LETEA LAA Bili jednom jedan ded i jedna baba pa imali tri sina: dva bila pametna, a treci

glup. O pametnima se brinu, baba im svake nedelje daje bele koulje, a glupog svi grde, ismejavaju ga, a on sve na peci u prosu, u crnoj koulji, bez pantalona. Kad mu daju, on jede, a kad mu ne daju, gladuje. Jednom stie ovakav glas: dola careva naredba da svi ljudi imaju da budu kod cara na rucku, i ko sagradi ladu koja moe da leti, pa doleti tom ladom, tome ce car dati svoju kcer za enu. Pametna braca se posavetovae: !obro bi bilo da podemo, moda nas tamo sreca ceka" Kad se posavetovae, zamolie oca i majku: #i cemo poci caru na rucak: nemamo ta da izgubimo, a moda nas tamo sreca ceka. Otac i$ odgovara, majka i$ odgovara... %li nita ne pomae. &demo, i gotovo" Blagoslovite nas za put. 'tari ta da rade" blagoslovie i$ za put, baba im dade $leba belog, ispece prase, nali im bocu rakije i oni krenue. % budala sedi na peci, pa ce tek i on zamoliti: Poci cu i ja tamo kuda su braca pola. Kuda ce ti, budalino( rece mati. )amo ce te vuci pojesti" *e rece on nece me pojesti: idem" 'tari mu se najpre smeja$u, a onda pocee da ga grde. +idee da tako ne ide. ,ledaju ta ce s njim, pa kad videe da nita ne mogu da urade, rekoe mu: - pa, odlazi, ali da se vie ne vraca i da se ne naziva vie naim sinom. Baba mu dade torbu, stavi u nju crnog bajatog $leba i bocu vode, pa ga isprati iz kuce. )ako on ode. &ao on tako, iao, dok ne srete na putu nekog starca: bio je to neki sedi drevni starac, brada mu bee cak do pojasa. .dravo, stari" .dravo, sinko" Kuda ce, stari"( % ovaj ce njemu: &dem po svetu, ljude spasavam iz nevolje. % kuda ce ti( /aru na rucak. .ar ti ume upita starac da napravi takvu ladu koja moe da leti( *e rece budala ne umem. Pa zato onda ide( Bog zna zato rece budala. %ko je izgubiti, nemam ta da izgubim, a moda me tamo sreca ceka. 'edi rece starac malo se odmori, da neto pojedemo. &zvadi de tamo to ima iz torbe. -, dedice, nema tu nita: samo bajat $leb koji ti ne moe jesti. *e mari, vadi" )ako budala poce da vadi, kad od onog crnog $leba postadoe takve bele vekne kakve on u ivotu nije jeo0 kae se: 1kao u gospode1. -, pa ta ceka( rece starac. Kako misli da jedemo bez pica( .ar nema u torbi rakije( Odakle mi rakija( &mam samo bocu vode. &zvadi je" rece starac. Ovaj je izvadi i gucnu kad tamo, ispade divna rakija" -to vidi rece starac kako se Bog brine za budale" 2airie oni ogrtace po travi, posedoe i pocee da jedu. 3epo prezalogajie, i starac za$vali budali za $leb i rakiju, pa ce mu reci: -, sad sluaj, sinko: podi u umu, dodi do drveta, triput se prekrsti, udari sekirom o drvo, pa brzo padni nicice na zemlju i lezi dok te neko ne probudi0 tada ce ti se rece lada stvoriti, a ti sedi na nju pa leti kud ti je potrebno i uz put uzmi svakoga koga sretne. Budala za$vali starcu, pa se onda oprostie0 starac pode svojim putem, a budala u umu. 4avi u umu, budala pride jednom drvetu, udari sekirom, pade nicice i zaspa. & tako je spavao, spavao. . . Posle nekog vremena cu kako ga neko budi: 4staj, tvoja sreca je vec stigla, dii se" Budala se probudi i ima ta da vidi: stoji lada sva od zlata, katarke joj od srebra, a svilena jedra tako zategnuta da se moglo odma$ poleteti. Budala, ne razmiljajuci dugo, sede na brod, brod se podie i polete. . . Kako li je samo leteo nieod neba, vie od zemlje okom da ga ne vidi. 3eteci tako, najednom ugleda na drumu coveka kako naslanja u$o na zemlju i slua. On mu viknu: .dravo, strice"

.dravo, sinovce" 5ta to radi( 'luam rece ovaj

da li su se ljudi vec sakupili kod cara na rucak.

