DRAGOLJUB GOLUBOVI! DEJAN MALENKOVI!

KREMANSKO PRORO"ANSTVO
INTEGRALNI TEKST
PETO, KOMPLETNO IZDANJE

Uz ovo izdanje

U ovoj knjizi !italac "e na"i prvi put skupljena na jednom mestu autenti!na kazivanja dvojice kremanskih proroka, Miloa i Mitra Tarabi"a. Iz svog zabitog sela iznad Kremana, pod planinom Tarom, dva nepismena seljaka, bez osnovnih istorijskih i geografskih saznanja, predvidela su sve zna!ajnije doga#aje prolog veka, u kome su i lveli, zbivanja naeg vremena i ona koja tek predstoje. Nisu govorili neodre#eno i nojasno, poput drugih proroka. Nisu osta vffali nikakve dileme kada "e se ta dogoditi i kako. Njihove poruke nose vremensku odre#enost i gotovo hronometarsku ta!nost. Sve to im je bilo kazato" prenosili su svome kumu proti Zahariju Zahari"u, !ije je rukopise, skrivene i sa!uvane na raznim stranama, priku~ pio njegov praunuk Dejan Malenkovi", na osnovu kojih je uglavnom i napisana ova knjiga. Ekspertizom hartije, mastila i rukopisa, koja stoji na raspolaganju izdava!u, utvr#eno je ta!no vreme zapisa kazivanja kremanskih proroka, koje se potpuno poklapa sa vremenom u kojem su oni lveli. Iako se ova knjiga bavi ne!im veoma neobi!nim i fascinantnim, autori se nisu uputali u objanjavanje tog fenomena, niti u otkrivanje !o-vekovih tajanstvenih mo"i, van!ulnih, vanzemaljskih saznanja, smatraju"i najpogubnijim da oni, pre nauke, procenjuju pojave nerazjanjene od antike do naih dana. Nae je bilo da zapiemo, a vreme "e pokazati, da li ono to ne znamo ne zna!i da i ne postoji. Moda bi jo samo !itaoce trebalo podsetiti na reci doktora Ve-selina
Savi"a, ptnca predgovora u drugom izdanju, da ova kazivanja,

gledano medicinski, treba osloboditi patolokih fenomena, epilepti!nih vizija, halucinacija, a verskl, osloboditi ih verskog misticizma. Da li "e ina!e sva ova kazivanja koja slede biti nazvana ,,extra sensory perceptlon", ili bilo kako, to ostavi/amo onima koji "e se baviti novim nau!nim (uma!em/ima sveta i poloaja !oveka u njemu Tekst koji je pred vama oslobo#en je svih predrasuda. Dragoljub Golubovi"

AUDIJENCIJA NA DVORU SRPSKOG VLADARA

Bilo je to 1876. godine, po#etkom meseca marta, kada je u Kremnima sneg naglo po#eo da kopni. Pred crkvenom $elijom, u kremanskom zaseoku Zahari-$a ku$a, pod Tarom, sede prota Zaharije i njegov kum Mitar Tarabi$. Crkve u Kremnima tada nije bilo, pa su se crkveni obredi vrili u toj bogomolji. Prota Zaharije Zahari$ bio je u#en #ovek toga vremena, jedan od najpismenijih ljudi ovog planinskog kraja, a Mitar Tarabi$ nepismeni seljak koji je mislio da je kraj sveta ,,tamo negde iza dalekog Biograda44. Mitar je uvek dolazio proti kada bi naumio da mu neto kae. Tako i sada, gleda kako sneg kopni i veli svome kumu: Bog ho$e da kazni ovaj narod, pa usred zime puta ljeto. Boja volja, kume! uzvrati prota. Nije, nego je narod kvaran. Sude se dolje u varoi oko jedne kokoi i nekakvijeh korova i trnjina ... Ne valja, nikako ne valja! A ta to ne valja, Mitre? Ne valja ono to $e do$i. Neto mi mnogo zaobilazi naali se prota Zaharije. Strah me je da ti o tome i govorim - bojaljivo $e Mitar. Malo se zamisli, i kada prota re#e: - Kazuj!, on odgovori: Bi$e rata! Kada? - uznemiri se prota. U ljeto, onoga dana kada ljetnji snijeg budne obijelio cijela Kremna.

Prvi !ovck kremanskle Iegende, prota Zaharije, u drutvu jednog srpskog oficira. (Snimljeno ispred !uvene kremanske bogomolje, zvane "elija, 1907. godine)

Bogati, kume, otkud ti to sve zna? Tako mi je kazato - re#e, i opet za$uta Mitar. Njegov kum je bio sveteno lice i mogao je verovati da taj glas dolazi od Boga, ali Mitar je sluao neki drugi glas koji mu je sve govorio". Nije znao otkud dolazi, ni kako ga #uje. Nije to znala ni nauka toga vremena, pa i danas se veoma malo zna. Ali, otkad #ovek misli, smatralo se da ono to ne zna ne zna#i da ne postoji. Bilo kako, ali to to je tada, tih dana, govorio Mitar Tarabi$, a pre njega njegov stric Milo, sve se obistinilo. A evo kako je to bilo: . . . Ve$ tada, te 1876. godine, osmog juna, Kremna osvanue pod snegom. Istoga dana knez Srbije Milan Obrenovi$ objavi rat Otomanskoj imperiji. Sa Poekog polja, Ui#ka vojska krenu na dve strane: ka Javoru i ka Uvcu. . . Od toga dana u#eni kremanski prota po#e da se prise$a svega onoga to mu je kum Mitar govorio. I ovoga to se danas obistinilo i onoga to bi se u budu$nosti moglo obistiniti. . . Seti se i nekih reci koje je, jo kao mladi$, #uo i zapamtio od Mitrovog strica, Miloa Tarabi$a. Potraio je divit i pero i sve to, smireno, po#eo da zapisuje. . . Nekoliko godina pre kremanskog prote, proricanja pokojnog Miloa Tarabi$a beleio je dole, u oblinjem Uzicu, njegov pobratim prota Gavrilo Popovi$. Zapisivao je svaku Miloevu re# i te beleke uzidao u temelje svoje nove ku$e pod Painovcem. Da ostanu budu$im pokolenjima. U prestonom Beogradu Ministarstvo unutranjih dela Kneevine Srbije pomno je pratilo svaku izgovorenu re# kemanskih vidovnjaka. U posebnu referaturu sli vale su se sve poruke Miloa i Mitra Tarabi$a: one koje su njih dvojica stvarno izgovorili i one koje je narod pridodavao. Smenjivale su se vlade Danila Stefanovi$a, Nikole Hristi-$a, smenjivali jsu se na vlasti i drugi vode$i politi#ari ondanjeg vremena, a arhiva pomenutog ministarstva iz dana u dan sve vie se punila novim spisima. Uzalud je sam Nikola Hristi$ savetovao kneza Milana da treba razlu#iti te izvetaje: one koji se, zaista, dre reci ovih neobi#nih Krema-naca od onih koje je narod pripisivao njima. Ali, mladi Obrenovi$ je bio neumoljiv. Slepo je verovao da sve te glasine dolaze od popa Zaharija. Tako je jednoga dana, u prisustvu svoga odanog prijatelja, ui#kog politi#kog prvaka Alekse Popovi$a, i tadanjeg ministra finansija, "edomilja Mijatovi$a, sve te rukopise uzeo i zaklju#ao u svoj trezor. 7

Strah od poruke kremanskih vidovnjaka: kralj Srbije, Milan Obrenovi"

Milan Obrenovi$ se plaio ovog crnog proro#anstva". Iz straha je progonio takozvane Topolae" - - pristalice dinastije Kara%or%evi$a. U njih je ubrajao i popa Zaharija i ui#kog protu Milana &uri$a. Oko ove dvojice svetenika bejae razaslao mnotvo policijskih zbirova. Od te po#asti" nije potedeo ni svog ministra prosvete Dobrosava-Dobru Ruica. Policijski i njegovi dvorski dounici javie mu tako da ministar Rui$ u svome stanu krije poruke Miloa i Mitra Tarabi$a . . . Svestan da u tim vremenima politi#ke mrnje i netrpeljivosti o svemu to su proricali Milo i Mitar Tarabi$ treba $utati, jer su se svetla znamenja Takova i Topole izrodila u me%usobnu omrazu i krv, prota Zaharije je svaku re# kremanskih vizionara zapisivao u potaji, skrivao od ljudskih o#iju i uhoda obrenovi$evskih dostavlja#a. . Tako je, zahvaljuju$i tim zapisima, oivljen i protin susret sa samim knezom Milanom. Prema protinom kazivanju, ova audijencija na dvoru srpskog vladara bila je uslovljena Milanovom, trenutno, pomirljivom politikom prema Topolaima". Krajem aprila te 1876. godine, uo#i rata sa Turskom, Milan je eleo da osigura mirnu i #istu pozadinu svoje kneevine, od bilo kojih unutranjih neprijatelja. Tom prilikom knez je bio neobi#no ljubazan i predu-sretljiv. Mlad i lijep je bijo i lijepo me primijo zapisao je za sebe prota Zaharije. Posle jednog #asa razgovora o svemu i sva#emu, knez Milan ga, iznenada, zapita: O#e Zarija, budnite iskreni pa mi reknite ta, u dui, mislite o tom vaem Kremanskom proro#anstvu? Ja mu reknem: Gospodaru, ono je moje, isto koliko je i tvoje. Znam, znam, o#e Zarija, svata se o tome pri#a, ali proroci su vai kumovi? . . . Jopet ja njemu kazujem: U pravu si, Gospodaru, zbog toga to se o tome svata pri#a, ja o tome najradije utim. A, to se ti#e kumstva, ja sam kum sa svima njima, a ne samo sa Miloem i Mitrom. Dao bog, imade ih dosta. Nemojte se ljutiti, dobri o#e Zarija, ali mi se #ini da oni prorokuju kako im volja. Za kumove i srodnike sve med i mlijeko, a za nekumove i nesrodnike jad i propast. . . 9

 Kamo lijepe sre$e, moj Gospodaru, da je to tako kao to ti veli. Nije, valjda, drugoja#ije? - iznenadi se mladi vladar. Gospodaru, rekoh ti da o tome najradije utim mudro odgovori prota Zaharije. Ali zar i meni, vaem vladaru, ne$ete nita da Kaete?! Da imadem to lijepo re$i, rekao bih i za kumove i za one koji to nijesu. . . _ Deder, poznato mi je ta se u tom proro#anstvu sluti meni i mojemu potomstvu, ali, tako vam Boga, reknite mi, ta bra$a Tarabi$i, pri#aju o budu$nosti vae vamilije? Nijesu oni bra$a, nego stric i sinovac. Nije vano nestrpljivo re#e knez. No, dajte, reknite mi kakvu sutranjicu prori#u vama i vaem potomstvu? Ja mu reknem: Nikakvu, moj gospodaru. Samo jad i #emer. A on $e jopet: Reknite, reknite!

PRI!A O NEMOGU"EM ...

Pa, evo, kaza$u ti sve kako je bilo reknem ja, pa mu stadoh pri#ati - - ,,Jesenaske, na drugi dan moje krsne slave, Svetoga oca Luke, do%e kod mene Mitar. Ja se za#udih to ga juee nije bilo, pa se njime naalih, rekavi mu, to mi on, vaka delija od #ovjeka, dolazi sadevo na ensku slavu to $e re$i paterice. Vidim ja, neto kao da krije od mene, pa poto enskinje odu u drugu odaju, ja ga zapitam: Bogati, kume, jeste li ku$i zdravo, neto si mi karli danas? Jesmo, Bogu vala odgovori Mitar. - - Nego, kume, pravo da ti re#em, ja se zabavio o nekom drugom belaju, pa sve od duga doba miljah jal da ti reknem, jal da ti ne reknem. Osobito me ju#e, na prvi dan tvojeg svetitelja, obuze neka tuga to sve to krijem od tebe, te zato ne smogoh snage da do%em amo ko i ostali ljudi. Ja ga i ne silih da mi o tom belaju odmah kazuje, ve$ prvo sjedosmo za trpezu te zajedno sa doma$ima i ostalim gostima popri#asmo o drugijem stvarima. Oko #etiri sahata, da bi jote za vidjela stigo ku$i, Mitar odstupi od sovre te se zajedno, pri ispra$aju, na%osmo u mojoj avliji. Opazim ja, Mitar se zagledo nekud u visine, te primjetim da poluglasno broji odake na naijem ku$ama. Ama, kume, ne$e valjda u dun%erine - - komendijam ja njime, a on $e ko da neto provjerava, ali onako Ujo, sam za sebe: Jes, ima ih #etrnajest... Ima, hvala Bogu uzvratim ja a bi$e ih jo i vie. E, u tom je belaj, kume, to ne$e samouvjereno kaza Mitar. Neka Bog odri ovo to se sadevo dimi, pa $e biti dobro reknem mu ja
11

Obistinile su se re!i Mitra Tarabica: samo ova ku"a u Zahari"ima imala je !etiri dimnjaka .... Ostale zgrade jo deset. . . Dole su godine kad se nijedan dimnjak u ovom kremanskom selu vie nije dimio.

Poruka kremanskog vizionara postala je stvarnost: na ovom mestu nalazio se zaselak Zahari"a ku"a, koje su bugarski okupatori potpuno sravnili sa zemljom, u novembru 1943. godine. (Snimio Miroslav S. Zahari!, 1973. godine.)

12

 Kamo lijepe sre$e odgovori on ozbiljno, a u o#ima mu iskri neka #udna tuga. Vidi li, moj kume Zarija produi Mitar svoje kazivanje ovih #etrnajest odaka to se sadevo iz njih lijepo dim vije? Vidim! kazujem ja njemu. E, kume, do$i $e vrijeme kada se vie nijedan odak iz ovijeh ku$a ne$e puiti. . . Nagrnu$e na ova tvoja gnijezda nekakva ognjena sila da od ovijeh ku$a ni kamen na kamenu ne$e ostati. "ija $e to sila biti, kume Mitre? Sila gvozdenih kola i bra$e to se izrodie u nebra$u to $e i$i sa tijem kolima. Kada $e se to zgoditi? upitah. Ti, kume znaj, to ne$e doivjeti, ali tvoji unuci o$e. Posije ovog mog kazivanja, zavri pop Zaharije svoje se$anje na ovaj susret sa vladarom tadanje Srbije, knjaz odjednom preblijedi, a u pogledu mu se ukaza neka golema vatra, pomijeana sa iznenadnom tugom i stravom, uvati me za ruku, poput malog djeteta, te mi kazivae: Zna#i, isto, o#e Zarija, i za kumove i za neku-move? . . . Isto, moj Gospodaru re#em mu ja samo je utjeha i tebi i meni to ni ti, ni ja ne$emo to doivjeti... Ti propast tvojega, a ja propast mojega doma. I ovo proro#anstvo Mitra Tarabi$a se u potpunosti obistinilo . .. U Majskom prevratu 1903. godine nestalo je dinastije Obrenovi$a, a #etrdeset godina od ovog masakra na beogradskom dvoru, u selu Kremnima zbio se slede$i doga%aj: Te jeseni 1943. godine, kada su jedinice NOV i POJ, u frontalnom napadu, preko reke Drine, prele na teritoriju zapadne Srbije, partizanske prethodnice dopirale su gotovo do samog Uzica. Front Narodnooslobodila#ke vojske prostirao se velikom irinom, po#ev od grada Priboja na reci Limu, sve do sela Peru$ca, kod Bajine Bate. Preavi planinu argan, front se neto suzio, zahvataju-$i june delove planine Tare i severne ogranke Zlatibora. Vrhovni tab NOV i POJ doneo je odluku da partizanske snage pre%u tok reke &etinje i tako zauzmu Uzice. Glavna i odlu#uju$a bitka naih snaga protiv okupatorskih trupa odigrala se u Kremnima. Iako malobrojniji i slabije naoruani, partizani su uspeli da kompletnu bugarsku 24. diviziju potisnu do ovog sela u neposrednoj okolini ui#ke varoi. Bugar13

ski komandanti hitno su zatraili pomo$ od Nemaca i to u avionima i tenkovima, koje kao peSadijska jedinica nisu imali. Uvidevi da $e pasti i sam grad Uzice, a samim tim i da $e njihov mali garnizon biti ugroen, Nemci su svojim saveznicima hitno uputili dva tenkovska odreda i jednu kombinovanu eskadrilu aviona. Zahvaljuju$i ovoj brzoj pomo$i, bugarska 24. divizija posle dugih svakodnevnih borbi jedva je povratila svoje ranije utvr%ene poloaje na planini Sarganu, ali uz velike gubitke. Prolaze$i ponovo kroz selo Kremna, vojnici bugarske divizije, zati$eni nema#kim tenkovima, palili su i ubijali sve to se ispred njih nalazilo. Poto su se na samom ulazu u ovo selo, u neposrednoj blizini glavnog puta UziceSarajevo, nalazile ku$e Zahari$a, Bugari su prvo zapalili taj zaselak. U svakom metaninu Kremana videli su komunistu, a u svakoj seoskoj ku$i partizansko uporite Uavi u prostrano dvorite ovog zaseoka, otpo$eli su da pale, plja#kaju i ubijaju sve ivo to se u ku$ama i oko njih nalazilo. Tako su, izme%u ostalih, prvo ubili &ur%a Ocokolji-$a, u#enika Ui#ke u#iteljske kole, ina#e bliskog ro%aka ove familije, de#aka, kome nije bilo ni petnaest godina. Kada su ku$e izgorele i od njih ostale samo zidine, nekoliko bugarskih podoficira seli su u nema#ke tenkove, koje su bili doterali do samih ovih zgarita. U neshvatljivom besu, upravili su topovske cevi tenkova na ove zidine i ga%ali ih sve dok i temelje ve$ unitenih zgrada nisu sravnili sa zemljom. Nije bila pote%ena ni kremanska bogomolja, zvana ,,!elija", u kojoj su svetenici, #lanovi porodice Zahari$a, zavetno, #uvali delove Vrutokog jevan%elja i niz drugih, vrednih i za nau nacionalnu kulturu zna#ajnih, neispitanih retkih knjiga. Na ovo Tarabi$evo vi%enje budu$nosti podsetio nas je, 1950. godine, ugledni kremanski doma$in, Dragutin &ur%l$, koji je u tim burnim danima okupatorskog vandalizma, silom prilika, bio predsednik kremanske optine. Zgraavaju$i se nad ovim nedelima, &ur%i$ je hrabro istupio pred bugarskog generala i demonstrativno podneo ostavku na svoj poloaj. Komandanta ove divizije, generala Simova, iznenadila je hrabrost i odlu#nost jednog obi#nog srpskog seljaka, pa je preko &ur%ica po#eo detaljno da se raspituje o postupcima svojih vojnika. Kada mu je ovaj hrabri #ovek objasnio da njegovi vojnici nisu potovali ni #uvenu k romaniku bogomolju 14

!eliju" i da $e sve one koji su to u#inili sti$i prokletstvo i sudbonosna re# kremanskih vizionara, general ga je uplaeno pogledao i preko svog a%utanta naredio da dalje paljevine i ubijanja prestanu. Tada se tu zatekao i jedan bugarski oficir, koji je &ur%icu predstavljen kao bivi predsednik sofijske optine, a koji je svom generalu, tom prilikom, rekao da odli#no poznaje sadraj kremanskog proro#anstva, citiraju$i, gotovo doslovno, izvesna njegova poglavlja. Naravno, sve je bilo kasno. Desetine nevinih ljudi ve$ je bilo poubijano, a mnogi seoski domovi spaljeni. U tom vihoru, zauvek je nestalo mnogo divnih ljudi ovog planinskog kraja, dok su polumrtvu protinu unuku, mladu seosku u#iteljicu Milicu Jeremi$, seljaci kriom, no$u, dopremili do ui#ke bolnice. Vizija ovog doga%aja, koji je Mitar Tarabi$ predvideo ezdesetih godina prolog veka, iznena%uje precizno$u detalja njegovih opisa. "ini se da ova identifikacija bugarskih okupatora kao bra$e", koja su postala nebra$a" poseduje prizvuk gorke aluzije na ondanje veoma izraene tendencije idealizacije panslavizma. Navedena Mitrova poruka zvu#i kao podsmeh ovom verovanju. Opis gvozdenih kola" u potpunosti odgovara pojavi tenkova. U vezi s tim ne moe se ni pomisliti da je ovaj nepismeni kremanski seljak mogao bilo ta da nasluti o tom ubila#kom izumu nauke tadanjih dana. Tada, kada se nije znalo ni za automobil. . . Svi ostali opisi pomenutog zbivanja u ovom selu u potpunosti se slau sa predskazanjem ovog vidovnjaka, jer je: Kremanska kataklizma postala stvarnost, Mitrove reci, tako%e. Majski prevrat 1903. i kremanski masakr 1943. godine uli su u anale nae istorije, a prota Zaharije je ostajao u osami svoje $utnje o svim tim zbivanjima koja su se obistinila jo za njegovog ivota ili $e se odigrati posle njegove smrti. Prilikom opisanog susreta sa knezom Milanom Obrenovi$em, skromni prota je, zaista, rekao istinu mladom vladaru Srbije da o kremanskom proro#anstvu najradije voli da $uti. Svestan da je on jedini autenti#ni slualac, a samim tim i potencijalni tuma# vidovitih poruka Miloa i Mitra Tarabi$a, ovaj obrazovani svetenik stalno je imao na umu pojedina, potpuno proizvoljna, tuma#enja ovog proro#anstva. Na alost, ta proizvoljnost naj#e$e je dolazila od onih ljudi koje je on smatrao svojim prijateljima. Oni su, kako im je 15

politi#ki pogodovalo, izmiljali legende o kremanskom proro#anstvu. Ovakav na#in iskrivljivanja istine prota je najvie osu%ivao. Zbog poznatih politi#kih previranja koja su krajem prolog i po#etkom ovog veka zadesila Srbiju, prota Zaharija je odlu#io da o svemu onome to su mu ve$ kazali ili $e kazati Milo i Mitar Tarabi$ potpuno za#uti. Jedino se poveravao #lanovima svoje porodice i svojim pobratimima, ui#kim protama Milanu &uri$u i Gavrilu Popovi$u. Drugima bi, kada bi ga upitali ta ima da im kae o porukama kremanskih vidovnjaka, odmahivao rukom, odgovaraju$i: Batali to, prijatelju, ja sam pop i moje je da sluam Boga, a ne proroke!" Neki listovi toga vremena nipodatavali su vrednost ovih proro#anstava. U listu Vreme" od 29. aprila 1929. godine, na samom po#etku Januarske diktature, pisali su da prekogni-sti#ke vizije Miloa i Mitra Tarabi$a nisu nita drugo do politi#ka ujdurma" prote Milana &uri$a i prote Zaharija Zahari$a. I pre toga, neki listovi bulevarskog sadraja, plae$i se dejstva pojedinih delova kremanskog proro#anstva, a koja nisu bila povoljna za tadanje vlastodrce, vre%ali su li#nosti i seni #estitih ljudi i rodoljuba kao to su bili prota Milan &uri$ i njegov saputnik i saborac prota Zaharije Zahari$. Sasvim druga#ije o njima svedo#i dr Radovan Kazimiro-vi$. U svom zapaenom delu Tajanstvene pojave u naem narodu Kremansko proro#anstvo", ponet prekognisti#kim porukama Miloa i Mitra Tarabi$a, on uzvikuje: to je naa, narodna vizionarska epopeja", a u opisu prote Zaharija navodi slede$e: Ulaze$i u njegov dom meni je izgledalo kao da ulazim u dom kakvog starozavetnog patrijarha. Uav u dvorite, u pratnji popa Marinka, ja sam odmah spazio veoma visokog osamdesetogodinjeg starca, koji je izaao iz ku$e da nas sa#eka. On je bio izveten o poseti te je iao pravo k meni u susret. Njegova seda brada izaziva u meni #udnu sliku starozavetnog patrijarha Avrama. Prava slika iz nae narodne Biblije. Sa najve$im strahopotovanjem priao sam odmah ruci ovoga sedoga #oveka, koji je, iako neto poguren, sa radosnim osmehom na licu hitao svojim gostima. O#i mu behu plave, a brada potpuno seda i duga. Prota Zaharije postao je #uven isto kao Milo i Mitar Tarabi$, za #ija proro#anstva ba preko njega i znamo."

16

KO SU BILI KREMANSKI PROROCI

Za bratstvo Tarabi$a se zna da su se u Kremna doselili krajem osamnaestog veka i da poreklo vode iz Hercegovine sa kra$im stanitima u Sandaku i isto#noj Bosni. Predanje govori da su to bili vredni i napredni seoski doma$ini, ali da su se vie posve$ivali sto#arstvu, trude$i se da odre posebnu vrstu ovce, koja je davala dvostruko vie mleka, vune i veoma ukusnog mesa nego ostale ovce, koje su uzgajane u ovom regionu. Legenda kae da Tarabi$i nisu doli u Kremna pod tim imenom, ali da to ime nose ve$ od prvih dana doseljenja u ovo selo. Na osnovu te legende, Tarabi$i su u Kremnima bili prvi koji su lepom drvenom ogradom ogradili svoje ku$e i oku$nice. Na pitanje metana za ta im slue te pritke", odgovarali bi da je to taraba, te tako ih nazvae Tarabi$i. Prema drugom predanju, o kome nam je pred sam drugi svetski rat pri#ao u Mokroj gori pokojni A$im Stevovi$, profesor Beogradskog univerziteta, kae se kako je ova familija od svih Kremanaca bila najblia Tari, te su im, zbog te blizine, metani nadenuli novo porodi#no ime Tarabi$i. Zna se da su se Tarabi$i, odmah po doseljenju u Kremna, okumili sa sveteni#kom porodicom Zahari$a. Tako je Filip Zahari$, otac svetenika Zaharija, krstio 1809. godine starijeg proroka Miloa Tarabi$a, koji $e umreti 1854. godine, pozi-vevi samo #etrdeset pet godina. Dok je bio dete, Milo Tarabi$ se ni po #emu nije razlikovao od ostale dece ovoga kraja. Tek kasnije, u de#a-tvu, prime$ivali su kako $uti, izdvaja se od seoskih drugova, zatvara u sebe i udaljava #ak i od svoje blie porodice. U letnjim mesecima najradije je bivao sa velikim stadom ovaca, gore, na planini Tari. U Kremna ne bi silazio ni kada su najve$i praznici, prilikom kojih se okupljalo #itavo selo, naro#ito mladi. Tek poneki put bi obi#nog, radnog dana, ali
2

17

Ugledni Ui!anin: politi!ki tribun, advokat Aleksa Popovi" sa suprugom Stanom; bio je predsednik Skuptine Kraljevine Srbije i stari svat na svadbi kralja Milana Obrenovi"a sa kraljicom Natalijom. .. Potajno verovao u reci kremanskih proroka. (Snimak iz 1880. godine.)

18

Mitropolit Srbije Mihailo, kolski drug prote Zaharija. Bio je upu"en u sve poruke Miloa i Mitra Tarabi"a i krio ih od dvora Obrenovi"a. (Snimak iz 1867. godine.)

Razgovarao i sa knezom i sa vidovnjacima: prota Zaharije Zahari" (sa belom bradom, u sredini) u krugu svoje porodice. (Snimljeno u selu Kremnima pred po!etak Balkanskog rata, 1912. godine.)

Beogradske licejke: snaha kremanskog prote Jelena (prva s desna sa duga!kom manom) umrla u Beogradu 1982. godine, kao najstarija ro#ena Beogra#anka. Sve do svoje smrti pamtila je poruke Miloa i Mitra Tarabi"a. (Snimak iz 1903. godine.)

20

samo po mraku, siao sa planine da uzme #istu preobuku, pa bi se jo pre izlaska sunca vra$ao na Taru. Zimske dane provodio je sam, izbegavaju$i bilo kakvo drutvo. U dugim januarskim i februarskim ve#erima izlazio bi iz ku$e u duge etnje do oblinje borove ume, u kojoj je nekada ostajao i po nekoliko #asova. Kao da nije ose$ao zimu, niti strah od vukova. Ovakvo Miloevo ponaanje zabrinjavalo je ostale uku-$an% bra$u i sestre, a naro#ito majku, pa su ga, zbog toga, #esto zapitkivali ta radi u umi i kako se ne boji studeni i kurjaka? Na ta pitanja obi#no je davao kratke odgovore: Da mi je zima nije, jer me griju zvijezde. Ili: ,,Ne$e me vuci, i oni su boje ovce." Voleo je jedino da razgovara sa svojim mnogo mla%im kumom, tadanjim bogoslovom, Zaharijem Zahari$em, koji mu je postavljao sli#na pitanja i kritikovao ga to se ne eni. Milo bi mu, kao i drugima, davao iste odgovore. Govorio bi da je on ven#an sa nekim drugim carstvom, koje nije ovozemaljsko, te tako ne$e ni Bogu da kvari red. Na pitanje mladog Zaharija zato toliko vremena provodi sam u umi, Milo bi odgovorio: Vidi, moj kume, Zarija, ja ti tamo u gori gledam. . . Gledam, sve vidim i #ujem . . . Tako doznajem ta $e biti sa svima nama, ovijem narodom i ostalim svijetom . . . Kako ja to sve gledam i #ujem, ne umijem ti ovijem jezikom objasniti. . . Ne znam koju rije# da na%em. Ina#e, ko ga ne zna, ne bi ga ni po #emu razlikovao od ostalih ljudi. Iako gortak, imao je neobi#no blag izraz lica, ali istovremeno i odlu#an. Ostavljao je utisak veoma bistrog #oveka, a vaio je za najvrednijeg u selu. Ono to su ostali seljani radili po nekoliko #asova, Milo je bio u stanju da zavri za nepun #as. ,,Pomau mu vile i vilenjaci", govorili bi njegovi srodnici, pa i susedi, koji su mu zavideli na njegovim vrednim i spretnim rukama . . . (O Mitru Tarabi$u, Miloevom sinovcu bi$e vie reci u tekstu koji sledi.)

PRVO MILOSEVO PRORO!ANSTVO

Kada je Milo Tarabi$ navrio dvadeset godina, prime-$eni su prvi vidniji znaci njegovih prekognisti#kih sposobnosti. Prvo predvi%anje bilo je sopstvena smrt. Ta#no je predvideo i godinu svoje smrti, rekavi to majci koja ga je #esto molila da se eni. "uje li ti, majko .. . Nemoj me $erati da se enim! Ja se eniti ne$u. Kada budnem navrijo #etrdeset pet godina ivota, ondakar $e me ukopati, a eniti me nikada ne$e." Zbog te njegove odlu#nosti da se ne eni bila je veoma nesre$na njegova sestra Bosa, kojoj je jednom ljutito odgovorio: Ja se, Boso, eniti ne$u, a ti $e se udati. I uda$e se dobro. Dobi$e i djecu, ali $e ti sve najmilije pomrijeti u cvijetu mladosti. Ondakar $e se sjetiti mene pa $e re$i: ,E, jadna Boso, kamo lijepe sre$e da se nikad nijesam ni uda vala'." Ovo Miloevo predvi%anje sopstvene smrti i sudbine njegove sestre Bose u potpunosti se obistinilo. Umro je na svoj ro%endan, 6. februara 1854. godine, poivevi, kako je i kazao, ta#no #etrdeset pet godina. Nekoliko godina posle njegove smrti, Bosi su poumira-la sva deca. Ne mogavi da preivi ovu nesre$u, umrla je i sama po smrti poslednjeg, petog deteta. Njena lepa i imu$na ku$a ubrzo je zarasla u korov.

22

RECI MILOA TARABI"A

Jedno od zna#ajnijih proro#anstava prvog kremanskog prekognisti#ara je predvi%anje ivotnog kraja #uvenog Jovana Mi$i$a, rujanskog (zlatiborskog) serdara. Ovaj velmoa kneza Miloa Obrenovi$a ro%en je u selu Ma#katu, na sredokra$i puta Titovo UzicePartizanske vode, koje su danas postale poznati turisti#ki i sportski centar na planini Zlatiboru. Kao neprikosnoveni gospodar ovog podru#ja, serdar Mi$i$ je za svoje sedite odredio malu varoicu Cajetinu, mesto pod samim obroncima Zlatibora. Tu je sagradio i nekoliko zgrada, a me%u njima i veliku ku$u sa orijentalnim doksatom, izrezbarenim u isto#nja#kom stilu. Njegov jedini posao bio je da slepo izvrava sve Miloeve naredbe. Knez je bio daleko od Cajetine, pa su naredbe retko kad stizale. Rujanski serdar je tako radio ta je hteo. Retke kneeve naredbe odnosile su se na uguivanje svake samovolje koja bi se, eventualno, pojavila kod Turaka, koji su iveli u oblinjoj ui#koj varoi i jo uvek gospodarili dobro obezbe%enom tvr%avom. Serdar je bio poznat po svom raskonom ivotu. Imao je najbolje konje, za koje se pri#alo da ih nema u #itavoj Turskoj carevini. Uivao je u svojim $upovima punim zlata, pa se i ponaao kao pravi knez. I u najmirnije dane on je, bez bilo kakvog povoda, slobodno silazio u Uzice u pratnji svojih #etrdeset do zuba naoruanih i u venecijansku #oju odevenih konjanika, prkose$i ui#kim Turcima svojom oholo$u, silinom i bogatstvom. "uvi za prorokovanje Miloa Tarabi$a, koje mu zbog predvi%anja propasti dinastije Obrenovi$a nije bilo po volji, serdar poalje u Kremna dvojicu svojih konjanika da ovog vidovnjaka straarno sprovedu u Cajetinu i da ga tu zatvore. Posle nekoliko dana tamnovanja, serdar iznenada pozva Miloa Tarabi$a na razgovor, pa ga upita ta zna da mu prorekne o njegovoj sudbini.

$ovek koji je zabeleio sve reci prvog kremanskog proroka, Miloa Tarabi"a: ui!ki prota Gavrilo Popovi". (Snimak iz 1860. godine.)

24

Nita dobro, Gospodaru. Ti $e umrijeti od gladi odgovori mu Milo. Da bi omalovaio Tarabi$a, jer mu ovaj bese izrekao loe proro#anstva pred #itavom njegovom svitom, osioni velmoa se stade smejati, pa mu re#e: E, kada si takav boji #oek i prorok, pogledaj dolje u avliju! Vidi li tamo onu sudrebnu kobilu? Vidim odgovori Milo. Deder mi onda proreci kakvo $e drijebe ona odrijebiti? Muko, jal ensko? Ako ne pogodi, ode ti glava apreti serdar. Gospodaru, ova kobila odrebi$e ensko drijebe, koje $e imati kra$u zadnju desnu nogu. Ako tako ne budne, slobodno mi skini glavu. Iznena%en ovakvom sigurno$u Miloevog odgovora, Mi$i$ naredi svojim slugama da ovu kobilu ubiju i raspore. Tako i u#inie. I, kada drebe bi izvu#eno iz njene utrobe, svi ugledae ensko mladun#e s kra$om zadnjom desnom nogom. Serdar Jovan Mi$i$, odjednom, preblede. Iz njegovog pogleda nestade one eravice od koje je sve koje bi pogledao hvatao strah. U mah, on se pretvori u skruenog #oveka u #ijim o#ima se pojavi neki dotad nevi%eni, pokajni#ki pogled. Onda drhtavom rukom izvadi deset dukata da daruje Miloa. Ovaj to odbi da primi. Serdar ga zatim isprati do na kraj varoice, neprestano ga mole$i da uzme dukate da za njih kupi najve$e svece i zapali ih za njegovu serdarsku duu. Kada je 1842. godine dolo do dinastijske promene, Jovan Mi$i$ krenu sa svojom gardom ka Kragujevcu da brani kneza Miloa Obrenovi$a. Na tom putu ga uhvate, veu i sprovedu u Beograd. Iz Beograda je, sav u okovima, sproveden u Gurgusova#ku kulu, u kojoj je umro od gladi 27. decembra 1844. godine. Tamni#arima koji su ga za vreme tekog zato#enja #uvali obe$avao je kule i gradove" ume, vodenice i ku$e, samo za jednu koru hleba. Kada je 1858. godine knez Milo Obrenovi$ ponovo doao na presto Srbije, prolaze$i kroz Gurgusovac, dananji Knjaevac, odmah je poao da poseti grob svog odanog prijatelja. Nad njegovim grobom knez je zaplakao, rekavi: Ej, Mi$i$u, Mi$i$u! . . . Moje desno krilo . .. Zar ti bi takva zla sudbina da ovde ostavi svoje kosti, eljan hleba i vode? . . ." O doga%aju koji se zbio u "ajetini sa serdarom Mi$i$em i kremanskim vizionarom Tarabi$em pisao je poznati kulturni i nau#ni radnik, Zlatiborac, Ljubia &eni$, objavivi u Ui#25

kom zborniku" za 1979. godinu do sada najiscrpniju studiju o Mi$i$u, tome znamenitom #oveku ui#kog kraja. Na kraju te svoje studije &eni$ navodi: ,,U maju te iste godine sin serdarev, Jevrem, preneo je o#eve kosti iz Gurgusovca i sahranio ih s desne strane kod ulaza u ariljsku crkvu, zadubinu Nemanji$a, koju je Mi$i$ u svoje vreme obnovio. Grob mu se tu i danas nalazi pod jednom belom mermernom plo#om, ispisanom tekstom od crvenog mermera, s planine Blagaje, vie Arilja, na kojoj pie: Grob ovaj hrani juna#ke kosti JOVANA MI!I!A SRBINA i neke od b. porodice njegove. Laka mu zemljica. On se rodio Ko#ine krajine u Ma#katu okr. ui#ki. Ve$u #ast ivota proveo je sre$no. Bio je s vrlo malo izuze$a, od po#etka oslobo%enja Srbije od Turaka pod Knezom Miloem Obrenovi$em, do prestanka vlade Obrenovi$a familije, poglavar ui#ke naije pod raznijem zvanijem i #inom, i to: za vreme rata kao vojskovo%a, a poznije kao gra%anski upravitelj. Izdanuo je kao politi#ki zato#enik u Gurgusova#koj kuli na mu#eni#koj postelji, licem na Arhi%akona Stefana 1844. godine od kuda mu kosti prenese i ovde poloie. Djela njegova ako bude prave istorije srpske potomstvu nepoznata ostati ne$e. U Arilju na Petrovdan." Reci na ovom spomeniku #uvenom rujanskom serdaru Jovanu Mi$i$u samo su potvrdile vizionarsku poruku kreman-skog prekognisti#ara Miloa Tarabi$a, koja je postala neoboriva istorijska istina.

26

SMENA NA SRPSKOM PRESTOLU I !UDAN SAN KREMANSKOG PROTE

Ba tih godina4 \ kazivao je prota Zaharije, kada u Srbiji to niko nije mogao ni slutiti, kum Milo mi se poveri, da $e iz zemlje oti$i na knjaz Aleksandar Kara%or%evi$. Ja se samo nasmijem na ove njegove rije#i, te mu reknem: Hajde, bogati, Milou, a ko $e onda do$i da vlada ovijem narodom? Stari knjaz Milo odgovori on. Kako stari knjaz, kume? Zar ne zna da je on umro i da je sahranjen u Rumunjskoj? E, kume, Zarija, nije umro, nego je iv." Ne avetaj, kume, nego govori i zbori ko i ostali pametni iksani! Zna li ti, nesretnice moj, da sam u novinama li#no #itao i pro#itao i da u njima lijepo pie da je stari knjaz mrtav. Ne ljuti se kume mirno me opomenu Milo i ne vjeruj tijem tvojim novin#ugama, nego me #uj ta $u ti re$i. Stari knjaz $e do$i u Srbiju da vlada, pa makar bio i mrtav, kako ti kae da jeste. ,,I zaista," pri#ao je kasnije prota Zaharije, kroz koju godinu se pokaza ta#nim da su vesti o smrti starog knjaza Miloa Obrenovi$a bile namerno proturene, te on 1858. godine ponovo do%e na presto Srbije. Ovo prorokovanje moga kuma, Miloa Tarabi$a, bijah poverio samo dvojici ljudi, i to mom kumu proti Milanu &uri$u i pobratimu proti Gavrilu Popovi$u. Jes, bogme, da smo se sva trojica vaskoliko iznenadili, kada se te 1858. godine ove re"i Miloeve obistinie..." Prema protinom kazivanju, Milo Tarabi$ je predvideo i ta#an dan smrti kneza Miloa Obrenovi$a. Zbilo se to ovako:
27

Sjedao sam pod orahom u mojoj avliji i uivo u toploti prvijeh jesenskih dana. Bijah prili#no umoran te onako, sjede$i na klupi, zaspah . . . U taj mah, odjedanput, banu kum Milo Tarabi$. Ja sam dobro znao da je on umro jo prije #etiri godine, ali se potpuno svjesno prepustih ovom snijeva-nju, da vidim ta $e se iz toga ishoditi te ga, u snu, zapitah: Otkud ti, kume? Ja doo da ti kaem neke vijesti odgovori on. Kazuj, ionako za poslednjih deset dana ne pro#itah nikakve novine! Nita nemoj vjerovati tim tvojim novinetinama, ve$ meni vano $e Milo. Zar te tvoje novin#uge nijesu pisale da je stari knjaz umro, a on, hvala Bogu, zdrav i iv! Pa jes, kume, ima pravo potvrdih ja, sjetivi se da su se sva ta njegova kazivanja o knjazu, odista, obistinila. E, sadeve #uj moj kume Zarija re#e, pa zatim upita: Bogati, koji je danaske dan i godina? "etrnajesti, deveti mjesec 1858. lj. g. Ma, ta re#e, #etrnajesti deveti mjesec, kao da o ne#emu razmilja, stade on da ponavlja moje rije#i. Posije $e jopet re$i: Vidi, kume, stari knjaz ne$e vladati ni pune dvije godine i umrije$e ovog istog dana, 1860. godine. Umrije$e #estito i lijepo od svoje smrti i starosti. Zatim ga polako nestade iz mog sna, pa se namah opet pojavi i re#e: Kume, sve ono to ti rekoh je prava boja istina. Ja se uskoro probudih, te mi se u jednom trenu u#ini da sam, uistinu, razgovarao sa pokojnim Miloem, ali se poslije sjetih da je to bio sam san. Kroz koji dan si%oh u Uzice te o ovome kazivah svome kumu proti Milanu &uri$u i pobratimu proti Gavrilu Popo-vi$u. Poslije dvije godine, ta#no na dan 14. septembra 1860. godine, slu#ajno bijah u Uzicu te sa svojim kumom Milanom i pobrom Gavrom sedjeh pred Drndovom kafanom, kada, eto policijskog pristava koji nam donese vijest da je stari knjaz umro danaske prije podne i da im je to iz Biograda, zvani#no, u na#elstvo, javljeno. Sva trojica, sjetivi se mojega sna, uglas zapitasmo: Koji je danaske dan u godini", a on kratko odgovori: ,,#etrnajesti septembar! ". Mi se samo zgledasmo. Na slede$im stranicama ove knjige, kada se bude govorilo o prorokovanju Miloevog sinovca Mitra, sre$emo se sa protinom sumnjom u Mitrovo pri#anje kako budan dozi28

vljava pojavu mrtvog strica. Naime, prota Zaharije je #vrsto verovao da Mitar samo prilikom sna vidi pokojnog Miloa, to jest onako kako ga je on u opisanom snu video. O tome je sa Mitrom vodio #itave polemike. Ovo neverovanje prote Zaharija trajalo je vie godina, sve dok se jedne ve#eri i sam nije uverio da je Mitar govorio istinu.

29

MILOEVE RE"I POSTAJU STVARNOST

O daljim Miloevim vizijama budu$ih doga%aja prota nam je ostavio slede$u zabeleku: Jo za vrijeme mojega kolovanja pokojni Milo mi je kazivao da $e poslije smrti staroga knjaza do$i da vlada njegov sin Mijajlo. On $e dobro vladati i svu%e $e rado vi%en biti. Oslobodi$e srpske gradove i varoi od Turaka i kada budne rijeavao da oslobodi Bosnu, poginu$e od srpske ruke. Na moj upit ,,Kade $e to biti?, uvijek mi je odgovarao: uskoro", ili Ti $e to kume doivjeti". | . Istina, to sam doivio. Milo mi je rado govorijo i o sudbini knjaza Milana Obrenovi$a, i reko slede$e: ,,Mijajlo ne$e imati svoje %ece, pa $e poslije njega do$i na prestolje Srbije da vlada jedno dijete iz roda Obrenovi$a. Ono, to dijete, $e Srbiju namu#iti i nau#iti te $e je proiriti i kraljevskijem vijencem vjen#ati i ovjen#ati.. . Ono $e zajedno sa "ernom Gorom objaviti rat Turskoj, ali $e Turska carevina biti mlogo jaka i mi $emo njome teko na kraj izi$i . . . Ondaj $e se umijeati Rusija. Ne$e ni njoj biti lake, ali $e pobijediti Turke. Sva naa bliska sela spali$e Tur#in, ali ne boj se! Naa Kremna spaliti ne$e! Turci preko Sargana ne mogu pre$i. Kade se ovaj rat zavri, Srbija $e da oja#a ... To dijete $e ondaj ve$ biti junoa (re# je o kralju Milanu Obrenovi$u prim. autora) te $e metnuti na svoju glavu krunu kraljevsku, ali $e biti zle sre$e i umrije$e u najboljim godinama ivota svojega. . . On $e imati sina jedinca (kralja Aleksandra Obrenovi$a prim. autora). No, taj $e biti jo gore sre$e od oca. . . Ne$e imati od srca poroda.. Ondakar $e jednoga dana sa svojom kraljicom poginuti u svojem konaku. . . Ubi$e ih njihova vojska." I, zaista, ove poruke Miloa Tarabi$a u potpunosti se obistinie i prota Zaharije sve to dozive, jer: Godine 1860. stupi na presto Srbije sin kneza Miloa, Mihajlo Obrenovi$. 30

Verovao u kremansko proro!anstvo: ui!ki prota, Milan %uri", politi!ki prvak zapadne Srbije, osu#en od obrenovi!evskog reima na dugogodinju tamnicu. (Snimak iz 1901. godine.)

Godine 1868. knez Mihailo poginu od srpske ruke u Koutnjaku. Pre svoje pogibije Mihailo oslobodi mnoge srpske utvr%ene gradove i varoi od vievekovnog turskog ropstva. Knez Mihaila nasledi njegov sinovac Milan i 1876. godine objavi rat Turskoj. Iste te godine to u#ini i Crna Gora, ali sa Turcima, odista, bejae teko. Godine 1877. Rusija objavi rat Turskoj i tako, uz velike napore, do%e do zajedni#ke pobede. Februara 22. 1882. godine knez Milan Obrenovi$ proglasi Srbiju za kraljevinu. Kralja Milana nasledi njegov jedinac sin. Aleksandar Obrenovi$, koji ostade bez naslednika i kojeg, zajedno s njegovom enom, kraljicom Dragom, ubie njegovi oficiri, 29. maja 1903. godine. 31

Ruica i Draga: "erke prote Zaharija, koje su li!no poznavale drugog kremanskog proroka Mitra Tarabi"a i zapamtile svaku njegovu poruku. (Snimak iz 1874. godine.

33

a kraljevina Srbija stupa u rat sa Turskom 1912. godine (balkanski rat). Kada se uzme u obzir da su srpske trupe u tom ratu zauzele gotovo #itavu Makedoniju i Albaniju, onda se da lako sagledati da je Milo Tarabi$ bio u pravu, kada je govorio: Srbija $e uzeti skoro cijelo Duanovo carstvo". Srbija je jedva predahnula od ovog rata sa Turskom, a ve$ 1914. godine dolazi do austrijskog ultimatuma i odmah zatim do direktnog sukoba, koji izrasta u prvi svetski rat. Ne samo da su tokom ovog rata umirali i ginuli vojnici na bojnom polju, ve$ je smrt kosila i pozadinu. Epidemije pegavog i trbunog tifusa, a zatim glad i druge bolesti bile su glavni neprijatelji srpskih sela i gradova. Tako je samo u selu Kremnima, u prvim mesecima 1915. godine, umrlo preko pet stotina lica. Simboli#na Miloeva poruka o tome kako $e Srbija pune tri godine biti u mraku ostvarena je trogodinjim trajanjem neprijateljske okupacije. Zanimljivo je napomenuti da je ovaj vidovnjak ta#no prorekao angaovanje svih svetskih sila u ovom ratu, rekavi: ,,Ovaj rat ne$e biti samo Srbijin." U njemu su, kao to znamo, u#estvovale: Francuska, Rusija, Engleska, Italija, Amerika i Japan sa jedne strane, a Austrija, Nema#ka i Turska sa druge strane. Naravno, u ovom ratu u#estvovali su i svi narodi koji su bili pod kolonijalnom vla$u navedenih drava. Milo je precizno predvideo da $e u tom ratu nestati Austrije i Turske carevine. Svojim jezikom nepismenog seljaka, on je #ak vizionarski sagledao i budu$u politi#ku kartu, kazavi slede$e: Bi$e ih, ali $e biti tako malene k'o nekoliko zrna gra u prepunoj $asi." Tako je i bilo, jer je Austrija izgubila sve negermanske zemlje, a Turska sve one prostrane oblasti u kojima su iveli neturski narodi. Predvi%anje da $e Srbija biti carevina ne bi smelo da se shvati bukvalno. Pre svega, pri analizi Tarabi$evih vizija budu$ih doga%aja mora se uzeti u obzir njegov veoma nizak stupanj opteg obrazovanja. Sasvim je shvatljivo to se u njegovim porukama sre$emo sa nizom raznih pojmova u kojima se veli#ina jedne drave ozna#ava imenom carstvo. U ovom delu Miloevog prekognisti#kog opusa razumljivo je to on nije mogao da se izrazi imenom Jugoslavije, koje se u naem jeziku pojavilo tek posle njegove smrti, ve$ je svoju poruku o stvaranju velike drave Srba, Hrvata i Slovenaca -kasnije nazvane Jugoslavija na sebi dostupan na#in iskazao kako je znao i umeo . . . 34

PRORICANJE SMRTI PROTI ZAHARIJU

Prema pri#anju samog prote Zaharija i mnogih starijih Ui#ana, Tarabi$ mu je rekao slede$e: ,,U onoj godini u kojoj $e biti kraj ovog velika#kog svjetskog pomora (prvog svetskog rata, prim. autora), ti $e kume umrijeti. Oba ova rata, onaj kade smo ratovali samo sa Turcima i ovaj u kome je ratovao #itav svijet*, odnije$e ti dvoje unu#adi. Jedno prije, a drugo poslije tvoje smrti. Od tvoje cijele vamilije u tom ratu $e poginuti jo #etvoro." I ova vizija Miloa Tarabi$a se, zaista, ispunila: U balkanskom ratu poginuo je juna#kom smr$u protin unuk, aktivni peadijski poru#nik Ljubia Popovi$, a posle protine smrti, u sam osvit slobode, u Uzicu, umrla je omiljena Zaharijeva unuka, Julija Kuli$, svreni maturant Beogradske u#iteljske kole. Od ostale protine familije, u prvom svetskom ratu poginuli si: Mirko Popovi$, profesor Ui#ke gimnazije, Vlajko Jeremi$, svetenik, Kota Jeremi$, svreni preparandista, i Grujica Jeremi$, student prava. Interesantno je napomenuti ta je svojevremeno o proti-noj smrti pri#ao ugledni ui#ki lekar dr Iro Gutman, Be#lija, koji je s austrijskom vojskom, kao mlad sanitetski rezervni oficir, doao u Uzice u vreme prvog svetskog rata. Kao jedini lekar u ovom kraju, dr Gutman naro#itu panju posve$ivao je suzbijanju irenja raznih epidemija. Na tom poslu naao se u Kremnima, gde je 1917. godine le#io i samog protu Zaharija, #ije je srce gotovo sasvim bilo otkazalo. Kao odli#an kardiolog, dr Iro Gutman sveteniku Zahariju davao je tada najbolje lekove i upu$ivao ga kako i kada koji lek da uzima. Sprijateljivi se s protom, ovaj veliki humanista i lekar skoro
* Zanimljivo je da Milo Tarabi", kada govori o ovim ratovima, bez obzira to prori!e daleku budu"nost upotrebljava narativno prolo vreme. Prim. autora.

