Susreti sa Nagualom

Knjiga Armanda Toresa

eleo bih da izrazim svoju zahvalnost svima koji su pomogli na mom putu, a posebno Karlosu Kastanedi to je doneo oseaj za lepotu i svrhu u moj ivot. Posveujem ovu knjigu svima onima koji znaju o emu govorim. Armando Tores

-1-

Sadraj:
Predgovor Uvod

PRVI DEO: ROMANSA SA ZNANJEM

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Revolucija arobnjaka Samovanost Put Ratnika Svesnost Smrti Energetsko Iscrpljivanje Rekapitulacija Prag Tiine

DRUGI DEO: RATNIKI RAZGOVORI

1. Prezasienost pojmovima 2. Minimalna ansa 3. Biljke Moi 4. Uenje Umetnosti Prikradanja 5. Opaajno Usklaivanje 6. Opstanak Skupne Take 7. Vidovnjaci Drevnog Meksika 8. Verifikacija Naguala 9 .Novo Razdoblje Znanja 10. Kraj Loze TREI DEO: PRAVILO TROZUBOG NAGUALA SVET STARIH AROBNJAKA DANAS

ETVRTI DEO:

-2-

Predgovor
Prvi put sam upoznao Armanda Toresa kada smo se sluajno sreli na jednom mestu moi u planinama centralnog Meksika. Osetili smo trenutno i spontano meusobno prijateljstvo, a tema razgovora koji je usledio me je nadahnula da mu kaem kako imam privilegiju da poznajem Karlosa Kastanedu. Armando mi je rekao da ga je on takoe upoznao i da pie knjigu o njegovim uenjima. Postao sam veoma radoznao i zamolio ga da mi kae neto vie o tome. On je izgledao nezainteresovano, govorei kako sada nije pravi trenutak za to. Nisam navaljivao jer smo se tek upoznali. Za vreme naeg dugogodinjeg prijateljstva, spomenuo je tu temu nekoliko puta, ali uvek u vezi sa nekim drugim stvarima o kojima smo raspravljali. ak i kada sam stekao prijatelje meu onima koji etaju tamo, do sada nisam imao pristup u njegov rad. Kada sam prvi put proitao rukopis, postao sam duboko uzbuen, jer mi je to omoguilo da shvatim jednu od najneshvatljivijih premisa u Karlosovom uenju ono to je on nazvao deo pravila koje se odnosi na trozubog naguala, zadatak obnove tradicionalnog znanja na globalnom nivou. Ubedio me je kako ga je Karlos odredio da objavi ovu informaciju, i zamolio me je da ga podrim u izvrenju tog zadatka. Meutim, poto je rukopis bio veoma kratak (nekih tridesetak stranica), predloio sam mu da ga dopuni sa opisima nekih od brojnih kastanedinih lekcija, i Armando je to prihvatio. Slaui se sa mojim predlogom, napravio je izbor pouka koje mu je Karlos predstavio, kako u javnim predavanjima tako i u privatnim razgovorima. Kako bi ih uinio lakim za itanje, radije ih je grupisao prema sadraju nego da ih prikae hronolokim redom. U nekim sluajevima, morao je da rekonstruie razgovore. Karlos je imao veoma energian nain govora i veinu informacja je prenosio kroz gestove i izraze lica, i uivao je u meanju linih pria i razliitih uglova posmatranja dok je sprovodio poduavanje. Kao neoekivani poklon, Armando je na kraju knjige dodao kratak prikaz vlastitog iskustva sa jednom drugom grupom praktiara arobnjatva. Zbog jednostavnosti i iskrenosti njegovog pripovedanja, ova knjiga ima mo koju nisam naao ni u jednom drugom radu koji se bavi ovom tematikom. Iz tog razloga, veliko mi je zadovoljstvo to mogu da pomognem Armandu u zadatku njenog objavljivanja. Siguran sam da e to biti veoma cenjeno od svih onih koji vole rad Karlosa Kastanede.

Huan Jolilictli

-3-

Uvod
Moje ime je Armando Tores. Napisao sam ovu knjigu kako bih dovrio zadatak koji mi je dodeljen mnogo godina ranije. Oktobra 1984, dok sam jo bio vrlo mlad, upoznao sam Karlosa Kastanedu, kontroverznog antropologa i pisca o temi arobnjatva. U mojoj potrazi za odgovorima, ispitivao sam razliita duhovna uenja i eleo sam da pronaem uitelja. Ali, od samog poetka, Kastaneda je bio vrlo jasan: Ne obeavam nita, rekao je. Ja nisam guru. Sloboda je lini izbor, i svako od nas mora da preuzme odgovornost povodom borbe za nju. U jednom od prvih govora koje sam sluao, estoko je kritikovao tu vrstu ljudske idolatrije koja nas navodi da sledimo druge, i isekujemo gotove odgovore od njih. Rekao je da je ta sklonost zaostatak naeg mentaliteta opora. Onome ko iskreno eli da ue u znanje arobnjaka nije potrebno vostvo. Dovoljno je imati stvarno interesovanje i stomak od elika. On je, kako kae, naao sve to mu je potrebno pomou nepokolebljive namere. To je sve to se tie pravila na kojima je na odnos bio zasnovan. Prema tome, morao sam da se zadovoljim iskljuivo sa time da ja nisam karlosov uenik, u bilo kom formalnom smislu te rei. Sve to sam inio je da sam razgovarao s njim s vremena na vreme. I pored toga, to je bilo dovoljno da me ubedi kako se istinski put zasniva na naoj odluci da budemo besprekorni. Glavni razlog za objavljivanje nekih iskustava koje mi je pruio je zahvalnost. Karlos je bio velianstven za svakoga ko je imao sreu da ga poznaje, jer je priroda naguala da daruje poklone moi. Biti pored njega je znailo primati izobilje inspiracije i bogatstvo pripovesti, savete i poduavanje svake vrste. Bilo bi sebino od nekoga ko je primio tolike poklone da ih uva sakrivene kada je i sam Karlos, kao istinski ratnik totalne slobode, delio apsolutno sve sa onima koji su ga okruivali. Jednom mi je rekao kako sedi svake noi piui fragmente onoga to je nauio od naguala Huana Matusa, starog vraa iz plemena Jaki u severnom Meksiku, i od svog dobroinitelja don Henara Floresa, monog Mazatek indijanca koji je bio lan grupe ljudi od znanja voene od don Huana. Dodao je da je pisanje vaan aspekt njegove rekapitulacije i da bi i ja trebalo da uinim isto sa svime to ujem tokom njegovih govora. A ta ako zaboravim? U tom sluaju, znanje nije za tebe. Koncentrii se na ono ega se sea. Objasnio je kako svrha ovog saveta nije samo da mi pomogne u povraaju informacija koje bi mogle biti korisne u budunosti. Vana stvar je da dostignem poetni nivo discipline kako bih kasnije mogao preduzeti istinske arobnjake akcije.

-4-

Opisao je cilj arobnjaka kao vrhunski podvig : Izvesti ljudsko bie izvan njegovih opaajnih ogranienja kako bi povratilo kontrolu nad svojom sveu, i omoguiti mu da stupi na put uvanja energije. Karlos je tvrdio da sve to ratnik ini treba biti proeto praktinim oseanjem hitnosti. Izraeno drugim reima, on treba da poseduje nepokolebljivu usredsreenost na stvarnu svrhu ljudskih bia: slobodu. Ratnik nema vremena za gubljenje jer je izazov svesnosti totalan i zahteva maksimalnu panju dvadeset etiri sata dnevno. Kontaktirajui sa njim i sa drugim ljudima od znanja, osvedoio sam se u deavanja koja se sa racionalne take gledita mogu nazvati jedino natprirodnim. Meutim, za arobnjake su stvari kao to je vienje na daljinu, znanje dogaaja pre nego to se dogode ili putovanje u paralelne svetove, sasvim normalna iskustva koja se javljaju dok izvravaju svoje zadatke. Dokle god smo neposobni da ih lino potvrdimo, mi ih neizbeno svrstavamo u fantazije, ili, u najboljem sluaju u metafore. Takva je priroda arobnjakog znanja; uzmite ili ostavite. Ne moete ga shvatiti razumom; nije ga mogue dokazati intelektualno. Jedina stvar koju moemo uiniti je da se bacimo u praksu, istraujui izvanredne mogunosti koje postoje unutar naeg bia.

Armando Tores

PRVI DEO: ROMANSA SA ZNANJEM

1. Revolucija arobnjaka
Sakupili smo se na drugom spratu kako bi smo sasluali slavnog predavaa. Bili smo grupa od dvanaest ljudi. Nisam nikoga poznavao izuzev prijatelja koji me je pozvao. Dok smo ekali, neobavezno smo askali meu sobom. Na licima ljudi su poeli da se primeuju znaci dosade. Prolo je skoro dva sata a na gost nije stigao. Neki su oajavali i otili. U jednom trenutku, osetio sam poriv da se nagnem kroz prozor. Video sam ga kako dolazi, i nai pogledi su se sreli. Iznenada je jak vetar uao u sobu, inei da se papiri razlete na sve strane. Kada je Karlos uao, neki ljudi su se jo uvek borili da zatvore prozore. Nije izgledao onako kako sam oekivao. Bio je nizak ali vrste grae, prosed i tamne koe koja je poela da se ispunjava borama. Bio je neformalno obuen to je inilo da izgleda deset godina mlai. Njegovo lice veselo i puno ivosti, zrailo je armom. Izgledao je veoma srean to je sa nama, i bilo je pravo zadovoljstvo biti pored njega.

-5-

Pozdravio je svakog od nas rukovanjem i rekao da moramo dobro da iskoristimo nae vreme zato to ga oekuju negde drugde kasnije te veeri. Onda se zavalio u fotelju i upitao: O emu elite da razgovarate? Ali, pre nego to smo stigli da mu odgovorimo, on je preuzeo inicijativu i obasuo nas priama. Njegov govor je bio direktan i veoma zanimljiv, zainjen alama koje je naglaavao pokretima. Tokom izlaganja, govorio je o nagualizmu kao skupu praksi i ideja, govorei o njegovom istorijskom razvoju i trvdio je kako je savremenom oveku poklonjena neverovatna ansa preko otkria arobnjaka. Kasnije je priao o sloenom manevru svesti kome se posveuju vidovnjaci, o pomeranju skupne take. Ta tema je bila sasvim nova za mene, tako da sam se ograniio na sluanje i hvatanje beleki. Na sreu, Karlos je imao naviku da ponavlja glavne ideje i to mi je olakalo da ga pratim. Na kraju se sloio da odgovori na neka pitanja. Jedna od prisutnih osoba je elela da sazna kako arobnjaci gledaju na pitanje rata. Izgledalo je kao da je Karlos u neprilici. ta bi eleli da kaem? upitao je. Da su oni pacifisti? Pa, nisu! Naa sudbina kao obinih ljudi ih uopte ne zanima! Trebalo bi da to shvatitie jednom za svagda! Ratnik je stvoren za borbu. Kada je u ratu on se osea ugodno. Sudei prema njegovoj reakciji, izgledalo je da je to pitanje dodirnulo osetljivo mesto. Objasnio je da za razliku od nitavnih ratova koje mi kao ljudska bia stalno vodimo zbog socijalnih, religijskih ili ekonomskih razloga, rat arobnjaka nije usmeren protiv drugih ljudi, ve protiv njihovih sopstvenih slabosti. Prema tome, njihov mir nije mirenje sa situacijom na ta je savremeni ovek ogranien; pre e biti da je on neosporno stanje unutranje tiine i discipline. Pasivnost, ree, je nasilje nad naom prirodom, zato to smo svi mi u svojoj sutini strahoviti borci. Svako ljudsko bie je po uroenom pravu vojnik koji ostvaruje svoje mesto na svetu kroz borbu ivota i smrti. Gledajte to na ovaj nain: Bar jednom, kao spermatozoid, svako od nas je vodio bitku za ivot - jedinstven okraj protiv miliona suparnika i pobedili smo! A bitka se nastavlja i dalje dokle god smo uhvaeni silama u svetu. Jedan deo nas se bori da se raspadne i umre, dok drugi pokuava da sauva ivot i svesnost po svaku cenu. Ne postoji mir! Ratnik to shvata i koristi kao svoju prednost. Njegov stalni cilj je da dosegne ono to je nadahnulo iskru ivota koja ga je stvorila: pristup u novi nivo svesnosti. Nastavio je govorei da kada smo postali socijalizovani (kada je nastao drutveni poredak, kultura, prim.prev), ljudska bia su ukroena, ba kao to su ivotinje pripitomljene, pomou moi nagrade i kazne. Mi smo izdresirani da ivimo i umremo ponizni, sledei neprirodna pravila ponaanja koja nas omekavaju i ine da izgubimo taj pokretaki impuls, dok na duh ne postane teko primetan. Mi smo roeni kao rezultat borbe. Poricanjem naih osnovnih sklonosti, drutvo u kojem ivimo unitava borbeno naslee koje nas pretvara u magina bia.

-6-

Dodao je kako je jedini dostupan nain za promenu ako prihvatimo sebe ba onakve kakvi jesmo i da delujemo odatle. Ratnik zna da on ivi u grabljivom univerzumu. On se nikada ne predaje. Gde god da pogleda, on vidi neprekidnu borbu i zna da ona zasluuje njegovo potovanje, zato to je to borba do smrti. Don Huan je uvek bio u pokretu, dolazei ili odlazei, podravajui ovo ili odbacujui ono, provocirajui napetosti ili oslobaajui ih u eksploziji, prizivajui svoju nameru ili ostajui u tiini; inei neto. Bio je ivahan i njegov ivot je odraavao kretanja i tokove univerzuma. Rekao mi je da od trenutka kada se dogodila eksplozija koja nas je zaela pa do trenutka smrti, mi ivimo unutar toka. Te dve epizode su jedinstvene jer nas pripremaju za susret sa onim to se nalazi pred nama. A ta nas usmerava unutar tog toka? Neprekidna borba, koju jedino ratnik prihvata. Radi toga, on ivi u potpunoj harmoniji sa svime. Za ratnika, biti u harmoniji znai biti fluidan a ne zaustaviti se usred bujice i pokuavati da se naini mesto lanog i nemogueg mira. On zna da moe samo da daje sve najbolje od sebe pod uslovima najvee napregnutosti.Iz tog razloga, on nastoji da porazi neprijatelja na nain kako to ine borbeni petlovi sa strau, sa radou, znajui da je sledei korak odluujui. Njegov protivnik nije drugi ovek, ve njegove sopstvene vezanosti i slabosti i najvei izazov za njega je da sabije slojeve vlastite energije tako da se ne razlete kada se njegov ivot zavri, tako da njegova svesnost ne umre. Postavite sebi ova pitanja: ta ja inim sa svojim ivotom? Da li on ima svrhu? Da li je dovoljno ispunjen? Ratnik prihvata svoju sudbinu, kakva god da je. Meutim, on se bori da promeni stvari i ini neto izvanredno na svom zemaljskom putovanju. On ojaava svoju volju na takav nain da nita ne moe da ga odvrati od njegovog cilja. Jedan od prisutnih je podigao ruku i upitao kako arobnjaci uspevaju da usklade principe ratnikog puta sa svojim obavezama prema drutvu. On je odgovorio: arobnjaci su slobodni, oni ne prihvataju drutvene dogovore. Odgovornost je na pojedincu, ne na drugima. Da li znate zato vam je data mo opaanja? Da li ste otkrili kojoj svrsi slui va ivot? Da li e te ponititi vau ivotinjsku sudbinu? To su arobnjaka pitanja, jedina koja mogu bilo ta zaista promeniti. Ako vas interesuju druga pitanja, onda odgovorite prvo na ova! Ratnik zna da je ono to daje smisao njegovom ivotu izazov smrti, a smrt je lina stvar. To je izazov za svakog od nas i za onog ko zaista iskreno prihvata nain ratnika. Gledano iz tog ugla, brige obinih ljudi su samo izraz njihove egomanije. Karlos je tvrdio da ne moemo da poreknemo injenicu da je ratnikova obaveza ono to on zove isto razumevanje stanje bia koje izranja iz unutranje tiine a ne prolazne privrenosti po obiajima vremena u kome sluajno ivi. Ustanovio je da su nae socijalne brige opisi koji su usaeni u nas. Oni nisu nastali iz prirodnog razvoja nae svesti. Pre e biti da je to proizvod kolektivnog uma, emocionalnog haosa, oseanja straha i krivice, elje da se vode drugi ili da se bude voen.

-7-

Savremeni ovek ne vodi svoje sopstvene bitke. Umesto toga, on je uvuen u tue ratove koji nemaju nikakve veze sa duhom. Naravno, arobnjake ne pokreu takve stvari! Moj uitelj je imao obiaj da kae kako ne potuje dogovore sainjene u njegovoj odsutnosti: Nisam bio prisutan kada su odluili da treba da budem imbecil! On je bio roen u delimino tekim okolnostima, ali je imao hrabrosti da postigne neto vie nego to je to samo ljudska reakcija na te okolnosti. On je tvrdio da je opta ljudska situacija stravina i da je stavljanje naglaska na bilo koju posebnu grupu samo maska za rasizam. Stalno je ponavljao da u ovom svetu postoje samo dve vrste ljudi: oni koji imaju energiju i oni koji je nemaju. On je iveo u stalnoj borbi protiv slepoe svojih blinjih, sve dok nije postao besprekoran; vie se nije meao ni sa kim. Kada sam pokuao da mu objasnim moju zabrinutost za ljude, pokazao je na moj dvostruki podvaljak i rekao mi: Ne obmanjuj samog sebe, Karlitos! Da te stanje oveanstva ozbiljno zanima ti se ne bi odnosio prema samom sebi kao svinja. Nauio me je da je oseati brigu za druge neprikladno za ratnike, zato to briga za druge uvek proizilazi iz brige za samog sebe. Imao je obiaj da me pita, ciljajui na ljude koje sreemo na naem putu: Moda vie veruje sebi nego njima? Pomogao mi je da razumem kako solidarnost arobnjaka prema ljudima koji ih okruuju dolazi od uzviene zapovesti a ne od ljudske sentimentalnosti. Nemilosrdno vrebajui moje emocionalne reakcije, vodio me je do izvora mojih preokupacija i bio sam sposoban da shvatim kako je moja zabrinutost za ljude obmana. Pokuavao sam da pobegnem od sebe tako to sam prenosio svoje probleme na druge. Pokazao mi je da je saaljenje, na nain kako mi razumemo tu re, mentalna bolest psihoza koja nas samo ini sve vie i snanije zarobljenim u naem egu. Bilo je oigledno da je seanje na don Huana podstaklo Karlosa. Mogao sam da vidim kako ga preplavljuje talas uzbuenja. Jedan od prisutnih je podigao ruku i prokomentarisao da je, nasuprot onome to je Karlos rekao, saaljenje prema blinjima sutinska ideja svih religija. Napravio je pokret kao da tera muvu. Zaboravite sve to! Predstave zasnovane na saaljenju su prevara! Pomou moi ponavljanja iste ideje ponovo i ponovo, mi smo zamenili izvorni interes ljudskog duha sa jeftinom sentimentalnou. Postali smo profesionalci u saaljenju. I ta onda? Da li je to neto promenilo? Kada osetite da kolektivni um vri pritisak na vas, pokuavajui da vas ubedi da se koncentriete na svetske pojave, ponavljajte sebi ovu razornu istinu: ja u umreti, ja nisam vaan; niko nije vaan! Znanje o tome je jedina stvar koja vredi. Kao primer besmislenog truda, opisao je situaciju magarca koji se zaglavio u movari. to se vie pomera, situacija postaje sve tea. Jedini nain da se izvue je da ostane hladnokrvan, pokua da se oslobodi od tereta na svojim leima i skoncentrie na okolnosti svog problema.

-8-

Dogaa nam se ista stvar. Mi smo bia koja su na putu da umru. Mi smo programirani da ivimo kao stoka nosei terete maski i tuih verovanja dok ne skonamo; ali mi moemo sve to da promenimo! Sloboda koju nam nudi ratniki nain vam je na dohvat ruke; iskoristite to! Rekao nam je da je, dok je bio uenik, imao problem: bio je naviknut na cigarete. Pokuao je da prestane nekoliko puta, ali bez uspeha. Jednog dana, don Huan mi je rekao da emo ii da sakupljamo biljke u pustinjskoj oblasti i da e put trajati nekoliko dana. Rekao mi je: Najbolje je da ponese ceo paket cigareta! Ali budi siguran da si ih umotao veoma dobro jer je pustinja puna ivotinja koje mogu da ih ukradu. Zahvalio sam mu na obzirnosti i paljivo uinio onako kako mi je predloio. Ali sledeeg dana, kada sam se probudio u sred estara, otkrio sam da je paket nestao. Oajavao sam; znao sam da u bez cigareta uskoro poeti da se oseam loe. Don Huan je okrivio kojota za tetu i pomogao mi da ga potraimo. Nakon vieasovnog muenja, konano je pronaao tragove ivotinje, koje smo pratili do kraja dana, zalazei sve dalje i dalje u planine. Kada je pao mrak, priznao mi je da smo se potpuno izgubili. Bez cigareta i bez znanja gde se nalazim, oseao sam se oajno. Kako bi me uteio, uveravao me je da mora postojati grad u blizini, samo treba da hodamo jo malo dalje i stii emo do nekog naselja i biti bezbedni. Ali, celi sledei dan smo proveli traei put na sve strane. Tako smo proveli skoro dve nedelje. Doao je trenutak kada sam skoro mrtav od iscrpljenosti pao na pesak i spremio se da umrem. Kada me je video u takvom stanju, pokuao je da me podstakne i uini da nastavim, pitajui me: Zar nisi vie zainteresovan za puenje? Gledao sam ga razjareno, grdei ga zbog njegove neverovatne neodgovornosti i razdrao sam se da sve to elim to je - da umrem. Vrlo dobro! odgovorio je ravnoduno, Onda moemo da vratimo. Bili smo u blizini autoputa, svo vreme! Ova anegdota je uinila da cela prostorija eksplodira od smeha. Kad smo se konano smirili, Karlos je primetio: Tragedija dananjeg oveka nije u njegovom socijalnom stanju, ve u nedostatku volje da se promeni. Vrlo je lako napraviti kolektivne revolucije, ali sutinski se promeniti, prekinuti sa samosaaljenjem, izbrisati ego, odbaciti nae navike i udi... Ah, to je neto sasvim drugo! arobnjaci kau da je prava pobuna i jedini izlaz za oveanstvo kao vrstu, ako podigne revoluciju protiv svoje sopstvene gluposti. Kao to moete da primetite, to je samostalan rad. Cilj arobnjaka je pobuna arobnjaka: neogranieni razvoj svih opaajnih mogunosti. Nikad nisam upoznao veeg revolucionara od mog uitelja. On nije samo predlagao promenu tortilja za hleb; o ne, on je iao pravo u sr stvari. On je predlagao smrtonosni preokret misli u nepoznato, oslobaanje od svih vezanosti. I on je demonstrirao da je to mogue!

-9-

On je preporuio da svoj ivot ispunim monim odlukama i strategijama koje e me dovesti do svesnosti. Nauio me je da ureenje sveta ne mora biti onakvo kako nam je reeno; to je neto to mogu uvek odbaciti na stranu. Nisam obavezan da odravam sliku pred drugima ili da ivim kao deo poretka koji mi ne odgovara. Moje borbeno polje je put ratnika! Kada se susret zavrio, svi sluaoci su se okupili oko njega da se pozdrave i razmene par rei. Kada sam doao na red, Karlos me je odmerio od glave do pete. Onda me je zamolio da mu kaem svoje ime i zato sam tu doao. Rekao sam mu ime i objasnio da mi je jedan prijatelj rekao o ovoj povoljnoj prilici, znajui da sam zainteresovan za temu. Jedino to je rekao bilo je: elim da s vama privatno razgovaram. Bio sam pomalo zbunjen njegovim reima, ali sam saekao da zavri sa pozdravljanjem pa sam ga onda sledio do ugla prostorije. Tamo me je pozvao da sutradan doem na doruak u njegov hotel. Obeao sam mu da e mi to biti zadovoljstvo. Dao mi je adresu i rekao: Vidimo se sutra u devet sati. Dodao je da nikome ne govorim o naem sastanku.

2. Samovanost
Stigao samu hotelsko predvorje u dogovoreno vreme i ekao sam jedva minut kada sam ga ugledao kako silazi niz stepenice koje vode ka sobama. Pozdravili smo se i otili u restoran gde je bio serviran ukusan doruak.U jednom trenutku sam hteo da ga neto upitam, ali on je napravio pokret kojim mi je dao do znanja da treba da zatvorim usta. Jeli smo u tiini. Kada smo zavrili, proetali smo ulicom Donsesles prema Zokalu. Dok smo obilazili prodavnice polovnih knjiga, rekao mi je da u principu ne vodi privatne razgovore sa ljudima, ali da u mom sluaju postoji interesovanje zato to je primio nagovetaj u vezi toga. Nisam razumeo o emu on to pria i odluio sam da i dalje utim jer je bi svaki komentar jedino pokazao moje neznanje. Dodao je kako ne trebam da poremetitm njegovu naklonost sa linim brigama. Rekao sam mnogo puta da me moje energetsko stanje spreava da imam uenike. Ljudi su razoarani u mene zbog toga, ali nema naina! Priali smo o raznim stvarima. Postavljao je mnoga pitanja o mom linom ivotu, traio moj telefonski broj, i rekao mi kako te veeri treba da odri govor u kui prijatelja. Pozvan sam da uestvujem ali da na odnos ostane tajna. Odgovorio sam kako bih voleo da budem tamo i on mi je dao adresu i raspored. U jednoj od knjiara koje smo posetili, naili smo na primerak jedne od njegovih knjiga po imenu Odvojena Stvarnost. Bila je na odeljenju

- 10 -

fantastike to ga je veoma uznemirilo. Rekao je da su ljudi toliko okupirani svojim svakodnevnim ivotom pa ne mogu ak ni da zamisle tajnu koja nas okruuje. Kada otkrijemo neto nepoznato mi to automatski razvrstamo u pogodnu kategoriju a onda zaboravimo na to. Primetio sam da pretura po knjigama sa velikim interesovanjem a povremeno bi neke knjige sa potovanjem obrisao svojom rukom. Rekao je da tamo postoji neto vie nego samo knjige, tamo je skladite znanja i svi smo mi okrueni znanjem, bez obzira u kom obliku je predstavljeno. Dodao je da su informacije koje su nam potrebne kako bi smo poveali svesnost skrivene na mestu o kome retko razmiljamo i ako nismo previe kruti, sve to nas okruuje e nam rei neverovatne tajne. Sve to je potrebno da uradimo je da se otvorimo ka znanju i ono e doi obruavajui se na nas poput lavine. Dok je prouavao policu sa knjigama koje su bile toliko jeftine da su bile skoro besplatne, naglasio je koliko su te knjige jeftine u poreenju sa onim novima. Po njegovom miljenju, to pokazuje da ljudi u stvari ne trae informacije.Ono to oni trae je dostizanje statusa kupca. Upitao sam ga ta najvie voli da ita i on je rekao kako je zanteresovan da sazna sve. Meutim, u tom trenutku je traio izvesnu knjigu poezije, retko i staro izdanje koje nikada nije ponovo tampano. Zamolio me je da mu pomognem u potrazi. Dugo vremena smo listali gomile knjiga. Na kraju, zaputio se ka izlazu nosei pakovanje knjiga, ali bez one koju je traio. Sa osmehom krivca, prihvatio je: To mi se stalno deava! Oko podneva, seli smo da se odmorimo na klupi na jednoj raskrsnici. Iskoristio sam priliku da priznam kako su me njegove izjave prethodne veeri zbunile i zamolio sam ga da objasni detaljnije ta rat arobnjaka u stvari znai. On mi je veoma ljubazno objasnio kako je prirodno to me ova tema pogaa, kao i sva ljudska bia koja su me od roenja poduavala da opaam svet na isti nain kako to ini stado ovaca. Ispriao mi je prie o svojoj druini, kako su posle mnogo godina estoke borbre za svesnost konano savladali tu kolektivnu prinudu. Savetovao mi je da budem strpljiv i da e mi stvari kasnije postati jasnije. Posle kraeg oputenog razgovora, stisnuo mi je ruku kao jasan znak rastanka. Nisam mogao da zadrim radoznalost i upitao sam ga ta je mislio kada je rekao da je primio nagovetaj o mojoj linosti. Umesto odgovora, paljivo se zagledao u taku iznad mog levog ramena. Moje uvo je trenutno postalo vrue i poelo da zuji. Sledeeg trenutka mi je rekao da on lino ne zna odgovor zato to nije sposoban da shvati prirodu tog znaka. Ali, tu je bilo neega toliko jasnog, da je on bio u obavezi da obrati panju. Dodao je: Ne mogu da te vodim, ali mogu da te suoim sa ambisom koji e testirati sve tvoje sposobnosti. Zavisi od tebe da li e odbaciti sebe i poleteti ili e pobei da se sakrije u sigurnost svojih rutina.

- 11 -

Njegove rei su me uinile jo radoznalijim. Upitao sam ga o kakvom to ambisu govori. Rekao je da je to moj vlastiti san. Odgovor me je okirao. Karlos je nekako primetio moju unutranju nedoumicu. Bilo je petnaest do sedam kada sam stigao u lepu kuu pored Kojoakana (Coyoacan). Doekala me je ljubazna devojka koja je, izgleda, bila vlasnik kue. Objasnio sam kako sam pozvan da sluam govor koji e Karlos odrati i ona me je pustila da uem. Predstavili smo se jedno drugome; rekla mi je da se zove Marta. Bilo je osam osoba u prostoriji. Onda su stigla jo dva gosta a za njima je uao Karlos. Kao i obino, srdano nas je pozdravio. Ovoga puta je bio obuen veoma formalno, sa kravatom i sakoom i nosio je aktn-tanu koja mu je davala izgled intelektualca. Poeo je da pria o mnogim temama i skoro neprimetno nas je uveo u glavni predmet njegovog govora: kako ukloniti samovanost. Kao uvod, rekao je da vana uloga koju dajemo sebi u svemu to inimo, govorimo ili razmiljamo poiva na nekoj vrsti kognitivne disonance koja zamagljuje naa ula i spreava nas da stvari sagledamo jasno i objektivno. Mi smo kao zakrljale ptice. Roeni smo sa svime to nam je potrebno za let; meutim, mi smo stalno prisiljeni da letimo u tesnim krugovima oko naeg vlastitog ja. Lanac koji nas sputava je samovanost. Put koji menja obino ljudsko bie u ratnika je vrlo teak. Na oseaj kao bia koje je u centru svega i mora uvek da ima poslednju re, zauvek nestaje. Mi se oseamo vani. A kada je neko vaan, svaki pokuaj promene je spor, komplikovan i bolan proces. To oseanje nas izoluje. Kada ne bi bilo tog oseanja, svi bi smo plovili po moru svesnosti i znali bi smo da ja ne postoji samo za sebe, njegova sudbina je da hrani Orla. Oseaj vanosti raste u detetu dok usavrava svoje socijalne vetine. Mi smo istrenirani da sastavimo svet saglasnosti prema kojima moemo da se usklaujemo, kako bi smo mogli da se meusobno sporazumevamo. Ali ovaj dar ukljuuje grozan dodatak: nau ideju o ja. Ego je mentalna konstrukcija, on nam dolazi spolja i vreme je da ga se otarasimo. Karlos je rekao da su sve greke koje se deavaju kada se sporazumevamo, ivi dokazi da je saglasnost koju smo prihvatili potpuno neprirodna. Posle hiljadugodinjih eksperimenata sa okolnostima koje menjaju na nain opaanja sveta, arobnjaci drevnog Meksika su otkrili neobinu injenicu: Mi ne moramo da ivimo u jednoj stvarnosti, zato to je univerzum sainjen prema vrlo fluidnim principima koji mogu da uzmu skoro beskonaan broj oblika, proizvodei neizbrojive nivoe percepcije.

- 12 -

Krenuvi od ove injenice, zakljuili su da je ono to ljudska bia primaju spolja, u stvari mogunost da uvrstimo nau panju u jednom od tih nivoa kako bi smo ga istraili i upoznali. Oblikujemo sebe prema njemu i uimo kako da ga opaamo kao neto jedinstveno. Tako nastaje ideja da ivimo u jedinom svetu, to kao posledicu stvara oseaj bia i individualnog ja. Nema sumnje da je opis koji smo primili dragocen posed, slian vrstom kolcu koji je privezan uz neno i mlado stablo da bi ga ojaao i podupro. On nam omoguava da odrastemo kao normalni ljudi, unutar drutva koje je oblikovano prema vrstim pravilima. Da bi smo taj opis savladali, moramo nauiti kako da skinemo kajmak tj. kako da napravimo selekciju meu ogromnom koliinom podataka koji stiu do naih ula. Kad su jednom ti odabrani podaci pretvoreni u stvarnost, vrstina nae panje slui kao sidro i spreava nas da postanemo svesni svojih neverovatnih mogunosti. Don Huan je prigovorio kako je plaljivost ono to ograniava ljudsku percepciju. Kako bi smo bili sposobni da rukujemo svetom koji nas okruuje, mi moramo da probudimo na dar opaanja a to je sposobnost da se osvedoimo u bilo ta. Mi odbacujemo let svesnosti u zamenu za sigurnost poznatog. Mi moemo da ivimo jakim, hrabrim, zdravim ivotima; mi moemo biti besprekorni ratnici, ali se ne usuujemo! To nae naslee je poput stabilne kue u kojoj moemo iveti, i moemo da je pretvorimo u tvravu za odbranu od ega, ili ee, u zatvor u kome smo nau energiju osudili na propadanje u doivotnom zarobljenitvu. Nae najbolje godine, oseanja i snaga su protraene u beskrajnom obnavljanju i podupiranju te kue, zato to smo ozleeni poistoveivanjem samih sebe sa njom. U procesu nastajanja socijalnog bia, dete koje raste stie lanu predstavu o svojoj vanosti, i ono to je u poetku zdravo oseanje samoodranja zavrava pretvoreno u sebini vapaj za panjom. Od svih darova koje smo primili, samovanost je najokrutnija. Ona pretvara arobno, snano stvorenje u jadnog, arogantnog, opakog avola. Pokazujui na svoja stopala, rekao je da nas oseanje vanosti prisiljava da inimo besmislene stvari. Pogledajte me! Jednom sam kupio par vrlo finih cipela od kojih je svaka bila teka skoro kilogram. Straio sam pet stotina dolara na privilegiju da vuem unaokolo te velike cipele! Zbog nae samovanosti, postali smo ispunjeni gorinom, zaviu i nezadovoljstvom. Mi doputamo sebi da budemo voeni oseanjima ugodnosti i beimo od zadatka upoznavanja samih sebe sa izgovorima kao to su ne mogu da se uznemiravam ili kakva dosada! Iza svega toga, krije se zabrinutost koju pokuavamo da uutkamo pomou unutranjeg dijaloga koji je vie usiljen nego to je prirodan. U tom trenutku svog govora, Karlos je napravio pauzu kako bi odgovorio na neka pitanja. Iskoristio je priliku da nam kae nekoliko pria pokazujui nam kako samovanost unakazuje ljudska bia, pretvarajui ih u krute aure. Suoen sa njima, ratnik ne zna da li da se smeje ili da plae.