)i sigurno tamo ide( Ba tamo. 'edi sa mnom, ja cu te odvesti. Ovaj sede. Poletee dalje. 3eteli oni tako dok ne ugledae na drumu coveka kako ide jedna noga mu je za u$o privezana, a na drugoj poskakuje. .dravo, strice" .dravo, sinovce" .ato na jednoj nozi skace( .ato rece covek to bi$ jednim korakom citav svet preskocio ako bi$ odvezao drugu nogu. % ja rece to necu. . . Kudsikrenuo( /aru na rucak. 'edaj s nama. !obro. Ovaj sede, pa ponovo poletee. 3eteli oni tako dok ne ugledae ovo: stoji na putu lovac i gada iz luka, a nigde ni ptice ni iceg drugog. Budala viknu: .dravo, strice" .ato gada kad se nigde ne vidi ni ptica niti ita drugo( Kako se ne vidi( )o je vi ne vidite, a ja je vidim. ,de je vidi( -no tamo rece lovac ima sto milja, stoji na suvoj kruki. 'edaj s nama" & on sede, pa poletee dalje. 3eteli oni tako dok ne ugledae coveka kako ide i nosi na ledima punu vrecu $leba. .dravo, strice" .dravo" Kud ide( &dem rece covek da traim $leb za rucak. Pa ti ima punu vrecu $leba. & to mi je neki $leb" )o meni nije dovoljno ni za jedanput. 'edaj s nama" !obro" Ovaj sede, pa ponovo poletee. 3eteli oni tako dok ne ugledae coveka kako ide obalom jezera i kao da neto trai. .dravo, strice" .dravo" 5ta to trai ( 6edan sam rece covek a nikako vode da nadem. Pa pred tobom je citavo jezero, zato ne pije( & to mi je neka voda" )o meni nije ni za jedan gutljaj. - pa, sedaj s nama" !obro" On sede, pa poletee. 3eteli oni tako dok ne ugledae coveka kako ide u selo i nosi snop slame. .dravo, strice" Kud nosi tu slamu( 4 selo rece ovaj. )ako" .ar u selu nema slame( &ma rece covek ali ona nije ovakva. % kakva je pa ova( #a kako toplo leto bilo rece covek samo razbacaj ovu slamu i odma$ ce poceti zima i sneg. 'edaj s nama" Ovaj sede, pa poletee dalje. 3eteli oni tako dok ne ugledae nekog coveka kako ide u umu i nosi na ledima sveanj drva. .dravo, strice" .dravo" Kud nosi ta drva( 4 umu. ,le" Pa zar u umi nema drva( Kako da nema rece ovaj ali nisu kao ova.