35

svaki dan dolazio je Zahari$a ku$ama, ali protina bolest nikako nije prolazila. Doktor Gutman je bespomo$no krio ruke, #ude$i se to najbolji evropski i svetski lekovi protu Zahariju uopte ne pomau. Videvi da se zbog njegove bolesti ovaj dobri #ovek iskreno alosti, prota mu jednog dana priznade da i ne uzima te lekove, jer #vrsto veruje u proro#anstvo Miloa Tarabi$a, koje mu je kazivalo da $e se rat zavriti u onoj godini u kojoj on bude umro, pa je, eto, bolje da njega noma nego da ovoliki narod gine i umire. Ovaj i drugi primeri ljudskog samoportvovanja pothranili su kod doktora Ira Gutmana zamisao da ve$ te, 1917. godine napusti austrijsku vojsku i udoban ivot be#kog lekara i da ostane me%u Srbima, ba tu, u Uzicu, u kome $e ga zate$i i drugi svetski rat u #inu sanitetskog potpukovnika bive Jugoslovenske vojske. Kao rtva nacizma, mu#eni#ki $e zavriti svoj #asni ivot u jednom od okupatorskih logora. Ina#e, od po#etka pa sve do kraja prvog svetskog rata, ova legenda da $e smrt prote Zaharija Zahari$a nastupiti u poslednjoj godini ratovanja bila je dobro poznata svakom seoskom i varokom doma$instvu, pa tako i vojnicima Ui#a-nima na Krfu, a kasnije i na Solunskom frontu. Kada bi, preko Crvenog krsta, do bilo kog vojnika ili stareine Ui#ke vojske ili jedinica u kojima su ratovali Ui#ani dolo pismo iz zavi#aja, svi su se ivo interesovali za ostvarenje Tarabi$eve poruke, te bi primaoca pisma odmah zapitali: Ama, kai ti nama, je li umro proto Zarija?" Jedini koji je bio uporan u odbacivanju svake pretpostavke o bilo kakvom smislu kremanskog proro#anstva bio je na poznati marksista i prvak Radni#kog pokreta Duan Popovi$. Tako je 1915. godine, pred samu golgotu Srbije, u niskoj Budu$nosti" objavio satiri#an prikaz, kao aluziju na sve tekstove koji su se bavili informisanjem javnosti o fenomenu predanja iz Kremana. Vrlo je teko dobiti od Boga koncesiju za proricanje", pisao je Popovi$ svojim britkim stilom. Iako u bliskom srodstvu sa protom Zaharijem Zahari-$em, jer je njegov ro%eni brat, profesor Mirko Popovi$, bio oenjen unukom protine sestre, Vidosavom, Duan se nije ustru#avao da pred #lanovima ove ugledne porodice, u svakoj prilici, usko#i u raspravu. Dosledno$u izrazitog ateiste, osporavao je svaku vrednost vizija kremanskih prekognisti-#ara. Ovakav njegov stav naro#ito je nervirao protinog sestri$a, ujaka Popovi$eve snahe, profesora, a kasnije i senatora 36

Prota Zaharije sa dvojicom zlatiborskih svetenika. Snimak je na!injen 1918. godine, nepunih dva meseca pre protine smrti.

Pavla Vuji$a. Njihova poslednja rasprava oko kremanskog proro#anstva odigrala se u Dra#u 1915. godine, pred samo ukrcavanje srpske vojske u savezni#ke brodove koji su plovili prema Krfu. Iznuren i izgladneo, Duan Popovi$ je, jo od juna#ke pogibije svoga najboljeg druga Dimitrija-Dila Tuco-vi$a, pao u veliku depresiju, javno igou$i rat, kao najsvirepiju ljudsku tragediju. ta se sekira, Duane re#e mu, da ga ohrabri, Pavle Vuji$, tada rezervni major srpske vojske. Mi $emo pobediti, ne brini! Ne znam da li, uopte, postoji takva katastrofa kao to je rat i da li u njemu bilo koja strana moe da bude pobednik? - odgovori Duan. - - Ali, to se mene ti#e, znam da Srbiju nikada vie ne$u videti! Popovi$, zaista, Srbiju vie nije video, jer je umro u Londonu 26. oktobra 1918. godine, gde je i sahranjen pored samog Marksovog groba. Jedan uporni protivnik verovanja u bilo kakvo predose-$anje i sam je podlegao tom ose$anju kraja svog sopstvenog ivota. 37

KO JE GDE BIO U TO VREME

Vreme pojave kremanskih proroka, to je devetnaesti vek, njegov po#etak i kraj: Milo (18091854) i Mitar Tarabi$ (1829 1899). Jedan stric i jedan sinovac vide" sa besputnih, planinskih prostora ovoga dela sveta sve zna#ajnije doga%aje svoga stole$a, iako nepismeni i bez osnovnih istorijskih i geografskih znanja. Oni svojim porukama ispunjavaju ne samo vremensko razdoblje u kome su iveli, ve$ idu i mnogo dalje, u ovo nae vreme i u ono koje dolazi. Mesto gde su oni ro%eni, gde su odrasli i iveli, to nije bilo #ak ni selo, ve$ zaselak sa desetak ku$a Tarabi$a, u Kremnima, pod planinom Tarom, udaljen osam sati hoda od prvog ve$eg grada Uzica. Putevi, eleznica, automobili su jo daleka budu$nost o kojoj se i ne sluti. Telefon $e biti prona%en tek pred kraj veka. Bolesti se lece travama, umire se ,,od smrti", do prvog lekara treba na konju #etiri sata jahanja, kolskom zapregom dva puta vie. I kola je bila daleko, ne moe se u nju zimi kroz smetove, a zima ovde traje ponekad i vie od pola godine. Srbija je tada zahvatala prostore Beogradskog paaluka Turske imperije. Nalazila se na periferiji velikih doga%aja, preputena sama sebi u borbi za nacionalno oslobo%enje. Prvi srpski ustanak $e biti uguen u krvi sa svim posledicama koje su 1813. godine zadesile nezati$eni srpski narod. Tek desetak godina kasnije, posle pobede Rusije u ratu protiv Turaka, 1829. godine, vo%a drugog srpskog ustanka, knez Milo Obrenovi$, uspe$e da zainteresuje ruskog imperatora Nikolu Prvog da obrati panju na strateki zna#aj Si bije i da kao pobednik nad Osmanlijskim carstvom izdejstvuje od poraenog turskog sultana da potpie poznati hatierif, kojim $e Srbiji biti zagarantovana izvesna autonomija, a knezu 38

Milou data sve#ana povelja koja ga je proglaavala za naslednog kneza. I dok se na srpskom tlu smenjuju ustanci, Engleska, Austrija, Rusija i vedska pokre$u tre$i koalicioni rat protiv Francuske. U bici triju careva", Napoleon $e kod Osterlica pobediti ruskog i austrijskog cara, dok $e na moru engleski admiral Nelson poraziti francusku flotu kod Trafalgara. Bonaparta dobija od Austrije Dalmaciju, pa njegova vojska 1806. godine ulazi u Dubrovnik. Pre nego to $e okupirati Republiku svetog Vlaha, Napoleon poraava Prusku u bici kod Auertata. Dve godine kasnije, prisili$e i panskog kralja da abdicira, pa $e na njegov presto postaviti brata ozefa. Jedna bitka smenjuje drugu. Francuska $e kod Vagrama, 1809. godine, potpuno poraziti Austriju i diktirati joj takozvani enbrunski mir po kome $e Austrija izgubiti znatan deo svojih teritorija: Tirol, Galiciju i #itavu Jadransku obalu. A za to vreme, na Novom kontinentu, junoameri#ke kolonije odvajaju se od panije godine 1811. po#inju oslobodila#ki ratovi u Urugvaju, Kolumbiji i Venecueli. . . Ponovo u Evropi, slede$e, 1812. godine, Napoleon kre$e na Rusiju. Posle bitke kod Borodina ulazi u Moskvu, ali $e Moskva biti zapaljena, a poar $e prisiliti francuske trupe da se u oktobru iste godine povuku iz opustele ruske prestonice. Beskrajni prostori, jaka zima, glad i stalni prepadi ruskih jedinica uniti$e ,,Veliku armiju" Napoleona Bonaparte. Svet toga vremena bi$e svedok kome francuskog imperatora koja $e trajati sve do 1814. godine, kada $e savezni#ke snage pod komandom pruskog marala Blihera kona#no napasti Francusku na njenim prostorima i istog leta u$i u Pariz. Napoleon $e biti prisiljen da ode u progonstvo na ostrvo Elbu a posle kratkotrajnog povratka na vlast umre$e u novom progonstvu na Svetoj Jeleni. . . Milo, kasnije i Mitar o svemu tome jedva $e neto na#uti, kad im o#evi budu pri#ali o velikim bitkama i carevima koji su se tukli me%usobno, dok su oni jo kao deca tr#ali bosonogi oko ku$e i ili za stokom, daleko od kole i u#enja. A za to vreme, na polju svetske knjievnosti zablista$e imena Getea i ilera. U Srbiji $e, na alost, na svakih pet stotina stanovnika biti samo po jedan pismen "ovek. U to vreme Srbija jo nema sopstvenu hartiju na kojoj bi tampala knjige i novine, ve$ je uvozi iz Austrije. U nas $e se u predasima izme%u krvavih borbi pevati

one duge dvoglasne pesme izvika", i uz njih, uz ro%enja, slave$i mir, davati deci imena Slavimir, Ljubomir, Milomir, Zvonimir, Svetomir, dok $e svetom evropske muzike vladati jedan Ludvig van Betoven i njegova simfonijska muzika. I tako, od jednog ostvarenja do drugog. Na Novom kontinentu, Amerikanac Robert Fulton pri-kaza$e 1807. godine na reci Hadson novi izum ljudskog uma parobrod, dok $e tri godine kasnije londonske domove i ulice obasjavati plinska svetlost. Za to vreme u kraju kremanskih proroka najbre prevozno sredstvo i dalje je volovska zaprega, reke se mogu samo gaziti ili preplivati, ponegde nekim #amcem ili splavom pre$i, dok se ku$e i prilazi osvetljavaju plamenom lu#a. Ipak, u to vreme mraka i nevolja, samouki Vuk Stefano-vi$ Karadi$ zapo#e$e rad na reformi srpskog jezika i pravopisa i izmisli$e najsavreniju azbuku na svetu: jedan glas jedno slovo, i na#elo pii kao to govori". Ako nema tehnike ima duha. Tokom prve decenije devetnaestog veka po#e$e naglo da pucaju gvozdeni okovi Osmanlijskog carstva. Godine 1821. di$i $e se i gr#ki narod na ustanak protiv Turske. Pomo$i $e ga brojni dobrovoljci iz Evrope. Me%u njima bi$e i #uveni engleski pesnik lord Dord Bajron. Veliku pomo$ gr#kom narodu prui$e tri svetske velesile toga vremena: Rusija, Engleska i Francuska, koje $e u bici kod Navarona 1827. godine do nogu potu$i mo$nu tursku flotu. Tako $e Gr#ka nekoliko godina kasnije postati nezavisna kraljevina, a njen prvi vladar bi$e nehelenske krvi, princ Oto Bavarski. I dok se nova kraljevina na Balkanu razvija u samostalnu, modernu dravu uz obilnu pomo$ hri$anske Evrope, Srbiju razdiru unutranje politi#ke borbe, previranja i dinastijski sukobi, kojima je prethodilo svirepo Kara%or%evo ubistvo u Rado vanjskom lugu 1917. godine. Ali, u tim burnim vremenima, kada se gasi Turska imperija, ni hri$anska Evropa ne$e ostati pote%ena unutranjih politi#kih potresa. U julskoj revoluciji, 1830. godine, Pariz $e ponovo di$i svoje barikade i sa prestola Francuske zbaci$e kralja arla Petog. Umesto njega izabra$e kralja -gra%anina" Luja Filipa. Pod njegovom vladavinom Francuska $e osvojiti Alir. Rusi $e sa svoje strane uguiti ustanak Poljaka i od ove zemlje stvori$e pokrajinu svoje imperije. U nas $e, u to vreme, gospodariti vladika Petar Drugi Petrovi$ Njego, pesnik i dravnik, koji $e kod ondanjih 40

velesila izdejstvovati da Crna Gora prvi put dobije tretman samostalne drave. Jedan drugi dravnik, sa one strane Atlantskog okeana, koji $e kasnije, vide$emo, nai proroci nazivati,,velika voda", peti po redu predsednik Sjedinjenih Ameri#kih drava, Dems Monro, proklamova$e 1823. godine svoju poznatu doktrinu Amerika Amerikancima! i zabraniti svako meanje Evrope u oslobodila#ke ratove junoameri#kih kolonija. U stvari, bi$e to po#etak ere dugotrajnog ameri#kog izolacionizma koji $e biti prekinut tek u prvoj deceniji dvadesetog veka, po#etkom prvog svetskog rata. U Srbiji $e buna Milete Radojkovi$a prisiliti kneza Miloa Obrenovi$a da na pravoslavni praznik Sretenje, 1835. godine, donese prvi srpski ustav. Milo $e ovim #inom uspeti da smanji unutranja vrenja u svojoj autonomnoj kneevini, ali $e na sebe navu$i gnev ruskog cara Nikole Prvog, kao i same Porte. Rusija i Turska zbog toga $e godine 1838. diktirati Srbiji novi ustav, koji $e znatno smanjiti uticaj Miloevog apsolutizma. Ogor#en na ovakav postupak velesila, knez Milo $e idu$e godine oti$i u emigraciju. Polovinom devetnaestog veka Evropa $e doiveti vrhunac svog romanti#arskog stvaralatva. Krasi$e ga imena Bajrona, Pukina, Igoa, Lamartina, vaba, Skota, Rankea, bra$e Grim i mnogih drugih. Talas evropskog romantizma zapljusnu$e i obale Amerike, pa $e svet doznati za jednog Edgara Alana Poa. Ali, ni naim prostorima ne$e vie vladati muk. Poput usamljene zvezde, zablista$e stvaralatvo crnogorskog pesni-ka vladike Petria Petrovi$a Njegoa, sadraajem Gorskog vijenca" i Lu#e Mikrokozme". Od velikih filozofskih dela do velike muzike. Evropa toga vremena upozna$e imena umana, Mendelsona i Suberta. Srbija $e iza$i iz svojih manastirskih zidina do evropske prosve$enosti, delom ivot i priklju#enija". Na svom prestolu Srbija toga vremena promeni$e mnoge vladare. Na mesto kneza Miloa do$i $e njegov sin kriez Mihailo Obrenovi$. Posle njega, Kara%or%ev sin Aleksandar. Godine 1858. Svetoandrejska skuptina Kneevine Srbije ponovo $e za vladara izabrati kneza Miloa Obrenovi$a. U vreme svih tih zbivanja u zabitom selu Kremnima iveo je Milo Tarabi$, koji je svojim #udnim talentom iznena%ivao sve one koji su imali prilike da ga vide i #uju. Svima je govorio: kako $e se zemlja meriti i prema meri danak pla$ati 41

(predvi%anje uvo%enja poreze na zemljite prema povrini; kako $e novac biti kao riblja krljut (predvi%anje upotrebe metalnog novca); kako $e do$i vrijeme kada $e dukati biti rijetki i ne$e se vidjeti po pola godine. Umjesto njih i$i $e hartija i svi $e biti zadovoljni kada im ona u jandiku zauti." Ta tajna veza" ovog kremanskog seljaka sa svetom budu$nosti", odnosno sa onim zbivanjima koja se u trenutku njegovog preskazivanja nisu mogla ni naslutiti, zaokuplja sve ve$u panju svih u#enih ljudi toga vremena. Milo Tarabi$ $e predvideti ubistvo kneza Mihaila u Koutnjaku. Zatim, kraljevanje mladog Milana Obrenovi$a i njegovu enidbu sa ruskom plemkinjom Natalijom Keko. Predskaza$e i vladavinu Milanovog sina, tragi#nog kralja Aleksandra, kao i krunisanje gra%anke" Drage Main za srpsku kraljicu. Ne$e mu ostati nepoznat ni Majski prevrat 1903. godine i dovo%enje Kara%or%evog unuka Petra na presto Srbije. Govori$e i o osve$enom Kosovu", odnosno balkanskom ratu 1912. godine. Predvide$e i prvi svetski rat kade u jednoj varoi u Bosni koja budne imala sedam mostova od hajdu#ke puke poginu #oek i ena", ali i one druge, daleke doga%aje koji svojim kovitlom budu zahvatili Evropu i ostali svet. Drugi kremanski prorok, Mitar Tarabi$, znao je da $e poslednji turski vojnik zauvek napustiti Srbiju 1867. godine. U trenutku koutnja#kog masakra on se nalazio na ui#koj pijaci, viknuvi: Ubie knjaza"!! Sagledao je ishode ratova sa Turcima koji su se zbili 1876. i 1877. godine. Objanjavao je kako $e tada knez Milan krenuti da osvijeti Kosovo", ali $e stati" i #erez ne#ega zadovoljan ne$e biti". Doga%aji su, zaista, pokazali da nije bio zadovoljan uslovima diktata Sanstefanskog mira, kojim je Rusija garantovala stvaranje takozvanog Velikog bugarskog carstva na ra#un nekih vitalnih delova srpskih teritorija. Naslutio je da $e takav postupak starije pravoslavne bra$e" naljutiti knjaza Milana", koji $e se otad zauvek okrenuti Austriji i s njom sklopiti tajnu konvenciju. U to vreme, u susednoj Italiji Garibaldijev pokret doiveo je svoj pravi trijumf. Danas svi Apeninci znaju da je to po#elo da se doga%a daleke 1860. godine kada se njihov vo%a sa svojim ne tako brojnim pristalicama iskrcao na Siciliju. U Americi $e otpo#eti rat izme%u severnih i junih drava (1861- -1865). U stvari, to je bila borba za oslobo%enje

42

od ropstva miliona crnih robova koji u junim dravama, nisu imali nikakva prava. Pobedu severnih drava rastui$e vest o atentatu na prvog predsednika Sjedinjenih Ameri#kih Drava, Abrahama Linkofna, ljutog protivnika bilo kakvog vida ropstva. Pre kraja ovih doga%aja, ta#nije 1864. godine, u Londonu $e se obaviti osnivanje Prve radni#ke internacionale. Njen osniva# bi$e Karl Marks. Sa neskrivenim ponosom Francuzi $e pominjati 1871. godinu. Bila je to godina postanka prve proleterske drave -Parike komune, koja je, na alost, trajala samo sedamdeset dva dana. Kroz sve te godine Engleska doivljava pun ekonomski procvat, koji $e biti obeleen imenom vladarke ove velike kolonijalne sile, kao Viktorijanska epoha. Po#etkom 1881. godine Francuska $e osvojiti Tunis i staviti ga pod svoj protektorat, dok $e Engleska 1883. okupirati Egipat. Ne dovrivi svoje delo Kapital", u to vreme umre$e u Londonu osniva# nau#nog socijalizma Karl Marks. Tada $e svetskom likovnom umetno$u, pojavom francuskog slikara Kloda Monea (18401926), zagospodariti novi pravac slikarstva impresionizam, dok $e svetom muzike dominirati imena ruskih kompozitora Pjotra Ilji#a "ajkovskog i Nikolaja Rimskog Korsakova. U oblasti nau#nih grana elektronike i radiotehnike jugoslovenski genije Nikola Tesla izume$e 1886. godine motor na principu rotiraju$eg magnetnog polja. On $e tokom svoj* ivota (18561943) patentirati jo sedam stotina najzapae-nijih pronalazaka. Krajem pretposlednje decenije devetnaestog veka, 1889. godine, Pariz $e ponovo privu$i panju #itavog sveta, u njemu $e biti proglaena Druga socijalisti#ka internacionala. Dve godine pred kraj 19. veka izbice rat izme%u Sjedinjenih Ameri#kih Drava i panije. Tim ratom panija $e prestati da postoji kao velika kolonijalna sila. A slede$e, 1899. godine, u junoj Africi, Englezi $e krenuti u rat protiv holandskih doseljenika - Bura. I dok po#inje poslednji rat devetnaestog stole$a, tamo daleko od ovih prostora preko velikih voda", u svome selu pod Tarom, umire i drugi kremanski vidovnjak, Mitar Tarabi$; #ovek koji je prorekao tolike doga%aje i sudbine svojih najbliih, proreci $e i svoj sudnji #as, toga poslednjeg dana ivota. Umre$e - prori#u$i!

43

Zdrav i krepak ratar, koji je toga jutra pred smrt kosio livadu ispred ku$e, zatrai od svog kuma, prote Zaharija Zahari$a, da ga ivog i zdravog opoje, jer mu u predve#erje ,,valja mrijeti". Re#e: ,,Tako mi je kazato", i tako bi. U vreme ove neobi#ne smrti, prestolom Srbije vlada$e poslednji Obrenovi$, sin kralja Milana i eks-kraljice Natalije, Aleksandar Prvi, #iji je kraj Mitar tako%e prorekao; ta#an dan i na#in ubistva ovoga srpskog vladara. Mitar je predvideo i druge daleke doga%aje kao to su: drugi svetski rat, kraj kolonijalizma, tako razvijenog u njegovo vreme, i osnivanje nezavisnih afri#kih i azijskih drava. Zna#e" Mitar, i za mnoge nau#ne izume, koji se za vreme njegovog ivota, nisu mogli ni naslutiti za kosmi#ke rakete, televiziju. A Srbija toga vremena u kome su se pojavili i iveli Milo i Mitar Tarabi$ nije znala #ak ni za dobre drumove, da se ne govori o drugim komunikacijama. Za vreme turske vladavine samo su delimi#no obnavljani stari rimski putevi, kao i neki drumovi srednjevekovne Srbije.

44

PORUKE MITRA TARABI"A

Drugi kremanski prekognisti#ar bio je Mitar Tarabi$, sin ro%enog Miloevog brata. Ro%en je 1829, a iveo je do 1899. godine. Punih sedamdeset godina. Kao i njegov stric Milo, Mitar je, tako%e, bio nepismen^ ali se razlikovao od svoga strica. On nije bio osobenjak. Stavie, voleo je da bude na svakom saboru, slavi i ostalim seoskim svetkovinama. Oenio se u svojoj osamnaestoj godini i imao sre$an porod. Za razliku od Miloa, jo od najranije mladosti je pokazivao vie sklonosti za zemljoradnju nego za sto#arstvo. Tako je ceo svoj ivot proveo na selu, retko kad idu$i za ovcama po Tari. Duge zimske ve#eri provodio je na seoskim poselima u drutvu mla%ih seljana. O svojim vizijama budu$nosti govorio je veoma malo. Po#eo je da prori#e tek posle navrene dvadesete godine, ba kao i njegov stric Milo. Poveravao se jedino svome kumu proti Zahariju Zahari$u, koga je neobi#no voleo i potovao. Kasnije je otvarao srce i pred ostalim u#enim ljudima ovoga kraja, kao to su bili profesor univerziteta A$im Stevovi$, Milenko Turudi$ i ui#ki svetenici Gavrilo Popovi$ i Milan &uri$. Veliko poverenje imao je i u zeta prote Zaharija, Dimitrija-Mitu Kari$a, #lana Dravnog saveta Kraljevine Srbije, kasnije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Voleo je za sebe da kae da je obi#an ,,boji rab Matija", jer je ovo ime dobio na sam dan svog ro%enja, kada su se jo nekrtena deca polivala svetom vodicom". U po#etku, u svojim prekognisti#kim vizijama #uo je samo glasove, za koje, poput Miloa, nije umeo da objasni ni kako ni odakle dolaze. Kasnije, njemu se, navodno, uvek, u pono$, javljao i dolazio njegov umrli stric Milo, koji mu je, jo za ivota, kazao da $e mu se prikazivati i posle smrti, i na njega preneti svoje vidovnja#ke sposobnosti. Na pitanje svog kuma Zaharija - - otkud on sve to zna, Mitar bi mu odgovarao: ,,Tako mi je kazato." 45

Mitar je svojim vizijama dopunjavao ono to je ve$ izrekao njegov stric. Ali, za razliku od Miloevog, jezik Mitra Tarabi$a bio je daleko izraajniji, a samim tim i precizniji u opisu budu$ih doga%aja. Osim toga, iveo je ivotom svog vremena, kao i prota Zaharije, pa ga je bilo mnogo lake razumeti nego ve$ umrlog Miloa, #ije su leksi#ke mogu$nosti bile sputane njegovim nekomunikativnim na#inom ivota. A o tom vremenu i likovima Mitra Tarabi$a i prote Zaharija kazuje nam i jedan sa#uvan zapis: Ti si, kume? - za#u se popadijin glas s one strane vrata. Sedi, okrepi se. Duga ti je puta no$as. Sad $u ja, kume ponovi i proto njene reci, koje Mitar jedva razabra, jer dopirahu kroz zatvorena vrata protine sobe, koja je za njega, Mitra Tarabi$a, jo i danas predstavljala veliku tajnu, bez obzira to se od davnina, bejae okumio sa protom. Nije ni voleo da u njoj bude sa svojim kumom. Kad god bi boravio u toj odaji, #inilo mu se da ivot kojim ivi i nije ba ono pravo bitisanje. Neka Bog oprosti njemu, obi#nom boijem rabu Mitru, ali ga nekakva strava hvatae od mnotva uko#enih pogleda svetitelja, koji su ga sa onih ivopisnih ikona nekako strogo, a stalno mu se #injae i prekorno ,,pogledavali". A kada bi pri tom ugledao protu Zaharija kako na belom papiru ispisuje #itav niz kuka i zavijutaka za koja $e saznati da se zovu slova, i da se ljudi preko njih mogu razumeti, nije se ose$ao na svome, naro#ito ne u tom mnotvu raznih knjiga, sa polica svih zidova koje su ispunjavale protinu sobu, najve$u od svih odaja njegove velike, nove ku$e. Jedino onda kada mu se ono kazivae i prikazivae*' i kada bi posle toga", #ak sa planine, ili od svoje ku$e, urio protinom domu, da o tome to je video" i #uo" obavesti svoga kuma, slobodnije je ulazio u ovu sobu, jer mu se tada pri#injavalo da se nekako i sam poistove$uje sa tim knjigama i svecima, pa #ak i da nadvisuje sve te knjiurine i svetitelje. Ali, ove ve#eri ne bese takav slu#aj, jer u ovaj dom zakora#i po protinom pozivu. Zbog toga, kada ga kum pozva unutra, pristupi u sobu, pognute glave, ne gledaju$i okolo sebe, pa vie uplaeno, nego pobono, hitrim korakom, pri%e proti i poljubi ga u ruku. Neka, neka, Mitre re#e mu kum Zaharije, nijesam ja nikakav svetac, a danas, kume, i nema nikakvog pri#esta da me poljubi u ruku.

46

Ne zamjeri, ko velim duhovno si lice, pa ne$e biti zgoreg da ti pri%em ruci. Pusti to, Mitre odgovori prota duhovi su na nebu, a ljudi na zemlji. Dobro, kume, kako Bog i ti kaete saglasi se Mitar. Sa ovom rabotom ne mijeaj Boga, nego samo mene uzviknu prota! Mitar se prekrsti i zausti da kae svome kumu, kako je, od prilike, sve u Bojoj ruci, ali u tom trenu u%e protinica i pozva ih na ve#eru. Prota kao i da ne #u ovaj njezin poziv, ve$ zavrivi pismo stade poluglasno da ga pro#itava. Mitar u drugoj odaji ne htede da sedne za trpezu bez doma$inovog prekrta, ve$ nekako skrueno stajae pored ove sovre. Mitar se razlikovao od strica Miloa ne samo po svom svakodnevnom na#inu ivota, ve$ i po znatno preciznijim vi%enjima budu$ih doga%aja. Neke njegove vizije odnose se na sadraje onih predvi%anja o kojima je govorio i sam Milo Tarabi$. Mitar je o tim predvi%anjima svoga strica govorio samo onda kada bi osetio da te vizije treba oiveti pojedinim detaljima, koji su nedostajali Miloevim vizionarskim kazivanjima. Njegova re# o tim doga%ajima, u sutini, predstavlja njihovo ire analiti#ko objanjenje. Glavno obeleje njegovog prekognisti#kog opusa je sagledavanje daleke budu$nosti. U svojim vizijama on dolazi do kraja sadanje civilizacije. Mitrove vizije govore o stvaranju nekog novog savrenijeg #oveka. Njegov jezik je sve, a na nekim mestima poetski metafori#an. Njegove poruke su najansirane, jedva primetne. Iz njih, kroz didakti#ki govor izbija i neki revolt i optimizam. Ali, sve je podre%eno slici odre%ene budu$nosti. Samo je ta distanca negde nejednaka. Kroz njegove poruke progovara vapaj nad promaajima savremenog i budu$eg #ove#anstva. Ta jadikovka je ja#a ukoliko je zabluda aktera budu$ih doga%aja izraenija. Nemo$an da izmeni tok neumitnih dana koji se gomilaju ispred njegovih godina, Mitar Tarabi$ #esto tuguje nad njima. I dok je prvi kremanski vizionar na svojim skrovitim mestima doivljavao, pored glasa, i sliku budu$ih zbivanja, Mitar je sve to saznavao na daleko #udniji na#in. . .

47

GLAS I POJAVA MRTVOG STRICA

O tome kako je Mitar, video" budu$e doga%aje, najbolje svedo#i slede$e kazivanje samog prote Zaharija. Jednoga dana do%e do mene moja kuma, Mitrova ena, te mi se povjeri da se njezin #ovjek u gluvo doba no$i obla#i, obuva, izlazi napolje i u ku$u uvodi nekakvog svijetlog popa. Kad njime nasamo ostane, ondakar zaklju#ava vrata od sobe te sjede$i kraj ognjita neto pri#aju, ali nita ne jedu niti piju. . . ^ Mene ova kumina pri#a podsta#e te ne%e uo#i Jovandana zaokupim ja Mitra da mi kazuje s kim se to popom no$u sastaje i razgovara. Tada mi on, ko na nekoj ispovijedi, ovo ispri#a: To je, kume, bilo sadevo, oko Boi$a. "ujem ja da neko u pola no$i udara tapom o vratnice, te nako, napola obu#en, iza%em napolje. Ne vi%eh nikog pa pomislih da me uvo omanulo, te taman miljah da se vratim u ku$u, kad se iz mrklog mraka oglasi jedan glas, koji mi kaza: Ne boj se, Mitre, ja sam! . . . Okrenuh se, kade tamo, kod ku$era, stoji prilika #oeka, pa po%e pravo k meni. Prepadoh se, a on ko da mi razaznaje misli, nako, blago, re#e: Ne plai se Mitre. . . Zar me ne prepoznaje? Jok reknem mu ja. Ja sam tvoj stric Milo. Ali, ti si umro prije mlogo godina! reknem mu ja. Jesam! No, zar se ne sje$a kad smo za ovcama ili planini da sam ti reko da $u ti se javiti i posije moje smrti? Ja se ondakar sjetih da mi je to davno, odista, kazivo te mu pri%em blie i prepoznam ga. Prema protinom kazivanju, on je Mitra, tom prilikom, zamolio da mu to vernije opie izgled pokojnog Miloa.

48

Mitar se, u prvi mah, nekako #udno ne$kao pa je, posle nekoliko trenutaka, svome kumu mirno odgovorio: Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekak va mantija, a po njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom svjetlo$u. Taka mu je i glava bila.,*.! Bijela, a nekako svijetla . . . Cjelivah ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici dri. Dodirnem ga po mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se #ini da bi rukom kroz njega mogo pro$i. . . Zbog ovog, nestvarnog opisa, svetenik Zaharije je bio uveren da je Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je izme%u njih zapo#eo, prvi put sumnji#av razgovor: Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitraine? Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sadevo, s tobom govorim? Ja mu na to reknem: More biti, Mitre da si neta, nako u snu, sam sa sobom razgovarao, pa se i kumi pri#injelo da s nekijem drugim pri#a. . . Boe, kume Zarija! . . . je '1 ti to ona moja enturina rekla da je vi%ela svijetlog popa, kojeg uvodim u ku$u i njim razgovaram? Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti: E, pa ako je to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san? Dobro, kume Mitre, a kako on ode od tebe i ta re#e? Re#e da $e se jopet javljati i od ondaj mi se javi jote nekoliko puta. Posije mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja izi%oh u avliju da ga ispratim. . . Tako, polako, do%osmo do ku$era, a njegova se prilika zaplasti k'o plast sijena i tako ga, nekako, nestade. . . Kako? jopet ga priupitah. Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim rije#ima, jerbo to go% da ti re#em, jopet ne$e biti onako kako je u istinu bilo. Ja ga zamolim da to pokae kako zna, a on mi ondakar re#e: Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega... Sjajna i ko zlatna. Jal' grudva, jal $asa, to ti ne umijem iskazati. . . Posije, to pole$e u nebo i meni se #injae da ode me%u same zvijezde.

49

SVETO ANDREJSKA SKUPTINA

Jedno od najpreciznijih i najdetaljnijih proro#anstava Mitra Tarabi$a bese predvi%anje doga%aja oko ponovnog dolaska starog kneza Miloa Obrenovi$a za vladara Srbije. O tome re#ito govori ovo pri#anje Zaharija Zahari$a: Kad su 1858. godine raspisani izbori za Skuptinu, neki su htjeli birati mene za poslanika, a drugi nekog Tomu &or%evi$a, seljaka iz Kremana, koji #ak nije bio ni pismen. Mnogima moje kandidovanje nije bilo po volji, jer tada jo bijah mlad, ni trideset godina nijesam imao. Ina#e, oko tijeh izbora bilo je dosta okraja. Tada, pred same izbore, slu#ajno sretoh kuma Mitra Tarabi$a, koji mi re#e: Vidje li, kume Zarija, %e $e i na Tomo &or%evi$ birati knjaza! Ove rije#i su me prili#no zbunile, jer nijesam mogo ni pretpostaviti da $e na moje mjesto u Skuptini sjesti obi#an, nepismeni seljak. Tako%e, niti ja, niti iko drugi nije mogo ni slutiti da $e ta Skuptina birati knjaza. Skuptina je bila dvojaka, ho$u re$i, sastavljena od dvojakih poslanika. Jedne je birao narod, a drugi su u poslani#ke klupe sedali po svome zvaniju i #inu. Me%u njima bili su predstavnici Kasacije i Apelacije*, zatim svi prijedised-nici prvostepenih sudova, sedamnajest na#elnika okruija, dvadesetijedan predstavnik sveteni#kog i mirskog reda i #etiri vladike. I, odista, na dan svetoga Andrije Prvozvanog, 30. novembra, Skuptina se sastade, a 12. decembra te iste, 1858. godine, izabra knjaza Miloa Obrenovi$a, koji je tada jo bio u Bukuretu.
autora. * vrste najviih sudskih institucija: Kasacioni sud; apelacioni sud prim.

50

Ja ondaj, odista, nijesam bio izabran, ve$ je me%u deputircima, u toj Skuptini, sjedio Tomo &or%evi$ i umjesto knjaza Aleksandra Kara%or%evi$a birao za vladara Srbije knjaza Miloa Obrenovi$a. O ovome sam u svoje vrijeme pri#ao svome prijatelju i pobratimu, ui#kom protojereju Gavrilu Popovi$u, koji je, tako%e, kao deputirac, bio na Svetoandrejevskoj skuptini i sa ostalima birao knjaza Miloa. Ja sam pobra Gavra zapitao da li je bar togod, uo#i saziva ove Skuptine, naslu$ivao, ili mogao da zna o ovom knjazMiloevom izboru? Proto Gavrilo mi je rekao da nita nije mogao da nasluti, niti da zna da $e ta skuptina birati knjaza Miloa.. . Kako to", kazao sam mu ja. Ti tamo u Beogradu", pa nijesi znao, a ja u Kremnima pa znam".. . Tada sam mu rekao da sam o ovom biranju knjaza Miloa Obrenovi$a #uo od Mitra Tarabi$a, a proto Gavrilo se samo #udu #udio."

4*

51

UBIE KNJAZA

Dvadeset devetog maja 1868. godine zabeleeno je u Uzicu Mitrovo frapantno vi%enje ubistva kneza Mihaila Obrenovi$a. Mitar se tog dana naao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varo je vrvela od mnotva gra%ana, a naro#ito seljaka, jer je bio pazarni dan. U drutvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske i Stapara, on se nado, na glavnom ui#kom, varokom raskr$u, zvanom Megdan". Kao i obi#no, pri#ali su i raspitivali se koji trgovac daje najvie voska, soli i e$era za njihovu vunu i jagnje$e koe. Bez ikakvog povoda, Tarabi$ se izdvoji od svog drutva, popevi se na sam vrh jedne kupaste gomile kamenja, koja se tu nalazila zbog popravke kaldrme na glavnoj #arijskoj ulici. Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reci. Ne izusti ni glasa, niti za#u%enim prijateljima objasni ovaj svoj postupak. Svi ga za#u%eno gledahu, kad on iznenada, viknu: Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa ivotom! . . . Ubie knjaza! Ubie knjaza!" Dok je ovo izvikivao, oko njega se okupi mnotvo ljudi. Svi su se krstili i sa strahom, nemo zagledali jedan u drugog, veruju$i da je Mitar poludeo. Prolo je desetak minuta otkako je on, neprestano, jadikovao za knezom Mihailom, kad se na Megdanu" pojavi pove$a grupa pandura, koja ga jedva savlada i svezanog povede u okruni zatvor. Ama, ta vam je ljudi" bunio se Mitar. ta to radite sa mnom? Zar ne vidite kako nam dumani ubijaju knjaza?!" Za to vreme u Beogradu, Garaanin je jurio u karucama, od Knjaevog konaka u Top#ideru ka Narodnoj skuptini u centru grada, dok je u ui#koj apsani, ni kriv ni duan, #amio Mitar Tarabi$.

52

Molio je apsandije i klju#are varokog zatvora da ga puste. Uzalud! Njegova krivica" bila je samo u tome to je iz dalekog Uzica, svojim o#ima sagledao koutnja#ku tragediju, u kojoj je, na najsvirepiji na#in, ubijen knez Mihailo Obreno-vi$, a mladi kneev a%utant, Garaaninov sin, smrtno ranjen. Objanjavao je pandurima da je, pored kneevog ropca, #uo i vapaje nekih ena i video kako gine jedna od njih, ali nije imao ko da ga slua. Sve je bilo uzaludno. Mitru niko nije verovao ni jednu jedinu re# . . . Tek sutradan, kada su ga, u prisustvu okrunog na#elnika, zapitali otkuda i kako je sa te daljine mogao da u samom momentu masakra u Koutnjaku sve to dozna, Mitar im je odgovorio da se, odjednom, pred njegovim o#ima ukazala jasna slika kneeve pogibije. Radi utvr%ivanja identiteta, policijski pristav ga je zapitao da li je on Mitar Tarabi$, seljak iz Kremana, za koga se ve$ zna da prorokuje. Ovaj kremanski vizionar, ogor#en zbog postupka ui#ke pandurije, s prezirom mu odgovori: I ,,Nijesam ja nikakav prorok, nego obi#an rab boji, Matija". Zbog toga, dr Radovan Kazimirovi$ grei kada, u svom delu Tajanstvene pojave u naem narodu Kremansko proro#anstvo", navodi da ovaj doga%aj na ui#koj pijaci ne treba pripisivati Mitru Tarabi$u ve$ nekom" vidovnjaku Matiji. Vrlo je verovatno da se, prilikom pisanja svoje knjige, pokojni dr Kazimirovi$ oslonio na nepotpunu arhivsku gra%u biveg Ui#kog okruja, te je, nemaju$i vremena da se kod prote Zaharija detaljno raspita o Tarabi$ima, nehotice, napravio ovaj propust. Kazimirovi$eva tvrdnja da ovo proro#anstvo o pogibiji kneza Mihajla Obrenovi$a ne pripada Milou Tarabi$u sasvim je logi#na, jer je Milo umro 1854. godine, a pomenuti doga%aj u Uzicu zbio se 1868. godine. Me%utim, on tako%e navodi da ova iznenadna vizija smrti srpskog vladara ne moe biti pripisana ni drugom kremanskom prekognisti#aru, Mitru, za ta nema osnova jer je Mitra smrt zatekla tek u pretposle-dnjoj godini prolog veka. Osim toga, dr Kazimirovi$ nije poznavao naravi Miloa i Mitra Tarabi$a. Sasvim je i razumljivo to je sve to njemu ostalo nepoznato. Naime, dr Kazimirovi$ nije nikada due iveo me%u ljudima ui#kog kraja te mu je, samim tim, nedostajala mogu$nost da ih bolje upozna. On nije znao da Ui#ani

53

Ubie knjaza!" Svedok odgovaraju"e poruke Mitra Tarabi"a: stara ui!ka !arija.

mogu da budi i inadije, kakav je u nekim situacijama bio Mitar Tarabi$. Naro#ito pred stranim ljudima, prema kojima je uvek bio nepoverljiv, Mitar je voleo da se predstavlja svojim drugim imenom, dobijenim na vodici", prilikom ro%enja, pre samog krtenja. To ime je bilo Matija. I nije nikakvo #udo to se pred nepoznatim ui#kim policajcima, arogantnim prema njemu, iz #istog inata" predstavio ovim svojim drugim imenom. Ta Mitrova osobina nije ostala nepoznata naem knjievniku Mladenu St. &uri#i$u, koji se tako%e bavio prou#avanjem proro#anstva iz Kremana. U jednom svom delu Buri#i$ navodi da je Mitar Tarabi$ voleo da sebe naziva Matijom, svojim imenom iz crkvenih knjiga krtenih.

54

PREDISTORUA KNEEVE POGIBIJE

Vizija ubistva kneza Mihaila Obrenovi$a ima svoju predistoriju. Mesec dana pre nego to $e knez poginuti u Koutnjaku, Mitar se sa kumom Zaharijem vra$ao iz Uzica u Kremna. S njima u drutvu bio je i Miljko Milosavljevi$, ugledni doma$in iz sela Bioske, veliki prijatelj prote Zaharija Zahari$a. Jau$i nekoliko metara iza njih, Tarabi$, odjednom, obode svog konja i na%e se pored svojih suputnika rekavi im: Ljudi, $eo bi neto da vam re$em! Kai ta? zapitae Zaharije i Miljko. Mitar dojaha do Zaharija i blago ga uhvati za bradu, pa mu se ponovo obrati: Evo, vidite lil Knjaev ivot je tanji od bilo koje dlake na ovoj kumovoj bradi. Njemu duga nema vijeka. Hajde, bogati, Mitre, otkuda ti to pade na pamet, kad je knjaz, Bogu hvala, iv i zdrav ko dren u jedan mah, uzvratie prota i Miljko. Tako mi je kazato - - uobi#ajeno odgovori Mitar, pa zatim, kao da se pravda, otpo#e da objanjava: Znam ja ljudi da je knjaz iv i zdrav. Znadem i da ne$e umrijeti od bolesti. Nego od #ega $e? Od dumanske ruke iz naroda svog! Sve $u ja to vidjeti onoga dana i onoga #asa kade se to bude zbilo. O, ho, kumaine, zna#i skoro $e u Biograd naali se s njim Zaharije. Ma kakav Biograd, kume, Zarija, niti bi tamo znao po$i, niti do$i, samo mi je kazato da $u ja tu nesre$u vi%eti, ma %e bijo i ma %e se nalazijo! Nekoliko dana pred kneevu pogibiju, ui#ki prota Milan &uri$ navrati kod svoga kuma prote Zaharija u Kremna. S njim u drutvu u Zahari$e do%e njihov zajedni#ki 55

prijatelj, Zaharijev pobratim, tako%e ui#ki prota, Gavrilo Popovi$. Svetenik Gavro je, ina#e, bio ro%eni brat ui#kog uglednog politi#ara Alekse &. Popovi$a, prvaka takozvanih Takovaca" pristalica dinastije Obrenovi$a. Ovom pravom narodnom sveteniku nije nita smetalo da prijateljuje sa popovima &uri$em i Zahari$em, koje smatrahu kao ortodoksne kara%or%evi$evce. Tom prilikom prota Zaharije poveri ovoj dvojici svete-nika ta mu je Mitar Tarabi$ pre dvadeset pet dana rekao o sudbini kneza Mihaila Obrenovi$a. Nije prolo ni nedelju dana od ovog susreta u Kremnima, kada je sama srpska vlada iz Beograda zvani#no potvrdila vest o svirepom ubistvu omiljenog vladara Knjaevine Srbije. Tada je kod ove trojice svetenika #u%enje dostiglo vrhunac, jer su se uverili da su se reci Mitra Tarabi$a, koje je iskazao pred protom i Miljkom Milosavljevi$em, u potpunosti obistinile. Vapaj na ui#koj pijaci potvrdio je tragi#nu istinitost koutnja#kog masakra. Ovaj doga%aj naveo je protu Gavrila Popovi$a da se ozbiljno zainteresuje za Kremansko proro#anstvo, pa je zamolio svoga pobratima Zaharija da mu kazuje sve ono to je #uo od svojih kumova vidovnjaka. Tako je svetenik Gavro otpo#eo da na specijalnom papiru zapisuje sve poruke koje su saoptavali Milo i Mitar Tarabi$, posebno prvi kremanski prorok Milo.

56

TAJNA UI!KOG ZAKOPANOG BLAGA

Prema kazivanju prote Zaharija, ove rukopise Gavrilo je stavio u jednu flau od tri litra, koju je, pre toga, napunio bistrim uljem i tako ih konzervirao. Sve je to uzidao, duboko, u temelje svoje nove ku$e u Uzicu, pod brdom, takozvanim Painovcem. Ta nova Gavrilova ku$a nalazila se u dvoritu velikog Popovi$evog zdanja na bivoj itnoj pijaci. Popovi$ je ovo poverio mnogim uglednim Ui#anima, rekavi im da to #ini radi budu$ih pokolenja, jer veruje da $e jednoga dana kazivanja Miloa i Mitra Tarabi$a postati predmet velikog interesovanja #itavog potomstva, a naro#ito ljudi od nauke i pera. Ta dvorina ku$a prote Gavrila nalazila se na onom mestu pod Painovcem koje danas zauzima gra%evinski kompleks Doma Jugoslovenske narodne armije u Titovom Uzicu i zajedno sa letnjom batom ispunjava #itavu povrinu biveg protinog zdanja. Izgradnja ovog doma zapo#eta je 1947. godine, a zavrena 1949. godine. Mnogo radnih #asova na izgradnji ove impozantne zgrade dobrovoljno su dali sami gra%ani Titovog Uzica. Neki od njih se i danas se$aju kako se pored ostalih zgrada ovog gradskog bloka ruila i dvorina ku$a prote Gavrila Popovi$a, i da njeni duboki temelji nisu dirani, jer jednostavno nije bilo ni potrebno njihovo iskopavanje. Naime, #itav taj prostor, koji danas zauzima letnja bata Doma JNA, zabetoniran je da bi posluio kao plato za igru. Tako je ta vredna zaostavtina prote Gavrila Popovi$a ostala zakopana i nedirnuta duboko pod zemljom da bi, ko zna kada, i u kojoj generaciji, neko pokuao da razbije jedan sloj betona koji deli nauku od dnevnih potreba.

57

$esto razgovarao sa Mitrem Tarabi"em: Dimitrije Kari", zet prote zaharija. Kasnije postao !lan Dravnog saveta bive Kraljevine Jugoslavije.

58

SUSRET NA MORAVI

Doga%aj koji $e ovde biti opisan zbio se oko 1870. godine, u jednom gradu na Moravi. Mladi knez Milan Obrenovi$ sluao je jo za vreme namesni#ke vladavine, dok je bio nepunoletan, pri#e o crnom proro#anstvu", kako su tada zvali vi%enja kremanskih proroka. Kada je postao punoletan, obrati se svome ministru finansija Cedomilju Mijatovi$u, #oveku koji je, nasuprot drugim kneevini ministrima, #vrsto verovao u ishode kazivanja kremanskih proroka. Zainteresovan za sudbinu dinastije, on jednoga dana naredi svom ministru da organizuje direktan susret sa prorokom Mitrom Tarabi$em, jer mu stric Milo bese umro, ima ve$ gotovo dvadeset godina. Preko ui#kog Okrunog na#elstva udesie da Mitra Tarabi$a dovedu knezu, ali da on ne zna s kim $e razgovarati. Re$i $e mu da ponese katrana i lu#a koliko god moe, jer $e ga u jednom gradu na Moravi #ekati jedan mladi trgovac koji tu robu dobro pla$a. Od Zlatibora su, ina#e, karavanski putevi vodili dolinom Morave, pa Mitar nije imao ta da posumnja. Znao je da ovim pravcem idu sve kiridije zlatiborskog kraja. U tom gradu na Moravi, #ije se ime nije moglo ta#no utvrditi, #ekao je prerueni knez Milan, okruen svojim tako%e prenoenim pomo$nicima, ortacima" u ovom poslu. Za ovu priliku knez se #ak i maskirao, kako bi sakrio svoje mlade godine. Milanu Obrenovi$u, odli#nom glumcu" nije bilo teko da se sazivi sa ovom ulogom od koje je mnogo o#ekivao. Susret se odigrao u jednoj zasebnoj prostoriji neke kafane na periferiji grada, blie karavanskom putu. Ljudi

59

!edomilja Mijatovi$a su se potrudili da kafana bude poluprazna. Milan sede za jedan sporedan sto, a ostali se okupie oko drugog glavnog stola, za kojim je trebalo da se izvri ova pogodba. Za Mitra su svi bili trgovci lu#em i katranom. Pre nego to $e pozvati Mitra u kafanu, pri%e mu jedan od trgovaca" i ra#e: _ Deder da vidim tvoj lu#. Ima jedan to ho$e da ti ga otkupi. Mitar je to i o#ekivao, i uputio se u kafanu. Ali, kada se vrata otvorie, on ne po%e ka glavnom stolu, ve$ ka onome gde je sedeo prerueni srpski vladalac knez Milan Obrenovi$. "im ga ugleda, Mitar se do zemlje pokloni. ta nam se klanja povikae trgovci". Ne klanjam se ja vama, ve$ se klanjam knezu Srbije odgovori Mitar bez dvoumljenja. Kada videe ta bi, svi se #udom za#udie, a Mitar na to utvrati: Gospodaru, ja se #udim, kako ovi ljudi ne vide da ti kruna svijetli oko glave? Knez ga onda odmah pozva za sto, a on odgovori: &e ja mogu za tvoj sto, gospodaru, kad sam ja obi#an seljak, osim ako ti nare%uje? Nisi ti obi#an #ovek, moj Tarabi$u, kad si mogao mene ovakvog prepoznati. I tako, Mitar sede za sto sa vladarom Srbije toga vremena. Licem u lice, dim uz dim. I po#e razgovor. Ti si prorekao ubistvo moga strica Mihaila. I zaista se tako i dogodilo? Jesam, gospodaru! Ho$e li i meni re$i moju sudbinu? Nemoj gospodaru, ne valja! Sve me drugo pitaj, samo o tome nemoj! Ho$u da mi kae! Nemoj gospodaru, nije dobro! O$u da mi kae!!" Ako mi ti, gospodaru nare%uje, neka tako i bude! Nare%ujem! Mitar mu tada re#e da $e se oeniti lepom i mladom enom, plemenitog roda, i da $e s niom imati iedno muko dete. Onda pogleda na grad i re#e knezu: Odavde $e, gospodaru, sa Niom razgovarati.

60

Knez mu uzvrati: Kako ja sa Niom mogu razgovarati, kada je Ni u turskoj carevini? Tada mu Mitar re#e: Ne$e pro$i ni nekoliko godina, a ti $e na bijelom konju u$i u Ni i osloboditi sve nae krajeve, %e god srpske ku$e bude bilo. Ali ti, Mitre, re#e da me crne stvari #ekaju? Rekoh, gospodaru! I onda mu re#e da $e u svojim najboljim godinama biti prognan iz Srbije i da $e umreti u tu%oj zemlji, a da Srbiju nikad vie ne$e videti ... Umre$e bez ene sa kojom $e kratko vremena iveti. Kada #u ove reci, Milan klonu. Pred obi#nim seljakom iz Kremana klonu jedan krunisani vladar koji se u svim dotadanjim situacijama vladao hrabro i trezveno. Da ne bude prevare, kneevi ljudi otkupie Mitru sav lu#, a knez ga darova dukatima. I tako se rastae. Mitar se zaputi ka svojim dalekim Kremnima, a knez, ispunjen zaista crnim proro#anstvom" krenu put prestonog Beograda. Kneev ministar finansija koji bese i ugovorio ovaj susret, zapisao je tada sve to je #uo. O svemu tome izdao je u Londonu 1916. godine knjigu Uspomene jednog srpskog diplomate".