- 13 -

Posle mnogo godina uenja kod don Huana, postao sam toliko uplaen od njegovih postupaka da sam pobegao na neko vreme. Nisam mogao da prihvatim ono to mi rade on i moj dobroinitelj. Sve to mi je izgledalo neljudski, nepotrebno. udeo sam za blaim tretmanom! Iskoristio sam priliku da posetim razne duhovne uitelje iz celog sveta, nadajui se da u nai neko znanje u njihovim uenjima koje e opravdati moje odustajanje. Jednom sam sreo kalifornijskog gurua koji je nazvao sebe stvarni Mek Koj (real McCoy). Prihvatio me je kao uenika i za poetak mi je dao zadatak da sakupljam milostinju na trgovima. Razmiljajui kako je to za mene novo iskustvo koje e me verovatno nauiti vanoj lekciji, skupio sam hrabrost i uinio ono to je traio. Kada sam se vratio kod njega, rekao sam: sada ti to uradi! Naljutio se na mene i izbacio me iz grupe uenika. Na drugom putovanju, otiao sam da vidim vrlo poznatog Hindu uitelja. Stigao sam u njegovu kuu rano izjutra i stao sa ostalima. Meutim, taj gospodin nas je drao tu da ekamo satima. Kada se pojavio na vrhu stepenita, imao je velikoduan izraz lica, kao da nam poklanja veliku milost to nas je primio. Poeo je da silazi na veoma uzvien nain, ali njegova stopala su se uplela u njegovu iroku tuniku i on je pao na pod i slomio glavu. Umro je tamo, tano ispred nas. Drugom prilikom, Kastaneda nam je rekao da demon samovanosti ne napada samo one koji veruju da su gospodari. To je opti problem. Jedan od najjaih bedema samovanosti je kad se neko brine o svom linom izgledu. To je oduvek bila moja bolna taka. Don Huan je imao obiaj da raspali moj bes zabavljajui se na raun moje visine. Obino bi mi rekao: to si nii, sve si vei egomanijak! Ti si mali i ruan kao stenica; jedino reenje je da postane slavan, u suprotnom ne postoji! Prigovorio je da ga ba takav moj izgled tera na povraanje i zbog toga mi je bio beskrajno zahvalan. Bio sam uvreen njegovim primedbama jer sam smatrao da preuveliava moje nedostatke. Ali, jednog dana sam uao u prodavnicu u Los Anelesu i shvatio da je on bio u pravu. uo sam nekoga iza sebe kako kae: Kratak ! i osetio sam se toliko besnim da sam se bez premiljanja okrenuo prema njemu i ljutito ga udario po licu. Posle sam shvatio da ovek uopte nije napravio komentar u vezi mene. On je samo bio kratak sa novcem. Jedan od saveta koje nam je don Huan davao tokom naeg uvebavanja za ratnike, bio je da se trebamo uzdravati od korienja onoga to je on zvao alatke za ovekoveivanje ega. Ova kategorija obuhvata stvari kao to su ogledala, isticanje akademskih titula i albuma sa slikama koje prikazuju nau linu istoriju. arobnjaci njegove grupe su prihvatili taj savet doslovce ali mi, uenici, nismo marili. Meutim, iz nekog razloga, protumaio sam njegovu naredbu na ekstreman nain i od tada nisam doputao nikome ak ni da me fotografie. Jednom, za vreme predavanja, objasnio sam kako su slike ovekoveenje samozabrinutosti i da se u pozadini mog ustezanja krije namera da sauvam izvesnu brigu u vezi svoje linosti. Kasnije sam otkrio da je izvesna gospoa iz publike koja je verovala da je duhovni voa, prokomentarisala da kada bi ona imala lice meksikog konobara, ona u svakom sluaju ne bi dozvolila sebi da bude fotografisana.

- 14 -

Dok su posmatrali smisalice samovanosti i istovrsni nain na koji inficira apsolutno svakoga, vidovnjaci su podelili ljudska bia na tri kategorije kojima je don Huan dao najotkaenija imena koja je mogao da smisli: popianci, prdei i bljuvotine. Svi spadamo u jednu od njih. Popianci se prepoznaju po svojoj uslunosti; oni su ulizice, lepljivi i prezasieni. Oni su osobe koje uvek ele da vam uine uslugu, oni se brinu o vama, oni vas podravaju, oni vam ugaaju; oni imaju toliko mnogo saaljenja! Na taj nain prikrivaju oajnu istinu: oni su nesposobni da preuzmu inicijativu i nikada ne mogu nita da urade samostalno. Njima je potrebna naredba druge osobe kao bi osetili da neto rade. Na njihovu nesreu, oni smatraju da su drugi ljudi isti kao i oni; radi toga su stalno uvreeni, razoarani i plaljivi. Sa druge strane, prdei su suprotnost. Razdraeni, podmukli i puni sebe, oni stalno nameu sebe i u sve se meaju. Kada se jednom uhvate za vas, nee vas ostaviti na miru. To su najneprijatnije osobe koje ste ikad sreli. Ako ste pasivni, prde e nastupiti, pokrenuti vas i uvui u svoje igre i iskoristiti vas to je vie mogue. Oni su prirodno nadareni da budu uitelji i voe oveanstva. Oni su vrsta koja ubija da bi ostala na vlasti. Bljuvotine se nalaze izmeu ove dve kategorije. Kao neutralni, oni su vie upadljivi nego to su lideri. Oni su samoreklameri, hvalisavci i egzibicionisti. Oni nam ostavljaju utisak da su neto velianstveno ali prema aktuelnim injenicama, oni su nita. Sve je to samo razmetljivost. Oni su karikature ljudi koji veoma veruju u sebe, ali ako ne obraate nikakvu panju na njih, oni su izgubljeni u svojoj beznaajnosti. Neko iz publike ga je upitao da li je pripadnost jednoj od ovih kategorija obavezna osobina, moglo bi se rei, uroeno stanje naeg sjaja.(Sjaja svesti, prim.prev.) Odgovorio je: Niko se ne raa kao takav, mi sami sebe inimo takvim! Mi se svrstavamo u jednu od tih kategorija zbog nekog sitnog incidenta koji nam se dogodio u detinjstvu, bilo da je to pritisak naih roditelja ili drugih manje vanih faktora. To tada zapoinje, i kako rastemo, postajemo toliko uvueni u odbranu sebe da u jednom trenutku vie ne moemo da se setimo dana kada smo prestali da budemo originalni i umesto toga postali glumci. Kada uenik ue u svet arobnjaka, njegova osnova linosti je ve formirana i nita ne moe da je izbrie. Jedina mogunost koja mu preostaje je da se svemu tome nasmeje. Ali, iako to nije naa uroena osobina, arobnjaci mogu da primete, pomou svog vienja, kakvu vrstu vanosti dajemo sebi, zato to preoblikovanje nae prirode tokom godina proizvodi trajne deformacije u energetskom polju koje nas okruuje. Karlos je poeo da objanjava kako se samovanost hrani istom vrstom energije koja nam omoguava da sanjamo. Prema tome, njeno uklanjanje je osnovni uslov nagualizma, zato to se tada oslobaa viak energije koji moemo koristiti; takoe i zato to bez te predostronosti put ratnika moe da nas odvede u zastranjivanje. To je ono to se deava mnogim uenicima. Dobro zaponu, uvajui energiju i razvijajui svoj potencijal. Ali ne shvataju da kako poveavaju mo,

- 15 -

oni takoe hrane i parazita koji se nalazi unutar njih. Ako smo krenuli da se preputamo pritiscima ega, preporuljivo je da to inimo kao obini ljudi, zato to je arobnjak koji sebe smatra vanim najbednija stvar koja postoji. Imajte na umu da je samovanost podmukla; ona moe biti prikrivena iza fasade skoro savrene poniznosti zato to se njoj ne uri. Nakon celog ivota truda, njoj je potrebna samo minimalna nepanja, sitna greka i, evo je opet, kao virus koji je sazrevao u tiini, ili poput onih aba koje godinama ekaju ispod pustinjskog peska i sa prvim kapima kie se bude iz svoje uspavanosti i razmnoavaju se. Imajui u vidu njenu prirodu, dunost dobroinitelja je da napada uenikovu samovanost dok ne eksplodira. On ne moe da osea saaljenje. Ratnik mora nauiti da bude posluan dok se sprema za teak put koji je pred njim inae nee imati ni najmanje anse kada se suoi sa udarima nepoznatog. Don Huan je do okrutnosti ibao svoje uenike. Preporuio je dvadesetetvoroasovnu budnost kako bi kontrolisali udovite ega. Naravno, nismo obraali panju na njega! Izuzev Elihija, najnaprednijeg od uenika, mi ostali smo se na najsramotniji nain prepustili svojim sklonostima. U sluaju La Gorde, to je bilo kobno. Ispriao nam je priu Mariji Eleni, naprednoj uenici don Huana, koja je stekla veliku mo kao ratnica ali nije znala kako da kontrolie svoje loe navike. Mislila je da ih kontrolie, ali nije bilo tako. Vrlo sebina briga, lina privrenost koja je preostala u njoj je da je oekivala poasti od grupe ratnika i to ju je dokrajilo. La Gorda je bila ljuta na mene zato to me je procenila kao nesposobnog da vodim uenike u slobodu i nikada me nije prihvatila kao novog naguala. Kada je nestala snaga don Huanovog vostva, ona je poela da mi prebacuje zbog moje nepodobnosti, bolje reeno, moje energetske anomalije, gubei iz vida da je to, takoe, komanda duha. Odmah posle toga, udruila se sa Henarosima i Sestricama i poela da se ponaa kao voa drutva. Ali ono to ju je najvie ljutilo, bio je uspeh mojih knjiga. Jednog dana, u nastupu egomanije, okupila nas je sve zajedno, stala pred nas i zaurlala: Gomila budala! Ja odlazim! Ona je znala praksu unutranjeg ognja, to jest kako da pokrene skupnu taku u svet naguala i tamo se sretne sa don Huanom i don Henarom. Ali, tog jutra je bila veoma uzrujana. Neki od uenika su pokuali da je smire i to ju je razbesnelo jo vie. Nisam mogao nita da uinim; situacija je blokirala moju mo. Posle ovog brutalnog napora, koji je bio sve samo ne besprekoran, dobila je napad i sruila se mrtva. Ono to ju je ubilo bila je njena egomanija. Kao pouku ove udne prie, Karlos je dodao da ratnik nikad sebi ne dozvoljava da dostigne tu taku ludila, zato to je umreti od napada ega najgluplji nain da se umre. Samovanost je smrtonosna, ona zaustavlja slobodan protok energije i to je fatalno. Ona je odgovorna za na kraj kao pojedinaca, i jednog dana e nas

- 16 -

dokrajiti i kao vrstu. Kada ratnik naui kako da je odgurne u stranu, njegov duh se oduevljeno otvori, kao divlja ivotinja koja je osloboena iz kaveza i putena na slobodu. Protiv samovanosti se moemo boriti na razne naine, ali prvo je neophodno da shvatimo da je tu. Ako imate manu i prepoznate je, ve ste obavili pola posla! Dakle, pre svega, shvatite to. Uzmite tablu i napiite na njoj: Samovanost ubija, i okaite je na najuoljivijem mestu u kui. itajte tu frazu svakodnevno, pokuajte da je se setite dok radite, meditirajte o njoj. Moda e doi trenutak u kome e njeno znaenje prodreti u vau unutranjost i vi e te odluiti da preduzmete neto. Samostalno doi do toga je velika pomo, zato to borba protiv ega stvara svoj sopstveni podsticaj. Samovanost se obino hrani naim oseanjima, kreui se od elje da budemo pored ljudi i da budemo prihvaeni od njih, pa sve do nadmenosti i podsmevanja. Ali, njena omiljena oblast delovanja je saaljenje prema samom sebi i prema onima koji nas okruuju. Da bi smo se prikradali (tragali) tome, pre svega moramo da ralanimo naa oseanja na manje delove i otkrijemo izvore iz kojih se napajaju. Oseanja se retko ispoljavaju u istom obliku. Ona se preruavaju. Kako bi smo ih ulovili kao zeeve, mi moramo da postupamo veoma neno i taktiki zato to su ona brza i mi ne moemo da ih prosuujemo. Zapoinjemo sa najoiglednijim stvarima kao to su: Koliko ozbiljno doivljavam sebe? Koliko sam vezan? emu posveujem svoje vreme? Ovo su stvari koje moemo zapoeti kako bi se promenili, skupljajui dovoljno energije da oslobodimo mali deo panje koja e nam omoguiti da uemo dublje u praksu. Na primer, umesto to provodimo sate gledajui televiziju, odlazei u kupovinu ili razgovarajui sa prijateljima o glupostima, mogli bi smo da posvetimo mali deo vremena izvoenju fizikih vebi, rekapitulaciji svoje prolosti, ili da odemo sami u park, izujemo cipele i hodamo bosi po travi. Izgleda jednostavno, ali sa ovim postupcima na ulni opseg e se promeniti. Povratiemo neto to je uvek bilo tu, to smo odbacili. Poevi od tih malih promena, moi emo da ispitamo elemente koji su mnogo tei za otkrivanje, gde se naa uobraenost otkriva kao ludilo. Na primer, kakva su moja verovanja? Da li smatram sebe besmrtnim? Da li sam ja poseban? Da li ja zasluujem panju? Ovakva vrsta ispitivanja zalazi u polje verovanja samu sutinu naih oseanja - tako da se njih treba poduhvatiti kroz unutranju tiinu a onda uiniti vrlo vatreno delo iskrenosti. U suprotnom, um e povui na svoju stranu i upotrebie sve vrste opravdanja. Karlos je dodao da te vebe treba izvoditi sa oseajem uzbune, zato to se tu zaista radi o preivljavanju monog napada. Shvatite da je samovanost neumoljivi otrov. Mi nemamo vremena; hitnost je ono to nam treba. Sad ili nikada!

- 17 -

Kada ste raslanili svoja oseanja, treba da nauite kako da preusmerite svoje napore izvan ljudskih briga, na mesto bez saaljenja. Za vidovnjake, to mesto se nalazi u oblasti nae svetlosti, svaki deli je funkcionalan kao polje razboritosti. Mi moemo da nauimo kako da procenimo svet sa izdvojene take gledita, kao to smo, kada smo bili deca, nauili da ga prosuujemo sa take gledita razuma. Jedina razlika je da je izdvojenost kao ina taka mnogo blia temperamentu ratnika. Bez ove predostronosti, emocionalno komeanje pobueno vebama prikradanja (traganja) naoj samovanosti, moe biti tako bolno da nas moe odvesti u samoubistvo ili ludilo. Dok uenik ui kako da posmatra svet sa pozicije gde nema aljenja, opaajui da se iza svih situacija nalazi energetska veza koja pokazuje kako postoji jedan bezlini univerzum, on prestaje da bude samo nerazmrsivi vor oseanja i postaje fluidno bie. Problem sa saaljenjem je da nas ono prisiljava da posmatramo svet kroz samopoputanje. Ratnik bez saaljenja je osoba koja je postavila svoju volju u sred ravnodunosti i ne daje sebi ozbiljnost govorei jadan ja. On je individua koja ne osea nikakvo aljenje prema svojim slabostima i koja je nauila da se smeje samoj sebi. Nain da shvatimo samovanost je da je razumemo kao projekciju vlastitih slabosti koje se izraavaju kroz odnose sa drugim ljudima. To je nalik krikovima i postupcima u sluaju opasnosti kojima pribegavaju neke male ivotinje kako bi sakrile injenicu da u stvari nemaju nikakvu odbranu. Mi smo vani zato to smo uplaeni i to je vei strah to je vei ego. Meutim, na sreu ratnika, samovanost poseduje slabu taku: ona zavisi od prihvatanja koje je odrava. Ona je poput zmaja kome je potrebno strujanje vazduha da bi se podigao i ostao visoko; u suprotnom, on e pasti i slomiti se. Ako ne poklanjamo bilo kakvu vanost vanosti, ona je gotova. Znajui ovo, uenik prepravlja svoje odnose. On ui kako da izbegne one koji utvruju njegovu vanost a trai one kojima nije stalo do bilo ega ljudskog. On trai kritike a ne laskanja. inei ovo esto, on poinje novi ivot, brie svoju prolost, menja svoje ime, istraujui nove linosti i ponitava gueu istrajnost svog ega. On stavlja sebe u situacije u kojima je njegovo istinsko ja prisiljeno da preuzme kontrolu. Moni lovac nema samosaaljenja; on ne trai odobravanje u bilo ijim oima. Stanje bez aljenja je iznenaujue. Pokuaji da se ono dosegne idu korak po korak, kroz godine neprekidnog pritiska ali se ono desi iznenada, nalik trenutnoj vibraciji koja lomi na oblik i omoguava nam da pogledamo na svet sa spokojnim osmehom. Prvi put posle mnogo godina, oseamo se slobodni od uasnog tereta samog sebe i vidimo stvarnost koja nas okruuje. U tom trenutku, mi nismo sami. Oekuje nas neverovatan podsticaj, pomo koja stie iz srca Orla a koji nas u deliu sekunde prebacuje u univerzum trezvenosti i razumnosti. Kada nemamo nikakvog saaljenja prema sebi, mi moemo da se elegantno suoimo sa udarom nae vlastite smrti. Smrt je sila koja ratniku daje trezvenost i umerenost. Samo gledajui kroz oi smrti mi moemo da primetimo koliko smo nevani. Tada smrt postaje na prijatelj i poinje da nam govori svoje tajne.

- 18 -

Dodir sa nepromenljivom prirodom smrti ostavlja neizbrisiv trag na linost uenika. On shvata, jednom za uvek, da je celokupna energija univerzuma povezana. Ne postoji svet objekata, povezanih meusobno preko zakona fizike. Ono to postoji je predeo svetleih zraenja nerazdvojivo svezanih zajedno, unutar kojih moemo da pravimo tumaenja onoliko koliko nam snaga nae panje doputa. Sve nae akcije su znaajne zato to izazivaju lavinu u beskonanosti. Zbog tog razloga, niko nije vredniji od drugoga, niko nije vaniji od bilo koga. To vienje unitava nau sklonost da budemo popustljivi prema sebi. Poto se osvedoio u tu sveoptu povezanost, ratnik postaje rtva suprostavljenih oseanja. Sa jedne strane, u vezi svega toga postoji neopisiva radost i najvia i bezlina naklonost. Sa druge strane, postoji oseaj neizbenosti i duboka tuga koja nema nikakve veze sa samosaaljenjem; tuga koja dolazi iz srca beskraja, udar usamljenosti koji ga vie nikad nee napustiti. To proiujue oseanje daje ratniku umerenost, otroumnost i tiinu koja mu je potrebna kako bi se usudio da stigne tamo gde svi ljudi smatraju da je nemogue doi. Pod takvim okolnostima, samovanost ne moe da opravda samu sebe.

3. Put Ratnika
Jednog jutra, zazvonio je telefon i na moje iznenaenje, bio je to Karlos. Rekao je da bi trebalo da stigne na aerodrom Meksiko Sitija za etiri sata i zamolio me ako bih mogao doem po njega. Rekao sam da e mi biti zadovoljstvo. Rekao mi je broj leta i ja sam pretpostavio da zove sa aerodroma u Los Anelesu jer se vreme za koje je naveo da stie uklapalo u to. Kada je stigao, pratio sam ga dok je obavio neke poslove povezane sa tampanjem njegove knjige. Posle toga, otili smo u kafi da porazgovaramo. Pre nego to smo se oprostili, dogovorili smo se da se naemo na mestu gde je te veeri trebalo da odri predavanje. Vreme je bilo oajno; moda sam zato, kada sam stigao u kuu gde je susret trebalo da se odri, otkrio da je dolo samo nekoliko ljudi. Prebacio sam kaput mokar od kie preko naslona stolice smetajui se u ugao, pored Karlosa. Sutina njegovih izlaganja te veeri bila je kako je univerzum gledano u celini enski i da mu je priroda grabljiva pa se tu vodi ilava borba za svesnost u kojoj jai gutaju slabije. Na kosmikom nivou, snaga bia se ne meri prema njegovim fizikim sposobnostima, ve prema njegovoj sposobnosti da rukuje sveu. Prema tome, ako elimo da uinimo sledei korak evolucije, on mora biti uinjen pomou discipline, odlunosti i strategije. To su naa oruija. Pomou svog vienja, arobnjaci posmatraju tu bitku i zauzimaju svoje mesto u njoj, spremni na najgore bez aljenja u vezi rezultata. Zato to su uvek spremni za borbu, dobili su naziv ratnici.

- 19 -

Ratnik shvata svet u kome ivi kao veliku tajnu i on zna da tajna postoji kako bi bila otkrivena od onog ko oprezno traga za njom. Ovakav hrabri stav povremeno pokree pipke nepoznatog inei da se duh ispolji. Objasnio nam je kako je ratnikova hrabrost roena kroz blizak dodir sa smru. Ispriao nam je priu o devojci koja je jednog dana dola u kancelariju njegovog izdavaa, stavila malu prostirku na pod, sela na nju i rekla izdavau: Neu da odem dok ne razgovaram sa Karlosom Kastanedom! Svi pokuaji da je od toga odvrati, bili su beskorisni. Na kraju je izdava pozvao Karlosa i rekao mu da neka luda devojka zahteva njegovo prisustvo. ta sam mogao da uinim? Otiao sam tamo i sreo se sa njom. Kada sam je upitao za razlog njenog udnog ponaanja, rekla mi je kako je smrtno bolesna otila u pustinju da umre. Ali, dok je meditirala u samoi, shvatila je da jo nije sve pokuala i odluila je da povue svoj poslednji potez. Za nju je to znailo da lino upozna naguala. Impresioniran njenom priom, uinio sam joj naroitu ponudu: Ostavi sve i doi u svet arobnjaka. Odgovorila je trenutno: Ulazim u igru! Kada sam uo njen odgovor, digla mi se kosa na glavi zato to je don Huan imao obiaj da mi govori istu stvar: Ako smo krenuli da igramo, onda hajde da igramo! Ali, mi igramo sa smru. To oseaju ratnici kada se suoe sa svojom sudbinom: Ulaem svoj ivot za tu svrhu, nita manje od toga. Znam da me moj kraj moe doekati bilo gde i ne postoji nita to mogu da uradim da to spreim. Hodau svojim putem sa najveom koncentracijom. Potpuno u prihvatiti odgovornost ivljenja, rizikovau sve za jednu stvar. Ratnik zna da nikakva pobeda nije zagarantovana kada se suoi sa smru. Iako je tako, on slobodno ulazi u borbu, ne zato to veruje da e pobediti, ve zbog uzbuenja koje mu njegov rat donosi. Za njega, ulazak u rat je ve pobeda. I dok se bori, on je srean - zato to za onoga ko je ve mrtav, svaka sekunda ivota je poklon. Nastavio je govorei kako je ono to omoguava da svet postoji ba onakav kakvim ga vidimo, naa panja i da je kod svih ljudi koji nas okruuju istovremeno fokusirana i povezana u zamrenu mreu interpretacija ojaanih saglasnou. Jedan od prisutnih ga je zamolio da pojasni ovu temu. Objasnio je: Vidite, podruje panje je od najvee vanosti na putu arobnjaka, zato to je ona osnovni inilac stvaranja. U svim svetovima, nivo evolucije se meri po sposobnosti da se razume, da se bude svestan. Kako bi razumeli i rukovali ispoljavanjima koje stiu do naih ula, arobnjaci uveavaju mo svoje panje izotravajui je pomou discipline do izvanrednog nivoa, to im omoguava da se uzdignu iznad ljudskih ogranienja i ostvare sve mogunosti opaanja. Njihova usredsreenost je toliko intenzivna da oni mogu da probiju debeo oklop privida i otkriju sutinu stvari. Vidovnjaci nazivaju taj nivo poveane svesti vienje.

- 20 -

Iako toliko vrsta panja moe izgledati kao tvrdoglavost, opsesija ili fanatizam, za praktiara to nije nita drugo nego disciplina. Upozorio nas je da ne pobrkamo disciplinu arobnjaka sa ljudskim ponavljajuim navikama. Diciplina, kako je razume ratnik, je stvaralaka, otvorena i plodna sloboda. To je sposobnost suoavanja sa nepoznatim koje pretvara oseaj znanja u uenje puno dubokog potovanja; sposobnost razmatranja stvari koje prevazilaze podruje naih navika i koje nas ohrabruju da se suoimo sa jedinim ratom koji se isplati: bitkom za svesnost. Hrabrost je prihvatiti posledice naih akcija, kakve god da su, bez samosaaljenja ili oseanja krivice. Posedovanje discipline je klju za rukovanje panjom, zato to nas ona dovodi do volje. A to nam omoguuje da izmenimo svet sve dok on ne postane onakav kakav elimo da bude a ne kao onaj koji nam je nametnut spolja. Iz tog razloga, za ratnike je volja ulaz u nameru. Njena mo je toliko velika da kada se usmeri na neto, ona moe da proizvede najudesnije posledice. Kao primere, kazao nam je dosta pria o neobinim dogaajima kojima je prisustvovao. Tvrdio je da paljivo ispitivanje svake od udesnih akcija arobnjaka otkriva ceo ivot discipline, trezvenosti, izdvojenosti i sposobnosti da se izae iz pravila ponaanja. Ratnici daju najveu vrednost ovim osobinama, koje kada se udrue, stvaraju stanje bia koje oni nazivaju besprekornost. Krenuo je da objanjava kako besprekornost nema nikakve veze sa nekakvim intelektualnim stavom, verovanjem ili bilo ime slinim. Ona je posledica uvanja energije. Ratnik skromno prihvata sebe onakvim kakav jeste i ne trai svoju mo na jadikovanje jer su stvari onakve kakve jesu. Ako su vrata zakljuana, mi ih ne utiramo i udaramo! Umesto toga mi paljivo prouavamo bravu i procenjujemo kako da je otvorimo. Na isti nain, ako njegov ivot nije zadovoljavajui, ratnik nije uvreen niti se ali. Nasuprot tome, on stvara strategije kako bi promenio pravac svoje sudbine. Ako moemo da nauimo kako da obuzdamo samosaaljenje i u isto vreme nainimo mesta za originalno ja postaemo rukovaoci kosmike namere i provodnici energetskih tokova. Da bi smo uli u strujanja na takav nain, moramo nauiti da verujemo svojim kapacitetima i da shvatimo kako smo roeni sa svime to nam je potrebno za neobinu avanturu koja je na ivot. Kao ratnik, svaki ovek i ena koji su uli na put arobnjatva znaju da su on ili ona odgovorni za same sebe. On ili ona se ne osvru za sobom oekujui odobravanja ili pokuavajui da prenesu svoja nezadovoljstva na druge. Don Huan mi je rekao: Ono to ti trai se nalazi u tebi. Mora da se bori kako bi izvrio svoje akcije i uspeo da razjasni samog sebe. Ostvari sebe, pre nego to bude kasno!

- 21 -

Aspekt besprekornosti koji se tie naeg svakodnevnog ivota je znanje o tome kako naa borba za slobodu utie na druge i izbegavanje moguih sukoba po svaku cenu. Povremeno, nai odnosi sa drugima stvaraju sukobe i oekivanja. Borbeni arobnjak poklanja blisku panju svojim kontaktima sa drugima i postaje lovac na znakove. Ako nema znakova, on ne sarauje sa ljudima; on se zadovoljava ekanjem zato to, iako nema vremena, on ima svo strpljenje ovoga sveta. On zna da je mnogo toga stavljeno na kocku, i ne eli da sve uniti zbog jednog pogrenog poteza. Poto nikada nije oajan u pokuajima da ostvari kontakt sa bilo kime, ratnik moe da bira svoje naklonosti sa umerenou i izdvojenou, vodei rauna svo vreme da se osobe sa kojima je prihvatio da bude, poklapaju sa njegovom energijom. Tajna postizanja tako jasne vizije poiva na posedovanju ili ne posedovanju identiteta. arobnjak doivljava sebe kao neto apstraktno a ne svetovno. To mu omoguava da bude nezavisan i da se brine o sebi. Onda nam je rekao priu o oveku koji je smatrao sebe velikim ratnkom, ali uvek kada je imao probleme kod kue i njegova ena mu nije spremila veeru ili nije oprala ili ispeglala odeu, on bi pao u haos. Posle dugake bitke sa tim stanjem, ovek je odluio da uvede radikalnu promenu u svoj ivot; ali, umesto da promeni svoj karakter, kao to je planirao da uini, on je zamenio svoju enu drugom. Shvatite da je, suoen sa svojom sudbinom, svako od nas sam. Zato preuzmite kontrolu nad svojim ivotom. Ratnik doteruje detalje, razvija svoju matu i stavlja svoju pamet na probu reavajui situacije. Njemu je neprihvatljivo da se osea jadno, zato to poseduje samokontrolu i nije mu potrebno nita od bilo koga. Koncentriui se na detalje, on ui kako da neguje prefinjenost, uviavnost i eleganciju. Don Visente Medrano je rekao da se lepota ove borbe pokazuje u neprimetnim detaljima. To je obeleje arobnjaka, ispunjenje namere. Dar nezavisnosti i kontrola detalja stvaraju sposobnost da se izdri tamo gde ostali ljudi odustaju. Kada stigne do te take, ratnik je samo za korak udaljen od besprekornog ponaanja. Besprekornost se raa kao osetljiva ravnotea izmeu naeg unutranjeg bia i sila spoljanjeg sveta. Ona je jedno dostignue koje zahteva napor, vreme, odlunost i stalnu panju usmerenu ka cilju, tako da se konana svrha nikada ne izgubi iz vida. Ali, uglavnom, ona zahteva upornost. Upornost pobeuje ravnodunost, to je jednostavno tako. Ulazak u magiju je namera koja se potvruje izvan onog to izgleda mogue, poeljno ili razumno. To je mentalni skok da bi se dolo do usaglaenosti sa voljom Orlovih ispoljavanja i da bi se prihvatile njihove komande kako bi se izgubila vrstina naih ogranienja. Ali, retko ko je voljan da plati cenu da bi hodao dodatni kilometar. Priznao je da je u vie navrata hteo da napusti svog uitelja, pritisnut ogromnou zadatka koji mu je dat. Ono to ga je na kraju spasilo i dalo mu dodatna krila bio je talas energije koji ratnik otkrije u sebi kada sve izgleda izgubljeno.

- 22 -

Mnogi uenici, nakon dugogodinje potrage u kojoj nisu nali nita to bi ispunilo njihova oekivanja, odlaze razoarani ne znajui da su moda bili na samo par koraka od svog cilja. Zaklimao je glavom i tuno rekao: Ne bi smo trebali da umremo na plai kada smo otplivali toliko daleko Jednom kada je stekao fleksibilnost, skromnost, oseaj nezavisnosti, kontrolu detalja i upornost, ratnik u potrazi za besprekornou zna da je postigao mo nad svojim odlukama. On je osposobljen da ini ili da ne ini, u zavisnosti od toga kako mu odgovara i niko ne moe da ga prisili da radi bilo ta. U toj taki potrebno mu je, vie nego ikada, da ima kontrolu nad svojim oseanjima i umom, zato to jasnoa udruena sa snagom stvara jednu eksplozivnu meavinu. To lako moe da uini oveka nepaljivim. Put ratnika poiva na uvanju energije; sve to je u suprotnosti sa tim preti njegovoj nameri da bude besprekoran. Ali ponekad, zbog vika energije koju je akumulirao u svojoj svetlosti, okolnosti mogu da mu stvore naroite potekoe. Njegova dilema je ista kao ona sa kojom se suoava leta na zmaju, koji posle vie sati borbe da se popne na planinski vrh nosei svoju teku opremu, otkriva da vremenski uslovi nisu vie povoljni za let. U takvoj situaciji, lake mu je odluiti da ipak skoi nego da donese odluku da ostane na tlu. Ukoliko nije nauio da mudro upravlja svojim odlukama, najverovatniji ishod je da e skoiti u svoju smrt. Na isti nain, doi e vreme kada e uenici zaboraviti da njihov zadatak nije da hrane svoj ego i ui e u situacije koje su jae od njih. Ne samo to to moe biti smrtonosno, ve to stvara ozbiljno krenje discipline koje ih uvlai u lavirinte moi. U tim sluajevima, mo postaje njihov delat. Ratnik na putu znanja se ne preputa nepaljivo uzbuenju rata. On prvo proui uslove, proceni svoje mogunosti i ustanovi svoje take oslonca. Tada, u zavisnosti od ove procene, on e navaliti napred ili e se povui bez najmanjeg oklevanja. Njegovo odstupanje nije slepo ve on svaki korak doivljava kao besprekornu vebu strategije. Uenik koji nije na vreme nauio da odlui kako, kada i protiv koga mora da ue u borbu je uklonjen. To je zato to ga je neko ubio, ili zato to je poraen toliko puta da vie ne moe da ustane. Ratnikov konani izazov je da uravnotei sve osobine svog puta. Jednom kada to uini, njegova namera postaje nepopustljiva. On nije vie uzdrman oajnikom eljom za uspehom. On je gospodar svoje volje i moe da je postavi u svoju linu slubu. Kada doe do te take, ratnik je nauio kako da bude besprekoran. I, za njega, nastavljanje te besprekornosti potpuno zavisi od energije koju je sakupio. Dao nam je primer uenika koji koristi svoje nedavno steene moi da postane bogat. On tada stie na raskrsnicu, da li da ue u razmiljanja kao to su elim ovo, elim ono, ili da kultivie nameru. Ako izabere prvu mogunost, on je stigao na kraj svog puta zato to bez obzira koliko energije

- 23 -

mu posvetimo, enje ega nikada ne mogu biti stvarno zadovoljene. S druge strane, birajui drugu mogunost on e nai svoj put do slobode. Namera je usklaivanje nae panje sa kosmikom sveu, koje pretvara nau volju u Orlovu komandu. Mi moramo biti hrabri da je oprezno zgrabimo, jer tada sve postaje mogue. Namera omoguuje arobnjacima da ive u nesvakidanjem svetu i nameravaju sudbinu slobode. Za njih, sloboda je injenica, a ne samo utopija. Zanemarujui principe ratnikog puta, savremeni ovek je upao u avolsku zamku sainjenu od porodinih, religioznih i socijalnih briga. On radi osam sati dnevno kako bi sauvao svoj nain ivota. Onda se vraa kui, gde ga uvek isekuju supruga i njegova deca, ista kao i bilo koja od milijardi dece, i zahtevaju stvari od njega prisiljavajui ga da ostane u svojim okovima sve dok mu ne iscede svu snagu i on postane beskorisna stvar koja sedi u uglu kue i meditira nad svojim uspomenama. Rei e mu da je to srea, ali on se ne osea srenim, on se osea okovanim. Budite ratnici, prekinite s tim! Shvatite svoj potencijal i oslobodite sebe od svega! Ne nameite sebi ogranienja. Ako moete da prkosite sili gravitacije i letite, to je divno! I ako uz to jo imate i potrebu da izazovete smrt i kupite kartu za venost, to je silno! Rizikujte! Izaite iz zamke samoposmatranja i usudite se da opaate sve to je oveku mogue! Ratnik na putu znanja ini napor da bude autentian i ne eli da prihvati nikakve kompromise, zato to je cilj njegove borbe totalna sloboda.