% kakva su ti to drva( )amo su rece covek obicna, a ova su drukcija: samo to i$ razbaca, odma$ se pred tobom stvori vojska. 'edaj s nama" & ovaj se sloi, sede na ladu, pa poletee. !a li su oni leteli dugo ili ne, tek doletee caru na rucak. Kad tamo, nasred dvorita postavljeni stolovi, iskotrljali burad sa medovinom i rakijom ima da jede i pije to ti srce zaeli" % tek koliko je ljudi sigurno se sakupilo pola carstva: i staro, i mlado, i gospoda, i bogati, i prosjaci i ubogi. Kao na vaaru" Budala dolete ladom sa svojim prijateljima i spusti se pred careve prozore. &zidoe oni iz lade, pa podoe da rucaju. /ar pogleda kroz prozor i ugleda zlatnu ladu, pa rece sluzi: &di tamo i upitaj ko je doleteo tim zlatnim brodom. 'luga ode, pogleda, vrati se pa rece: )o su nekakvi odrpani geaci. /ar ne poverova. Kako je moguce rece da seljaci dolete na zlatnoj 7ladi" )i mora da nisi pitao. Pa pode sam medu ljude: Ko je upita doleteo na ovoj ladi( Budala iskoraci napred. Ja rece. /ar ga zagleda, i kad vide da mu je ogrtac sav u zakrpama, a na pantalonama vire kolena, on se u$vati za glavu: 1.ar da dam svoje dete za ovakvog geaka"1 5ta sad da radi( /ar rei da mu postavlja zadatke. &di rece sluzi i reci mu da mu necu svoju kcer dati, iako je doleteo na zlatnoj ladi, dok ne donese ive i mrtve vode do kraja rucka. &nace ode mu glava s ramena" 'luga ode. % 'lualo, onaj to je na drumu bio naslonio u$o, cu ta car rece, pa to isprica budali. Budala sedi na klupi 8klupe su bile postavljene oko stolova9, pa se snudio: ne jede i ne pije. Brzo$odalo ga pogleda. .ato ne jede( upita ga. *ije mi do jela. *e ide mi u grlo. .atim mu isprica ta je i kako je. *aredio mi je car da, dok ljudi ne zavre rucak, donesem ive i mrtve vode. . . ,de da je nadem( *e tuguj" Ja cu ti je doneti. !olazi sluga i daje mu carev nalog, a on vec zna o cemu je rec. 2eci mu odgovori da cu doneti vodu" 'luga ode. )ada Brzo$odalo odveza nogu od u$a, pa kad krenu za tren oka nade i ivu i mrtvu vodu. 4zevi vodu, oseti se umoran. 1.a rucka cu se1, pomisli, 1dratiti, a sada cu pod mlinom da se malo odmorim1. Kako sede, odma$ zaspa. JBudi vec zavravaju rucak, a njega nema pa nema. Budala sedi ni iv ni mrtav. 1Propao sam"1 pomisli. )ada 'lualo nasloni u$o na zemlju pa poce da slua. !ugo je sluao. *e tuguj rece pod mlinom spava davolji sin" 5ta da radimo( rece budala. Kako da ga probudimo ( )ada 'trelac rece: *e boj se" Ja cu ga probuditi. 4ze luk, nategnu ga pa pusti strelu. 'trela tresnu u mlin tako da je iverje poletelo. . . Brzo$odalo se probudi pa bre bolje nazad. 3judi taman zavravaju rucak, a on donosi vodu. /ar ne zna ta da radi. )ada postavi drugi zadatak: Kad taj seljak sa svojim prijateljima odjednom pojede est pari peceni$ volova i cetrdeset peci $leba, tada cu rece dati svoje dete za njega. %ko ne pojede, ode mu glava s ramena. 'lualo to cu, pa isprica budali. 5ta da radim( )a ja ne mogu pojesti ni jedan $leb rece budala. Opet se snudi i zaplaka. )ada ce mu 6deronja reci: Ja cu pojesti za vas sve. Bice mi jo i malo. !ode sluga i rece kako ima da bude. !obro rece budala neka bude. &spekoe dvanaest volova, napekoe cetrdeset peci $leba. 6deronja poce da jede i zacas sve slisti. -$ rece malo je" Kad bi bar jo malo dali". . . /ar samo gleda kakav je to covek, pa ponovo postavi zadatak, naloivi mu da popije cetrdeset puta cetrdeset vedrica vode naduak i cetrdeset puta cetrdeset vedrica vina. %ko ne popije, ode glava s ramena.