61

BUDU"NOST KRALJA MILANA

O toj zloj sudbini kralja Milana, za kojeg je jo Milo znao da $e kao dete do$i da vlada Srbijom", Mita je ovako govorio proti Zahariji: ,,U prvo vrijeme, kume, to dijete, koje budne dolo na prestolje Srbije, ne$e vladati samo, ve$ uz pomo$ nekakve komisije od tri #lana. Dugo vremena dok dijete ne bude stasalo, u zemlji $e biti veliko nezadovoljstvo i uzrujanost me%u narodom. Kad se zamom#i, to dijete $e povesti rat protivu Tur#ina. U po#etku toga rata ne$e imati sre$e, ali $e u drugoj godini te vojne Srbiji biti bolje. Po#e$e, uz pomo$ Rusije, dobijati boj iza boja, te $e tako pobijediti Tursku. Taj momak $e znatno proiriti srpske me%e, te $e i svoju glavu kraljevskom krunom ovjen#ati, a Srbiju novom slavom proslaviti. Posije $e Srbija pod eljom tog momka koji budne kralj povesti rat protivu jedne bratske drave. Od toga rata svako ivi $e se stidjeti. Na nau sramotu mi $emo neslavno izgubiti tu vojnu, a vojnici koji se iz toga rata budnu vratili svojijem ku$ama $e govoriti: Nit znamo #erez #ega smo u taj rat poli, nit' #erez #ega smo vamo doli ..." Taj pogibelj nae vojske nikome potreban ne$e biti, te $e se narod sam zapitati: ta nam je donio taj rat, osim jada i sramote?" Kade taj momak postane kralj dove$e kraljicu iz bratske zemlje. Ona $e biti lijepa ko vila. O#i $e joj take biti ko no$ puna svijetlih zvijezda, a glas ko najmilozvu#nija frula #obanska. Kad budne ila sokakom svi $e miljeti da najljepa planinska srna kaldrmu gazi... No, on ne$e dugo njome sastaviti. Prijeke naravi, svoju enu $e o$erati iz zemlje, te $e Srbija ostati bez kraljice. Narod $e aliti svoju kraljicu i o njojzi $e, uz inat kralju,

62

lijepe pjesme ispjevati i pjevati. Ta ena, kraljica, rodice mu muko dijete i ono $e jo nejako, ko to mu otac bijae, sjesti na srpsko prestolje. Kad mu se sin krunom ovjen#a, taj kralj $e biti o$eran iz zemlje. U tu%ini, se jopet ne$e sastaviti sa svojom kraljicom. No, volje$e mlogo enskinja, a i enskinje $e voljeti njega, jerbo $e biti lijep sa o#ima ko u sokola sivog i slatkorje#iv, te $e ga sve to suknju nosi rado #uti i sluati... Utjeha $e mu biti u tome to $e mu svu #ast ukazivati mlogi carevi, te $e na svijem dvorovima rado vi%en biti. Dobru vjeru $e mu jedan car pokloniti koji $e ga voljeti ko to svojega sina jedinca voli. njim $e on imati mlogo zbora i raznijeh dogovora, ali umrije$e mlad u najboljijem godinama za #oeka. Umrije$e u jednom carskom gradu u tu%ini u velikoj sjeti i alosti za Srbijom. U tu%ini $e i sahranjen biti. Velika#ka #est $e mu biti ukazana kade budne umro. Mnotvo krunisanijeh glava sjati$e se oko njegovoga tabuta, a taj veliki car $e mu svije$u nositi." Poruka Mitra Tarabi$a govorila je o#igledno o kralju Milanu Obrenovi$u, koji je doao da vlada Srbijom posle ubistva njegovog strica Mihaila 1868. godine. Na ovaj presto stupio je maloletan, pa je jedno vreme, dok nije postao punoletan, kneevinom Srbijom upravljalo namesni#ko telo. Kao to se zna iz istorije, MUan je, jo kao knez, objavio rat Turskoj 1876. godine. U tom ratu Srbija je pretrpela velike gubitke. Me%utim, slede$e godine Srbi su znatno oja#ali i iz veliku pomo$ Rusije pobedili su tursku vojsku. Posle ovoga rata, Kneevina Srbija proirila je svoje teritorije, te su, samim tim, stvoreni svi uslovi da postane kraljevina. Nekoliko godina kasnije, 1881. godine, Milan Obrenovi$ $e postati prvi srpski kralj, posle vievekovnog ropstva pod Otomanskom imperijom. Sto se ti#e kraljevog privatnog ivota, poznato je da se oenio ruskom plemkinjom Natalijom Pjeko. Iz tog braka rodio se sin-jedinac Aleksandar-Saa. Poznato je da ovaj brak nije bio nimalo sre$an, te da je zbog stalnih sva%a kraljica Natalija bila primorana da napusti zemlju. Kao ena neobi#ne lepote i finih manira, kraljica Natalija Obrenovi$ stekla je me%u Srbima ogromne simpatije. Naro#ito zbog njenih briga za irenje kulture, prosvete, a posebno zdravstva. Narod ju je zbog toga iskreno zavoleo, pa je njeno progonstvo potreslo #itavo javno mnjenje zemlje i prestonog Beograda. 63

Revoltirani ovim postupkom kralja Milana, Srbi su javno, u znak protesta, pevali poznatu pesmu: Milane, dragane, ljubim te ja, ljubi te tvoja Natalija . . ." Kada se analizira ovaj deo Mitrove poruke o ivotnom putu srpskog vladara, odmah se moe uo#iti da je kremanski vidovnjak predvideo da $e kralj Milan voditi i jedan neslavan rat sa bratskom dravom". Re# je o srpskobugarskom ratu, koji je ovaj vladar, bez ikakvog razloga, poveo 1885. godine! Taj rat Srbija je sramno izgubila. Osim toga, jasno je da je ovaj prekognisti!ar predvideo i Milanovo progonstvo i njegovu preranu smrt, daleko od otadbine. Milan je umro u Be#u. Sahranjen je u frukogor-skom manastiru Kruedolu, van granica tadanje Srbije, na dravnoj teritoriji Austrougarske monarhije. Kazivanje Mitra Tarabi$a da $e oko Milanovog kov#ega biti okupljeno mnotvo krunisanih glava tadanje Evrope sasvim se obistinilo. Naime, na ispra$aju zemnih ostataka ovoga srpskog vladara u sremski manastir Kruedol, pored austrougarskog cara i kralja, Franca Josipa Habzburkog, koji je po pravoslavnom obredu, iza Milanovog kov#ega, nosio veliku svecu, ovoj tunoj ceremoniji prisustvovali su predstavnici gotovo svih evropskih dvorova. Ina#e, tada je u Be#u vladala velika hladno$a, a sam dan ispra$aja mrtvoga kralja Milana bio je jedan od najhladnijih u istoriji ovoga grada. Izgleda da je Mitar Tarabi$ osetio ono mesto istorije koje nam ni ona sama, do danas, nije otkrila. Re# je o takozvanom trijalizmu", izme%u Be#a, Beograda i Budimpete, u kome je, po ideji Franca Josipa, odlu#uju$u ulogu trebalo da odigra Milan Obrenovi$. Opisuju$i viziju #estih susreta srpskog vladara sa austrijskim carem, kremanski prekognisti#ar iskazao je i slede$u re#enicu: ,, njim $e imati mlogo zbora i raznijeh dogovora." Ne moe ostati nezapaena jo jedna Tarabi$eva poruka koja se odnosi na srpsko-turski rat" 1876. godine, a o kojoj nam je prota Zaharije ostavio ovaj zapis: Kade je nastao Prvi turski rat, ondakar je Mitar stalno govorio narodu da se ne plai, jer Turci ne$e u$i u Kremna. Ja sam se uzdao u ove kumove rije#i te nijesam ni%e bjeao, iako su askeri i baibozuci bili na pola sahata od naeg sela. Bio sam miran, bez obzira to su Mokra Gora i Zaovine bile ve$ u plamenu. Narod bijae uhvatila velika strava te gotovo svi bjeahu prema Uzicu. Bjealo je sve. . . I staro i mlado . .. Jako i nejako... 64

Me%utim, Mitar i ja serbez smo sjedjeli i odvra$ali narod da ne bjei govore$i: ta je, ljudi?! to bjeite?! Vi ste ludi! Ni jedan Tur#in ne$e argan pre$i! Tako je i bilo ... Turci su doli ispod argana, aU ga nijesu preli, jer ih je naa vojska potisnula prema Drini."

65

ENIDBA I SMRT POSLEDNJEG OBRENOVI!A

Tako je sve predvi!ao i kazivao Mitar Tarabi". A kad mu je valjalo mreti, nekoliko dana pre svoje smrti, ba uo#i 29. maja 1899. godine, on do!e svome kumu Zahariju. Bilo je to ta#no #etiri godine pre ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovi"a. Tada mu najpre ispri#a sudbinu koja #eka Obrenovi"e, da bi se posle pozabavio svojom. Posljednji Obrenovi" "e se nesretno oeniti", po#e on svoje kazivanje kumu Zahariju. ,,ena "e mu biti lijepa, kao rumena jabuka, ali njome ne"e imati !ece. Ne"e niko razumjeti njiovu dobrotu i ljubav lijepu ko majski cvijet te "e zato sa svojom kraljicom poginuti od ruke svoje vojske, na sutranji dan, ali tek kroz #etiri godine." Zna#i, 1903. godine?", upita ga prota, to on i potvrdi. m Za jednu no" "e nestati ko da ih je grom pobio. Poginu"e istog dana u godini u kome je poginuo knjaz Mijajlo. . . O tom doga!aju, o tom Majskom prevratu 1903. godine, prota Zaharije je ostavio ovo svedo#anstvo: Dogodilo se to ba onoga dana kada je kao kolski nadzornik doo da obi!e kremansku kolu profesor Svetozar Mojkovi". Mi ondaj u kolskoj zgradi priredismo lijep ru#ak. Za vrijeme jela svi su me tjerali da im pri#am o prorokovanji-ma Miloa i Mitra Tarabi"a. Sam nadozornik Mojkovi" me je sa velikijem pozorom sluao, a i svi ostali to bijahu sa sovrom. No ja, jopet, vidim da gospodin Mojkovi" neke stvari iz mojega pri#anja vjeruje, a neke jok. . . Taman sam, uzdaju"i se u #ast prisutnijeh ljudi, stao pri#ati o ubistvu kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovi"a, kada se otvorie vrata i na njima se ukaza moj srodnik David Miljkovi". Primjetim ja da je David neto ozbiljan i blijed. Pitam ga to mu je i to se tako uozbiljio, a on, pred svima nama, re#e da je jutroske zorom poo iz Uzica, ali da se dolje 66

po varoi, jo od jutra, pri#a da su sino" u dvoru ubijeni kralj i kraljica. Tada svi poustajae i nastade tajac. Nadzornik Mojkovic re#e da je to nemogu"e i da neko protura lane vijesti. Ja ga, na to zapitah koji je danaske dan i datum, a on mi odgovori da je 29. maj. Sjetivi se Mitrovih rije#i da "e kralj i kraljica poginuti istoga dana i datuma kada je pogino i knjaz Mihailo, ja gospodinu Mojkovi"u re#em da je ta vijest sasvim ta#na, te da ne prenagljuje u donoenju suda o toj vijesti. Gospodin Mojkovic mi rekne da ne budnem tako siguran, dok se to ne potvrdi od strane zvani#nijeh vlasti. Na to mu ja uzvratim, te mu re#em da sam #vrsto uvjeren da je ta novost ta#na, jer mi je moj kum Mitar Tarabi" kazivao da "e kralj i kraljica poginuti istoga datuma kad je poginuo knjaz Mihailo, a, eto, danaske je dvadeset deveti maj. Nadzornik Mojkovic je na sve to opet bio sumnji#av. Nije prolo ni pola sahata kade do kole, iz $ajetine, dojaha sreski pisar Danilo Puri", te nam pokaza depeu iz Biograda, koja je potvr!ivala da je ova vijest sasvim istinita. Mojkovic se samo prekrsti i re#e mi da sam bijo u pravu."

67

CRNO PRORO"ANSTVO

Kralj Aleksandar i kraljica Draga znali su kakva ih sudbina #eka, prema prorokovanju Mitra Tarabi"a. 0 tome kakvu su vanost pridavali tom zloslutnom proro#anstvu i kako su ga primili, govori u svojoj knjizi Poslednji Obrenovi-"i" Mladen St. %uri#i", izdatoj u Beogradu, 1967. godine. On je zabeleio svedo#enja Pere Todorovi"a, ondanjeg poznatog publiciste, o susretima sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Dragom, u kojima im je preneo kazivanja kremanskih proroka, a koja su od strane ovoga dvora kasnije nazvana Crno proro#anstvo". Evo opisa tih susreta i razgovora: H Jo 1902. u podlistku ,,Malih Novina" iziao je napis $ede Mijatovi"a pod naslovom ,, Jedno proro#anstvo". Pisac je govorio o predskazivanju onoga to se dotle zbilo, a kad je doao do vladavine Kralja Aleksandra on je stao i ostavio mnogobrojne #itaoce nadraene eljom da saznaju ta je prorok rekao za to vreme, u kome oni ive. O#ekivali su nastavak proro#anstva, pa kad ga nije bilo, dopisnicama i pismima bombardovali su urednitvo i traili da se kae i dalje: ta jo #eka Srbiju? Urednik Malih Novina" Pera Todorovi" o#ekivao je da vidi kako "e Dvor odgovoriti na to pisanje njegovog lista, i nije hitao s nastavkom. U tom je dobio poziv od Kralja. $im se javio, Aleksandar ga je stao prekorevati to je pustio u list to proro#anstvo. Trai ga narod, Veli#anstvo! Svi su brojevi prosto razgrabljeni. Verujem re#e Kralj zlovoljno. - - Jagmi se svetina! Njoj je samo do #udesa i proro#anstava! Najbolje je da vise nita o tome ne napiete. to da podgrevate ono to je bilo pre trijestak godina? Pa onda tu se, #ini mi se, neto pominje o meni, i ako se ne varam #ak se i o Kraljici neto prori#e. 68

Neprijatelji i tako sve #ine da nam zagor#aju ivot, a vi im sad taman idete na ruku", - zavri Kralj nabusito. Todorovi" ga je stao uveravati !a se ba "utanjem ire r!avi glasovi i u narod unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je neto na#uo o tome proro#anstvu za dinastiju Obreno-yi"a i jako se zainteresovao". Ako mi za"utimo, progovori"e oni kojima "e ovo do"i kao zgoda da proture sve to njima treba. Stoga je bolje da govorimo o tome mi, prijatelji, koji "emo na"i put i na#in... ta moete vi kad se tu prori#e propast moje dinastije?! ... Prori#e li se to... prori#e li se?... Ja "u to opet nekako ublaiti i na dobro okrenuti. Vraga "ete vi to na dobro okrenuti! ... Najbolje bi bilo da to niste ni potezali, prekide Kralj urednika, koji je bio na velikoj nauci i stalno ponavljao da bi neodzivanje #itaocima probudilo u njih veliku radoznalost i svakojaka naga!anja i sumnji#enja. Kralj je podue "utao, pa "e najzad: Ja za sebe ba toliko ne marim, ali Kraljicu to jako dira. Moracete oti"i do nje da se izvinite i da joj to 136 objasnite.

Ali Todorovi"u se nije ilo Kraljici. A #itaoci, kao da su se zaverili, navaljivali su i danju i no"u, i usmeno i pismeno, na svakom koraku zahtevali da se nastavi proro#anstvo, i da se javno kae ta je #udni prorok video dalje. Kakva sudbina #eka mladog vladara, Srbiju i Srpstvo? Prolazili su dani, nedelje pa i meseci. Ulo se u novu godinu, pa i u novo prole"e, a zahtevi #italaca se mnoili, naro#ito posle martovskih demonstracija, te urednik morade posle dugog vremena ipak oti"i Kraljici. . . Prema njemu, kao i prema mnogim drugim; Draga je umela biti veoma ljubazna, ali sad ga do#eka stoje"i. Pravo, da vam kaem, gospodine Todorovi"u,* srdim se na' vas. Pre sam vae Male Novine u slast #itala, a sada, kad koji broj uzmem u ruke, uvek strepim, da u njemu ne na!em kako ste po#eli iznositi ono prokleto proro#anstvo. Oamaren takvim do#ekom, ni daroviti novinar ne sna!e se odmah, te Kraljica nastavi:
136

Pera Todorovi!, Ogledalo, 122125. t. S. Horovica, Beograd, 1903. * U originalu g. Todorovi!u. Ali tako se nije moglo izgovarati.

69

 Za sebe toliko ne marim. Ja sam na to ve" oguglala i malo druk#ije gledam na te stvari. Ali za Kralja me srce boli. On se, siromah, prosto iskida.. . Svaki dan napune mu glavu kojekakvim dostavama, pa po svu no" ne moe da trene od teke brige. Prosto "e ga ubiti ta nesanica, koja evo ve" mesecima traje! ... Za Boga, Veli#anstvo, ta vi to govorite!? uzviknu ve" pribran Todorovi". Zar moji podlisci ne daju Kralju mirno spavati? . . . Ta nisu ba samo vai podlisci, nego malo oni, malo druge, dostave, tek. . . ivci mu se razdrae, pa #esto ne moe oka svesti.. . Tek kad se dan ukae, on se malo smiri i zaspi, pa i to nije nikakav san: sve se trza i preza! A meni Njegovo Veli#anstvo kae, da to njemu i ne pada tako teko, ali se kida mnogo zbog vas! I zahtevalo je da vam objasnim stvar, i stoga sam doao. Zar ste vi zaboravili onaj sukob s Kraljem zbog krstova i grobova? smeila se alosno Kraljica. Kad ste ono ispod naih vereni#kih slika doneli onaj #lanak o smrti kralja Umberta? Stradao sam ni kriv, ni duan! Jedva sam uspela da uverim Kralja da je to dolo slu#ajno, pri prelomu. $im se progovori o smrti, kosturima, zmiji ili guteru, on se sav najei i stane se groziti. Naravno, ja vam ovo govorim u poverenju, jer znam da ste na prijatelj. .. Izvolite esti. Spusti se u fotelju prema gostu i nastavi: Iako ste me nekad napadali.. . Da, da: vi, moj bivi sused sa ugla u Svetosavskoj ulici. . . napadali ste me! Nikad Veli#anstvo! A ono jalovica?" Ja sam tada samo sluio svome Kralju. Draga se milostivo nasmei: Ja sam to sve predala zaboravu, jer sam uverena da ste na istinski prijatelj. Novinar se prikloni dublje i stade vrelim recima potvr!ivati svoju odanost Kralju i njegovom domu. Kraljica ga doslua, pa podvu#e: Stoga to sam uverena da ste na prijatelj, ja vam ova ko slobodno i govorim. Kralj ne"e da prizna to, ne"e ni da govori pred drugima o tim stvarima, ali u istini on je vrlo uznemiren ovim raznim dostavama, i doaptavanjem s raznih strana o nekakvim zaverama, atentatima i drugim nesre"ama. Pa kad je povrh svega jo dolo to crno proro#anstvo".

70

 Oprostite, Veli#anstvo, ja ne znam ta ste vi tako crno nali u mom podlistku? Ta, nije crno to to je do sada izilo, ve" ono tek ima da iza"e! Otkud ste ba sad, kad nam se sviju strana toliko prete i svako zlo slute. . . otkud ba sad da i vi potegnete to prokleto proro#anstvo? Da ga doteram, i ulepam. Zar se i to moe?? Urednik Malih Novina Pera Todorovi" se osmehnu zna#ajno: To, Veli#anstvo, spada u na novinarski poziv. U slubu Kralju i Otadbini. Malo razvedrena, Kraljica se zamisli. Ja sam mnogo i s raznih strana sluala o tom proro#anstvu. Govorilo se ovde ovo, onde ono. A meni je mnogo stalo da znam ta je istina? ta je u njemu proreceno za Kralja i mene? Molim vas da mi to iskreno kaete. Ali ,37 pri#ajte sve, apsolutno sve, nemojte nita kriti ni pre"utkivati. I sam gorke sudbine, novinar u Kraljici tako!e sagleda nesrecnu enu, i stade se boriti s #a"u i duno"u. Ona ga prozre i ponovo zamoli da nita ne pre"uti, ma kako bilo tuno i jadovito. Pera Todorovi" zamrsi re#, pa se brzo ote i stade odreito kazivati.

II
U okrugu ui#kom na ogranku argana lei selo Kre-mna. U njoj je, polovinom prolog veka iveo neki Mateja Tarabi".** Bio je poznat kao #ovek koji je malo enuo pame"u, ali miran #ovek koji nikoga ne dira." O njemu su se govorile #udesne stvari, i seljaci su ga obilazili, podalje, ali s potovanjem. Maja 28. 1869. godine Tarabi" do!e u Uzice poslom, nasred #arije dobi napad" i stade ga vika i zapomaganje: Aj, ljudi, bra"o, ne dajte; ubie Knjaza iz zasede. . . Eno f neooo s jataganima. .. Joj, doboga, milog, iskasapie svetlog Knjaza Mikaila! .. .

Ogledalo Pere Todorovi"a, str. 125131. * * Susedi, kao i svi Ui#ani znaju ga samo pod imenom Mitar, a ime Mateja" ostalo je samo u krtenici, ili u slubenim aktima. Ili je omaka u Ogledalu.

137

71

I Oko njega se zgomila svet. andarm ga zgrabi za gunji", potera u na#elstvo i optui za oporo#avanje vlasti". U #ariji se, sre"om, desio i vidovnjakov kum, prota Zaharija Zaha-ri"*** iz Kremne. $uvi ta se dogodilo, prota dotr#a u na#elstvo i s mukom uveri vlast da je njegov kum vidovit #ovek, koji sve doga!aje predvi!a unapred. Opomenu vlast da hitno izveste ministarstvo i Dvor, da se spre#i zlo#in; i s kuma-Mitrom**** vrati se u Kremnu. A sutradan oko 6 #asova po podne, u ono isto vreme u koje je ju#e Mitar sagledao doga!aj, on se istinski zbio u Koutnjaku, kod Beograda! Policija je odmah pozvala vidovnjaka, i nastala su nova sasluanja, na kojima su se otkrila mnoga proro#anstva, mnoge stvari koje je vidovnjak unapred predskazivao. S prva se sumnjalo da je i on bio u zaveri, pa poludeo i otkrio je, a kad se utvrdilo tako neto novo i neobi#no, na#elstvo je izvestilo vladu. Kremanski prorok je puten ku"i, i ponovo pozivan. Potom je vo!en #ak u Beograd4' i dugo sasluavan u Ministarstvu unutranjih dela. Najzad je i sam Knez Milan zahtevao da ga vidi, i da mu predskaze sudbinu. Tarabi" se opirao i najzad, poto je prorekao otkri"e telefona i oslobo!enje Nia i novih oblasti na Jugu Srbije, vidovnjak je rekao Knezu Milanu da "e ,,Srbiju namu#iti, ali "e je i kraljevskim vencem ven#ati." I da "e sebi ,,metnuti na glavu krunu kraljevsku, ali "e biti zle ruke i zle sre"e.. . Umre"e u najboljem dobu" i jo u izgnanstvu. Jedinac sin "e ga proterati iz otadbine! Ba tako!? zaprepasti se Draga. Tako kau slubena akta. Ona su sad u ministarstvu; naredite da vam se donesu. Molim vas, dalje. . . Veli#anstvo, preklinjem vas da me razreite izbaci Todorovi", a #elo mu probi tanka rosa. Kraljica uzdahnu: Pri#ajte, pri#ajte! ta vredi zavaravati se. Ja "u to ve" ionako pro#itati u aktima. Todorovi" se iskalja i nastavi tu!im glasom: Sin mu, jedinac, bi"e jo gore sre"e. Ne"e imati od ***Njemu je prorekao da "e ga hajduci dvaput pe!i usijanim verigama, da iznude ute!ene dukate, to se istinski i zbilo. **** Radi izbegavanja zeva. Jedinstven slu#aj u srpskom jeziku, ve" zamire i u Podrinju.
72

srca poroda i umre"e mlad, vrlo mlad, ne"e napuniti ni trideset godina! Za Boga, gospodin-Todorovi"u, zar ba tako stoji, da ne"e napuniti ni tridesetu? Veli#anstvo, vi ste mi zapovedili da sve kazujem i da nita ne krijem. Na to "e Kraljica uzdrhtalim glasom: Kazujte, kazujte (dalje), molim vas. ... S njim "e se ugasiti njegova sveca. To zna#i: ugasi"e se ona sveca koja se u njegovom domu o Slavi pali, to jest: izumre"e njegova loza; ne!e vie biti Obrenovi!a! Iz Kraljice, kao da dolazi iz suve kace, stie edan i mra#an glas: Dalje, dalje! ... Srbijom "e zavladati druga loza (dinastija), ali ni ona ne"e biti dugoveka. Izrodi!e se unutranje borbe i krvljenja, do!i !e metei i me"unarodni sukobi, i strana, tu"inska, neprijateljska sila zavlada!e Srbijom i dumansM !e pritisnuti rod srpski. I nasta"e tako strana i nesre"na vremena, da !e ivi, prolaze!i pored grobova predaka svojih, zastajati i uzdisat!: Otvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemo!. . . Blago vama to ste pomrli, te bar svojim o#ima ne gledate muke, buke i jade nae! A posle? Kad srpski narod ,,prestrada sve ono to je Hristos na krstu prostradao onda !e se iz sredine naroda, iz sirotnoga doma i od prostoga roda javiti #ovek koji !e.svoj narod di!i, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu sami svoji gospodari, kako nikad pre nisu bili. I onda !e nastati tako miran i sre!an ivot... da !e ljudi, prolaze!i pokraj grobova predaka svojih i uzvikivati radosno: Ustanite mrtvi da ivimo:"13* Kraljica je kao skamenjena sedela u svojoj velikoj stolici. Najzad uzdahnu duboko, vrlo duboko i re#e skoro apatom: Strano proro#anstvo! ... Uasno proro#anstvo! ... Ne"e doiveti ni tridesetu godinu! . . . A sada mu je tek dvadeset sedma! ... Zna#ilo bi: jedva jo tri godine! ... To bi bilo uasno, uasno! ... Svemogu"i Boe, je li to mogu"e?! Govorila je isprekidano, tiho, promuklim, slomljenim glasom. Izgledalo je kao da govori sama sebi, pa onda
138

Ogledalo, str. 132138 Kurziv je od pisca ovog dela.

73

najedared klonu... Smanji se i sparui, spusti glavu u ake i tako slomljena, skruena" dugo je nemila. Todorovi"u se privi!ao samo njen zatiljak i njen gojazni beli, obli vrat. I zaali je iskreno. Kad je Kraljica digla glavu, o#i su joj bile pune suza. I sam uzbu!en, novinar je traio ma kakvu re# utehe, koje nije bilo niotkud. Umesto nje, ote mu se: Ima jo neto, Veli#anstvo! ... Jedna sitnica ... Onaj #ovek iz naroda to "e do"i da izbavi otadbinu opet "e biti po dalekoj vezi od loze Obrenovi"a! Vidovnjak je rekao ovako: To !e biti kao kad iz suva, ogorela panja izbije mlada, so#na ibljika. To "e biti od jedne daleke, daleke ilice, koja se #ak tamo negde duboko u zemlji sa#uvala!139 $ula sam da to proro#anstvo i o meni govori, a vi o tome ni reci? Koliko ja znam, tu se govori samo kako "e se Kralj oeniti jednom gra!ankom, Srpkinjom, i kako "e ona potpuno podeliti njegovu sudbinu! Na to sirota Kraljica rairi ruke i re#e skoro kroz pla#: Jao, Boe! Ja i ne traim nita drugo, no da s njim podelim sve... sve! Ali, zaboga, gospodin-Todorovi!u, je li mogu!e da je taj umobolnik prorekao #ak i to kako !e se Kralj oeniti? To to nismo znali do poslednjeg #asa i mi imi, Kralj i ja da jedan sumahnuti Ui#anin vidi jasno pre tri i po 14 decenije?! Zaboga, je li to mogu!e?! Zagrcnu se i akama pokri lice..."

139
140

Ogledalo Pere Todorovi"a, str. 140148.

Isto 138Kurziv je od pisca ovog deia.

74

TELEGRAF I TELEFON

Kremanski vizionar Mitar Tarabi" predvideo je i mnoge tehni#ke izume i niz nau#nih dostignu"a. O tome nam najvernije svedo#i kazivanje prote Zaharija: Jednoga dana uo#i samog Turskog rata 1876. lj. g. po!em ja do sela. Tuj, u kavani, zateknem kuma Mitra, te porazgovaramo o raznijem stvarima. Nakon jednog sahata naega razgovora Mitar se neto zamisli pa po#e pri#ati da "e do"i vrijeme kada "e ljudi, brez obzira na velike daljine, mo"i jedan s drugim razgovarati, a da se ne vide no samo #uju. Kasnije "e voditi ove razgovore i mo"i da se vide, ali to "e doivjeti oni, kako re#e Mitar, koji budnu ivjeli iza na-ijeh unuka . .. Vidi, kume Zarija stade on da objanjava, pro na"i "e se neko soko"alo* te "e. uz pomo" njega knjaz mo"i da razgovara sa svojim doglavnicima. On "e, primjera radi, si!eti u Biogradu, a oni u drugim varoima Srbije, ali "e se jopet lijepo #uti. Zatim pokaza na prozor kavane pa "e re"i: Kume Zarija, na ovome oknu "e visiti ue i ti "e preko njega razgovarati sa Biogradom. Ue "e biti od gvo!a. Ja ga upitah: Ama, bogati, Mitre, zar "e ba ovdje biti to tvoje soko"alo? Zar kod tolikijeh ku"a da stoji u ovoj kavanici?! Tuj, kume, tuj odgovori Mitar. Ja sam na taj doga!aj i te njegove rije#i ve" bio zaboravijo, ali se u Srbiji ve" 1883. lj. g. uvo!ahu prvi televoni u Biogradu te je, odista, kralj Milan razgovarao sa svojim doglavnicima iz drugijeh varoi. Sam sam se #udijo kako ta
* pod soko"alom" Mitar jeuvek podrazumevao neku nepoznatu mainu, odnosno spravu; tako se ona zvala u ui#kom kraju (prim. autora).

75

mala kutijica, uz pomo" ice, prenosi ljudski glas? Tako sam se sjetio Mitra i onijeh njegovih rijeci o sokocalu. Nekoliko ljeta kasnije i naa Kremna su dobila prvi tele-fon i telegraf. Ministarstvo pota je, za tu priliku, sagradilo posebnu, zidanu ku"u, u naem selu. U tu ku"u trebalo je da se smjesti pota. Kade je sve to bilo gotovo, uzalud smo iz te ku"e zvali Uzice i Biograd, ali se nikakav glas nije #uo... Tade, tu bijahu i neki ininjeri iz Ministarstva te sa svake strane pregledahu tu ku"u i rekoe da zbog vlanog zemlji-ta ice ne mogu da prenose ljudski govor. Ondakar oni odlu#e, kupe drugu ku"u te se namjere ba na onu kavanicu, u kojoj smo nekad se!eli Mitar i ja, a koja se i tijeh dana prodavala jevtino. Oko te meane bilo je suvo zemljite te ice spro-vedoe upravo preko onog prozora kojeg mi je moj kum pokazivao." Do pre nekoliko godina pota se nalazila u zgradi te nekadanje kremanske kavanice. Ina#e, Mitar Tarabi" je u ovom pogledu otiao jo dalje. Rekao je da "e do"i vreme u kojem "e ljudi koji budu razgovarali telefonom, osim glasa, na velikoj daljini, mo"i i da vide jedan drugog. Samim tim, on je, zaista, gotovo sasvim precizno predvi-deo da "e potomstvo koje bude stasalo iza njegovih i protinih unuka, doiveti taj tehni#ki pronalazak. Ve" danas nam nije nepoznat vizofon, ili videofon telefon nae skore budu"nosti, koji "e nam, kada bude uveden u iroku upotrebu, pruiti zadovoljstvo da, prilikom razgovora, bez obzira na daljinu, vidimo svog sagovornika.

PRUGA I PUT UZICE SARAJEVO

U svom delu Tajanstvene pojave u naem narodu Kremansko proro#anstvo" dr Radovan Kazimirovi" navodi da je jo 1903. godine utvr!ivana trasa pruge UziceSarajevo. U tom trasiranju u#estvovali su inenjeri i stru#njaci ondanjeg Ministarstva saobra"aja: Andra Stani", koji "e kasnije postati ministar saobra"aja, Ranisav Avramovi", zvani Raso Cikiriz", kasnije pomo"nik ministra saobra"aja, Filip Trifunovi", bivi ministar eleznice, Vaa Markovi", na#elnik ovog ministarstva i vii inenjer istoimenog ministarstva Neko Smiljani". Oni su tada #esto navra"ali u uvek gostoprimljivi dom prote Zaharija Zahari"a. Jednoga dana prota zapo#e sa njima razgovor, pa im re#e: Vi se kanite da prugu sprovedete preko ove livade, dolje ispod Ruica ku"a. Batalite se toga posla, jerbo pruga ne more tuda pro"i ... Ona "e i"i preko Ciganskog padalita i tu "e joj biti stanica." Na pitanje prisutnih stru#njaka otkuda mu ova zamisao o elezni#koj trasi, prota Zaharije im odgovori: ,,0 toj prunoj trasi govorio mi je prije deset godina moj pokojni kum Mitar Tarabi". On mi je to objasnio ovijem rije#ima: Vidi, kume Zarija, ovo Cigansko padalite!" Vidim! kaem mu ja, a on "e na to re"i: E, kroz to Cigansko padalite pro"i "e gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja "e uvijek sama zastajati na ovom mjestu !e su sadevo ciganske #erge. Ja ga na to zapitah da mi neto poblie re#e o tom gvozdenom putu i tim gvozdenim, ognjenim kolima, jerbo mi sve to izgledae nekako nevjerojatno, te "e mi Mitar i na to odgovoriti: Ne umijem ti kume nita bolje ni poblie re"i, nego
77

Gvozdeni put i ognjena kola prolaze kroz Kremna: vizija kremanskog vidovnjaka postaje stvarnost. (Sve#anost povodom putanja pruge Uzice Sarajevo.)

to sam ti sadevo kazo! Aii, znaj, gvozdeni put "e tuda i"i i ljudi "e njime putovati. Sve to nije daleko, pa "e i ti to, moda, doivjeti. Ako ne ti, ondakar "e doivjeti oni to budnu ivjeli iza tebe. Prota jo dodade: Najpolje re#e Mitar i taj gvozdeni put "e biti uklonjen, a ljudi "e putovati bezblatnim, nekaldrmisanim drumom. Sve od Uzica do Sarajeva, pa i dalje... Po tome putu "e se sijati jedan crni kamen, koji ne"e imati ni po#etka ni kraja. Jo mi je i ovo kazivo: Pro"i "e podosta godina pa "e se ljudi jopet sjetiti gvozdenoga puta te "e ispotekare obnoviti ovaj put. Samo njim do Viegrada ne"e putovati putnici radi potrebe i puta, ve" ljudi od zabave i serbez odmorita i uivancije. I ove reci Mitra Tarabi"a potvrdi"e stvarnost. Sve, izuzev ovog poslednjeg stava, koji treba da se realizuje u danima koji stoje pred nama . . . A, to se ti#e izgradnje pruge Uzice Sarajevo, doga!aji su tekli ovako: Uvidevi da bi put ovih tra#nica, ukoliko bi iao preko pomenute trase, iziskivao naknadno buenje jo dva tunela kao i obimne i skupe radove na izgradnji mnotva useka i podzida, Komisija tadanjeg ministarstva eleznica odlu#ila se za drugu varijantu. Nova snimanja konfiguracije terena kremanskog atara pruila su sasvim drugu sliku o povoljnijoj i jeftinoj realizaciji ove pruge. Tako je nova trasa, zaista, prola onuda, onim putem kojim je Mitar Tarabi" i predvideo da "e pro"i. Taj put je vodio kroz cigansko padalite, a biva elezni#ka stanica bila je ta#no na onom mestu na kome su se nekad razapinjala atorska krila romskih #ergi. Mitar Tarabi" je sasvim jasno video i ukljanjanje te uskotra#ne pruge, koja je, kao nerentabilna, ukinuta pre nekoliko godina. Umesto nje, ba onako, kako je on i govorio o dugom crnom kamenu, bez po#etka i kraja, danas od Titovog Uzica prema Sarajevu, vijuga moderan asfaltni put. On, naravno, nije mogao da se ta#no izrazi o postojanju kompaktne asfaltne mase, jer u ono vreme i na onom mestu za nju nije moglo ni da se zna. Prota je, dakle, imao sve razloge da bude siguran, kada je najeminentnijim stru#njacima, okupljenim u njegovom domu, govorio o trasi pruge druga#ije nego to su oni prvobitno mislili, naime, da "e ova pruga pro"i kroz Cigansko padalite, koje je, izgradnjom elezni#ke stanice na tom 79

mestu, postalo administrativni i kulturni centar sela Kremana. Govore"i jo o ovoj pruzi, Mitar tako re#e: da "e pro"i podosta godina i da "e je ljudi jopet obnoviti, ne putnici radi potrebe i puta, ve" ljudi od zabave i serbez odmorita i uivancije." Da li "e pro"i podosta godina dok se turisti#ki radnici ui#kog kraja jednog dana sete da biva putanja ove pruge spada u svojevrsne drai prirode, tako retke u svetu, da bi je , Jopet obnovili". Od stare elezni#ke stanice Titovo Uzice, pruga ve" svojim prvim tokom prema Viegradu prolazi kroz prave kanjone reke %etinje, pune $udesno lepih slapova ove bistre planinske vode. Zatim se, polako, preko pitoresknih predela sela Stapara, Vrutaka i Bioske penje do kremanskog platoa, koji opasuju visovi planina Tare, Zlatibora i argana. $itav ovaj kraj pun je zimzelenih uma, proplanaka i prostranih suvati. Sa prose#nom nadmorskom visinom 900 metara, ova sela veoma su pogodna za razvoj planinskog turizma, i u letnjim i u zimskim mesecima. Dok je stizala do bive elezni#ke stanice argan Vitasi, trasa ove pruge ulazila je u #uveni arganski tunel, iza kojeg se pela do samog vrha istoimene planine i bive elezni#ke postaje Jatare, odakle se pruao veli#anstven pogled na Mokrogorsku kotlinu. Prilikom sputanja prema Mokroj gori ova pruga je pravila #uvenu osmicu", koja se u elezni#kom gra!evinarstvu smatrala, a i danas se smatra, pravim podvigom. Toliko je lepa ta trasa da ju je Mitar morao" videti obnovljenu. Njenim tokom kroz kanjone reke Rzava, #ije je litice gotovo dodiruju na putu ka Viegradu, prolazi bistra, sasvim providna, #ista izvorska voda koja ima neku neobi#nu smaragdnu boju, koja se mesa sa penuavom belinom bezbrojnih vodopada, slapova i bukova. Rzav i pruga vijugaju udvoje prema drinskoj "upriji i njenoj kasabi. I #im iza!e iz svojih klisura, ova reka kao da naglo pojuri ka rzavskim bregovima, koje ni Andri" nije mogao da ne opie, sve dotle dok se, poout zahuktalog hata, u samom Viegradu, ne ulije u Drinu i tako, svojim u"em, podeli ovu varo na dva dela. ., Ideja o obnavljanju pruge Titovo Uzice Sarajevo prisutna je me!u turisti#kim radnicima ui#kog krala. 0 tome nam govori i ovaj odlomak iz jednog magistarskog rada, obra!enog 1982. godine:
80

Ve" danas u razmiljanjima turisti#kih poslenika ui"-kog kraja sre"u se miljenja i predloi da se obnovljenom popularnom vozu &iri da nova, savremena funkcija. Tako bi, na primer, taj bivi voz uskotra#ne pruge T. UziceSarajevo mogao ponovo da doivi svoju renesansu. Sa posebno ure!enom kompozicijom u nacionalnom stilu, sa vagon-restoranom u kome bi se, pre svega, sluili ul#ki specijaliteti, ovaj turisti#ki voz, od Stapara do Vie-grada, preko arganske osmice", sa zadravanjima na svim usputnim stanicama bio bi retka turisti#ka atrakcija. Izlet ovim vozom predstavljao bi nezaboravan doivljaj za turiste, jer pruga savla!uje visinsku razliku od 300 metara, na veoma kratkom rastojanju Sto je redak slu#aj kod ovakvih i sli#nih objekata. Na deonici izme!u tunela na arganu i stanice Jatari voz pravi #uvenu ,,argansku osmicu", tri puta prolazi kroz istu geografsku ta#ku. Osim toga, turisti bi prolazili i kroz najdui tunel na ovoj planini, i ne samo na njoj ve" i na #itavoj relaciji, BeogradBar jer je taj arganski podzemni prolaz" duga#ak samo" 1.660 metara. Izletnici bi ovom prugom BeogradBar od Beograda do Titovog Uzica stizali za dva i po #asa, a odatle za petnaest minuta do elezni#ke stanice Stapari. Odatle bi popularnim &irom (turisti#kim vozom) produili do Bioske i Kremana, pa arganskim tunelom do najve"eg vrha ove, istoimene planine. Zatim bi se spustili u Mokru goru i tu razgledali jednu od najstarijih crkava u Srbiji, kao i ostale znamenitosti, me!u kojima i neobi#nu plo#u na tunelu br. 53, pa produili kroz ivopisne kanjone reke Rzava, do samog Viegrada i na Drini "uprije. Posle razgledanja grada i njegovih znamenitosti, turisti bi kroz divlju klisuru Drine brodom ,,Lotika" stigli u Peru"ac. Iz Peru"ca, posle kupanja u Drinskom jezeru, autobusima bi se krenulo u posetu srednjevekovnom manastiru Raci, a odatle produili bi na samu planinu Taru u prostranstva omorika i visoke divlja#i. Posetom legendarnoj Kadinja#i i umovitoj Jelovoj gori zavrilo bi se ovo interesantno putovanje".

81

GUJE" IZ JEDNE IKARE

Ispod starih Zahari"a ku"a u Kremnima nalazila se nekad #esma, zvana lularica", jer je svojim izgledom podse-"ala na lulu. Iz te #esme napravljene od tanke, vesto izdubljene, drvene cevi, izbijala je u-snanom mlazu sveza planinska voda, veoma prijatna za pi"e, a sluila je i za odravanje higijenskih uslova ivota u ovoj #istoj planinskoj ku"i. Ispod #esme nalazilo se i lepo kameno korito u kome su doma"e i komijske ene prale ve. Promet na ovoj #esmi bio je veliki, svakodnevni. Za ensku #eljad dolazak na lularicu" predstavljao je i neku vrstu neobaveznog posela, bolje re#eno, seoske promenade". Tu bi se svakoga dana, iz okolnih zaselaka sastajale udate ene, a i momci i devojke. I dok su muevi radili na njivama, u polju, ili u planini, ene bi veselo "eretale o svim dnevnim novostima, o tome ko se kome me!u mla!arijom dopada, koji "e momak koju devojku zaprositi, koliki miraz uz nju trai, da li je cura zdrava, je li joj prosac dorastao, ili je boe oprosti" nekako krdav*, a moda i badnjast*. .. Usled ovolikog prometa zemljite ispod #esme bilo je uvek raskvaeno, te ga narod nazvablatite". Iz tog blatita iznikla je, sama od sebe, #itava uma raznog korova, koju su zvali ikara. U sparnim, letnjim danima, ona je kakva-takva davala potrebnu hladovinu, tu kraj lularice", pa je zato verovatno prota Zaharije nije hteo da ukloni. Od te ikare pruao se kao na dlanu" divan pogled prema Zahari"a ku"ama, a poto je taj korovnjak bio, u neposrednoj blizini, iz njega se mogla nesmetano #uti svaka izgovorena re# u bilo kojoj zgradi ove familije.

* krdav #ist izvorni provincijalizam srpskog porekla, ima zna#e nje seksualne nesposobnosti; *badnjast, re# istog porekla, ima zna#enje glupe osobe. Prim. autora.

82

I, evo, ove pri#e, da bismo se ponovo vratili na prekognisti#ke sposobnosti Mitra Tarabi"a. Jedan doga!aj, naime, povezan za postojanje ove ikare jo jednom potvr!uje kolika su se brojna Mitrova predvi!anja budu"ih doga!aja uvek ispunjavala u stvarnosti. O tome je, kao i o tolikim drugim zbivanjima, prota Zaharije ostavio zapisano slede"e: ,,Prije dvije godine do!e kod mene kum Mitar Tarabi" da mi javi kad da do!em na krtenje nekog djeteta u Tarabi"ima, pa me zamoli da povedem moje sinove Iliju ili Kostu, kao kumove, a da ja kao pop obavim sve#ani #in krtenja. Dugo si!esmo i pri#asmo o svijem naim i svjetskim novostima i zgodama, a on sve nekako gleda put ove ikare. Vidim ja da se snebiva da mi neto re#e, ali ga ostavih na miru sa njegovim mislima... Do!e i vrijeme rastanka i ja po obi#aju po!oh da ga ispratim, sve dolje do glavne kapije. On jopet pogleda put ikare pa mi sam re#e: Vala, kume Zarija, krajnje je vrijeme da posije#e ovaj korovnjak. Sta tebi on smeta? Meni ne smeta, no tebi smeta odgovori Mitar. Boga mi, meni jok! Korsem* ta ikara daje lijepu ladovinu ovom ovolikom narodu to posluje oko lularice. Znam, znam, kume po#e on meni da se vajka. Kad zna, ondakar kazuj ta zna! Pa ja, nako, samo velim, more ta korov#uga i da ti zasmeta. Ti, boga mi, kume Mitre, sve neto izvrdava da mi kae ono to si naumio prekorim ga ja. Ma ne izvrdavam, kume Zarija, no, ne znam da li "e voljeti da ti kaem pravu istinu? Kade sam se ja plaio istine i bjeao od nje?! E, kad je tako, ondaj sluaj to "u ti sadevo kazati.. Guja "e te odatle ujesti, znaj dobro, moj kume Zarija. Cijeloga ivota "e po tijelu nositi tragove otrova te zmijurine. Jedva "e i glavu od nje izvu"i! Ajde, bogati Mitre - - nasmijah se ja. - - Kakva guja? Ti more biti i ne zna da u ovoj ikari nema nikakvijeh guja i
* korsem, izvorni provincijalizam srpskog porekla sintagme osim toga". Prim autora.

83

drugijeh jakrepa, ve" da je to sasvim #isto rastinje, izniklo zbog ove vode samo od sebe! Znam! Znam! odgovori Mitar, pozdravivi se sa mnom, pa dodade: Samo se dri onoga to ti danaske rekoh i upamti guja imade svakojakih! I, odista, jednog dana krajem osmoga mjeseca pratio sam svoga sinovca Radovana i sina Kostu na nauke u Biograd, dok mi drugi sin Ilija bijee na putu u Solunu. Unuci $edo i %oko bijahu dolje sa Brankom i Ljubiom, kod moje "erke Ruske, u Uzicu. Tako ja ostah sam kod ku"e, samo sa enskim #eljadima. Poto se sve namiri, legosmo da otpo#inemo. Ja sam dugo #itao neke bajate ruske novine pa poslije zaspah #vrstim snom. Pred pono" me probudi lupnjava i lave doma"ih kerova. Nijesam se jo ni razbudio kad na mene, rupivi u sobu, sko#ie petorica nepoznatih ljudi pa me po glavi otro udarie, valjda kundakom od puke, tako da se ja onesvijestili. Kad do!oh svijesti vidim da sam sav svezan lancima i da su me, onako onesvije"enog, dovukli u nau glavnu sobu kraj ognjita. Jedna se #ove#urina bijae iskezila na mene pa mi stalno govorae: Daj zlato, o#e Nemanji"u!"* Ja mu na to odgovorim da zlata nemam i da je moje zlato u mojijem ovolikijem knjigama, te ako ho"e njih mogu zapaliti. No, ona Ijudeskara od ajduka neprestano se ceri i vi#e: Zlato, daj zlato, pope!" Dodue, bio je kod mene na #uvanju jedan zlatni krst sa dragim kamenjem,* kojeg mi je na #uvanje povjerio moj kum prota Milan %uri", ali ja im to ne htjedoh otkriti. Dugo su me mu#ili i sa zapaljenim gvo!em kou mi pekli i palili. Pad'o sam od silnijeh bolova u nesvijest, a oni su me jopet povra"ali, polivaju"i me i hladnom vodom. Od tijeh spaljenih mjesta i sadevo osje"am bolove i sijevanje, a naro#ito pred neko nevrijeme i kijamet, jer su me prili do samijeh kostiju.
* U ui#kom kraju postoji legenda da su Zahari"i u Kremnima, Kotici u Karanu i Popovi"i u Subjelu, koji, ina#e poti#u iz starohercegova#-ke familije Radonji"a, poreklom Nemanji"i. Prim. autora. * Ovaj zlatni krst dobio je prota %uri" od ruskog cara krajem prolog veka, kad je bio u audijenciji na ruskom dvoru. Prota Zaharije ga je #uvao od obrenovi"evaca. Prim. autora.

84

Tek kade su ondakar prvi pijetli zapjevali, oni odoe, uzevi od zlata ona dva napoleona to sam jedino od toga i imao, kao i sva muka odijela i puno enskih aljina. Mene, nako onesvijetenog i izmu#enog, ostavie na miru, milje"i da ve" umirem. Posije istrage, kade se jedan od ove petorice sam predade vlastima, ispostavi se da su oni cijeloga dana, pred onu no", bili pritajeni u onoj ikari te su odatle saznali da po no"i nijedno odraslo muko #eljade ne"e biti u ku"ama, izuzev mene starog #ovjeka. Tako se ja tada sjetih svoga Mitra Tarabi"a, koji me je lijepo savjetovao da posije#em tu ikaru, jer me guja odatle moe ujesti i da od tijeh njezinih ujeda mogu patiti cijeloga moga ivota, to, uistinu i bi tako."

85

KAKO JE MITAR PREDVIDEO SVOJU SMRT I UMRO U ZAKAZAN "AS

To je bilo u maju 1898. ljeta gospodnjeg", #itamo u zapisima prote Zaharija Zahari"a, kade se kod mene zate#e Mitar, te smo se toga dana sjetili svijeh onijeh doga!aja to su se dotle obistinili, te Mitru bijae milo to ga ja #erez toga posebno cijenim i to mu vjerujem. On mi ondaj re#e: U po#etku mi nijesi vjerovao, a sadevo i sam vidi kako se sve ono to sam ti kazivao obistinilo." I nemadoh kud, te mu priznadoh da nikada nije omanuo. Posije duga razgovora po!em ja njim da ga ispratim. Kad bijasmo vie Ku#i"a ku"e, mene neto sijevnu u koljenima i oko srca, te povedosmo razgovor o zdravlju. Re#em ja njemu kako mu zavidim na kreposti, a on, nako #io, po#e da se smije pa mi re#e da se za bolove u koljenima i oko srca nita ne sekiram, jerbo nema smrti bez su!ena dana. Sutradan odoh do sela. Ru#ah u Moljkovi"ima te se oko #etiri sahata uputim ku"i. $im do!oh kade tamo zatekoh kumu, Mitrovu enu. Vidim da je neto zabrinuta i da s nestrpljenjem #eka moj dolazak. Pitam kako su sa zdravljem i da neko moe biti nije bolestan, a ona mi odgovori da su svi, Bogu hvala, zdravo i dobro. Ondak ja zapitam to je tako snudena, te "e mi kuma na to re"i da je takva zbog Mitra, jerbo je on naumio da danaske mre"... Kako da mre? upitah kad je zdrav ko dren? Ne znam, samo mi je reko da danaske treba da mre, jerbo mu je tako kazato. Otpratio me tebi da do!e kod njega da ga ispovjedi i da ga opoje. Mene ovo zainteresova te ponovo usko#im na konja i tako se sa svojom kumom na!oh u Tarabi"ima. Kade tamo stigosmo, opazim ja Mitra kako kosi travu ispred ku"e, a svi se Tarabi"i okupili oko njega te ga pogledaju kao neko #udo. $im me vi!ee, okupie se oko mene 86

pa mi, skoro apatom, rekoe da je Mitar, Boe prosti, poludio, jerbo svima njima pri#a kako "e danaske umrijeti. Ja se iznenadim te u prvi mah pomislim da je, odista, pomanito kade vako zdrav moe da govori o svojoj smrti. Kad me ugleda, on k'o da mi pro#ita misli, stade pred mene pa mi re#e: Nijesam ja kume ni manit ni #akarast. Nita nemoj da se #udi, jerbo je meni su!eno da danaske mrem. Zato sam te i zvao da do!e da me ispovijedi i da me opoje da na onaj svijet ne idem grean. Na to mu odgovorim da ga ispovjediti mogu, ali da ivog #ovjeka opojati ne mogu, a on "e mi tada kazati: Kume, u ivotu te ni za ta nijesam molio, sem za ovo za koje te sadevo molim. Nije grijeh, moj kume Zarija, opojati iva #oeka kad je taj #oek sporazuman s Bogom i kade mu je ona sila rekla da mu valja mrijeti.. . Nita ti, kume Zarija, zbog toga ne"e uvrijediti Boga. Iznenadih se kad #uh da Mitar potpuno trezan i pametan vako govori, te nemadoh kud, nego ga prvo ispovijedih, a posije opojah. Za vrijeme opojanja on, iza ku"e, ko da je mrtav, lee na golu zemlju, te tako ja zavrih i taj sveti #in. Ve" sunce bijae zalazilo pa mi valjade polaziti ku"i. Sve to vrijeme Mitar bi sa mnom. Veseo i zdrav, a ja namjerno ne htjedoh da ga pitam o smrti, povjerovavi da je se o tome sam neto prebacio i previdjeo. Sa svima se rukovah te, k'o obi#no, i Mitru pruih ruku, kad me on, iznenada, zagrli i poljubi u oba obraza. Primjetih da mu u oku iskre suze. Potom pojahah konja i po!oh kasom preko livade. Okrenuh se i spazih kako na kraju ograde od njihovijeh ku"a stoji Mitar i kako mi mae rukom. Tako mi se, moe biti, u#injelo, on tada izgledae nekako sjetno i radosno, u isti mah. Tek to bijah dojahao do Glavi#ica*, kade me u galopu sustie Mitrov sinovac, mladi Milan, i re#e da je Mitar, iz #ista mira, umro, posije #etvrt sahata od moga odlaska iz Tara-bi"a." Ovom doga!aju, osim prote Zaharija prisustvovalo je i mnotvo drugih svedoka. Svi Tarabi"i iz ovog veoma brojnog
* brdaca u blizini Zahari"a ku"a. Prim. autora.