4. Svesnost Smrti
Tokom godina, potreba za razumevanjem sveta me je navela da sakupim mnogo naunih i religijskih objanjenja skoro svega a koja su imala jedan zajedniki imenilac: veliko poverenje u trajnost oveka. Pomaui mi da vidim univerzum oima arobnjaka, Karlos je razorio taj moj utisak. On je uinio da vidim kako je smrt neopoziva stvarnost i da je sramota izbegavati znanje o njoj pomou prihvatanja nedokazanih verovanja. Jednom prilikom ga je neko upitao: Karlose, ta oekuje od budunosti? On je uzviknuo: Ne postoje oekivanja! arobnjaci nemaju sutra! Te veeri, sakupila se velika grupa radoznalih ljudi u privatnom stanu u blizini San Heronima. Kada sam stigao, Karlos je ve bio tamo. Osmehivao se, marljivo odgovarajui na pitanja. Njegova uvodna tema je bila ono to je nazvao ne-rad, aktivnost posebno sainjena da ukloni svaki trag svakodnevnih navika iz naih ivota. Tvrdio je da je ne rad najbolja veba za uenike, zato to ih uvodi u udesne okolnosti i stvara vrlo osveavajuu pometnju u njihovoj energiji. Efekat toga na njihovu svest naziva se zaustavljanje sveta.

- 24 -

Odgovarajui na neka pitanja, objasnio je da ne-rad ne moe biti racionalizovan. Svaki napor ka njegovom razumevanju je u stvari interpretacija uenja i automatski spada u oblast rada. Za arobnjake, pravilo postupanja sa ovom vrstom prakse je unutranja tiina i kvalitet tiine neophodan za neto tako strano kao to je zaustavljanje sveta moe doi jedino u direktnom dodiru sa velikom istinom naeg postojanja: da smo svi mi na putu da umremo. Posavetovao nas je: Ako elite da upoznate sebe, budite svesni svoje sopstvene smrti. Ona se ne moe otuiti; to je jedina stvar koju zaista posedujete. "Sve ostalo moe omanuti, ali ne i smrt, moete to uzeti kao injenicu. Nauite kako da je iskoristite da bi ste proizveli stvarne efekte u vaim ivotima. Takoe, prestanite da verujete u bajke. Nikome niste potrebni tamo negde, van ovog sveta. Niko od nas nije toliko vaan da bi to opravdalo izmiljanje neega tako fantastinog kao to je nemoralnost. Skromni arobnjak zna da je njegova sudbina ista kao i sudbina bilo kog drugog ivog bia na zemlji. Zato, umesto da gaji lane nade, on konkretno i sa velikim naporom radi na tome da pobegne izvan ljudskih okolnosti i dostigne jedini izlaz koji imamo: ruenje naih opaajnih (perceptualnih) barijera. Dok sluate mudrost smrti, uinite sebe odgovornim za svoje ivote, za sve svoje akcije. Istraite sebe, prepoznajte sebe i ivite estoko kao to arobnjaci ive. estina je jedina stvar koja nas moe spasiti od dosade. Kada se jednom uskladite sa smru, postaete sposobni da preduzmete sledei korak: smanjivanje vaeg prtljaga na minimum. Ovaj svet je zatvor i mi ga moramo napustiti kao begunci; ne moemo poneti nita sa sobom. Ljudska bia su po svojoj prirodi putnici. Leteti i otkrivati nove horizonte je naa sudbina. Da li nosite svoj krevet ili sto za obedovanje na putovanje? Saberite svoj ivot! Prokomentarisao je kako je oveanstvo u nae vreme steklo udnu naviku koja je tipina za mentalno stanje u kome ivimo. Kada putujemo, mi pokupujemo sve vrste beskorisnih stvari u drugim zemljama, predmeta, koje sigurno ne bi nikad kupili u svojoj zemlji. Kada se vratimo kui, odloimo ih u ugao i zaboravimo na njihovo postojanje sve dok ih jednog dana sluajno ne primetimo i bacimo u ubre. Mi se tako ponaamo i na putovanju koje je na ivot. Mi smo poput magaraca koji nose samar beskorisnih stvari, nieg vrednog tu nema. Na kraju, kada nas napadne starost, sve to smo uradili slui jedino tome da beskrajno ponavljamo neke fraze kao pokvarena ploa. arobnjak pita sebe: Koji je smisao svega toga? Zato bih ulagao svoje snage u neto to mi uopte ne koristi? arobnjak ima sastanak sa nepoznatim, on ne moe da vee svoju energiju za besmislice. Dok hodate zemljom, skupljajte sa nje neto to ima stvarnu vrednost, inae nee valjati.

- 25 -

Sila koja nama vlada poklanja nam izbor. Moemo provesti ivot posveeni naim poznatim navikama ili se ohrabriti da upoznamo druge svetove. Jedina stvar koja nam moe dati neophodni podsticaj je svest o smrti. Obina osoba provede ceo ivot nikad ne prestajui sa samoposmatranjem zato to misli da se smrt nalazi na kraju ivota; na kraju krajeva, uvek imamo vremena za nju! Ali, ratnik otkriva da to nije istina. Smrt ivi pored nas, na rastojanju ispruene ruke, stalno budna, posmatrajui nas spremna da skoi na najmanju provokaciju. Ratnik pretvara svoj ivotinjski strah od umiranja u priliku za veselje, zato to on zna da je ta situacija sve to poseduje. Razmiljajui kao ratnici, svi smo mi na putu da umremo! Jedan od prisutnih je upitao: Karlose, u jednom drugom predavanju rekao si nam da imati duh ratnika znai posmatrati smrt kao povlasticu. ta to znai? Odgovorio je: To znai ostaviti iza sebe nae mentalne obiaje. Mi smo toliko naviknuti na suivot da ak i suoeni licem u lice sa smru, nastavljamo da razmiljamo po pravilima grupe. Religije nam ne govore o kontaktu pojedinca sa apsolutnim ve o stadima ovaca i koza koje idu u raj ili u pakao u zavisnosti koliko imaju sree. ak i ako smo ateisti i ne verujemo da postoji neto posle smrti, to neto posle smrti je sveobuhvatno, mi verujemo da to vai za svakoga. (Znai, i dalje razmiljamo u terminima grupe, stada, - prim. prev.) Mi ne moemo zamisliti ideju da mo besprekornog ivota moe promeniti stvari. Iz ugla takvog neznanja, normalno je to svaki obian ovek osea paniku u vezi svog kraja i to pokuava da se nagodi sa smru pomou molitvi i medicine ili pokuava da sebe zbuni bukom sveta. (Kako ne bi mislio na smrt, - prim. prev.) Ljudska bia imaju egocentrinu i krajnje uproenu predstavu o univerzumu. Mi nikada ne prestajemo da razmatratamo nau sudbinu kao prolaznih bia. Ipak, naa opsednutost budunou nas odaje. Nema razlike u tome da li su naa verovanja iskrena ili su cinika, zato to duboko u sebi, svi mi znamo ta e se desiti. Zato svi mi ostavljamo znake iza sebe. Gradimo piramide, nebodere, pravimo decu, piemo knjige ili bar urezujemo svoje inicijale u koru drveta. To je nasleeni strah, tiho znanje o smrti koje se nalazi iza tih podsvesnih impulsa. Ali postoji jedna grupa ljudskih bia koja je sposobna da se suoi sa tim strahom. Suprotno od obinih ljudi, arobnjaci udno tragaju za svakom situacijom koja e ih odvesti izvan socijalnih tumaenja. Ima li bolje prilike za to od njihovog sopstvenog umiranja! Zahvaljujui njihovim estim izletima u nepoznato, oni znaju da smrt nije prirodna; ona je magina. Prirodne stvari podleu pravilima ali smrt ne. Smrt je uvek lina stvar i jedino iz tog razloga ona je delo moi. Smrt je prolaz u beskonanost. Vrata sainjena po tanoj meri svakog od nas, kroz koja emo proi jednog dana, vraajui se naem izvoru. Na nedostatak razumevanja nas nagoni da je vidimo kao obinog razoritelja. Ali

- 26 -

ne, nema nieg obinog u vezi nje; sve u vezi nje je neobino. Upravo njeno prisustvo daje snagu ivotu i usredsreenost ulima. Nae postojanje je sainjeno od navika. Ve na roenju, mi smo programirani kao vrsta, i nai roditelji su zadueni da ogranie taj program dok nas vode ka onome to drutvo oekuje od nas. Ali, niko ne moe da umre po navici zato to je smrt magina. Smrt ti daje do znanja da je ona tvoj nerazdvojni savetnik i govori ti: Budi besprekoran; tvoj jedini izbor je da bude besprekoran. Devojka koja je prisustvovala predavanju je bila vrlo pogoena ovim reima i odgovorila je kako je opsesivno prisustvo smrti u njegovom uenju detalj koji naginje mranjatvu. Ona bi volela da se znaaj pridaje optimistikim stvarima, vie usmerenim na ivot i njegovo poboljanje. Karlos se nasmejao i odgovorio: O draga! Tvoje rei pokazuju nedostatak ivotnog iskustva. arobnjaci nisu mrani, oni ne eznu za krajem. Ali, oni znaju da je imati cilj za koji se isplati umreti, ono to daje vrednost ivotu. Budunost je nepredvidljiva i neizbena. Jednog dana, vie neete biti ovde, umreete. Da li znate da je drvo za va mrtvaki sanduk verovatno ve poseeno? Za ratnika kao i za obinog oveka, nunost ivljenja je podjednaka, zato to i jedan i drugi znaju da e doi vreme kada e uiniti poslednji korak. Zbog tog razloga moramo biti paljivi u odnosu na smrt, ona moe da nas zaskoi iza svakog ugla. Poznavao sam momka koji se popeo na most i sa njega mokrio na elektrini voz koji je prolazio. Mokraa je dodirnula visokonaponske vodove koji su mu prosledili strujni udar koji ga je spalio i nainio od njega hrpicu pepela. Smrt nije igra, ona je stvarnost! Bez smrti ne bi bilo nikakve moi u onome to arobnjaci ine. Ona je ukljuena u vau linost, hteli to vi ili ne. Moete biti toliko podsmeljivi da odbacite ostale delove ovog uenja, ali ne moete se aliti sa svojim krajem zato to je on iznad vae moi odluivanja i zato to je neumoljiv. Koije sudbine e pokupiti svakog od nas, bez razlike. Ali, postoje dve vrste putnika; ratnici koji mogu da ive sa svojom celokupnou zato to su fino uskladili svaki detalj svojih ivota i obini ljudi sa dosadnim ivotima, lienim kreativnosti, ija je jedina uteha u ponavljanju svojih ustaljenih obrazaca ponaanja, dok ne stignu do kraja; ljudi iji je kraj nebitan, bilo da se dogodi danas ili za trideset godina. Svi smo tamo, ekamo na ulaz u venost, ali nisu svi svesni toga. Svest o smrti je velika umetnost. Kada je ratnik dokrajio svoje navike, kada vie nije zabrinut da li ima drutvo ili je sam, zato to je uo nemi apat duha, onda se moe rei da je zaista umro. Doavi do te take, ak i najprostije stvari u ivotu za njega postaju izvanredne. Zbog toga, arobnjak ui kako da ponovo ivi. On doivljava svaki trenutak kao da je poslednji. On ne troi snagu na oseanje nezadovoljstva niti razbacuje svoju energiju. On ne eka da postane star kako bi prouio tajne sveta. On je neobuzdan, on istrauje i saznaje, i udi se.

- 27 -

Ako elite da napravite mesta za nepoznato, morate biti svesni svog linog umiranja. Prihvatite svoju sudbinu kao neizbenu injenicu. Proistite taj oseaj, postanite odgovorni za neverovatnu sluajnost to ste ivi. Ne molite u prisustvu smrti; ona ne odgovara na molbe onih koji ele da je umilostive. Prizivajte je, osvestite se da ste doli na ovaj svet kako bi ste je upoznali. Izazivajte je, ak iako znate da ta god uradili nemate ni najmanje anse da je pobedite. Ona je ljubazna prema ratniku a nemilosrdna prema obinom oveku. Posle ovog predavanja, Karlos nam je dao vebe. Napravite popis onih koje volite i svakoga ko se brine o vama. Kada ste ih rasporedili prema nivou oseanja koje gajite prema svakom od njih, onda ih, jednog po jednog, poaljite u smrt. agor zaprepaenja je prostrujao meu sluaocima. inei kretnje kojima je iskazivao ozbiljnost, Kastaneda je dodao: Ne plaite se! Nema niega stranog u vezi smrti. Ono to je strano je naa nesposobnost da se promiljeno suoimo sa njom. Trebalo bi da radite ovu vebu u pono kada je uvrenost vae skupne take oslabljena i kad smo skloni da verujemo u duhove. To je veoma jednostavno; prizovite vae drage osobe preko njihovog neizbenog kraja. Ne mislite o tome kako e i gde umreti. Jednostavno, postanite svesni da jednog dana oni vie nee biti tu. Jedan po jedan, oni e otii, Bog zna po kom redosledu i uzaludno je sve to inite da bi ste to spreili. Kada ih prizivate na ovaj nain, vi ih neete povrediti; suprotno od toga! Videete ih u pravom svetlu. Sutina smrti je zaprepaujua, ona obnavlja istinske vrednosti ivota.

5. Energetsko odlivanje
U mnogim prilikama kada sam sluao Karlosa, on je spominjao temu energije. Svaki put bi je objanjavao iz drugog aspekta. Sakupio sam neke od tih objanjenja u ovom odeljku kako bih itaocu omoguio jasniji pregled. Njegovo uenje ili tanije, uenje tradicije vidovnjaka kojoj pripada, zasniva se na injenici da je univerzum dvostruk. On je sastavljen od dve sile koje su stari vidovnjaci simboliki predstavljali kao dve zmije koje su isprepletene. Ali, te sile nemaju nita zajednikog sa dualizmima koje nazivamo dobro i zlo, Bog i avo, pozitivno i negativno ili sa bilo kojim parom suprotnosti koji moemo da zamislimo. Preciznije, one stvaraju nepojmljivi talas energije koji Tolteci zovu tonal i nagual. Oni su postavili aksiom da je tonal sve ono to moemo da tumaimo ili zamiljamo na bilo koji nain, a ostatak, koji ne moemo da kategorizujemo, je nagual. Kako bi naglasili da to nisu dve suprostavljene injenice ve dva dopunjujua vida jedne te iste sile, koju su uslovno nazvali Orao, vidovnjaci uporeuju tonal i nagual sa dvema stranama fizikog tela, levom stranom i desnom stranom. Oni su videli da kao to je osnovna konfiguracija organizama

- 28 -

uglavnom rasporeena prema pravilima bilateralne simetrije, tako ine i bia u kojima energija ispoljava sebe u svemiru i to odreuje nain na koji opaamo. ivot nastaje kada deo slobodne energije beskraja koji su stari arobnjaci nazvali orlove emanacije (orlovi izlivi, ispoljavanja prim.prev.) postane zarobljen od spoljanje sile postajui samostalno bie, svesno sebe. Posle toga su videli da se opaanje sveta dogaa kada u igru ue neto to su nazvali taka u kojoj se sastavlja opaanje. Iako je taj centar sastavljanja aktivan u svakom ivom biu koje postoji u univerzumu, oslobaanje line svesti na zemlji je mogue samo ljudskim biima i odreenim vrstama bia koje nemaju fiziko telo, a koje su stari vidovnjaci zvali roaci(u nekim prevodima srodnici, prim. prev.) Odnosi izmeu oveka i tih bia nisu samo mogunost, to je neto to se stalno deava u naim snovima. arobnjaci neguju te odnose, zato to je poznavanje neorganskih bia, koja su mnogo starija od nas, ispunjeno neim za ime svi udimo: ono je ispunjeno znanjem. Radei na istraivanju energetskih pravila, mudraci starog Meksika su bili prinueni da objasne svojim savremenicima ono to su otkrili. U njihovim naporima da pronau najpogodnije izraze, oni su rekli kako je sve to postoji podeljeno na svetlost i tamu, kao dan i no. Oni su iz toga izveli svaki zamislivi dvojni opis. To je komanda koja odraava velianstveni dualizam kosmosa. Pomou svog vienja, otkrili su da je svet energije sainjen od naglaenih oblasti tame, poprskanih malim takicama sjaja i primetili su da se ta tamna energija uklapa u ensku nadmo nad upotrebom energije dok bljetave oblasti odgovaraju mukarcima. Oni su doli do neospornog zakljuka da je univerzum u svojoj celokupnosti uglavnom enski i da je bljetava energija, mukost, retka pojava. Po definiciji, uporedili su tamu sa levom stranom, sa nagualom, nepoznatim i enskim principom; takoe, bljetavost su uporedili sa desnom stranom, tonalom, sa poznatim, mukim. Nastavljajui sa svojim posmatranjima, videli su da se in kosmikog stvaranja dogaa kada tama univerzuma pone da se gri i iz toga se raa eksplozija svetlosti, bljesak koji se iri, dajui poetak ustrojstvu vremena i prostora. Pravilo ovog ustrojstva je da stvari uvek imaju svoj kraj, to ponovo ukazuje da je jedinstveni i trajni princip svemira tamna energija, enska, stvaralaka i vena. Prema tome, ovek je podeljen na tonal, koji se ispoljava kroz njegovu svakodnevnu panju i nagual koji je aktivan nou u njegovim snovima. Iz ovih uvida, naguali su izveli sva ostala znanja. Oni ue da su snovi vrata ka moi zato to, na kraju krajeva, ono to nas odrava je tamna energija, kojoj se povremeno vraamo kako bi se obnovili. Zbog toga, oni su usmerili svu svoju snagu ka usavravanju umetnosti da se postane svesnim u stanju sna. Oni su nazvali to posebno stanje panje sanjanje i upotrebili su ga da promiljeno istrae tamnu energiju te da tako dou u dodir sa sutinom

- 29 -

univerzuma. Na taj nain su poetna posmatranja mudrih Tolteka postala praktino znanje. Jedno od Karlosovih najeih tvrenja bilo je miljenje da mi sve definiemo, sve vie i vie pretvarajui na svet u neto predvidljivo, sve dok mogunost posete drugim svetovima ne postane samo bajka. Za savremenog oveka, rekao je jednom prilikom, apsolutno sve to postoji je stavljeno u konane kategorije. Mi obeleavamo maine. Mi klasifikujemo svet, a svet klasifikuje nas. Ako ste jednom ubili psa, vi ste ubica pasa do kraja svog ivota, ak i ako nikad vie niste ni pipnuli druge pse; uz sve to, takve klasifikacije su nasledne! Spomenuo je nekoliko smenih i upeatljivih prezimena koja izraavaju karakteristike pojedinaca, koji onda svoje ime ostavljaju kao nametnuto naslee svojim potomcima. Pokazao nam je da su ljudi obeleeni u energetskom smislu. Tvrdio je da je najbolji primer te apsurdne sklonosti da sebe obeleimo ono to vernici zovu izvorni greh, greh Adama i Eve, koji nas ini venim grenicima i koji takoe ini da se ponaamo kao grenici. Postali smo jedni drugima tamniari percepcije. Okov ljudskih miljenja je moan. ak su i naa najdublja oseanja klasifikovana i sloena tako da nita ne moe pobei. Jedan od primera je nain na koji otuujemo sebe od aktuelnog vremena u kome ivimo tako to sumanuto hodamo naokolo ponavljajui stereotipe. Mi imamo kolekciju unapred odreenih dana: Dan ena, Dan Svih Svetih, Dan Sv. Valentina, roendanske proslave i venanja Oni su kao stubovi za koje smo vezali svoj ivot kako se ne bi izgubili i tako hodamo zemljom, vrtei u krug svoje opise kao zveri vezane oko vrata. Ispriao nam je kako su jedanput on i don Huan stigli u mali grad u severnom Meksiku i seli da se odmore na klupi ispred jedne crkve. Iznenada se pojavilo deset ili dvanaest mladih nosei skulpturu Jude nainjenu od odee i tapova. Bila je umotana u ebe i imala je sandale, kao indijanac. Postavili su je na gradski trg i te veeri je organizovano javno spaljivanje. Svi su pili i svi su uestvovali u vreanju lutke kao deo rituala. Sa takvim obiajima, ljudi odravaju Judu ivim. Oni se njega podseaju, oni ga dre u istinskom paklu pomou svojih seanja. A nakon to ga spale, idue godine ga uskrsnu i ubiju ga ponovo. Takve rutine otkrivaju krutost ljudskog ponaanja. Jedan od sluaoca ga je upitao da li njegovo miljenje da seajui se njega, grad odrava Judu u ivotu, izneseno u literalnom smislu ili je to samo metafora. Odgovorio je: arobnjaci tvrde da dokle god traje seanje, dotle postoji i svest bia jer tok misli deluje kao inekcija ivota. Istinska smrt je zaborav. Ideja da se vreme kree pravolinijski od prolosti prema budunosti je veoma primitivna, neto to se suprostavlja iskustvu arobnjaka i ak, savremenoj nauci. Zahvaljujui toj ogranienoj predstavi, veina oveanstva

- 30 -

je zarobljena u tunelu vremena u kome njihova sudbina postaje beskrajno ponavljanje istih stvari. Naa stvarna situacija je da smo energetski blokirani, to je posledica onoga to arobnjaci nazivaju kolektivna uvrenost skupne take. Neobina posledica te uvrenosti je nain na koji se specijalizujemo. Kada se pripremamo za profesiju, na primer, umesto da proirimo svoje poglede, mi uglavnom zavrimo postajui pasivne, dosadne osobe, liene kreativnosti i motivacije. Za nekoliko godina, na ivot postane umren, ali, udaljeni od preuzimanja odgovornosti za sopstvenu promenu, mi okrivljujemo okolnosti. Jedna od najozbiljnijih navika koja uobliava na popis je navika da priamo drugima o svemu to radimo ili ne radimo. To je vaan deo socijalizacije. Mi elimo da stvorimo originalnu sliku samih sebe, ali ta slika zavrava kao oblikovanje sebe prema isekivanjima drugih ljudi tako da postajemo imitacije onoga to drugi ele da budemo. Jednom kada su nas oni definisali kao injenicu, mi moramo da postupamo po odreenim emama ponaanja, ak i kada su nam se smuile ili ak i ako ne verujemo u njih, zato to nas svaka elja za promenom navodi da se sudarimo sa zidom. Veina ljudi se osea prazno kada nemaju ljubav ili prijatelje, zato to su sagradili svoj ivot na slabom temelju meuljudskih odnosa tako da nemaju ni malo vremena za preispitivanje svoje sudbine. Na alost, prijateljstvo je uglavnom zasnovano na razmenjivanju poverljivih podataka, dok je u isto vreme osnova premisa svakodnevnih meuljudskih odnosa da e sve to kaemo jednog dana biti upotrebljeno protiv nas. Tuna je injenica da su oni do kojih nam je najvie stalo, takoe izvor naih najveih glavobolja! arobnjaci smatraju da nas prianje o sebi ini pristupanim i slabim, dok nas uenje kako da budemo tihi ispunjava snagom. Pravilo puta znanja je da preokrenete va sopstveni ivot u neto toliko nepredvidivo da ak ni vi lino ne znate ta e se desiti. Jedini nain da se izbegne pritisak grupe je naputanje svih onih koji nas dobro poznaju. Posle nekog vremena, mentalni zidovi koji nas zarobljavaju postae malo meki i popustljiviji. Tada se pojavljuju prave prilike za promenu i mi moemo da preuzmemo kontrolu nad svojim ivotima. Ako smo sposobni da prevaziemo tumaenja i suoimo se sa istom percepcijom lienom predrasuda, na utisak o svetu objekata e ieznuti. Tada emo se osvedoiti u energiju kako tee u univerzumu. Pod takvim uslovima, okovi misli drugih ljudi vie nee imati ni najmanji uticaj na nas i mi se neemo oseati obaveznim da budemo ovakvi ili onakvi niti da radimo bilo ta. Tada naa ula nee imati nikakvih ogranienja. To je vienje. Nastavio je da objanjava vienje: Zadatak arobnjaka je da slome fiksaciju socijalnih interpretacija, tako da mogu direktno da vide energiju. Videti je iskustvo totalnog opaanja. Videti energiju kako tee je nuno potrebno na putu znanja. U sutini, svi napori arobnjaka vode ka tome. Za ratnika nije dovoljno to zna da je univerzum energija, on mora da se u to lino uveri.

- 31 -

Vienje je praktina stvar koja ima trenutne posledice i dalekosene efekte na nae ivote. Najdramatiniji od njih je to arobnjaci ue da vide vreme kao jednu objektivnu dimenziju. Nastavio je govorei da je energija univerzuma rasporeena u slojevima. Sva svesna bia pripadaju jednom od tih slojeva i mi moemo da se usklaujemo sa energijom drugih podruja zbog fenomena poznatog kao podeavanje percepcije. U izvesnim takama ti slojevi se ukrtaju stvarajui energetske vrtloge u kojma se deavaju posebne pojave, pojave koje su od najveeg znaaja za arobnjake koji vide. Uslovi za usklaivanje su tamo najbolji i ono se deava spontano. Vidovnjaci govore o prolazima, mostovima i preprekama u prostoru, gde se koordinate vremena ponitavaju tako da svesnost putnika moe da prodre u nepoznate svetove. Neorganska bia iz svih uglova univerzuma koriste te take da bi prela granicu koja ih razdvaja od zemlje a i mi moemo to isto da uinimo. Moda e vam izgledati neverovatno, ali ta vrsta fenomena me je oborila s nogu. Jednom su me odveli na mesto u severnom Meksiku, u pustinju, i pokazali mi mesto na kom se kovitla kosmika namera. Satima smo se borili da prodremo u tu oblast ali to je bilo nemogue. Izgledalo je kao da postoji prepreka! Pitali smo ga ta je to bilo i on je odgovorio: Nikad to nisam uspeo da razjasnim. Osim kao arobnjak sa vikom energije koji zna kako da tu stvar iskoristi! Drugog puta, bio sam svedok najneobinijeg efekta od svih koji se deavaju u tim energetskim prolazima. Vozio sam se kroz pustinju kada je oluja zahvatila autoput, potpuno zamraivi moje vidno polje. Iznenada se pored mog auta pojavio teretni kamion. Voza mi je signalizirao da ga pratim i ja sam dugo vozio iza njega, zatien ogromnom prikolicom kamiona. Konano, oluja je prestala i oboje smo se zaustavili. Nalazili smo se na ljunkovitom putu koji mi nije bio poznat. Voza kamiona je iskoio i pozdravio me. Prepoznao sam ga; to je bio jedan indijanski aman iz tog kraja koga sam znao od ranije. Rekao je da mi je time to me je zatitio na tom putu, uzvratio za poklon koji sam mu dao godinama ranije. Rekao mi je da se ne trudim da prepoznam mesto na kome se nalazimo zato to je to skriveno mesto u drugoj panji. Bio sam zaprepaen njegovim reima. Taj ratnik je imao dovoljno energije da me prebaci zajedno sa autom i ostalim u drugi svet! Posle kraeg razgovora, rekao mi je da je vreme za rastanak zato to se oluja ve zavrila. Pratio sam ga du nepoznatog puta, a onda sam se ponovo naao na autoputu. Od teretnog kamiona nije bilo ni traga. Ove zgode su zagolicale nau matu tako da smo ga zasuli svim vrstama pitanja. Ali, Karlos je ostao smiren. Rekao je da se ovakva vrsta stvari dogaa mnogo ee nego to bi smo poverovali, i to ne da bi smo ih razumeli ve da bi ih iskusili. Nastavio je objanjavajui da je drugi okantan i vrlo koristan efekat vienja energije kako tee taj to arobnjaci direktno opaaju oseanja drugih ljudi

- 32 -

kao toplotne talase koji izbijaju iz nae svetlosne mase podstaknuti tim oseanjima. Oni ak otkrivaju oseanja za koja sama osoba nema pojma da su prisutna. To je kao da imaju infracrvene naoare koje ih vode tamo gde njihovi drugari ne vide nita osim neprobojne tame. To im omoguava da se zatite u odnosu na ponaanje drugih ljudi. Zbog tog razloga, vidovnjaka je nemogue prevariti i krajnje teko ga je iznenaditi. Meutim, prava vrednost vienja je da nam ono pomae da shvatimo nameru. Jednom kada se osvedoimo u celokupnost postojanja kao slojeva energije, mi vidimo da tamo ima jo neega, neka skrivena svrha, izvesna pravila akcije koja sve organizuju. arobnjaci prepoznaju tu svrhu kao vrhovnu i bezlinu volju, i pomou unutranje tiine oni mogu da se usklade sa njom. Naravno, ovek od znanja sa takvim sredstvom na raspolaganju e rasporediti stvari na nain koji najvie odgovara njegovoj energiji. Izobilna i smirena energija je obeleje arobnjaka koji vidi. U jednom drugom predavanju nam je rekao da smo svi mi roeni sa celokupnom energijom, ali uglavnom postajemo zbrkani pre nego to umremo. To je kao da se raamo sa odreenom koliinom novca u banci, neki sa milionom, neki sa vie, a neki sa manje. Razlika nije bitna; gledano u celini, to je dovoljna koliina koja nam omoguava da proivimo dostojanstvene ivote do kraja. Ali, zbog nedostatka odgovarajue kulture energetskog rukovanja, veina ljudi odmah zaponu da troe svoje nasledstvo na glupe naine i kada umiru nalaze se u stanju alosnog siromatva. Meutim, neki naue kako da sauvaju i da ak uveaju svoju energiju. Oni takoe umiru, ali sa vie kapitala. Oni nastavljaju dalje. Razlika izmeu umiranja sa svom svojim imovinom, kao ratnik pun snage, ili da umremo bedno kao pas na ulici, zavisi od naina na koji postupamo prema svojoj energiji. Objasnio je kako je svetlosno polje koje nas okruuje poput ogromne lopte eerne vate, oblak gusto isprepletenih vlakana koja zrae energiju poput radijatora. Ono to se deava kada dve osobe uu u odnose je razmena zraenja. Naa svetlea vlakna interaguju, bez obzira elimo li mi to ili ne i ostvaruju to bez nas. To je zakon po kome energija tee sa mesta gde je ima vie na mesto gde je ima manje. Poto provodimo ivot u stalnom meudelovanju, normalna posledica je da smo na kraju manje svoji a vie smo ono to su drugi ostavili u nama. Meutim, ratnici ue kako da slome taj zakon energetske razmene pomou praksi kao to je rekapitulacija, ija je svrha povraaj energije. Na taj nain postaju samo - dovoljni, oni vraaju nazad svoj kapital i oprezno vraaju svoje pozajmice. Poto vie nema rasipanja, moemo rei da su njihova svetlea jaja izolovana.

- 33 -

Kako bi zatitili sebe od radijacije, arobnjaci obino usvajaju udne obiaje. Neki koriste predmete moi kako bi skrenuli pritisak panje drugih ljudi. Drugi ostaju izdvojeni od ljudi i postaju pustinjaci. Huan Tuma je koristio tamne naoare kako se energija ne bi traila preko oiju. Prava vrednost te predostronosti je bila da je to stvaralo barijeru izmeu njega i drugih tako da je prestajao da bude dostupan. Nae razmene imaju veoma ozbiljne posledice u ivotu i to daje snagu stavovima kao to je reci mi ko su ti prijatelji i rei u ti kakav si. Ta izjava ne opisuje samo stanje psiholoke bliskosti meu ljudima ve i odreeni energetski efekat koji arobnjak moe da opazi. Ako elite da budete svoji, nauite kako da budete sami. Kljuna taka su nai meusobni odnosi zato to oni mogu da nas oslobode ili zarobe. Nisu sve razmene nepoeljne. Ratnici trae drutvo onih koji e im pomoi da napreduju. Optenje sa arobnjacima nas prisiljava da budemo budni i besprekorni. S druge strane obini odnosi nas oslabljuju zato to oni zahtevaju unapred odreeni obrazac ponaanja. Pomislite samo na odnose meu ljubavnim parovima gde je nivo zahteva obino toliko visok da to ponekad znai kraj sopstvenog ivota za odreenu osobu. Jedan od prisutnih ga je upitao kako se razmena svetlosnih zraenja dogaa u seksualnim odnosima. Odgovorio je da poto ivot zapoinje sa seksualnim inom, moemo da shvatimo svu energiju koja nam je dostupna kao seksualnu energiju. Prema tome, glavno razmatranje u vezi postupanja sa naom svetlou je povezano sa ovom sutinskom dimenzijom naeg bia. Prva stvar koju moramo da shvatimo je da su nae emotivne veze sa osobama posledica naina na koji smo zaeti. U tom trenutku, svetlost koja nam je na raspolaganju je odreena jednom zauvek. U svetu energije mi smo zapeaene jedinke, mi smo zbir strasti i elje koje su nai roditelji skupili u trenutku kada su nas zaeli. Sve to doe kasnije, rasipanje i kompromisi ili put uvanja i povraaja energije su manipulacije unutar tih granica. Tu se javlja prvi problem jer su seksualni odnosi meu ljudskim biima uglavnom rutinski in. Socijalizacija nas zarobljava na takav nain da ulazi u nau intimu, pretvarajui maginu mogunost svesnog energetskog ujedinjenja u jednu sramnu propisanu naviku koja donosi neeljene posledice. A to se snano odraava na naoj deci. Kako bi potkrepio ova tvrenja, ispriao nam je alu o oveku koji je rekao svojoj eni: Draga, u ponedeljak neu moi da budem sa tobom zato to igram poker sa prijateljima; u utorak idem na kuglanje, u sredu me ekaju na gimnastici. Nastavio je tako, reajui svoje okupacije za celu sedmicu. Konano, ona je odgovorila: U ovoj kui mi se jebemo svakog dana u osam sati, bez obzira da li si ti tu ili nisi! Problem nije u voenju ljubavi, ve u tome to to inimo po navici. Efekat svih rutina je rasipanje energije i to se vidi kao najtraginije u naim seksualnim rutinama, zato to su rezultat toga, u veini sluajeva, deca koja dolaze na svet sa ozbiljnim manjkom ivahnosti. Mi smo toliko priviknuti na

- 34 -

tu situaciju da kada se rodi dete sa potpunom snagom, mi ga smatramo nenormalnim i vodimo ga kod psihijatra da ga umiri. Zbog nasuminog naina na koji biramo nae partnere za razmnoavanje, don Huan je generaciju savremenog drutva nazvao deca zastranjivanja. Postoje dve vrste seksa: dosadni i energetski. Iz socijalnih razloga, veoma je teko biti proizvod energetskog seksa tako da, prema posmatranju vidovnjaka, naa energija je zguvana i naborana, kao da smo veoma stari ve od samog roenja. Poto ne moemo da promenimo svoje naslee, razumno bi bilo da nauimo kako tedeti svoje resurse. Prema arobnjacima, glavni odliv energije kod mukaraca i ena se deava preko razmnoavanja. To je velika investicija zato to trajno utie na nau svetlost. Prema tome, svrha donoenja dece na ovaj svet bi trebalo da bude paljivo razmotrena i to sa krajnjom ozbiljnou. Ako smo proizvod dosadnog seksa a u isto vreme se preputamo nagonima razmnoavanja, neizbena posledica toga je razbijenost naeg energetskog jedinstva. Svetlea jaja roditelja su poput izbuenih kofi iz kojih voda curi na sve strane; te rupe su deca. Takva osoba nikada nee moi da skupi dovoljno snage da bi se promenila osim ako primenjuje pravila ratnikog puta u svom ivotu. Neko od slualaca ga je pitao kako se odvija razmena izmeu roditelja i dece. Odgovorio je da presecanje pupane vrpce novoroeneta ne znai da je veza bebe sa njenim precima automatski prekinuta. Ue svetlosti ostaje aktivno celog ivota kao jedna energetska slamica; to je stvarna veza koju vidovnjaci vide kao vlakno koje se kree od svetlee ahure roditelja prema njihovoj deci. Poto nismo svesni da taj odliv postoji, ne postoji nain da ga spreimo. Nebitno je koliko ljubavi roditelji i deca iskazuju jedni drugima; sa take vienja energije, ta ljubav je zasnovana na svetlosti koja je razmenjena. Zbog tog razloga, roditelji su uglavnom toliko zahtevni prema svojoj deci i pokuavaju da ih oblikuju na svaki mogui nain kako bi postala ista kao i oni. Doneti ih na ovaj svet nije samo jednostavna isporuka, to je investicija. Vidovnjaci mogu da vide da tokom te otimaine kojoj su deca izloena ona postaju zarobljena roditeljskom energijom koja je razbijena i delovi njene svetlosti se prikazuju kao stara i izlizana koulja, ili kao da su isceeni i sa izvaenom utrobom. Grozna situacija! Karlosovi opisi, udrueni sa slikovitim kretnjama su imali efekat uzbune na veinu njegovih slualaca. To sam mogao videti na licima osoba koje su me okruivale. Jedan od uesnika ga je veoma glasno upitao kako ratnik moe da zakrpi svoje otvore odlivanja. Odgovorio je kako je jedina mogunost za izbegavanje komande socijalizacije odrei se oca i majke i nikad se ne osvrnuti. to se tie dece, dodao je, nema drugog reenja nego da ih pojedemo. Ako ne pojedete dete, ono e pojesti vas.

