zaglavlja redova ide u legendu dijagrama. Ako nam izgled dijagrama ne odgovara moemo ga promeniti tako to emo umesto rows oznaiti columns. Poetak rada na izradi dijagrama je kad pritisnemo na ikonicu Chart na paleti Standard i izaberemo odgovarajui dijagram postavljajui traene podatke i upiemo naslov dijagrama, legendu i sl. Kad smo formirali dijagram moemo ga upisati kao objekat na postojeem listu ili kao novi list. Koristei tabelu koju smo sainili u poslednjem primeru prikazaemo postupak za izradu dijagrama: Selektujemo tabelu ukljuujui i zaglavlja. Pritisnemo na ikonicu Chart, Na okviru za dijalog Chart Wizard izaberemo karticu Standard Type i u listi Chart type izaberemo vrstu dijagrama, u opciji Chart sub-type izaberemo tip dijagrama iz selektovane vrste. Ako nismo sigurni kako e izgledati dijagram pritisnemo i drimo dugme Press and Hold to View Sampl. Za nastavak rada pritisnemo na dugme Next. Na kartici Data Range biramo da li su podaci, koje smo uitali, iz redova ili kolona. U polju za minijaturni prikaz moemo videti kako e izgledati dijagram sa izabranim podacima. Za nastavak rada pritisnemo na Next. 14

Trei korak nam omoguava da uredimo izgled dijagrama po sopstvenoj elji. Na kartici Titles u polju Chart title piemo naziv dijagrama a u polju Category (X) axis piemo naziv x-ose a u polju Value(Y) axis upisujemo vrednost (naziv) za y-osu. Na kartici Axis moemo prikazati ili sakriti vrednost i tekst koji se nalazi uz pojedine ose. Na kartici Gridlines biramo kako e biti prikazane pomone linije na dijagramu. Postoji mogunost postavljanja glavnih (Major) i pomonih (Minor) linija koje su gue. Na kartici Legend moemo ukljuiti prikazivanje legende ili ne. Ako ukljuimo prikaz legende uz dijagram u opciji Placement biramo njen poloaj. Na kartici Data Labels biramo da li e na dijagramu, uz grafiki prikaz, biti prikazane i vrednosti ili natpisi. Na kartici Data Table biramo da li e vrednosti sa dijagrama biti prikazane u obliku tabele ispod X-ose. Ako to elimo ukljuujemo opciju Show data table. Za nastavak pritisnemo na Next. U opciji Place chart odreujemo kako e dijagram biti prikazan na radnom listu. Ako izaberemo As new sheet, tada e dijagram biti prikazan kao novi radni list u Excelovom dokumentu. Kod izbora As object in odreujemo u kojem radnom listu e biti postavljen dijagram. Pritisnemo na Finish posle ega Excel postavlja dijagram u izabrani radni list:

6.1 Preformatiranje dijagrama Izmena, premetanje i brisanje dijagrama: Pritisnemo miem unutar dijagrama i drei taster pomeramo dijagram. Ako elimo da promenimo veliinu dijagrama to radimo preko crnih kvadratia, koji se pojave kad pritisnemo na dijagram, pri emu oni u uglu menjaju odmah obe dimenzije. Poto smo kliknuli na dijagram za brisanje kucamo Delete. Za izmenu naslova dijagrama pritisnemo na dijagram a zatim desnim klikom takoe na dijagram, Chart Options. Kad menjamo tip dijagrama biramo Chart Type i sl. 7. uvanje podataka U osnovnom meniju izaberemo File/Save (Save in) u polju Save in odreujemo mesto gde emo izvriti upis, u File name upisujemo ime datoteke, pritisnemo na Save i dokument e biti upisan. Tokom rada treba esto uvati dokument pritiskom na ikonicu Save. Postoji mogunost da se postavlja automatsko upisivanje koje nas obezbeuje od mogueg gubitka podataka (Tools/ Options/Save/Save AutoRecover info every definiemo broj minuta kad e se vriti automatski upis podataka). 8. TAMPANJE Da bi tampali biramo File/Print/All za tampu svih listova ili definiemo samo odreene listove iz sveske. Print Preview da vidimo kako e izgledati tampa. Page Setup: Portrait za 15

normalno tampanje ili Landscape za horizontalno tampanje tabele. Adjust se koristi za poveanje ili smanjenje radnog lista pri tampi. Za razbijanje lista na vie strana: Insert, Page Break ili Remove Page Break za kontinuirano tampanje. Podeavanje formata papira: File, Page Setup, Paper Size. tampanje linija mree: File, Page Setup, Sheet, ekiramo Gridlines, tampanje oznaka kolona i rednih brojeva redova: File, Page Setup, Sheet, ekiramo Row And Columns Handles. Preice
Komanda Cut Copy Paste Print Open New Save Select all Undo Redo Find Replace Go to Insert Hyperlink Underline Bold Italics Thesaurus Help Spelling & Grammar Precica CTRL + x CTRL + c CTRL + v CTRL + p CTRL + o CTRL + n CTRL + s CTRL + a CTRL + z CTRL + y CTRL + f CTRL + h CTRL + g CTRL + k CTRL + u CTRL + b CTRL + i SHIFT + F7 F1 F7

16

Veba 1. Unos podataka i kopiranje elija

1) Otvoriti novu svesku i uneti podatke iz redova 1 i 2, kao i kolone A, B i C sa slike.

2) Iskopirati nazive brojeva iz kolone B u kolonu D, koristei prevlaenje i taster Ctrl. Na isti nain iskopirati brojeve iz kolone C u kolonu E. 3) Koristei naredbe Edit/Copy i Paste iskopirati redove od 3 do 8 u redove od 9 do 14.

17

Veba 2. Unos podataka i kopiranje elija

1) Otvoriti novu svesku i uneti podatke iz redova 1 i 2, kao i kolone A, B i C sa slike. R. br.
Janu ar

Ime

Datum roenja

Radno mesto

Koeficijent

Vrednost Isplata boda Datum Potpis

Veba 4. Crtanje grafikona

Unesite tabele i kreirajte grafikone na osnovu unetih podataka u fajlu Grafikon.xls. I) Linijski i grafikon sa stubiima I kvartal 21 24 23 56 II kvartal 11 28 35 48 III kvartal 20 18 45 54 IV kvartal 4 32 31 44

keks sok hleb mleko

Febr uar

160 140 120 100 80 23 60 40 20 0 I kvartal II kvartal III kvartal 24 28 18 20 11 4 IV kvartal 45 35 31 56 48 44 mleko hleb sok keks 54

32

21

18

60 50 40 30 21 20 24 23

56 48 45 35

54 44

32 31 28 20 11 10 4 0 I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal 18

keks sok hleb mleko

II) Kruni grafikon Za 136 Protiv 84 Uzdrani 11 Ukupno 231

Glasanje

Uzdrani 5%

Protiv 36% Za 59%

Za Protiv Uzdrani

III) XY Scatter Kapacitet 20 (GB) Cena 1000 (dinar) 30 1500 40 3000 50 5000 60 6000 80 7000 120 9000

19

Hard disk 10000 9000 8000 7000 dinar 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 0 50 GB 100 150 20 30 40 50 60 Hard disk 80 120

20