87

kremanskog zaseoka. O tome kako se to sve zbilo mogu i danas, prema pri!anju svojih dedova, posvedo!iti svi itelji Kremana. Me"utim, posebnu panju u opisivanju pojedinosti ove neobi!ne smrti, privla!i kazivanje Mitrovog sinovca Milana Tarabi#a, onog mladi#a koji je na konju, u galopu, stigao protu Zaharija 1-doneo mu !udnu vest o trenutnoj smrti svoga strica Mitra. Milan Tarabi# je bio veoma ugledan kremanski doma#in, poznat kao bogat drvarski trgovac* i dugogodinji predsednik Kremanske optine. Za svoje vreme bio je vrlo obrazovan !ovek i veliki propagator trezvenjatva u tom kraju. Umro je u dubokoj starosti, nekoliko godina posle drugog svetskog rata. Prilikom susreta s njim 1950. godine ispri!ao nam je niz detalja u vezi sa smr#u svoga strica Mitra: ,,Bejae lijep majski dan. Sunce upeklo kao usred ljeta. Ja stajah ispred naih tala, a malo podalje od mene za!uh zvonak zvuk kose. Za"em iza ku#e i vidim strika Mitra kako kosi nabujalu travu na onoj livadi do same nae avlije. Malo se zastidim to se sam nisam sjetio da to u!inim, te se ponudim da ga odmjenim, a on mi na to re!e: Neka, bogati, dijete, jo je u meni snage. Bog je dao, a kada do"e su"eni !as, Bog #e je i uzeti. Nita po njemu nisam primetio da je neveseo i da #e umrijeti. tavie, izgledae krepak i vrlo razgovoran, pa mi se opet obrati:^ Vidim te ju!e kako si rairio neke novin!uge te ih tolkuje i !ita. Bogati, ta to toliko ima u njima vano da si se sav u njih udubio? Ja mu na to objasnim ta sam pro!itao u tim novinama, dodue, prili!no bajatim, a on mi na sva ta moja objanjenja odgovori: Nita te novin!uge ne znaju i sve to ih !itaju samo zalu"uju i varaju. Pravu istinu, ovdje, u ovome selu, samo ja znam. .. No, tebi bi bolje bilo da o ne!emu drugom razmilja, a ne o tijem novinetinama! O !emu? zapitah ja. O tome, u ime Boga, kakvu #e djevojku i iz koje ku#e dovesti! Ne zna ti da #e ovdje i po svijem varoima crne

* Mitar je, svojevremeno, prorekao sinovcu Milanu da #e se obogatiti uz pomo# gore", to znaci trgovinom drvnom gra"om. Prim. autora.

88

guje* iz zemlje svu vodu popiti, te rijeke i potoci ne#e biti vaki kakvi su sadevo da ti je prava boija milina da ih gleda. Eto, razmiljaj i o tome, te gledaj da to sprije!i! Bejae me sramota da o svemu tome govorim s njim kao starijim !ovekom, a naro!ito o devojci, te se ponovo vratih tali da posvravam neke poslove oko naih konja. Ne pro"e ni jedan sat, a ja za!ujem kako striko Mitar glasno doziva strinu. Pogledam niz livadu i vidim da je skoro cijela pokoena, samo mu ostalo da pokosi jo jedno malo par!e. Spazim strinu kako hita prema njemu, a on se, rekao bih, nekako eretski, smijulji na nju. Kad mu ona pri"e, dugo su neto razgovarali, a zatim strina po!e glasno da kuka, nari!e i da se krsti. Vidim, on je umiruje, kose#i i dalje ono nepokoeno par!e livade. U tome se ona povrati ku#ama, a sve se gruva u prsa i glasno nari!e. Svi se okupismo oko nje, te nam ona, u prvi mah, re!e da je striko Mitar umro. Kako umro? zapitasmo mi kad ga evo iva i zdrava na livadi?! Ma nije umro odgovori nam ona ali kazo da #e sadevo umrijeti . .. Meni naloi da joj osedlam konja da odjae u Zahari#e, da bi zovnula kuma Zariju da ga ispovedi i opoje. Tako i u!inim, te pred nju dovedem konja Bida, koga sam maloprije otimario. Iskreno re!eno, mi svi pomislismo da je striko Mitar malo siso s uma, ali, on sve to vreme sedi sa nama i gleda nas onim pametnim o!ima, govore#i: ta vam je ljudi? Ne igra me!ka pred vama, da me ovako gledate ko u neko !udo! Malo posle nam se obrati ovim recima: Idite svaki za svojijem poslom, a ja sam sve svoje poslove danaske zavrio, samo jo ovaj sa crkvom da zavrim i da miran idem pred Boga. Niko nije hteo da odstupi od njega, ve# ga nekako svi sa interesovanjem zagledasmo, dok se on na sve nas samo blago osmehivao, govore#i nam da nita ne brinemo i da #e i posle njegove smrti biti sve kako treba da bude. ivje#e Tarabi#i dok god postoji ovoga svijeta, pa ne treba niko da se alosti to #u ja danaske mrijeti - - umirivao nas je on.
* pod crnim gujama" Mitar je video budu#e vodovodne cevi. Prim. autora.

89

Ne potraja dugo vremena, kad eto ti strine i kuma Zarije sa krstom i epitrahiljom. Striko usta sa tronoca i poljubi se sa kumom. Zatim se njih dvojica odvojie od svih nas i po"oe dalje put livade koju je on malo!as svu pokosio. Video sam da se o ne!em vrlo ivo raspravljaju, ali niko od nas nije mogao da razabere nijednu re!. Posle videsmo kako striko Mitar kleknu ispred kuma Zarija, a ovaj ga pokropi bosiokom i prekrsti srebrnim krstom. U tom kle!e#em stavu, dolje na livadi, Mitar je neto dugo, apatom, pri!ao pop Zariji, te posle doznasmo da se ispovedavao. Zatim obojica po"oe prema ku#ama. Izme"u njih ponovo nasta nekakva rasprava. No, ni ovoga puta mi ne !usmo o !emu su to tako ustro razgovarali. U"oe u ku#u i kroz prozor videh kako strina raspremi se#iju. Me"utim, ja kao da !uh da joj Mitar re!e da to ne treba da !ini. Tada videh kako kum i on iza"oe iz ku#e na livadu na koju striko lee i ukruti se kao da je mrtav. Kad mu kum Zarija o!ita molitvu, on mirno ustade kao da nita nije ni bilo te, zajedno, sa kumom, sede za sovru, ali nita ne okusi. Ve# se hvatao prvi sumrak i kum Zarija se oprosti sa strinom. S njim do na kraj avlije i"ae striko Mitar. Tu se njih dvojica izljubie, i kad kum zakasa konja, on jo dugo stajae pored ograde, mau#i rukom pop Zariji, sve dotle dok se ovaj ne izgubi sa vidika. Posle se mirno povrati ku#i te lee na onu se#iju. Mi svi za njim po"osmo u sobu, ali nas on otera. Pored njega osta samo strina . . . Nije potrajalo ni nekoliko minuta kad se za!u njena kuknjava i mi se svi, zaista, uvjerismo da je Mitar odistinski umro. Ja osedlam najboljeg konja Suitu, te galopiraju#i stignem kuma Zariju kod Glavi!ica i saoptim mu vest o smrti strika Mitra. Kum Zarija mi, tom prilikom, re!e kako ga je stric Mitar toga dana molio da ga ispovedi i opoje . . ."

90

PRI!A O PRINCU PETRU KARA"OR"EVI#U KOJI #E POSTATI KRALJ

Jedno od najneobi!nijih. predskazanja Mitra Tarabi#a bilo je ono posle povratka prote Zarija u Kremna za vreme hercegova!ke bune, kad je prorekao put dolaska na vlast srpskog kralja Petra Kara"or"evi#a. Evo kako je to zapisao sam prota Zaharije: Poslije mog tajnog bekstva iz Srbije u Bosnu, za vrijeme hercegova!ke bune, kade mi je prijetila opasnost hapenja, ja sam se, na nekoliko mjeseci prije objave rata Turskoj, vratio svojoj ku#i u Kremna . . ." Na ovo vra#anje protu je navelo sve!ano, usmeno obe#anje kneza Milana Obrenovi#a da moe mirno da se vrati svome domu i da mu se nikakvo zlo ne srne dogoditi. Ovo obe#anje saoptio mu je jedne no#i u Viegradu njegov srodnik Moljkovi#, koji je jedini od Kremanaca znao gde se on krije. ,,Ina!e, u to vrijeme", belei prota Zaharije, nekako ko da bijae usahnula svaka pu!ana vatra, koja se iz Hercegovine proirivae na Sandak i na Bosnu. Ta buna, o kojoj je pisao !itav svijet, polako sama od sebe nestade, a iza nje, u narodu, ostae pri!e o junatvu, a tamo gde se pucalo, mnotvo svjeih, jo nepobusatih, grobova . .. Uzdaju#i se u knjaevo obe#anje, ja po danu, u povra#aju, pre"oh argan,a svako ko me vide ljudi, ene i djeca, stadoe da vi!u: ivio!" ivio!" Tako me iskitie raznijem dranguljima i darivae mnogijem darovima, k'o da sam bog zna ta u!inio. Kod ku#e me isto do!ekae pjesmom i svirkom. Tu se bijahu okupile sve moje komije Ruici, $irkovi#i Vra!ari#i, a s njima bijahu i nai srodnici Moljkovi#i, Miljko Milosavljevi# i od Biotana jo puno Nekovi#a i Sin"i#a. Me"u ovijem svijetom stvori se i moj kum Mitar Tarabi#. Ja, kad vidjeh kako su me vako lijepo do!ekali, naredih mojoj popadiji i doma#im !eljadima da otvore ono najve#e bure s rakijom i na ranju spreme dvanajest najboljijeh ovaca i dva juneta da, kako obraz nalae, ugostim ovoliki svijet. 91

Hercegova!ki ustanik Petar Mrkonji" (ilegalno ime kasnijeg vladara Srbije Petra I Kara#or#evi"a). Snimak iz vremena kada se krio kod prote Zaharija u selu Kremnima.

92

Oko naijeh ku#a se pjevalo i igralo sve do same zore. Ja po svome obi!aju popih samo dvije !ae rakije i neto malo prezalogajih te pred samo jutro, jerbo bijah umoran od puta, po!eh da se opratam od ovolikog naroda. Sa svima se, ponaosob, iljubih, ali primjetih da nema Mitra. Zapitah za njega, te mi rekoe da je dolje kod podruma. Tako si"oh da se i njime pozdravim i zatekoh ga kako netremice gleda u ono moje najve#e bure iz koga se to!ila sva ova rakija. Kad mu pri"oh, on me izdvoji malo u stranu pa mi, skoro u samo uvo, re!e: Vidi li, kume, ovo tvoje bure? Vidim! E, taj koji se bude krio u ovom buretu nosi#e krunu na glavi. Dobro, dobro, Mitre odgovorim mu ja i, oprosti Boe, miljah da je pijan te da to, nako, iz njega rakija govori. Otada pro"e podosta vremena i ja na te Mitrove rije!i bijah potpuno zaboravio. Za to vrijeme boravljah i u Biogradu po knjaevom pozivu te mi sam knjaz, u povjerenju, re!e da ho#e da ratuje s Turcima. O!ekuju#i ovaj rat, mnome ovlada neka stalna zabrinutost i nesanica. Tako bi se ja u postelji, od duga doba, prevr#ao !as na jednu, !as na drugu stranu. Jedne no#i za!uh lajanje nae pa!adi. Nagnem se na prozor i po mjese!ini ugledam priliku !ovjeka kako preska!e moju ogradu i kradi-mice prilazi glavnoj ku#i. Brzo navu!em mantiju i stvorim se u avliji. Kad me vide, on dignu obe ruke uvis, te po"e slobodnim korakom prema meni. Ne bojte se, o!e Zarija re!e nepoznati. Ne#e vam se sa moje strane dogoditi nikakvo zlo. Samo mi je potrebna vaa pomo#. Ja mu pri"em sasvijem blizu i vidim stasitog i krepkog !ovjeka sa pukom preba!enom, u stranu, preko le"a. Lice mu lijepo, a zmijasti crni brkovi povijeni blago na gore. Ko si da si, namjernice odgovorim mu ja. - - Vrata ovoga moga doma su uvjek otvorena ... Samo ako si !ovjek od !asti... Jesam re!e on. Moj pokojni babo bio je prijatelj vaeg oca Filipa. U zavjetu mi je ostavio da se uvijek mogu osloniti na va dom. . . Vi me, izgleda, ne poznajete? zapita. Jok, ali vidim da si !ovjek od reda !im pominje moga oca. Ja sam Petar, o!e Zarija. 93

 Koji Petar? Petar Mrkonji#, odnosno Kara"or"evi#

S

objasni

^Ja !im !uh ove rije!i, sjetih se da sam ne"e, u nekijem njema!kim novinama video njegovu sliku, koja ga je prikazi-vala kao hercegova!kog ustanika te se, odista, uvjerim da je to princ Petar Kara"or"evi#. U tom sa ove moje kruke sko!i me"u nas jedan mlad, vitak !ovjek, naoruan nekakvom kratkom pukom. _ Ne brinite, o!e Zarija, to je moj ratni a"utant, va Ui!anin, odani Pero Golubovi#. Vae viso!anstvo odgovorim mu ja, poljubivi ga u ruku. Od ovog trenutka ova ku#a je va dom. On me !vrsto zagrli, a meni, same od sebe, suze po"oe te se onako zgrljeni, zajedno sa Golubovi#em, uputismo glavnoj zgradi. Sutradan mi objasni da se iz Hercegovine nije mogao prebaciti u Crnu Goru, a ni preko Dubrovnika, to #e re#i preko Austrije, da bilo kuda ode dalje. Zato se odlu!io da ide u Srbiju, da se ov"e neko vrijeme pritaji, a odavde opet na Cetinje, iako su strane novine donijele vijesti kako, poslije propasti hercegova!ke bune, srpski eks princ Petar Kara"or"evi#, pod drugim imenom, ivi u Francuskoj. Sto se ti!e nae vlasti, sva ta pandurija bila je stalno na oprezu, jer se sumnjalo da se Petar krije u Srbiji, kako je, odista, i bilo. S njegovim doputenjem obavijestio sam moga kuma protu Milana %uri#a da je princ Petar kod mene, pa je kum Milan !esto dolazio iz Uzica na duge razgovore s princom. On me jednog dana obavijesti da posigumo znade, preko svojih povjerljivih ljudi, da #e za nekoliko dana biti pretresi u svim sumnjivim kremanskim ku#ama, pa i u mojoj. Tada ja stadoh premiljati "e da sakrijem princa Petra. U neko doba do"e mi u pamet Mitrovo kazivanje, te se sjetih onog mog bureta. Brzo sa !eljadima smislim plan te na donjem dijelu, tamo iznad slavine, napravim i zasmolim u pre!niku pregradu, tako da lijepo moe !ovjek da stane na nju. Ispred te pregrade bure napunim sa trideset litara stare, najbolje rakije. Kada su panduri, kroz tri dana, doli mojijem ku#ama prevrnuli su sve stvari i bajonetama kopali po vuni, enici, kuruzu i jabukama. Cim su sili u podrum odvrnuli su slavine na svijem 94

buradima, pa !ak i na onijem najmanjijem. I kad su vidjeli da iz svih ovih buradi teku rakija i vino, tek tada su se umirili. Ja sam ih mirno i staloeno do!ekao, te sam ih !ak posluio onom najstarijom rakijom, iz onog bureta u kome je skriven princ Petar. Od toga dana uvreilo se u meni !vrsto uvjerenje u one Mitrove rije!i da #e onaj koji se budne skrivao u ovom buretu nositi na svojoj glavi krunu kraljevsku*'. I Nita me nije moglo sprije!iti da vjerujem da #e taj koji #e postati kralj biti princ Petar Kara"or"evi#". Stupivi na presto Srbije 1903. godine, stari kralj Petar I stalno se interesovao za protu Zaharija Zahari#a. Ovo interesovanje naro!ito se izraavalo tokom prvog svetskog rata, posebno zbog toga to se tih ratnih godina od 1914. do 1918. protino zdravlje znatno pogoralo. Vrativi se u oslobo"enu zemlju, stari kralj je saznao da je prota Zaharije umro. I sam ozbiljno bolestan, Petar I nije mogao da li!no obi"e protin grob i tako oda potu svom velikom prijatelju. Zato je, u znak zahvalnosti, poslao u Kremna svog sina, tadanjeg regenta i prestolonaslednika Aleksandra Kara"or"evi#a da, u njegovo ime, na grob prote Zaharija, poloi lovorov venac. I Prema se#anju !lanova ove mnogobrojne familije, regent Aleksandar je odli!no znao za ovo Tarabi#evo proro!anstvo, te se ivo interesovao za sve to je bilo vezano za ilegalni boravak njegovog oca u Kremnima. Sa posebnom panjom razgledao je protin podrum, slikavi ono bure koje je spasio ivot budu#em kralju Srbije, a kasnije i kralju kraljevine SHS.

95

DOLAZAK KARADOR"EVI#A I PRVI SVETSKI RAT

Kao i vizija ubistva kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovi#a, tako se i ona o ponovnom dolasku Kara"or"evi#a na presto Srbije obistinila. O tome prota Zaharije pri!a, ba onako kako mu je sam Mitar ispri!ao: Po ubistvu kraljice i kralja do#i #e loza Kara"or"evi#a da vlada, ali #e, potom, nastati krvavi ratovi. Zatim #e jopet do#i ono nevrijeme kad #e zima biti kao ljeto, a ljeto biti kao zima. Tada #e nastati rat sa Turcima. Na Turke #e udariti !etiri hri#anske drave i naa carinarnica bi#e na Limu. Tada #emo osvojiti i osvijetiti Kosovo . . . Uskoro posije toga nasta#e Veliki rat u kojem #e se silna krv prolivati. Kad bi sva ova krv rijekom potekla valjala bi kamen od tri oke. Na nau zemlju navali#e tri puta silnija vojska preko rijeke i pre#i #e ih. Ta #e vojska upropastiti one krajeve kroz koje budne prolazila. Zaci #e daleko u nau zemlju. . . Bi#e tekijeh dana . . . Naa vojska #e popustiti, ali #e najedanput na njeno !elo do#i pametan !oek na konju vrancu, koji #e znati njom upravljati, pa #e re#i: Naprijed, narode, srpska bra#o!" Vojska #e tada oivjeti. Povrati#e se duh u njoj i ona #e pojuriti dumanina jpreko tijeh rijeka. Neprijatelj #e do#i do Maljena i Bukova. Sumadija #e najvie pretrpjeti. Za nae selo ne treba straovati. Ovdje, u ovijem krajevima,puka ne#e puknuti, ali ako neprijateljska vojska pro"e, ne#e !injeti nikakvo zlo . . . Posije toga, naa vojska zauze#e neto Bosne i zaustaviti se do Drine. Tako #e #uprija u Viegradu biti pola naa, a pola njiova. Mi #emo tamo !ekati". Tih ratnih dana, 1915. godine, dolo je u Kremnima do susreta izme"u prote Zaharija i dr Radovana Kazimirovi#a, koji #e kasnije objaviti knjigu u kojoj #e izneti utiske o ovom susretu. 96

,,U tome ratu s Turcima poginu"e ti najmilije unu!e. Mitar je predvideo njegovu pogibiju: Ljubia Popovi" (sedi), unuk proteZaharija, aktivni poru!nik srpske, 'vojske, poginuo u Kumanovsko) bici, u Balkanskom ratu

97

Dobrovoljna bolni!arka u Prvom svetskom ratu: snaha Jelena, supruga protinog unuka, $or#a Zahari"a.

Tri godine Srbija "e biti u mraku". Snimak pred povla!enje srpske vojske kroz Albaniju: prota Zaharije sa ruskim pukovnikom V. A. Samojiovom. U pozadini se vidi !uvena kremanska bogomolja %elija".

Tada je prota ispri!ao dr Kazimirovi#u neka saznanja o ovom delu Tarabi#evog proro!anstva: Ovdje, u ovoj sobi, u kojoj vi sada sjedite, dragi doktore, tu je i austrijski "eneral no#ivao i odatle naredbe svojoj vojsci izdavao. Meni su o#erali dva vola i dvije krave, vina na pedeset, a rakije na dvadeset metara, ali mi stvari nita nijesu dirali niti odnosili. Samo su mog unuka &eda puku sobom uzeli. Tu, u ba!i, imamo i crkvenu kapelu, te iz nje, tako"e, nita nijesu odnijeli. .. Dakle, ono to su uzimali, uzimali su za jelo i pi#e, ali pustoili nijesu... Sve u svemu, dobro je bilo.. Detaljnije o samoj propasti Srbije u prvom svetskom ratu govorio je i pokojni Dimitrije-Mita Kari#, mu protine najmla"e k#erke Drage. Njemu je, kao bliskom !lanu svoje familije, prota Zaharije poverio ova vi"enja Mitra Tarabi#a: ,,Tri ljeta, kume Zarija, Srbija #e biti u mraku, te #emo tri Svete Trojice provesti pod dumanskom vla#u. To #e se zgoditi vako: od sjevera #e udariti neka velika sila te #e nas ona gaziti i pregaziti. Zemlja #e nam biti pusta. Umira#e se od gladi i raznijeh bolesti. Za to vrijeme naa vojska bi#e u tu"ini. Prvo #e biti na jednom mjestu opasanom morima sa svijeh strana. Kad budne svoje rane izvi"ala, ondakar #e od prijatelja dobiti hrane i debane, te #e ponovo preko tu"ijeh mora doploviti do naijeh granica. Kad tu do"e, zaposednu#e gore i dolove, te #e ponovo juriati ka Srbiji i oslobodi#e ne samo nae, nego i sve one predele u kojima ive naa bra#a. Jo jedno #u ti re#i, kume, dumanska vojska u#i #e u Kremna ta!no na Lu!indan, a iz Kremana #e iza#i poslije tri godine jopet na dan tvoje krsne slave, to #e re#i na praznik Svetoga Oca Luke". Sve ove vizije Mitra Tarabi#a u potpunosti su se ispunile i to ovim redosledom: Dvadeset devetog maja 1903. godine, umesto Obrenovi#a, na vladarski presto Srbije dola je dinastija Kara"or"evi#a. Nije prolo mnogo, svega devet godina, a Srbija je zaratila sa Turskom, 1912. godine, zavrivi ovaj sukob u svoju korist. Posle ovoga rata carinarnica Srbije je bila ta!no na Limu, odnosno prema onim oblastima Bosne i Sandaka, koje je drala Austrougarska imperija. Posle ovog rata sa Turskom, tako re#i bez predaha,
T

99

Izginu"e dosta tvoje familije Suprug protine unuke Vidosave, profesor Mirko Popovi", kao rezervni poru!nik hrabro poginuo u prvom svetskom ratu. (M. Popovi" je ro#eni brat Duana Popovi"a, prvaka naeg Radni!kog pokreta, sahranjenog pored samog groba Karla Marksa na groblju u Londonu.)

100

%-?*m
JSfe

7.

tf..>./.!! -

!-<?

Protini unuci: $or#e Zahari" i Vlajko Jeremi", kao maturanti beogradske preparandije, snimljeni sa jednim pitomcem vojne akademije. Vlajko je tako#e nastradao u prvom svetskom ratu.

101

nastaje prvi svetski rat u kome Austrougarska sa najve#im ratnim potencijalom kre#e na Srbiju i zauzima njene severne i neke centralne oblasti. Ali, zaista, dolazi !ovek na vrancu", general Aleksandar Mii#, koji vetim komandovanjem i li!nim primerom junatva, proteruje neprijatelja sa okupirane teritorije Srbije. Austrijanci su bili u veoma tekoj situaciji, pa su zamolili svog saveznika Nema!ku za pomo#. Tako su Nemci, sila sa severa", uputili na Srbiju svoju armiju, pod komandom svog feldmarala fon Mekenzena. Srpska vojska pod udarom ove snane sile odstupa kroz Albaniju i odlazi na pregrupisavanje i oporavak na Krt Sa Krfa, naa vojska, kre#e u Solun da bi, zajedno sa savezni!kim armijama, obrazovala solunski front. Potpomognuta saveznicima, srpska vojska stupa u ofanzivu i, iz bitke u bitku, kona!no pobe"uje Bugare, Austrijance i Nemce. Posle tekih borbi, Srbija osloba"a ne samo svoju teritoriju ve# i sve one zemlje u kojima je vekovima pod tu"inskom vla#u, iveo na jugoslovenski ivalj. to se ti!e oslobo"enja sela Kremana, poznato je da je ovo selo okupirano na sam dan krsne slave svetenika Zaharija te je, posle tri godine ropstva, oslobo"eno na praznik istog ovog svetitelja, to jest, na Lu!indan, ba onako kako je i rekao protin kum Mitar Tarabi#. Mitrovo vi"enje austrijske okupacije ovih krajeva pokazalo se ta!nim tu"inska vojska na podru!ju sela Kremna nije vrila nikakva zlodela. Sem oduzimanja hrane, drugih kra"a i otima!ina nije bilo. Predvi"anje ostalih neda#a se, tako"e, u potpunosti obistinilo, jer su se pojavile razne bolesti, od kojih je narod najvie stradao. Mnoge ivote u Srbiji odnela je glad i haranje pegavog i trbunog tifusa. Bolesti su poga"ale ne samo ljude, ve# i stoku. Tako je, za te tri godine neprijateljske okupacije, u !itavom ui!kom kraju vladala velika nestaica hrane, !ije su se posledice ose#ale jo dugo posle oslobo"enja Srbije.

102

SUDBINSKA PROPAST SRBIJE"

i Poruke kremanskih proroka uvek su imale snaan odjek u Srbiji. Setimo se, samo, sa kakvim je strahopotovanjem kraljica Draga sasluala proro!anstvo Mitra Tarabi#a o sudbini dinastije Obrenovi#a. U romanu Mladena St. %uri!i#a Oj Uzice, mali Cari-grade", u kome govori o ratnoj pozadini 1915. godine, nailazimo na jo jednu potvrdu uticaja kremanskog proro!anstva na ondanje javno mnjenje. . Poslije silovitih provala i slomova, dinovski evropski rat zastane, predahne, pa opet grozovito zatrese Istokom ili Zapadom. Morem i okeanom ve# odavno vladaju sumarenski gusari, mu!ki i bezdusno razbijaju i provaljuju, potapaju ili zarobljavaju sve vrste brodova, putnike i robu, i jezovitom ratu izvojevaju novo i dostojnije ime: SVETSKI! Svojom novom taktikom mitraljeskih !vorova maral Makenzen je ustavio !eli!nu me#avu Brusolovljevih miliona, najve#e oruane sile koju je dotle svet video! Pa opet zastanak u kom su se pripremali sudari. Golemi i stravi!ni! Samo srpske pobedni!ke i dvaput teko poraene austrougarske vojske, koje su celim srbijanskim Podrinjem klale ene i decu i hri#anske crkve punile leevima golorukih, jedne prema drugim dremale su na pograni!nim rekama Drini, Savi i Dunavu, i le!ile grozne rane, koje jedna drugoj zadodae stranim orujem i jo svirepijim tifusom i pe-gavcem. Velesila Austrougarska nije se stidela da jednako moli i preklinje za pomo# svoga saveznika Nema!ku. Da je spaava! &ast je bila ve# izgubljena za sva vremena; sad je bio u pitanju ivot drave! I verni saveznik car Viljem uskoro izdade ratnu objavu s vitekom porukom: Hrabrim Srbima u!ini#u veliku po!ast; protiv njih #u poslati marala Makenzena." 103

Protin unuk !edomir, koji je ui"kom okrunom na"elniku, Mihailu totovi#u, poveno Mitrovu viziju budu#e apokalipse nad Poekim poljem. !edomir (levo) kao rezervni kapetan I klase u drutvu svog ro$aka Miloja Smiljani#a ministra inostranih poslova bive Kraljevine Jugoslavije. (Snimak na"injen negde na vojitu prvog svetskog rta).

104

Srbija se upinjala iz petnih ila ivih i mrtvih predaka, i danju i no!u, i krajem jula te, 1915. godine uspela je da mobilie 602.380 vojnika! I pored strane izmorenosti i krvavljenja u dotadanjim "etvorogodinjim ratnim naporima, sabrala je najve!u snagu svoje istorije. Makenzenova slava nije zadavala mnogo brige vojvodi Putniku, na"elniku taba Vrhovne komande, sve dok se nije "ulo da je Makenzen primio komandu nad svim balkanskim trupama uslovno, da se politi"ki pripremi Bugarska, da ona, istovremeno napadne Srbiju s le#a! Veliki nema"ki vojnik bio je mudar takti"ar nije hteo na nesigurno. I vojvoda Putnik je odmah, od svoje vlade, traio da mu osigura pozadinu od napada Bugarske. U ime vlade Pai! je javio Vojvodi da ima garancije od Francuske i Rusije da nas Bugarska ne!e napasti. A kad je Apis preko Putnika stao opominjati srpsku vladu na stalna verolomstva Bugarske, Pai! je rekao Putniku: Mi smo u dobrom drutvu, koje ne smemo izneveriti, jer to Bugari jedva "ekaju: da nas napadnu s odobrenjem $etvornog sporazuma!" Iako je ranije namerno udaljen iz Vrhovne komande i postavljen na najodgovorniju dunost jedne, mada najmanje armije, Apis, je i odatle, ne isputaju!i nikad glavne konce obavetajne slube, do nedavno vo#ene u Vrhovnoj komandi, a pred tako mutnim izgledima opkoljene Srbije, jednako slao svoje izvetaje i miljenja Putniku, koji se ve! pomalo pokazivao i kao glavni i pravi ef crne ruke", tvrde!i da Bugarska mobilie i da !e prepadom napasti Srbiju s le#a, odvojiti je od novih oblasti i prepoloviti joj snagu. Pomo! Makenzenu da drugu polovinu razbije svojom strahotnom artiljerijom, a ostatke srpske vojske da zajedni"ki nateraju u neprohodne gudure Crne Gore i Albanije. Na Golgotu i vojske, i naroda koji nije smeo "ekati austrougarske vojne strvodere. U narodu su nastale teke smutnje i zebnje, veoma sli"ne onim u avgustu 1813. godine kad su Vodu pokrovitelji lomili i slomili vrat. Zverstva austroma#arskih kulturnika ve! su bila sva prokazana i obelodanjena divnim naporima profesora Rajsa, novinara Barbisa, Gaston Gravijea i ostalih pobunjenih prijatelja "ove"anstva i "ove"nosti. U narodu bolno vrenje. I ene i deca bili su uvereni da je Putnik nepobediv s dveju strana, i da !e pustiti Nemce u Srbiju do Bagrdana, a tu. . . A tu !e jedne mra"ne no!i kriknuti tama: Sad napred deco, kurjaci Srbije". Do zore da

105

ni jedan neprijateljski top ne ostane neuperen u le#a dotada-njih gospodara. Krilato napred!" . . . Ah, sudbino prokleta, zato se to, ve! sasvim jasno i gotovo, zato se to ipak ne!e ostvariti?! _ Trebalo bi da i ve"m Gospod zapla"e nad Srbijom, kad su Saveznici teko prevarili mudrog Pai!a, nagnali ga da prihvati prevaru, a on, svesno i najtragi"nije, prevario svoju slavnu vojsku! Kad je Vrhovna komanda i poslednji put vapila za doputanjem da grune preko granice, (Pai! je na vreme odobrio posedanje bugarske granice), da razorua Bugarsku, a Saveznike stavi pred svren "in, kobno veran Savezu i ljudskom moralu, Pai! je stegao srce da ne prepukne, i izdao najstrou pismenu zapovest: Streljajte vojnika koji ispali puku na Bugare! Gde je sad Apis? Da li se i on povla"i pred sudbinom? Saveznici su ponovo jam"ili za bugarsku neutralnost, a u Srbiji su i deca znala da ih vode u prevaru. I vladi Srbije ostade jo jedino da dopusti i drugo objavljivanje KREMAN-SKOG PRORO$ANSTVA o sudbinskoj propasti Srbije, s kojim oprezno pohita u Niskim novinama" dr Radovan Kazimirovi!. I !ela Srbija stade govoriti samo o tome, i miriti se unapred sa najsvirepijom sudbinom koju je ikad do"ekao jedan narod,* posle Izrailjevog bekstva iz Misira. Ve"erinke omladine u varoi na %etinji s pesmom i suzama, kao da nisu htele da pomru, i da prestanu, iako se ose!alo, pa i znalo da se i ui"ka vojska sprema za daleki pokret. Za Staru planinu. Posukljae oblaci sa sviju strana, pa kie, kie ... Sive i prljave, mutne i teke, da unapred pokriju teki zlo"in prevarenih Saveznika! Na svim stranama se ponovo zaustavljao ivot, "ekala se smrt! I samo su se jo napeto pratile Niske novine", i "as kad !e po"eti velika drama naroda; stravi"nija od svih u celoj njegovoj istoriji! Predvidelo se unapred sve, sve! Daleko prevazi#ene grozote od onih sa Bregalnice i kolere pa i od onih sa velikog ratita u !elom donjem Podrinju, prole godine.

* podvukli autori

106

!OVEK KOJI JE TA!NO ZNAO SVOJ KRAJ

O ovom proro"anstvu Mitra Tarabi!a o povla"enju srpske vojske preko Albanije saznali smo u Beogradu 1950. godine od sina pokojnog prote Milana %uri!a, starog inenjera Zdravka M. %uri!a. Novu pri"u kremanskog proroka "uo je od senatora Pavla Vuji!a i generala Jee Damjanovi!a, biveg marala dvora. A o ovom doga#aju je pisao i dr Radovan Kazimirovi! u knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu". Pri"a je vezana za povla"enje srpske vojske kroz albanske gudure i klance, a dogodila se u Ljeu 1915. godine, negde uo"i boi"nih praznika. Tada se prota Milan %uri!, posle doivljene nacionalne Golgote, zajedno sa srpskom vojskom, naao u ovom albanskom gradu. S njim u drutvu bili su pok. Ljuba Pavlovi!, tadanji generaltabni pukovnik Jea Damnjanovi! i rezervni peadijski major, profesor Pavle Vuji!, sestri! prote Zaharija Zahari!a. Prepea"ivi stotine kilometara, gladni i iscrpljeni, oni su se u ovoj maloj varoi odmorili i potkrepili skromnom hranom. Zbog toga su bili veoma raspoloeni, izuzev starog prote %uri!a, koji je u ovom drutvu bio nekako potpuno odsutan i zamiljen. Na pitanje profesora Vuji!a o "emu to razmilja, prota je odgovorio: Eh, djeco moja . . . Ja idem u tu#u zemlju. Prvo na Krf, pa posije u Italiju ... A, kako ne bih bio zamiljen kad znam da moje Uzice i Srbiju vie nikada videti ne!u." Pukovnika Jesu Damjanovi!a za"udila je ova mirno!a protinog kazivanja i neka neobi"na sigurnost u njegovom glasu. Stekao je utisak da protine o"i sijaju nekim "udnim sjajem, koji kao da je tom svojom neobjanjenom tugom predvi#ao ove njegove reci. 107

Sin prote Milana %uri#a, inenjer Zdravko %uri#: sve o njegovom ivotu pretskazao je Mitar Tarabi#. (Snimljeno u Krasnojarsku 1907. godine.)

108

Taj sjaj, kako je J. Damjanovi! kasnije objanjavao, nije bio od ovoga sveta". Zbog toga je s nestrpljenjem zapitao ovog uglednog ui"kog svetenika i politi"kog tribuna "itave Zapadne Srbije, kako zna da se ne!e vratiti u Srbiju? Prota ga je blago pogledao i odgovorio: Ne, ne!u se iv iz tu#ine vratiti. Tamo !u umrijeti slede!e godine. Zdravlje mi je, hvala Bogu dobro, ali ja !u, ipak, umrijeti... Tamo !u biti sahranjen i tu#a zemlja !e me pokrivati nekoliko godina. Ali, do!i !e zora nae slobode i ja !u se mrtav vratiti u moie Uzice". Ove reci su naro"ito iznenadile njegovog zemljaka i kuma profesora Pavla Vuji!a, posebno poslednja re"enica, pa je za"u#en zapitao: Kume Milane, kako !ete se to mrtav vratiti u Uzice? Ho!ete li da nam to objasnite?" Ho!u, zato da ne!u, djeco moja! Znam da !e me, kad se budemo oslobodili, u Uzice prenijeti moja drava i moja djeca. Znam i to da !e mi drava di!i veliki spomenik, ali sve je to slaba utjeha kad moje lijepo Uzice i moju dragu Srbiju vie nikada ugledati ne!u. . . Vas !e svakako, interesovati otkud ja to znam... Evo, vidite, ja jo mnogo drugijeh stvari i doga#aja znam . . . Onih koji !e se desiti u budu!nosti. Tako znam da ni moj kum i pobratim proto Zaharije ne!e doivjeti nae oslobo#enje, nego !e umrijeti prije no to sloboda do#e. . . O svemu tome protu Zahariju i meni prorokovao je kremanski vidovnjak Mitar Tarabi!. Ni proto, ni ja, nijesmo u po"etku vjerovali njegovijem i Miloevim rije"ima, ali nastu-pie mnogi doga#aji za koje oni rekoe da !e do!i, te se sve to u potpunosti obistinilo. Ni u jednom svom proricanju nijesu omanuli, pa ne!e ni u ovom, kojim su predvideli moju smrt. Znam sve ta !e se zbiti i s mojim sinom Zdravkom, to je sadevo u Rusiji. On !e se dugo, dugo posije ovoga rata zadrati u toj zemlji da je lije"i svojim znanjem od sopstvenih rana, pa !e tek ondakar sa svojom nevjestom Ruskinjom do!i u Srbiju da po"ne sve iz po"etka, jer mu ja nikakvo imanje i bogatstvo nijesam ostavio . . ." Sve ove protine reci postale su stvarnost. On je, zaista, slede!e, 1916. godine, umro u Rimu. Tamo je sahranjen. Tek nekoliko godina posle zavretka prvog svetskog rata, kao zasluni nacionalni radnik, prenet je u svoj dragi grad Uzice. U Odboru za prenos posmrtnih ostataka ovog narodnog velikana bio je i njegov sin dr Dragia %uri!, profesor 109

Beogradskog univerziteta, jedan od prvaka naeg Radni"kog pokreta.* to se ti"e protinog starijeg sina, inenjera Zdravka %uri!a, on je, svojevremeno, zajedno sa svojim mla#im bratom Dragiom, bez obzira to se u ivotu nikada nije bavio politikom, iz Srbije bio proteran od strane Obrenovi!evske policije. Bra!a %uri!i su neko vreme iveli u Austriji, a odatle ih je austrijska vlada na zahtev srpskog obrenovi!evskog dvora proterala u Rusiju. Tamo su nastavili svoje kolovanje. U Rusiji je pokojni Zdravko zavrio gra#evinski i mainski fakultet i bio jedan od najboljih studenata u svojoj klasi. Posle studija postaje jedan od pionira industrijalizacije Sibirije. Tamo se i upoznao sa svojom budu!om suprugom, mladom lekarkom dr Marijom Manjom Nikolajevnom, "iji su roditelji tako#e iveli u Sibiru, jer je njen otac, kao bivi dekabrista, bio doivotno prognan u ovu nepreglednu rusku oblast. Mladi bra"ni par %uri! doiveo je u Sibiru burne dane oktobarske revolucije. Posle zavretka prvog svetskog rata protin sin Zdravko nije mogao da se vrati u oslobo#enu Srbiju. Sve do 1922. godine on je kao preko potreban stru"njak radio u Dravnoj planskoj komisiji za razvoj industrije SSSR-a, a njegova supruga dr Marija bila je glavni sanitetski referent Pete ruske armije. Tek u leto 1922. godine inenjer %uri! je uspeo da od sovjetske vlade izdejstvuje dozvolu za odlazak u Srbiju. Tako je ovaj mladi bra"ni par bio jedan od retkih putnika koji je sa legalnim pasoem SSSR-a preao granicu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, doavi Dunavom u Beograd. Kad su stupili na tle Srbije, ni Zdravko ni njegova supruga vie nisu imali sredstava za ivot, pa su se, po ko zna koji put, obistinile reci Mitra Tarabi!a, da !e protin sin kad se bude vratio u Srbiju morati da po"ne sve iz po"etka.

*Dr Dragiu %uri!a ubili su Nemci 1941. godine. Prim. autora. 110

SNOVI U VILI ASPAZUA"

Prota Zaharije je bio nean otac i neobi"no je pazio svoju najmla#u k!er Dragu. Kad poraste, ima!e ko o njoj brinuti", govorio bi. A ona je bila devojka neobi"ne lepote, bistrog uma, sa velikim smislom za muziku. Jo kao dete, sa nepunih pet godina, nau"ila je da "ita i pie i od tada, kroz godine, ni jedna od brojnih protinih knjiga nije ostala nepro"itana s njene strane. Dok su njena bra!a bila na kolovanju po raznim kulturnim centrima tadanje Srbije i Vojvodine, Draga je ostala sa ocem u Kremnima, povremeno odlaze!i kod starije sestre Ruice, udate u Uzicu. Uz pomo! svoga oca Zaharija brzo je nau"ila ruski jezik, tako da je ruske pisce mogla da "ita u originalu, kad god bi dola do takvih knjiga. Sama je nau"ila i note, i na jednoj staroj citri, "esto je svirala dela poznatih kompozitora toga vremena. Njeno muziciranje dostizalo je, kau, pravu virtuoznost. U svojoj "etrnaestoj godini samoinicijativno je po"ela da u"i francuski, i ubrzo, ovladala je jo jednim svetskim jezikom, tu u jednom tako re!i pustom selu pod Tarom. Rasla je u Kremnima, pa je tako odli"no znala i zapamtila svog kuma Mitra Tarabica, za "ija se kazivanja rano zainteresovala, pa "ak po"ela da prou"ava ove, kao i razne druge nad"ulne" pojave u narodu ovoga kraja... Kad joj je bilo esnaest godina stie jednoga dana u Kremna nekim poslom iz Uzica jedan mladi pravnik, ro#eni Beogra#anin. Bio je to Dimitrije Mita Kari!. Videvi lepotu i inteligenciju najmla#e protine k!erke, odmah se zaljubio u nju, a i ona u njega. Posle nekoliko dana u ICremnima bi obavljena zvani"na veridba, dok !e malo kasnije, velika svadba biti prire#ena u Uzicu. Za vreme Dimitrijevog slubovanja u gradu na %etinji, mladi bra"ni par se "esto navra!ao u Kremna. Tako je protin 111

Protina najmla$a #erka Draga, kojoj se kremanski vidovnjak, Mitar Tarabi#, javio u snu, nakon Albanske Golgote, na dalekom ostrvu Krtu.

Stanovnik vile Aspazija", Draga Kari#, ro$ena Zahari#, kao dobrovoljna ratna bolni"arka srpske vojske.

zet Kari!, sada ve! sudija, imao priliku da "e!e razgovara sa kremanskim prorokom Mitrom Tarabi!em, interesuju!i se, kao i pre toga kod svog tasta, za ostvarenje njegovih poruka, kako je to bilo i ta nas "eka. Nije prolo dugo vremena, a mladi sudija Kari! je premeten u Beograd. Kao jedan od veoma retkih intelektualaca onog doba brzo je napredovao u slubi, postavi "lan Dravnog saveta tadanje Kraljevine Srbije. Iz braka sa svojom mladom nevestom imao je dva sina: Mihaila-Mikicu i Sretena-Sretu. Dadilja njegove dece bila je veoma vredna devojka, koja se tako#e zvala Draga. Za nju se zna da je ro#ena u draga"evskom kraju, u jednom selu kod varoice Gu"e. Kao jedno od mnogobrojne dece siromanih roditelja, Draga se jo u detinjstvu uputila u beli svet", trbuhom za kruhom. Tako se nala u prestonom Beogradu, dugo godina rade!i kod porodice $upi!, a zatim kod Kari!a. Prethodni poslodavci primetili su kod ove devojke izvesne osobine koje su je izdvajale od ostalih. Imala je, ponekad, neki neobi"an pogled, iz kojeg je izbijala neka "udna blagost, zra"enje nekog neobjanjenog sjaja. Kad se zaposlila kod porodice Kari! doznala je da njena gazdarica" imenjakinja Draga pati od "estih migrena. Jednoga dana prila je svojoj gospo#i i rekla joj da legne na otoman, da !e je ona izle"iti od tih nesnosnih bolova. Tada je svojim rukama blago prela preko bolesni"ine glave, sve dok bolovi nisu potpuno i"ezli, kao da ih nikada nije ni bilo. Nije to trajalo due od nekoliko minuta. I, tako je to uvek ponavljala kad bi njenu dobru gospu zabolela glava. Njenim seansama prisustvovali su ponekad i brojni prestoni"ki lekari, prijatelji porodice Kari!. Ali, nikada nisu mogli da odgonetnu u "emu je njena mo!. Draga je svoje poslodavce uvek molila da nikome, sem ovim lekarima, u koje je imala neko "udno poverenje, ne kazuju o njenim isceliteljskim sposobnostima, koje je isklju"ivo primenjivala u slu"aju kad bi se razboleo neko od blie familije Kari!a. Tako je devojka Draga, ive!i u porodici Kari!, vremenom postala pravi njen "lan. Me#utim, ovaj mladi bra"ni par !e uskoro zadesiti velika nesre!a. Umre!e im stariji sin Mikica, a za nepune dve godine i mla#i Sreta. Ne mogavi vie da ra#a, mlada gospo#a Kari! potpuno se okrenula deci svoje familije, svojim sinovci-ma, sinovicama, sestri!ima i sestri"inama, a biva dadilja, 113

njena Imenjakinja Draga, i dalje je ostala u slubi u njihovoj porodici. U me#uvremenu dolazi u Beograd na studije Kari!kin sestri! Jovan, sin njene starije sestre Ruice. Za vreme studija on !e stanovati u ovoj porodici. Kao student, priklju"io se naprednom socijalisti"kom pokretu, pod vodstvom svog zemljaka Dimitrija Dila Tucovi!a. Sa svojom tetkom Dragom vodio je "este rasprave, naro"ito na temu ateizma. Nikako se nije slagao sa svojom tetkom u oceni takozvane gra#anke na prestolu", bive kraljice Drage Obrenovi!, sa kojom je njegova tetka, bez obzira to je poticala iz porodice pristalica Kara-#or#evi!a, bila nekad u velikom prijateljstvu. Ovim raspravama "esto je prisustvovala i njihova ku!na pomo!nica Draga, koja je Jovana volela iskrenom ljubavlju, kao da mu je starija sestra. Ubrzo je dolo do balkanskog, a zatim i do prvog svetskog rata. Sestri! Jovan, ispra!en od tetke i te"e Mite Kari!a, krenuo je da brani Otadbinu. Bi!e to jedan od onih 1300 kaplara iz Skopskog #a"kog bataljona. Na poziv vojvode Mii!a, kao mlad #ak, podnarednik, upu!en je na front. Na Ceru je teko ranjen i prenesen u valjevsku bolnicu. Odatle sa vojskom odstupa kroz Albaniju i kao ranjenik dolazi, na oporavak, na ostrvo Krf. Tamo, na Krfu, zati"e svoju tetku Dragu i te!a Mitu. Zajedno s njima, na ovom ostrvu, bila je i ku!na pomo!nica Draga, koja je, kao i oni, prola sve strahote albanske golgote. Stanovali su u vili Aspazlja", koja je bila jedna od manjih turisti"kih zdanja na ovom ostrvu, po kojima su Saveznici razmestili brojne srpske izbeglice, koje su se, zajedno s vojskom, povla"ile preko Albanije. Tu, na Krfu, u srpskoj vojnoj bolnici radila je protina k!erka Draga, kao dobrovoljna ratna bolni"arka, a s njom i njena imenjakinja, ku!na pomo!nica Draga. Rano, jo u sam osvit zore, pre nego to po#u u bolnicu, njih dve bi obi"no, u vili, popile po solju turske kafe, popri"ali o tadanjim novostima sa savezni"kih frontova, a onda bi krenule prema bolnici da obavljaju svoju, nimalo laku, patriotsku dunost. U to vreme vlada Kraljevine Srbije donosi odluku da se svi omladinci, bili ranjeni ili ne, upute na dalje kolovanje i oporavak u Francusku i Englesku. I tako, ve! gotovo prezdra-velog Jovana sa ostalim studentima i #acima upu!uju u Francusku. Uskoro, u glavnu luku ovog ostrva pristi!i !e francuski 114

transportni brod sa oznakama Crvenog krsta, kako bi prihvatio, a posle odvezao do Marselja i na tlo Francuske iskrcao srpske izbeglice i ranjenike. Me#u njima i one omladince koji su po strogom vladinom nare#enju putovali u Francusku da nastave ratom ometeno kolovanje. Na doku ostrvskog pristanita bese se iskupilo mnotvo sveta, uglavnom roditelja, ro#aka i prijatelja onih koji su svakog minuta trebalo da se ukrcaju u ovaj francuski putni"ki brod. Na ispra!aju sestri!a Jovana nali su se i njegova tetka Draga i te"a Mita Kari!. S njima je bila i njihova verna doma!ica Draga, jer je me#u putnicima bio i njen, jo nezvani"ni verenik Jevrem koji je ovim brodom, kao tei ranjenik, trebalo da putuje u Francusku, zbog komplikovanog hirurkog zahvata. Jevrem je po zanimanju bio odli"an beogradski pekar, koga su ranili prilikom odstupanja kroz Albaniju. Umesto da budu zadovoljni, svi su bili ,obuzeti strep-njom, jer su nema"ke podmornice, takozvani sumareni, potapali sve brodove na koje su nailazili, bez obzira da li nose zatitni znak Crvenog krsta. Po"elo je tako ukrcavanje "etiri stotine putnika. Me#u njima je bio i mladi #ak, narednik Jovan. Mnogo ih je na palubi, sa koje mau svojim roditeljima, ro#acima i prijateljima. Jedino Draga ne moe da vidi svoga Jevrema-Jeu. On je sa teim ranjenicima smeten u unutranjost broda. Sirena najzad oglaava polazak, a sa palube i pristanita odjekuje gromka, poznata pesma Kre!e se la#a Franpuska". Pa ipak, sve je u sutini tuno, mada, na prvi pogled, izgleda veselo. Strah od podmornica ne silazi sa lica onih to putuju i onih koji ih ispra!aju. Samo #aci vojnici na palubi i oko nje pregrtima komplimenata neumorno obasipaju lepe i armantne francuske dobrovoljne bolni"arke i ne pomiljaju!i kakva iznena#enja mogu da donesu nemirna mora. Tek kad se brod izgubio iza horizonta, brojni vojnici i gra#ani, koji su prisustvovali ovom dirljivom ispra!aju, po"eli su da se razilaze. Sutradan, po odlasku broda, veoma zamiljena i tuna devojka Draga obratila se svojoj gospo#i, rekavi da je sanjala "udan san, da i ne zna da li ga je stvarno sanjala, ili je to sve bila neka vrsta privi#enja? Na te reci Draga Kari! preblede, rekavi da se i njoj neto sli"no dogodilo. Zna, moja gospoja otpo"e Draga da opisuje ono to je u snu videla ova la#a koju smo ju"e ispratili i koja je
8*

115

otplovila s naim Jovom i mojim Jeom bi!e potopljena danas u pola dvanaest pre podne. Zaprepa!enje i strah Drage Kari! u tom "asu dostie vrhunac. I ona je sanjala isti san, u kome joj je bilo re"eno da !e ovaj transportni brod biti danas potopljen u isto vreme, koje je pomenula njena ku!na pomo!nica. Ali, ne boj se gospoja, ni Jova ni moj Jea, ne!e stradati.. Jesu !e spasti matrozi, a Jovu krst. Otkud ti to zna? zapita je Kari!ka. Znam, jer mi je to saoptio jedan "ovek, koji mi se u snu prestavio kao Matija, seljak iz Kremana. Kad "u da Draga pominje Matiju, odnosno Mitra Tarabi-!a, Kari!ka rairi enice, pa sama, vie za sebe, poluglasno, re"e: I meni se javio isti "ovek! . .. Je li to, moja gospojo, bio pravi san? Ne umem da ti to objasnim. $ini mi se da sve to nisam sanjala, nego da sam njegovu pojavu doivela i o"ima i sluhom. Da li je tebi, draga gospojo, taj isti "ovek kazao da ti se javlja zato da se ne plai i ne proliva suze badava, kada bude dola vest o potapanju la#e? Jeste potvrdi Kari!ka, a zatim s nestrpljenjem upita svoju ku!nu pomo!nicu: Kai mi kako si doznala da !e hrpd biti potopljen danas u pola dvanaest? On, taj Matija, koji mi se javi, re"e: Dijete, ja ne znam da gledam na sat, ali pogledaj "asovnik na ovom zidu. E, kad skazaljke budu sutra na ovom istom mjestu, la#a !e biti potopljena..." To je i meni kazao. Gospoja, a je li ti rekao kako !e Jea i Jova biti spaeni? Isto onako mi je kazao kako si i ti od njega saznala. Re"e da !e tvog Jesu spasiti mornari, a naeg Jovu krst. Ne znam kako Jovana moe spasiti krst kad je on, Boe mi oprosti, odavno s njim raskrstio?! To ni meni nije jasno, osim da u samom moru ne bude bilo kakvog velikog drvenog krsta te da se za njega ne bude oka"io? I zaista, oko pola dvanaest, pre podne, kad veliki bolni"ki "asovnik sa istim tolikim brojem otkucaja najavi vreme, njih dve se sretoe u prolazu i samo nemo pogledae jedna drugu. 116

Tek oko est uve"e, kad su se sa ostalim sanitetskim osobljem spremale da po#u prema svojoj vili, primetie kako lekari, odjedanput, postae nekako neo"ekivano zabrinuti, a po bolnici se stvori neki "udan, zloslutan mete. Za"u se i prigueni jecaj nekih dobrovoljnih bolni"arki kao i doaptavanje me#u ranjenicima i bolesnicima. Na samim izlaznim vratima njih dve se susretoe s mladim rezervnim kapetanom druge klase, doktorom Vuji!em. Tada im on tiho re"e da je u upravu bolnice stigla vest o tragediji broda, kojeg su ju"e zajedno ispratili, a koga je danas u pola dvanaest pre podne, torpedovala neprijateljska podmornica. m Prema ovoj vesti, koju im je saoptio dr Vuji!, niko od putnika i posade nije spaen. Dve Drage samo pogledae jedna u drugu i briznue u nezadriv pla". Reci mladoga lekara da u ovoj katastrofi nema preive-lih delovale su veoma uverljivo, tako da one reci iz sna behu namah, potpuno potisnute. Ali, bez obzira na sve to, u njima, posle nekoliko minuta, ponovo zaiskri ona nada sadrana u identi"noj poruci njihovog sna. Te no!i obe ene dugo su stajale pred zgradom Srpske vrhovne komande, sa jo stotinak okupljenih ljudi, jer se gradom, sama od sebe, pronela vest da ima preivelih. Me#utim, niko od deurnih oficira iz Vrhovne komande, na alost, nije mogao da potvrdi ovu vest. S ta vie, oni su mogli da potvrde samo onu prvu depeu, koja im je jedino bila na raspolaganju. Negde pred samu pono!, jedan mlad oficir pojavi se na glavnom balkonu ove zgrade i saopti prisutnima da je iz Komande savezni"kih pomorskih snaga javljeno da je torpedovanje francuskog broda preivelo samo 68 od 400 putnika. Istovremeno, on pro"ita spisak preivelih. To u"ini nekoliko puta. Na tom spisku nalazilo se ime i prezime Draginog verenika Jevrema, ali u tom nizu li"nih imena i porodi"nih prezimena nije bilo Jovinog. Me#u porodicama koje su saznale da su njihovi mili i dragi preiveli potapanje broda, nastade neopisivo oduevljenje. Radost ozari mnoga lica, dok lelek familija "ijih imena nije bilo u spisku odjeknu stravi"no u ovoj no!i. Me#u njima je bila i Draga Kari!, duboko oalo!ena za nastradalim sestri!em Jovanom. Njena devojka Draga pokua

re"e.