- 35 -

Ove rei su prevrile meru i primetio sam kako su neki od prisutnih napustili prostoriju. Karols nam je smireno ispriao kako je jednom doiveo izvanrdan susret sa biem iz drugog sveta koje je eleo da oslobodi iz ropstva. Zbog te nepromiljenosti, bio je prinuen da napravi telo za tu stranu energiju. Kada ju je majka rodila, don Huan je uzeo to stvorenje koje je bilo devojica i otiao sa njom. Kada se vratio stavio je zdelu punu mesa pred nas: Ovo je vaa erka. Pojedite je! Nismo imali izbora; hipnotisani zapovednikim izrazom njegovog lica, majka i ja smo se pokorili naredbi. Za nas je to bio monstruozan in, ali, on je imao dragocenu posledicu: trajno smo obnovili nae svetlosno jedinstvo. Tako to smo zajedniki pojeli to mekano meso, oboje smo povratili sve svoje naklonosti, svu svetlost koju smo izlili na to stvorenje tako da smo zatvorili svoje otvore. Ponovo smo postali potpuni. Osam godina kasnije, don Huan je vratio devojicu nazad. Predstavio je kao Plavog Skauta i rekao da je nju svo vreme uvao skrivenu, te da je ono to smo njena majka i ja jeli bilo prasetina. Nastupio je tajac, a onda je talas olakanja prostrujao kroz prostoriju. Karlos je nastavio: Ne mogu rei da je povratak moje erke pokrenuo bilo ta, ni ljubav, niti bilo kakvu utehu to je sve to bila ala, niti bilo ta slino. Moja energija je ostala mirna. Neko od prisutnih je radoznalo eleo da sazna ta se dogaalo sa devojicom tokom tih osam godina. Odgovorio je: Ah! Moj uitelj ju je podizao u severnom Meksiku, meu Jakijima. On je nju pretvorio u divlje bie. Ona nije normalno stvorenje, njena energija dolazi iz drugog sveta. Ona koristi mone biljke bez ustruavanja. Ona je bila toliko neukroena da sam morao da je veem i strpam u gepek automobila kao kofer kako bi je odveo iz Meksika u Sjedinjene Drave. Mi, njeni fiziki roditelji, nismo mogli da je dodirnemo. Izgledala je malo poslunije jedino kada je sa don Huanom. Seam se da je mala devojica jednom, svojevoljno spustila glavu na moja kolena. Njena majka i ja smo se pogledali iznenaeno, bilo nam je teko da poverujemo u to. Sve je to bio efekat nagualovog manevra. Ta devojica je znala da je sama, da nema par roditelja na kojima bi parazitirala. Ona je pretvorena u bie usklaeno sa svojom stvarnom konstitucijom. Mi smo agresivna, teritorijalna bia; mi nismo domae ivotinje. Ta devojica je ivi primer kakve sve manevre mogu da izvedu arobnjaci u smislu zbijanja nae energije. Drugom prilikom, kada je spomenuo temu dosadnog seksa, njegov govor se bavio rukovanjem seksualnom energijom. Rekao nam je da je stvaralaka sila koja postoji u nama uzviena, i da ima puno naina upotrebe kojih nismo sasvim svesni. teta je to veina ljudi jedino znaju da razmiljaju o seksu u terminima telesnog zadovoljstva. To je kao ograniena upotreba nekog divljaka koji se sluajno doepao veoma

- 36 -

dragocene knjige; sve to on moe da vidi u njoj je pogodan materijal za potpaljivanje vatre. Mi provedemo vei deo ivota brinui kako pripadnici suprotnog pola gledaju na nas. To povlai, prvo, stalnu panju u vezi naeg izgleda. Drugo, to ini da poseujemo mesta na koja odlaze osobe sline nama kako bi se upoznavali i uloili mnogo, mnogo sati priajui o sporednim stvarima, ali stalno imajui na umu na glavni cilj. Ovakva vrsta ulaganja je preterana. arobnjak zna da sutina seksa nije zadovoljstvo niti razmnoavanje. Da li zaista verujete da bi se snaga koja nama vlada zamajavala stvarajui neto tako vano kao to je mo stvaranja, samo da bi nam omoguila kratke trenutke zabave ili da bi nas mnoila kao peurke na zemlji? Svrha seksa je mnogo dublja, on nas povezuje sa tajnom porekla svih stvari, zato to univerzum nastaje iz jedne eksplozije koja se jo uvek odvija i koja se iskazuje svaki put kad vodimo ljubav. Ako je izvor onog to smo mi ta stvaralaka sila onda centar naih napora mora biti preusmeravanje seksualne energije. inei veoma izraajan pokret rukama, uzviknuo je: Shvatite ta imate i ne traite to! Seks je novac i to u gotovini! Naa kosmika sudbina je da proirimo svoju svesnost; iz tog razloga, mi smo obdareni delom kreativne sile Orla. Seks je stvoren za sanjanje. Izjavio je da, teoretski, seksualna razmena meu parovima ne mora uticati na svetlost dostupnu svakom od uesnika, sve dok mukarac uzima od ene onoliko koliko ona uzima od njega i rezultat je neutralna ravnotea. U svakom sluaju, ono to je nepoeljan ishod je da njihova energija postaje izmeana i na taj nain se stvaraju vorovi vezanost i zavisnosti koji ograniavaju nau slobodu i zahtevaju duge godine rekapitulacije da bi se razmrsili. Ali u praksi, ta vrsta razmene iscrpljuje nau ivotnu snagu, zato to kad vodimo ljubav, kretanje energije se ne odvija unutar zatvorenog sistema; uvek postoji otvor. Imati seks sa nekim znai imati veze sa celim genetskim lancem koji odreuje njegovo ili njeno poreklo, zato to zbog odlivnih vlakana koje nas povezuju sa precima, ljudska bia nisu nezavisne svetlosti ve zavrni elementi. Iako se seksualni in odvija izmeu dve osobe, postoji ljudski kalup, kolektivna fiksacija skupne take koja uzima najvie energije u tom procesu. Ta fiksacija je odgovorna za oseanja ljubomore, zavisnosti i vezanosti koje dovodimo u vezu sa naim seksualnim odnosima, a to ini da postanemo nepopravljivi investitori, izopaavajui plemenitu re ljubav u neto podlo. Odnos obinog oveka prema mogunosti da voli je poput neke bezoseajne i proraunate maine: volim moju decu zato to je u njima pohranjena moja energija, moju enu zato to pere moju odeu, kuva mi i jebem je, mog psa jer uva kuu, moju zemlju jer sam u njoj roen, mog Boga je e me on spasiti Negovo se lice zgrilo u grimasu gaenja.

- 37 -

Kako teko je davati, bez oekivanja bilo ega zauzvrat! Obine ljubavi zavravaju postajui dunost, kada drugi zahteva od nas istu panju koju on daje nama. A oseanja iz dunosti su neto fatalno! Zbog tih razloga, jedan od prioriteta za uitelja je da uniti uenikove seksualne obrazce. Ovo je kljuna stvar koja zahteva doivotni trud ali je neophodno da se to zapone od prvog trenutka, zato to postati lan drutva arobnjaka ne moe biti iskorieno kao izgovor za negativne seksualne pojave. Ako ne razjasnimo tu stvar kao obini ljudi i ene, nae anse da napredujemo na putu ratnika su vrlo slabe. arobnjaci imaju mnogo naina za ispravljanje uenika. Neki nemaju nikakvih obzira i podvrgavaju uenika pravim muenjima, napadajui njegove slabosti dok se ne promeni ili se slomi. Drugi, poput mog uitelja, su krajnje paljivi povodom toga i vie vole da rade sa energijom iznutra, inei da uenik postane svestan sebe i reaguje. Svaki od ovih metoda je opravdan dokle god daje eljene rezultate. Na primer, nagual Hulijan je kombinovao nemilosrdnu efikasnost sa zapanjujuom sposobnou da postane ta poeli nije glumio; tanije, on je sutinski menjao sebe pomerajui svoju skupnu taku u poloaj koji odgovara obliku ivotinje ili druge osobe. Jedan od njegovih omiljenih oblika je bio enski. Jedanput je, u obliku prelepe devojke, zaveo svog uenika Huana Matusa, koji je u to vreme imao jedva dvadeset godina i bio uspaljen kao mladi bik. Kada su se nali u krevetu, on je pomakao svoju skupnu taku u svoj uobiajeni poloaj i postao ponovo mukarac, to je mladia nateralo da uspanieno istri iz sobe. Za linost kakva je Huan Matus tada bio, udarac je bio razoran. Razorio je njegove stereotipe. To je bila uvrnuta, ali izvanredno efikasna ala. Ona je jednim udarcem slomila njegovu sklonost da se prepusti prvoj eni koja sebe uini dostupnom. Don Huan nikada nije oprostio svom uitelju zbog te ale ali je, kako je vreme prolazilo, nauio kako da se nasmeje celoj prii. Tada je Karlos dopustio krae vreme za pitanja. Jedan od prisutnih ga je pitao u vezi celibata; da li je on neophodan za arobnjake i kakva je korist od toga. Odgovorio je: U sutini, arobnjaci se ne zalau za neto niti su protiv neega. Oni vide da sve zavisi od uroenog rasporeda energije. Postoje neki koji su roeni sa neophodnom strau da vode ljubav svakog dana, dok je ostali nemaju dovoljno ak ni za masturbaciju. Neki obnavljaju svoju svetlost pomou discipline dok drugi izgledaju kao isceeni i umiru nepotpuni. Svi ti faktori utiu na ponaanje arobnjaka u vezi seksa. Ono to je tipino za arobnjake je njihovo odbijanje da budu rtve kolektivne komande za razmnoavanjem, i njihova sposobnost da izaberu odgovorno korienje svoje energije. Takoe, niko od njih ne moe biti zarobljen ni u jednoj seksualnoj kategoriji. Oni su slobodni, oni postupaju sa svakim trenutkom onako kako im mo ukazuje. Da bi stekli takvu viziju, oni neguju trezvenost koju obina osoba ne poznaje.

- 38 -

Objasnio je kako novi vidovnjaci, generalno naginju ka celibatu i samodovoljnosti zato to su veoma tedljivi sa svojom energijom i vie vole da je posvete proirivanju svesnosti. Oni su se osvedoili u svetove na svojim putovanjima u beskraj to je sve ostalo uinilo bledim i neprivlanim, ak i seksualni in. Don Huan je rekao da je voenje ljubavi za one koji nemaju privrenosti. Odgovarajui na drugo pitanje, rekao je da ne postoji takva stvar kao to je seksualni problem ve samo pojedinci sa svojim sopstvenim i vrlo specifinim nedoumicama koje treba da razree. Uopteno posmatranje toga (seksualnog problema prim.prev.) je zamka, jer to uzrokuje da ublaimo svoju odgovornost i opravdamo sebe miljenjem kako su svi ostali isti kao i mi. Isto kao roenje i smrt, stvaranje je lini in, dar koji nam je poklonio Orao. Ono to arobnjaci zahtevaju je vrlo jednostavno: odgovornost. Drutvo u kome ivimo je kola u kojoj nas prisiljavaju da se pridravamo zauujue okrutnih pravila. Mi starimo i voenje ljubavi izokreemo u grotesknu parodiju. Drutvo nam namee iscrpljivanje, programirano ponaanje koje ne prestaje sve dok ne nestane i poslednja iskra svetlosti koja je ostala u nama. Imao sam primer toga kod moga dede. Starac je imao obiaj da kae: Ne moe sve da ih pojebe, ali mora da pokua! Bio je ve s jednom nogom u grobu, a i dalje je reagovao na nain na koji su ga nauili. Polovinu svog vremena troio je da nae enu a drugu polovinu trudei se da je sauva, i nikad nije shvatio da mu niko nije pokazao kako da uini pravi izbor. Konano, na samrtnoj postelji, starac je postao ogoren milju kako ga njegove ljubavnice vie ne ele zbog muevnosti ve zbog njegovog novca. Ona me ne voli! jecao je a njegovi unuci su ga uveravali: Ona te voli deda! Glupi ovek je tako umro, vritei: Evo me dolazim, mamice! Da li je potrebno biti arobnjak kako bi se shvatilo da to nije sve to moemo imati kao ljudska bia? Priznao je kako je pre nego to je odluio da praktikuje ratniki put, verovao da je zavodnik i da se tako ponaao, voen latinskim strereotipom mukarca. Jednom sam zaveo devojku i uveo sam je u svoja kola. Oboje smo bili toliko uspaljeni da se cela oferajbna zamaglila od svih tih poljubaca i zagrljaja koje smo razmenili. Kada sam bio najuzbueniji, otkrio sam da je ta naizgled devojka, u stvari mukarac! Drugi put, iskreno sam se zaljubio u mladu devojku, ali sam poeo da sumnjam da me vara. Promenio sam auto i stajao posmatrajui sa ugla njene kue. Doao je drugi mukarac. Kada sam joj zatraio objanjenje, rekla mi je: Sa tobom imam ljubav a sa njim je samo seks! Ovakva vrsta sukoba je uinila da odluim da se ponaam mnogo umerenije u svojim ljubavnim aktivnostima. Ali pritisak mojih stereotipa je bio prejak. Nastavio sam da troim svoju energiju na seks saglasno obrascima moje

- 39 -

rase, sve dok me don Huan nije stavio pred izbor. Ili u se smiriti, ili u napustiti obuku. Odgovarajui na drugo pitanje, tvrdio je da je najbolji nain da se zaustavi energetsko iscrpljivanje koje se dogaa preko seksualnosti, uenje kako da se naprave velikoduni gestovi koji oslabljuju fiksaciju nae panje. Primili smo ivot kao kosmiki dar i imamo privilegiju da uzvratimo na tom gestu potpunom izdvojenou. Zahvaljujui svojoj ravnodunosti, ratnik je u poloaju da preokrene svoju ljubav u blanko ek, u bezuslovnu i apstraktnu privrenost, jer ona ne poinje sa eljom. Kakva udesna stvar! Nasuprot onome to prosean ovek misli, priroda arobnjaka je strastvena. Ali predmet njihove strasti nije vie fiziki. Oni su videli lepak koji sastavlja sve stvari, talas strasti koji preplavljuje univerzum i koji se ne moe zaustaviti zato to ako bi se to dogodilo, sve bi bilo svedeno na nitavilo. Pomou vienja, postavili su svoju osnovu na kamen temeljac svesnosti, najmonije stanje line panje. Njihova ljubav je jedna nadmona stvarnost koja vibrira u svakom udahu i izdahu, izraena je u svakom pokretu i daje smisao u svakom svetu; to je sila koja ih podstie da istrauju, da rizikuju i razvijaju se, neprestano dajui sve najbolje od sebe. arobnjaci su otkrili najistiji oblik ljubavi, zato to vole sebe. Oni znaju da je sve to dajemo drugima odraz onoga to imamo u sebi. Oni su stavili mo strasti u slubu bia, i ona im daje neophodan impuls da preduzmu jedinu potragu koja se isplati: potragu za samim sobom. Sadraj

6. Rekapitulacija
Dok sam sreivao svoje beleke, otkrio sam da je jo jedna tema koju je Karlos naglaavao u svojim govorima, bila koncept rekapitulacije. Isticao je da je to veba kojoj arobnjaci posveuju veinu svog vremena. Jedanput je naglasio da uprkos energetskom iscrpljivanju kome smo izloeni kroz socijalne interakcije, svi mi imamo izbor, zato to nam zapeaena priroda nae svetlosne konfiguracije omoguuje da ponovo zaponemo od nule u bilo kom trenutku i da tako obnovimo svoju celokupnost. Nikada nije kasno, rekao je. Dokle god smo ivi, uvek postoji nain da se pobedi bilo koja vrsta blokade. Najbolji nain da povratimo svetlosna vlakna koja smo izgubili je da pozovemo nau energiju nazad. Najvaniji deo je preduzeti prvi korak. Za one koji su zainteresovani da sauvaju i povrate svoju energiju, jedini dostupan nain je rekapitulacija. arobnjak zna da ako ne krenemo u potragu za svojim utvarama, one e doi po nas. Zbog tog razloga on nita ne ostavlja nerazreenim. On prepriava svoju prolost, u potrazi za maginim spojem tanim trenutkom u kome je bio uvuen u neiju sudbinu i usmerava svu svoju koncentraciju na tu taku razmrsujui vorove namere.

- 40 -

arobnjaci kau da mi ivimo svoj ivot sa distance, kao da je on skup seanja. Provodimo ivot pogrbljeni, povreeni neim to se desilo trideset godina ranije, nosei teret koji vie nema nikakvog smisla. Ne mogu to da oprostim! vritimo, ali to nije istina, mi sami sebi ne moemo da oprostimo! Emocionalne veze koje uspostavljamo sa ljudima su kao ulaganja koja inimo usput. Moramo biti potpuno ludi da bi napustili i odbacili svoje naslee na takav nain! Jedini nain na koji moemo ponovo postati potpuni je da pokupimo ta ulaganja usklaujui sebe sa svojom energijom tako da uklonimo teak teret oseanja. Najbolji nain da to izvedemo koji su otkrili arobnjaci je da se setimo dogaaja nae line prolosti dok ih potpuno ne rezimiramo. Rekapitulacija vas izvlai iz prolosti i prebacuje u sadanjost. Ne moemo da pobegnemo od toga to smo roeni kao proizvod dosadnog jebanja niti to ulaemo najvei deo svoje svetlosti u pravljenje dece ili na odravanje zamornih odnosa. Ali moemo da rekapituliramo; to uklanja energetske efekte tih aktivnosti. Sreom, u podruju energije, stvari poput vremena i prostora ne postoje. Zato je mogue vratiti se u isti trenutak i mesto kada se dogaaj desio i oiveti ga. To nije previe teko jer svi dobro znamo kada smo bili povreeni. Rekapitulirati znai prikradati se (tragati za) naim rutinama, podvrgavajui ih sistematskom i nemilosrdnom razmatranju. To je aktivnost koja nam omoguava da sagledamo svoj ivot u celokupnosti a ne samo kao niz trenutaka. Iako to moe izgledati neobino, arobnjaci su jedini koji rekapituliraju kao vebanje; ostalim ljudima se to moe desiti samo sluajno. Rekapitulacija je ostavtina starih vidovnjaka, osnovna praksa, sutina arobnjatva. Bez nje nema puta. Don Huan se prema uenicima koji nisu rekapitulirali odnosio kao da su radioaktivni. Don Henaro ak nije hteo ni da se rukuje sa mnom, a ako bih ga sluajno dodirnuo on bi otrao da se opere kao da sam ga zarazio. Rekao je da sam pun prljavtine koja izbija iz svake pore moje koe. Pomou tog izmotavanja, usadio je u mene ideju da je rekapitulacija elementarni in higijene. Na drugom predavanju, Karlos je izvestio o vrsti svetlosnog zastoja koji je opisao kao kao fiksaciju nae panje koja blokira protok energije. Rekao je da se to deava kada odbijamo da se suoimo sa injenicama i pokuavamo da sebe zatitimo krijui se iza akcija poputanja. Takoe, to se deava kada ostavljamo nereenim neizbene stvari ili inimo dela koja nas sputavaju. Posledice takve vrste zastoja su da osoba prestaje da bude svoja. Kada postane pritisnuta okovima odluka koje je donela tokom svog ivota, vie ne moe da postupa na promiljen nain i postaje uhvaena u mreu okolnosti. Ova situacija moe da naraste do take mentalne ili fizike bolesti i moe biti razreena jedino pomou rekapitulacije. Ustanovio je da, u sutini, rekapitulacija poiva na pravljenju spiska povreda uzrokovanim naim interakcijama. Sledei korak je da odputujemo nazad u trenutak kada su se dogaaji desili sa ciljem da povratimo ono to pripada nama i vratimo to pripada drugima.

- 41 -

Ratnik zapoinje vraajui unatrag dan koji je upravo proao. On rekonstruie razgovore, tumai miljenja, pamti lica i imena, traga za nijansama i nagovetajima, raslanjuje sopstvene i tue emocionalne reakcije. On nita ne preputa sluaju, grabi seanja dana jedno po jedno i proiava ih pomou disanja. On takoe istrauje sve delove i situacije svog ivota. Na primer, partneri koje je imao, kue u kojima je iveo, kole, radna mesta, prijatelje i neprijatelje, sukobe i srene trenutke i tako dalje. Idealno bi blo da navalimo na zadatak po hronolokom redu od najskorijeg seanja pa do najdavnijeg kog je mogue prizvati. Ali, na poetku, najlake je to initi ako seanje podelimo na oblasti. Veoma koristan oblik vebanja, dostupan svima nama, je spontana rekapitulacija. Ako bolje razmislimo, svi mi stalno rekapituliramo. Sva seanja koja odgovaraju naem unutranjem dijalogu mogu se tako nazvati. Meutim, mi ih prizivamo na nevoljan nain; umesto da im se prikradamo u tiini, mi ih prosuujemo i odnosimo se prijemivo prema njima. To je beskorisno. Ratnik koristi povoljnu priliku, zato to su ta naizgled sluajna seanja upozorenja koja stiu sa nae tihe strane. (Tiha strana: energetsko telo, dvojnik, leva strana, nagual, drugo ja. Iznenauje broj sinonima koji Kastaneda koristi kroz ceo opus svojih knjiga i predavanja za jednu te istu osobenost ljudskih bia - prim. prev.) Naglasio je da za rekapitulaciju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Moemo vebati u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, kada god osetimo potrebu da to inimo. Ratnici rekapituliraju dok se etaju putem, u kupatilu, dok rade ili dok jedu; kada god je mogue! Najvanija stvar je da se to obavlja. Dodao je da nije potrebno zauzimati odreeni poloaj. Jedini uslov je da nam bude udobno, kako fiziko telo ne bi zahtevalo panju koja bi se meala sa seanjima. Meutim, arobnjaci veoma ozbiljno pristupaju vebanju. Neki koriste drvene kutije, uzdignute platforme, ormane ili peine. Drugi grade kuicu meu najviim granama velikog drveta ili iskopaju rupu u zemlji i prekriju je granama. Dobra praksa rekapituliranja je sedeti na krevetu, u tami, pre nego to legnemo da spavamo. Svaki nain koji nas odvaja od okoline je dobar za formalnu rekapitulaciju. Kada smo locirali dogaaj i osveili u pamenju svaki njegov deo, potrebno je da udahnemo kako bi smo povratili energiju koju smo ostavili za sobom a onda da izdahnemo vlakna koja su drugi poloili u nama. Disanje je magino jer je ono funkcija koja daje ivot. Karlos je objasnio da ova vrsta disanja treba biti udruena sa vodoravnim pokretima glave, koje arobnjaci nazivaju provetravanje dogaaja. Neko ga je upitao da li je neophodno disati sa desna u levo ili u suprotnom smeru. Odgovorio je: Kakve to ima veze? To je rad sa energijom; ne postoje vrsti obrasci. Ono to se rauna je namera. Udahnite kada elite neto da povratite i izduvajte natrag sve to nije vae. Ako to uinite sa celokupnom svojom prolou, prestaete da ivite zarobljeni okovima seanja a umesto toga

- 42 -

biete usredsreeni na sadanjost. Vidovnjaci opisuju taj efekat kao suoavanje sa injenicama onakvim kakve jesu, ili kao objektivno vienje vremena. Upitali su ga ta trebamo uiniti sa naim seanjima kada ih lociramo; da li to znai da ih istraujemo nekom psihoanalitkom metodom ili neim slinim tome. Odgovorio je: Nije neophodno initi nita odreeno. Seanja e pronai svoj sopstveni put jer svetlost sama sebe prerasporeuje pomou disanja. Jednostavno pokuajte, uinite sebe dostupnim; Duh e vam rei ta treba da radite. Rekapitulacija zapoinje iznutra i potkrepljuje samu sebe. To je pitanje utiavanja uma kada nae energetsko telo preuzima kontrolu radei ono to mu donosi zadovoljstvo. Oseate se dobro, udobno; daleko ste od iscrpljivanja i to vam donosi predah. Vae telo to opaa kao neshvatljivo energetsko kupanje. Ali, potrebno je da imate ispravan stav prema tome. Nemojte pomeati ove vebe sa psiholokim ispitivanjem. Ako je tumaenje ono to vam je potrebno, idite kod psihijatra! On e vam rei ta da uinite kako bi ste nastavili da budete idiot. Ne pokuavajte da otkrijete pouku. Prie o moralu postoje samo u deijim knjigama. Rekapitulacija je poseban oblik prikradanja (traganja), i treba joj pristupiti sa velikim oseajem za strategiju. Ona se bavi razumevanjem nae egzistencije i zavoenjem reda u nju, videi je onakvom kakva jeste, bez kajanja, osude ili oduevljenja, sa potpunom ravnodunou i fluidnim duhom, ak sa humorom, zato to nita u naoj prolosti nije vanije od neega drugog, i svi odnosi su, na kraju krajeva, beznaajni. Najvanija stvar je poetak, zato to e nam energija koju odvratimo od prvobitne namere dati mo da nastavimo sa rekapitulacijom sve zamrenijih aspekata naih ivota. Kao prvo, neophodno je da krenemo od najaih ulaganja koja su najmunija oseanja. Onda kreemo sa onim seanjima koja su pohranjena toliko duboko da mislimo kako smo ih zaboravili, ali, ona su jo uvek tu. Na poetku, rekapitulacija moe biti teak rad, zato to na um nije naviknut na tu disciplinu. Ali, nakon zatvaranja najbolnijih rana, energija e prepoznati samu sebe i postaemo posveeni vebanju. Na taj nain, svaki deli svetlosti koji povratimo pomae nam da postignemo jo vie. Onog trenutka kada ste spremni da zaponete sa voljnim razvezivanjem vorova vae line istorije, uiniete odluujui korak. Odgovarajui na drugo pitanje, rekao je da rekapitulacija nema kraja; ona traje do kraja naeg ivota i nastavla se i dalje. Razvlaim svoja vlakna svake noi dok se podseam dogaaja koji su se desili tokom dana. Na taj nain moja lista dogaaja ostaje aurirana. Ali, jednom godinje zadajem sebi mnogo potpuniju i sveobuhvatniju vebu, radi ega se uklanjam od svega na nekoliko nedelja.

- 43 -

Upozorio nas je da ba zato to je to svakodnevna praksa, ne smemo da posmatramo to vebanje kao rutinu. Ako ne povratimo svoju celokupnu energiju, nae odluke nikada nee postati mone; uvek e postojati pozadinska buka, tua komanda. A bez monih odluka, ovek je nita. Oivljavanje dogaaja je savrena stvar, zato to uklanja rane iz prolosti i isti od svakog nagomilavanja u energetskim kanalima. Na taj nain, lomite fiksirano zurenje kojim vas posmatraju drugi ljudi i otkrivate obrasce ljudskog ponaanja tako da vas vie nita ne moe ponovo uloviti. Postajete samostalno bie; vi odluujete ta elite da napravite od sebe. Jedno od pitanja ticalo se efekata rekapitulacije na svesnost. Tvrdio je da vebanje proizvodi dva glavna efekta. Efekat koji odmah nastupa je zaustavljanje unutranjeg dijaloga. Kada je ratnik sposoban da zaustavi svoj unutranji dijalog, on uvruje vezu sa svojom energijom. To ga oslobaa od zahteva seanja i tereta oseanja i oslobaa preostalu energiju koju onda moe uloiti u proirivanje granica svoje percepcije. Ratnik poinje da prihvata stvarnost umesto tumaenja te stvarnosti. Po prvi put, dolazi u dodir sa konsenzusom arobnjaka, koji je opis stvarnosti sastavljen na nepojmljiv nain. Normalno je da ratnik na tom nivou poinje da se svemu smeje, zato to energija donosi sreu. Zahvaljujui rekapitulaciji, on je srean, ispunjen i skakue kao dete. S druge strane, on postaje zastraujua osoba jer, poto mu je svetlost neoteena i njegov ivot je ist, donoenje odluka vie ne predstavlja potekou za njega. On e odluiti ono to je nuno u datom trenutku a to drugim ljudima deluje zastraujue. To je takoe vreme kada je ratniku potrebna dodatna koliina umerenosti i razumnosti, jer bez toga moe preduzeti nepotrebne rizike, dovodei u opasnost kako svoju tako i bezbednost drugih. Drugi efekt rekapitulacije je da ona deluje kao zazivanje Duha i ini da on poeli da doe i ivi sa nama. Drugim reima: setiti se svoje prolosti je najefikasniji nain da se ujedine fiziko telo i energetsko telo, koji su godinama bili razdvojeni. Rekao je da arobnjak koji uspeva da sabije najvei deo svoje energije dolazi u stanje kada moe da namerava junako delo perceptualne hrabrosti: Nameravanje kopije svog ivotnog iskustva sa ciljem da prevari smrt. To je krajnji cilj rekapitulacije: napraviti duplikat, i biti spreman za odlazak. Ne morate biti arobnjak kako bi ste shvatili vanost svega ovoga. Umreti u bedi je oajan nain umiranja. S druge strane, imati duplikat koji e te ponuditi Orlu vam garantuje da e te biti sposobni da nastavite dalje. Borba arobnjaka je herojska. Besprekorno rekapitulirajui sadraj svojih ivota, oni sakupljaju vlakna koja odvlae njihovu panju i vraaju onima koje poznaju svu panju koju su im poklonili. Na taj nain dolaze u stanje ravnotee koje im omoguava da odu sa celokupnom svojom svesnou. Njihova seanja, koherentna, proiena i integrisana, deluju kao nezavisno bie, koje slui kao karta koju igraju u zamenu za svoju svesnost. Orao

- 44 -

prihvata taj trud kao plaanje i uklanja se u stranu. Naa replika je dovoljna da zadovolji njegovo potraivanje. Taj trenutak vidovnjaci vide kao eksploziju energije koja ujedinjuje njihovu zatvorenu svesnost sa totalitetom spoljanih zraenja i tada se njihova skupna taka iri u beskraj poput kovitlaca svetlosti. U drugom govoru, osvrnuo se na postupak koji su sainili novi vidovnjaci a koji moe biti koristan prilikom vebanja rekapitulacije. Izjavio je: Jedan od arobnjakih zadataka je da stalno ispituju nagovetaje Duha. U tu svrhu, esto koriste knjigu dogaaja koji su vredni pamenja, mapu onih deavanja u kojima je Duh intervenisao u njihovim ivotima, pritiskajui ih da donose odluke voljno ili nevoljno. Objasnio je kako je prednost ove tehnike u tome to kada piemo, mi se izdvajamo od stvari i dogaaja makar i u najmanjoj meri, a to nam omoguava da se fokusuramo na njih sa vie objektivnosti. Tu se ne radi o opisivanju naih dnevnih rutina ve o usmeravanju panje na udne trenutke u kojima se ispoljila namera. To su magini momenti zato to oni stvaraju promene i suoavaju nas licem u lice sa smislom naeg postojanja. Usliavajui molbe, izneo nam je par primera ove vrste dogaaja. Iako su znakovi Duha lina stvar, postoje uobiajeni dogaaji koji uopteno obeleavaju ljudski ivot, ka to su roenje, izbor zanimanja, vezivanje vae sudbine sa drugom osobom ili roenje dece. Takoe tu su bolesti i ozbiljne nesree zato to one uspostavljaju vezu sa smru. Za one koji imaju sreu da pronau provodnika Duha u obliku naguala, to je svakako dogaaj najvredniji pamenja. Uplitanja namere su prethodnice, veoma znaajna seanja za ratnika koja mogu biti upotrebljna kao take poreenja u vezi toga gde zapoeti kada neko istrauje dogaaje vlastite prolosti. To zahteva brzinu i jasnou kako bi ih odabrali i sastavili odbacujui line stvari a zadravajui maginu sutinu. Kada je ovo pravilno obavljeno, onda to postaje ono to novi vidovnjaci nazivaju apstraktni centri opaanja, matrica namere koju ratnik ima dunost da rastumai. Sadraj

7. Prag tiine
Jedna od Karlosovih osobenosti bila je nepredvidljivost. Ponekad je blagovremeno dolazio na sastanke a drugi put bi kasnio i po sat vremena. Takvo postupanje je imalo povoljne efekte; ono je inilo da oni koji su manje zainteresovani ustanu i odu a primoravalo zainteresovanije da neguju strpljenje.