'lualo to cu, pa isprica budali, a ovaj zaplaka. *e placi rece Popijalo ja cu sve sam popiti, i jo ce malo biti. !onesoe im cetrdeset puta cetrdeset vedrica vode i isto toliko vina. Popijalo poce piti, ispi sve do poslednje kapi, pa se jo osme$uje. -$ rece malo je" Kad bi bilo jo malo, i to bi$ popio. /ar gleda i cudi se kako ne moe nita budali da ucini, pa pomisli: 1)reba ga, davolje kopile, ukloniti sa sveta, inace ce mi upropastiti kcer1. Pozva on slugu, pa ga posla budali: &di i reci mu da je car naredio da pre vencanja ode u kupatilo. !rugom sluzi car naredi da pode i kae da se dobro naloi vatra u kupatilu, pri tom pomisli: 1)amo ce sigurno izgoreti.1 3oac naloi kupatilo sve sam plamen: licno bi se davo, veli, ispekao. 2akoe to budali. On pode u kupatilo, a za njim u stopu #razonja sa slamom. 'amo to udoe u kupatilo, kad tamo nasta takva vrelina da se izdrati ne moe. #razonja razbaca slamu i najednom postade tako $ladno da se budala s tekom mukom umi, $itro skoci na pec, pa tamo i zaspa, jer se bio dobro smrzao. 4jutro otvorie kupatilo, misleci da je od njega ostao samo pepeo kad on lei na peci" Probudie ga. Ba sam dobro spavao rece on. .atim izide iz kupatila. Javie caru kako su ga nali gde spava na peci i kako je u kupatilu tako $ladno kao da celu zimu nije loeno. /ar se jako zbuni: ta s njim da radi( !ugo je tako car mislio, mislio. . . %ko mi rece dovede ujutrupuk vojske, dacu mu svoju kcer, a ako ne dovede, ode mu glava s ramena" % u sebi pomisli: 1,de ce takav prost geak puk vojske da nade( Ja sam car, pa ne ide. . .1 'lualo cu carevu naredbu i isprica budali. Budala opet sede, pa zaplaka: 5ta sad da ucinim( ,de da nadem toliku vojsku( Pode na ladu svojim prijateljima: 'pasavajte me, braco" #nogo puta ste me izvukli iz nevolje, pa me i sad izvucite" &nace odo$ na onaj svet" *e placi rece onaj koji je nosio drva ja cu te izbaviti nevolje. 'tie i sluga, pa rece: Porucio ti je car da ce careva kci biti tvoja samo ako sutra ujutru dovede ceo puk vojske. !obro, neka tako bude" rece budala. 'amo, reci caru, ako mi je i ovaj put ne da, ja cu na njega krenuti s vojskom i silom cu mu uzeti kcer. *ocu povede prijatelj budalu u polje i ponese sa sobom sveanj drva. Kad stigoe, on poce razbacivati drva: kako koje drvo baci stvori se covek. Koliko li se, boe mili, vojske nakupilo" 4jutru se car probudi, cu buku, pa zapita: Kakva je to buka zorom( )o onaj to je doleteo zlatnom ladom veba svoju vojsku. /ar tada uvide da ne moe nita s budalom da ucini, pa naredi da ga pozovu. . . . % budala je postao takav da ga je bilo teko prepoznati sve na njemu blista: na glavi mu zlatna kapa, a on tako lep da ga je milina gledati. +odi svoju vojsku, jae napred na vrancu, a iza njega vojvoda. . . )ako pride dvoru, pa viknu: 'toj" +ojska stade, poravna se, sve vojnik bolji od boljega. Budala ude u dvor, a car ga zagrli i poljubi. 'edi, dragi moj zete" &zide i careva kci. Kad ugleda momka, nasmeja se radosno: kakvog li je samo lepog mua dobila" Posle toga brzo i$ vencae i priredie takvu gozbu da se dim cak do neba dizao. (Uzbekistanska)