Do#e i tri "asa popodne, a o brodu, u bolnici, niko nita ne

117

da je utei, podsetivi je na njihov zajedni"ki san, ali "injenice o preivelim brodolomcima govorile su suprotno. Umorne od dugog "ekanja, iscrpljene, nisu mogle da trenu te no!i. Tek, negde, pred sam osvit zore, Kari!ku obuze neki nemiran dreme, neka vrsta polusna. U tom polusnu ona se kao za sebe obrati svom mrtvom kumu, Mitru Tarabi!u: Eh, moj kume Mitre, to me prevari?" Zatim, kako joj se u"ini, utonu u dubok, nezadriv san. U tom snu se kako !e posle ispri"ati, pojavi on, njen kum Mitar, Dugo je tako Mitar blago posmatrao Dragu, i posle nekog vremena re"e joj: Nisam ja tebe prevario moja Draginja. Ne ljuti se na mene, ve! vjeruj svakoj mojoj rije"i. Istina je jedno, a tvoja tuga je drugo, a ja sam ti nju uvijek spominjao. Upamti, krst ga je spasio." Ovaj san ponovo oivi izgubljenu nadu i mlada ena, donekle smirena, ujutru ode na posao u ratnu vojnu bolnicu srpske vojske. Oko deset "asova pre podne ef lekara joj saopti da je na portirnici "ekaju suprug i rezervni sanitetski kapetan prve klase dr %okovi!. Sa zebnjom, ona pohita ka prijemnom odeljenju, ali te zebnje odmah nestade kad njih dvojicu ugleda posebno vesele, nasmejane. Njen zemljak, doktor %okovi!, jo s praga joj doviknu: Jovan je iv i zdrav! Vrhovna komanda dobila je pre pola "asa naknadni spisak i me#u tom desetoricom preivelih je i na Jova re"e joj dobro raspoloeni suprug. Tu se, odjednom, stvori i njihova Draga, kao i nekoliko prijatelja i poznanika, pa nastade malo slavlje. Ina"e, nikome od rodbine preivelih nije bilo jasno kako su se njihovi sinovi ili ro#aci spasli od ove nesre!e koja ih je zadesila na dalekom, otvorenom moru. Niko, pa ni sama Draga Kari! nije mogla da odgonetne ta su zna"ile reci Mitra Tarabi!a, koji je predvideo da !e njenog sestri!a Jovana spasiti krst. U dugim ve"ernjim razgovorima sa svojim suprugom Dimitrijem Mitom Kari!em ona je bezbroj puta pokuavala da sazna i shvati pravi zna"aj te poruke svoga kuma Mitra, koja se odnosila na simbol krsta, kao znaka spasenja njenog sestri!a Jove. Uzaludni su bili svi njihovi napori koji su uvek dovodili do istog zaklju"ka da je moda bio u pitanju nekakav pove!i

118

drveni krst na koji su se ovi brodolomnici popeli, te su tako, pomo!u njega, plutali morem. Pomisao na neku drugu mogu!nost spasenja uz pomo! ovog hri!anskog simbola bila je sasvim nezamisliva. Dani su prolazili, a Karici, izuzev jo jedne zvani"ne potvrde Srpske vrhovne komande nikakvu drugu vest nisu imali o* spasenju brodolomnika. Najzad, posle dvanaest dana, iz Kana u Normandiji stiglo je dugoo"ekivano pismo. U tom pismu Jova je ukratko javljao da je iv i zdrav. Pisao je da je smeten sa ostalim studentima u udoban pansion. U sobi je sa jo jednim kolegom Francuzom, koji je na Zapadnom frontu izgubio levu ruku. U jednoj kra!oj re"enici javljao im je da se spasao pomo!u krsta i da od tada ve! pomalo prestaje da bude ube#eni ateista, kao to je do ovog brodoloma bio. Nikakve druge detalje o tom zagonetnom krstu nije pominjao, tako da je i dalje ostalo nepoznato kako se zapravo spasao. Tek posle nekoliko meseci kad su Karici sa ostalim izbeglicama napustili Krf i bili preba"eni u Ni"u odmah im je, u kratku posetu, doao Jovan i o svom spaavanju ispri"ao slede!u pri"u, punu neverovatnih zbivanja: ,,Cim smo se razmestili po kabinama svi se razmilesmo po palubi. Oko nas su poletela jata an#ela, to !e re!i lepih i armantnih Francuskinja, pripadnica Kora dobrovoljnih ratnih bolni"arki. Jedan od ovih an#el"i!a izdvojio se i poao prema naoj grupi, pitaju!i na ljupkom francuskom jeziku ko od nas govori francuski? Mi svi u glas odgovorismo potvrdno, ali ona se obrati meni i zamoli me da po#em s njom. U#osmo u jednu prostraniju kabinu u kojoj su se nalazila dva pisa!a stola. Zauzevi mesto za jednim, mene ponudi da sednem a drugi sto. Zatim mi prui jedan pove!i spisak, tampan !irilicom, koji je sadravao popis imena i prezimena brodskih putnika za Krf. Re"e mi da polako po"nem da "itam, kako bi ga ona prekucala na svojoj latini"noj maini, jer !irilicu niti ona, niti bilo ko drugi od posade i osoblja vojske na ovom brodu, nije znao. Eh, da znate kakva je bila. Pravi an#eo. O"i velike, plave, kao da te samo nebo miluje. Kosa, tako#e plava. Misli da se zlatno klasje rasulo po njenoj glavici... Pa struk sa onim gibanjem u pasu, kao da nije ljudski stvor, nego prava vipera. A grudi, grudi, a preko njih bela utirkana kecelja. Oko dugog tankog vrata visi na zlatnom lancu zlatan krst. Glas, preko koga "uh da se zove Dominika, nije predstavljao obi"an, "ove"iji govor, ve! pesmu prave eve. 119

Sve u svemu, zamolih ja Dominiku da kao poboan" "ovek celivam onaj krst na njenim grudima, a ona mi, na taj moj predlog, odgovori "itavom bujicom pristojnih, ali, biranih, prekornih reci. Tom prilikom ona mi saopti da bez obzira da li "ovek veruje u neto ili ne, treba da potuje svetinje drugih ljudi. Ja se, pravo da vam kaem, prili"no postideh ovog njenog, blagog prekora. U stvari, najvie sam se postideo od njenog otvorenog stava prema mom ateizmu, jer mi objasni da smo nas dvoje veoma sli"ni, odnosno, na neki na"in, i isti, poto tvrdoglavo pripadamo svojim ube#enjima. U svetu postoje samo dve religije, re"e, jedna koja fanati"no veruje u postojanje Boga, i druga koja tako#e fanati"no ne veruje. Za mene kaza da pripadam ovim drugim fanaticima. Zatim mi je dugo govorila o istorijskoj pojavi Hrista i njegovoj zasluzi za raspad robovlasni"kog Rimskog carstva. Tokom razgovora saznao sam da je Dominika rodom iz Liona i da tamo studira visoku kolu za vaspita"ice. Na kraju te nae polemi"ne seanse, armantno mi je pruila specijalnu propusnicu za sutranju Kapetansku ve"eru" sa igrankom, za koju mi obe!a da !e "itav red igara njenog notesa biti popunjen mojim imenom. Sutradan sam sve do onog kobnog "asa proveo sa drugovima na palubi. Duvao je jak vetar, ali to nama nita nije smetalo, ili se meni samo tako "inilo, jer svaka pomisao na ponovni susret sa Dominikom davala mi je nezadriv ivotni elan. Ali, negde oko pola dvanaest, pre podne, za"uo se prvo potmuo, a zatim veoma snaan i jasan eho neke velike eksplozije. U prvi mah u"inilo nam se da se sama povrina mora razdvaja na dva dela i da nas neka sila privla"i ka morskom dnu. Posle dve, tri sekunde imali smo utisak da sa tog dna uzle!emo i da lebdimo na vrhu nekog velikog vodoskoka. Zatim se sve umirilo i pramac broda po"eo je da se krivi i da se penje u visinu. Tada su se oglasile brodske alarmne sirene i za"ule glasne komande marinskih oficira. U "amce za spaavanje mornari su prvo smetali tee ranjenike. U dva pove!a "amca pristup su imale samo ene s decom. Tri francuske dobrovoljne bolni"arke stajale su pored ovih "amaca sve dok i poslednje dete nije bilo ukrcano. Za te tri Francuskinje nije bilo mesta u ovim francuskim "amcima. Sve to su radile, u tom kobnom momentu, "inile su tako mirno i savesno, kao da ne!e, kroz

120

Moda je na ovom brodu ostala hrabra francuska ratna bolni"arka Dominika. (Snimak potapanja jednog torpedovanog savezni"kog broda za vreme prvog svetskog rata.)

nekoliko minuta potonuti zajedno sa ovim brodom. Me#u njima bila je i Dominika. Jo i sada secam se onog njenog plavog spokojnog pogleda. $inilo mi se da u njemu vidim beskrajni plavi horizont koji mi obe!ava sigurnost zagrljaja neke nove, meni nepoznate, ve"nosti. Trgao me je glas jednog naeg majora, koji je na takama stajao uspravno na palubi i otro komandovao: ,,Ska"i u more i plivaj to dalje od broda!" Bila je to njegova poslednja zapovest. Naao sam se u talasima, a nisam znao da plivam. Razmahnuo sam se rukama i nogama, levo i desno, ali sam osetio da tonem. Smrt je bila tu, u meni samom. U jednoj sekundi, kao na bioskopskom platnu, sagledao sam ceo svoj ivot. Video sam majku, dedu Zaharija, vas dvoje, sestre, bra!u, Uzice, Kremna, Beograd, Skoplje, planinu Cer. Tada sam po"eo da gutam vodu i da se guim. Odjednom sam se setio Dominike, njenog zlatnog krsta i njenih blagih reci o mom neverovanju. I, kao da nju i samog Boga molim za oprotaj, odlu"ih da se prekrstim i da tako, posle deset godina nekrtenja, odem sa ovog sveta. Sastavio sam tri prsta desne ruke i stavio ih na "elo, izgovorivi u sebi: ,,Vo im ja Otca" ... 121

Tada se desilo "udo. Osetio sam da me je ne"ija snana ruka uhvatila i stegla za tu desnu aku, koja se ukazala na povrini mora. Ta ruka me je nekud povukla . . . Bio sam spaen. . . Naao sam se na nekom malom splavu, na brzinu povezanom od velikih brodskih drvenih klupa, a "ovek koji me jespasao bio je francuski vojnik bolni"ar. $im sam se malo pribrao zavrio sam svoj prekrst, viknuvi razdragano: ,,i Sina, i svjetoga Duha. Amin!" Tri brodolomnika na ovom malom splavu gledali su me "udno. Niko od njih nije razumeo ni jednu moju re". Sva trojica bili su Francuzi. Ali, ti ljudi su me posmatrali nekako blago. U"inilo mi se da se njihov pogled pretvara u onu blagost Dominikinih o"iju. Instinktivno sam pogledao prema mestu na kojem mi se u"inilo da je i dalje stajao na torpedovani brod. . . Tamo, osim uskovitlanih morskih talasa vie ni"ega nije bilo ... U o"aju, po"eo sam da vi"em: Dominik. . ." Niko se nije odazivao. Oko nas "etvorice bio je samo beskraj morskog prostranstva i nita vie. Pa ipak, bio sam siguran da !u iveti. Negde, pred samo ve"e, naiao je jedan engleski razara". Po"eli smo glasno da dozivamo u pomo!. Primetili su nas. Posle nekoliko minuta bili smo u njihovom "amcu, a potom u toplim kabinama ovog savezni"kog broda. Iskrcali su nas u Tulonu."

122

PRORICANJE SMRTI BLISKIM LJUDIMA

Mitrovo proricanje smrti pojedinim, njemu bliskim ljudima, kao to je bio slu!aj sa ui!kim protom Milanom "uri#em, nije jedino, kada se zna da je on, kao ranije i Milo Tarabi#, to prorekao i proti Zahariju Zahari#u, koji je umro 1918. godine, u sam osvit slobode. Mnogi Ui!ani, koji su bili u IV peadijskom puku Stevan Nemanja", kao i u drugim jedinicama u kojima su ratovali Ui!ani, znali su dobro za ovo proro!anstvo, jer je ovaj prekognisti!ar, jo u prolom veku, za vreme svoga ivota, rekao ,,da #e Srbija izi#i iz trogodinjeg mraka i rat biti zavren u onoj godini ja kojoj proto Zarija bude umro . . ." Ui!anka Ljubica $akarevi#, udata kontesa De Sarno San "or%o, koja je zajedno, kao komita, sa vojvodom Lunom, prola kroz nema!ke, austrougarske i bugarske linije i sa Go!a dola do nae vojske na Solunskom frontu, pri!ala je: Kad god bi neko od Ui!ana, vojnika ili oficira, preko Me%unarodnog crvenog krsta, dobio od ku#e pismo, odmah bi bivao zapitan, da li je prota Zarija umro. Ne samo nai Ui!ani, nego vojnici iz drugih jedinica srpske vojske su nas, Ui!ane, uvek pitali da li je ,,kremanski popa" jo iv? Jer, i oni su !vrsto verovali u proro!anstvo Mitra Tarabi#a da #e se ovaj rat zavriti u onoj godini u kojoj djed Zaharije bude umro!" Pre nekoliko godina u razgovoru sa Mihailom Zahari-#em, sudijom i pravobraniocem iz Beograda, doznali smo kako je Mitar prorekao smrt protinih snaha, sinova i k#eri. Prvo je predvideo smrt njegovog sina, mladog svetenika Koste i njegove mlade popadije. Zatim je prorekao smrt Jelice, supruge protinog sina Ilije. Za samog Iliju rekao je da #e umreti u najboljim godinama. Kazao mu je da #e i druga Ilijina ena odmah, !im bude rodila ensko dete, umreti. Za protu je rekao da #e se sam starati o unucima, sve dotle, dok ih ne osposobi za ivot. 123

Za protinu najmla!u "erku Dragu Mitar je rekao da "e joj ivot biti rajski. Uostalom to potvr!uje i ova prva srpska foto-montaa u ambijentu starog Beograda. Na slici prva s leva, u korpi balona". (Snimljeno u Beogradu po#etkom ovoga veka.)

124

Sve je tako i bilo. U vezi sa ovim Mitrovim kazivanjima treba napomenuti da on pred protom nikada nije imao tajni. Smatrao je da ono to mu je kazato" mora da saopti svome kumu, pa bilo to za kuma povoljno ili ne. Ovu Mitrovu osobinu prota je neobi!no cenio i stoji!ki je podnosio svaku poruku svoga kuma. Za protinu najstariju k#erku Ruicu, Mitar je rekao da #e od sve njegove dece najdue iveti i do!ekati duboku starost. No, bez obzira na njenu lepu starost, mnogo #e se napatiti, jer #e joj dvoje dece umreti, a jedno poginuti u ratu od dumanske ruke. I to se ba tako zbilo. Zaharijeva najstarija k#erka Ruica, zaista, nije imala lak ivot. U balkanskom ratu poginuo je juna!kom smr#u njen sin, oficir Ljubia. Odmah posle toga rata umro joj je najstariji sin svetenik Branko. Poslednjih dana austrijske okupacije, 1918. godine, umrla je njena k#erka Julija, svreni maturant Beogradske u!iteljske kole. Jedinu utehu, ali tek u svojim starijim godinama, imala je u sinu Jovanu i sre#no udatoj k#eri Peruniki, koja ju je negovala sve do smrti. Ruica je umrla u osamdeset tre#oj godini ivota. Za protinu najmla%u k#erku Dragu, Mitar je rekao da #e joj ivot biti rajski/'. $injenica je da je tako i bilo. Ona #e i na dvor !esto pozivana biti", govorio je kremanski vidovnjak, a ne#e biti zemlje na svijetu gdje njena noga ne#e kro!iti i nauivati se svijeh ljepota i potivanja". Udata za uglednog pravnika, !lana Dravnog saveta, Dimitrija Kari#a, Draga je stvarno rajski" ivela, bivaju#i !esto sa svojim suprugom po svim svetskim metropolama, u !uvenim banjama i na rivijerama. Samo joj dan smrti ne#e biti lijep", objanjavao je Tarabi#, mada #e i ona doivjeti duboku starost. Izgubice ivot u nekoj zapaljenoj ku#i i ne#e mo#i da doivi pobjedu ruske vojske, koju je toliko eljela da vidi, nego, ko to kazah, a i meni je tako kazato, u to ratno vrijeme #e stradati u toj ku#i u kojoj se budne zatekla" . . . Isto tako ubedljivo deluju i reci Mitra Tarabi#a o proricanju samog !ina smrti protine najmla%e k#erke Drage. Ako tako moe da se kae, ona je, zaista, nenamjerno" poginula u drugom svetskom ratu, u svome stanu, prilikom velikog bombardovanja Uzica od strane Saveznika, u jesen 1944. godine. Tarabi# je jedinu utehu pruio proti Zahariju u sagleda125

vanju budu#nosti omiljenog protinog sinovca kremanskog protojereja Radovana i njegove protinice Milice. Za Radovana je rekao da #e, dodue, biti poslednji kremanski pop u ovoj familiji, ali da #e srecno iveti i doiveti duboku starost. Isto je prorekao i Radovanovoj supruzi, rekavi da #e dugo iveti okruena panjom svoje dece. Svetenik Radovan doiveo je duboku starost, a njegova popadija Milica umrla je tek nekoliko godina posle zavretka drugog svetskog rata.

126

ISTINA O KREMANSKOJ CRKVI

Prilikom doseljavanja u ove krajeve, koja su trajala kroz !itav sedamnaesti i osamnaesti vek, bivi itelji Hercegovine, Crne Gore, Sandaka i Bosne na ovom regionu gradili su svoje bogomolje od drveta. Bile su to poznate crkve brvnare. Na alost, mnotvo ovakvih, po svom osobenom stilu, zna!ajnih zdanja je uniteno, a do danas sa!uvane su samo tri. Jedna od njih nalazi se u zatiborskom selu Dobroselici, druga u Jablanici, a tre#a u Peti, zaseoku sela Ku#ana. Sli!na ovim crkvama - - brvnarama postojala je, u kremanskom zaseoku Zahari#i do 1943. godine seoska bogomolja, zvana &elija", a unitile su je bugarske okupatorske jedinice u jesen te godine. Ina!e, familija Zahari# vodi poreklo iz Hercegovine, a u Kremna se doselila u navedenom migracionom periodu. Na teritoriju ui!kog kraja dola je sa svojim rodo!elnikom Stjepanom Radonji#em, bivim beratskim knezom Niki#ke upe. Predanje govori da je Stjepan doao u ove krajeve, pobegavi ispred Turaka. Naime, on nije dozvolio da !etrdeset obesnih turskih konjanika pre%e kroz Niki#, ve# ih je na prilazu gradu pobio. Stjepan je imao tri sina: Zaharija*, koji je bio %akon, Kostu, koji je bio profesionalni vojnik - - komandir i Radovana koji se tako%e spremao da postane svetenik. Poto se zapopio u selu Staparima, najmla%i Stjepanov sin Radovan odselio se sa svojom porodicom u selo Subjel kod Kosjeri#a. Stariji sin, bivi komandir Kota tako%e je napustio Kremna, nastanivi se u selu Karanu, nedaleko od Titovog Uzica, dok je najstariji Zaharije ostao sa ocem u Kremnima. Od njega i poti!e prezime Zahari#. Njegovi

* Zaharije je predak nafieg prote Zaharija F. Zahari#a Prlm. autora.

127

potomci nastavljaju tradiciju svetenikovanja, izrodivi mnotvo muke dece, od kojih #e kasnije mnogi od njih postati vode#i ljudi ovoga kraja. Kako se zaselak Zahari#i nalazi gotovo na samom kraju atara kremanske optine, idu#i na istok prema selu Biosci, svetenici iz ove porodice godinama su bili stareine biotan-ske i staparske crkve. U tim hramovima vrili su obrede: ven!anja, krtenja, opela i drugo. Poto je u ovoj porodici uvek bila po dva, tri svetenika, svi obredi, izuzev ven!anja, mogli su da se vre prema tadanjim crkvenim propisima i kod same &elije". Malo pomalo, Kremanci su po!eli da razmiljaju o podizanju svog seoskog hrama, koji bi bio usred sela, pogodan za religiozne svrhe. Mnogi od njih dolazili su proti Zahariju F. Zahari#u s molbom da uz pomo# svojih priloga sazidaju, jednom za svagda, svoju kremansku crkvu. Bilo je tu, me%u Kremancima, i izvesne surevnjivosti prema svojim komijama Biotanima. Prota Zaharije je to dobro znao, pa im je kao pametan i u!en !ovek govorio: ,,Polako bra#o! Prvo je valjde i od Boga red da skinemo mrak sa o!iju i da podignemo nau kolu, a to se ti!e svetoga hrama, lako #emo mi za to! Upamtite, Bog je svu%e i na svakom mjestu. Samo vi, %e go% budnete, !inite dobra djela i svoje iskrene molitve Bogu aljite, a za crkvu nita ne brinite. Ako tako postupite, bi#e crkve i u vaoj dui." Posluavi svoga svetenika, Kremanci su prvo podigli kolu, koja se nalazila u tadanjem administrativnom centru ovoga sela, kod stare kremanske optine, u blizini Moljkovi#a ku#a. Iz Zahari#a familije kola dobija i svoje prve u!itelje. Tako su godine prolazile, a da Kremanci nisu imali svoju crkvu. Zbog toga je, verovatno, u narodu ovoga kraja nastala legenda, koju su kremanski itelji, sami od sebe, vezali za poruke Miloa i Mitra Tarabi#a. To usmeno predanje brzo se irilo, ne samo me%u kremanskim seljacima, ve# i u svim mestima, varoicama i gradovima !itavog ui!kog kraja. Legenda je govorila o tome kako su ova dvojica kremanskih prekognisti!ara prorekla: Da #e iz nekakvijeh stijena crkva sama izni#i, te #e se ondakar potresti zemlja, a dan se pretvoriti u no#". Kada je nekoliko godina pred drugi svetski rat u Kremnima otpo!eto sa izgradnjom seoskog hrama, ova legenda u narodu dobija svoju nadgradnju novom porukom, koja se tako%e pripisuje Tarabi#ima. Ta poruka govori da #e zgrada 128

hrama biti ozidana, ali da se nikada ne#e izvriti njeno osvje#enje te #e tako Kremanci kod crkve, biti brez nje!" To narodno predanje vra#a se na svoje izvorite, na po!etak sopstvene legende, koja nam govori da #e ta kreman-ska crkva, koja se sama od sebe bude stvorila biti sva od zlata" i da #e se sijati k'o sunce". Svaka legenda sadri i neto istine, kao i ova koja govori o nastanku predanja okor izgradnje kremanske crkve. A evo kako je ona nastala, ta su o ovom seoskom hramu izrekli kremanski vidovnjaci, a prota Zaharije pribeleio: Kume Zarija, Kremna dugo ne#e imati svoje crkve." ,,I ti i tvoji potomci dugo #ete sluiti slubu dolje u Bioski i ovdje kod ove &elije." Ti #e* umrijeti, a crkve u Kremnima ne#e do!ekati." Umrije#e ti sin, sinovac, i unuk, ali ni oni ne#e u kremanskoj crkvi molitve o!itati." Kade tvoji praunuci budnu ivi i veseli, nijedan od njih ne#e ovdje ivjeti. Si#i #e dolje u Uzice, pa #e se odanle, sem nekoliko njih, raseliti daleko, !ak do Biograda i po vas cijelome ovom zemaljskom aru." Tek izme%u dva velika!ka rata, kada mir me%u ljudima budne trno ko ia ove dogorjele svije#e, Kremanci #e otpo!eti sa zidanjem crkve te jo malo da budnu gotovi pa #e stati. Sprije!i#e ih rat." Ondakar tijeh godina, sem jednoga tvojega praunuka, niko od tvojih pop ne#e biti. No, taj tvoj praunuk, koji se budne zapopio, ne#e ovdje ivjeti." ,,U Kremna #e ondakar do#i jedan pop od roda vladi!anskog i pod njegovom #e se slubom crkva di#i." Bi#e ona i gotova, ali zadugo jopet ne#e biti prave crkve. . . Bi#e je tek ondakar kade se u onijem godinama usred bijela dana taj dan budne pretvorio u no#." To je sve to su o kremanskoj crkvi izrekli Milo i Mitar Tarabi#. Sve drugo moe se pripisati matovitosti naroda ovoga kraja. Koliko su te njihove vizije bile ta!ne uveri#emo se sagledavanjem ishoda ovih poruka: $injenica je da selo Kremna nije imalo svoju crkvu skoro vie od dva veka, odnosno od doseljavanja familija na ovo podru!je, pa sve do dananjih dana. Ta!no je da su svi svetenici iz familije Zahari#a sluili slubu u biotanskoj i staparskoj crkvi, kao i u kremanskoj bogomolji zvanoj &elija".
9

129

$or!e K. Zahari", Poslednji kremanski svetenik iz ove familije. Umro 1931 godine. (Mitar Tarabi" prorekao je njegovu smrt, rekavi da "e umreti u mladim godinama.)

130

Prota Zaharije je umro, a crkva u Kremnima nije bila podignuta. Umrli su protin sin Kota i sinovac protojerej Radovan, slue#i slubu u Biosci i u &eliji". Kao mlad svetenik umro je u Kremnima 1931. godine i unuk prote Zaharija, "or%e "oko Zahari#. Mnogi protini praunuci ro%eni su u Kremnima, ali od njih u ovome selu odavno rtiko ne ivi. $im su poodrasli, preselili su se u Uzice. Neki u tom gradu ive i danas. Me%utim, ima ih gotovo na svim kontinentima, ili kako su to lepo Tarabi-#i objasnili: Bi#e ih po vascijelom zemaljskom aru. . ft Obistinila se i poruka kremanskih prekognisti!ara da #e kremanska crkva po!eti da se gradi izme%u dva velika rata. Njena izgradnja je, zaista, otpo!ela ta!no u sumrak mira, 1938. godine, uo!i izbijanja drugog svetskog sukoba, kade mir budne trno ko ia ove dogorjele svije#e..." Uo!i drugog svetskog rata, od toliko svetenika u familiji Zahari# ostao je samo jedan. Bio je to protin praunuk Stjepan ". Zahari#, ali ni on nije slubovao u Kremnima, ve# u jednom mestu kod Aleksandrovca upskog. Poslednji svetenik iz ove familije, koji je do kraja svog ivota slubovao u Kremnima, bio je Zaharijev sinovac Radovan, koji je tu i umro 1935. godine. Njegovom smr#u, dok je jo praunuk Stjepan bio na kolovanju, sveteni!ko mesto bilo je upranjeno pa je za kremanskog paroha rukopoloen mladi svetenik Vukoje Cvijovi#, rodom iz ui!kog sela Drenika. Ovaj svetenik bio je ro%eni sinovac vladike Josipa Cvijovi#a pa je, samim tim, i poruka Miloa i Mitra u potpunosti realizovana: ,,a tada #e do#i jedan pop od roda vladi!anskoga. . ." Gra%enje crkve je zavreno 1941. godine u martu mesecu, uo!i aprilskog rata. Trebalo je da se obave samo unutranji radovi, ikonostas i ostalo. Ulaskom Jugoslavije u rat, ti radovi su stali. Za vreme okupacije 1942. godine bilo je zakazano osve#enje crkve, ali iznenadnim nema!kim hape njem i!kog vladike Nikolaja Velimrrovi#a taj sve!ani !in je odloen. Posle oslobo%enja dugo se !ekalo na osve#enje ove kremanske bogomolje. U sutini, nedostajala su nov!ana sredstva za dovrenje ikonopisa. Osve#enje je najzad odrano ezdesetih godina i to ba u onoj godini u kojoj se dan pretvorio u no#, onda kada je nastupilo poznato pomra!enje sunca.
9*

131

Sve ostalo to je izre!eno o postanku kremanske crkve pripada slobodnoj interpretaciji itelja ovoga kraja, koja je s godinama dobila dimenzije prave bajke i time se, sama po sebi, udaljila od svoga izvorita, od originalnih, autenti!nih poruka kremanskih vizionara. Jedna od varijanata nastanka ove legende moe da se pripie i izvesnom kompleksu manje vrednosti itelja Krema-na u odnosu na rivalitet sa susednim seljanima, najvie sa Biotanima, jer su se Kremanci ven!avali i krtavali u njihovoj crkvi. U vezi s tim treba ista#i da druga seoska naselja ovog regiona nisu imala svoje proroke, dok Kremanci da bi na neki na!in postigli izvesnu superiornost nad stanovnicima drugih sela u svojoj matovitosti prelaze granicu stvarnosti i u toj samohvali izmiljaju ovu legendu: ,,Da #e crkva u Kremnima izni#i iz nekijeh stijena, sama od sebe, da #e biti sva od zlata i sijati se kao sunce*'... Ako se uzme u obzir jako izraavana surevnjivost pojedinih sela ui!kog kraja, posebno u periodu izme%u dva rata, onda je varijanta postanka ove legende sasvim razumljiva. Tako, na primer, za vreme odravanja raznih vaara i ostalih narodnih svetkovina, nije bio redak slu!aj da se izme%u itelja komijskih sela !uju i ovakve za%evice: Kremanci su %ene, %ene, Biotani samo ene ..." Kremanci su bar neko, Biotani samo ene i obrnuto.

132

BE! O BUDU"NOSTI PORODICE MOLJKOVI"

Vie od dva stole#a u Kremnima ivi ugledna familija Moljkovi#, koja se ovamo doselila iz Hercegovine. Kao po nekom nepisanom zakonu, u toj familiji su se iz generacije u generaciju, ra%ali ljudi i ene neobi!ne bistrine. Neki od njih odlazili su u kole u daleke velike gradove da bi se, po zavretku kolovanja, ponovo vratili u ui!ki kraj, u kojem su predstavljali ugledne ljude, pre svega, na polju politike i prosvete. Dolaskom iz Hercegovine u Kremna, Moljkovi#i su se pored zemljoradnje bavili, uglavnom, trgovinom i ugostiteljstvom, unose#i u ove delatnosti savremeni na!in obrade zemlje, potpuno moderno ugostiteljsko poslovanje i sasvim novi sistem trgovine. I danas se pamti nadaleko !uvena Moljkovi#eva kafana, velika gra%evina *j,na dva boja", koja je imala odlike svih tadanjih gradskih hotela, ali koji su u ono vreme i u samim naim gradovima, izuzev prestonog Beograda, bili veoma retki. Smetena na ondanjem glavnom putu UziceSarajevo, u samom administrativnom centru Kremana, neposredno uz staru kremansku kolu i optinu, Moljkovi#a kafana raspolagala je sa desetak !istih i uredno nametenih dvokrevetnih i jednokrevetnih soba. Svaki leaj u sobama imao je madrac. U ovoj kafani vladao je besprekoran red, jer vlasnici nisu trpeli bilo kakve ispade pijanih gostiju. U dugim zimskim ve!erima kada je za zemljoradnike prestajao rad na njivi i polju i nastajao period viemesecnog odmora, !esto se iz ove kafane !ulo poravno" pevanje seoske omladine, ali samo iz tija", jer, kako ve# rekosmo, u Moljkovi#a kafani nije smelo biti nikakvih ispada. Gosti ove kafane, koja je, pored savremenih ugostiteljskih rekvizita, posedovala i malu priru!nu biblioteku da se 133

na%e pri ruci pismenim putnicima i namernicima", bili su mnogi ugledni ljudi ondanjeg vremena. U vezi sa nekim spornim razgrani!enjem sa Srbijom u Moljkovi#a kafani deset dana je boravio i sam anektor Bosne i Hercegovine, general austrijske vojske, Filipovi#. Njen !est gost bio je i srpski general Pavle Jurii#-Sturm. Dolazio je i predsednik srpske vlade Nikola Hristi#, a zatim jedan od njegovih naslednika, Ljubomir Kaljevi#. U nju je sa svojim ocem dolazio i mladi Milan Stojadinovie, koji #e kasnije postati predsednik jugo-slovenske vlade. Naj!e#i njeni gosti bili su mla%i srpski obavetajni oficiri Dragutin Dimitrijevi# Apis i njegov sa borac i istomiljenik Vladimir Tucovi#, ro%eni brat Dimitrija Tucovi#a. Osim toga, gost Moljkovi#a kafane bio je Ljuba Davidovi#, profesor i poznati politi!ar. Kona!nim odlaskom Turaka iz Srbije Moljkovi#i su se brzo obogatili, kupuju#i turska imanja, koja, ina!e, niko od drugih Kremanaca nije hteo da kupi, jer su raniji vlasnici, Turci, za veoma skupe pare, umesto plodnih oranica, nudili samo neke livade i goleti. Me%utim, bistri i u!eni !lanovi ove familije predvideli su da #e brojne livade dati zagarantovanu obilnu sto!nu ispau, neophodnu hranu za ve#i broj krupne stoke, dok #e goleti sa kratkom, a i veoma hranljivom travom biti osnova za nesmetani uzgoj zlatiborskog soja ovaca, koje #e uvek davati dosta mleka, vune i mesa izuzetnog kvaliteta. Oni su tako neke od kupljenih livada ubrzo pretvorili u njive, ali samo za onoliko koliko im je bilo potrebno za dovoljnu ishranu doma#e !eljadi. Uvidevi da svoj ekonomski prosperitet mogu posti#i direktnom trgovinom, Moljkovi#i su gradskim sto!arskim trgovcima, tu u Kremnima, dakle, na licu mesta franco--prodavac, prodavali !itave delepe krupne stoke, izbegavaju#i svaki mogu#i rizik transporta. Tako su ubrzo kupili i ku#u bogatog turskog bega, koji se iz Krema na odselio u Bosnu. Ta ku#a se i danas nalazi u starom drutvenom i administrativnom centru Kremana i vai za jednu od najoriginalnijih gra%evina na teritoriji zapadne Srbije, te je kao takva zati#ena kao retki spomenik arhitekture ovoga kraja, jer se na njenom prednjem delu uzdie, vitkim linijama izgra%en, prostrani !ardak, koji u samom enterijeru poseduje veoma retke osobene elemente orijentalnog stila. Od !lanova ove familije naro!itom vredno#om i pregalatvom u radu isticali su se Milija i David Moljkovi#, koji su tako re#i bili vrnjaci Mitra Tarabi#a. Posmatraju#i ih kako, bez ikakvog odmora, posluju i 134

danju i no#u, Mitar im je jednoga dana, u prisustvu prote Zahariia, njegovog srodnika, rekao: Sta vi je ljudi?! to ne zastanete malo te ne odahnete. Zalud vi je svako argatovanje i ovolika zemlja, kade oni to do%u iza vas ne#e vie tuj ivjeti." A onda se obrati Miliji: $uj me, Milija, to tvoje ognjite #e se ugasiti samo od sebe. Ku#e ti ne#e izgorijeti, niti #e ih kakva ala sruiti, ali #e ih tvoji potomci napustiti od svoje volje.. . Oti#i #e u velike varoi,'da tamo rade i ive. Vie #e voljeti knjigu, nego svo ovo tvoje bogatstvo. Jedan koji se budne vratijo ne#e tuj ivjeti ni od stoke, nit od zemlje, ve# od imetka svojega znanja kojeg u varoi budne steko. Taj koji se vrati bi#e !uven i vi%en %e god bude bijo. O njemu #e se !uti i u stranijem zemljama. On #e neke zasluge imati. Kakve, to ti sad evo ne umijem re#i, jerbo mi to jote nije kazato." Zatim se zagleda u Davida, pa #e re#i: Ti, Davide, sluaj me dobro! Ne gomilaj ovoliku zemlju. do#i #e vrijeme kade ona nita ne#e vrije%eti i kade se hljeb ne#e zamjesivati i pe#i pod crepuljom. Cijela Kremna #e kupovati hljeb, a para #e biti milija od bilo koje njive i livade. Ko budne imao vie para, ima#e vie hljeba i s hljebom! Upamti to sam ti sadevo kazo!" $itav ovaj opus Tarabi#evog proro!anstva o porodici Moljkovi# u potpunosti se obistinio. Od reci, do reci. Milija Moljkovi# je iza sebe ostavio dva sina i dve k#eri. Stariji sin Gvozden se oenio i stekao brojni porod. Gotovo sva njegova deca zavrila su razne kole i fakultete te, po prirodi svojih profesionalnih zanimanja, ive daleko od Kremana. Mla%i Milijin sin $edomir nije se nikada enio i pre nekoliko godina umro je u ovom selu. Dve Milijine k#erke zavrile su u!iteljsku kolu, veoma su ugledni prosvetni radnici i ive izvan Kremana. Od porodice Davida Moljkovi#? u Kremnima danas ivi samo njegov potomak i imenjak David sa svojom ne tako brojnom porodicom, dok je njegov mla%i brat Radovan, zaposlen u Titovom Uzicu. I tako je, zaista, zbog ljubavi prema knjizi, ova familija, nekada toliko vezana za zemlju i svoje bogatstvo, napustila Kremna, da bi se samo ponekad, obi!no u letnjim mesecima, ponovo skupljala oko stare Mojkovi#a ku#e. 135

MITROVSKA SKUPTINA I PUCNJI NA STJEPANA RADI"A

U svojoj knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu** (podnaslov: Kremansko proro!anstvo") objavljenoj u Beogradu 1941. godine, na 513. strani, autor ovoga zapaenog dela, dr Radovan Kazimirovi#, opisuje svoje razgovore sa starim kremanskim protom Zaharijem Zahari#em, a kasnije i sa protinim zetom, suprugom ZaharijeVfc najmla%e k#erke Drage, Dimitrijom Mitom Kari#em, !lanom Dravnog saveta bive Kraljevine SHS, koji su mu ispri!ali jednu od najinteresantnijih poruka kremanskog prekognisti!ara Mitra Tarabi#a. U toj poruci Mitar je veoma verno opisao kakvo #e biti stanje u narodu, posle prvog svetskog rata, pomenuvi kako #e se Srbi ujediniti sa svojom severnom bra#om. ,,U po!etku #e se", kazivao je ovaj kremanski vidovnjak, ,,lijepo ivjeti, a posije #e nastati mrzija u narodu". Kontekst ove njegove poruke sadri frapantno vi%enje budu#nosti koje se odnosi na politi!ke doga%aje izme%u dva svetska rata. Tako je ovaj nepismeni ui!ki seljak pomenuo odravanje MITRO VSKE SKUPTINE u Beogradu, u kojoj "e se neto strano desiti. Pa#e krv, moj kume Zarija, ni zna zato, nit kroto, valjda zbog te mrzije me%u ljudima?" Realizacija toga nagovetenog doga%aja tekla je slede-#im redosledom: Jedanaestog novembra 1927. godine na teritoriji bive Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca odrani su opti, parlamentarni izbori za ustavotvornu skuptinu. Posle izbora prvi saziv novoizabranih poslanika odran je 26. oktobra iste godine. Prva zvani!na, zna!i konstitutivna, sednica te skuptine odrana je 8. novembra 1927. godine na dan pravoslavnog svetitelja Svetoga Dimitrija, koji se u narodu zove popularnim imenom Mitrovdan.

136

 Po tom datumu ova skuptina dobila je naziv MITROVSKA i sa tim imenom ula je u istorijske anale. Strana!ki sastav Mitrovske skuptine izgledao je ovako: Radikalna stranka, 505.735 glasova i 95 mandata; Radikali disidenti (pai"evci), 195.039 glasova i 17 mandata; Demokratska stranka, 375.789 glasova i 61 mandat; Samostalni demokrati, 202.127 glasova i 61 mandat;' Hrvatska selja!ka stranka, 281.371 glasova i 61 mandat; Zemljoradni!ka stranka, 146.425 glasova i 9 mandata; JMO (Jugoslovenska muslimanska organizacija), 120.336 glasova i 18 mandata; SLS (Slovena!ka narodna stranka), 139.932 glasa i 9 mandata; Hrvatski blok 48.626 glasova i 2 mandata; Socijalisti!ka partija, 23.474 glasova i 1 mandat; Nema!ka stranka, 5.141 glasova i 1 mandat; Ma#arska stranka, 48.036 glasova i 6 mandata; Proti"evci, 33.348 glasova i nijedan mandat; Nezavisna radni!ka stranka, 42.866 glasova i nijedan mandat i Republikanci 5.907 glasova i nijedan mandat. Za ministra predsednika izabran je Velja Vuki"evi". Ina!e, ovakav sastav Narodne skuptine Kraljevine SHS stalno je izazivao krizu pomenute vlade. Sve navedene gra#anske partije bile su u veoma otrim, me#usobnim sukobima. Cak su i sami radikali podeljeni na takozvane mladoradikale (koji, dodue, imaju ve"inu) i na pai"evce, se ne tako zanemarljivim brojem glasova i mandata. Rezultati izbora i sam sastav Mitrovske skuptine doveli su do stvaranja dve strana!ke koalicije. Jednu, koju !ine Hrvatska selja!ka stranka, na !elu sa Stjepanom Radi"em i veoma oja!ana Samostalna demokratska stranka, sa Svetoza-|om Pribi"avi"em. Drugi politi!ki tabor predstavljali su radikali Velje Vuki"evi"a i Slovena!ka narodna stranka SLS, doktora Antona Koroeca. Jo pre izbora za Mitrovsku skuptinu sa obe strane dva potpuno razjedinjena politi!ka tabora padaju krupne reci uvreda, koje prevazilaze do tada, koliko toliko, uobi!ajenu pristojnost politikantskog kritizerstva. Ove uzajamne samooptube doivljavaju kulminaciju u 137

Posledice pucnja u Skuptini: teko ranjeni Stjepan Radi! vra!a se u Zagreb. (Snimak sa zagreba!kog kolodvora.)

Pogreb Pavla Radi!a * dr. Gjure Bas*ri#ka

Desicv se neto strano". Pogreb Pavla Radi!a i dr "ure Basari#eka ispra!aj u Beogradu.