- 45 -

Tog prepodneva sastanak je bio na Meksikom univerzitetu. Meu mnogim drugim pitanjima, upitan je da li veruje u Boga. Odgovarajui, Karlos nas je zamolio da ne pobrkamo njegove rei sa religioznom objavom. arobnjaci se dre svog iskustva, rekao je. Oni su zamenili verovanje za vienje. Oni govore o duhu ne zato to veruju u njegovo postojanje ve zato to ga vide. Ali, oni ga ne vide kao oca punog ljubavi koji sa visine bdije nad nama. Za njih, duh je neto mnogo direktnije i neposrednije, stanje svesnosti koje prevazilazi razum. Sve to dopire do naih ula je znak. Jedina stvar koja vam je potrebna je neophodna brzina da utiate svoj um i uhvatite poruku. U smislu tih nagovetaja, duh nam govori veoma jasnim glasom. Jedna od prisutnih osoba je naglasila da, ak i ako to prihvatimo kao metaforu, ideja oslukivanja duha ili razgovora sa njim ima izrazito religiozni prizvuk. Ali Karlos je bio nepokolebljiv u svom objanjavanju: Taj glas nije metafora! On je bukvalan! Ponekad on govori pomou rei, drugi put je to samo apat ili prizor pred naim oima, poput filma. Na taj nain, duh prenosi svoje komande do nas i sve one mogu biti sabrane u jedinstvenom izrazu: Namera, namera! Glas duha se podjednako obraa svakome, ali mi to ne shvatamo. Toliko smo zauzeti svojim razmiljanjima da umesto da uutimo i sluamo, mi dajemo prednost svim vrstama okolianja. To je razlog to postoji glas podseanja. Upitali su ga ta znai glas podseanja. Odgovorio je: To je izvor panje, nain pristupanja drugom nivou svesnosti. Mi moemo skoro sve upotrebiti kako bi se uskladili sa duhom, zato to se , na kraju krajeva, on nalazi iza svega to postoji. Ali, izvesne stvari nas privlae vie od ostalih. Uopteno, ljudi imaju svoje molitve, svoje amajlije ili razraene rituale, privatne ili grupne. Drevni arobnjaci su bili skloni misticizmu; koristili su astrologiju, predskazanja i vraanje, arobne palice i sve ostalo to bi moglo prevariti kontrolu razuma. Ali, prema novim vidovnjacima, takvi postupci su promaaj i u njima se krije opasnost: oni mogu da iskrive panju osobe tako da ona postane zavisna od simbola. Savremenim ratnicima vie odgovaraju neposredniji naini. Don Huan je preporuio direktno nameravanje unutranje tiine. Naglaavajui rei, precizirao je da je arobnjatvo umetnost tiine. Tiina je prolaz izmeu svetova. Kada na um ostaje u tiini, pojavljuju se neverovatni aspekti naeg bia. Zapoevi od te situacije, osoba postaje nosilac namere i sva njena dela poinju da dobijaju snagu. Tokom mog naukovanja, moj dobroinitelj je izvodio neobjanjive podvige koji su me prestravili, ali su u isto vreme probudili moju ambiciju; poeleo sam da budem toliko moan kao to je on! Stalno sam ga zapitkivao kako mogu nauiti njegove trikove, ali bi on uvek stavio prst na svoje usne i zurio

- 46 -

u mene. Prole su godine dok nisam postao sposoban da shvatim velianstvenu pouku njegovog odgovora. Klju arobnjatva je tiina. Jedan od prisutnih ga je zamolio da objasni to gledite. Odgovorio je: To nije objanjivo. Kada to inite onda to shvatate. Ako pokuate to da razumete vi se blokirate. Nemojte to da posmatrate kao neto teko ili zamreno, zato to to nije neto s onog sveta; to je samo utiavanje uma. Mogu da kaem da je tiina kao pristanite na koje dolaze brodovi; ako je pristanite zauzeto, nema mesta za nita novo. To je moj pogled na stvari, ali istina je da ja ne znam kako da govorim o tome. Objasnio je da unutranja tiina nije samo odsustvo misli. Pravilnije, ona je u vezi sa uklanjanjem sudova, posmatranje bez tumaenja. Tvrdio je da ulazak u tiinu moe biti objanjen, na osobeno protivrean nain arobnjaka, kao uenje o tome kako misliti bez rei. Za veinu od vas, ovo to govorim nema smisla zato to ste navikli da se posavetujete sa svojim razumom u vezi svega. Ironija je u tome to nae misli ak i nisu nae. One odjekuju kroz nas i u tome je razlika. I kada god nam dosauju dok uimo da upotrebljavamo razum, mi zavravamo tako to ih prihvatimo. Ako upitate razum, on e vam rei da je svrha arobnjaka besmislica zato to ona ne moe biti racionalno dokazana. Umesto da vas savetuje da krenete u iskrenu proveru te svrhe, on e vas prisiliti da se sakrijete iza vrstog zida tumaenja. Dakle, ako elite da imate ansu, postoji samo jedan mogui izlaz: iskljuite um! Sloboda se postie bez razmiljanja. Poznajem ljude koji su sposobni da zaustave svoj unutranji dijalog, i oni vie ne tumae, oni su isto opaanje; oni nikada nisu razoarani ili alosni zato to sve to ine zapoinje iz centra za odluke. Oni su nauili da posluju sa svojim razumom kao gospodari i ive u najizvornijem stanju slobode. Nastavio je govorei kako je tiina nae prirodno stanje. Mi smo roeni iz tiine i u nju e mo se vratiti. Ono to nas kvari su sve te sulude ideje koje prolaze kroz nas u skladu sa naim nainom grupnog ivljenja. Nai srodnici, primati, imaju veoma ukorenjene drutvene obiaje iji je cilj da se umanji nivo napetosti unutar grupe. Na primer, oni posveuju veinu svog vremena brinui se jedni o drugima, njuei jedan drugog ili uzajamno trebei vake. Ti obiaji su uroeni, i zato su trajni; oni su tu u nama, unutar tebe i unutar mene. Ljudska bia su samo nauila kako da ih zamene razmenjivanjem rei. Kad god nam se ukae prilika, umirujemo jedni druge priajui o neemu. Nakon hiljada godina zajednikog ivota mi smo se srodili sa tim prilikama do te take da, bez obzira spavamo li ili smo budni, na um se nikad ne utiava, on uvek pria sam sa sobom. Don Huan je tvrdio da smo mi grabljive ivotinje koje su pomou sile pripitomljavanja pretvorene u preivare. Mi provodimo svoj ivot

- 47 -

prevakavajui beskrajni spisak miljenja o skoro svemu. Misli nam stiu u obliku grozdova; svaka je povezana sa drugom sve dok celi svemir uma ne bude ispunjen. Ta buka nema upotrebnu vrednost zato to je njen praktini cilj da slavi veliinu ega. Zato to se protivi svemu to su nas uili kada smo bili deca, tiini treba pristupiti u duhu borbe. Tada stiete veliko preimustvo: iskustvo prikradaa. Savremeni arobnjaci preporuuju da proemo kroz svet bez posveivanja ikakve panje, postupajui preme svemu jednako. Ratnik prikrada (traga) postaje gospodar situacije na dobro ili na loe, zato to postoji neto uasno efikasno u delovanju bez korienja uma. Zamoljen je da nam da neke praktine vebe za postizanje tiine. Odgovorio je kako je to veoma lino pitanje, zato to se izvori unutranjeg dijaloga napajaju preko nae line istorije. Meutim, tokom milenijuma prakse, arobnjaci su primetili kako smo, u sutini, veoma slini i da postoje situacije koje imaju efekat da utiavaju svakog od nas. Moj uitelj mi je dao razliite tehnike kako bih zaustavio svoj um koje, ako se dobro razmotre, mogu biti svedene na jedno: namera. Tiina se namerava grubo: inei napor. To je u vezi sa insistiranjem koje se stalno i iznova ponavlja. To ne znai nasilje nad naim mislima ve sticanje znanja kako da ih kontroliemo. Tiina zapoinje sa komandom, inom volje koji postaje Orlova komanda. Meutim, moramo imati na umu da dokle god sebi nameemo tiinu, mi nikada neemo zaista biti u njoj ve u prinudi. Potrebno je nauiti da pretvoritimo volju u nameru. Tiina je smirenost, ona vodi ka dobrobiti, tako da se moete pokrenuti. Ona stvara utisak izdvojenosti, slino onome to dete osea kada iznenaeno bulji u vatru. Kako je divno upamtiti taj oseaj i znati da on moe biti prizvan ponovo! Tiina je glavni uslov puta. Potroio sam mnogo godina borei se da je dosegnem, ali sve to sam uinio je da sam se upetljao u svojm vlastitim pokuajima. U skladu sa svojim uobiajenim razgovorima koje sam vodio u svom umu, poeo sam da optuujem sebe zbog nesposobnosti da razumem ta to don Huan oekuje od mene. Sve se promenilo jednog dana dok sam odsutno meditirao nad nekim drveem; tiina je dola od njega obruavajui se kao divlja zver, zaustavljajui moj svet i uvodei me u paradoksalno stanje koje je bilo novo a u isto vreme dobro poznato. Tehnika posmatranja to je to, razmatranje sveta bez unapred zamiljenih predstava je veoma efikasna sa elementima. Na primer, sa plamenom, tekuom vodom, formacijama oblaka ili sa zalaskom sunca. Novi vidovnjaci su to nazvali prevariti mainu zato to to u osnovi poiva na uenju namere novog opisa. (novog opisa sveta prim. prev.) Moramo se hrabro boriti kako bi je zgrabili, ali, poto se to desi, novo stanje svesti je prirodno podrano. Zakoraili ste korak kroz vrata, vrata su jo uvek otvorena i samo je potrebno skupiti dovoljno energije kako bi ste preli na drugu stranu.

- 48 -

Vano je da naa namera bude promiljena. Napor koji preduzimamo kako bi postigli tiinu moe biti uzaludan ako pre svega nismo stvorili uslove koji potpomau da doemo do nje. Radi toga, uz vebanje u posmatranju elemenata, ratnik je prinuen da radi neto veoma jednostavno, ali veoma teko: ureivanje svog ivota. Svi mi ivimo u okovima sile koju nazivamo vreme. Poto ne moemo da vidimo njegov izvor, nikad ne prestajemo da mislimo o njegovom kraju.Dok smo mladi oseamo se venim, a kada ostarimo, jedina stvar koja nam preostaje je da alimo nad straenim vremenom. Ali, to je iluzija, vreme nije straeno, mi smo straili sami sebe! Predstava da imamo vremena je zabluda koja ini da traimo energiju na sve vrste vezivanja. Kada ovek doe u dodir sa unutranjom tiinom, on daje novu vrednost svom vremenu. Radi toga, na drugaiji nain se moe objasnti da je tiina estoka svesnost sadanjeg trenutka. Pouzdan nain da se doe do tiine je ne-rad, aktivnost koju smo osmislili svojim umom, ali koja ima snagu da utia nae misli onog trenutka kada je primenimo. Don Huan je nazvao tu vrstu prakse ukloniti trn pomou drugog trna. Kao primere ne rada, spomenuo je oslukivanje u mraku, izmenu prioriteta naih ula i komande koja nas prisiljava da zaspimo im sklopimo oi. Takoe tu spada razgovor sa biljkama, stoj na glavi, hodanje unatrake, posmatranje senki i razmaka ili prostora izmeu listova drvea. Sve te aktivnosti spadaju meu najefikasnije za utiavanje naeg unutranjeg dijaloga ali one imaju nedostatak: ne moemo da ih dugo odrimo. Posle nekog vremena, prisiljeni smo da se vratimo svojim rutinama. Ne rad sa kojim se preteruje e automatski izgubiti svoju mo i postati rad. Ako elimo da sakupimo duboku tiinu sa dugotrajnim efektom, najbolji ne rad je samoa. Zajedno sa uvanjen energije i naputanjem onih koji nas definiu kao injenice, nauiti kako da se bude sam je trei praktini princip puta. Svet ratnika je najusamljenija stvar koja postoji. ak i kada se nekoliko uenika udrue kako bi zajedno putovali stazom moi, svako od njih zna da je sam, da ne moe oekivati nita od drugih niti biti zavistan od bilo koga. Jedina stvar koju moe da uradi je da podeli svoj put sa onima koji mu prave drutvo. Potreban je veliki napor da bi se bilo u samoi, zato to nismo naueni kako da prevaziemo nasleenu komandu socijalizacije. Na poetku, uenik biva prisiljen od svog uitelja, pomou zamki ako je potrebno. Ali posle nekog vremena on naui kako da uiva u njoj. Normalno je da arobnjaci trae tiinu u samoi planina ili u pustinji i da tamo ive sami tokom dugih perioda. Neko je prokomentarisao da to izgleda grozno. Karlos je odvratio: Grozno je provesti starost kao rasplakano dete!

- 49 -

Jedna od ironija savremenog ivota je da to je vea komunikacija, oseamo se sve usamljeniji. ivot obinog oveka je oajno usamljen. On trai drutvo, ali ne moe da nae sam sebe. Njegova ljubav je obezvreena; njegovi snovi su ista fantazija. Njegova prirodna radoznalost je postala iskljuivo lina samozabrinutost i jedina stvar koja mu preostaje su njegove vezanosti. S druge strane, ratnika usamljenost je poput osamljivanja ljubavnika, mesto za one koji trae zabaeni kutak kako bi napisali pesmu za svoju ljubav. A ratnikova ljubav je svuda, zato to je to ova (planeta) zemlja, po kojoj e lutati tako kratko vreme. Tako da, gde god krenuo, ratnik je okruen svojom romansom. Prirodno, on e povremeno izbegavati optenje sa svetom; unutranja tiina je samoa. Karlos je rekao da su drevni arobnjaci koristili biljke moi kako bi zaustavili unutranji dijalog. Ali dananji ratnici daju prednost manje rizinim i kontrolisanijim okolnostima. Isti rezultati koje daju bilke moi mogu se postii kada se naemo pred preprekom. Kada smo suoeni sa ekstremnim situacijama kao to su opasnost, strah, preoptereenost ula ili nasillje, neto u nama reaguje i preuzima kontrolu; um postaje uzbunjen i automatski prekida svoje brbljanje. Promiljeno stvaranje takvog stanja se naziva prikradanje (traganje). Ipak, omiljeni nain ratnika je rekapitulacija. Rekapitulacija zaustavlja um na prirodan nain. Glavni pokretai naih misli su nerazreene stvari, iekivanja i odbrana ega. Veoma je teko pronai osobu iji je unutranji dijalog iskren; obino krijemo svoje nezadovoljstvo i idemo u drugu krajnost: sadraj naeg uma je pretvoren u hvalospev naem ja. Rekapitulacija stavlja taku na sve to. Nakon perioda istinskog napora, neto se iznutra razjasni. Uobiajeni dijalog postaje nerazgovetan, neprijatan; jedini lek je da se zaustavi. U toj fazi, normalno je da uenik sebe zatie suoenog sa nevoljama. S jedne strane je homogenizacija njegove skupne take; a sa druge nekakav ogromni sadraj tiine koji pritiska njegov um lomei ga na delie. Kada je slomljena inercija unutranjeg dijaloga, svet se menja i postaje nov. Talas energetskih oseaja poput nekog nepodnoljivog vakuuma se otvara pod njegovim nogama. Zbog toga ratnik moe da provede godine u nestabilnom stanju uma. Jedina stvar koja ga ohrabruje u takvoj situaciji je ako zadri cilj svog puta jasno pred sobom i ne izgubi, ni pod kojim uslovima, svoju tenju za slobodom. Besprekorni ratnik nikad ne gubi pamet. Ako, dok primenjuju neke od ovih tehnika, ratnici osete da njihov um treperi i glas koji nije uobiajen pone da im apue stvari, to je normalno i oni ne treba da se plae. Oni nisu poludeli, oni su uli u arobnjaku saglasnost. Upitali su ga da li pomeranje skupne take takoe privlai tiinu. Ogovorio je:

- 50 -

To je suprotnost. Unutranja tina izaziva premetanje skupne take i to premetanje je kumulativno. Kada se jednom dostigne izvestan prag, tiina moe da pomakne taku na veliko rastojanje od poetnog mesta ali ne pre toga. Objasnio je da sila kolektivne saglasnosti stvara izvesnu inerciju koja se razlikuje od osobe do osobe, u skladu sa njenim energetskim osobenostima. Otpor opisa sveta moe da varira od nekoliko sekundi do jednog sata ili vie, ali nije vean. Slomiti ga u smislu nepokolobljive namere je ono to arobnjaci nazivaju dostizanje praga tiine. Taj prekid se osea fiziki, kao prasak u osnovi lobanje ili kao zvuk zvona. Od te poetne take, sve postaje pitanje toga koliko je moi bilo sakupljeno. Postoje neki koji koji su zaustavili svoj dijalog za nekoliko sekundi i trenutno se prestravili, poevi da se ude stvarima ili opisuju ta su osetili u sebi. Ostali ue kako da ostanu u tom stanju satima ili danima i ak ga upotrebljavaju za korisne aktivnosti. Na primer, imate moje knjige; don Huan je zahtevao da ih piem iz osnovnog stanja tiine. Ali iskusniji arobnjaci idu i dalje od toga: oni mogu da uu u drugi svet u potpunosti. Upoznao sam ratnika koji tamo ivi gotovo stalno. Kada sam ga neto upitao, odgovorio mi je kazujui ta je video, ne vodei rauna da odgovor bude u skladu sa mojim pitanjem. On je iveo izvan moje sintakse. Sa moje uenike take gledita, on je bio lud! Uprkos njenoj neobjanjivoj prirodi, mi moemo da procenimo tiinu preko njenih posledica. Njen konani efekat, za kojim arobnjaci udno tragaju, je da nas dovodi u dodir sa velianstvenom dimenzijom naeg bia u kojoj imamo pristup trenutnom i totalnom znanju koje nije sastavljeno od rasuivanja ve od izvesnosti. Stare tradicije to stanje opisuju kao nebesko carstvo ali arobnjaci vie vole da to nazovu manje linim imenom: tiho znanje. Moe se rei da je ovek koji kontrolie tiinu oistio svoju vezu sa duhom, i mo se izliva na njega poput strujanja. Pucanj prstima, cap! i svet se promeni. Don Huan je priao o tom stanju kao o smrtonosnom preokretu misli, zato to mi zapoinjemo u svetu svakodnevice ali se nikada vie tamo ne vraamo. Karlosov govor me je udesno oparao, to je uinilo da ideja o proputanju nekog od ovih susreta postane nepodnoljivo bolna. Jednom sam mu to spomenuo a on je odgovorio: Ve si se upecao! Don Huan je uvek podsticao sve koji su ga okruivali da zaponu romansu sa znanjem. Objasnio je: To je ista elja za znanjem, ne oseati se ravnodunim, biti ivo zainteresovan za ono to duh eli da vam kae, ne oekujui bilo ta od toga. Imati strastvenu romansu sa znanjem je jedina stvar koja nam moe dati snagu koja nam je potrebna kako se ne bi kolebali kada znaci pokau u pravcu nepoznatog.

- 51 -

Kada se njegov put vie ne uklapa sa ljudskim oekivanjima, kada ga dovede u situacije koje izazivaju njegov razum, onda moemo rei da je ratnik uao u intiman odnos sa znanjem. Stei e izvanrednu sreu utiavajui svoj um za trenutak i doputajui moi da te obuzme. Ali, to nije sve; sada je potrebno da uskladi sebe sa njenom porukom, tako da tvoj ivot postane ivot ratnika. Od sada, tvoj rad e poivati na negovanju iskrene i iste veze sa beskrajem. Sadraj

DRUGI DEO: RATNIKI RAZGOVORI

1. Prezasienost pojmovima
Jednom sam rekao Karlosu kako mi je teko da razumem sutinu arobnjatva pa sam ga zamolio za par objanjenja koja bi mogla da usmere moju racionalnost. Ali, on mi je odgovorio da to nije mogue niti upotrebljivo jer on ne ivi u svetu svakodnevne saglasnosti. Ja ak ne razumem samog sebe, uveravao me je sa potpunom ozbiljnou. Naglasio je da razumeti znai uvrstiti nau panju na odreenoj taki pomou koje stvari mogu biti objanjene. Jo prihvaeniji nain je da usvojimo uopteno miljenje ljudi, istinu za koju smatramo da smo je sami otkrili. Ali, svemir nije razumljiv, njegova sutina je izvan svih opisa. Sigurnost i zdrav razum su ostrva koja plutaju po moru koje nema dna i jedino to moemo je da mu se prepustimo bez straha. Ako nastavi na putu znanja, uskoro e otkriti da su objanjenja varka zato to ona nikada ne ispune oekivanja. Za svaku stvar koju razjasne, ona povlae za sobom suprotnosti. U stvari, mi nikada nita ne razumemo; pravo uenje je telesno i stiemo ga samo posle dugogodinje borbe. To je priroda nagualovih lekcija. Meutim, arobnjaci su otkrili da je mogue shvatiti stvari bez razmiljanja o njima i to ih je dovelo do iskustva. Jedan sat prakse moe utedeti godine objanjavanja na tabli a onda se pojavljuju stvarni rezultati, rezultati koji ostaju u tebi zauvek. Kada pretvori sebe u svedoka moi, opsesivni pritisak tvog uma da vodi glavnu re bie prekinut a na njegovom mestu e ponovo biti roen duh nalik duhu deteta, duh avanture i otkrivanja. U tom stanju vie ne razmilja ve deluje. Posle toga me je upitao da li je moje poveano interesovanje za znanje arobnjaka drevnog Meksika iskreno. Odgovorio sam mu da ne moe biti nikakve sumnje u vezi moje iskrenosti i da sam voljan uiniti napor, izuzev da promenim svoje principe koji se tiu iskrenosti i dobrote. vrsto mi je stisnuo ruku. Ti si idealni kandidat! uzviknuo je, a ja nisam znao da li se ali ili je iskren.

- 52 -

Na moje iznenaenje, rekao je da su moji principi koji nisu moji, ali ih prihvata svaka inteligentna i normalna osoba veoma dobra osnova sa koje se moe zapoeti rad. Oni su tvoj osnovni materijal. Ali sada mora da ih pretvori u nepokolebljivu nameru, zato to dokle god ostaju samo dobre namere, od njih nee imati koristi ni na koji nain. Posle pauze, dodao je: Mogu ti pomoi u tumaenju tvrdnji vidovnjaka drevnog Meksika pomou meavine objanjenja i iskustava. Protumaivi moje utanje kao odobravanje, nastavio je opisujui program aktivnosti koje bih trebalo da uvedem u svoj svakodnevni ivot, zasnovan na tri take: zaustavljanju mog unutranjeg dijaloga pomou iste namere, sabijanju moje energije posredstvom preureivanja mog naina ivota i, uklanjanju ogranienja mog uma pomou sanjanja. Rekao je da je taj program zamiljen kako bi mi pomogao da izgubim neto od kolektivne fiksacije i kako bi me ohrabrio da uem u praktinu primenu postavki arobnjaka. Prihvatio sam njegov predlog i pripremio se da sluam. Ali, Karlos je bio sve samo ne dobar instruktor. Kada sam itao njegove knjige, bar sam imao priliku da stanem, da ponovo proitam reenicu ili da sve ostavim za kasnije. Meutim, kada sam se naao pred njim, njegova nestrpljivost i bujica rei bi me preplavili i zbunili. Takoe, odavao je utisak da na svaki mogui nain izbegava uspostavljanje meuljudskih odnosa. Kada sam mu spomenuo da njegova metoda ne uspeva, rekao je da je to namerna lovaka strategija. Izgleda da se on prikradao (tragao) rutinama mog uma pomou neega to je nazvao prezasienost pojmovima. Zapitao sam ga ta je time mislio i on je objasnio: Razum postaje prezasien kada ga zatrpa sa previe sadraja koji treba da obradi. Don Huan je imao obiaj da kae kako nepoznati koncepti, poput onih kojima barataju arobnjaci, trebaju biti ponavljani do take zamora. Na taj nain oni zauzimaju trajno mesto u naoj svesti optereeni tovarom koji se sastoji od vrlo mnogo beznaajnih stvari. Ono to nas plai kad se suoimo sa poukama arobnjaka je da mi, ak i kada to ne elimo, stalno preispitujemo sve to nam oni serviraju. Kada je predmet tog ispitivanja neko iracionalno tvrenje, onda to zahteva mnogo snage kako bi se izbegle predrasude. Ako eli da upozna maginu stranu sveta, budi neumoljiv prema svom razumu. Ne dopusti mu da se osea udobno; dovedi svoje racionalne pomisli do krajnosti, do take sloma. Pod takvim okolnostima, tvom umu e preostati samo dve mogunosti: da nametne sebe prisiljavajui te da napusti poduavanje, ili da uuti ostavljajui te na miru.

Popis Verovanja
Kako se odvija tvoja rekapitulacija?

- 53 -

Njegovo pitanje me je zateklo nespremnog. Odgovorio sam da jo uvek nisam pokuao sa vebanjem jer oekujem da uslovi u mojoj kui postanu povoljni. Uputio mi je veoma ozbiljan, skoro prekoran pogled i rekao da, za arobnjake, celokupan put moe biti odreen njihovim prvim korakom. To znai da su idealni uslovi sada i ovde. Ublaavajui ton glasa, popustio je: To se svima dogaa na poetku. Preispitivanje naeg ivota je uznemirujua praksa, zato to nas pristupanje sutini stvari zastrauje pa je lako sve to odloiti za idui dan. Ali, ako smo uporni, posle nekog vremena detaljnog ispitivanja, poeemo da otkrivamo kako je ono to smo oduvek smatrali kao jasan i ispravan nain razmiljanja u stvari skup usaenih verovanja. Ideje na koje smo navikli su sainjene od zgusnute grae koja nas mentalno zagauje. Uopteno, sve one zapoinju od greke u sintaksi. Ako se promeni nain na koji govorimo, one gube smisao i bivaju zamenjene novim idejama. To je razlog zbog koga postoji toliko mnogo sistema verovanja u svetu. Iz centra tihog (nemog-prim.prev.) znanja svi mi znamo o tome, i radi toga smo retko voljni da sprovodimo u delo svoja verovanja. Ceo ivot provedemo govorei o ljubavi prema blinjima ili o okretanju drugog obraza, ali, ko se usuuje da to zaista uini? A tu imamo i ratove iz verskih razloga u kojima ljudi bivaju ubijeni jer na drugaiji nain izgovaraju Boije ime. arobnjaci znaju da su verovanja zasnovana na idejama prevara. Objasnio mi je kako je polazna taka naih uverenja obino neto to nam je neko rekao zapovednikim ili ubedljivim glasom kada smo bili deca, pre nego to smo stekli svoj vlastiti inventar iskustava sa kojim bi smo ih uporedili. Ili je u pitanju jedan od efekata masovne i sublilminalne propagande kojoj je savremeni ovek izloen. esto ona dolaze putem iznenadnih i dubokih emocionalnih pranjenja, poput onih koji nastradaju jer su sebi dopustili da budu skrenuti u religioznu histeriju. Takav nain verovanja je prosto zarazan. U sutini svake od naih akcija, svakog obiaja ili reakcije, postoji skriveno verovanje. Radi toga, poetni zadatak na putu znanja je pravljenje popisa svih tih stvari kojima smo poklonili svoje verovanje. Predloio je da toj vebi posvetim novu belenicu u kojoj bih zapisao sva svoja verovanja. Uveravao me je kako e mi ta praksa pomoi da sainim mapu motivacija i vezanosti. U svakom sluaju,rekao je, trebalo bi da traga za izvorom svojih verovanja i obavi temeljno ispitivanje svakog od njih. Odredi kada i zato su se pojavila, kako je bilo pre toga, kako si se oseao i koliko se tvoje verovanje promenilo tokom godina. Namera toga nije da se bilo ta opravda ve pre da se stvari, jednostavno, rasiste. Ova veba je nazvana prikradanje verniku. Pedviao je da e rezultati ove prakse dovesti do mog oslobaanja od sopstvenih ubeenja steenih iz druge ruke (putem slepog prihvatanja

- 54 -

onoga to su nam drugi rekli prim. prev.) i naglasiti da se u svetu arobnjaka uvaava jedino direktno iskustvo.

Verovanje Bez Verovanja

Prihvatio sam tu vebu zato to sam otkrio da je bezopasna. Nekoliko sedmica sam predano klasifikovao sve sa ime sam se oseao mentalno indetifikovanim. Nadao sam se da e moj popis biti jednostavan i jasan ali sam ubrzo sa iznenaenjem otkrio da se pojavio beskrajni spisak misaonih obrazaca, koji povremeno nisu bili u skladu jedni sa drugima. Na primer, jedno od mojih verovanja je bilo da samo ono to se moe dokazati i pokazati moe biti nazvano pouzdanim. U isto vreme, jedno od mojih verovanja bilo je da postoji vrhovna istina, boansko bie koje se nalazi iznad svih iskustava. Bez obzira koliko se trudio, nisam mogao da razreim tu oprenost. Na polju ne-verovanja sam takoe doiveo iznenaenja. Najneprijatnije je bilo otkrivanje naina na koji jednostavne sugestije blokiraju ogromno podruje mojih mogunosti. Kada sam poeo da istraujem zbog ega ne mogu iskreno prihvatiti Karlosova tvrenja u vezi toga kako pomou snova moemo ui u druge stvarne i potpune svetove, setio sam se da kad sam bio dete i imao none more, moja majka je ponavljala reenicu iz deije prie koja kae: Snovi su samo snovi. Kada smo se ponovo sreli, podneo sam mu povran izvetaj o rezultatima mojih istraivanja. Karlos je rekao da je to dovoljno; ve ima i previe materijala potrebnog da bi se prelo na drugu fazu vebanja. Onda je predloio da odaberem najvanije od mojih verovanja, koji slui kao osnova svim ostalima, te da smesta prestanem sa verovanjem u njega. Potrebno je da to uradim sa svakim od njih, prema stepenu njihove vanosti. Garantujem ti da to nije teko! dodao je, posmatrajui moje zbunjeno lice. A iznad svega, to nee povrediti tvoju veru. Upamti, to je samo veba. Pobunio sam se. Odlunim tonom, rekao sam mu da je osnova mojih principa ubeenje o postojanju Boga, i da nisam voljan to da ispitujem ili da makar analiziram tu stvar. To nije istina! uzviknuo je. Tvoje najvre uverenje je da si grenik i radi tog razloga si opravdan! Moe da ini greke, da trai svoju energiju na ljutnju, poudu, besmislice i strah; na kraju krajeva, ti si ovek i Bog ti uvek oprata! Ne zaluuj samog sebe. Bolje izaberi svoje verovanje ili e ono izabrati tebe. U prvom sluaju, ono je izvorno, ono je tvoj saveznik, ono te potkrepljuje i doputa ti da rukuje njime po svojoj volji. U drugom sluaju, ono je obmana i nije vredno truda. Odgovorio sam da veba koju je predloio postupanje sa mojom verom na banalan nain, poput oveka koji presvlai svoju koulju nije samo bezbonika i sebina ve je to praksa koja e me verovatno dovesti do stanja unutranjeg haosa. Tvrdio je: Ne mora ti biti sve jasno kako bi uao u svet arobnjaka!

- 55 -

Naa ideja da istina ide ruku pod ruku sa jasnoom je zamka, zato to je duh previe nedostupan kako bi bio shvaen naim slabim ljudskim umom. Kao to dobro zna, sutina religije nije jasnoa ve verovanje. Ali verovanje ne vredi nita u poreenju sa iskustvom! arobnjaci su praktini; sa njihove take gledita, ono u ta verujemo ili smo prestali da verujemo je potpuno nevano. Prie koje priamo sami sebi nisu ni najmanje bitne; ono to je znaajno je duh. Kada je u pitanju mo, sadraj uma je neto sporedno. arobnjak moe biti ateista ili vernik, budista, musliman ili hrianin a da i dalje neguje besprekornost koja ga automatski dovodi do moi. Njegove rei su me nervirale bez razloga. Kada sam to shvatio iznenadio sam se otkrivi kolko su duboko usaene katolike doktrine koje sam usvojio tokom detinjstva. Sada, kada ih je Karlos stavio pod znak pitanja, imao sam oseaj kao da mi on razbojniki otima neto vrlo vredno. Primetio je moju nedoumicu i poeo da se smeje. Nemoj da pobrka stvari, rekao je. Religije nisu od pomoi, ali posledice traginog stanja ljudske svesti su ukljuene u njih. One su proete dobrim namerama, ali samo mali broj ljudi je spreman da ih ispuni. Kada bi njihovi napori imali bilo kakvu stvarnu vrednost, svet bi bio pun svetaca a ne grenika! Trenutne ideologije ukljuujui i nagualizam postaju ire prihvaene, postaju kulturne mafije, kole za uspavljivanje ljudi. Bez obzira koliko su prefinjene njihove teorije i bez obzira koliko se trude da ih dokau linim primerom, oni zavravaju tako to usmeravaju nae akcije putem nekog oblika nagrade i kazne, i inei tako, oni iskrivljuju samu sutinu potrage. Ako je oslonac vae vere zarada, kakvu valjanost ona ima? arobnjaci vole istou apstraktnog. Za njih, vrednost puta srca nije toliko u tome gde nas on vodi ve koliko intezivno uivamo u njemu. Verovanje svakako ima vrednost u obinom ivotu, ali ono je beskorisno naspram smrti. Naa jedina nada kada se suoimo sa neizbenim je put ratnika. arobnjaci svoju sposobnost da rukuju mentalnim vezanostima nazivaju verovanje bez verovanja. Oni su usavrili tu umetnost do te mere da se mogu iskreno indentifikovati sa bilo kojom idejom, ivei je, volei je i odbacujui je ako je potrebno i to bez kajanja. I usred te slobode izbora, oni pitaju arobnjaka pitanja. Na primer, zato smatram sebe za grenika ako mogu da budem besprekoran? Posle malo opiranja, sloio sam se sa Karlosom da ne moe biti niega loeg ako podvrgnem preispitivanju svoja verovanja. Otkrio sam da je glavni efekat tehnike verovanja bez verovanja u tome to mi je ona pokazala koliko je moj spisak ideja neverovatno klimav. Bio je sklon da se raspadne na najmanji udar. Shvatio sam zato je don Huan tvrdio da je svet u kome ivimo magina tvorevina, magija prvog prstena moi.

Uvebavanje Tiine
Kao osnovu za postizanje unutranje tiine, Karlos je predlagao da se borim protiv neega to je nazvao domaa situacija. To je moje lanstvo u socijalnoj grupi. Ukazao je na to kao na prvi korak prema slobodi.

- 56 -

Staviti nae odnose na probu znai uvek iznova preispitivati gomilu stvari koje smo oduvek smatrali kao injenice, poevi od nae seksualne uloge a zavravajui sa porodinim obavezama i religijskim i graanskim dunostima u koje smo obino upleteni. Svrha toga nije da sudimo ili rasistimo sa neim, ve da posmatramo. Posmatranje, samo za sebe, ima izvestan uticaj na stvari. Zamolio sam ga da objasni kako pasivni in svedoenja moe izmeniti bilo ta. Odgovorio je da panja, koliko god bila beznaajna, nikad nije pasivna zato to je napravljena od iste tvari koja sainjava univerzum. ak i jednostavni in vebanja panje pokree energetsku razmenu. To je kao podsticaj koji, kada se primeni na neki objekat, njemu dodaje teinu. Isto tako, usredsreivanje panje dodaje realnost stvarima a ta realnost ima granicu. Iza te granice, svet koji poznajemo se raspada. Tajna arobnjakih udesa je u usmeravanju panje. Nije bitno kako to primenjuju, za dobro ili za loe; ono to ini razliku je svrha a ne estoka usredsreenost. Prema novim vidovnjacima, magija arobnjatva nije u njegovim rezultatima ve u nainu na koji smo doli do njih. Prema tome, tvoja najbolja svrha kao uenika je da utia svoj um. Kada smo se ponovo videli, priznao sam da, iako sam proveo puno vremena pokuavajui da sledim njegov savet, nisam primetio bilo kakav sutinski napredak u mojoj borbi da postignem unutranju tiinu. Suprotno od toga, primetio sam da su moje misli uzbunjenije i konfuznije nego ikad. Objasnio je kako je taj oseaj normalna posledica prakse. Poput svih poetnika, ti pokuava da uklopi tiinu kao jo jedan element u tvom popisu verovanja. Cilj tvog popisivanja je da te uini svesnim vanosti naih predrasuda. Mi koristimo skoro svu nau dostupnu energiju na izgradnju slike sveta i to inimo pomou svesnih i nesvesnih sugestija. Kada se uenik oslobodi iz tog zatvora, on ima oseaj kao da je pao u okean mira i tiine. Nije bitno da li pria, peva, plae ili meditira - taj oseaj ostaje. U prvim fazama puta, veoma je teko rukovati tiinom na praktian nain zato to im primetimo odsustvo misli, jedan nestani mali glas pone da nam estita na tome. A to automatski prekida ovo stanje. Taj problem se pojavljuje zato to si pobrkao cilj arobnjaka sa idealom. Koncept tiine je previe blag za um poput tvoga, um naviknut na klasifikacije. Oigledno je da razmilja o ovom vebanju u terminima sluanja, kao o iskljuivanju zvuka. Ali, ne radi se o tome. Ono to arobnjaci ele je neto jednostavnije. Oni pokuavaju da se odupru sugestijama i to je sve. Ako si sposoban da uini sebe vlasnikom svog uma i razmilja pravilno, bez predrasuda ili lanih uverenja, onda e takoe biti sposoban da ukine i odomaeni deo svoje prirode inei to kao uzvieni podvig. Inae, nee ni razumeti o emu se radi u ovoj vebi.