138

samim skuptinskim klupama. Iz sednice u sednicu narodni predstavnici*4 postaju sve grlatiji i bezobzirniji jedni prema drugima, zaboravljaju"i neka najosnovnija pravila lepih" parlamentarnih polemika. No, bez obzira na sve te uvredljive izazove ljudi kojima je narod poklonio svoje poverenje, niko nije mogao da nasluti ono najstranije** to "e zemlji i narodu doneti sam tok doga#aja fatalne este sednice Mitrovske skuptine. Niko osim kremanskog vidovnjaka Mitra Tarabi"a nije bio u stanju da iskae tu tragediju, to strano" zbivanje, koje je on sagledao jo za svoga ivota, a koje se dogodilo dvadeset devet godina posle njegove smrti. 0 toj Mitrovoj opomeni svedo!i i stenografski zapis jednog zagreba!kog novinara, koji se i sam naao u Skuptini tog kobnog dvadesetog i dvadeset i prvog juna 1928. godine: Beograd 20. VI. Sjednicu narodne skuptine otvorio je Dr Ninko Peri" u 11 sati. Odmah, na po!etku SD koalicija protestira to su radikalski poslanici Tomo Popovi", Punjga Ra!i". Joco Seli" i drugovi prijetili da "e ubiti S. Radi"a. Na zapisnik odgovara najpre Pucelj, a poslije njega Kosanovic. Tu je dolo do prvih objanjenja. Pribi!evi" dovikuje ministru gra#evina Peri Markovi"u: Nemojte neprestano suflirati, vi ste opstruirali protiv ro#ene zemlje na Krfu. Nije istina! uzvikuje Pera Markovi": Dok ste bili u opoziciji, stalno ste govorili o zapisniku prigovara Pribi!evi". Govorio sam samo onda, kada sam imao pravo dobacuje Pera Markovi". Dolazi do sukoba izme#u demokratskog poslanika Vojvode Luna i radi"evaca. Lime prijeti radi"evcima i dovikuje im: Pri#ite meni, ako smijete! Poslanici iz opozicije rugaju mu se: Oho, to je $aruga, on prijeti! U dvorani nastaje buka. Predsjednik prijeti da "e prekinuti sjednicu, ako se poslanici ne umire. Posle ovoga Pribi!evi" govori o zapisniku i protestira to njegova izjava o Beogradskim konvencijama nije ula u | zapisnik. Ja ho"u da konstatiram veli Pribi!evi" nae stanovite, naime, da se konvencije ne mogu sada potvrditi ve" da moraju opet do"i pred Narodnu skuptinu. Ako se eli njihova ratifikacija, treba da se oni rastave. Prema tome, 139

stojimo pred problemom ne samo retifikacije Netunskih konvencija, ve" i Beogradskih konvencija. Poslije govora Pribi"evi"a, uzima rije! narodni poslanik SDK Matrovi". On protestira to u zapisnik nije unilo da su Tomo Popovi" i Punia Ra!i" rekli na ju!eranjoj sjednici: Ovdje "e pasti glave, dok ne ubijemo Stijepana Radi"a, ne"e biti mira.** Svako od nas osje"a da se nalazimo u tekoj atmosferi, u kojoj se prijeti ubojstvom i to onih koji predstavljaju najnapredniji i najbolji dio naega naroda, a to su Stj. Radi" i Sv. Pribi"evi". Ja molim predsjednika Narodne skuptine, da tome stane na kraj. Jer ako pusti maha stvaraju takove psihoze, neka zna, da dolazi rasulo ove drave, jer ako nas ne bude u ovoj dravi, bit "e rasulo. Svi ovako misle kao Punia Ra!i" kae Pernar. Nastaje graja. Posle ovoga uzima rije! Tomo Popovi". Tomo Popovi": ,,G. Stjepan Radi" ju!er na sjednici Narodne skuptine pravio je primjedbu na poslovnik i traio prozivku, jer na ovoj strani nije bilo poslanika i on je pozvao narodne poslanike da vre svoju dunost i ja sam doao ovamo da vrim svoju dunost narodnog poslanika, a nisam doao da gledam cirkus u Narodnoj skuptini. (Graja i protesti Selja!ko demokratske koalicije.) Govori g. Stjepana Radi"a toliko su bljutavi da se sa indignacijom preko njih prelazi. Stjepan Radi" nema prava da poziva nijednog poslanika da slua njegove bljutave govore. (Graja i protesti Selja!ko demokratske koalicije.) Sva!ije pametne govore s razlogom cijela Narodna skuptina slua, ali lude govore Stjepana Radi"a koji pristoje jednom ko!ijau, sa ko!ijakim vicevima, ne mora Skuptina da slua. (Selja!ko demokratska koalicija lupa u klupe i ogor!eno protestira. Dr Ivan Pernar: ,,Bezobrazni!e jedan**! Stipe Matijevi": Ovo je razbojni!ka pilja!**) Predsjednik Ninko Peri": Opominjem g. Tomu Popovi"a da upotrebljava pristojnije rije!i. (Graja i protesti Selja!ko demokratske koalicije). Tomo Popovi": ta ho"ete? Ja vas se ne plaim! Ja "u da vam kaem to isto to sam i ju!er kazao. Ja "u to da ponovim. Ja "u da kaem ono to mislim.** Dr Ivan Pernar: Ti misli da si na Kosovu, a ne u Narodnoj skuptini!** Tomo Popovi": Ako va vo#a, ako Stjepan Radi", koji bruka hrvatski narod, i dalje produi sa vrije#anjem, ja vam jam!im da "e njegova glava pasti!** Burni, ogor!eni i u!ni protesti sa lupanjem u klupe od 140

strane SD koalicije. Mnogi poslanici SD koalicije prilaze predsjedni!kom stolu i protestiraju. Rude Ba!ini": Jeste li !uli, predsjedni!e, da "e njegova glava pasti". Dr Ivan Pernar: To se ne smije doga#ati u Skuptini! To je bezobrazluk!" Tomo Popovi": Ja vam, gospodo, to kaem i ja od toga ne bjeim. Ja vam to jem!im!" Duan Bokovi": Ne bojimo se mi od vas!" Ogor!eni i u!ni protesti sa zaglunom grajom od strane poslanika SD koalicije. Tomo Popovi": Zato ne"e biti krivac Srbija, ne"e biti krivi Srbi, nego "ete biti krivi vi, koji niste dresirani. Sramota je da takvi kakvi ste, da ste doli u Narodnu skuptinu!" Graja i protesti i lupa o klupe ne prestaju kod opozicije. Predsjednik Ninko Peri": Molim gospodu za mir, da bi se mogao govornik !uti". Tomo Popovi" (nastavlja): Mi "emo vas nau!iti pameti! .. ." Dr Ivan Pernar: Mi smo doli u razbojni!ku pilju, mi nismo u parlamentu!" Predsjednik Dr Ninko Peri": Ja ne mogu da !ujem, kad vas trideset lupa o klupe" (Graja, lupanje o klupe i objanjenja me#u poslanicima ne prestaju. Glasovi kod opozicije: Opomenite govornika da ne provocira!") Sa kakvim pravom traite da ja !ujem, kad trideset vas lupa o klupe? Molim mir, gospodo. (Graja i dalje traje, poslanici Selja!ko demokratske koalicije lupaju o klupe.) Ja, gospodo, ne mogu da !ujem govornika, kad vas trideset lupa o klupe. Tomo Popovi" (nastavlja): ,,G. Stjepan Radi" je ve"inu nazvao stokom, a ja mu kaem da je on sa svojim nedresira-nim poslanicima stoka!" (Protesti kod opozicije i glasovi: Zar predsjednik ne !uje ta govornik govori?!") Predsjednik Dr Ninko Peri": Ja, gospodo, ne mogu da !ujem govornika, kad vas trideset lupa o klupe, nita nisam !uo, ali "u vidjeti, ta je tko od gospode poslanika kazao, pa "u prema tome i postupati; molim za mir, gospodo! (Graja i dalje traje). Prekidam sjednicu zbog nereda". Predsjednik Dr Ninko Peri": Nastavljamo rad, gospodo. Molim gospodu da zauzmu svoja mjesta". Ja sam, gospodo, bio prekinuo sjednicu Narodne skuptine uslijed velike graje i nereda, koji je nastao povodom govora gospodina Tome Popovi"a. Ja molim ovu gospodu, narodne poslanike, da dopuste predsjedniku Narodne skup141

tine da moe mirno !uti svakog govornika, a ja izjavljujem da sam uvjek gotov prema svakome, bez razlike da primjenim kaznu prema poslovniku. Ali, umjesto da pustite predsjednika Narodne skuptine da !uje ta govornik govori, vi upadate u rije! tamo gdje ja nisam bio u stanju apsolutno da !ujem ta on govori. Dakle, ovoga puta ja sam bio prinu#en da usljed te velike graje prekinem sjednicu. Vidio sam iz stenografskih beleaka da je g. Toma Popovi" govorio prijete"e rije!i. Tako je zasluio da na njega primjenim kaznu prema poslovniku. Ja sam g. Popovi"a opomenuo jo odmah, u po!etku njegovog govora, a sad ponavljam i kanjavam poslanika g. Tomu Popovi"a pismenom opomenom". Ima rije! g. Punia Ra!i" radi li!nog objanjenja, poto je bio opomenut. Punia Ra!i": Ja sam traio rije! da stavim primjedbu na zapisnik* i Predsjednik Dr Ninko Peri": ,,Na zapisnik ne moete staviti primjedbu, jer je zapisnik primljen, ali vae ime je spomenuto i moete na to da odgovorite. Imate za to pet minuta vremena. (Glasovi opozicije: Kad je primljen zapisnik?") Vi znate, gospodo, da se o zapisniku ne glasa, nego da se samo stavljaju primjedbe na zapisnik. Ja kad sam iscrpio cijelu listu govornika, koji su se javili da stave primjedbu na zapisnik i poto nije vie bilo prijavljenih govornika, ja sam objavio, prema poslovniku, da je zapisnik primljen. Prema tome, ne moe vie biti rije!i o primjedbama na zapisnik. Ima rije! g. Punia Ra!i", radi li!nog obavijetenja". Punia Ra!i": Moram, gospodine predsjedni!e, izjaviti moje aljenje, to konstatujem da me smetaju, prije nego to sam ma ta kazao. .. (Sv. Pribi"evi": Ovdje se prijeti ubojstvom i to velim pred cijelim narodom, da konstatujem".) Gospodo, narodni poslanici, moram da izjavim svoje aljenje, to gospodin predsjednik oduzima rije! poslanicima, koji se revoltiraju na tako strane psovke i to kanjavaju i one, koji kau bez ikakve uvrede, da "e braniti svoju !ast i ne kanjavaju one, koji psuju poslanike i rue ugled parlamenta. Ja alim, gospodine predsjedni!e, to vi sa toga mjesta tako titite nau !ast. Drugo, kad sam ja govorio ovdje, bila je sjednica prekinuta, bila je obustavljena, mi smo se sva#ali, psovke su padale sa jedne i sa druge strane, ali sve!ano izjavljujemo, da ja, i kad sam bio prost redov, nikada se nisam sluio psovkama i onda, prirodno je, da ja moram da se bunirti protiv uasnog psovanja, koje se !uje ovdje u naem parlamenta Kad su govorili poslanici iz opozicije, po!ev od g. Radi"a 142

i g. Pribi"evi"a, ja bez obzira na to to pripadam Radikalnoj stranci, kad mi se svidjelo, ja sam pljeskao. Ako je neko govorio sa strane vladine ve"ine pa se meni to dopalo, i ako sam smatrao da je u pravu, ja sam mu, razumije se, pljeskao. Kad je g. Toma Popovi" danas kazao da ne moe da podnese vie ovakve psovke, i kad je on doao u ovaj dom da vri dunost kao narodni poslanik i kao !astan !ovjek i kad je kazao da on ne moe da dozvoli da se narodni poslanici nazivaju stokom, i izrazima koji rue parlament i nau dravu, i kad sam se je revoltirao i kazao da "e takve uvrede prati svojom krvlju, ja sam mu pljeskao, jer mi se dopalo takvo dranje Tome Popovi"a. .(Dr Pernar: Aha, u tom grmu lei zec!" Pucelj: Sa takvim ljudima da sjedimo ovdje!" Graja i protesti opozicije.) Kad bismo mi, gospodo narodni poslanici, bili jednoga miljenja, jednakih pogleda na dravu i na drutvo, i onda ne bismo morali imati razna gledita, ali, vidite, gospodo, mi svi znamo zbog !ega se razlikujemo; ali, gospodo, ono to mene naro!ito dira i kao gra#anina, i kao poslanika, i to ja ne mogu nikako da gledam, to je sistematsko izazivanje koje se nama svima neprestano upu"uje. I, gospodo, kad se to preko nas donosi u narod i kad se rui na ugled i pred naim narodom ..." (Graja opozicije. Dr Pernar: Ovo je drskost, ovo nije dostojno !ovjeka!" Graja). Predsjednik Dr Ninko Peri": Molim gospodo za mir. Dozvolite, gospodo, da govornik dovri, a ima kratko vrijeme, samo pet minuta". Punia Ra!i": Gospodo, otkako sam se ja umjeao u ljude, kad sam postao !ovjek (smjeh), ja nisam nikada u svojem javnome radu izgubio iz vida nijedan momenat da !uvam interese srpskog naroda, interese svoje otadbine. Izjavljujem pred vama svima da nigda srpski interesi kad ne pucaju puke i topovi nisu vie bili dovedeni u opasnost nego sada . . . (graja). I, gospodo, kao Srbin i narodni poslanik, kad vidim opasnost prema svojoj naciji i otadbini, otvoreno kaem da "u upotrijebiti i drugo oruje, koje treba da zatiti interese srpstva. . ." (Velika graja i protesti opozicije.) Jakov Jelai": Dakle, mi mirno moramo gledati kako vi plja!kate". Sv. Pribi"evi": Ho"ete li da se u Londonu !uje da se ovdje prijeti oruijem". Dr Pernar: Neka Europa !uje, kud su Hrvati i Pre!ani doli. Neka Europa to !uje!" (Graja.) Dr Pernar: Oplja!kali ste begove!" 143

Punia Ra!i" silazi sa govornice: Traim, g. predsjedni!e, da ga kaznite, ili "u ja da ga kaznim. (Graja i burni protesti). Ko god bude pokuao da se stavi izme#u mene i Pernara, poginu"e!" (Velika larma.) Predsjednik Peri": Prekidam sjednicu!" Sjednica je nastavljena u 10 !asova. Odmah se primjetila velika nervoza ne samo na licima narodnih poslanika, nego i predsjednika Skuptine i ministra koji su bili prisutni. Poslije govora g. Pribi"evi"a nastala je velika graja i lupa. $uju se izrazi iz grupe vladinih poslanika: Opozicija sprije!ava rad!" Opozicioni poslanici revoltirani vi!u: Nije istina, vlada sprije!ava rad!" Dolazi do uasne lupe i nereda, te predsjednik prekida sjednicu. Poslije prekida dobiva rije! Punia Ra!i" na li!no objanjenje. Nakon ve" opisanog incidenta koji se dogodio za vrijeme govora Punie Ra!i"a, u trenutku kada je Ra!i" iz klupe na desnici doao za govornicu, maio se za dep gdje mu je stajao revolver i okrenuo se predsjedniku Dr Peri"u, izjavivi mu: Ako me vi ne zatitite, sam "u se zatititi!" Nastaje velika graja, a Punia Ra!i", koji tvrdi da ga je Pernar uvrijedio, vi!e: Ko stane izme#u mene i Pernara ubi "u ga"! U tom momentu on je zbilja potegao revolver. Ministar Vuji!i" koji sjedi iza njega u ministarskoj klupi hvata ga za ruku u nakani da ga sprije!i da puca. U istom momentu prisko!i i Obradovi", ali Ra!i" fizi!ki silno jak !ovjek odgurne ruku Obradovi"a i strahoviti pucanj iz parabeluma odjeknuo je u dvorani. Prvi hitac pogodio je Pernara i to jedan centimetar iznad srca. Pernar se u tom momentu sruio na klupu, poslanik Gran#a ska!e da zatiti Stjepana Radi"a, Basari!ek preko stenografskog stola juri prema Radi"u. Punia Ra!i" puca i dalje sa stoi!kom mirno"om, poto je ve" Basari!eka ranio u slabine. Ra!i" zatim poga#a poslanika Gran#u, koji je titio Stjepana Radi"a, i Gran#a pada pogo#en u ruku. $im je Gran#a pao, Radi" je ostao nezati"en u klupi, te Ra!i" ispaljuje i na njega hitac, koji ga poga#a u trbuh. Kad je vidio to to se zbilo, Pavle Radi" ska!e prema Punii Ra!i"u. Ra!i" dobacuje neto Pavlu Radi"u, izgledalo je kao da mu kae: Tebe sam traio!" te metkom (petim u revolveru) poga#a smrtonosno Pavla Radi"a i to jedan centimetar ispod srca. Pavle je odmah pao na zemlju.
144

AUTENTI!NI DEO RUKOPISA PROTE ZAHARIJA ZAHARI"A

Sledi deo rukopisa spaen posle paljevine Kremana i protine ku"e, 1943. godine, od strane bugarske okupatorske vojske

10

145

146

147

148

149

150

151

152

Nakon toga potr!alo je nekoliko poslanika lje!nika i prisko!ilo u pomo" ranjenima. Stjepan Radi" iao je neko vrijeme do hodnika sam, tu je posrnuo i sruio se, te su ga njegovi poslanici prvim autom prevezli u bolnicu. Ministri koji su bili u klupama, od kojih su neki sagnuli glave pod klupe, kao i ve"i deo poslanika ostali su zapanjeni, tako da je Punia Ra!i", nakon krvavog dijela s revolverom u ruci izaao iz Skuptine kroz ministarska vrata, odnosno ministarsku sobu. U skuptinskoj dvorani ostali su leati Pavle Radi" i Basari!ek, dok su ranjenici izneseni napolje. Gran#a, koga je rana jako bolila, lagano je stenjao. Basari!ek je leao izme#u stenografskog stola i prvih poslani!kih klupa. Odmah kraj njega leao je Pavle Radi" prema malom izlazu koji dijeli ljevicu od desnice. Njega su poslanici SDK iznijeli u kola za spaavanje, a poslednji je iznesen Basari!ek, kod kojega je lje!nik, koji je doao odmah iz bolnice, mogao da konstatira samo smrt. Pavle Radi" je leao u dubokoj nesvijesti, te je iznesen u ambulantna kola i odveen u bolnicu, gdje je u 12 sati i 10 minuta izdahnuo. Stjepan Radi" je odmah, !im je prenesen u bolnicu, operiran, te kako lje!nici izjavljuju, njegovo stanje nije teko i crijeva mu nisu povrije#ena. Jedina je opasnost s obzirom na njegove godine da "e ovakvu jednu dosta teku povredu preboljeti. Svetozar Pribi"evi" je sjedio kraj Radi"a i svaki !as je !ekao to "e se s njim dogoditi, jer se vidjelo da je Ra!i" htio i njega ubiti. $itav doga#aj trajao je najvie jednu minutu, jer su hici slijedili u razmaku od nekoliko sekundi. Sav blijed, Pribi"evi" je u pratnji nekoliko poslanika otiao u senatorij gdje je prevezen Radi". Na sve poslanike SDK tako je strahovito djelovala ova uasna drama da su izgledali kao da su izgubili dar govora. Brzim koracima udaljavali su se iz skuptine. Na sjednici Ministarskog savjeta, koja je odmah bila odrana, bio je prisutan i upravnik grada Beograda g. Lazarevi". U Beogradu, !im se rairila ova vijest, ljudi su znatieljno posmatrali ta se dogodilo, jer u prvom momentu nisu mogli shvatiti. Me#utim, kasnije, po!elo se po Beogradu govoriti, da "e sigurno biti diktatura, generalska vlada, jer ovaj parlament, pod ovim uvjetima, dalje ne"e mo"i da radi. andari su odmah ispraznili skuptinu, te su u njoj ostali samo novinari. No, poslije je dolo nare#enje da se novinari koji su u Skuptini ne smiju udaljavati, dok nije 153

Nakon toga potr!alo je nekoliko poslanika lje!nika i prisko!ilo u pomo" ranjenima. Stjepan Radi" iao je neko vrijeme do hodnika sam, tu je posrnuo i sruio se, te su ga njegovi poslanici prvim autom prevezli u bolnicu. Ministri koji su bili u klupama, od kojih su neki sagnuli glave pod klupe, kao i ve"i deo poslanika ostali su zapanjeni, tako da je Punia Ra!i", nakon krvavog dijela s revolverom u ruci izaao iz Skuptine kroz ministarska vrata, odnosno ministarsku sobu. U skuptinskoj dvorani ostali su leati Pavle Radi" i Basari!ek, dok su ranjenici izneseni napolje. Gran#a, koga je rana jako bolila, lagano je stenjao. Basari!ek je leao izme#u stenografskog stola i prvih poslani!kih klupa. Odmah kraj njega leao je Pavle Radi" prema malom izlazu koji dijeli ljevicu od desnice. Njega su poslanici SDK iznijeli u kola za spaavanje, a poslednji je iznesen Basari!ek, kod kojega je lje!nik, koji je doao odmah iz bolnice, mogao da konstatira samo smrt. Pavle Radi" je leao u dubokoj nesvijesti, te je iznesen u ambulantna kola i odveen u bolnicu, gdje je u 12 sati i 10 minuta izdahnuo. Stjepan Radi" je odmah, !im je prenesen u bolnicu, operiran, te kako lje!nici izjavljuju, njegovo stanje nije teko i crijeva mu nisu povrije#ena. Jedina je opasnost s obzirom na njegove godine da "e ovakvu jednu dosta teku povredu preboljeti. Svetozar Pribi"evi" je sjedio kraj Radi"a i svaki !as je !ekao to "e se s njim dogoditi, jer se vidjelo da je Ra!i" htio i njega ubiti. $itav doga#aj trajao je najvie jednu minutu, jer su hici slijedili u razmaku od nekoliko sekundi. Sav blijed, Pribi"evi" je u pratnji nekoliko poslanika otiao u senatorij gdje je prevezen Radi". Na sve poslanike SDK tako je strahovito djelovala ova uasna drama da su izgledali kao da su izgubili dar govora. Brzim koracima udaljavali su se iz skuptine. Na sjednici Ministarskog savjeta, koja je odmah bila odrana, bio je prisutan i upravnik grada Beograda g. Lazarevi". U Beogradu, !im se rairila ova vijest, ljudi su znatieljno posmatrali ta se dogodilo, jer u prvom momentu nisu mogli shvatiti. Me#utim, kasnije, po!elo se po Beogradu govoriti, da "e sigurno biti diktatura, generalska vlada, jer ovaj parlament, pod ovim uvjetima, dalje ne"e mo"i da radi. andari su odmah ispraznili skuptinu, te su u njoj ostali samo novinari. No, poslije je dolo nare#enje da se novinari koji su u Skuptini ne smiju udaljavati, dok nije 153

izvren uvi#aj. Nakon toga izdana je naredba da nijedan novinar ne smije sa interurbanom govoriti, kao ni depee, ni ifrirane ni obi!ne, slati. Jedino se moglo govoriti, i to slubeno, iz predsjednitva vlade. Dr Basari!ek je iznesen iz Skuptine u ambulantna kola gol, vidjelo se da nema u licu nijedne kapi krvi, sav je bio zakrvavljen i izlomljen samrtnim gr!evima, jer su mu obje rane silno krvarile. Prilikom njegova iznaaja, !uli su se glasovi ljudi, koji su okolo bili u kuloarima: Kao politi!ar i novinar, on je bio poten !ovjek, teta to je stradao". Dr Basari!eku se vie nije moglo pomo"i. On je u posljednjim trzajima sav u lokvama krvi i izlomljen sanuliiim gr!evima, ve" izdisao. Njemu su lje!nici stavili zavoje na rane i odmah je izdahnuo. U Skuptinu su odmah dola ambulantna kola, koja su prenosila ranjenika na kirurko odeljenje. Bolni!ari su bili veoma paljivi prilikom prenosa ranjenika. Pavle Radi" kad su ga nosili otvorio je o!i i slabim samrtni!kim glasom rekao: Lake me nosite"! Kola su odmah odjurila u pravcu ope dravne bolnice. U to su stigla u Skuptinu i druga kola, pa su tako svi ranjenici bili ubrzo prevezeni u bolnicu. Pavle Radi" je putem izdahnuo. Popodne su bili priputeni u' Skuptinu samo novinari i narodni poslanici. U trenutku kad je ve" sve u Skuptini bilo mirno pojavila su se crna mrtva!ka bolni!ka kola sa bijelim krstom, jer je netko bio javio da u Skuptini ima jo mrtvih". Drugi novinski izvetaj zagreba!kog dopisnika iz Beograda, glasi: Beograd, 21. lipnja. Ju!er je odrana sjednica vlade, na kojoj se raspravljalo o zlo!inu, koji je izvren nad hrvatskim narodnim zastupnicima u Narodnoj skuptini sa strane radi-kalskog zastupnika Punie Ra!i"a. to se na sjednici govorilo i to je zaklju!eno nije poznato. Poslije sjednice objavljen je iz kabineta predsjednika vlade ovaj slubeni komunikej: Iza nezapam"enog doga#aja u Narodnoj skuptini sazvana je sjednica Ministarskog vije"a i poto je sa dubokim aljenjem i osudom primljen izvjetaj o strahovitom zlo!inu poslanika Punie Ra!i"a, vlada je odlu!ila da se istraga preda sudu. Jednovremeno je odlu!eno da se kako sahrana ranama podleglih poslanika Basari!eka i Pavla Radi"a, tako i lije!enje narodnih poslanika Stjepana Radi"a, Pernara, Gran#e i Jelai"a vri o dravnom troku, a Narodnoj skuptini predlo154

it "e izdravanje porodica poslanika koji su poginuli na dunosti. Vlada je apelom listovima i raspisom vlastima u zemlji, preporu!ila da nastoji da se doga#aji zlonamjerno ne izvr"u i eksploatiraju i jednome li!nom zlo!inu ne daju razmjere i tuma!enja na tetu spokojstva i ugleda zemlje. U ime vlade predsjednik je izjavio aljenje porodicama i predsjednitvu kluba Selja!ke stranke. Iza sjednice, li!no je odmah otiao u bolnicu ministar zdravlja da obi#e ranjene. Vlada u svom komunikeju spominje i narodnog poslanika g. Jelai"a. Me#utim, on nije ranjen. Prema tome, radi se o zabuni. Sino" u pola sedam ponovno je odrana sjednica vlade. Na ovoj sjednici se uglavnom raspravljalo o odjeku koji je imao u hrvatskim zemljama zlo!in izvren u Narodnoj skuptini. Ne zna se to je vlada na ovoj sjednici zaklju!ila. Svakako poslije sjednice ministar prosvjete Grol, na pitanje novinara, to je s ostavkom vlade, odgovorio je: Drugo su ovi doga#aji, a drugo je vlada. Da je Davidovic traio da demokratski ministri podnesu ostavke, to bi oni u!inili. Ako prilike budu zahtijevale da do#e do promjene vlade, onda "e i do"i." Dr Andri", ministar agrarne reforme, na pitanje novinara, da li je vlada donijela odluku, da podnese ostavku, odgovorio je: ,,Nije, brate". On je dalje istakao, da se na sjednici vlade raspravljalo o odjeku zlo!ina u hrvatskim zemljama, te je rekao da je Ministarstvo unutranjih poslova dobilo izvjetaj da je u zemlji svakdje uglavnom mirno, osim u Zagrebu, gdje su bile ve"e demonstracije. Dr Koroec je nakon sjednice izjavio da nema nita novog i traio je od novinara, da piu to pomirljivije i sa to vie takta. Me#utim, se saznaje da je vlada uglavnom raspravljala, o tome koje mjere da se poduzmu, da se u pre!anskim krajevima o!uva red i mir. Tako je zaklju!eno da se u Zagrebu prilikom sprovoda hrvatskih zastupnika poduzmu sve potrebne mjere, da ne bi dolo do nereda. G. Vuki"evi", koji je poslednji iziao sa sjednice vlade, tako#er je izjavio, da nema nita novo." Tre"i novinarski izvetaj ovog istog zagreba!kog novinara glasi: Beograd, 21. lipnja. Ju!er nave!er klub SDK (Selja!ko 155

demokratske koalicije) odrao je sjednicu sa koje je kasnije objavljen ovaj komunikej: Narodni poslanici dr Sekula Drljevi", Ve"eslav Vilder i Stupari" poli su po nalogu kluba ministru unutranjih poslova, doktoru Koroecu, da trae da novinama dopusti to!no prikazivanje dananjih doga#aja u Narodnoj skuptini. Poslije posjeta kod doktora Koroeca, narodni poslanik Drljevi" izvjestio je o tome slijede"e: Na vrhu stepenica sreli smo se sa ministrom unutranjih djela doktorom Koroecom i saoptili mu da dolazimo u ime kluba. Da bi nas mogao primiti, mi smo otili u njegov kabinet. Tek to smo po!eli razgovarati, pojavio se iz sobe ef kabineta, narodni zastupnik Bojovi". On je rekao: Gospodine ministre, ovdje je moj brati" Punia Ra!i", kome se desila ova nesre"a, pa vas molim da ga primite." Dr Koroec je pogledao u nas, pa je odgovorio: Izvinite gospodine, ja ga ne mogu primiti." Ali molim vas gospodine ministre", odgovorio je Bojovi", on je narodni poslanik. Doao je da se preda." Ministar je odgovorio: Izvinite, ja nijesam izvrni organ, ne mogu ga primiti. Neka se preda andaru koji je tu." Koroec je na to pogledao nas trojicu, da vidi po nama to mislimo. Mi smo ga promatrali. On je zaklju!io po naim pogledima da je strano ono to Bojovi" tvrdi. Opet je rekao neka se preda andarmima. Na to je uao ef kabineta, a Dr Koroec mu je rekao: Na#ite dva andara i neka Puniu Ra!i"a vode u Upravu grada Beograda." Sef kabineta otiao je da izvri taj nalog. Mi smo bili u razgovoru, kad se ef kabineta povratio. Dr Koroec ga je zapitao: Jeste li izvrili?" On je odgovorio: Jeste! Dva andara odveli su Ra!i"a u Upravu grada."
* *

Ovo je bio istorijski prikaz onog stranog" doga#aja Mitrovske skuptine bive Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Decenije nas razdvajaju od te nemile pucnjave u skuptinskim klupama, a vie od sto godina nas, sigurno, deli od dana sagledavanja ove tragedije, vi#ene od strane tada ve" zaboravljenog kremanskog vizionara Mitra Tarabi"a, koji je, opisuju"i vreme izme#u prvog i drugog svetskog rata, rekao 156

svome kumu proti Zahariju da "e se za vrijeme Mitrovske skuptine neto strano dogoditi. Doga#aji od dvadest i provog juna 1928. godine potvrdili su ove Mitrove reci. Mitar Tarabi" u vreme saznanja" ove budu"nosti nije mogao opisati sve detalje onog to "e se dogoditi. Za njegovo objanjenje bila je dovoljna samo jedna jedina re! STRASNO! Niko od nas ne zna da li je ovaj kremanski seljak precizno sagledao sve pojedinosti i aktere ovog zbivanja. Izgovaraju"i re! STRANO", Mitar nije ni mogao da sagleda ko je ko u toj tragediji, jer je to strano" video pretposlednje decenije devetnaestog veka, a doga#aj se zbio dvadeset prvog juna 1928. godine - - dvadeset devet godina posle njegove smrti. Moda je i video neke ljude i !uo" pucnje u Skuptini, ali, kako bi mogao da odredi li!nosti jednog Stjepana Radi"a ili njegovog atentatora Punie Ra!i"a? Ipak, on je nedvosmisleno ukazao i na atmosferu ivljenja izme#u dva velika rata, rekavi da "e narodom ovladati neka velika!ka mrzija". Kada je prota Zaharije pomenuo ovu Tarabi"evu poruku doktoru Radovanu Kazimirovi"u, vreme saziva Mitrovske skuptine bilo je daleko ispred njihovog razgovora. Dvadeset prvi juni 1928. godine bio je suvie daleko od dana njihovog susreta, u pozno leto 1915. godine. Istina lei u samom obistinjenju ove slutnje Mitra Tarabi"a. O njoj svedo!e i dva aktera njegovog predvi#anja tog stranog doga#aja; prota Zaharije i doktor Radovan Kazimirovi".

157

DRUGI SVETSKI RAT

Mitar Tarabi" je gotovo do pojedinosti predvideo nastanak, tok i ishod drugog svetskog rata. O tome je proti Zahariju preneo slede"u poruku: ,,Sluaj, kume, posije prvog rata nesta"e Austrije, te "e Srbija biti velika k'o carevina. Mi "emo se zdruiti s naom sjevernom bra"om. Nekoliko ljeta na narod "e ivjeti u slozi, ljubavi i izobilju. No, to ne"e dugo potrajati. U"i "e u narod nekakva omraza te "e sudovi biti puni parnicara. Tui"e otac sina, brat brata i kum kuma... Onaj to budne na prestolju nae carevine, poginu"e od dumanske ruke. Za sobom "e ostaviti udovicu i svoju neja!ad. Na prestolje "e do"i da upravlja njegov srodnik i on "e se truditi da pravedno vlada i !uva bratovljevu neja!ad. Ali, narod ga ne"e voljeti i pripisa"e mu razne nepravde. Njega "e jednog dana orobiti njegova vojska i u tamnicu baciti. ivot "e mu spasiti jengleski car i jengleska carica, te "e napustiti dravu. Na njegovo prijestolje do"i "e dijete naega poginulog cara i vlada"e samo nekoliko dana. To dijete toga naega cara, odve"e !eta njegovijeh vojnika preko sinjeg mora. Svu nau carevinu zaposjednu"e tu#inska, dumanska vojska, a cijela Jevropa bi"e pod vla"u krivog nekrsta. * Rusija jote ne"e ratovati, ali !im dumanska vojska kene na nju, ondakar "e ona stupiti u boj. Ondaj "e na njenome prijestolju vladati crveni car* *. Pojavi"e se ljudi sa zvijezdom na !elu. *** vlada"e Uicem i ovijem krajevima ravno 73 dana, te "e posije, pred dumanskom silom, oti"i preko Drine, Uvca i Lima. Kade se to budne zbilo pojavi"e se velika glad i zlo pa "e Srbi ratovati, klati se i ubijati jedni druge...
*** istakli autori

158

Jevropa "e biti pod vla"u krivog nekrsta11: ta!no Mitrovo predvi#anje nacisti!kog simbola kukastog krsta ili svastike". Na slici Adolf Hitler sa odgovaraju"im znakom (na rukavu), koji postaje sinonim nasilja za milione porobljenih naroda.

Dumani "e ovo gledati i smijati se srpskoj omrazi. Ondakar "e se u narodu pojaviti jedan !oekplavijeh o!iju na bijelom konju.*** On "e, malo pomalo, sjediniti zava#enu bra"u. I na njegovome !elu sija"e zvijezda. On ne"e biti po volji dumanskoj vojski, te "e ga ona goniti dje god stigne, po umama, rijekama i morima. No, taj "e !oek skupiti veliku vojsku i njome na Biograd udariti. Protjera"e dumanina iz zemlje, te "e nam carevina biti ve"a nego ikada to je bila. Rusija "e se sjediniti sa carevinama preko mora, te "e njima zajedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo roblje Jevrope." Tako je Mitar Tarabi" opisao drugi svetski rat. Vreme pred ovaj rat i ratna zbivanja kremanski
*** istakli autori.

159

Onaj to budne na prestolju nae carevine poginu"e od dumanske ruke". (Pogibija kralja Aleksandra u Marselju.) Na prestolje "e do"i da upravlja njegov srodnik i on "e se truditi da pravedno vlada i "uva bratovljevu n ej a $ad. Ali ga narod ne"e voljeti i pripisiva"e mu razne nepravde".. .. Na slici knez-namesnik Pavle Kara#or#evi". (Istorija "e pokazati koliko je Mitar Tarabi" bio u pravu u oceni ovog !oveka.)

prekognisti!ar opisao je tako reljefno da ih je danas veoma lako ustanoviti: Posle prvog svetskog rata nestaje Austrougarske imperije kao svetske velesile. Srbija nije postala carevina u doslovnom zna!enju te reci i tuma!enju tog izraza, ali je, ujedinivi se sa svojom severnom bra"om, a tako#e i bra"om sa juga, izrasla u Jugoslaviju te je, samim tim, jasno da je Mitar Tarabi" pod re!ju carevina** podrazumevao veli!inu nove jugoslovenske drave. Tarabi" je, tako#e, predvideo da "e u narod u"i nekakva omraza", kako "e se zaista i zbiti: politi!ka rascep-kanost bive Jugoslavije strana!kim obra!unima, nesuglasice suprotstavljenih gra#anskih partija. Mitar je gotovo do detalja predvideo ubistvo kralja Aleksandra u Marselju, rekavi da "e ,,onaj to budne na prestolju nae velika!ke drave poginuti od dumanske ruke'*. Vi#enje namesni!ke vladavine princa Pavla Kara#or-#evi"a i ocena te vlasti se potvrdila. Tvorci 27. marta'* imali su u vidu Pavlove rodbinske veze sa engleskim dvorom, tako da su morali da mu omogu"e da sa svojom porodicom, nesmetano, napusti zemlju. Predvi#anje dolaska na presto maloletnog kralja Petra Kara#or#evi"a, njegova kratkotrajna vladavina, vlada"e samo nekoliko dana", kao i bekstvo iz zemlje potpuno se obistinilo. 160

 Mitrov opis okupirane Evrope pod vla"u krivog nekrsta" sa detaljnim predvi#anjem simbola nacisti!ke Nema!ke, !ija "e svastika", odnosno kukasti krst postati pojam nasilja za milione okupiranih naroda, naifrapantnije se ostvario. Opis Staljina kao crvenog cara" u tuma!enju ovog

Nastupi"e veliko zlo": veala na beogradskim Terazijama; avgust 1941 godine. n

161

nepismenog seljaka toga vremena treba shvatiti kao izraz za vladara prevelike mo"i i sile kakvu je ovaj despot i imao. Savreno vi#enje postanka i kraja Ui!ke Republike iz 1941. godine i pojave ljudi sa zvijezdom na !elu", odnosno partizana, opisano je do detalja koji zbunjuju. Predvi#anje da "e Ui!ka Republika trajati isto onoliko dana, koliko je 1941. godine, zaista, i trajala. I to se ostvarilo gotovo hronometarski ta!no . . . Predvi#anje istorijske pojave Josipa Broza Tita i potpun opis fizi!kog izgleda: ,,!oek iz naroda plavijeh o!iju". Realno vi#enje Titove uloge u bratoubila!koj borbi, okupljanje pod geslom: bratstvo i jedinstvo. Za taj period narodnooslobodila!ke borbe Tarabi" kae, misle"i na !oeka plavijeh o!iju": On "e, malo po malo, sjediniti zava#enu bra"u". Prota Zaharije nikako nije mogao da prihvati Tarabi"e-vo objanjenje da u Rusiji ,,vie ne"e biti cara", jer niko ko je iveo u prolom veku nije mogao da pretpostavi da "e ova velika drava, u kojoj su vladali jaki feudalni odnosi, jednoga dana postati republika. Ne shvataju"i Mitrove prekognisti!ke vizije, izgovarane u metaforama kojih nije bio ni svestan (Pojavi"e se ljudi sa zvezdom na !elu"), prota mu je rekao: ,,Hajde, bogati, kume, kakvi ljudi sa zvezdama na !elu?! %e si to vidio da postoji?!" Na ovu kumovu opasku, Mitar Tarabi" je odgovorio: Ja o tome, kume, ne znam vie, nego to ti rekoh. Ali, da "e na !elima tijeh ljudi sijati zvijezde, to znam i to "e tako biti.. ." Teko je pomisliti da je u ono vreme, u kome je Mitar predvi#ao pojavu partizana ljudi sa zvijezdom na !elu", bilo ko, pa i sam u!eni prota Zaharije, mogao pretpostaviti da se tu radi o jednom simbolu, kao to je petokraka zvezda. Nijedan obrazovani !ovek tadanjeg vremena ma koliko bio matovit ne bi mogao, a da ovu viziju kremanskog prekogni-sti!ara ne shvati bukvalno, kao da "e na !elima tih ljudi, prosto re!eno biti urezane zvezde, ili da "e se sa tim zvezdama ra#ati pa "e odnekuda" do"i u ove krajeve. Tako je to shvatio i ovaj kremanski svetenik pa je otuda njegova neverica o ovoj pojavi sasvim opravdana, jer se, na osnovu nje, pre moglo pomisliti da je tu re! o pojavi nekakvih nezemaljskih bi"a, !ija "e !ela ukraavati zvezde. 162

LEGENDA O PRESE!ENOJ JABUCI

0 kremanskom proro!anstvu ostale su mnoge legende. I danas se kazuju, a neke su i zapisane. Jednu takvu pronali smo u knjizi grupe autora Zlatibor u ratu i revoluciji 19411945. godine" (Izdanje Saveza boraca NOR-a, "ajetina, 1981. godine). 1 dok se sve te legende koje se pri!aju u narodu ne mogu pouzdano povezivati sa izvornim porukama kremanskih vizionara, ova o popre!no prese!enoj jabuci, vezuje se, direktno, za kazivanje Miloa Tarabi#a. Tako jednog dana, dok je on proti Zahariju pri!ao o velikim neda#ama koje #e zadesiti narod ovoga kraja, tokom drugog opteg rata, ovaj ga upita: Ima li tu spasa? A, Milo mu odgovori: Valja im presje#i jabuku napola popre!ice", pa #e ondakar ugledati $e im je spasenje.

Vreme terora 1943. godine: oni koji su preiveli traili su spas prese!enoj jabuci.

163

Jedan od autora pomenute knjige, Jelenko Bu!evac, koji, ina!e, ima mnogo prikupljenih zapisa iz ovoga kraja, pri!ao nam je kako je u tim tekim danima 1943. godine, hrabrio seljake postradalih sela, prenose#i im ovu poruku. Bu!evac pri!a kako su ljudi odlazili po ku#ama, traili jabuku, presecali je popreko" i tada u njoj ugledali petokraku zvezdu, koja se, o!igledno, ocrtavala pravilno, sa pet krakova, u razvrstanim semenkama ove vo#ke. Trebalo je, dakle, spas traiti u zvezdi ovom simbolu borbe za oslobo$enje.

164

ISTINA O MALIM UTIM LJUDIMA

I danas je u ui!kom kraju, ili bolje re!eno, na !itavom podru!ju regiona zapadne Srbije, iva legenda, prema kojoj su kremanski proroci, jo za vreme svoga ivota, izrekli poruku: Dugo #e iza opteg rata* biti mir, a ondakar #e nastati velika glad i izbiti grozan pomor od raznijeh boletina. Nau zemlju i !itavu Jevropu preplavi#e mali, uti ljudi, jerbo #e mnoge drave ostati brez svojih naroda. Onaj koji budne umio to da preivi pobje#i #e u tri krstate gore. Posije #e do#i neki novi narod preko dalekijeh mora i otjerati male, ute ljude. Ko to preivi ivje#e vazda u izobilju i rahatluku". Da li su Milo i Mitar Tarabi# u svom brojnom prekognisti!kom opusu, izme$u ostalih, ostavili potomstvu i ovu poruku o malim, utim ljudima, ili im je ova samo pripisana? Otkud da ova legenda dobije prizvuk autenti!nosti? Za to postoji objanjenje. Selo Kremna se po svom geografskom poloaju gotovo grani!i sa isto!nom Bosnom. Na nekim mestima, kada bi se daljina merila vazdunom linijom, ovo mesto je udaljeno od Bosne jedva petnaestak kilometara. Ta blizina imala je poseban privredni zna!aj, naro!ito krajem prolog i po!etkom ovoga veka, jer su preko Kremana, u oba suprotna pravca, za Srbiju i za Bosnu, prolazili trgova!ki karavani natovareni raznom robom. Tako je ovo selo, posle prelaska planine argan, postajalo prvo odmorite za karavane koji su, na svom putu za Srbiju dolazili iz Bosne, ili iz pribojskog kraja Sandaka. Ve# tu u Kremnima odvijala se prva pogodba i kupovina, kao razmjena pojedinih vrsta roba. Na taj na!in stvarana su brojna poznanstva i utvr$ivana trajna prijateljstva izme$u
* Tarabi# tako naziva drugi svetski rat (prim. autora).

165

*/M:.

Ovekove!eno prijateljstvo: ui!ki i sarajevski trgovci. Prvi s desne strani (ozna!en zvezdicom) je sin prote Zaharija, Ilija Z. Zahari!.

166

itelja ovoga kraja i njihovih poslovnih prijatelja iz Bosne i severozapadnog Sandaka. "esto se to prijateljevanje zavravalo obostranim kum stvom, !ak i kada se radilo o pripadnicima dveju vera _________ islamske i hri#anske. U odre$ene vrste poslova ulagala su se zajedni!ka dobra i ulazilo se u zajedni!ki rizik. Tako se sa istom strepnjom ili rado#u o!ekivao i doivljavao njihov ishod. To zajednitvo istih ekonomskih interesa poja!avalo je i stvaralo sasvim novi oblik emotivnih me$uljudskih odnosa. Tako je bliskost kontakata i ivljenja pomogla da iz Bosne i Sandaka na tlo zapadne Srbije prodre prastara muslimanska legenda o takozvanim vodopijama, malim, utim ljudima, koji #e jednoga dana do#i i preplaviti svu Evropu, pa i sve nae krajeve, te #e tada biti propast sveta. Jer, kako ova legenda kae, ti mali, uti ljudi popi#e vodu iz svih reka i sve #e pojesti, pa #e tako nastati e$ i glad da #e svi od toga pomreti. Ovu legendu nedavno je oiveo na publicista, slikar i karikaturista Zulfikar Zuko Dumhur, koji je u jednom tekstu objavljenom u listu Politika", 10. septembra 1978. godine, pod naslovom Stogodinjica pri!a", izme$u ostalog, napisao: ,,I da #e uskoro do#i jedud, medud, mali, uti ljudi koji #e svu vodu na svijetu popiti i tako otpo!eti kijametski dan i propast svijeta." Bilo kako, ova legenda ponikla" na tlu zapadne Srbije, posebno u ui!kom kraju, pripisuje se Milou i Mitru Tara-bi#u. U tom prenoenju, legenda o malim, utim ljudima, logi!no, trpi izvesne izmene, u smislu nadgradnje njenog pripoveda!kog sadraja, te tako govori jezikom i vremenom poruka kremanskih vizionara. Sam prota Zaharije odli!no je znao da je postanak ove legende ponikao negde u centralnoj Bosni i da se odatle, me$u muslimanskim ivljem, proirio na isto!nu Bosnu i novovaro-ki Sandak. O tome je !esto pri!ao i sa svojim pobratimom Selim-Begom iz Sarajeva, bivim iteljem Uzica, od kojeg su Zahari#i, posle iseljenja Turaka iz zapadne Srbije kupili veliki deo imanja u selu Kremnima i na planini Tari. Kada bi ga neko u Beogradu, Uzicu ili u drugim gradovima, pa i u samom selu zapitao da li je istina da su Milo i Mitar Tarabi# predvideli ovaj dolazak malih, zutiji ljudi, prota Zaharije Zahari# uvek je to kategori!ki odbijao! 167

VIZIJA UJEDINJENIH NACIJA I POJAVA NOVIH DRAVA

I tako, jednoga dana do$e Mitar svome kumu Zahariju, sedoe ispred ku#nog trema i popri!ae malo o nekim poslovima oko letine. Mitar onda po obi!aju zacuta, uvek bi tako !inio kada mu do$e da neto kae, zamisli se malo, pa kao da se priseti ta su proli put pri!ali o optem ratu, re!e za kraj prole i po!etak nove pri!e: Jes, tako #e ti se to zavriti, moj kume . . ." A onda zapo!e: Ondakar #e biti mir, a !itavim svijetom izni#i #e nove drave, crne, bijele, crvene i ute. Izabrace se jedan izborni sud, te ne#e dati da ljudi ratuju jedni protivu drugih. Taj izborni sud #e biti nad svijem carevima. Tamo $e se rat pojavi, Sud #e presu$ivati i zavoditi ljubav i slogu, umesto omraze i klanja. Taj koji budne doivio to vrijeme, bi#e sre#an i presre#an. Pro#i #e podosta godina pa #e neki carevi, mali i velika!ki, prestati da potivaju taj Sud, ali #e jopet imati obzira prema njemu, bar rije!ima. A pri tom #e raditi ono to im je volja. . ." Potvrdilo se Tarabi#evo vi$enje savremene politi!ke karte !itavog sveta, izmenjene na osnovu oslobo$enja kolonijalnih naroda. Kao da je gledao na dananju politi!ku kartu Afrike i Azije, kada je rekao: ,,Izni#i #e nove drave, crne i ute!" Povodom ishoda drugog svetskog rata on je, nesumnjivo, predvideo i stvaranje novih, socijalisti!kih drava, rekavi da #e, me$u ve# pomenutim dravama, crnim", utim** biti i onih koje #e biti ,,crvene**. I predvi$anja stvaranja i rada Ujedinjenih nacija se obistinilo: ,,Izabrace se jedan Izborni sud, te ne#e dati da ljudi ratuju jedni protivu drugijeh**. 168

 Naa stvarnost, na alost, potvr$uje i ove Mitrove re#i: ,,Pro#i #e podosta godina, pa #e neki carevi, mali i velika!ki prestati da potuju taj Sud, ali #e, jopet, imati obzira prema njemu, bar rije!ima, a trudom #e raditi ono to im volja".

169

O LOKALNIM RATOVIMA

Toga dana Mitar je imao mnogo tota da kae svome kumu, videvi daleku budu#nost koju niko od njih ne#e doiveti. Posije drugog velika!kog rata ljudi takom silom ne#e ratovati za dugo vremena .. . Bi#e ratova, ali nekako malijeh; jopet #e ginuti hiljade i hiljade ljudi, ali u tijem malijem ratovima, ali velika!kog rata jote ne#e biti; bi#e nekoliko ratova blizu carstva judejskoga, pa #e, malo pomalo i tamo nastupiti mir; u tijem ratovima ratova#e brat protivu brata, pa #e se posije miriti i grliti, ali #e ostati omraza u njima samima; sve te ratove i bune !ini#e velika!ka carstva od svoje !iste zlobe i pakosti, a oni to budnu ratovali ubija#e jedni druge zbog svoje manite pameti." Evo ve# !etvrte mirne decenije posleratnog perioda. Ratova nema. Ima, ali samo manjih, kako je Mitar Tarabi# i rekao. Bilo ih je, po!ev od Koreje i Vijetnama, pa do Sinaja, Golana, Irana, Iraka, Libana..." I zaista, u tim sukobima izginu#e mnogo ljudi, ali velikog rata jo nema. KremansM vizionar je predvideo da #e u tim ratovima ratovati brat protiv brata. Nije se prevario. Koreja, Vijetnam, Kampu!ija, rat izme$u Iraka i Irana, bratoubila!ki sukobi Palestinaca. . . Ni ,,Stara dobra Evropa" nije ostala imuna od ovih potresa. Severna Irska, Belfast. Potvrdila se i Mitrova poruka da #e biti ratova blizu ,,Carstva Judejskoga". Svedoci smo najnovijih obra!una Izraelaca sa Palestincima i pre toga sa Egip#anima. Pokazalo se kao istina da #e posle svakog izmirenja me$u zava$enom bra#om ,,nastupiti omraza". Stvarnost koja je ostala posle svakog gra$anskog rata potvrdila je ovo predvi$anje ostao je najve#i stepen mrnje izme$u pobed-nika i pobe$enih. 170

O IVOTU U NAOJ CAREVINI

Bio je to dan posle kojeg je prota sedeo do kasno u no# da bi zapisao sve to mu je Mitar kazivao. A pri!ao je mnogo, s prekidima, razume se, zastajkivao je, #utao, pa nastavljao, a Zaharije samo sluao i pomno pamtio sve to Mitru bese kazato", a on do$e da prenese svom kumu: Vrijeme, mira i izobilja traja#e dugo. Rodice se mlogo koljena koja #e ivjeti i umrijeti u miru, a da rat budnu doznavali samo preko mudrijeh knjiga, rije!i i raznijeh prikaza. . ." . . . Naa carevina #e oja!ati i $e se god budne !ulo ime nae, svi #e nas cijeniti i voljeti. Narod #e jesti samo eni!ni ljeb, a kukuruzni kade se uzeli. Svi ljudi #e se voziti kolima brez volova, a ta #e kola sama od sebe i#i. Vuda i svuda, ljudi #e nebom putovati, pa #e odozgor sa neba pogledati dolje, ko da su se na dva Rujna i dvije Tare popeli . . ." . . . Dolje, u Uzicu, i svudje po ovijem brdima, izni#i #e mnoge fabrike, pa #e ljudi zemlju napustiti i u njima raditi. Bi#e im lijepo duga vremena, ali #e se posije, jopet, zemlje sjetiti, pa #e od nje svoje vabrike praviti". O stvaranju nove Jugoslavije, njenom ugledu i ulozi u svetu, Mitar Tarabi# je izrekao zaista vizionarske reci: ,,I $e se god budne !ulo ime nae, svi #e nas cijeniti i voljeti." O porastu ivotnog standarda i opteg ekonomskog prosperiteta predskazanja su potvrdile !injenice: prelazak sa kukuruznog hleba na peni!ne prera$evine, je#e se proja, samo kade se uzeli". Kazivanja da #e ljudi putovati nebom i da #e se voziti kolima koja idu sama od sebe", odavno je potvr$ena, porastom avionskog saobra#aja i automobilskog prevoza, koji su, iz dana u dan sve ve#i, zahvaljuju#i izgradnji mnogih, 171

novih, modernih puteva i otvaranju sve brojnijih avionskih linija. Potvrdila se, o!igledno, i vizija novih fabrika koje su nikle jedna za drugom, kao i pojava naputanja zemlje i odlazak u gradove, u industriju. Isto tako, svedoci smo postepenog povratka na selo, podizanja farmi, i malih industrijskih pogona i mehanizacije poljoprivrede.

172

PREDVI"ANJA DOGA"AJA U 1948. GODINI, INFORMBIRO I RASKID SA RUSIMA

Mitar je tog istog dugog dana, najdueg dana u njihovim vi$enjima, pri!ao mnogo o prilikama u naoj carevini", posle drugog velikog rata. Evo, doslovno, kako je to prota te no#i zapisao: I ,,Mitar mi je svata kazivo, te je rekao da #e !oek plavijeh o!iju, a sa zvijezdom na !elu prekinuti ljubav sa naom pravoslavnom bra#om, Rusima. On ne#e njima biti zahvalan ni za to to sijedi na naemu prestolju, na koji su ga oni ustoli!ili i popeli. Nasta#e velika!ka omraza izme$u nake i Rusa. Pa#e krv u nama samima. No, te #e se rane lako preboljeti i mi #emo se jopet sa Rusima izmiriti, ali nikad iskreno, nego onako, na rije!i i govoru, da nas drugi ne bi razumjeli, kako jedni druge pritvorujemo i laemo". Mitar je, zapisao je prota, ,,svata kazivao". Neka naa dananja vi$enja i ocene doga$aja iz 1948. godine i posle nje ne slau se u ocenama sa Mitrovim, ali namera autora knjige i nije da po svaku cenu utvr$uje poklapanje" kazatog, sa stvarnim zbivanjima, ve# da ta kazivanja prenese, autenti!no, kako su izre!ena i zapisana, ostavljaju#i nauci i istoriji da kau poslednju re! jednoga, nekoga dana. Me$utim, sama faktografija je nesumnjiva, !in prekida dobrih odnosa izme$u Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. godine, kao i kasnije dugo i postepeno poboljanje odnosa.

173

VREME TITA I NJEGOVE SMRTI, UPRAVLJANJE ZEMLJOM I NEVOLJE KOJE #E NASTATI

Bilo se ve# smrklo pod Tarom, u Kremnima, kada Mitar re!e svome kumu da bi mu jote neto kazao". I, evo, ta re!e: Srbija #e najbolje ivjeti kada se na njeno prestolje popne !oek plavijeh o!iju, na bijelome konju, koji budne u Srbiju doao i doneo u nju neku novu vjeru. Taj to se na nae prestolje popne, bi#e dugovje!an i krepak, te #e umrijeti oko svoje stote godine. On #e voljeti mnogo da lovi, te #e u jednome lovu, nehotice pasti sa svoga konja bijelca i nogu izgubiti. Od toga gubitka noge #e i umrijeti, a ne Ml starosti svoje. Posije njega, do#i #e da vlada naom carevinom nekakva komisija, ali vie ne#e biti nako kako je bilo." Mitar, znamo, zemlju vidi kao carevinu, po pojmovima svog vremena, a vladara kao !oveka koji jae na belom konju. Poznato je da se na ovim prostorima dobro ivelo u vreme kada je na prestolju" bio !oek plavijeh o!iju", !ak i iznad svojih mogu#nosti. Donoenje nove vjere" odnosi se, o!igledno, na ostvarivanje programa Komunisti!ke partije Jugoslavije, koja je tokom rata i posle postala steg okupljanja svih rodoljubivih i progresivnih snaga Jugoslavije. Poznato je, isto tako, da je Tito bio ne samo krepak", ve# i dugovje!an", odnosno da je iveo najdue od svih vladara u celokupnoj istoriji naroda ove zemlje. Umro je, zaista, u dubokoj starosti i to od posledica gubitka noge, to predstavlja jedno od najfrapantnijih Mitro-vih vizija. Mitrovo vi$enje Titove smrti kao pad sa konja moe se shvatiti jedino kao simboli!an na!in kazivanja koji je bio svojstven Mitrovom vi$enju kraja jednog vladara. Ina!e, ostaje kao !injenica da je Tito zaista mnogo voleo da ide u lov. 174

 Komisija" koja #e do#i da vlada" posle Tita kao vrhovne li!nosti zemlje, moe se sa sigurno#u identifikovati kao Predsednitvo SFRJ. Da vie ne#e biti kao to je nekad bilo jasno pokazuju sadanje prilike u zemlji.

175

KOJI JE TO NOVI NAROD"

U belekama prote Zaharija Zahari#a nalaze se zapisane i Mitrove vizije mrnje koja #e nastati posle vremena mira i izobilja, kao i o pojavi novog naroda" na naijem granicama i preko njih". Nema detalja kada je to Mitar govorio svome kumu, ali je precizno zapisano i ovo kazivanje. Iako #e u naoj carevini ljudi zaboraviti na glad i !emer i u velika!kom rahatluku ivjeti, brat #e s bratom mrziti i zlo jedan drugome miljeti. Na naijem granicama i preko njih pojavi#e se novi narod. Ra#e ti ljudi iz zemlje, ko trava na livadi posije velikojga dada, a bi#e vredni i poteni, te #e na nau mrziju odgovoriti svojom pame#u. Oni #e paziti jedni druge, ko da su svi bra#a ro$ena. Mi, jopet, od svoje manite pameti milje#e-mo da sve znamo i umijemo, te #emo onaj narod krstiti nekom novom vjerom koja se budne u nas pojavila, ali svo to krtenje nae zalud #e biti, jerbo #e svi ljudi toga novoga naroda vjerovati samo u sebe i ni u koga vie. Velika!ki belaj #e nastati oko toga, jerbo #e taj narod juna!an biti. Mlogo ljeta potraja#e taj belaj, ali niko nita u!injeti ne more, jerbo #e taj narod nicati svuda kao trava. Jedan koji se budne rodio mnogo ljeta posije tebe, bi#e !estit i uman, te #e se s tijem narodom u miru razgrani!iti. Mi #emo ondakar u slozi ivjeti oni tamo, mi vo$e i tamo. Taj koji budne !inio to razgrani!enje i bi#e i ko ne#e biti tvoj rod." Tvr$enje da #e se posle vremena velika!kog rahatlu-ka" brat s bratom mrzeti, moglo bi se vezati za pojave nacionalne netrpeljivosti izraene u poslednje vreme u naoj zemlji. Ili mi, moda, neke kofliktne situacije u naoj zemlji vezujemo za Mitrova predvi$anja koja se odnose na neko drugo vreme i pojave.

176

 Pojavu novog naroda", gledanu iz sadanjeg vremena, mogli bismo, isto tako, vezati za zbivanja na Kosovu i na pojavu iredente kao nove vere", uz rizik da vizije Mitra Tarabica tuma!imo prema naim dananjim procenama i iskustvima.

12

177

KAD DRINA POTECE UZ TARU

Jedna poruka se razlikovala od ostalih poruka kremanskih vidovnjaka, pre svega po, za to vreme, nelogi!nom sadraju, koji se grani!io gotovo sa nezamislivim. Kada Drina kod Bajine Ba!e budne premo#ena na dva mjesta i kada potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki petak i %ur$evdan tih godina #e nastupiti nekakav veli!a!ki belaj".* Re#i ovako neto u to vreme izgledalo je toliko nevero-vatno, makar i kao najfantasti!nija vizija, pa prote Zaharija nije smatrao za potrebno ni da zapise. Kazati nekom Kreman-cu toga vremena da #e Drina pote#i uz Taru, zna!ilo bi samo da je !ovek koji tako govori zala$en", jer, normalnom se to ne bi moglo dogoditi, onome koji tako dobro zna ta je mogu#e, a ta nije u prirodi. |h Za neke ljude ,,od nauke" koji su bili skloni da o svakoj reci kremanskih vidovnjaka iskau svoju sumnju, ili !ak potcenjivanje, ova neverovatna poruka sluila je kao o!igledan dokaz opravdanja takvih njihovih stavova. Iako je sam prota Zaharije nije zapisao, ona je ipak ostala da ivi u njegovim usmenim predanjima. Mnogi !lanovi familije Zahari#a se#aju se da je prota Zaharije govorio kako Milo i Mitar poneki put nejasno kazuju svoja vi$enja, te ih on kao njihov sagovornik nita ne razumije". To to prota nije mogao da razume, veoma precizno se odigralo u ove nae dane. Ali, pre toga, ova poruka je u godinama pred drugi svetski rat bila !est predmet razgovora me$u iteljima Kremana i susednih sela ovog planinskog podru!ja zapadne Srbije.
* Belaj, re! turskog porekla. Ozna!ava pojam zla. Prim.

178

Jedan od autora ove knjige se#a se malih kremanskih diskusionih tribina" koje su se pred drugi svetski rat odvijale pred kafanom kadije Mirkovi#a u novom, administrativnom centru ovoga sela, u blizini elezni!ke stanice. U njima su glavnu re! vodili mnogi ugledni Kremanci toga doba. Me$u njima je bilo i nekoliko kolovanih drvarskih trgovaca iz Beograda, Sarajeva, Nia, "a!ka i drugih ve#ih gradova. Svi su se oni interesovali za ona poglavlja poruka Miloa i Mitra Tarabi#a koja su obuhvatala upravo ona nejasna mesta njihovih vizija budu#ih doga$aja. "est predmet prou!avanja" bila je i ova sporna poruka Mitra Tarabi#a, koju i pored najbolje volje, niko nije umeo da protuma!i. A izvornost njene sadrine najbolje su poznavali mnogi Kremanci, me$u kojima veoma obrazovani "edomir Moljkovi#, napredni drvarski trgovac, privrednik Milan Tarabi# i uvek prisutni Budimir Milosavljevi#. Prva nelogi!nost ove poruke nametala se pojmom premo#avanja Drine kod Bajine Bate i to na dva mesta. U tom vremenu, krajem tridesetih godina ovog veka, izgradnja dva, paralelna most, izgledala je sasvim nezamisliva. Nije postojao nijedan razumljivi razlog koji bi, bilo kako, mogao da opravda realizaciju ovog premo#avanja, iskazanog u tvrdnji Mitrove poruke. Jo mnogo ve#e !u$enje izazvalo je kazivanje kreman-skog proroka kako Drina iz svog re!nog korita treba da potekne uz planinu Taru. Ovako neto, govorili su Kremanci, ne bi !ovek mogao da zamisli ni u najlu$oj svojoj pameti". Jedino je ef kremanske pote, Milutin Lazovi#,' tvrdio da je !ak i ovo mogu#e! Ostaju#i veran svojoj tvrdnji, on je prisutnim diskutantima uvek trljao nos" pore$enjem sa malom vojnom meteorolokom stanicom u blizini samih Kremana, na Kalu$erskim barama, na planini Tari. Naime, kada je 1936. godine u Kremnima po!elo da se pri!a da #e se u planini na Barama" podi#i takve sprave prema kojima #e ljudi mo#i da saznaju vremenske prilike, !ak i nekoliko dana unapred, Kremanci su sumnji!avo vrteli glavom, uporno govore#i da takve sprave ne postoje ni$e na svijetu", pa ih sigurno ne#e biti ni ovde na kraju njihovog sela. Lazovi# nije verovao u !udesa", ali je, onako, iz !istog mira", voleo da se poigrava i suprotstavlja svim ,,nevernim Tomama", preziru#i sve one koji su sa ve!itom skepsom sumnjali u bilo kakav tehni!ki napredak. Osim toga, tih godina pri!alo se da vojska bive Kraljevine treba da preuzme !itav kompleks planine Tare, pa je Lazovi# objanjavao da je
12*

179

zbog stratekog zna!aja mogu#no da se ba kod Bajine Bate, za ratne potrebe, izgrade dva pontonska mosta. to se ti!e Mitrove poruke kako #e Drina pote#i uz planinu Taru, Lazovi# je svojim sabesednicima, otvarao mogu#nosti izgradnje nekakvih specijalnih vojnih utvr$enja, zbog kojih bi, eventualno, mogao biti izmenjen i sam tok ove velike reke. Mali kremanski auditorijum, pred Tadijonom kafanom, prihvatao je ove stavove efa pote, ali je zajedno s njim, ostajao zbunjen pred tre#im delom" kazivanja o poklapanju Velikog petka i %ur$evdana u isti dan. I Nijedno sveteno lice u Kremnima i u okolini nije bilo u stanju da objasni ovu najavljenu, kalendarsku pojavu. Neki su smatrali da se to nikada ne moe ni dogoditi. I ba ta tvrdnja da je nemogu#e da u istom danu budu ova dva velika pravoslavna praznika, posluila je mnogima kao glavni adut" da kremanske proroke proglase za arlatane, paranoike i padavi!are, bez obzira na njihova brojna, ispunjena kazivanja. Apsurdnost da se Veliki petak i %ur$evdan dogode istog dana koristila je vladina tampa toga vremena kao propagandna ansa da se kod seoskog stanovnitva ovoga kraja, a i ina!e, jednom za uvek, uniti kult kremanskih vizionara koji su predvi$ali krah tadanjih vladavina. Predstavnici konzervativnih politi!kih struktura, izme$u dva rata, pokuavali su, da ba ovde, na ovo osetljivo mesto odre$enja vremena prema pravoslavnom kalendaru ubace iskru sumnje, navode#i nemogu#nost istovremenog poklapanja Velikog petka i %ur$evdana. Od tog vremena prolo je mnogo godina. Nestalo je Tadijine kafane, njenih nekadanjih gostiju i diskusija ho#e li Drina pote#i uz Taru. Do!ekali smo da Drina, ba kod Bajine Bate, budepremo#ena na dva mjesta", spajaju#i obale Bosne i Srbije, izgradnjom dva gigantska hidroenergetska objekta. Zavretkom druge reverzibilne brane Peru#ac 2" dogodilo se !udo! Drina je potekla uz planinu Taru, pune#i veliko akumulaciono jezero, na visinskoj razlici od nekoliko stotina metara. Sumnja davno preminulog kremanskog prote Zaharija Zahari#a pretvorila se u stvarnost ovih naih dana, 1983. godine. Stariji Kremanci su se tim povodom se#ali sa uzbude-

180

njem njegovog !u$enja na ,,kum-Mitrove nejasne rije!i", da #e Drina te#i naopa!ke*'. I tre#e, za!u$uju#e kazivanje da #e %ur$evdan pasti na Veliki petak, obistinilo se 1983. godine. U crkvenom kalendaru za prostu 1983. godinu moglo se pro!itati da su se estog maja poklopili" %ur$evdan i Veliki petak. Dogodilo se tako da su se te godine obistinila sva tri !edasna predvi$anja kremanskog proro!anstva. Ostaje da se vidi kakav to belaj" treba da nastane kada se ova tri !uda dogode, a dogodila su se. Po!elo je u svakom slu!aju preispitivanje naeg na!ina ivota i ponaanja. Gotovo dve decenije uivali smo u ilju i izobilju", a da se nikada nismo zapitali: da li ivimo iznad svojih mogu#nosti, od rada, ili od zaduivanja? Dolo je do najve#e posleratne ekonomske krize u zemlji, pra#ene velikim nestaicama i odricanjima. Ekonomske teko#e po!ele su da stvaraju i politi!ke probleme sa kakvima se ranije nismo suo!avali, naro!ito u me$unacionalnim odnosima. Problem Kosova pridodaje se svima drugim. & Da li je to taj belaj" o kome govori kremansko proro!anstvo, ili #e ovi problemi otvoriti put jo ve#em belaju tih godina kada Drina kod Bajine Ba!e budne premo#ena na dva mjesta i kad potekne uz Taru, a u istom danu se poklope Veliki Petak i %ur$evdan".

181

VREME NAE VREME GLUPOSTI I MRNJE

Govore!i o vremenu izme"u drugog i tre!eg svetskog rata, Mitar Tarabi! je jezikom nepismenog seljaka iz zabitih Kremana, uspeo verno i jasno da odslika duh tog vremena, koje je delom i nae vreme. Mitar nam poru#uje: Cijelijem svijetom vlada!e neka bole#ina te niko umjeti ne!e da joj rane izvi"a; svi !e kazivati ja znadem, ja znadem, jerbo sam u#en i nau#en, a niko nita znati ne!e. Luta!e ljudi sa mislima okolo i naokolo, a nikako ne!e mo!i da na"u pravi lijek, a on !e Bojom pomo!u biti svudje oko njih i u njima samima. Napravi!e #oek sanduk i u njemu !e biti neko soko!alo sa prikazama, a da ne!e umjeti sa mnom mrtvim da besjedi, brez obzira to !e to soko!alo biti blizu ovome drugome svijetu ko vlas do vlasi kose na svijem ljudskim glavama. Uz pomo! toga sanduka sa soko!alom #oek !e mo!i da vidi ta se svudje na ovome zemaljskome aru #ini. H Mo!i !e odavle iz Kremana da vidi ta se tamo iza sedam gora i sedam mora #ini, a da za mene raba bojeg, to vas vako u snu i javi mrtav pohodim i to sam vam vako blizu ne!e htjeti ni da zna, ni da sazna. Bui!e ljudi bunare u zemlji i iz njija vaditi zlato koje !e sve okretati te im davati svjetlost, hitrinu i snagu, a zemlje !e tugom proplakati, jer !e na njojzi samoj biti mlogo vie zlata i svjetlosti, no u utrobi njenoj. Bolje!e je rane od tijeh rupetina. Umjesto da kose i plaste, ljudi !e kopati svudje, "e treba i "e ne treba, a te !e sile biti svu"e oko njih, samo to ne!e umjeti da zbori i da im kazuje: Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svu"e oko vas. Tek posije mnogo ljeta, ljudi !e se sjetiti ove sile prave, pa !e vidjeti kakvu su ludost #injeli sa tijem svojim rupetinama. Bi!e te sile i u samijem ljudima, ali !e pro!i podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe. Tako 182

!e #ovjek ivjeti dugo, mlogo dugo, a da ne!e umjeti da sam sebe pozna. Bi!e mlogo raznijeh mudraca koji !e preko svojijeh knjiga miljeti da sve znaju i da sve umiju. Oni !e biti velika#ka prepreka da se do ovijeh doznanja do"e, a kade se sve to dozna i spozna, ondakar !e ljudi uvidjeti u kakvoj su zabludi bili, sluaju!i ove njiove mudrace. Kad se to budne zgodilo, ljudi !e se kajati to to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. Radi!e ljudi jo svakojakih gluposti, pa !e miljeti da sve znaju i umiju, a znati nita ne!e. Pojavi!e se mudraci na Istoku pa !e njiova pamet pre!i sva mora i sve me"e, a ljudi jopet ne!e zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa !e ovu istinu istinsku oglaavati za la. Ne#astivog biti ne!e u njiovim duama, nego ne#ega mlogo zgoreg od ne#astivog. Oni !e vjerovati da je sva ta njiova omama istina prava, a nje u njiovijem glavama biti ne!e. I kod nake !e biti ko u #itavom svijetu. Ljudi !e omrznuti vazduh i ovaj boiji dah i svu boju ljepotu pa !e bjeati u smrad. Niko ih ne!e tamo goniti, nego !e oni to sami, od svoje volje, #injeti. Ovdje u ovijem naijem Kremnima mloge !e njive zaliva"ene biti, a mloga ognjita ugaena pa !e oni to su otili jopet vamo dolaziti da se lije#e, da se nadiu vazduha i da ozdrave. Niko ne!e htjeti, ni mo!i, da im kazuje da tuj, u ovome rajskome mjestu, mogu !upove sa eenim zlatom napuniti, a i da im neko kazuje, zar bi ga oni sluali i #uli. U Srbiji ne!e mo!i da razlikuje koje je muko, a koje je ensko #eljade. Svi !e iste aljine nositi. Ta nesre!a !e nam do!i sa drugijeh strana, ali !e se kod nas najvie zadrati. Vidje!e se mladoenja i mlada, a niko ne!e znati ko je od njih dvoje nevesnik, a ko nevjesta. Narod !e izglupiti i glupiti sve vie i vie. Ra"a!e se ljudi, a da ne znaju ko im je djed i pradjed. Ljudi !e miljeti da sve znaju, a nita znati ne!e. Srbi !e se odvajati jedni od drugijeh, pa !e sve govoriti: Ja nijesam Srbin, ja nijesam Srbin. Ne#astivi !e u!i u ovaj narod i u postelju legati sa srpskijem sestrama, majkama i enama. Pravice im taku djecu da me"u Srbima, od kako je vijeka i svijeta goreg roda biti ne!e. Ra"a!e se sve sami sinji kukavac, a da niko ne!e u snazi biti da rodi pravoga junaka. Nake kao da jedno vrijeme u ovijem naijem predjelima ne!e ni biti, ni postojati. Oti!i !emo ne"e na sjevernu stranu, 183

te !emo posije vidjeti kaku smo glupost u#injeli i jopet !emo se vamo vratiti. Kada se vamo budnemo vratili, jopet !emo u svoju pamet do!i, te !emo ne#astivog o!erati da ga vie nikad, u ime boije, ne vidimo. Me"u ljudima u jednome narodu tamo na sjeveru ko iz vode izni!i !e jedan mali #oek pa !e ljude u#iti ljubavi i drueljublju, ali i on !e imati mlogo pritvorica i juda i bi!e #as gore, #as dolje. Niko od tijeh pritvorica ne!e htjeti da sazna ta je to prava ljudska milost, no osta!e njegove mudra#ke knjige, a i sve rije#i kojima on budne zborijo pa !e ljudi vidjeti u kolikoj su zabludi bili. Vidje!e da su se ko ene sva"ali ni oko ta i ni za ta." Nije za sada jasno na koju se bolest odnosi vizija kremanskog vidovnjaka kada je rekao da !e u posleratnom periodu vladati neka velika bole#ina?!". Da li je re# o raku ili sve cje!im sr#anim udarima, stresovima i drugim bolestima naeg vremena, nastalim iz me"uljudskih" odnosa, ili o bolesti koja se tek moe pojaviti? U ovom delu njegovih poruka on se, me"utim, podsme-huje savremenoj nauci, tvrdnjom da o toj bole#ini" niko nita ne!e znati. . . Mitar nam govori o izvesnim zabludama, u kojima, prema njemu, stagnira moderna nauka. Izlazi kao da on upu!uje na traenje nekih novih terapeutskih izvora koji postoje, a nepoznatih nauci. Svuda su veli on, oko nas pa #ak i u nama samima. Da li je ovaj #ovek planine upu!ivao na prirodan na#in le#enja", na primenu nama jo nepoznatih novina na polju opteg razvoja medicine? Mitar Tarabi! je predvideo ne samo telefon, ve! i televizor. U pitanju je ona poruka u kojoj nam Tarabi! pominje sanduk sa prikazama". Tu nema nikakve dileme. Prikaze iz sanduka" su tu, gotovo u svakoj ku!i koja je imela televizijski aparat. Posebno je uzbudljiva njegova vizija soko!ala koje !e biti blizu ovome drugome svijetu, ko vlas do vlasi kose". To je poruka o otkri!u nove dimenzije ljudskog saznanja. Ne govori li nam o tome ve! danas, #uveni eksperiment Delpas, profesora Mbernetike an ak Delpasa i profesora neurologije Vilijema Jonga van Amsinka, u kome su, pomo!u televizijskog ekrana, pokazali da ljudska dua i posle smrti tela moe da kontaktira sa ovim svetom? Mitrova vizija o va"enju zlata" iz zemlje daje veoma 184

preciznu sliku nae stvarnosti, sliku ljudi koji sve vise bule zemlju i iz nje vade zlato, ,,koje !e im davati svjetlost, snagu i brzinu", trae!i nove izvore zlata, ali onog crnog koga nazivamo naftom. Ali, ovaj vidovnjak preporu#uje da se vratimo povrini nae planete Zemlje, da bi na njoj, a ne u njoj, otkrili izvore nove energije. Ina#e, kazivanje da !e zemlja tugom proplakati, jerbo !e je zaboljeti rane od njiovijeh rupa" moe se shvatiti samo kao metafori#no vi"enje podzemnih nuklearnih eksperimenata, na koje je pre toliko godina upu!ivao jedan ratar iz Kremana. Ostaje da se prou#i pravi zna#aj i sadraj njegove poruke, pune nekog podsvesnog prekora: Umjesto da kose i plaste ljudi !e kopati "e treba i ne treba, a zlato !e biti svu"e oko njih, samo to ne!e umjeti da kae uzmite me, zar ne vidite da sam svu"e oko vas!" O kakvom se zlatu" radi treba tek saznati. Da li se radi o plodovima zemlje, sve vie neophodnim i za ishranu i za industriju, o crnom zlatu", moda, #ije izvore treba traiti na drugoj strani, o nekim novim rudama nama jo nepoznatim, ili izvoritima neke nove energije koja je svu"e oko nas", a mi ne umemo da je koristimo? Moda Tarabi! upu!uje na neko novo epohalno otkri!e?! Moemo u sve verovati ili ne verovati, primati kreman-ske vidovnjake su dubokim razmiljanjem o mogu!nosti njihovog saznanja, ili sa podsmehom, kao to je #ovek #esto #inio kada se nalazio pred nepoznatim, ali otrina njegovog vapaja i jadikovanja nad ljudskim neznanjem nedvosmislena je i gorka! Ona nosi snagu ljudskog revolta, koju je ovaj nepismeni seljak, moda, bolje izrekao od tolikih drugih obrazovanih: Radi!e ljudi jo svakojake gluposti, pa !e miljeti da sve mogu i umiju, a nita znati ne!e!" Me"u ovim porukama, Mitar nam jo pominje i pojavu mudraca sa ustoka". Kae: ,,Njiova !e pamet pre!i sve me"e", ali !e opet biti skeptika, koji ne!e verovati njihovoj mudrosti. Da li afirmacija ovih mudraca" postaje svojina naeg vremena - jedna Kina, sa svojom medicinom, sa svojom akupunkturom, recimo, koja danas dobija svoju terapeuteku nostrifikaciju, ili smo pred ne#im to nam kremansko proro#anstvo ostavlja za budu!nost. Treba li o#ekivati da !e nam sa Istoka do!i odgonetka jedne Dune, kao i razreenje enigme filipinske hirurgije, elektromagnetizma u #oveku, ili ne#eg jo neistraenog, a postoje!eg? 185

 Poruka koja se odnosi na masovno naputanje sela, na odlazak seoskog stanovnitva u grad tipi#na je za vreme u kojem ivimo. U ovoj poruci Mitar ne odslikava samo nae, nego i opte svetske migracione prilike. On kae: Mloge !e njive zaliva"e-ne biti, a mloga ognjita ugaena." Treba danas samo proetati atarom kremanske optine pa se uveriti koliko je Mitar bio u pravu, #itav vek ranije. Pejorativan smisa! glagola zalivaditi" dobio je u ovom, kao i u ostalim naim selima, svoje pravo zna#enje. Po Mitru, ivotni standard moe se ostvariti tu, na starim ognjitima. Tu se, poru#uje nam ovaj vizionar, !upovi sa zlatom mogu napuniti", odnosno zaraditi sredstva potrebna za sre"en i sre!an ivot. Ali, pomodnost da se ivi u gradu i ,,po svaku cenu" postane varoanin, bez obzira na okolnosti pod kojima se ivi u tim #esto nehumanim, pseudourbanim sredinama, postala je ja#a od svih objektivnih razloga. A, da im neko ukazuje na to zar bi ga sluali i #uli?!" Mitar je to prorekao pogodivi #ak i jezik naeg vremena kojim se to moe okvalifikovati. To isto vai i za ono to danas nazivamo ekolokom krizom. Koliko je samo Mitar Tarabi! daleko video kada je pre toliko godina rekao: Ljudi !e omrznuti vazduh i ovaj boji dah i svu boju ljepotu pa !e bjeati u smrad. Niko ih tamo ne!e goniti, nego !e oni to sami od svoje volje #initi!" Karakteristi#no je do kojih detalja je Mitar video vreme i ljude koji !e do!i, #ak njihov na#in obla#enja. Izvesno je da smo svedoci jedne mode zbog koje #esto ne razlikujemo mukarce od ena. U Mitrovo vreme to je bilo nezamislivo. Vreme nae je i vreme gluposti, lanih znanja, lanih nauka, povrnih sudova, malog obrazovanja, kompjuterizacije, koja zamenjuje razmiljanje, vreme idiot-kamera", a isto tako i vreme izgubljenog rodoslovlja. Pojava je isto tako da se zbog mnogih okolnosti kojima smo svedoci izbegavanja pominjanje nacionalnosti, pa se ona #ak i u popisima stanovnitva preina#uje u povoljniju. Za naa sadanja poimanja ostaje nejasno Mitrovo kazivanje da !e Srbi oti!i negde na sever, tako da ih u ovim predelima ne!e ni biti, a da !e se kasnije opet vratiti. Mitrova poruka o pojavi #o'eka sa sjevera uvek nam je nejasna i vremenski neodre"ena. Ostaje, izgleda, nedoku#ivo naim mogu!nostima saznanje da li je taj #o'ek" sa sjevera, svojim neobi#nim ivotom ve! bio, kao onaj o kome !e biti 186

ovde reci ro"en iste godine kad i Mitar, 1829, ili ta li#nost pripada godinama nae ili dalje budu!nosti. Paljiva analiza Mitrovih re!i, upu!uje nas, prili#no #vrsto na pojavu Jovana Krontatskog, #oveka i sveca, te nam, samim tim, daje slobodu da pomislimo da se navedene Mitrove reci odnose na njega. Upoznajmo se, zato, malo detaljnije s njegovim ivotom. Jovan Krontatski ro"en je na dalekom severu, u polarnom naselju Suri, u najsevernijoj oblasti Arhangelske guber-nije. Rastao je u oskudici, kao dete veoma siromanog seoskog svetenika. Vano je napomenuti da je se Jovan razvijao u uslovima tradicionalnog, ruskog patrijarhalnog odgoja. Njegov datum ro"enja je 19. oktobar 1829. godine. Sa navrenih deset godina ivota upisuje se u osnovnu kolu u Arhangelsku. U istom gradu u#i i bogosloviju. Kao najbolji u#enik dobija stipendiju i postaje student Teoloke akademije u Petrogradu (dananji Lenjingrad). Poto mu otac umire u #etrdeset osmoj godini, Jovan, kao student, izdrava majku i dve maloletne sestre. Godine 1855. Jovan Ilji# Sergijev zavrava Teoloku akademiju i dobija mesto svetenika u Krontatu. U to vreme Krontat je bio lu#ki i industrijski grad sa trideset hiljada stanovnika, udaljen od Petrograda trideset kilometara. ivot stanovnika ovoga grada odvijao se u bedi i siromatvu. Alkoholizam je bio prisutan gotovo u svakoj radni#koj ku!i. Mladi krontatski svetenik odmah se sukobljava sa svom tom nematinom. Da bi najpre spre#io zlo od alkoholizma, osniva razne trezvenja#ke druine i klubove koje okuplja oko svoje crkvene kancelarije. $uda se deavaju tamo gde ih, obi#no, niko ne o#ekuje. Tako mase lu#kih i fabri#kih radnika Krontata, do tada ogrezle u alkoholu i me"usobnoj mrnji, staju uz oca Jovana i postaju pobornici njegovog u#enja o ljudskoj jednakosti, ljubavi i slozi. SVEDOBROST za sve ljude sveta je glavna karakteristika njegovog u#enja. Ovaj preporod stanovnika Krontata nije se svi"ao tadanjim predstavnicima crkvenih vlasti. Petrogradski mitropolit Isidor li#no je sasluao oca Jovana i u vie navrata ga ispitivao da li u njegovom drutvenom i duhovnom radu ima ne#eg sektakog. Takav stav zauzima i vrhovni sudija Sinoda K. P. Pobedonoscev, koji ovog krontatskog svetenika i prosvetitelja #esto poziva na odgovornost, Decenijama otac Jovan doivljava ovakva i sli#na poni-

187

enja i proganjanja. Stalna sumnji#enja ga dovode do o#ajanja, ali on se uvek hrabro suprotstavlja i odvano nastavlja svoj trnoviti put. Bez obzira to pridobija mase kronstatskog radnitva, on uvi"a da materijalna beda i dalje traje. To siromatvo od ro"enja" Jovan eli da iskoreni. Svestan da je sva njegova zarada minimalna da spre#i ovo zlo, on korene bede po#inje da trai u samoj organizaciji tadanjeg drutva. Vano je napomenuti, za shvatanje prilika tog vremena da je u ondanjoj Rusiji bilo kakva socijalna pomo! bila nepoznata stvar. Zbog svega toga krontatski svetenik trai direktnu pomo! samih gra"ana, doavi na ideju da samoinicijativno podigne takozvani DOM RADA" U Krontatskim vestima" 1872. godine izlazi njegov proglas stanovnicima ovog grada: Ko od vas ne zna za mase siromanih u Kronatu? Me"u tim masama nalaze se mnogi mladi i zdravi kako se u svom prljavom i pocepanom odelu bedno potucaju od vrata do vrata. Oni o#ekuju da im se bilo ta udeli. Pitam vas ko je od nas razmiljao o pravim uzrocima ovog velikog zla? Najvie je vas koji nemate vremena ni da mislite o tome, jer se preputate svojim poslovima i svojim zadovoljstvima. Hi, moda, mislite da je sirotinja neto neotklonjivo? Mnogi od vas, dragi sugra"ani, nikada niste ni hteli da shvatite pravu sliku i prave uzroke ove nematine. Osnovna dunost svih nas je da znamo ta se deava u naoj sredini. Da li moete da zamislite da u dubokim, vlanim podrumima u po jednoj odaji stanuje po 30 i 40 vaih sugra"ana, ljudi, ena, staraca i dece! Bra!o, nama su potrebni zdravi radnici, a ne bolesni neradnici!" Godine 1881. DOM RADA je postao stvarnost. Me"utim, jedne no!i, iznenada izbija vatra. Otac Jovan se odmah obrati policijskom kapetanu Golaova#evu, ali mu se u#ini da ga on i ne #uje. I zato, obra!aju!i se radnicima, re#e: Opet nas je zadesila nesre!a. Nije u pitanju spoljni neprijatelj koji nas je ma#em i vatrom ugrozio, nego unutranji dumanin, obu#en u oruije odvratnog i korumpiranog prijateljstva. Jer, oni koji su postavljeni da obezbe"uju javnu sigurnost poneli su se prema svemu ovome sasvim ravnoduno i u naoj nevolji nisu se postarali da nam pomognu. Zlosre!na ruka bestidnog no!nog greha namerno je razbuktala vatru i prouzrokovala ovu veliku tetu*'. Ovakav otar komentar oca Jovana naiao je na stapati-

188

je irom !ele Rusije. Po#ela je da stie brojna materijalna pomo!, koju niko u Krontatu, pa ni sam Jovan, nije o#ekivao u tolikom obimu. Tako je ve! idu!e 1882. godine novi DOM RADA bio sagra"en. Ovoga puta od #istog kamena da ga nijedna slu#ajna** vatra nije mogla unititi. ire istupanje oca Jovana u javnosti vezuje se za 1900. godinu. Njegov ivotni hod tada prate mnoge na#ulne pojave. On isceljuje bolesne. Slepima vra!a vid. Oduzetima krepost. Leci i na daljinu. $uda" se doga"aju svuda gde dosee njegova misao. Svet se sve vie upoznaje sa ovim isceljiteljskim mo!ima skromnog, narodnog svetenika iz dalekog Krontata. Postoje brojni dokumenti o ovim isceljenjima. Medicinski stru#njaci tadanje Rusije, zajedno sa svojim inostranim kolegama, prisustvuju ovim terapeutskim zahvatima Jovana Krontat-skog. Naro#ito su analizirana njegova izle#enja umobolnih kojima je na licu mesta" u jednom trenutku za svagda vra!ao vrlinu zdrave pameti. Govore!i o svojim nat#ulnim mo!ima, otac Jovan je u svakoj prilici naglaavao da tu nema nikakvih #udesa" i da svaki #ovek #vrstog karaktera moe, ako ho!e, da poseduje tu snagu volje koju on ima. Za sve to vreme svoje popularnosti Jovan Krontatski stanuje i dalje u maloj, neuglednoj parohijskoj ku!i. Nikakav sjaj i popularnost mu nisu potrebni, iako o njemu piu sve ruske i strane novine. Njegove javne poruke izazivaju ogor#enu mrnju, posebno ruskih nihilista. Sa druge strane, on strada najvie od onih kojima je bio poklonio svu svoju ljubav i poverenje. Re# je o njegovim ekstremnim oboavaocima, kojima je ovladavao sve izraeniji religiozni misticizam. Oni su hteli Jovana MESIJU, a on je vie voleo Jovana $OVEKA. Zahva!eni sopstvenom euforijom oni su formirali drutvo fanatika, a sebe prozvali Jovanitima. Sve vie su li#ili na jednu od brojnih raznih sekti, koje je sam otac Jovan duboko prezirao. Zbog svega toga njega je gra"anska tampa predstavila kao osniva#a i vo"u te sekte. Kao to je izle#io mnotvo umobolnih, pokuavao je da izle!i i vode!e ljude iz sekte Jovanita. I kada nita nije pomoglo, on se osetio prinu"enim da preduzme sve javne korake protiv njih. Uzalud! Oni ga i dalje smatraju za SPASITELJA. Do kraja svog ivota, ovaj #ovek !e trpeti klevete ovih sektaa. Tako je 1905. godine bio pozvan, na prevaru, kod jednog bolesnika, gde je fizi#ki napadnut iza zaklju#anih

189

!itao zapise svoga pradede: protin praunuk, inenjer Ilija Zahari". (Snimljeno u Kremnima 1935. godine.)

vrata. Spasao ga je njegov snani ko#ija i izneo, obivi bravu, svog isprebijanog. Od tada je njegovo zdravlje poljuljano. Umro je 20. decembra 1908. godine, u 7,40 #asova ujutro, a na nama ostaje da prosudimo da li se re!i poruke Mitra Tarabica o #estom padanju i ustajanju i o pritvoricama i judama (Jovanitima), koji nisu hteli da saznaju ta je to prava ljudska milost, zaista, odnose na Jovana Krontatskog, ili je re# o nekom drugom #oeku sa sjevera", koji pripada naoj budu!nosti?!

190

HANIBAL ANTE PORTAS

Kad miris izi"e iz poljskog cvije!a, kad milost izi"e iz #ovjeka, kad rijeke izgube svoje zdravlje. . j Ondakar !e nastupiti najve!i opti rat. . ." To je ona prava, originalna poruka kremanskog vizionara Mitra Tarabi!a. Opasna, zlokobna, opominju!a . . . U njoj on nedvosmisleno ukazuje na tamnu stranu budu!nosti #ove#anstva, koja, na alost, svojim sadrajem, nikoga ne!e obradovati. Pred nama je, izgleda, ona budu!nost koja o#ekuje #oveka sutranjice. Rat! Veliki, opti rat? Tre!i svetski rat? Kada !e nastupiti? Sta !e se, u stvari, doga"ati u tim danima i godinama? Sta !e biti sa #ove#anstvom pre toga? U kome !e se to svetu iveti? Ako paljivo analiziramo ovaj kratki opus Mitrovog vi"enja sutranjice, vide!emo da se po njemu radi o budu!im danima totalne ekoloke krize, vremenu u kome treba da nastupi ova katastrofa. On je dovoljno jasan kada kae da !e nesre!a po ovaj svet nastupiti kad miris izi"e iz poljskog cvije!a, kad rijeke izgube svoje zdravlje, ondakar !e nastati najve!i opti rat!" Zar ve! danas savremeno #ove#anstvo nije krenulo putem unitenja svih cvetova koji jo uvek cvetaju, uma koje jo uvek rastu, ivota reka koje jo uvek teku, unitenja ravnotee koju je priroda uspostavljala sa #ovekom. Zamiljen nad mnogim besmislicama stvaralatva" budu!eg savremenog" #oveka, nad tim stvaralatvom lienim humanizma i dobrih odnosa me"u ljudima, zabrinut nad krizom ljudskih savesti vremena u kome on nije iveo, ali mi 191

ivimo, sagledaju!i pakao koji je ve! po#eo na Zemlji, on je znao da kae: Radi!e ljudi, jo svakojakih gluposti, pa !e miljeti da kVe znaju i umiju, a znati nita ne!e..." I dalje: ne#astivog biti ne!e u njiovim duama, nego ne#ega mlogo zgoreg od ne#astivog. Oni !e vjerovati da je sva njiova omama istina prava, a nje u njiovijem glavama biti ne!e. .." Savremeno robotiziranje #ovekovih svakodnevica je ve! tu, na granicama naih navika. Ono se polako ustaljuje u sve nae instinktivne, pa #ak i misaone radnje. Sve je podre"eno nekom redu" opstanka u kojem stagniraju sve socijalne strukture #itave ljudske zajednice. Zar nismo ve! svi konfekcionirani", kako na svom poslu, tako i u svojoj doma!oj atmosferi" naih egzistencionalnih dometa. Glupost je postala opta", kako to re#e Bloh, tako da je vlast suvina". Duh je sputan navikama, podre"enim berzanskim i meteorolokim izvetajima, nekom suludnom borbom za drutveni presti. Ta borba vodi ka apsurdu i sutinskom udaljavanju od same nae prirode! Postajemo suvie obuzeti sobom da bismo mogli negovati ljubav za one koji su oko nas! Milosti vie nema u nama. $ak i nai godinji odmori pulsiraju kvazituristi#kim, hotelijerskim udobnostima", podre"enim ugostiteljskom ,,internatskom" redosledu: spavanju, doru#ku, ru#ku, ve#eri... $ak ni u svojim dugoo#ekivanim ferijalnim danima nismo u stanju da se opustimo i pribliimo sami sebi! Hodo#a!a prirodi zamenili smo kompjuterizovanim, programiranim putovanjima u komforan, udoban svet. Pastorala je umrla, a pojavio se urlik elektronike. . . Hedonija je zamenila idilu.. . Kvaziudobnost milost Borba za standard" odvela nas je u obmanu samozadovoljstva i sumanutog konformizma. Imati jo, imati vie, svaki dan vie, vie od drugog. Covek je ostao bez due, a dua bez #oveka! Nije li to sutinski kredo Tarabi!eve poruke: kad milost izi"e iz #ovjeka?" Zbog svega toga, omer vremena izme"u nas i sutranjice nije teko odrediti! Tarabi!eva druga poruka u vezi sa onom stvarno!u budu!nosti sadrana je u pitanju opstanka onih koji, verovat-no, budu iveli posle nas! Ona glasi: Oni koji budnu pobjegli i sklonili se u tri krstate gore, 192

tamo !e na!i svoj spas te !e posije ivjeti u Uju i izobilju, sre!i i ljubavi, jerbo rata vie nikad biti ne!e../' I u ovom slu#aju kremanski vizionar nas upu!uje na ideju da jedinstvo #oveka i prirode predstavlja, imperativ opstanka onih koji treba da ive i preive budu!u dramu stanovnitva nae planete. Bi!e i onijeh predjela "e !e ene od panjeva miljeti da su ljudi te !e ih jadne grliti i ljubiti". B Ova stravi#na vizija budu!e stvarnosti, na alost, ne prua nikakvu utehu naem nadanju i verovanju u svetski mir. Dani i godine koji su pred nama, kao i pred onima to budu doli iza nas, pokaza!e da li !e i ovaj deo poruke Mitra Tarabi!a biti obistinjen sa svom svirepo!u ljudske mrnje, kakvu on nagovetava . . . Udari!e najve!i i najbjenji protivu najve!eg i najbjenjeg!" Tu, u toj re#enici sadran je i revolt samog Mitra Tarabi!a na sve budu!e doga"aje izazvane ljudskom glupo-!u! Ne bez razloga ovaj skromni kremanski seljak sa prizvukom gor#ine naziva te zara!ene sile besnima! H Veoma interesantna vizija kremanskog vidovnjaka Mitra sadrana je u obeleavanju jedine mirne oaze, koja treba da bude pote"ena svih razaranja tre!eg svetskog sukoba. Evo te njene poruke: ,,Samo jedna zemlja na kraju svijeta, opasana velikijem morima, velika#ka k'o ova naa Jevropa, bi!e mirna i spokojna, brez neda!a i nesre!e... Na nju ni preko nje nijedno tane ne!e puknuti! To je gotovo sasvim precizna geografska odrednica kojom nas Tarabi! upu!uje da bez ve!ih napora do"emo do zaklju#ka da se ovde radi o dalekoj Australiji, jer se o njoj ovaj nepismeni seljak potpuno jasno izrazio kao o zemlji na kraju svijeta", to ona prema naim dananjim poimanjima daljine, na neki na#in, i jeste.

193

SVET RAZDVOJEN NA DVA DELA I TRE!I SVETSKI RAT

Po Mitru Tarabi!u, suprotnosti velikih sila kao to smo se upoznali treba da uslove izbijanje tre!eg svetskog rata. Svijet !e biti razdvojen na dva dijela ko ova po srijedi presje#ena jabuka... Ta vo!ka vie nikada ne more da budne cijela.. . Javi!e se neki tre!i da svojijem srcem zacijele ovu jabuku, ali od njiove elje i ljubavi vajde nikakve biti ne!e." Ne treba zanemariti #injenicu da u ovoj viziji postoje i tre!i" u nameri da spre!e da ne do"e do potpunog rascepa ove vo!ke", odnosno sveta. Ko bi taj tre!i" mogao biti, stvar je nepredvidljivog politi#kog trenutka. Nesvrstani? Ali, vie, mnogo vie prepoznavanja budu!ih doga"aja i li#nosti ima u slede!em vi"enju budu!nosti: Prije ovoga rata na prijestolje velika#kog carstva naroda preko beskrajne vode ustoli#i!e se jedan #oek koji budne i seljak i #au." On vie ne!e davati crvenom caru da se iri i da se bogati, nego !e se njime iljbo#iti i prepucavati. . . Ondakar !e nastupiti veliki preokret i vie ne!e biti nako ko to je bivalo pod drugijem carevima koji su bili na prijestolju ove carevine prije njegovog dolaska. Taj novi car uze!e puku, ali ne!e puknuti na crveno carstvo, nego !e samo enlu#iti... Senlu#i!e i onaj drugi, to !e kasti, crveni car. Oni knjaevi koje taj car naroda preko beskrajne vode budne izrodijo sa svojom caricom, bi!e ljutog ubojitog lica, eravi#ijih o#iju, te !e oni puke opaliti." Nije teko u ovoj poruci prepoznati trenutak nae sadanjosti, pod uslovom da smo u ranijim poglavljima shvatili, odnosno uspeli da odgonetnemo jezik poruka Miloa i Mitra Tarabi!a. 194

Tako nam je sada potpuno jasno da su ova dva prekognisti#ara pod pojmom carevine podrazumevali veli#inu jedne ili vie drava. Isti je slu#aj i sa imenicom car, pod kojom se podrazumeva odgovaraju!i zna#aj dravnika ili bolje re#eno vladara vo"e jedne nacije. Kao drugo name!e nam se pitanje: ta se u ovoj poruci podrazumeva kad se kae da !e na prijestolje" velike carevine" koja se nalazi u jednom delu nae planete preko beskrajne vode", to !e re!i preko okeana, do!i jedan #ovek koji !e po svojoj profesionalnoj delatnosti biti seljak i #au? Kada smo pre nekoliko godina analizirali poruku ovog kremanskog proricanja doli smo do zaklju#ka da se tu radi o Americi. Li#nost ameri#kog predsednika mogla se traiti u bivem predsedniku Sjedinjenih Ameri#kih Drava Dimiju Karteru. On je, naime, doao na kormilo Amerike kao vlasnik velike plantae kikirikija, kao farmer, ili zemljoradnik, odnosno seljak. Me"utim, postojala je sumnja ne zbog njegove relativno mirne politike, nego zbog one druge odrednice njegove profesije, kojom se Karter bavio pre dolaska na vode!i poloaj, a koja se nije mogla vezati za re# #au, koju tada nikako nismo uspeli da odgonetnemo. Da bismo objasnili ovu re# moramo pri!i posmatranju nekih starih obi#aja naroda ui#kog kraja. Treba se zbog toga pozabaviti svadbarskim sve#anostima u kojima, pored kuma i starog svata, dominira li#nost #aua. To je svat koji obi#no jae na iski!enom konju. Na glavi mu je papirna, kupasta kapa, napravljena od raznih arenih hartija. U nekim selima on nosi i arenu prega#u, a o vratu mu vise dve ili vie #utura. Gotovo uvek mu je za le"a priiven duga#ki lisi#iji rep. On je na svadbi jedina maskirana li#nost. Njegov zadatak, ba zbog toga, nije nimalo lak. Pre svega, on mora da bude i pravi ef protokola", odnosno ovla!eni komandant #itave parade. Svakom gostu #au dodeljuje po neki kompliment. Duan je da sve svatove nudi rakijom iz svojih #utura. Mladu, mladoenju i njihove roditelje obasipa pregr!u napamet nau#enih pohvala, koje su naj#e!e u stihu, ali sa obaveznom rimom. Sve u svemu, njegova uloga na svadbi ima pravi dramski zna#aj. U sutini, on je tipi#na scenska li#nost na malog svadbenog auditorijuma. Dijapazon njegove role je veoma 195

sloen i irok, osobito zbog toga to mora da reaguje na svaku, pa #ak i na nepredvi"enu situaciju. Pojavom na svetskoj politi#koj pozornici ameri#kog predsednika Ronalda Regana saznali smo da je on po profesiji, do ulaska u politi#ki ivot, bio farmer i filmski glumac. Mogli bismo gotovo sa sigurno!u tvrditi da su u njegovoj li#nosti sjedinjene one dve zagonetne imenice iz poruke kremanske legende. Jer, seljak u osavremenjenom izrazu celokupnog zna#aja ovog zanimanja predstavlja farmera, dok imenica #aus, u svakom slu#aju, precizno odre"uje pojam glumca. Ovo drugo profesionalno zanimanje za kremanskog vizionara onog vremena u kome je predvi"ao ove doga"aje svakako nije moglo da se izrazi pojmom glumca, iz sasvim prostog razloga to Mitar Tarabi! sa te vremenske distance nije mogao ni da nasluti postojanje ovog zanimanja. Kad izbije ovaj ljuti rat, teko onijem vojskama koje budnu uzle!ele u nebo, a blago onijem vojnicima koji budnu vojevali po zemlji i po vodi." Iz ove poruke proizlazi da !e glavni okraji budu!eg svetskog sukoba biti odigrani u vazduhu, dok !e kopnene snage i mornarica biti van dometa tog ratnog razaranja. ,,Ljudi koji budnu vodili ovaj rat ima!e svoje u#enjake i mudrace koji !e izmiljati svakojaku tanad za svoje topove. Kade opale, ondakar !e ova tanad, "e go" budne pala, umjesto da ubije zama"ijava!e sve ivo, ljude, vojsku i stoku. Ta ma"ija baca#e ih u san, te !e oni nako zama"ijani spavati umjesto da vojuju, a posije !e se vra!ati u svoju pamet." Mi u tom ratu ne!emo vojevati, ali !e se drugi biti. preko naijeh glava. U vazduhu iznad Poege s neba !e uareni ljudi padati na zemlju". Svi su izgledi da je u ovom delu poruke re# o nekoj novoj, ako tako moe da se kae, humanoj" neutronskoj bombi, koja !e takozvanu ivu silu umesto u smrt slati u izvesno halucinantno stanje, a zatim u dubok nezadriv san. Prema ovoj poruci kremanske legende obe zara!ene strane ima!e svoje u#injake i mudrace", koji !e, verovatno, izmisliti ove nagovetene rakete, ispunjene nekim razornim, verovatno hemijsko-psiholokim nabojem", #ije dejstvo, Sto je najhitnije, ne!e ubijati. O predvi"enoj katastrofi nad Poc skim poljem imamo sa#uvan zapis prote Zaharija:

196

Vra!ao sam se s vidovnjakom Tarabi!em sa vaara u Poezi. Na izmaku iz Poekog polja Mitar se stade osvrtati preko te prostrane ravnice i zagledati se u nebo: Ja, mili Boe, kume proto, #udesnih #uda to !e se desiti! Vidi li koliko je ovo Poeko polje? Jednoga dana bi!e puno zapaljenih ljudi koji !e buktati kao lu# i padati ozgo s neba!" E, kume Matija obrati se Zaharija Mitru njegovim krtenim imenom. Sad ja vidim da si zaista poludio! Sto to bunca, more?! Otkud ivi ljudi na nebu pa da ozgo padaju zapaljeni. Nema ih sad, kume proto, ali !e ih uskoro biti na nebu vie nego tica. Lete!e na la"ama, s topovima ... Budibogsnama, kume Mitre, prekrsti se! Probudi se, more! Ne spavam, kume, ni no!u, nekmoli sad u putu. . . Vidi i dobro upamti; ako ne do#eka ti, kuma proto, do#eka!e bar neko tvoj. Pogledaj: !elo nebo nad ovom naom Poegom gore!e jednoga dana kao zapaljeno i ozgo pada!e u plamenu la"e i ljudi i bi!e puno polje izgorjelih kao ugljen! A ko !e se to tu!i u nebu nad Poegom? I, s kim? E, to je to, to je naj#udnovatije, kume: Nisu Srbi! Kao da je Srba nestalo u Srbiji, pa neko drugi nad njom. .. Pobi!e se kume proto, strano Rusi sa Talijanima. Vidim puno to polje izgorjelih la"a spaljenih krila, i ivih ljudi u plamenu, jo vie izgorjelih, pa se kume, smanjili ko djeca! Prota skinuo #itu i krsti se. I Mitar skinuo !elepu* pa se i on krsti i molitva neto. Pokri glavu pa !e uplaeno: Upamti to, kume, i ne kazuj nikome. Ne ali se! Da i tebe ne proglase lu"akom. A kad !e to biti kume proto, ne znam. NE DA MI SE DA VIDIM! Poslednja poruka koja obuhvata ovo poglavlje o Tre!em svetskom ratu sadri jo ovaj zaklju#ak: Posije ovog rata na prijestolje svijeta do!i !e jedan plemenit i dobroduan ri$i #oek. Blago onome koji to doivi, jerbo !e taj ri"okosi svijem ljudima donijeti sre!u. On !e biti duga vijeka i vlada!e sve do smrti svoje od Boga date . . . Za vrijeme njegovo ni posije njega ratova vie nikad biti ne!e, ali !e tamo u ko zna kojem vremenu i vijeku za ljude, zbog njiovijeh gluposti, nastupiti veliko zlo i omraza ljudska."

* %elepu. Stara srpska nacionalna kapa, sli#na plitkoj ubari ili pli!em fesu bez ki!anke. (ajka#a je tek krajem prolog veka, za vreme modernizovanja srpske vojske od strane inicijative kralja Milana, dizajnirana u Be#u kao vojni#ka kapa.) Prim. autora.

197

RE" O DALEKOJ BUDU!NOSTI

Vizije Mitra Tarabi!a doseu do daleke budu!nosti, o kojoj je on svome kumu, proti Zahariji, izrekao niz slede!ih poruka: Vidi kume, kade ljudski rod posije Optega rata* stane da ivi u miru i izobilju, sve !e to biti jedan grki** privid ljudskijeh zabluda, jerbo !e mlogi zaboraviti na Boga, pa !e se klanjati svojoj ljudskoj pameti. . . A zna li ti, kume, ta je ljudska pamet prema volji i znanju Bojem? To nije ni jedna kap vode u najvelika#kijem moru! Oti!i !e #oek i do drugijeh svjetova i tamo zate!i prazninu i pusto, ali !e jopet smatrati da sve bolje zna, nego li, Boe prosti, sam Bog. Tamo sem mira Boijeg nita vi"eti ne!e, ali !e srcem i duom osjetiti svu Boiju ljepotu i snagu. Ljudi !e se kolima voziti i po mjesecu i po zvjezdama. Oni !e. tamo traiti drugi ivot, ali tamo ivota vakog kakav je u nas biti ne!e. Bi!e ga, ali oni ne!e umjeti da razumiju da je to ivot nakav kakav jeste. Onaj koji budne tamo io, a ne budne, Boe prosti, vjerovo u Boga nako kako prili#i #oeku od #asti i potenja, taj kada se budne vratijo !e re!i: Ej, vi, ljudi, koji Boga sa sumnjom pominjete, po"ite vamo dje sam ja bijo, pa !ete ondakar vidjeti ta je snaga i um Boiji!" Bi!e i onijeh ljudi koji ne!e htjeti da razumiju ta je to Boija mo! i kolika#ka je njena sila. Njima !e ti ljudi to budnu pohodili mjesec i zvijezde pri#ati o onome to budnu tamo doivjeli, te !e im re!i o tijem beskrajima i o tijem predjelima boanskijem, dje nema nikakvoga kraja i nikakvo-

* Opti rat - - Tre!i svetski rat. ** Grki gorki.