- 57 -

Kada jednom nauimo kako da ih spreimo, kada nismo pogoeni njima i kada im ne poklanjamo nikakvu panju, naredbe uma e ostati neko vreme u naoj unutranjosti, ali povremeno e se pojaviti. Dakle, nije pitanje u tome da ih potiskujemo, ve pre u tome da ih unitimo upornou. Da bi dospeo u to stanje, potrebno je da uzdrma svoj skladite ideja. Zamolio sam te da zapone sa sa svojim verovanjima ali, moe biti podjednako uspeno ako, na primer, saini pregled svih svojih poznanstava i privrenosti ili, najupeatljivijih delova tvoje line prolosti, ili tvojih nadanja, ciljeva i zabrinutosti, ili tvojih sklonosti, naklonosti i odbojnosti. Vana stvar je da postane svestan svojih misaonih obrazaca. arolija svakog popisa je zasnovana na rasporedu njegovih delova. Kada poremetimo taj raspored, kada izostavimo neke delove kojim ga snabdevamo, cela struktura poinje da se rui. To je pravi postupak u vezi tih navika uma; promeni jedan parametar i iznenada se pojavljuju otvorena vrata iza kojih bi trebalo da postoji zid - a to sve menja. Um je uzdrman! Ti si to doiveo kao neobino pojaavanje svog unutranjeg dijaloga. Ranije ga ak nisi ni primeivao, ali sada zna da je on prisutan. Jednog dana, to prisustvo e postati tako optereujue da e preduzeti neto povodom toga. Tog dana e prestati da bude obian ovek i postae arobnjak. Sadraj

2. Minimalna ansa
Tokom predavaja u kojem nam je objanjavao razliite naine koji naguali upotrebljavaju kako bi pomogli svojim uenicima, jedan od prisutnih ga je prekinuo obrativi mu se: Karlose, uvek si govorio da bez naguala nema slobode, ali to je zato to si ti imao uitelja! ta da radimo mi koji nismo takve sree? On je eksplodirao: To nije istina, vi imate sve informacije koje su vam potrebne! ta jo elite? Da li se nadate kako e te sve dobiti besplatno, bez i malo truda? Ako verujete da e neko drugi obaviti posao umesto vas, vi ste se sjebali! Sa tonom punom prekora, naalio se na raun ljudske lenjosti koja nas nagoni na to da se nadamo kako e drugi da razree stvari umesto nas i ostvare nam najveu moguu korist. Nazvao je to antitezom ratnikog ponaanja. Sve to je oveku potrebno je minimalna ansa: da postane svestan mogunosti koje su otkrili arobnjaci. Ratnik ne hoda unaokolo oekujui da ga neko utne u stranjicu kako bi ga pokrenuo; on je spreman i kae: Ja to mogu! I, ja to mogu sam da uinim!

- 58 -

Uitelji nisu potrebni

Jednom sam ga upitao: ta omoguava pristup obinom oveku u znanje arobnjaka? Namera, odgovorio je. Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom, ugovor koji duh mora prihvatiti tako to e ukljuiti sredstvo evolucije u njegovo izvravanje. Nekada je jedini nain bio direktan ulazak u nagual. Danas, obian ovek ima mogunost da bude voen preko publikacija. U potrazi za ulazom u svet arobnjaka, morate biti pripremljeni. Sluajan susret sa moima nee odvesti ni do ega, osim do groznog straha koji e doiveti tragaoci koji se javno zaklinju da je arobnjatvo avolski posao ili da je sve to velika prevara. Ali, oajno organizovana priprema koja podstie samovanost umesto da uveava radoznalost i elju za uenjem, postaje nesavldiva prepreka za uenika. Onaj ko pristupi nagualu optereen predubeenjima o skoro svemu nee imati anse da nastavi dalje. Radi toga, sledei uslov pre nego to se kroi na put znanja je potpuna iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanite kako bi se oslobodilo mesto za pristanak nadolazeih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo nita. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sree. Duh odreuje ko e biti izabran a ko ne. Reakcija duha je neshvatljiva. Ona se dogaa na neoekivane naine i u uslovima koji su uglavnom nepojmljivi naem razumu. Sve to moemo uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promiljeno se usklaujui sa putem na koji nas oni navode. Kada ovekova namera sklopi savez sa duhom, neizbeno se pojavljuje uitelj. Upitao sam ga da li se nagual moe smatratii uiteljem na isti nain kao to shvatamo orijentalne uitelje. Odvratio je estoko: Ne! Nema poreenja zbog veoma jednostavnog razloga: Nagual nikad ne bira svoje uenike. Duh je onaj koji preko znakova odreuje ko moe a ko ne moe biti deo tradicije. Pravi uitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima veoma istu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce. Sistem poduavanja zasnovan na spontanim eljama radoznalaca ne daje velike rezultate, jer ne tei ka ostvarenju ve naginje ka brigama ega. Sve to sledbenici ine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za uiteljima. Posle dugogodinjeg uenja, postao sam ubeen da svi radoznali imaju potrebu da dou u priliku kada e postati svesni svojih mogunosti i odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi. Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao nita.

- 59 -

Odvratio je: arobnjaci prave jasnu razliku izmeu predstava duhovnog voe i naguala uitelja. U prvom sluaju, to je osoba koja se specijalizovala za voenje grupa a u drugom je u pitanju besprekorni ratnik koji zna da je njegova uloga ograniena na to da poslui kao veza sa duhom. Onaj prvi e vam rei ono to elite da ujete i on e vam dati uda koja elite da vidite, zato to je on zaintersovan za vas jer eli da mu budete sluga; onaj drugi je voen naredbama bezline sile. Njegova pomo nije ovekoljubiva, ve je to nain na koji on plaa svoje stare dugove ljudskome duhu. Nagual nije dobroudni lik; on nije doao da nam ugodi ve da nas probudi, i on e to uraditi grubo ako je to neophodno zato to ne osea nikakvo saaljenje. Kada se umea u ivot svojih uenika, on moe da stvori tako uznemirujuu situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.

Poznavati sebe
Razgovor se usmerio ka sklonosti koju ljudska bia imaju prema imitirajuem ponaanju, neemu to je on odredio kao ponaanje primata. Naa najvea prednost i u isto vreme naa najvea briga je ponor nekakvog tihog znanja koji i dalje postoji u svakom od nas. Ispod buke uma, svi mi imamo oseaj da postoji neto neodreeno, neto to ini da zgrabimo bilo ta to bi moglo olakati pritisak nepoznatog. esto nas to oseanje dovodi do fanatizma i tada se uvek pojavljuju oni koji ele da iskoriste ljudsko poverenje. Da li su onda svi uitelji prevaranti? Ono to sam primetio je da su veina njih uspavani kao i njihovi sledbenici, ali oni su nauili kako da to sakriju. Zamisli planetu na kojoj su svi itelji slepi; meu njima krui legenda da je mogue videti, ali niko to ne moe da potvrdi. Jednog dana, pojavljuje se neko ko kae: Ja mogu da vidim! I, ta oni mogu da uine? Mogu da veruju ili da sumnjaju, ali uvek e biti onih koji se nadaju. Nije vano ako je uitelj takoe slep; njemu je veoma lako da iskoristi situaciju. Orao ne zahteva oboavanje, ve samo da sebe ispuni svesnou. Pasti na kolena ne zato to je via sila neumoljiva ve da bi to uinili pre drugog ljudskog bia je vrhunac idiotizma. Majmun koji je u nama ezne za nekim ko e ga voditi, on ima potrebu da veruje kako postoje natprirodna bia koja e na aroban nain reiti njegove probleme. Kao deca, mi se uvek nadamo da e neko sve razjasniti i pobrinuti se za tekoe. Iz takve situacije se raa oboavanje i, u sutini, ono je nain da se odgovornost naeg linog napretka prepusti u ruke drugih ljudi. Mi smo prevareni. Nama se govori kako smo posebni zato to smo razumni, ali to nije istina. Ljudska bia oajnniki ele da se pokoravaju i umiru od straha kada su njihova dragocena verovanja ugroena. Mi smo kao ribe koje iste ribnjak, koje uvek otvorenih usta gutaju svaki otpad koji dospe do njih. Meutim, mi odbacujemo izvor ivota i znanje koje imamo u svojoj unutranjosti. Ispriau ti veoma staru i dobro poznatu ali, uvek novu priu. Bogovi su se zapitali gde da sakriju mudrost kako bi bila van ovekovog domaaja. U

- 60 -

planinama? On bi se popeo na njih. U okeanu? On bi je pronaao. Nebo, mesec i zvezde su isto tako odbacili; jednog dana e i oni biti istraeni. Konano, bogovi su doli do zakljuka da je najbolje mesto skrivanja unutar samog oveka, zato to je to mesto na kome je on nikada nee traiti. I, ta je ovek uradio? Umesto da sa potpunom iskrenou istrai sebe, on trai uitelja. Postati odgovoran za sopstveno postojanje je nenormalno, to je krenje pravila, neobina strast, sukob koji zahteva da uloi ceo svoj ivot. A to je samo postupak koji obnavlja tvoju energiju. Ne znam koliko si sposoban da shvati ovaj detalj: upoznati sebe je namera arobnjaka. Niko to ne moe nameravati umesto tebe! Sadraj

3.Biljke moi
ovek sedi na klupi, gotovo sakriven iza novina koje dri. Primetio sam ga, ali na nekakav podsvesni nain, dvadesetak koraka pre nego to sam doao do njega, neto me je uzdrmalo. Osvrnuo sam se; ovek je gledao u mene smeei se. Bio je to Karlos. Pogledao me je znaajno i naglasio da susret ovakve prirode treba biti privaen kao znak. Sada sam ti potpuno na raspolaganju, uzviknuo je. Pitaj! Shvatio sam svoju ansu. U mnogim razgovorima, Karlos je imao iskljuiv stav da halucinogene biljke nisu poeljne za one koji trae znanje. Meutim, u svojim prvim knjigama on je pisao upravo suprotno i ak je dao vane postupke za njihovu upotrebu, predstavljajui sebe kao primer uticaja moi tih biljaka. Ovo je bila stvar koja me je veoma zainteresovala jer nikada nisam u svom vlastitom telu iskusio neverovatne naine opaanja koje je on opisao te sam oseao veliku radoznalost. Dakle, koristei njegovo dobro raspoloenje, zamolio sam ga da razjasni ovu kontradikciju. Kada je uo moje pitanje, njegov entuzijazam se ohladio. Izgleda da ga je ta tema duboko pogodila. Posle nekoliko sekundi razmiljanja, reko mi je da je znak duha odredio promenu njegove perspektive. 1971. godine, posle objavljivanja moje druge knjige, doiveo sam neprijatnu posetu. Slubenici vlade Sjedinjenih Drava su doli na jednu od mojih prezentacija i obavestili me da sam postao idol mladih narkomana i da e me prognati iz zemlje ako ne izmenim svoje stavove. U poetku, nisam video razloga da se zabrinem povodom tih pretnji. Ali kasnije sam malo ispitao stvari, i situacija me je pogodila. Mnogi studenti su prihvatali don Huanovo uenje kao akademsku dozvolu da se bude drogiran. Moje ime je svuda spominjano kao autoritet za droge. Ali, ja nisam eleo da budem pokrovitelj bilo ega!

- 61 -

Izneo sam svoj problem don Huanu, koji se nasmejao celoj stvari i rekao mi da osnovni princip prikradaa (tragaa) nije ugaanje bilo kome, a svakako ne ljudima mnogo jaim od nas. Ti si zaglavio u trci konja i mora da se izvue iz toga. Predlaem ti da se brine za svoju nauku; a sve ostalo, kakve veze ima s tim? Taj savet me je doveo do odluke da mnogo paljivije iznosim stavove u svojim sledeim knjigama. Lino, nisam prihvatao ili odbacivao bilo ta jer nisam onaj koji treba da sudi o toj stvari i, takoe, moja predavanja su bila proizvod takvog pristupa. Kako god bilo, ne mogu da podrim masovnu upotrebu biljki zato to moje knjige itaju razne vrste ljudi i svako ih tumai na svoj nain. Bez strunog nadzora , mone biljke mogu izazvati tetne posledice jer pomeraju skupnu taku naglo i iskrivljeno i na due staze utiu na zdravlje i dobrobit a ponekad mogu i da oduzmu ivot njihovom korisniku. Jednom prilikom su me upozorili da me otac izvesnog studenta trai sa pitoljem kako bi me ubio jer me okrivljuje za smrt svog sina koja je nastupila posle njegovog eksperimentisanja sa drogama. To je veoma osetljiva stvar, sve to to ima veze sa monim biljkama. Ako elite da ih razumete, morate napustiti trdicionalno gledite koje skoro svi imaju o arobnjacima. Istinski tolteki ratnici nisu fanatini u vezi droge ili bilo ega drugog, njihovo ponaanje je rukovoeno iskljuivo besprekornou. Ve sam ti objasnio da je don Huan koristio biljke samo na poetku mog naukovanja i to samo zato to sam bio neuobiajeno vezan za svoje navike. to sam bio tvrdoglaviji, on mije davao vie billjki. Na taj nain je mogao da bar minimalno olabavi moju skupnu taku kako bih mogao da dostignem osnove njegovog uenja. Ipak, uprkos njegovom paljivom vostvu, to me je skupo kotalo i to je jedan od glavnih razloga to je moje zdravlje i danas veoma pogorano. Mone biljke imaju granicu koju arobnjak vrlo brzo otkrije. One su poetni pokreta ali, one ne mogu postati osnova za dalji rad jer nemaju kapacitet koji bi nas doveo do potpunih svetova a to je ono za ime vidovnjak traga. Misli da pomeranje koje one izazivaju kod skupne take nije ba previe dobro? Ba suprotno, one stvaraju dubok i nepredvidiv rascep. Pravi arobnjak moe da rukuje s time ali ne i uenik. Ako ih koristi kako bi sruio svoja opaajna ogranienja, poetnik e pasti u iskuenje da svrsta sve to u ta se osvedoio u halucinacije; na kraju krajeva, sve to izazivaju biljke! Sa takvim pristupom, on nikada nee dostii nivo akcije koji je neophodan kako bi uvrstio svoju skupnu taku na novom poloaju. Biljke vas brzo i lako odvode u drugi svet, ali vam ne omoguavaju da ga ispitate; to je njihovo ogranienje. Najbolji nain da razvijemo svoju percepciju je pomou sanjanja. Tehnika sanjanja je najjednostavnija ali je manje rizina, puno obuhvatnija i, iznad svega, mnogo prirodnija. Uenikov cilj je da preuzme kontrolu nad svojom skupnom takom. Kada postane sposoban da je izmesti, tada on treba da ponavlja to kretanje bez

- 62 -

spoljne pomoi, koristei snagu discipline i besprekornosti. Tada se moe rei da je ratnik otkrio u emu je tos.

Zamka uvrivanja
U jednom od svojih predavanja, Karlos je objasnio da nita nije tako slabano kao to je to uvrenost skupne take. Tvrdio je kako je vetina usklaivanja toliko posebna da mi provedemo dvadeset godina vebanja kako bi smo je savladali. One koji su je savladali nazivamo odraslim a one koje to nisu poremeenima. Meutim, nema niega lakeg od prelaska u nove svetove. Da bi to uinili, potrebno je da se jednostavno vratimo samima sebi. Objasnio je da uvrivanje skupne take troi ogromne koliine energije i stvara nepromenljivu viziju sveta. Enegija koja se koristi na takav nain je rasprena kroz svu nau svetlost i estoko se kovitla du tih ogranienja oblikujui vrstu masu koja stvara odraz ega. Pod takvim uslovima, promeniti tu usredsreenost postaje iscrpljujui zadatak. Kako bi slomili tu zamku usredsreivanja, potrebno je da upotrebimo sve mogunosti. U veini sluajeva, jedino spoljni podsticaj moe izazvati pomeranje skupne take kod neke osobe. Ako smo veoma, veoma sreni, mi emo primiti taj podsticaj putem udara naguala. Kada je poetno pomeranje (skupne take, prim.prev) postignuto, ratnik mora da se bori za kontrolu nad svojom panjom uvebavajui nameru i praktikujui sanjanje. Sanjanje je spasonosni izlaz za ljudsku rasu i ono je jedina stvar koja naem postojanju moe dati odgovarajuu dimenziju.

Sanjanje i budnost
Karlos je posedovao veliku sposobnost da usmeri razgovore na praktinu stranu stvari. Uprkos izvanrednoj otrini njegovog uma, on nije voleo da razgovor dostigne nivo istih nagaanja. esto sam posmatrao kako on na genijalan i pouzdan nain raslanjuje tvrdnje najotrijih sagovornika, suoavajui ih sa pitanjem praktinih rezultata. U mom sluaju, njegov nain da utia moj napad racionalnosti se zasnivao na svoenju svega na sadanju situaciju i na neto to, prema njemu, nije previe teko: kontrola snova. Meutim, sanjanje je za mene bilo najtei vid njegovog uenja. Pre svega, zato to nisam mogao napraviti razliku izmeu sanjanja i obinih snova, to su dve potpuno suprotne stvari za arobnjaka. A sa druge strane, radi toga to je ideja usmeravanja moje panje na spavanje umesto na budnost bila u suprotnosti sa svime to sam nauio u svojoj potrazi za mudrou. Te dve stvari su ubrzo dovele do toga da izbegavam sanjanje, nikako ne uspevajui da ga prihvatim kao jednu autentinu i dostupnu mogunost. Kada god sam ga sluao kako govori o njemu, bio sam ispunjen strepnjom. To sam opravdavao govorei sebi da jedna toliko iracionalna stvar ak nije ni vredna bolnih napora ispitivanja.

- 63 -

Jednog popodneva upitao me je kako napreduje moje vebanje. Priznao sam kako su me moje predrasude spreile da se ozbiljno reim tako da nije iznenujue to nisam postigao ikakav pozitivan rezultat. Rekao je: Moda jednostavno nisi imao sree. Moj uitelj je govorio da svako ljudsko bie dobija svoje osnovne sklonosti na roenju. Ne moe svako biti dobar sanja, neki otkriju da im je prikradanje (traganje) lake. Vano je da si uporan. Ali njegove rei me nisu ohrabrile. Poeo sam da mu objanjavam kako je moje neverovanje izgleda posledica nekakve mentalne blokade, usaene u mom najranijem detinjstvu. Nije mi dopustio da zavrim. inei impresivan pokret svojim rukama, odgovorio je: Ne trudi se dovoljno. Ako obea sebi da nee jesti ili govoriti sve dok ne dospe u sanjanje, videe ta e se desiti! Neto u tvojoj unutranjosti e omekati, unutranji dijalog e se povui i bum! Imaj na umu da za tebe sanjanje nije samo jedna mogunost, ono je neto osnovno. Ako ga ne postigne, nee moi da nastavi na putu. Uzbunjen njegovim reima, upitao sam: Ali, ta moram uiniti kako bih to postigao? Mora eleti da to uini! odgovorio je. To je tako jednostavno. Ti preuveliava teinu ove prakse. Sanjanje je dostupno svakome, zato to da bi se zapoelo, ono jednostavno zahteva minimalno razmiljanje, tek onoliko koliko je potrebno da se naui kucanje na tastaturi ili vonja automobila. Rekao sam kako mi je veoma teko da shvatim kako nas baratanje snovima moe dovesti do unutranje budnosti. Primetio je: Ti si zbunjen reima. Kada arobnjaci govore o sanjanju i budnosti, te rei nemaju nieg sa fizikim stanjima koje ti poznaje. Nemam drugog izbora nego da se koristim tvojim jezikom jer me u suprotnom ne bi uopte razumeo. Ali ako ne uini on to je potrebno i stavi na stranu svakodnevna miljenja pokuaavajui da prodre do znaenja onoga to ti govorim, nee se nikada izvui iz tog stanja sumnjiavosti. Jedino mogu da ti garantujem da, kada jednom bude odbacio lenjost koja te spreava da se suoi sa izazovom i navali direktno i bez oklevanja na sanjanje, tvoja mentalna zbrka e se raistiti sama od sebe. Izvinio sam se zbog svoje tvrdoglavosti i zamolio ga da jo jednom razjasni znaenje sanjanja. Umesto ulaenja u teoretsko objanjenje, to sam ja eleo, Karlos mi je dao jedan primer. Zamisli zatucanog vernika, jednog od onih koji nita ne moe initi ako nije blagovremeno zatraio dozvolu od svog boga. Onog trenutka kada zaspi, ta se dogaa sa njegovim ubeenjima, kuda ona odlaze? Nisam znao ta da odgovorim.

- 64 -

Nastavio je: Ona su ugaena poput plamena svee na vetru. Kada sanja, ti si vlasnik samog sebe. Tvoje vizije su izolovani mehuri, nepovezani jedni s drugima i bez seanja samog sebe. Naravno, sila navike e te uglavnom odvesti do snova gde ti jesi ti, ali u njima moe biti junak ili kukavica, mlad ili star, mukarac ili ena. U stvari, ti si samo jedna skupna taka koja se pomera nasumice, nema tu nieg linog. Za obinog oveka, razlika izmeu budnosti i sanjanja je da u prvom sluaju njegova panja tee u kontinuitetu a u drugom tee na haotian nain; ali u oba iskustva stepen uea volje je minimalan. Osoba e se probuditi na mestu gde po obiaju poput koulje ostavlja svoju personalnost i otii e da ispunjava svoje rutinske zadatke. Kada opet zaspi, postaje iznova iskljuena jer ne zna da moe initi neto drugo. Svakodnevne budne ludosti nam ne ostavljaju prostora da se zaustavimo i zapitamo da li je ovaj svet koji trenutno opaamo stvaran kao to izgleda. Ista stvar se mora rei za bilo koji obian san; dok traje, mi ga prihvatamo kao nesumnjivu injenicu, nikad ga ne preispitujemo; ili da kaemo mnogo praktinijim reima, dok smo u snu mi nikad ne nameravamo da se setimo nekih naredbi ili dogovora koje smo sainili u budnom stanju. Ali, postoji drugaiji nain upravljanja panjom, i njihovi rezultati nikako ne mogu biti nazvani snovi ili budnost, zato to on zapoinje sa promiljenom upotrebom namere. Ono to se dogaa je da mi preuzimao komandu nad svojom svesnou i sasvim je isto da li spavamo ili smo budni, zato to je to neto to prevazilazi oba ova stanja. To je istinsko buenje, preuzeti komandu nad naom panjom! Tolteko uenje pridaje naroitu panju sanjanju. Nije vano kako je ono opisano, rezultat je da perceptivni haos obinih snova biva izmenjen u koristan prostor u kome moemo inteligentno da delujemo. Koristan prostor? Ba tako. Sanja moe da se seti sebe pod bilo kojim okolnostima. On uvek ima propusnicu u ruci, pakt koji je nainio sa svojom voljom koja mu omoguava da se uskladi sa namerom ratnika u deliu sekunde. On moe da ojaa viziju svog sna, kakva god bila, i da joj se vraa onoliko puta koliko eli kako bi je istraio i ispitao. Jo bolje, unutar te vizije on moe susresti druge ratnike; to je ono to arobnjaci nazivaju prikradanje u sanjanju. Ovaj postupak nam omoguava da nameravamo ciljeve i bavimo se akcijama, ba kao to inimo u svetu svakodnevice. Moemo reavati probleme i uiti stvari. A ono to nauimo je skladno i funkcionalno. Moda ne moemo objasniti kako smo primili to znanje, ali ga neemo zaboraviti. Upitao sam ga o kojoj vrsti znanja govori. Odgovorio je: ivot se ui tako to se proivljava. Isto se deava u snovima, meutim mi tada uimo kako da sanjamo. Ali te stvari mogu usput da dovedu do drugih mogunosti. Na primer, don Huan je imao obiaj da koristi svoje sanjajue telo u potrazi za skrivenim dragocenostima, stvarima zakopanim za vreme rata. Rezultati tih operacija su uloeni u razne poslove kao to su nafta, plantae duvana

- 65 -

Moje lice mora da je pokazivalo meavinu uenja i neverice koje sam oseao, jer je on uzviknuo: To nije tako neobino! Svi mi moemo izvesti sline podvige; ak nije teko ni razumeti kako se to deava! Zamisli da te neko poduava novom jeziku dok spava; rezultat je da si nauio taj jezik i moe ga se setiti kada se probudi. Na isti nain, ako se u tom stanju osvedoi u neto, poput izgubljenih predmeta ili dogaaja koji su se dogodili na nekom drugom mestu, onda moe kasnije da ode i uveri se u to. Ako su stvari ba onakve kako si ih video u snu, onda je to bilo sanjanje. Uenje u snovima je sredstvo koje najvie koriste arobnjaci. Nauio sam mnogo o biljkama na taj nain i jo uvek se svega seam. Ne potcenjuj svoje sposobnosti. Sve to je duh usadio u nas ima uzvieno znaenje. To znai da su snovi tu kako bi bili upotrebljeni; ako nisu, onda nemaju vrednost. Postupci koje sam ti opisao nisu nagaanja; ja sam ih lino proverio. Umetnost sanjanja je poruka ljudima, ali niko na to ne obraa bilo kakvu panju! Kada sam uo tuni ton njegovog zadnjeg tvrenja, doiveo sam iznenadni udar nepodnoljive zastraenosti svojih uobrazilja. Godinama i godinama, bez prestanka, on nas je ohrabrivao da proirimo svoje vidike, ne zbog bilo kakvih sebinim razloga, ve iz istog zadovoljstva sa kojim nam je prenosio svoje nadmono stanje svesnosti. A ja sam eto tu, valjajui se u svojm verovanjima iz druge ruke i uobiajenim sumnjama! eleo sam da budem na njegovoj strani sveta. Ustao sam sa klupe sa namerom da se s njim rukujem kako bi mu iskazao zahvalnost i hteo sam da mu neto obeam, ali me je on zaustavio. Bolje ne govori nita, ne gubi vreme! Moda tvoja sudbina nije da bude blistavi letei ratnik, ali nema nikakvih opravdanja. Kao i svi drugi, i ti si sjajno opremljen za sanjanje. Ako ga ne primenjuje, to je zato to to ne eli.

Vrata Percepcije
U drugom razgovoru, objasnio je da je svako stanje svesnosti koje ukljuuje neuobiajeni poloaj skupne take, praktino gledano - san. Rekao je da je prednost snova nad svakodnevnim stanjima panje u tome to nam oni omoguavaju da pokrijemo iri ulni spektar i to moemo bolje sklopiti informacije koje primamo. Drugim reima, mi tada uimo kako da ivimo sa veim intezitetom. Rezultat je puno vea jasnoa u naim opaajnim procesima. Povrh svega, rekao je, sanjanje nam daje pristup kritinim dogaajima nae prolosti, kao to su nae roenje i rano detinjstvo i ono rasvetljava traumatine situacije i drugaija stanja svesti iz nae prolosti. arobnjak ne moe da zanemari svoja najbolnija iskustva! Zavravajui svoju lekciju dao je definiciju koju smatram veoma vanom zato to ona dodiruje neto to doivljavam kao osetljivu temu. Rekao je: Sanjanje nije neto nemogue, ono je samo vrsta duboke meditacije.

- 66 -

Godnama sam izvodio izvesne duhovne vebe nazvane meditacija. Te prakse su bile sasvim drugaije od onoga to je Karlos predlagao, kako u vezi forme tako i u vezi rezultata. im sam doao u priliku, zamolio sam ga da pojasni razlike izmeu koncepta sanjanja i meditacije. Odgovorio je: Tvoje pitanje je teko, jer ne postoji nain da se meditira bez sanjanja, oba izraza opisuju istu pojavu. Zato onda moja vebanja nisu proizvela ni jednu od stvari o kojima pria? Bolje da to sam sebi odgovori. Po mom miljenju, ono to si ti do sada vebao nije bila meditacija ve neka vrsta autosugestije. Obino ljudi pobrkaju te dve stvari koje za arobnjake nisu iste. Smirivanje uma nije meditacija ve dremanje. S druge strane, sanjanje je neto ivahno; ono je posledica procesa posveene koncentracije, koja za sobom povlai istinsku bitku protiv naeg pomanjkanja panje. Ako je jedini rezultat zatupljivanje ula, praktiari sebe ne mogu nazvati ratnicima. Sanja moe biti otelotvorenje divljanosti ili izgledati duboko smireno, ali nita od toga nema bilo kakvu stvarnu vanost, zato to on sebe ne poistoveuje sa svojim mentalnim stanjima. On zna da je svaki odreeni utisak nita drugo do fiksacija skupne take. Sanjanje se deava kada postignemo izvesnu ravnoteu u naem svakodnevnom ivotu, i samo posle utiavanja unutranjeg dijaloga. Izraz sanjanje nije ba najprikladniji za opisivanje vebe svesnosti koja nema nieg zajednikog sa sadrajem uma. Koristim ga potujui tradiciju moje loze (arobnjaka, prim.prev.) ali drevni vidovnjaci su to drugaije nazivali. Iskusni arobnjaci sanjaju, zapoevi iz stanja budnosti sa istom lakoom kao i iz spavanja, jer po njima se ne radi o tome da se zatvore oi i da se zaspi ve o tome da se osvedoe u druge svetove koji se nalaze tamo negde. Sa aspekta volje, ono to kod arobnjaka ini razliku izmeu sna i dnevne budnosti je da se energija pokorava drugaijim pravilima i on moe da postigne neverovatne podvige kao to je prolazak kroz zid ili putovanje do kraja univerzuma u treptaju oka. Takva iskustva su potpuna i akumulativna i samo neko ko ih nije lino doiveo moe naginjati logikim kategorijama kako bi ih objasnio. Ali te vrsta pojava, koliko god da su vredne, nisu cilj sanjanja. Sanjati je za tebe od sutinske vanosti zato to se pristup u nagual deava skoro iskljuivo u tom stanju. Zapitao sam ga zato je to tako. Odgovorio je: Razlog je oigledan. Ljudi koji imaju prirodnu sklonost da sanjaju i poseduju viak energije, sposobni su da pronau ostale mnogo naprednije sanjae, bilo sluajno ili zato to ih namerno trae. Uglavnom, ti saputnici prihvataju da preuzmu na sebe dunost poduavanja pomaui im da mnogo dublje uu u

- 67 -

tu vetinu. Kada uenik pone da blista on e neizbeno privui panju naguala. Naguali su poput orlova, stalno vrebaju. (engl. Stalking vrebati, prikradati se, unjati se. U veini prevoda kastanedinih knjiga ova re je usled nepoznavanja sutine njegovog uenja nepravilno prevedena kao traganje, prim.prev.) im primete porast svesnosti, oni se obruavaju zato to je dobrovoljni sanja retkost. Uitelju je mnogo lake da podstakne trud koji je ve otpoeo, nego da ga stvori ni iz ega. Karlos mi je rekao da je putem sanjanja ostvario kontakt sa mnogim ratnicima iz razliitih krajeva sveta. Rekao je da je drugi razlog zato je sanjanje prolaz do znanja taj da nam njegovo praktikovanje omoguava da razreimo hiljade problema proizalih iz uenja, poput nedostatka jasnoe i panje kod poetnika, njegovog nepoverenja prema aktivnostima svog uitelja i sutinske opasnosti pojedinih tehnika. Ova umetnost ublaava opsedajuu prirodu orlovih zraenja, koja inae moe da razori psiholoku ravnoteu i volju uenika. Onda, upitao sam ga, ta moemo uiniti mi koji ne sanjamo kako bi stekli pristup u to uenje? Izgledalo je da mu moje pitanje dosauje. Odbrusio je: Ima pogrean fokus! Pravo pitanje treba da bude: ta trebam uiniti da bih sanjao? Ratnik ne moe da hoda unaokolo po svetu ostavljajui nedovrene stvari na svakom koraku. Ako zaista ne moe prihvatiti snove kao deo svog ivota; ako ne moe da ih sebi predoi onakvima kakvi jesu kao puteve do moi, ako ak ni ne razume ta su oni i kojoj svrsi slue; dobro, onda ima puno posla pred sobom.

Sanjajui Dvojnik
U dohvatu naeg delokruga opaanja, postoji sila odvojena od onog to nazivamo sobom, koja se moe otkriti preko sanjanja. Ta sila moe postati svesna sebe, apsorbovati principe nae linosti i delovati samostalno. Oseaj koji se javlja kada imamo posla sa njom se ne moe opisati, zato to je to jedno neorgansko bie. Neorgansko? Naravno! Mi nazivamo nau svakodnevnu panju organskom jer zavisi od tela sainjenog od organa, zar ne? Sloio sam se. Dakle, kako bi onda nazvao telo pomou koga opaa i deluje dok sanja? Ja bih rekao da je to jedna utvara, obazrivo sam odgovorio.