198

ga po#etka, a ovi !e drugi vr!eti glavom i u to vjerovati ne!e dok se sami gore ne popnu i ondakar doznaju u kolika#koj su zaludnoj pameti bili. No, to se go" vie budne znalo, manje !e se ljudi me"u sobom voljeti i paziti. Nasta!e taka omraza da !e im razna soko!ala biti pre#a od svojijeh najbliih. $oek !e vie vjerovati svome soko!alu, nego svome prvom komiji . . . Oni koji budnu #itali i pisali razne knjige s numerama smatra!e se da najvie znaju. Ti ljudski mudraci !e sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera re#e, tako !e ivjeti i raditi. Me"u tijem mudracima bi!e dobrijeh i r#ina.* Oni r#inasti #ini!e razne zle marifetluke. Trova#e vazduh i vodu i putati kijamete po morima sinjim, rijekama i zemlji, te !e ljudi naglo umirati od nekakvijeh bole#ina. Oni dobri i mudri vidje!e da sav taj njihov trud i argatluk** ne vrijedi ni po lule duvana i da vodi propasti svijeta, te !e umjesto numeracije potraiti svoju pamet za zamiljajima. Kada se stanu vie baviti zamiljajima, bi!e blii Bojoj mudrosti, ali !e sve dockan biti, jerbo !e oni zli ve! svu zemlju upropastiti i nasta!e pravi pomor. Ondakar !e ljudi bjeati iz varoi u sela i jopet traiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, diu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegli spasi!e sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo !e se pojaviti velika#ka glad. Hrane !e biti po varoima i po selima, ali !e svu"e otrovata biti. Mlogi !e da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te !e od toga odmah pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj !e ostati iv, jerbo !e ga sveti Duh #uvati i bi!e blii Bogu. U to vrijeme pomora, u ruskim dalekim gorama pojavi!e se mladi #oek po imenu Mijajlo. Ima!e svijetlo lice i sav lik !e mu milostan biti. Ljudi !e mu se #iiditi kako kora#a nebom, a on !e oti!i do prvog namastira* * * i zazvoniti na sva namastirs-ka zvona. Narodu koji se budne okupijo oko njega !e kazati: Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego iv otio u 1 nebo/ A ljudi koji ga budnu gledali !e re!i: Nijesmo, nijesmo, ti si svijeti Arhan"el Mijajlo/'

* r#in: provincijalizam turskog porekla, ima zna#enje zlog i uobraenog #oveka istovremeno. ** argatluk: rad, turcizam. Prim. autora. *** namastir: arhaizam gr#kog porekla, ozna#ava pojam manastira Prim. autora.

199

Starica iz Tarabi"a. Pretpostavlja se da je to supruga Mitra Tarabi"a. (Presnimljeno sa jedne stare fotografije, 1936. godine.)

MmtuZtkM*f'tra Tara?i"> D& %irkovi" (prva s leva), koja je zav^retkT^JZZ Ptluke- DraS* & ""I* Ukoliko godina posle zavretka drugog svetskog rata. (Snimljeno u Beogradu 1939. godine.)

200

Na te njiove rije#i on !e se blago nasmijati, govore!i im: Razapeli ste Bogo#ovjeka i Sina Boijeg, a Bog vam je dao pamet da njome mislite i ljubite sve oko vas. Postali ste zvijeri i #ovjekoubice! Nijesam doao da vas !eram da se plaite i sa stravom vjerujete, ve! sam me"u vama da vas urazumim! Nema vie bogatog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gloite i ubijate. Zaboravili ste na duu svoju!" Ondakar !e za Mijajlom po!i svi narodi i zemlja !e postati prava rajska ba#a. Hrana !e iznicati svu"e, i u rijekama, morima i umama. Oni, koji se ondaj rode ivje!e sre!no i dugovje#no da !e i zaboraviti kada su se rodili. Mijajlo !e bivati svu"e, a ponajvie u Carigradu, sve dok ljudi ne progovore jednim jezikom i jednom vjerom. Posije !e jopet zadovoljan oti!i u nebo." Kada razmiljamo o ovoj poslednjoj Mitrovoj poruci, koja se odnosi na daleku budu!nost #ove#anstva, ne smemo zaboraviti da je on govorio jezikom nepismenog ui#kog seljaka. Taj njegov jezik pun je pripoveda#ke matafori#nosti i raznih simbola, u smislu objanjenja sutine zna#enja pojedinih doga"aja. Osim toga, on je izraz i njegovog religioznog odgoja, a samim tim i verskog ube"enja. Ovakav jezik je, pored sve svoje opisnosti, uzak da bi mogao da postane autenti#an tuma# snage njegovih poruka. Zato je i #itavom opusu kremanskog proro#anstva potrebna svestrana analiza, kako bi mogli da se razjasne oni delovi ove neobi#ne pojave, koji . zasluuju ne samo nau#nu, ve! i stru#nu, socioloku, psiholoku, medicinsku, #ak i tehni#ku obradu. Tako"e, razradi fenomenologije ovih prekognisti#kih vizija neophodna je i posebna analiti#nost politoloko futurolokog karaktera, jer ne treba zaboraviti #injenicu da Mitar Tarabi!, kroz reci arhangela Mihaila, kae: Nema vie bogatih ni siromanih, a vi se jopet gloite, mrzite i ubijate." Samim tim, izrada ovakve analize predstavlja osnovni imperativ pobude da se o svemu ovome napie i kae, jer ovde se radi o nekom dalekom stupnju drutvenog razvitka, u kome su sve socijalne suprotnosti prevazi$ene. Me"utim, karakteristi#no je za ovo predvi"anje da mrnja, zavist, #ak i ubistva me"u ljudima i dalje ostaju. Zato?! Na ovo pitanje bi nam se morao dati precizniji odgovor uz pomo! dubokih filozofskih, psiholokih i futuroloih

201

zahvata, u odnosu na ponaanje ljudske psihe u jednom takvom budu!em drutvu, nad kojim je ve! izvrena totalna egalizacija #itave ljudske zajednice. Futurologija kao paralelna grana u prvom redu sociologije, pa i ostalih prate!ih nauka, trebalo bi da nam odgovori: da li budu!a automatizacija rada, na svim poljima ljudske delatnosti, a zatim, zajedno s njom i kompjuterizovani na#in miljenja vode #oveka ka kolektivizaciji, ili potpunom otu"enju. Ne zaboravimo da je Mitar Tarabi! rekao: $ovjek !e vie vjerovati svom soko!alu, nego svom prvom komiji!"

202

TA !E BITI SA CARIGRADOM

Istorija sveta je, znamo, kazivanje o doga"ajima onim redom kako su se odvijali. Tim redom smo ovde pokuali da smestimo u vreme i vizije Miloa i Mitra Tarabi!a. Me"utim, u toj istoriji sveta, nezavisno od kronologije doga"aja, Carigrad je, na primer, imao zna#ajnu ulogu, kao grad u kome su se sukobljavali razni interesi, verski, vojni i privredni. Jer, Dardaneli su za sve ciljeve, u svim vremenima, predstavljali klju# u bravi trgovinske razmene izme"u Istoka i Zapada. Tako je i Mitar Tarabi! video sudbinu ovoga grada sve do vremena koje je i za nas daleka budu!nost. To vi"enje Carigrada kao da nije moglo izostati od drugih vi"enja svetsMh zbivanja. Onaj, naime, koji je imao vojnu nadmo!, bio je apsolutni gospodar tog morskog tesnaca, na #ijim se gotovo dodiruju!im obalama razvijao i vekovima rastao ovaj grad. Nekoliko stole!a, posle pojave islama, stvaranjem velike Otomanske imperije, Turska je bila ta sila koja je svojom kopnenom i pomorskom nadmo!no!u sruila veliko hri!an-sko Isto#no carstvo i od drevnog Konstantinopolja, ili Carigrada, na#inila svoj Istambul. Turska je, bez obzira, na vidne tragove Vizantijske hri!anske kulture, sprovela totalnu islamizaciju ve!ine stanovnitva ovog grada i dotadanjeg nasle"enog neimarstva. Pretvaranjem najve!e hri!anske bogomolje Svete Sofije u damiju, ovaj proces islamizacije Carigrada doivljava pravi' trijumf. Sukobljena s nizom suprotnosti, tadanja Evropa je nemo!na da se, u ime Hrista odupre tom novom strujanju u toj veli#ini mo!i ortodoksnih Muhamedovih sledbenika. Tek posle slabljenja prevlasti Otomanskog carstva, koje po#inje proterivanjem Turaka iz srednje Evrope, svetske velesile se postepeno po#inju zanimati za sudbinu Carigrada. 203

Istambul danas: snimak jedne nacionalne sve#anosti.

204

Svakako da nagli industrijski razvoj i odre"ene drutvene promene na teritoriji zapadne Evrope, pa i Rusije, uslovljava-ju potrebu to breg i kra!eg razvoja pomorskog transporta, u smislu intenzivnije razmene privrednih dobara, te se ve! na po#etku prolog veka, od strane zaostale, feudalne Turske, #ine razne koncesije za nesmetan brodski prolaz kroz Carigradska vrata. Tako se za dobijanje ovih povlastica, u svom prestiu prema Turskoj, nadme!u Engleska, Francuska, Austro-Ugarska, Rusija i Nema#ka. Ta borba za presti ovih velesila, na neki na#in, neprirodno odrava i usporava neminovno odumiranje i pravu agoniju mo!i zaostale Turske imperije. Zbog toga, kod svih evropskih naroda, pa i kod naeg, krajem prolog veka, po#inje da vlada veliko interesovanje, izraeno u uvek prisutnom pitanju ta !e biti sa Carigradom? Ovaj problem posebno je interesovao i kremanskog protu Zaharija, koji je, jednom prilikom, svome kumu Mitru Tarabi-!u, postavio isto pitanje: Zna kume Zarije", odgovorio je Mitar, ,,jo malo pa !e Turska skoro potpuno propasti. Bi!e ona toliko mala drava ko jedno zrno graha u prepunoj !asi ovog jestiva. . . O tome ti i prije kazah, ali ti ne rekoh da !e je od potpune propasti spasti jedan #oek velika#ke pameti iz njedara njezinog naroda, i da !e on iz Stambola premjestiti prijestolje ne"e u planine zemlje svoje, daleko od mora. Tako !e posije prvog Velikog rata* Carigrad biti sva#iji i ni#iji. No, kade izbije i kade se sretno zavri onaj Opti rat** ondakar !e ponajvie biti Rusijin, ali za jedno vrijeme, sve dok u ta mora ne doplove la"e iz nove zemlje te !e se tako te dvije drave utrkivati, #ija !e la"a tuda vie prolaziti. Za Turke !e to biti dobro, jer !e se nad Stambolom jopet turski barjak vijoriti, a on !e, iako maleni, lijepo ivjeti, ubiraju!i velika#ku drumarinu, od onijeh to !e kroz carigradsko more prolaziti. . . Pro!i !e mlogo, mlogo godina dok u njega ne u"e Mijajlo i ne sjedini vaskoliki svijet. . . Prije Mijajla najve!u #est u Carigradu ima!e onaj ri"i #oek to se budne popeo na svjetsku vlast... Prola i sadanja zbivanja vezana za ovaj pomorski prolaz samo potvr"uju kremanska kazivanja.
* Tarabi! tako naziva prvi svetski rat. ** Tarabi! tako naziva drugi svetski rat. Prim. autora.

205

Sve to je ovaj kremanski vizionar rekao dogodilo se i doga"a, ba u ovim danima u kojima danas ivimo. Mitar Tarabi! je #ak ta#no predvideo dolazak velikog turskog reformatora Kemal-pae, koga su Turci s pravom prozvali Ata Turk, to u prevodu zna#i otac Turske. Osim toga tako"e je poznato da je prestonica turske drave iz Istambula preneta u srce Anadolije, u grad Ankaru. ta !e biti sa Carigradom kada u njemu Najve!u #est" bude doiveo taj ,,ri"i #oek** koji treba da otvori vrata nae sutranjice? Na to pitanje odgovor dati moe jedino budu!nost! O Mijajlu** i njegovom sjedinjenju vaskolikog svijeta" tu, u Carigradu, suvie je rano govoriti.

206

DVA LJUDSKA OBLI"JA

Svaki se ljudski iksan rodi da umre", kazivao mi je Mitar. Ima nekijeh ljudi koji samo u prividu ive lijepo i nekijeh koji se cijeloga ivota pate i zlopate. Nema, moj kume Zarija, nijednoga jstvora ljudskoga koji dokle ivi nema nikakvijeh briga. $oek se rodi da u svojoj mladosti budne lijep i krepak, a u starosti da budne grdan i ruan i slab. Zalud mu je ondakar svako vako ivovanje, uistinu govorijo je Mitar, kada se rodi lijep, a umre grdan i nejak. Nema nijednoga ljudskoga iksana koji se ne!e sam sa samijem sobom priupitati #erez #ega se rodijo da vako ivi i umre? Dugo !e, moj kume Zarija, ljudi tako ivjeti i mrijeti, a da ne budnu znali da kade im do"e vakat da mru to ne!e biti njiov kraj." 0 tome mi je Mitar mlogo govorijo, ali ja ga nijesam mlogo razumijo ta on s time o!e da iskae. Vidi, moj kume Zarija", kazivo je on, #oek nema samo jedno svoje obli#je, nego ima dva. Jedno mu ko odijelo asiju ljudi kade se rodi, a drugo mu daje sam Bog kade mre da bi i posije ivota ovoga jopet ivijo. To drugo obli#je ti, kume, ne vidi, a ja ga neki put vidim, po prilici ko kade sam vidijo mrtvoga Miloa. To ti^ je, kume, nako ko, kade lisnata gora u svako prolje!e jopet zazeleni. Tako #oek jopet ivne i kade umre. Ondakar Bog njemu dadne to drugo obli#je vje#no i lijepo. Kade se svaki ljudski stvor u to novo svoje obli#je zaodene, on ode pravo u vje#nost! $oek i jeste rod zemlje i vode, te isto ko i one to zimi zamiru i lede se u prolje!e jopet grgolje i proti#u i cvjetaju novijem cvije!em i travama." * Ja ga upitam kako to drugo obli#je izgleda i od #ega je sazdano a on mi na to rekne: Da li si ti, kume, video i #uo kakvog seljaka da ti kae kako je ne"e usred ume na nekakvoj livadi video vilinsko kolo. E, kume, ako ti to rekne neki pametan #oek koji nije tebi doo iz meane, nego iz crkve
207

posije pri#esti, ondaj mu vjeruj da je istinu kazivo i da je uistinu vidjeo kolo vilinsko, jerbo postoji neko upisano vrijeme kade se to njiovo kolo moe vijdeti." Kade sam ga zapito: jesu li to vile, Boe prosti, neta sli#no angelima Boijim, Mitar mi je na taj moj upit odgovorio: Nijesu Ta vile angeli Boiji, nego su to #estite djevojke, koje su se rano oprostile od ovoga svijeta u cvijetu mladosti svoje." O tome mi je jote govorijo, ali je sve to kazivo nekakvijem #udnijem rije#ima, tako da ga ja nijesam mogo razumjeti. Te rije#i i ta dva ljudska obli#ja nijesam mogo pojmiti, mada se on trudijo da mi to bolje i jasnije re#e. Pominjo je nekakav Boiji prah u vozduhu, te mi je kazivo da je sve to blizu ljudskoj pameti, a da #oek zbog svoga uobraenja ne!e ni htjeti to da shvati i razumije." Ovo Mitrovo kazivanje o ljudskoj sudbini blisko je svakome #oveku, jer se svako u svome ivotu, suo#en sa patnjom i neminovno!u smrti, zapita zato ivi i ima li kakvog ivota i posle smrti. Danas, zamiljeni nad ovim iskonskim ljudskim pitanjem, nau#nici pokuavaju da i eksperimentalno dokau postojanje takozvanih parapsiholokih fenomena, me"u njima i postojanje due kao oblika energije koja postoji i posle smrti tela. Nije li boji prah" o kome govori Mitar moda ime za ono to danas nazivamo bioenergijom, a koju poseduje i zra#i svako ivo bi!e i koje se posle smrti osloba"a? Na Kirlijanovim fotografijama, na primer, vidimo auru ruke, ili noge, #ak i kada su one amputirane. Govore!i o tome kako mu se mrtav stric Milo javio, Mitar je, setimo se, rekao proti Zahariju da je na njemu bila nekakva mantija, a po njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom svjetlo!u. Tako mu je i glava bila. Bijela, a nekako svijetla". A koliko je daleko od njega bilo vreme pronalaska Kirlijanovog aparata i vi"enja aure?

208

POSTOJI LI TRE!I "OVEK KREMANSKOG PRORO"ANSTVA?

O Tre!em #oveku" kremanske legende, Budimiru MUosavljevi!u, pri#ao nam je Savo Popovi! iz Titovog Uzica, koji je odli#no poznavao pokojnog Budimira kao i mnoge druge Kremance. U svojoj poduoj pri#i, Popovi!, izme"u ostalog, kae: Upoznao sam ga jo kao mladi gimnazijalac, 1939. godine. Logorovali smo deset dana na planini Tari, razmeteni u nekoliko atora jedne umarske ekipe, pod samim planinskim vrhom Miloevcem. Tada sam sa svojim starijim drugom Miodragom B. Markovi!em, sinom suvlasnika firme Smreka"* radio na premeravanju neke gra"e koju je ova firma, radi dalje industrijske prerade, otkupljivala od privatnih vlasnika velikih umskih kompleksa. U toj pove!oj ekipi na igosanju stabala, ispred dravnih vlasti, radila su i dva Kremanca, pomenuti Budimir Milosavljevi! i Filip Beli!. Mislim da su njih dvojica tada bili neka vrsta pomo!nih lugara sreske umarske referade biveg zlatiborskog sreza. O Budimiru znam toliko da je ro"en u Kremnima, negde na kraju prolog veka. U selu je zavrio #etiri razreda osnovne kole. Kao mlad vojnik srpske vojske u#estvovao je u prvom svetskom ratu, u #inu podnarednika. Naro#itom hrabro!u istakao se za vreme #uvene cerske bitke. Posle prvih pobeda znam da se razboleo od tifusa te je jedno vreme kao bolesnik, zajedno sa ranjenicima, leao u valjevskoj bolnici. Kao rekonvalescent odstupa sa ostalom vojskom prema Albaniji, ali pred Prizrenom, iznemogao i gladan, biva zarobljen od Austrijanaca.

* Firma Smreka", vlasnitvo Branka Markovi!a i Vesa Milanovi!a, osnovana je u Kremnima 1938. godine. Prim. autora.
14

209

Ubrzo, iz sabirnog logora u Beogradu, zajedno sa ostalim zarobljenim naim vojnicima, odveden je u ratno zarobljenitvo u austrijsku pokrajinu Tirol. Kao ratni zarobljenik, raspore"en je na rad u jedno bogato privatno seosko gazdinstvo, #iji su svi odrasli #lanovi porodice ve! bili na frontu, izuzev starog gazde. Novi doma!ini su ga primili veoma lepo, tako da je za kratko vreme nau#io da se odli#no sporazumeva na nema#kom jeziku. Pri#ao mi je da su svi muki #lanovi te porodice, kod koje je radio, izginuli u ratu, pa ga je stari gazda kad je rat zavren, 1918. godine, molio i preklinjao da ostane na ovom imanju, nude!i mu svoju jedinicu k!er za enu. Ali, Budimir Milosavljevi!, bez obzira to je tako re!i obno! mogao da postane bogat #ovek, hita u svoj zavi#aj, u Kremna. Posle prvog svetskog rata oenio se i u svom selu zasnovao porodicu. Bio je seljak srednjeg imovnog stanja, ali je svoje, ne tako veliko par#e obradive zemlje, obra"ivao na sasvim nov, moderan na#in. Svakako da mu je u tome pomoglo iskustvo ste#eno u austrijskom zarobljenitvu. Tako je njegov dom po svojoj #isto!i i urednosti podsecao na seoske ku!e kulturnih zemalja tadanje Evrope. Kada bi u svojoj porodici odrao nivo ovakvog standarda, Buda se zapoljava u umarstvu i to u Referadi uma Zlatiborskog sreza, #ija je ispostava bila stacionirana u Kremniina. Tek uz pomo! manje dravne nadoknade i veoma skromnog prihoda sa imanja, on uspeva da sa svojom porodicom egzistira ivotom uglednog seoskog doma!instva. U umarskoj struci ostao je i posle zavretka drugog svetskog rata, sve dok nije zasluio penziju, umrevi u Kremnima sedamdesetih godina ovoga veka. Jo kada sam ga 1939. godine upoznao na planini Tari uo#io sam, bez obzira to sam tada bio veoma mlad, da se ovaj skromni #ovek prili#no razlikuje od svih ljudi koje sam do tada sretao i poznavao, kao da ne pripada ovom svetu. Imao je neobi#no blag pogled, tih govor i manire obrazovanog #oveka. Veoma bistro i razborito govorio je o tadanjim naim unutranjim, politi#kim prilikama, kao i o svetskoj politi#koj situaciji. U svakom slu#aju, to nije bio obi#an govor jednog naeg seljaka, a tako"e sva ta njegova kazivanja nisu li#ila na sadraj uobi#ajenih govora, o politi#kim prilikama, dobro obavetenih ljudi. Bila je u njemu, prava riznica nekog #udnog prastarog narodnog umovanja, pretvorenog u njegov savreme-

210

ni jezi#ki izraz. Sve to je govorio o tadanjim aktualnim doga"ajima bilo je izgovoreno misaono!u pravog mudraca. Za#u"en ovakvim na#inom izraavanja jednog, tako re!i prose#nog kremanskog itelja, zainteresovao sam se za njega. Zna, Bude ti je neka nova vrsta naih Tarabi!a, Miloa i Mitra", re#e mi tada njegov zemljak, uvek duhovit i dobro raspoloen, Filip Beli!. Slu#aj je hteo da u Kremna tih godina, kao mlad umarski inenjer, do"e na rad jedan moj bliski ro"ak, ina#e ube"eni ateista. Pod njegovim stareinstvom, Budimir Milosa-vljevi! je poslovao dugi niz godina, gotovo do same penzije. Tako sam, zahvaljuju!i toj okolnosti, imao priliku da se sa Budom bolje upoznam i s njim budem prijatelj dugi niz godina. Naro#ito u dugim danima okupacije, od 1941. do 1945. godine, u tim vremenima smrti, nematine i #este gladi, a jo vie straha, prilikom svakog susreta sa ovim #ovekom njegove reci donosile su neko ohrabrenje, kao kad bih #uo kakvu radosnu vest o pobedi naih saveznika na ruskom i ostalim frontovima irom sveta. Njegove reci su imale snagu umirenja i nadanja, iako nisu prenosile nikakve vesti, a opis njegovog iskazivanja izraavao se u jednom osavremenjenom govoru biblijske mudrosti. Govorio bi: ,,Zna, to re#e Mitar ovih godina, Kremna treba da pogodi veliko zlo . . . Ali, ne brini, uskoro !e ona procvjetati ruama". Jo od prvog naeg susreta, saznavi da sam blizak ro"ak familije Zahari!, Bude je prema meni izraavao veliko poverenje. Mada je me"u samim Kremancima i po tome bio poznat, verujem da je retko kome govorio ono to je meni poveravao. Kremanci su znali da on nije od ovog sveta", ali nisu insistirali da im kazuje o njemu, sve dok on sam ne bi progovarao . . . O tim neobi#nim stvarima", o kojima smo razgovarali, nikada ne bi po#injao bez uzre#ice: Kao to re#e Milo".. . Kao to re#e Mitar", ili Kao to rekoe Milo i Mitar".. . Posle oslobo"enja, kada su sve ratne strahote minule unepovrat, u leto 1950. godine, proveo sam u Kremnima nekoliko meseci. Naj#e!e sam bivao u drutvu svojih drugova Kremanaca. Jednoga dana kada se o nekom velikom kalendarskom prazniku odravao vaar u Mitrovcu, na planini Tari, sa nama se u drutvu naao jedan lep, plav, stasit mladi!, naih godina. Bio je iz argan Vitasa i mislim da se zvao Milan. Se!am se da

14*

211

je uz ovo njegovo ime imao i popularan, karakteristi#an nadimak, ali vie ne pamtim kakav. . . On je, to su svi znali, bio muzi#ki jako obdaren. Znao je, na #isti izvorni sluh, da svira gotovo na svakom instrumentu. Tu, na ovom vaaru, zbog nekog slubenog zadatka, bio je i Budimir. Priao sam na trenutak, samo da ga pozdravim, a on mi, tom prilikom re#e: Vidi li onog bjelog* momka u vaem drutvu? Vidim odgovorili mu iznena"en ovim njegovim pitanjem. E, kao to re#e Mitar, da on sam u svojoj glavi znade kakva je lepota i blago u njegovim rukama, ne bi se ovuda, sada, sa vama vaario . . . Nego, ta bi trebalo da radi? Nego da se ovoga #asa spakuje i krene u bijeli svijet, da ode tamo gde se blago njegovih ruku mnogo ceni . . . Ali, ta vrijedi, kad on ne znade kakve ruke ima. Znate li, vi, da on dobro svira na svakom instrumentu? Jok, ja ga danas prvi put vidim, ali nije blago njegovih ruku u svirci, nego u ne#em drugom, mnogo vanijem od svirke. Otkud vi to znate? upitah s nestrpljenjem. Kao to re#e Mitar, ja to ne znam, nego vidim. Kako vidite? Vidim da mu ruke svijetle . . . U tom trenutku, on naglo okon#a ovaj na kratak razgovor, pruivi mi ruku u znak pozdrava. Kasnijih dana kada je pomenuti mladi! bio #e!e u naem drutvu, saznadoh da je sam napravio violinu, na kojoj je lepo umeo da svira. Pravio je ovaj instrument ne da postane drugi Stradivari, nego iz #iste nude. Jer, u to vreme opte oskudice, novi muzi#ki instrumenti mogli su se kupiti samo u inostranstvu, a stari su bili prava retkost. Ako je #ovek hteo da kupi bilo koji od ovih instrumenata, to nije mogao da u#ini bez velike svote novca, nedostine za nae ondanje materijalne prilike. Zamolih svog druga Jovana &ur"ica da odemo do ku!e ovog naeg poznanika da bih video tu violinu i mi se kroz nekoliko dana, uputismo peice u njegovo oblinje selo,

Bijeli, ili beli je u ui#kom kraju pojam pod kojim se podrazumeva osoba sa plavom kosom. Prim. autora.

212

argan Vitasi, koje je bilo prepuno mirisnog borja, poljskog cve!a, a nadasve divnog planinskog vazduha. Kada sam u njegovom dvoritu ugledao ovu violinu nisam mogao da verujem svojim o#ima da je ona, pre svega, ru#ni rad i da je delo ovog skromnog mladi!a, samouka. Jo sam se vie za#udio kada mi je pokazao alat" kojim je napravio ovaj instrument. Uzeo sam ga u ruke i sa ica su odjeknuli divni, #isti tonovi, stopljeni sa melodijom Dvora-kove Humoreske". Jedino pravo" na ovoj rukotvorini bio je originalno violinsko gudalo, koje se odnekud, nalo u njegovoj ku!i. Tada sam se setio Budovog zaklju#ka o sposobnosti ovog darovitog momka. Bez obzira to nikada nisam uspeo da ovladam ovim divnim instrumentom, ipak sam imao neku muzi#ku kulturu, a pre svega, izraziti sluh, pa sam mogao da ocenim vrednost i tonski kvalitet ove violine. Dre!i se onog Budovog uputstva, kazao sam mu da mu vie nije mesto u njegovom selu, jer sa tim zlatnim rukama moe u svetu napraviti #itavo bogatstvo i ste!i veliku slavu. Pogledao me je #udno i zamiljeno. Nije motao da shvati da mu jedan student i omladinac ovako neto predlae. Jer, bila su to ona divna vremena nae mladosti i idealizma u kojima smo #vrsto verovali da smo svojoj zemlji najpotrebniji. Kasnijih godina kada bih boravio u ku!i svoga ro"aka, umarskog inenjera, u Titovom Uzicu, a u koju je #esto navra!ao Budimir Milosavljevi!, satima sam s njim razgovarao o svim svetskim politi#kim prilikama. Bile su to one tamne godine hladnog rata", u kojima su se poznate velesile takmi#ile zveckanjem oruja. U tim danima strepnje o neizve-snoj sutranjici svetskog mira, Bude mi je govorio: to reko'o Mitar, ne brini! Rata zadugo ne!e biti. Ti vie u vojsku ne!e i!i, niti !e puke uzeti iz nje opaliti ..." Na moje pitanje da li ove reci zadugo" zna#e da !e rata ipak biti, a onda kada?, on bi mi uzvratio odgovorom: Bi!e ga, to rekli Milo i Mitar, ali !emo se svi mi dotle nauivati i ivjeti kako nikad do tada nismo ivjeli. Jer, nai!i !e rahatluk vremena kad !e svaki na #ovek, koji bude poelio, imati svoj auto i svoju ku!u i kad !emo s naim parama po cijelom svijetu putovati, ba kao prava gospoda." Ovi razgovori sa Budimirom Milosavljevi!em, vo"eni su 1951. i 1952. godine u Titovom Uzicu i Kremnima, u onim vremenima kada se brzi porast ivotnog standarda nije mogao ni naslutiti.

15

213

Kada bi tokom naih razgovora, slu#ajno, naiao moj ro"ak, Budov stareina, u ali bi nam dobacio; Kako ste i ta radite, drugovi proroci. Na tu njegovu upadicu, Bude bi mu obi#no odgovarao: Nismo mi, mpj efe, nikakvi proroci, ve! ljudi eljni prave ljudske rije#i. U vezi s mojim pitanjem da li je ta#no, kao to se u narodu pri#a, da su Milo i Mitar Tarabi! predvideli da !e se u tom novom budu!em sukobu #itavog sveta dogoditi velika vazduna bitka izme"u Ui#ke Poege i Arilja, on bi mi rekao: To je proto Zarija bolje znao od mene. Ne samo on, to vi svi u vaoj familiji bolje znate. No, kad me pita, onda da ti odgovorim. Bi!e te bitke, ali mi u njoj ne!emo u#estvovati. Ratova!e drugi preko naih glava . . . Zatim sam ga zapitao da li zna kada otprilike ta bitka treba da se dogodi i ko !e protiv koga ratovati? Zna se ko !e ratovati odgovorio bi. Besni protiv besnih, a kada !e to biti to ti niko ne zna re!i! Kasnije, moda posle godinu dana, postavio sam mu drugo pitanje. Iskreno re#eno, hteo sam malo da ga provociram" i proverim njegova znanja iz drutvenih nauka. Zapitao sam ga ho!e li komunizam pobediti i kakva je razlika izme"u komunizma i kapitalizma? Tada se on zamisli pa mi, posle nekoliko trenutaka, re#e: Komunizam !e pobijediti, ali samo uz Boju pomo!. To !e se desiti kada Mihailo s neba si"e na zemlju. . . A zatim dodade: To to ti i ostali kolarci nazivate kapitalizmom, to jenjava samo po sebi. Zato to #oek na ovoj zemaljskoj kugli vie nije vo da trpi bilo #iji jaram. to re#e Mitar od "avola je gora ljudska omama, to jest zabluda. Rije# je samo o imenu, a ne o pravoj istini. $itav svijet ide ka jednoj socijali. Ali, ljudi nikad ne mogu biti isti, jer ni u umi nigde nema istog drveta. Jedan se #ovek rodi lijep, drugi ruan. Jedan voli pe#enje, a drugi smok. . . Kad bi ti svim ljudima, enama i deci svakog mjeseca davao jednu istu platu, opet ne bi isto ivjeli. Opet bi neko iveo gore, a neko bolje. . . To isto !e do!i zajedno sa Mihailom, kada me"u ljudima bude zavladala ljubav i sloga, vje#iti mir i vje#iti ivot... Prema jednoj kremanskoj legendi, u narodu ui#kog kraja se pri#a kako Kruevac treba da bude prestonica neke

214

nae nove drave, odnosno carevine . . . Zato sam jednog dana zapitao Budimira Miloavljevi!a otkud ta pri#a? Krusevac je i danas ta prestonica, te kao to rekoe Milo i Mitar, to o toj varoi se potpuno obistinilo, jo za vrijeme stare Jugoslavije, jer taj grad ti do"e u sredini ove nae sadanje i bive drave. Ni Milo ni Mitar nisu tu dravnu i zemaljsku central-nost varoi Krusevac mogli druga#ije da nazivaju, nego re#ju prestonica. Ono to su njih dvojica podrazumijevali pod tim carstvom jeste veli#ina naih dravnih granica. Milo je umro na polovini, a Mitar na kraju prolog vijeka. Nijedan od njih, kao to zna, nije bio pismen! Kako su onda o tome mogli druga#ije da se izraze, nego onako kao to su se kao takvi skromni ljudi i izraavali! Sa pokojnim Budom razgovarao sam i o raznim, drugim temama. Tako sam mu jednoga dana, interesuju!i se za visoki natalitet stanovnitva ove nae planete, postavio pitanje opstanka #ove#anstva, o opasnosti od gladovanja tolikog broja ljudi. Pogledao je nekud u daljinu, a zatim kao da se vra!a sa nekog dalekog puta i kao da me tek tada, prvi put vidi, odjednom, progovorio: to re#e Mitar, zna, ljudi i ne znaju kakvo blago naa zemlja sadri, a jednoga dana kada budu saznali, dogodi!e se . . . Ovde Budo prekinu misao. Ja ga upitah na koju oblast sveta misli, zna li kako je to predvideo Mitar Tarabi!? Zna, ne umem ta#no da ti kaem gde moe biti ta oblast. Znam da to nije u Evropi, Africi, a nije ni u Americi, Dugo sam razmiljao da li je u pitanju daleka Australija, ili opet Amerika . . . to re#e Mitar, to !e biti u jednoj dravi, u kojoj se svi vole. U toj dravi vlada sloga, ljubav, veselje i pjesma. Niko nikog ne mrzi. Svi vjeruju u istog Boga, a ima ih bijelih, crnih, crvenih i izmjeanih u boji koe i u licu. .. Znadem da je to jedna velika drava. Velika skoro ko Evropa. Preko sto miliona ivi u njoj . .. No, opet to nije Amerika za koju sam dugo mislio da jeste. U Americi se mnogo ne vole crni sa bjelima i crvenima, a u toj zemlji, to re#e Mitar, spaja ih ljubav i sloga.

215

Tamo, rekao bih, ima dosta uma. Skoro polovina te drave je pod umom. Ima u njoj mjesta gdje ljudska noga jo nije ni kro#ila. Zbog toga ja mislim da nije Amerika, jer ona nema takvih predela, a osim toga, ona ne spada u june zemlje, ve! u severne. Zato se valjda i zove severna, a u toj zemlji junoj vlada vje#ito prole!e i ljeto. E, ono to je najglavnije, ta zemlja ima jednu veliku rijeku, koja po njoj te#e s kraja na kraj dravne granice. Ogromna je to voda. Skoro kao more. Kad ova rijeka na kraju svoga puta uvire u jedno veliko more, ona se tamo nekako ra#va i, tako ra#vaju!i se, uti#e u tu veliku vodu. Tu, gde se ona razdvaja, #ovek !e jednog dana otkriti takvo bogatstvo, koje !e mo!i da ishrani jo tri ovakve zemljine kugle sa svim njenim iteljima. Kada se to otkrije, to re#e Mitar, desi!e se pravo #udo. Mnogi ljudi pohrli!e tamo da ive i bogate se. Tamo !e izi!i nova sela i lijepi i #isti gradovi. Na u!u te rijeke pristaja!e velike la"e i odnositi odatle hranu u #itav svijet. Dolijeta!e tu #itava jata aeroplana i oni !e svakoga dana raznositi hranu na sve #etiri strane svijeta. Ali, te la"e i letilice ne!e biti ovakve, kao to izgledaju danas, nego mnogo spretnije i ve!e. . . Tako je o tome govorio stari Budimir Milosavljevi!, taj tre!i #ovek" kremanskog proro#anstva, obi#an seljak, zemljoradnik kakvi su bili i Milo i Mitar Tarabi!. Prole su mnoge godine. Glas o Budovoj smrti zatekao me je daleko od starog kraja, kojeg odavno bejah napustio. Jednog dana, slu#ajno sam u novinama pro#itao slede!i naslov: Delta Amazona dovoljno bogata da pored naeg ishrani jo dva #ove#anstva."* Ni sam ne znam zato, ali sam se odmah prikovao" za sadraj ovog interesantnog #lanka. U njemu je pisalo da najnovija nau#na ispitivanja pokazuju da u delti ove velike reke postoje neslu!ene mogu!nosti za razvoj zemljoradnje, najintenzivnijeg stepena iskori!enja plodnog zemljita toga podru#ja. Osim toga, pisalo je, u produetku ovog teksta da se

*Protiv ove takozvane amazonizacije" ustali su neki poznati ekolozi i meteorolozi, tvrde!i da bi se ovom akcijom ugrozila ekoloka ravnotea nae planete. Prim. autora

216

u u!ima Amazona kriju mnogi i razni sirovinski resursi neograni#enog trajanja ... Tada sam se setio pokojnog Bude i kroz glavu mi je prostrujala misao da to #udo na jugu" moe da predstavlja iroko razgranato u!e Amazona, a da ta drava koja se, prema njegovom opisu, nalazi u junoj hemisferi zemljine lopte, ne moe da bude nijedna druga, nego Brazil, pogotovu to se ova reka nalazi ispod samog polutara. Misao da se radi o Brazilu potpomognuta je #injenicom da u toj zemlji junog ameri#kog kontinenta nema nikakve rasne segregacije, ve! u stvarnoj slozi godinama ive doseljenici iz Portugalije, domoroci, mulati i crnci. Oni, zaista, veruju u istog Boga. Svi su katolici... Bez kolebanja, shvatio sam da je re# o Amazonu, jer ova reka te#e s kraja na kraj dravnih granica Brazila i to sa Zapada prema Istoku. Bude je zatim govorio da u toj zemlji ima dosta ume i predela gde ljudska noga nikad nije kro#ila, to u potpunosti odgovara konfiguraciji zemljita u Brazilu. Prema zvani#nim podacima o privrednom potencijalu ove zemlje, jedna njena polovina obrasla je gustom umom, me"u kojom ima mnotvo #itavih umskih kompleksa, takozvanog praumskog tipa. Tako i taj navod odgovara opisima ovog bistroumnog Kremanca. to se ti#e opisa temperamenta samih Brazilaca i oni su sasvim ta#ni, jer se poklapaju sa #injenicom da bez obzira na sve razlike, socijalne i ostale, u ovoj zemlji veselih karioka ljubav i pesma #ine osnovnu karakteristiku njihovog ivota. Ne treba zaboraviti ni klimu ove zemlje, a za koju je Bude rekao da tamo vlada vje#no prole!e i ljeto", to sasvim odgovara klimi Brazila. Veli#ina ove zemlje iznosi 8.511.965 kvadratnih metara, to po prostranstvu gotovo odgovara prostranstvu Evrope. Danas ova drava ima sto miliona stanovnika, te se i te #injenica u potpunosti poklapa sa Budovim navodima, koji upu!uju da se #udo na jugu" moe dogoditi samo u ovoj zemlji/' Da li je i Budimir Milosavljevi! bio prekognisti#ar, poput Miloa i Mitra Tarabi!a, ili samo uspeli tuma# i odli#an poznavalac njihovih poruka o budu!im dalekim doga"ajima? Da bismo ga bolje upoznali, pratimo ga jo malo u sredini u kojoj je iveo. Kao itelj sela Kremana, iz kojeg su u tim vremenima njegove mladosti mnogi seljani potraili sre!u i ivotnu

217

egzistenciju u drugim, dalekim gradovima i uglavnom uspeli, Budimir je ostao veran svome selu, bez obzira to su mu tokom prvog svetskog rata nudili da postane vlasnik bogatog seoskog gazdinstva u Austriji. Mogao je, poput mnogih njegovih zemljaka, da sre!u potrai na drugoj strani. Me"utim, on se zadovoljio da ivi ivotom obi#nog kremanskog seljaka. Bio je gotovo nepiimetan u selu. U kafane nikad nije iao. Obavljao je u tiini poslove dobrog seoskog doma!ina. Smatrali su ga za primernog radnika tamonje umarije. Ipak, u Kremnima nije bilo #oveka koji bi svoga zemljaka Budimira svrstao u obi#ne ljude. ta je onda bilo neobi#no to je ovog #oveka izdvajalo od ostalih ljudi? Oni koji su ga svakodnevno vi"ali, radili i druili se s njim, nikad nisu mogli da prodru u onaj drugi, zagonetni lik, u njegov #udan svet. Potovanje koje su njegovi seljaci imali prema njemu nije mu dozvoljavalo nikakvu intimizaciju. Ostalo je za njih pitanje ko je bio taj #ovek, Budimir Milosavljevi!? Prorok, kakvi su bili njegovi zemljaci Milo i Mitar Tarabi!? Ili samo dobar interpretator njihove legende? Da li bi bilo manje dileme, setimo se susreta s njim 1950. godine za vreme odravanja letnjeg vaara na planini Tari. Tom prilikom Bude je prvi put video plavog momka iz argan Vitasa i ocenio da njegove ruke zlata vrede". Na pitanje otkud on to zna, odgovorio je lakonski: ,,Vidim da mu ruke svijetle". Je li to samo bila igra reci, koju #esto susre!emo u narodu ovoga kraja, ili neko njegovo vi"enje odvojene stvarnosti" jednog naeg #oveka od znanja", poput Kostane-dinog Don Huana? Sve se ovo, ne zaboravimo, doga"alo u onim vremenima u kojima smo naa #ula smatrali gotovo jedinim izvorima saznanja sveta u nama i sveta oko nas. Ipak, njegove originalne vizije budu!e slike #ove#anstva, koje su se umnogome reljefno podudarale sa onim to rekao Mitar", govore, moda, da smo u ovom neobi#nom #oveku imali tre!eg #oveka" kremanske legende.

218

STO GODINA KASNIJE

Od Uzica na putu za Sarajevo Kremna. Odmah iza dvadesetog kilometra podnoje Tare koja se propinje sa desne strane, puna borova, a preko puta Rudinskog potoka, levo od puta koji vodi ka Romaniji, malo brdsko naselje izrasta iz pitome doline. Priroda je ostala ista kao u Miloevo i Mitrovo doba, samo je golet preko puta ku!e Zaharija Zahari!a pou-mila vojska. Od protine ku!e ni kamena na kamenu nema. Godine 1943, kada su Bugari .palili ove krajeve, sve je sago-relo i porueno. Nema ni onih starih seoskih ku!a sa donjim delom od kamena, a gornjim od drveta obloenog sa unutranje i spoljne strane stabljikama kukuruza, pa oblepljenog malterom, sa krovovima pokrivenim sindrom, sa odakom na krovu, iznad koga je krst. Nekada je u ku!i Zahari!a za pisa!im stolom bila neka vrsta fotelje, za koju su seljaci #uli da ju je prota zvao venecijanski stolao". Izgorela je sa ku!om, ali preko puta na Rudinama kremanskim, iznad nekadanjih Zahari!a ku!a, u steni, postoji gotovo identi#na fotelja od kamena koju je priroda izvajala i koju narod zove popova stolica". Kamena stolica se nekada lepo videla dok golet nije poumljena, ali ona je i dalje tamo iza mladih borova, pa je lepo, kad upe#e sunce, esti na nju i posmatrati kre-mansku dolinu. Ispod .kamene fotelje proti#e Rudinski potok, pa seljaci ponekad sednu da tu mo#e noge. Uz potok metani ponekad bace "ubre da ga voda odnese kad nado"e. Dok smo sedeli jednom na ovoj kamenoj fotelji ugledasmo neki odba#eni friider pa se setismo kako se u protinoj familiji pri#alo da je Mitar jednom rekao: Do!i !e ljeta da !e se po svijem ovim ku!ama hvatati ledenice."

219

A kad se krene uz Taru, #im Kremna za"e za oko, skre!e se u Tarabi!e, malo selo koje su Tarabi!i proslavili. Od Mitrove ku!e ostao je samo donji deo od kamena, a gore je poslednji Mitrov potomak podigao jo jedno ode-lenje sa terasom sa koje se vidi sve to se moe nazvati Tarabi!ima. U njoj telefon, ono ,,soko!alo" kao jedina veza sela sa svetom. To to je nekada Mitar govorio da !e #ovek izmisliti, sada stoji u ku!i ve! izmiljeno. ,,Do!i !e vreme, kume, kada !e ljudi na daleko me"u sobom razgovarati, jedan drugog zbog daljine ne!e videti, a razgovor !e #uti." I evo, razgovarali smo i #uli smo se. Ostale ku!e prave seoske, planinske i opet od kamena i drveta, me"u ljivama, dunjama i jabukama, uz poneko hrastovo i cerovo drvo, da ima za badnjak. Ovde je granica listopadne ume, jer od poslednjih ku!a, ve! iz dvorita, rastu borovi, pa miris borovine vetar ponekad spusti u selo, da se pomea sa dimom iz odaka i sve za-mirie na zavi#aj. S prole!a probije miris trava, s jeseni sena i torova. Leti je ovde uvek vedro, oblaci krue nad drugim selima, nad Tarabi!ima ih nema, nad Tarabi!ima je otvor ka nebu, za razgovor sa vasionom. U vedrim zimskim no!ima opet je nebo blizu, i zve-zde su blizu i mnogo ih je. I misao o svemiru i kosmosu izgleda blizu. Jutarnje sunce prvo ogreje Tarabi!e, a poslednji zraci, pred no!, za"u za Tarabi!e. A zemlja? Ko zna kakve sve ona krije tajne. Kakav je njen hemijski sastav? Kremanski kamen spre#ava bilo kakvo snimanje iz vazduha. Satelitske kamere ne mogu nita da registruju od odbleska koji zra#i kamen sa ove zemlje, i to je fenomen koji ne moe da se objasni. Jednom su na carini u Seani carinici grekom otvorili kofer nekih diplomatskih kola i u njima, zaprepa!eni, ugledali komade nekog mo-droplavog kamena. Na upitni pogled carinika voza# je odmah odgovorio, da ne bi bilo incidenta, da je kamen sa ovih brda poneo u Nasu u SAD, tamo gde se vre svemirska istraivanja, da pokuaju da odgonetnu tajnu kamena koji je nemogu!e snimiti. I flora je ovde #udesna. Dr Todor Misailovi!, #ovek iz ovog kraja, kae da su vojne ekipe ispitivale biljke u Tarabi!ima i pronale #udesno mnogo endemnog bilja. I voda je #udesna. Ovde su uz ivicu sela izvori isto#ne

220

vode". Seljaci je tako zovu, jer sunce kad ogreje prvo nju obasja, pa tek onda ostali kraj.. Ko se nje napije, kau seljaci, nema krvnog pritiska. Ko se nje napije puca od zdravlja. Ko se njom okupa nema ekcema po telu. U Tarabi!ima i dva okolna sela, u Milosavljevi!ima i Beli!ima u tri sela na tri brega, niko nije umro od raka. Konjska reka, koja te#e ispod Tarabi!a, nazvana je tim imenom jer su bolesni konji, koje su ovde poj ili, odlazili izle#eni. Ovde ljudi ne umiru od bolesti ve! od duboke starosti. Sigurno, ko ne poznaje ovo tle pri#ao nam je jo dr Misailovi! ne moe da shvati fenomen Tarabi!a. Pojavu neobi#nih i vidovitih ljudi. To je moda genetski predodre"eno, uslovljeno na#inom ivota, sastavom zemlje, klimom, zdravom i lekovitom vodom punom raznih mine rala i jednom zaista #udnom prirodom. Ovde vode lece. Ovde kamenje zra#i, a o#i dalje vide. Kraj bogom blagosloveri", govore seljaci. Deci koja su dola iz Beograda da se odmore pa, malomalo, alila se na slabe nerve, jedna starija ena je kazala: Deco moja, da vas nisam rodila pa da mi fco kaete, ne bih ni znala da imam te nerve." $ovekova veza sa prirodom je ovde zaista izraena. $ovek tu ose!a bilo prirode i vremena koje dolazi i koje se sprema. Zato ovde i postoje ljudi vetrovnjaci" koji ose!aju nepogode i najavljuju seljacima da sklone decu u ku!e i stoku u torove. Dr Misailovi!a i ne #udi to kod takvih ljudi postoji mogu!nost prekognacije predskazanja. $ovek reaguje na prirodu. Priroda uti#e na njega i on uzvratno na prirodu. Razli#ita su bioritmi#ka stru janja kod raznih ljudi. Naboji elektri#ne struje i vazduha remete #ovekov bioritam. Ako je #ovekovo polje tako pore me!eno postoji njegova razli#ita impulsivnost. $ak i mo gu!nost da pokvari" prirodu, uzvratno. I tako danas, sto godina posle prote Zaharija Zaha-ri!a, Mitra i Miloa Tarabi!a, po Kremnima se pri#a i veruje da ovde ljudi imaju mogu!nost nekih vi"anja koju drugi ljudi nemaju esto #ulo", koje se kod nekih is-polji, kod drugih ne. Da neto saznaju to drugi ne mogu, a da ne znaju kako. Zbog toga su Milo i Mitar proti Za-

221

Mitrove re"i postale su stvarnost: dananji izgled Popovine (zaseoka Zahari"a ku"a). Kad tvoji praunuci oja#aju", kazivao je Mitar proti Zahariju, ,,na pepelu ovijeh tvojih ku"a, ni"i "e njiove nove, ljepe i bofle zgrade'1. Obistinjenje i ove njegove poruke zaista je o#igledno.

hariji na pitanje otkud ,,to" znaju odgovorili: Tako nam je kazato." Treba do!i <u Kremna, posedeti malo s tim ljudima, zano!iti, osvanuti, pa razmiljati malo o #ovekovim van-#ulnim saznanjima. Sva dananja saznanja, sve dananje pseudoistine, sva dananja miljenja, sva dananja , sigurna" znanja, sigurna verovanja to je sve sumnjivo. Mi smo duboko ube"eni da !e brzo do!i vreme renesanse svih tih znanja. A do tada, hajdemo u Kremna.

223

SADRAJ

Uz ovo izdanje.......................................................................... Pri#a 0 nemogu!em ........................................ .......................... Ko su bili kremanski proroci .................................................. Prvo Miloevo proro#anstvo ...................................................... Reci Miloa Tarabi!a...................................... .......................... Smena na srpskom prestolu i #udan san kremanskog prote ... Miloeve reci postaju stvarnost ................................................. Predvi"anje ostalih ratova ............................ .......................... Proricanje smrti proti Zahariju ................................................. Ko je gde bio u to vreme............................................................ Poruke Mitra Tarabi!a..................... ........................................ Glas i pojava mrtvog strica ...................................................... Svetoandrejska skuptina. ........................................................ Ubieknjaza .......................................................................... Predistorija kneeve pogibije ........................, ......................... Tajna ui#kog zakopanog blaga ............................................... Susret na Moravi . . . .IT .......................................................... Budu!nost Kralja Milana ....................................................... enidba i smrt poslednjeg Obrenovi!a ...................................... Crno proro#anstvo" ................................................................. Telegraf i telefon....................................................................... Pruga i put UziceSarajevo ..................................................... Guje iz jedne ikare" ............................................................... Kako je Mitar predvideo svoju smrt i umro u zakazan #as ... Pri#a 0 princu Petru Kara"or"evi!u koji !e postati Kralj ........... Dolazak Kara"or"evi!a i prvi svetski rat..................................

3 11 17 22 23 27 30 32 35 38 45 48 50 52 55 57 59 62 66 68 75 77 82 86 91 96 225

Sudbinska propast Srbije"........................................................ $ovek koji je ta#no znao svoj kraj ............................................. Snovi u vili Aspazija" ............................................................... Proricanje smrti bliskim ljudima ............................................... Istina o kremanskoj crkvi ........................................................... Re# o budu!nosti porodice Moljkovi! ......................................... Mitrovska skuptina i pucnji na Stjepana Radi!a ...................... Autenti#ni deo rukopisa prote Zaharija Zaharica....................... Drugi svetski rat......................................................................... Legenda o prese#enoj jabuci....................................................... Istina o malim utim ljudima...................................................... Vizija Ujedinjenih nacija i pojava novih drava ......................... 0 lokalnim ratovima................................................................... 0 ivotu u naoj carevini ............................................................ Predvi"anja doga"aja u 1948. godini, informbiro i raskid sa Rusima .............................................................. ......................... Vreme Tita i njegove smrti, upravljanje zemljom i nevolje koje !e nastati..................................................................................... Ko je to Novi narod" ................................................................. Kad Drina pote#e uz Taru .......................................................... Vreme nae Vreme gluposti i mrnje ...................................... Hanibal Ante Portas ................................................................... Svet razdvojen na dva dela i tre!i svetski rat .............................. Re# o dalekoj budu!nosti........................................................... Sta !e biti sa Carigradom ........................................................... Dva ljudska obli#ja.................................................................... Postoji li tre!i #ovek kremanskog proro#anstva?....................... Sto godina kasnije .....................................................................

103 107 111 123 127 133 136 145 158 163 165 168 170 171 173 174 176 178 182 191 194 198 203 207 209 219