- 68 -

Slaem se! To je neorgansko bie; ono ima pojavnost ali nema masu. Za tebe je to samo mentalna projekcija. Meutim sa take gledita tog bia, nae fiziko telo je ono koje ivi u imaginarnom svetu. Kada bi imao energiju i neophodnu koncentraciju da postane svestan svog drugog ja i da zapita to bie ta misli o tvom svakodnevnom svetu, ono bi ti odgovorilo da ga ono smatra sasvim nestvarnim, skoro mitolokim. I zna ta? Ono bi bilo u pravu! Nae sanjajue telo ima mnoge upotrebe. Ono moe da trenutno otputuje na bilo koje mesto koje eli i da otkriva stvari. Ono se ak moe materijalizovati, stvarajui vidljivog dvojnika, neto to drugi ljudi mogu videti bilo da spavaju ili su budni. Meutim on nastavlja da bude potpuno privienje, on nema nikakve telesne funkcije. Ljudska bia ga vide kao osobu, ali ivotinje ga vide drugaije. Prekinuo sam ga: Kako si saznao sve to? To je vrlo jednostavno! Stalno se uveravam u to, zato to moj sanjajui dvojnik ima svu moju panju. Kada elim da saznam neto o njemu ili o svetu u kome se kree, upitam ga i on mi govori. Ti to takoe moe da uini; to nije tako teko. Moe da se povee sa svojom energijom ve ove noi, odmah im utone u san. Kako? Postoji puno naina. Na primer, potrai ogledalo u svojim snovima, stani pred njega i pogledaj sebe u oi, videe kakvo te iznenaenje oekuje! itao sam neto o dvojniku u njegovim knjigama ali su me moje predrasude spreile da pristupim toj stvari sa otvorenim umom i u mom umu je postojala velika zbunjenost u vezi koncepata kao to su svetlosno jaje ili energetsko polje koje okruuje iva bia, energetsko telo i sanjajui dvojnik. Upitao sam ga da li su to iste stvari ili postoji neka razlika meu njima. Bio je iznenaen mojim pitanjem. Ali, zar nisi nita shvatio? Mi govorimo o svesnosti, ne o fizikim objektima. Ti entiteti, ak i opaajna jedinica koju nazivamo fiziko telo, su opisi iste stvari, zato to vas nema dvoje. Ti si ti! Ti nema energetsko telo, ti si energija, ti si jedna skupna taka koja sastavlja zraenja; i ti si samo jedan! Moe imati razne snove i imati drugaiju pojavnost u svakom od njih, bilo ljudsku, ivotinjsku ili neorgansku i ak moe sanjati da si ti nekoliko ljudi u isto vreme, ali ne moe podeliti svoje svesno bie. Rekao mi je da je meanje opisa naih razliitih nosilaca svesnosti sa naim oseanjem bia uobiajeno, naroito kod osoba koje imaju glomazan i intelektualni unutranji dijalog. Jednom sam otiao da vidim nekog istonjakog uitelja i na razgovor je doao do sanjanja. ovek je sebe nazvao ekspertom, pohvalio mi se: Ja imam sedam sanjajuih tela! Savladan ovim otkriem, nisam znao ta da odgovorim i priznao sam: Don Huan me je nauio samo jednome.

- 69 -

Kada je to izgovorio, Karlos je oborio glavu, kao da je veoma postien, ali je skrivao podsmeljivo kikotanje. Upitao sam: Znai, kada pria o sanjajuem dvojniku i o energetskom telu, ti govori o istoj stvari? Praktino. Prva od tih stvari moe biti dostignuta pomou sanjanja a druga posredstvom prikradanja. Ili predstavljeno na drugi nain, energetsko telo je sanjajui dvojnik kojeg sanja voljno kontrolie, ali oba su jedna te ista stvar. Razlika je u nainu na koji je neko doao do toga. Drevni arobnjaci su oblikovali svog sanjajueg dvojnika snagom svoje volje i pokuavali da reprodukuju svoje fiziko telo do najsitnijeg detalja. Nazvati to dvojnikom proizilazi iz te tradicije. Ta ideja ima praktinog smisla poto smo svi toliko skloni da vidimo sebe na definisan nain, i iskljuivo na taj nain. Na poetku, sanjau je veoma ugodno da definie sebe u fizikim kategorijama. Ali novi vidovnjaci kau da je dovoenje te namere do svog krajnjeg ishoda beskorisno traenje, zato to nas to prisiljava da posvetimo ogromnu koliinu panje detaljima koji nikada nee imati ikakvu praktinu upotrebu. Oni su nauili da sebe vide kao onakve kakvi zaista jesu, kao svetlosne mehurove. Pitao sam ga da li u klasinom nagualizmu ljudi koji su iveli pre dolaska panaca, arobnjaka sposobnost da postanu ivotinje poiva na naporu da vide sebe sa ivotinjskim telima. Pogledao me je kao da kae: To je elementarna stvar! Sanjanje je promiljena upotreba energetskog tela. Energija je savitljiva i ako vri stalni pritisak na nju, mogue je da ona preuzme oblik koji eli. Dvojnik je nagual, drugi, obeleje nagualizma. Kada ga kontrolie, na putu si da postane ta god eli, od slobodnog bia do zveri. Naravno, postii neto tako posebno kao to je postati ivotinja ne moe biti jednostavna improvizacija, postoje procedure. Dvojnikom se rukuje pomou uvrivanja skupne take na novoj poziciji. Takva fiksacija ima opsesivnu prirodu i moe biti izazvana arobnjakim metodama. Na primer, ako ezne da bude soko i to pokua bez kolebanja, zavrie tako to e postati jedan od njih! Svako od nas moe da dostigne ono za im traga. To je trik naguala, da upravlja svojim opsesijama. Meutim, treba da zna da osobe koje se usredsreuju na ciljeve koji nisu striktno povezani sa ciljevima slobode i trezvenosti, postaju blokirane to moe da ih dovede do ludila ili do najglupljih trivijalnosti. Zaista, to je ono to svi radimo: Odabrali smo da budemo ljudi i mi to jesmo! Svaka opsesija kojom se ne upravlja ispravno predstavlja ropstvo. Problem kod mnogih naguala savremenog Meksika je da su zaboravili apstraktne mogunosti. Oni su arobnjaci koji vie vole da se prave vani poput urana, i ne ele da izau iz toga. ak ta vie, mnogi nemaju nikakvu predstavu da mogu raditi neto vie sa svojom energijom nego to je pravljenje estokih senzacija i zastraivanje drugih.

- 70 -

To propadanje uenja je ono to je pokrenulo vidovnjake don Huanove loze da tee ka slobodi na najbezliniji mogui nain, odriui se svih kapricioznih poloaja skupne take koje su nasledili od svojih prethodnika. Cilj slobode je veoma ist i potiskuje sve ostale. Stremei ka njemu, novi vidovnjaci su povratili vrline nagualizma. Upitao sam ga u vezi ogromnog napora koji je nesumnjivo potreban kako bi se dvojnik pripremio za situaciju sanjanja. Odgovorio je: Za veinu arobnjaka, taj napor je druga mogunost, vrata u drugo podruje svesnosti koje e im u odreenom trenutku omoguiti da nameravaju konani iskorak u treu panju. Omoguujui samostalnost i svrhu svom dvojniku, oni se pripremaju da sauvaju svoju svest posle smrti. Kada je to telo dovreno i kad doe trenutak, njihova svesnost naputa ljudsku ahuru, fiziko telo kolabira i umire ali oseaj postojanja se nastavlja. Sadraj

4. Uenje Umetnosti Prikradanja

Malo po malo, Karlosove prie su imale efekat na mene. Jednog dana, seo sam da ozbiljno prouim koliinu truda koji sam uloio kako bih hranio svoju samovanost. Ne u grubim i uobiajenim oblicima u kojma se ona obino ispoljava, kao to su samoispunjenost ili kukanje za panjom, ve u njenim prefinjenijim aspektima, povezanim sa osnovnim idejama koje sam imao o svetu. Ta razmatranja mi nisu donela nikakvu sigurnost. Nasuprot tome, poeo sam da primeujem koliko je ogroman ideoloki okvir u kome ivim i kome se uvek drhtei vraam. Kada sam to rekao Karlosu, on je to video kao neto sasvim normalno. Ti ui kako da se prikrada samom sebi, rekao mi je. To je neto to treba da obavi kako bi nauio da koristi razum. Ve sam itao o umetnosti prikradanja, lovakoj strategiji koja poiva na korienju lova na sopstvene navike i rutine kako bi smo ih epali. Moemo primeniti ovu strategiju na obian ivot, na primer, na posao. Ali mi ih takoe moemo usmeriti protiv svojih unutranjih demona, poput sumnjiavosti, lenjosti i poputanja samom sebi. Koristei povoljnu priliku imali smo neto slobodnog vremena pre poetka njegovog predavanja zamolio sam ga da mi kae neto vie o tome. Ali, na moje potpuno iznenaenje, rekao mi je da to ne moe uiniti dokle god se ne ukljuim u uenje do take smrti. Zato? Zato to e biti oduvan okreui se protiv mene. Uiti o sanjanju ne pogaa nikoga. Najgore to moe uiniti je da ne poveruje kako je takva stvar mogua. S druge strane, prikradanje, na nain kako ga arobnjaci izvravaju, veoma je agresivno prema razumu. Mnogi ratnici izbegavaju da govore o

- 71 -

njemu, jer nemaju stomak za to. U poetnoj fazi, uenik je pod unakrsnom vatrom i veoma je nezadovoljan, nesposoban da se odvoji od svog ega. Poput novia, prikradanje ima dva lica. S jedne strane, to je najlaka stvar na svetu; s druge, to je veoma teka tehnika, ne radi toga to je komplikovana ve zato to ona barata sa aspektima nas samih s kojima ljudi obino ne ele da se bave. Prikradanje izaziva mala ali veoma stabilna pomeranja skupne take; nije poput sanjanja, koje te duboko pomera, ve te odbacuje kao gumenu lopticu i odmah te vraa gde si bio. Kad pogleda oko sebe, sve vidi na isti nain kao i uvek, tako da e nastaviti da koristi svoj svakodnevni pristup stvarima. Ako si u toj situaciji prinuen od svog uitelja da uini neku promenu, kladim se da e otii ljutito ili povreenog ponosa i prekinuti uenje. Upitao sam ga kako onda arobnjaci ue ovu vetinu. Odgovorio je da se po tradiciji ona ui u stanju poviene svesti sve do samog kraja. To nije neto o emu se otvoreno govori, mora da se ita izmeu redova. Ovaj deo znanja pripada uenjima za levu stranu. Potrebno je mnogo godina da bi se prisetilo ta sve to bee i jo vie da bi se postalo sposobnim da se to primeni. Na nivou na kome si sada, jedina stvar koja ti omoguava da rukuje prikradanjem je da mu pristupi sanjakim metodama. Ako bilo kada oseti da sam dodirnuo teme koje su previe line, ili ima napad sumnjiavosti, pogledaj u svoje ruke ili upotrebi bilo koji drugi podsetnik koji si izabrao. Sanjajua panja e ti pomoi da slomi svoju fiksaciju.

Znak Naguala
Uprkos njegovoj rezervisanosti, jednom drugom prilikom je Karlos sam od sebe prihvatio da odgovori na moja pitanja u vezi teme prikradanja, sve dok se god budemo drali teoretskih razmatranja. Koristei njegovu dobru volju, zamolio sam ga da objasni praktinu upotrebu umetnosti prikradanja. Objasnio je: Prikradanje je centralna aktivnost za energetskog putnika. Osim to moe biti primenjeno na nae odnose sa drugim ljudima sa zadivljujuim rezultatima, ono je uglavnom zamiljeno da uskladi praktiara. Manipulisanje i kontrolisanje drugih je naporan zadatak, ali neuporedivo je tee kontrolisati sebe. Zbog tog razloga, traganje je tehnika koja se tie naguala. Traganje moe biti definisano kao sposobnost da se skupna taka uvrsti na novoj poziciji. Ratnik koji se prikrada je lovac. Ali, nasuprot obinom lovcu koji je svoj um usmerio na matrijalne interese, ratnik goni vei plen: svoju samovanost. To ga priprema da se suoi sa izazovom postupanja sa ljudima koji ga okruuju

- 72 -

 neim to sanjanje samo za sebe ne moe da razrei. arobnjaci koji ne naue kako da se prikradaju se pretvaraju u mrane ljude. Zato? Zato to oni nemaju strpljenja da toleriu ljudsku glupost. Prikradanje je za nas prirodno, u skladu je sa osobenostima naeg ivotinjskog naslea: kako bi preiveli, svi mi razvijamo navike ponaanja koje oblikuju nau energiju i pomau nam da se prilagodimo. Prouavajui te rutine, paljivi posmatra moe tano da predvidi ponaanje ivotinje ili ljudskog bia u svakom datom trenutku. Ratnik zna da je svaka navika jedna zavisnost. Moe te vezati za upotrebu droga ili odlazak u crkvu svake nedelje; razlike su u formi a ne u sutini. Na isti nain, kada upotrebljavamo razmiljanje kako je svet razumljiv ili da su stvari u koje verujemo jedina stvarnost, mi smo rtve navike koja zamagljuje naa ula, i ini da vidimo samo ono to nam je poznato. Rutine su abloni ponaanja, koje mi mehaniki sledimo ak i kada vie nemaju nikakvog smisla. Da bi postao prikrada (stalker), mora sebe osloboditi od tih imperativa preivljavanja. Zato to ima vlast nad svojim odlukama, ratnik prikrada je osoba koja je izbacila iz svog ivota svaki trag zavisnosti. Njemu je potrebno samo da povrati svoj energetski integritet kako bi postao slobodan. I poto ima slobodu izbora, on moe biti ukljuen u proraunate oblike ponaanja, bilo da sarauje s ljudima ili sa ostalim svesnim biima. Rezultat ovog manevra nije rutinsko uestvovanje ve prikradanje, zato to to se ono zasniva na prouavanju ponaanja drugih. Kakav je smisao svega toga? Odgovorio je: Sa tvoje take gledita, nikakav. Sloboda ne zavisi od razloga. Meutim, celo tvoje bie se potrese kada prekine rutine, zato to to razotkriva mit o besmrtnosti. Ukazujui na ljude koji se vraaju sa posla, rekao mi je: ta veruje da su ili da rade? Ti ljudi su ili da ive svoj poslednji dan! Tuna stvar je to verovatno samo nekolicina od njih to zna. Svaki dan je jedinstven i svet nije onakav kako su nam svi govorili. Ponititi silu navike je odluka koju donosite jednom za svagda. Poevi od tog ina, ratnik postaje prikrada. Moe li se desiti da ratnik zavri tako to e od te svrhe nainiti neto obino? Ne. Ovo je neto to mora shvatiti, jer e u suprotnom tvoja potraga za besprekornou izgubiti sveinu i zavrie tako to e je izneveriti. Prekinuti sa rutinama nije svrha puta; to je samo jedno njegovo sredstvo. Cilj

- 73 -

je biti svestan. Imajui to na umu, druga definicija prikradanja je nepokolebljiva panja usmerena na krajnji ishod. Ta vrsta panje primenjena na ivotinje rezultira ulovom. Ako je primenimo na drugu osobu, ona proizvodi klijenta, uenika ili romantinu vezu. Primenjena na neorgansko bie dovodi do onoga to arobnjaci nazivaju saveznik. Ali, samo ako prikradanje primenimo na sebi, ono se moe smatrati Toltekom umetnou, zato to stvara neto dragoceno: Svesnost.

Prikradanje Sitnom Muitelju

Uprkos njegovim objanjenjima, praktina dimenzija prikradanja je, s moje take gledita, nastavila da bude jedna od najmranijih tema u uenju. Tokom godina, izvodio sam neke od ostalih vebi, poput rekapitulacije i unutranje tiine; ak sam i sanjao. Ali, kada sam pokuao prikradanje, imao sam samo nejasne rezultate ili bih se oseao apsurdno. Izgleda da je Karlos bio svestan mojih napora, zato to me je jednom pozvao i rekao mi: Ne komplikuj. Ti pravi karikaturu od ovog uenja. Ako eli da se prikrada, posmatraj sebe. Svi smo mi odlini lovci, prikradanje je na prirodni dar. Kada nas pritisne glad, mi se naotrimo; deca plau i postignu ono to ele; ena mukarca hvata u klopku i mukarac ostaje sa njom. Prikradanje znai biti sposoban da zgrabi ono to eli. Ako postane svestan sveta u kome ivi, shvatie da je jednostavno ostati paljiv u vezi toga - vrsta prikradanja. Poto smo to nauili mnogo pre nego to se razvio na kapacitet za razlikovanje, mi to doivljavamo kao neto savreno prirodno i teko da ikada to ispitujemo. Ali, sve nae akcije, ak i najovekoljubivije, pokrenute su duhom lovca. Obian ovek nije svestan da se prikrada, zato to je njegova linost potinjena preko socijalizacije. On je ubeen da je njegovo postojanje vano, tako da njegove akcije slue njegovoj samovanosti a ne proirenju njegove svesnosti. Dodao je kako je jedna od karakteristika samovanosti da nas ona uvek izneveri. Vani ljudi nisu fluidni, oni pokuavaju da daju sebi lepravost, da prikriju njene atribute ali nemaju neophodnu eleganciju i brzinu da bi bili neupadljivi. Njihova svetlost je previe kruta, i moe stei savitljivost samo kada vie nemaju ta da brane. arobnjaka metoda se zasniva na usredsreivanju na stvarnost u kojoj ivimo, ali na nov nain. Umesto da samo sakupljaju informacije, ono za ime oni tragaju je zbijanje sopstvene energije; ratnk je neko ko je nauio da se prikrada sebi, i vie nije optereen tekom slikom koju treba da prikazuje drugima. Niko ga ne moe primetiti ako on to ne eli, zato to on nema privrenosti. On je iznad lovca, zato to je nauio da se smeje sebi. Rekao mi je kako ga je njegova uiteljica donja Florinda Matus uila da bude neprimetan.

- 74 -

Ba u vreme kada su me moje knjige pretvorile u bogatog oveka, ona me je poslala da peem hamburgere u restoranu na autoputu! Godinama sam radio sa mojim novcem pred oima bez mogunosti da ga troim. Rekla je da e me nauiti kako da ne izgubim pravu perspektivu. I ja sam nauio svoju lekciju! Neko vreme posle toga, dobio sam jo jednu priliku da budem neprimetan. Odneo sam neke kaktuse u kuu prijatelja i poeo da ih sadim. Iznenada su se pojavila dva reportera Tajmsa koja su potroila mnogo vremena da me nau. Mislili su da sam seljak i pitali me za vlasnika kue. Pokucajte tamo, rekao sam im i pokazao na vrata. Moj prijatelj je odgovorio na njihova pitanja: Ne, nisam ga video, i reporteri su otili pitajui se gde bi, doavola, Kastaneda mogao da bude. Rekao je da poto je problem samovanosti lina stvar, svaki ratnik treba da prilagodi uenje svojoj sopstvenoj situaciji. Dakle, tehnike prikradanja su krajnje prilagodljive. Ali obuka je ista za svakoga, i brige su usmerene ka oslobaanju od suvinih rutina i sticanju dovoljno discipline kako bi se prepoznali znaci koje daje namera. Oba ova dostignua su pravi podvizi linosti. Najbolji nain da se postigne taj nivo discipline je aktivan odnos sa sitnim muiteljem. Odgovarajui na moje nedoumice, objasnio je da je sitni muitelj neko ko nam ini ivot nemoguim. U prolim vremenima, ova vrsta ljudi je mogla fiziki da nas povredi ili da nas ak ubije; danas ta vrsta sitnih muitelja praktino ne postoji. Meutim zahvaljujui visokom nivou vanosti koji pridajemo sebi, svako ko je u poziciji da nas uznemirava slui kao sitni muitelj. Ako prestanemo da sve to izbegavamo, suoiemo se ne sa sitnim muiteljem, ve sa svojom sopstvenom glupou. Sitni muitelj je neophodan zato to je veina nas previe lenja da samog sebe promeni. On uklanja nau fiksaciju na ja inei da se ispolje nae slabosti. On ini da vidimo istinu da nismo vani i on je voljan da je demonstrira svojim akcijama. Nauiti kako da postupamo sa njim je jedini efikasan nain da usavrimo prikradanje. Sitni muitelj je toliko vaan za obavljanje zadatka da moe postati opsesija za uenika da traga za nekim od njih i doe u dodir sa njim. Iskrena zahvalnost je jedino prikladno oseanje za ratnika koji je pronaao jednoga da se odmeri sa njim. Postoji izobilje sitnih muitelja, ali je teko tragati za njima, uspostaviti vezu sa njima pomou prikradanja i izazvati njihov bes, stavljajui sebe u njihov dohvat, a u isto vreme, spletkariti razorne strategije. Umesto toga, provodimo svoj ivot beei od situacija koje izazivaju bol, iritaciju, strah ili zbunjenost. Na taj nain, gubimo jednu od najvrednijih alatki koju je duh postavio na na put. Koja strategija je potrebna kako bi se sukobili sa tom vrstom neprijatelja? Iznad svega, ne posmatrajte ih kao neprijatelje; oni su nevoljni saveznici u vaem poduhvatu. Ne gubite iz vida injenicu da ta bitka nije borba za ego, ve za energiju. Vana stvar je da se pobedi, a ne da onaj drugi izgubi. Sitni muitelj to ne zna i u tome je njegova slabost.

- 75 -

U mom sluaju, imao sam privilegiju da saraujem sa nekoliko takvih ljudi, iako mi nikada nije pruen susret izvanrednog kvaliteta kakav je imao moj uitelj. Rekao mi je da je, kada je njegova obuka zapoela, glavna prepreka da bi pristupio umetnosti prikradanja bilo nestrpljenje. Da bi mu pomogao, don Huan mu je rekao kako se sprijateljio sa izvesnom osobom koja je ivela u starakom domu. Kada sam ga upoznao, ispalo je da je to jedan dosadni stari ovek koji je imao obiaj da svakome pria kako je u svojoj mladosti, 1920-tih godina, bio svedok spektakularnog dogaaja. Sedeo je u nekom italijanskom kafeu. Iznenada se ispred vrata zaustavio automobil i iz njega je izalo nekoliko ljudi naoruanih automatskim pukama, i poeli su da pucaju po lokalu. Zahvaljujui svojoj srenoj zvezdi, moj prijatelj se sakrio iza nekih stolova i ostao nepovreen. Ova anegdota je oigledno bila jedino blago u ivotu ovog starog oveka. Na nesreu nas koji smo ga poznavali, starac je patio od amnezije i uvek je zaboravljao kome je ispriao tu priu. Morao sam da se muim i da godinama, ponovo i ponovo, prolazim kroz isto. Svaki put kada bih stigao u staraki dom, on bi se na isti nain uhvatio za moj rukav i upitao: Jesam li ti ikad priao kako sam bio napadnut od nekih gangstera? Bilo mi ga je ao, zato to me je naveo da razmiljam o svojoj sopstvenoj neizvesnoj budunosti. Ali, na kraju mi je bilo dosta; otiao sam kod don Huana i rekao mu: Ne mogu vie da podnesem tog starca! On me stvarno tera da pobesnim! Koji je razlog to me tera da ga poseujem? Ali don Huan je bio nepopustljiv; naredio je, da poevi od tog dana, treba da poseujem starca svakog dana, ili da odustanem od obuke. Uzbunjen tom pretnjom, sakupio sam svo svoje strpljenje i pokuao da dovrim zadatak. Ponekad sam sanjario, razmiljajui o mogunosti da starac nije osoba kakva mi se ini. To mi je davalo hrabrost da nastavim sa zadatkom. Jednog dana, kada sam pristigao u staraki dom i potraio svog prijatelja, obavestili su me da je umro. Sadraj

5.OPAAJNO USKLAIVANJE
Tog popodneva, Karlos nam je govorio o izvesnim osobenostima opaanja. Rekao je da su ljudska bia preuzela od dinosaurusa osobinu vienja neba u plavoj boji. Sa druge strane, izjavio je da nai roaci, primati, vide nebo u utoj boji. Odgovarajui na neije pitanje, opisao je svet u kome ivimo kao konglomerat jedinica tumaenja. Shvatajui da je ta definicija jedna od nejasnih za njegove sluaoce, objasnio je:

- 76 -

ovek pripada grupi primata. Njegova velika srea je da moe postii jedinstve izraaje svesnosti zahvaljujui svojoj sposobnosti za panju i analizu. Meutim, ista percepcija je uvek pod uticajem naina na koji tumaimo. Radi toga, naa stvarnost oblikuje sebe u skladu sa naim opisima. Cilj arobnjaka je da opaaju sve to je ljudima mogue. Poto ne moemo da izbegnemo nau bioloku uslovljenost, dajte da onda bar budemo plemeniti majmuni! Da bi smo usavrili svoje razumevanje, dodao je, put panje je sve to imamo. Iste veeri mi se ukazala prilika da razgovaram sa njim pa sam ga zamolio da za mene razloi svoje izjave na manje delove. Rekao je da zbog nae bioloke uslovljenosti, svi mi funkcioniemo kao opaajna jedinica. Zato nam je mogue da uinimo udo panje: Opaajno usklaivanje. ta znai opaajna jedinica? upitao sam. To znai da, poto smo autonomna bia, nae opaanje moe takoe biti autonomno. Ali, nije tako, zato to kada se sloimo sa naim blinjima, svi opaamo istu stvar. Izvanredna sposobnost, koja poinje kao dobrovoljni pristanak usmeren ka opstanku, zavrava kao vezivanje za nae sopstvene opise. Tvrdio je da je tok Orlovih ispoljavanja stalno nov i zbunjujui, ali ga mi ne vidimo jer ivimo za tri koraka pomereni od stvarnog sveta: Nae uroene oseajnosti, naeg bioloke interpretacije i naih socijalnih saglasnosti. Ovi koraci se ne dogaaju u isto vreme, ali njihova brzina je nadmona prema bilo emu to moemo svesno odrediti; radi toga, mi uzimamo kao injenicu svet koji opaamo. Zamolio sam ga da prui neki primer. Odgovorio je: Zamisli da u ovom trenutku posmatra grupu Orlovih ispoljavanja. Automatski, ti ih pretvara u neto senzorno, sa osobinama poput sjaja, zvuka, kretanja itd. Posle toga se umea pamenje koje ima obavezu da svemu da znaenje i prepozna ih, na primer kao drugu osobu. Konano, tvoj socijalni inventar ih klasifikuje uporeujui tu osobu sa onima koje poznaje; ta klasifikacija ti omoguava da je prepozna. Tada si se ve prilino udaljio od stvarnih injenica, koje su neopisive, zato to su jedinstvene. Ista stvar se dogaa sa svime to posmatramo. Nae shvatanje je rezultat dugakog procesa preiavanja ili skidanja kajmaka, kako ga je don Huan nazivao. Mi skidamo kajmak sa svega i na taj nain prepravljamo svet koji nas okruuje u neto toliko uopteno tako da ostaje malo mesta za stvarnost. Iako nam te senzacije pomau da ivimo u boljim uslovima, to takoe koi nau kreativnost i ini nas predvidljivima.

- 77 -

Kada uskladimo nae skupne take, jedina stvar koju doputamo u vezi opaanja su one stvari koje se ne suprostavljaju naim unapred odreenim predstavama o svetu. Mi smo poput konja koji, poto su nauili put, vie ne uivaju u svojoj slobodi; sve to ine je ponavljanje eme. To usklaivanje je uasno, to je previe. Razmislite o ovome: Neto tu nedostaje! Tvrdio je da nas svaka unapred smiljena predstava, ak i neto tako jednostavno kao to su nazivi koji dajemo stvarima, dri vezanim za razum, jer nas to prisiljava da stvorimo maineriju suenja. Na primer, kada kaete: Ja verujem u Boga, u stvari vi kaete: Oni su mi rekli izvesne ideje i ja sam odabrao da ih usvojim; a sada sam spreman i da ubijem zbog njih. Tako da vi niste oni koji odluuju! To rade drugi, to je usaeno rasuivanje. Bilo bi savreno kada bi ste ustanovili svoj ivot na temelju svog linog iskustva. Ako vaa verovanja zahtevaju neto to je izvan vas, uvajte se! Sve to vas ne ini slobodnim, zarobljava vas. Biti usredsreen na pojedinani aspekt ljudskog popisa ima dva efekta: To stvara od nas strunjake na tom polju, ali, u isto vreme, to e zamrznuti energetske kanale, kojima je jedini nain da reaguju preko izvesnih nadraaja, zatrpavajui nau linost idejama i sudovima. Ratnik ne moe sebi priutiti luksuz da se bavi ljudskim uenjima, ak ni kao njihov protivnik, zato to njegova sloboda znai istraivanje sasvim drugaijih mogunosti. Upitao sam ga na koje mogunosti je mislio, ali on me je potapao po ramenu i rekao mi da je prerano za to. Nastaviemo drugi put.

Grabljivci Svesnosti
Nismo se vratili na ovu temu dok nije prolo nekoliko godina. Tom prilikom na jednom od njegovih nezvaninih predavanja Karlos nam je predstavio jednu potpuno novu i zastraujuu ideju, koja je pokrenula najee rasprave. ovek, rekao je, je arobno bie, on ima istu sposobnost da leti univerzumom kao i svako od miliona svesnih bia koja u njemu postoje. Ali, u jednom trenutku svoje prolosti, on je izgubio svoju slobodu. Danas njegov um vie nije u njegovom vlasnitvu, on je usaen. Izjavio je da su ljudska bia zarobljenici grupe kosmikih entiteta koji su posveeni otimanju a koje arobnjaci nazivaju letai. Rekao je kako je ovo bila najvea tajna meu drevnim arobnjacima, ali zahvaljujui znaku koji mu se ukazao, shvatio je kako je dolo vreme da se ova stvar obelodani. Znak je bila fotografija koju je nainio njegov prijatelj Toni, hrianski budista. Na njoj se pojavila jasna i amorfna figura tamnog i zloslutnog stvora kako lebdi iznad mnotva vernika sakupljenih meu piramidama Teotihuakana (Teotihuacan). Moja druina i ja smo odluili da je dolo vreme da vam otkrijemo stvarnu

- 78 -

situaciju kao drutvenih bia, ak po cenu da izazovemo sve sumnje koje bi ova informacija izazvala u javnosti. im sam doao do prilike, zamolio sam ga da mi kae vie o letaima, i tada mi je rekao jedno od najstranijih stanovita don Huanovog sveta: Da smo mi zarobljenici bia koja su dola sa granica univerzuma, i da nas ona upotrebljavaju spontano kao to mi koristimo kokoke. Objasnio je: Deo univerzuma koji nam je dostupan je polje delovanja dve radikalno suprotne vrste svesnosti. Jedna od njih, u koju spadaju biljke i ivotinje a takoe i ljudska bia je iskriava svesnost; ona je mlada, izvor energije. Druga vrsta je beskrajno starija i vie parazitska svesnost, vlasnik beskrajne koliine znanja. U pozadini oveka i ostalih bia koja naseljavaju ovu zemlju, postoji univerzum nemerljive veliine naseljen neorganskim biima. Ona su prisutna meu nama a ponekad su i vidljiva. Nazivamo ih duhovima ili prikazama; jedna od tih vrsta, koju vidovnjaci opisuju kao ogromne crne, letee oblike, pristigla je nekada iz dubina kosmosa, i pronala oazu svesnosti u naem svetu. Oni su se usavrili u tome da nas sisaju. To je neverovatno! uzviknuo sam. Znam, ali to je ista i zastraujua istina. Zar se nikad nisi zapitao o ljudskim energetskim i emocionalnim usponima i padovima? To je grabljivac, koji se povremeno ispoljava dok uzima svoj deo svesnosti. Oni nam ostavljaju samo onoliko koliko nam je potrebno da preivimo, a ponekad ak ni toliko. Kako to misli? Povremeno uzmu previe, i osoba postaje smrtno bolesna i moe ak umreti. Nisam mogao poverovati u ono to ujem. Zar misli da smo ivi pojedeni? upitao sam. On se nasmejao: Pa, oni nas ne jedu doslovno, ono to ine je vibracioni prenos. Svesnost je energija i oni mogu da se priljube uz nas. Po svojoj prirodi oni su uvek gladni, a mi s druge strane izluujemo svetlost i posledica tog prilepljivanja moe biti opisana kao energetska otimaina. Ali zbog ega oni to ine? Zato to je na kosmikom planu energija najmonija valuta, i svi je ele, a mi ljudska bia smo veoma ivahna rasa, veoma hranljiva. Svako ivo bie se hrani drugim biima, a ono najmonije uvek izlazi kao pobednik. Ko kae da je ovek na vrhu lanca ishrane? Takva predstava je mogla doi jedino od ljudskog bia. Za neorganska bia, mi smo plen.

- 79 -

Prokomentario sam kako mi je neshvatljivo da ta bia koja su ak svesnija od nas mogu biti grabljiva do te granice. Odvratio je: Ali, ta misli da radi dok jede salatu ili biftek? Ti jede ivot! Tvoja oseajnost je licemerna. Kosmiki grabljivci nisu vie ili manje okrutni nego to smo mi sami. Kada se jaa rasa hrani drugom, slabijom, ona joj pomae da se razvije. Ve sam ti rekao da u univerzumu postoji samo rat. Sukobi meu ljudima su odraz onoga to se tamo deava. Za jednu vrstu, pokuaj konzumacije drugih je normalan; ratnik se ne sekira zbog toga i trudi se da preivi. Na koji nain se oni nama hrane? Preko naih oseanja, koja su uglavnom voena pomou unutranjeg dijaloga. Oni su oblikovali nae drutvene okolnosti na takav nain da mi stalno eksplodiramo na talasima oseanja, koja bivaju smesta usisana. Najbolje od svega, ti talasi su poput napada na ego; za njih je to izvrstan zalogaj. Takva oseanja su ista bilo gde u univerzumu koji im je poznat i oni su nauili kako da ih svare. Neki od njih se nama hrane zbog nae pohlepe, besa ili straha; drugi vie vole prefinjenija oseanja kao to su ljubav ili bliskost. Ali, na kraju krajeva, oni su svi isti. Uglavnom nas napadaju u podruju glave, srca ili stomaka gde smo uskladitili najsjajniji deo nae energije. Da li oni takoe napadaju i ivotinje? Ta stvorenja koriste sve to im je dostupno, ali najvie vole organizovanu svesnost. Oni sisaju ivotinje i biljke u onom delu njihove panje koji nije suvie vrst. Oni ak napadaju druga neorganska bia, ali ona mogu da ih vide i izbegnu ih, kao to se mi sklanjamo od komaraca. Jedini koji su potpuno u njihovoj zamci su ljudska bia. Kako je mogue da se sve to deava a da mi to ne shvatamo? Zato to mi nasleujemo razmenu sa tim biima skoro kao genetsku okolnost, i to oseamo kao neto prirodno. Kada se neko rodi, majka ga nudi kao hranu, ne shvatajui ta ini, jer je njen um takoe pod kontrolom. Krstiti dete je poput potpisivanja ugovora. Poevii od toga, ona sebe posveuje instaliranju prihvatljivih obrazaca ponaanja; ona pripitomljuje dete savlaujui njegovu ratobornu stranu i pretvara ga u krotku ovcu. Kada deak ima dovoljno energije da odbaci te obmane, ali nedovoljno da stupi na put ratnika, on postaje buntovnik ili socijalno neprilagoen. Prednost letaa proizilazi iz razlike meu naim nivoima svesti. Oni su veoma mona i velika bia; ideja da ih moemo nadvladati je jednaka ideji da jedan mrav moe savladati nas. Meutim, njihovo prisustvo je muno i moe ga izmeriti na razne naine. Na primer, kada nas podstiu na napad racionalnosti ili sumnjiavosti, ili kada smo u iskuenju da prekrimo sopstvene odluke. Ludaci mogu da ih

- 80 -

primete vrlo lako previe lako, rekao bih jer fiziki oseaju kako ta bia sede na njihovim ramenima, stvarajui paranoju. Samoubistvo je zatitni znak letaa, zato to um letaa ima ubilake potencijale. Rekao si da je u pitanju razmena, ali ta mi dobijamo iz takve otimaine? U zamenu za nau energiju, letai nam daju na um, nae sklonosti i na ego. Za njih, mi nismo njihovi robovi ve vrsta plaenih radnika. Oni su podarili te privilegije primitivnoj rasi i dali nam dar razmiljanja koji nas je unapredio; zaista, oni su nas civilizovali. Da nije njih, mi bi se jo uvek skrivali po peinama ili pravili gnezda u vrhovima drvea. Letai nas kontroliu putem naih tradicija i obiaja. Oni su gospodari religije, kreatori istorije. Mi sluamo njihov glas na radiju i itamo njihove ideje u novinama. Oni upravljaju svim naim sredstvima informisanja i naim sistemima verovanja. Njihova strategija je velianstvena. Na primer, bio jednom jedan poten ovek koji je govorio o ljubavi i slobodi; oni su to pretvorili u samosaaljenje i poltronstvo. Oni to svima ine, ak i nagualima. Zbog tog razloga, rad arobnjaka je usamljeniki. Tokom milenijuma, letai su kovali planove da nas kolektivizuju. Bilo je vreme kada su postali toliko bezobrazni da su se ak javno pokazivali i ljudi su nainili njihove prikaze u kamenu. To su bila mrana vremena; oni su bili svugde. Ali sada je njihova strategija postala toliko inteligentna da mi ak ni ne znamo da oni postoje. U prolosti su nas zgrabili pomou nae lakovernosti a danas to ine preko naeg materijalizma. Oni su odgovorni za sklonost savremenog oveka da ne razmilja o sebi; razmotri samo koliko neko moe da istrpi tiinu! Zato je dolo do promene u njihovoj strategiji? Zato to su oni u sadanje vreme pod velikim rizikom. oveanstvo je u vrlo brzom i stalnom kontaktu i informacije su svima dostupne. Zato moraju da nam pune glave, bombardujui nas danju i nou svim vrstama sugestija inae e se pojaviti neko ko e shvatiti ta se dogaa i upozoriti ostale. ta bi se desilo ako bi smo postali sposobni da oteramo ta bia? Za nedelju dana, povratili bi smo nau vitalnost i ponovo bi smo zablistali. Ali, kao obina ljudska bia, ne moemo razmiljati o toj mogunosti, zato to bi ona zahtevala da se okrenemo protiv svega to je socijalno prihvatljivo. Na sreu, arobnjaci imaju jedno oruje: Disciplinu. Susret sa neorganskim biima se deava postepeno. Na poetku, mi ih ne primeujemo. Ali uenik poinje da ih via u snovima a onda i kada je budan neto to ga moe izludeti, ako ne naui kako da postupa kao ratnik. Kada to jednom shvati, onda moe da im se suprostavi. arobnjaci manipuliu stranim umom, pretvarajui se u lovce na energiju. Iz tog razloga smo moja druina i ja sastavili vebe Tenzegriteta za mase. One imaju mo da nas oslobode od uma letaa. U tom smislu, arobnjaci su pobunjenici. Oni koriste podsticaj koji su dobili i kau svojim tamniarima: Hvala na svemu, vidimo se kasnije! Sporazum koji ste sainili, napravili ste s mojim precima a ne sa mnom. Kada rekapituliraju

- 81 -

svoj ivot, oni doslovce otimaju hranu iz letakih usta. To je kao kada odete u prodavnicu i vratite robu prodavcu, zahtevajui nazad svoj novac. Neorganskim biima se to ne svia, ali ne mogu nita da uine povodom toga. Naa prednost je u tome da nismo neophodni, ima puno hrane unaokolo! Stanje totalne budnosti, koje nije nita drugo do disciplina, stvara takve uslove u naoj panji tako da vie nismo ukusni za ta bia. Tada oni odlaze i ostavljaju nas na miru.

Gubljenje uma
U drugom razgovoru, Karlos je rekao da je na razum nusproizvod stranog uma i da mu ne trebamo verovati. Za nekoga sa mojim mentalnim sklopom, to je neto veoma teko prihvatljivo. Kada sam ga upitao o tome, on je objasnio da arobnjaci ne odbacuju sposobnost razuma da donosi zakljuke, ve nain na koji je nametnut u naem ivotu kao da je on jedina mogunost. Razumnost ini da se oseamo kao vrst komad tako da poinjemo poklanjati najveu vanost konceptima kao to je stvarnost. Kada se suoimo sa neobinim situacijama, poput onih koje pogaaju arobnjaka, mi kaemo sebi: To je nerazumljivo, i ini se da smo rekli sve to treba rei. Svet naeg uma je tiranski ali lomljiv. Posle vie godina neprestane upotrebe, ego postaje toliko teak da ga samo zdrav razum(common sense) moe ublaiti kako bi se moglo nastaviti dalje. Ratnik se bori da srui opis sveta koji je usaen u njega tako to oslobaa prostor za nove stvari. Njegov rat je protiv ega. Radi toga, on se trudi da bude stalno svestan svojih potencijala. Poto sadraj opaanja zavisi od poloaja skupne take, ratnik pokuava svim svojim snagama da olabavi uvrenost te take. Umesto da stvara kult od svojih spekulacija, on posveuje panju izvesnim premisama puta arobnjaka. Te premise kau da, na prvom mestu, samo visok nivo energije moe nekome omoguiti da na pravi nain rukuje svetom. Na drugom mestu, racionalnost je posledica uvrenosti skupne take u poloaju razuma a ta taka se pomera kada postignemo unutranju tiinu. Tree, u naem svetlosnom polju postoje drugi poloaji i svaki je pragmatian kao i racionalnost. etvrto, kada dostignemo taku koja ukljuuje razum podjednako kao i njegov blizanaki centar, tiho (nemo) znanje, koncepti poput istine i lai prestaju da funkcioniu i tada postaje kristalno jasno da je prava ljudska dilema imati ili nemati energiju. arobnjaci razmiljaju na drugaiji nain nego obini ljudi. Za njih, usidriti panju je ludost a uiniti je fluidnom je zdrav razum (common sense). Uvrivanje skupne take u neuobiajenim podrujima oni nazivaju vienje. Ostati promiljen je imperativ, ali oni su otkrili da racionalnost nije uvek promiljena. Ostati promiljen je voljni in, dok biti racionalan znai samo uvrstiti nau panju na podruje kolektivne saglasnosti. Da li su onda arobnjaci protiv razuma? Ve sam ti rekao: Oni su protiv njegove tiranije. Oni znaju da nas centar razuma moe odvesti vrlo daleko. Apsolutni razum je nemilosrdan, on ne

- 82 -

staje na pola puta; zato se ljudi plae od njega. Kada smo sposobni da se estoko usredsredimo na njega, on stvara obavezu da se bude besprekoran, jer ne biti besprekoran nije razumno. Besprekorno raditi stvari znai initi sve to je oveku mogue i jo malo vie od toga. Dakle, razum te takoe dovodi do pokretanja skupne take. Da bi postupao po pravilima puta ratnika, potrebna ti je jasnoa cilja, hrabrost da se baci na zadatak i nepokolebljiva namera. Ako pogleda oko sebe, videe da razumni ljudi, u stvari, nisu smeteni u tom centru ve na njegovoj periferiji. Zato? Zbog manjka energije. Njihove rupe ih spreavaju da imaju bilo kakvu objektivnost. Njihova panja uvek luta i zbog toga je njihovo opaanje pomeano, nejasno. Oni se kreu poput broda bez kormilara usred morske struje, preputeni na milost i nemilost svojim oseanjima i bez jasnog pogleda na dve obale obalu istog razumevanja s jedne strane i obalu apstraktnog sa druge. Ono to je potrebno savremenom ratniku je situacija stalnog energetskog priliva, kako bi njegova panja mogla da struji izmeu razuma i tihog (nemog) znanja. Kada se kree na taj nain, on je promiljeniji nego ikada do tada, pa ipak on nije racionalno bie. Sa koje god pozicije da nastupa, uvek e gledati suprotnu stranu tako da njegova vizija postie perspektivu i dubinu. arobnjaci tu situaciju opisuju kao biti dvostruk ili gubljenje uma. Mi moemo doi do tihog znanja na potpuno isti nain na koji su nas nai uitelji uili da doemo do razuma: pomou indukcije. To je kao drati pod kontrolom obe strane mosta. Sa jedne strane, moete videti razum kao mreu saglasnosti, koja pretvara kolektivna tumaenja u zdrav razum pomou carine zabrinutosti. S druge strane, moete osetiti tiho znanje kao jednu nedokuivu, stvaralaku tamu koja se prostire iza kapije ne-aljenja. Kada su proli kroz ovu kapiju, drevni arobnjaci su doli do izvora istog razumevanja. (Engl. non-pity: bez aljenja, lienost oseanja saaljenja. Ova fraza je u veini dosadanjih prevoda prevoena kao nemilosrdnost to potpuno menja i iskrivljuje smisao onoga o emu Kastaneda i don Huan govore. Problem je u tome to se u naem jeziku - i veini ostalih - re nemilosrdnost neizbeno povezuje sa okrutnou i zverstvom, a ovde nije o tome re. U jednoj od Kastanedinih knjiga (Mo Tiine), don Huan kae da nedostatak aljenja ne znai takvu idiotsku stvar kao to je nedostatak ljudske topline i dobrote. Ova plemenita oseanja postoje i dalje ali ne postoji saaljenje koje je u stvari odraz slabosti i kukaviluka, prim. prev.) Biti dvostruk znai uspostaviti vezu sa samim sobom, strujati izmeu dve take. To je neto praktino neopisivo, ali uenik e to iskusiti im stekne dovoljno energije. Poevi od toga, on e nauiti kako da postupa sa razumom kao slobodno bie, niti sa poniznou niti sa prezirom. On je tada dostigao ono to je don Huan nazvao intenzitet a to je sposobnost da se informacije uskladite kao opaajni blokovi. Otkrio sam da je koncept intenziteta potpuno nejasan. Zamolio sam ga da ga dodatno razjasni.

- 83 -

Odgovorio je da je opaanje sastavljeno od sadraja i intenziteta (estine, prim.prev.) Ekstremne situacije, poput otre svesnosti o opasnosti, blizine smrti ili efekata koji izazivaju biljke moi, stvaraju veliki intenzitet. arobnjaci ue kako da uskladite ta iskustva u kretanju skupne take. Dodao je da put znanja propisuje promenu vrednosti preko kojih shvatamo nae drutvene odnose kao vrsta, to odvlai nau energiju izvan svakodnevnog ivota usmeravajui je na situacije koje zahtevaju tako intenzivan nain ivljenja. Tu se radi o povratku oveka ka udu, ka moi, ka onome o emu sanjari; o njegovom ponovnom povezivanju sa uenjem i sa sposobnou da stvara. Takav raskid je jedina stvar koja moe osloboditi nau svetlost od nae opaajne jednolinosti.

Pokretanje skupne take

Drugom prilikom, dok je razgovarao sa malom grupom prijatelja, Karlos je objasnio kako je drugi efekat pomeranja skupne take da stvari poprimaju nove oblike, jasnoa ispoljavanja otvara put ka dubljoj i veoj jasnoi kada iva bia uzimaju oblik udesnih, okruglih polja svetlosti. Rekao je da je svetlosna konfiguracija oveka ili ene prikaz njihove egzistencije. Vidovnjaci zagledaju svaki detalj i na taj nain odreuju da li je osoba spremna za poduavanje ili nije. Veina ljudi loe postupa sa svojim tonalom; kao posledica, njihova vlakna se sputaju kao nabori na staroj zavesi. Ta premorena vlakna slue kao vrsta lepka koji blokira prirodan protok energije. Don Huan ih je nazivao zvona tonala jer imaju takav oblik; ona su mrana i odaju utisak velike teine. Kada se kreu, ta polja klize ili skakuu kao da neto vuku, ili kako kada je neko obukao sveano odelo koje mu je preveliko. S druge strane, kod ratnika su ti nabori zategnuti. Njihove ahure su skoro loptaste i prepune su ivahnosti; nii deo je zbijen poput vrste gumene lopte i odskae odvajajui se od tla. Kada se kreu, ove kugle ne klize lagano ve vie vole da sa uivanjem skau i ponekad odlutaju na veliku daljinu. Don Huan ih je nazivao ba tako - skakai i govorio da je zadovoljstvo nabasati na jednog od njih na ulici. Ali, samo su vidovnjaci sposobni da preprave svoju svetlost na takav nain tako da se ona moe potpuno odvojiti od zemlje i leteti. Neki su sposobni da srue svoje granice, to se primeuje kao da su ti ratnici iskidali opnu koja zarobljava njihovu energiju, i tada se pokazuje blistavo sredinje jezgro. Oni su arobnjaci putnici, i vie ne zavise od svog fizikog tela da bi mogli da deluju i budu svesni. Zadatak uenika je da ponovo centrira svoje energetsko telo, pomou besprekornog delanja i sile koja vodi do pomeranja skupne take. Iznad svega, oni moraju da ostvare pokretljivost svoje energije, inei je da struji na prirodan nain i njegova vlakna se rasteu i poinju da sijaju u nijansi ilibara. Opaanje je smeteno u taki estokog svetljenja koje je obino fiksirano unutar vrlo specifine oblasti koju arobnjaci zovu ljudski pojas. Ta taka usklauje zraenja koje primamo spolja sa onima koja se nalaze unutar

- 84 -

naeg svetleeg polja, slino nainu na koji antena skuplja radio talase i pretvara ih u zvuk. Na nae iznenaenje, uveravao nas je da je vienje te take relativno jednostavna stvar, koja se uglavnom dogaa na ranom stadijumu puta. Dovoljno je sugerirati je na odgovarajui nain. Uenik nikad nee rei: Ja sam beskorisan, ne vidim nita, ve suprotno: Mogu da je vidim da evo je! Ako stalno ponavljamo tu nameru, skupna taka e pre ili kasnije ui u nae polje opaanja i to je prvi korak ka njenom svesnom pokretanju. Jedan iz grupe ga je upitao kako moemo da posmatramo svoju sopstvenu percepciju. Objasnio je da poto ne postoji nain da opazimo bilo ta to nije prolo kroz skupnu taku, jedini nain razumevanja ove stvari je da se kae kako taka opaa samu sebe. Sve to vidimo je rezultat njenih operacija. Radi toga, mi imamo oseaj gorueg plamena kada se naa zraenja spoje sa onima spolja. Rekao je da podjednako moemo opisati taj fenomen u terminima zvuka, ili kao elektrino pranjenje koje oznaava spoj. Vana stvar je da se lino u to uverimo, zato to e vas to odvesti iznad uma, to e vas ispuniti nemim znanjem. Istinski in vienja stvara udar koji potresa uvrenost skupne take. Nastavio je govorei da je iskusan arobnjak sposoban da premesti svoju panju veoma daleko od ljudskog pojasa. To znaajno uveava opseg njegovog opaanja. Neki odlaze na put do carstva neorganskih bia; taj spoj je veoma koristan za njihovu energiju i putnik se vraa kui preporoen. Drugi naginju ka odlasku u donju oblast, u oblast zveri, najgrozniji kutak svesnosti. Za ljudska bia, to je opasno mesto, zato to dugotrajni ostanak tamo moe dovesti do fizikih povreda. Upitali su ga ta biva sa linou dok se skupna taka pomera u donju oblast. Odgovorio je: ini se da smatrate kako se skupna taka uklapa u va inventar razumljivih stvari, ali nije tako. Nemojte da je posmatrate kao vrst objekat ili kao jo jedan deo vaeg tela. Mi nemamo skupnu taku, mi smo skupna taka! Dok je ratnik zarobljen unutar granica ljudskog oblika, najudaljenije mesto na koje moe da prebaci svoju skupnu taku je oblast interpretativnog vakuuma, koji novi arobnjaci zovu limbo (istilite). To je stvarno mesto na granici drugog sveta, prelazna oblast na periferiji druge panje. Ova pomeranja akumuliraju i slue da zgusnu nau linu mo, sve dok se ne iskristaliu u vrstu svetleih obrazaca koje je don Huan zvao poloaji sanjanja. Pomou istraivanja ovih poloaja, lino iskustvo arobnjaka se proiruje izvan ljudske oblasti i postaje praktino neogranieno. Pokretanje skupne take nije izazvano jednostavnim interesovanjem da se pristupi udesnim vizijama, ve je iznad svega voeno injenicom da svako

- 85 -

kontrolisano premetanje oslobaa ogromne koliine energije. U idealnom sluaju, ratnik upotrebljava nepokolebljivu nameru i osvetljava svoja energetska polja dok ne postane eksplozija svetlosti i nikada se vie ne vraa svom obliku. To je veliki izazov, ujudinjenje nae svesnosti sa beskrajem." Sadraj

6. OPSTANAK SKUPNE TAKE

Iako je Kastaneda neprestano spominjao temu smrti, on je izbegavao da govori o onome to se deava nakon to osoba umre. Ta injenica se inila pogodnom prilikom da se istrai njegovo miljenjeu vezi toga. Karlose, upitao sam ga, ta se deava sa nama kada umremo? To zavisi od okolnosti, odgovorio je. Smrt nas sve dodiruje, ali nije ista za svakog. Sve zavisi od enrgetskog nivoa dotine osobe. Uveravao me je kako je smrt obine osobe takoe i kraj njenog putovanja, trenutak kada ona vraa Orlu svu svesnost koju je stekla dok je bila iva. Ako ne posedujemo nita drugo osim svoje ivotne snage da mu ponudimo, mi smo gotovi. Ta vrsta smrti brie svako oseanje osobenosti. Upitao sam ga da li je to njegovo lino miljenje, ili je to deo tradicionalnog znanja vidovnjaka. Odgovorio je: To nije miljenje; ja sam bio na drugoj strani i znam. Video sam decu i odrasle izgubljene u ovom svetu i primetio sam njihove napore da se sete samih sebe. Za one koji rasipaju svoju energiju, smrt izgleda kao prolazni san, san ispunjen mehurovima jako bledih seanja, a posle toga nita. Misli da kada sanjamo, mi se pribliavamo situaciji smrti? Ne samo da se njoj pribliavamo, ve smo tamo! Ali poto je ivotnost naeg tela nedirnuta, mi se vraamo. Umiranje je bukvalno san. Vidi, kada obina osoba sanja, ona nije sposobna da usredsredi svoju panju na bilo ta; ona nema nieg osim svojih nejasnih seanja, proetih iskustvom koje je skupila tokom svog ivota. Ako ta osoba umre, jedina razlika je u tome da se njen san razvlai, i vie se nikad nee probuditi. To je san smrti. Smrtno putovanje tu osobu moe odvesti u virtuelni svet privienja gde e posmatati ostvarenje svojih verovanja, svojih nebesa i linih paklova, ali nita osim toga. Takve vizije vremenom poinju da blede u onoj meri kako slabi podrka seanja. I, ta se deava sa duama onih koji su umrli? Dua ne postoji, ono to postoji je energija. Kada fiziko telo jednom isezne, jedina stvar koja ostaje je energetska sutina koju hrane seanja.

- 86 -

Neke osobe su toliko nesvesne sebe da uglavnom umiru bez znanja o tome. One su poput ljudi sa amnezijom, ljudi kojima je blokirana skupna taka i vie ne mogu da sloe seanja, oni nemaju nikakav kontinuitet, tako da se oseaju zacementirani u zaboravu. Kada umru, ti ljudi se raspadnu skoro momentalno; iskra njihovog ivota traje uglavnom samo par godina. Meutim, veina ljudi dostigne malo dui period isezavanja, izmeu stotinu i dve stotine godina. Neko ko je iveo ispunjen ciljevima moe da se odupire i pola milenijuma. Taj opseg se jo vie iri za one koji su kadri da ostvare veze sa masama ljudi; oni mogu da produe svoju svesnost tokom celih milenijuma. Kako su oni doli do toga? Pomou panje svojih sledbenika. Seanje stvara vezu izmeu ivih bia i onih koji su otili. To objanjava kako oni ostaju svesni. I to objanjava zato je oboavanje istorijslih linosti toliko tetno. To je namera onih koji su se u prolosti mumificirali kako bi sauvali svoje ime u istoriji. Na podsmeh tome, postoji najvei zloin koji moe biti uinjen energiji. Ako ozbiljno elite da kaznite osobu, sahranite je u urni sa pepelom, njena izgubljenost e biti beskrajna. Bez obzira ta je radila ili kako je ivela, prosena osoba nema ni najmanje anse da produi dalje. Za arobnjake koji ive suoeni sa venou, pet godina ili pet milenijuma su nita. To je razlog zbog koga kau da je smrt trenutno raspadanje. eleo sam da znam da li se umrli ljudi mogu vratiti kako bi kontaktirali sa ivima. Odgovorio je: Odnosi izmeu stanovnika razliitih oblasti svesnosti se mogu ostvariti jedino pomou usklaivanja skupne take. Smrt je glavna prepreka opaanja. ivi ljudi mogu otii u podruje smrti pomou snova, ali to su stvari u koje ratnici ne zalaze zato to one oslabljuju njihovu energiju. S druge strane, neto sasvim drugo je stupiti u vezu sa arobnjacima koji su preminuli. Zato? Zato to su bili sposobni da dostignu svog energetskog duplkata i sauvaju svoju individualnost pomou svojih tehnika. Kako moemo uspostaviti vezu sa to vrstom svesnosti? U snevanju. Meutim, arobnjaku koji se ve oslobodio od uvrivanja svoje panje prema ovom svetu je to veoma teko, izuzev ako ima posebne zadatke koje treba da izvri, a obinom oveku je jo i puno tee da se osloni na tu vezu. Saradnja sa tim biima preporaa ratnike, ali zastrauje ostale zato to neorganski (bestelesni, prim.prev.) arobnjaci nisu duhovi ve estok izvor svesne i neumoljive energije, kadre da povredi one koji im pristupe sa oholou. Ta vrsta veze moe biti ak puno opasnija nego saradnja sa ivim

- 87 -

arobnjacima. U emu se sastoji opasnost? To je priroda energije. Ako veruje da su arobnjaci dobroduni ljudi, pogreio si; oni su naguali! (U istoj ovoj knjizi, drugi deo, poglavlje Uitelji nisu potrebni kae se: Nagual nije dobroudni lik; on nije doao da nam ugodi ve da nas probudi, i on e to uraditi i grubo ako je to neophodno zato to ne osea nikakvo saaljenje. Kada se umea u ivot svojih uenika, on moe da stvori veoma uznemirujuu situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu. prim.prev.) Postoji veoma bolesna situacija u naem razumevanju koja nas nagoni da upotrebljavamo sva mogua sredstva. To je neto prirodno to ne moemo da izbegnemo. Ta situacija je kod arobnjaka pogorana i uveana posle njegovog naputanja uenja, zato to vie ne postoje zabrane koje mu se protive. Kada arobnjak postane neorganski (inorganic, - bestelesan, prim.prev.) on se vraa tamo gde je oduvek i bio: Ka jednom univerzalnom, grabljivom ispoljavanju.

Kruna Bia
Pre nego to sam upoznao Karlosa, pod uticajem istonjakih uenja, bio sam pristalica uenja o reinkarnaciji. Ono je izgledalo kao logina alternativa hrianskom verovanju u uskrsnue (vaskrs) tela. Ipak, u jednom od njegovih govora, on je smatrao da su dogme hrianstva i istonjakih religija nesumnjivo sline jer poinju od zajednikog imenitelja: Straha od smrti. Njegov komentar me je doveo u stanje zbunjenosti. To je bio potpuno nov pogled na neto to me je oduvek zaokupljalo. Kada sam ga upitao u vezi toga, Karlos je pokuavao da skrene moje zanimanje na druge teme, kao da nije voljan da govori o toj stvari. Ali kasnije, menjajui taktiku, rekao mi je da su sva moja verovanja o opstanku linosti rezultat socijalnih predloga. Rekli su ti da imamo vremena, da postoji druga ansa. Lau! Vidovnjaci tvrde da su ljudska bia poput kapi vode koje su odvojene od okeana ivota i pokuavaju da sijaju samostalno. Taj sjaj je taka u kojoj se sastavlja opaanje. Ali, kada se te svetlee ahure rastope, lina svesnost se raspada i postaje kosmika. Kako se ona moe povratiti? Prema arobnjacima, svaki ivot je neponovljiv, ali ti se nada da ga ponovi? Tvoje ideje potiu iz visokog miljenja koje ima o svom sopstvenom jedinstvu. Ali, kao i sve ostalo, ti nisi vrsta gromada, ti si promenljiv. Tvoje ja je skup verovanja, jedno seanje - nita delotvorno! Upitao sam ga zato religiozna uenja stvaraju veoma razliita verovanja. Odgovorio je:

- 88 -

To je lako shvatiti, ona su odgovori na drevne strahove ljudskih bia. Svaka kultura stvara svoja osobena pravila objanjavanja, ali samo su vidovnjaci iznad verovanja, jer oni lino doivljavaju te vidove Orlovih ispoljavanja. Objasnio je da postoje energetska grupisanja u univerzumu, u kojima smo mi rasporeeni kao to su zrna brojanice (krunice) poreana jedno do drugog. Mi smo kruni; mi smo otisak svetleeg peata, i svaki put kada se rodi novo bie, ono utelovljuje prirodu tog obrasca. Ali, taj lanac koji nas povezuje nije line prirode; on ne ukljuuje seanja ili osobnost ili bilo ta slino. Da bi se opstalo posle smrti, neophodno je biti arobnjak. Zadovoljavajui Orla sa ivom replikom, arobnjaci su sposobni da sauvaju plamen svoje osobne svesnosti tako da zauvek gori. Ali, to je podvig. Da li misli kako to najvee postignue ratnika moe biti besplatan dar? Prokomentarisao sam da su najnovija istraivanja pokazala kako su neki ljudi, pod veoma posebnim okollnostima sposobni da se prisete dogaaja iz prolog ivota. On je tvrdio da je to pogreno tumaenje injenica. Istina je da neko moe da se uskladi sa odreenim ivotnim situacijama koje su se desile u drugim vremenima i da oseti kako nije iveo samo jedan, ve mnogo ivota. Ali to je samo jedno meu milionima moguih usklaivanja.

arobnjaka Alternativa
Upitao sam ga da li obina osoba ima ikakve anse da opstane nakon smrti. Odgovorio je da uvek postoji jedna mogunost: Put ratnika. Ako eli to da razume, nemoj na to da gleda crno belo. Bolje to posmatraj u terminima pomeranja skupne take. Izazov ratnika je da uvrsti svoju panju borei se da zadri svesnost o svojoj individualnosti ak i posle svoje smrti. Kada stignemo do izvesnog opaajnog praga, mi vidimo da je fizika smrt izazov. Ba kao to postoje dva naina ivljenja, postoje i dva naina umiranja; u oba sluaja moemo da postupamao kao besprekorni ratnici ili kao nesvesni idioti. Sve je u toj razlici. Misli da ono to se deava posle smrti zavisi od toga kako smo se za to pripremili? Prozrevi nameru mog pitanja, odgovorio je: Da, ali ne na nain na koji bi ti to eleo da protumai. Ideja da e dobrota ili pridravanje odreenih zapovesti omoguiti stvari je zabluda koja nam je preneta od drutvenog poretka. Jedina priprema koja vredi je stupanje na rigorozni put ratnima koji nas ui kako da sauvamo energiju i budemo besprekorni. Kao to postoje dva vida ivlenja i umiranja, takoe postoje dve vrste ljudi: Oni koji se oseaju besmrtnim i oni koji su ve mrtvi. Prvi gaje nade, drugi ne. Ratnik je neko ko zna da je njegovo vreme ve isteklo, ali i dalje nastavlja da se bori, zato to je to njegova priroda. Ako pogleda u njegove oi, nai e prazninu. Ali, ta je onda u stvari alternativa arobnjaka? Postoji sam jedan nain da ovek prevazie svoj vlastiti kraj: Pomou upravljanja svojom energijom. Taj rad poiva na sanjanju, prikradanju i

- 89 -

rekapitulaciji. Ove tri tehnike udruene daju jedan rezultat: kompletiranje energetskog tela. U optem smislu, trajanje nae egzistencije zavisi u velikoj meri od toga kako postupamo sa naom energijom. Mi ivimo ovaj ivot do vrha ispunjeni svakodnevnim brigama, nas razjedinjuju stvari koje gledamo i dodirujemo i radi tog razloga umiremo. Ali ako putem rekapitulacije povratimo nazad svu tu ivotnu snagu, smrt vie ne moe biti ista, jer emo imati nau celokupnost. Sa take gledita vidovnjaka, ratnik koji je rekapitulirao svoj ivot ne umire. Njegova panja je toliko vrsta da postaje jedna kontiunirana i koherentna linija; ona nije rasprena. Njegova rekapitulacija nikada ne prestaje, ona se veno nastavlja, zato to je ona posao na povraaju njegovih koraka, na samosvojnom postojanju kako bi postao potpun. Ba kao to nam je potrebna izvesna koliina iskustva kako bi funkcionisali kao individue, arobnjaku je potrebno dovoljno prakse u drugoj panji da bi bili istinski arobnjaci; inae, on nei biti spreman kada doe vreme i otii e u beskraj kao nepotpuni arobnjak. I pored toga, ratnik koji se celog ivota borio da dostigne parametre besprekornosti ima drugu ansu. On moe da sakupi deavanja svog ivota i pokupi rasprenu energiju sa ciljem da pree u svet naguala. Upitao sam ga ta arobnjak radi u tom svetu. Odgovorio je: Za veinu ljudi, umreti je neizrecivi ulazak u neto vrlo strano, neto to najvie lii na na ono to doivljavamo u obinim snovima. U njima nita nema linearni tok i koncepti vremena, prostora i gravitacije ne funkcioniu. Zamisli ta sve ratnik koji kontrolie svog sanjajueg dvojnika moe uiniti na putovanju takve vrste! Bez sumnje moe videti da je to veliki podvig svesnosti. arobnjak je neko ko provodi svoj ivot u podeavanju sebe pomou estoke discipline. Kada doe njegovo vreme da umre, on se suoava sa smru kao sa novom fazom na svom putu. Za razliku od obinog oveka, on se ne trudi da ublai svoj strah pomou lanih nadanja. Ratnik odlazi na svoje konano putovanje ispunjen radou i njegova smrt ga pozdravlja i doputa mu da zadri svoju individualnost kao trofej. Njegovo oseanje postojanja je tako fino podeeno da on postaje ista energija i nestaje (s ovog sveta) u unutranjem ognju. Na taj nain, on je sposoban da produi svoju individualnost za milijarde godina. Milijarde godina? Tako je. Mi smo deca (planete) Zemlje, ona je na krajnji izvor. Opcija arobnjaka je da se ujedine sa sveu Zemlje, onoliko dugo koliko Zemlja bude ivela.

Konani Izbor

- 90 -

Tog popodneva, hramao je kada je doao na sastanak. Pitali smo ga ta se dogodilo i on nam je rekao da dok je bio u hotelu, prst na njegovom levom stopalu je u deliu sekunde zasijao i zaario se nekakvom unutranjom vatrom. Morao sam brzo da se kreem jer je moja skupna taka zapoela proces centriranja! Podstaknut svojim udnim doivljajem, dugo je govorio o finalnom poduhvatu arobnjaka kada oni epaju unutranji uganj i uu u istu svesnost u svojoj potpunosti ukljuujui cipele i sve ostalo. Jedan od prisutnih ga je upitao zato se , ako je prelazak u svesnost konani cilj arobnjaka, on danas borio da zadri svoje individualno ja, umesto da je iskoristio priliku. Karlos nam je sa nestanim osmehom rekao da ga to pitanje podsea na jednog od njegovih predaka, Portugalca koji je sebe posvetio biznisu transportovanja ljudi u Brazil priajui im prie o obeanoj zemlji. ovek je imao uspeha i napravio je veliki posao irei propagandu o prednostima Brazila, ali on sam nikada nije bio tamo. I, evo i mene, transportujem vas! Poto smo se nasmejali njegovoj anegdoti, Karlos je promenio izraz lica. Veoma zvaninim tonom, objasnio je da ratnici ne postupaju iz razloga samovanosti pa prema tome njihove odluke nisu njihove. Don Huan je govorio kako neki ljudi od znanja, posle ivota besprekorne borbe, odluuju da ostanu, dok drugi nestanu poput daka vetra u beskraj. Stvar koja ini da se neki ratnici bore da ostanu je neto to nema veze sa linim brigama. Prpadanje lozi moi povlai vezanosti tako duboke prirode da naa linost biva ponitena. Ona postaje samo nevani detalj u energetskoj strukturi koju novi vidovnjaci nazivaju Pravilo. U takvoj situaciji, za ratnika vie ne postoji individualni izbor, pravilnije reeno. Sve to on moe uiniti je da prihvati svoju sudbinu i ispuni komande Pravila; bilo ta drugo e dovesti samo do njegove propasti. Sadraj

7. Vidovnjaci Drevnog Meksika

Na poetku, jedna od mojih zabrinutosti se ticala Karlosovih istorijskih izvora. Do koje mere su don Huanova uenja proizvod tradicije ljudi od znanja koja se protezala hiljadama godina unazad, a do koje mere su bila pod uticajem zapadnih ideja? U razliitim prilikama, pokuavao sam da potvrdim to to nam je Karlos govorio pomou poreenja sa onim to nam je preostalo od pre-panskih starina ali, moram priznati da sam uvek ostao nezadovoljan. eleo sam da to ispitam u terminima najortodoksnije antropologije. Meutim, izgledalo je

- 91 -

neprikladno direktno iznositi ovu osetljivu stvar pred ljude pa sam odloio svoja pitanja. Jednog popodneva, spomenuo sam ta mi je na umu. Bio je savreno ljubazan i rekao mi je kako je to sumnja koja opseda skoro sve njegove sluaoce zato to je svima nama predstavljena slika o zajednicama drevnog Meksika kao o primitivnim naseljima. Dodao je da je moje nepoverenje prema njegovim tvrdnjama normalno i da je problem koji sam predstavio na tako iskren nain u stvari povezan sa pronalaenjem definicija za iskustva koja se ne uklapaju u sintaksu savremenih jezika. Ja sam uinio slinu greku sa mojim uiteljem. Za don Huana, bilo ta to nije sluilo cilju poduavanja je bilo traenje vremena. Kad god bih pokuao da naem neku vezu izmeu njegovih rei i onih koje sam proitao u istorijskim knjigama, on bi jednostavno prestao da govori i otiao bi. Jednom sam ga upitao u vezi njegove uzdrljivosti i on je odgovorio: Iza tvoje strune zabrinutnosti krije se struna sumnja. Ako je ne odbaci, nee razumeti sutinu onoga o emu ti govorim. Ja poznajem izvore informacija koje ti prenosim, tako da ne moram da ih dokazujem. Kasnije je priao o vremenu kada su arobnjaci prevaljivali ogromna rastojanja po svetu sa ciljem da podele rezultate svoje spiritualne potrage sa kolegama na drugim meridijanima. Za razliku od dananjice, arobnjaci su se tada potpuno slobodno kretali u snevanju i nita nije bilo vie potovano nego biti vidovnjak. Uvaavanje prema znanju koje su ti ljudi sakupili nije moglo biti dodeljeno ni jednoj zemlji pojedinano, znanje je univerzalno. Ali organizacija njegovih principa po poretku koji se danas naziva nagualizam ili put ratnika definitivno pripada drevnom Meksiku. Zapoevi od svojih osnovnih posmatranja, drevni arobnjaci su doli do najdubljeg razumevanja univerzalnih istina do kojeg je ovek ikada dospeo. Mo njihove panje je imala toliko mnogo snage da je i danas jo uvek aktivna, stvarajui potencijale koji utiu na odreene oblasti Meksika i junog dela Sjedinjenih Drava, inei povoljne uslove za takvu energetsku koncentraciju koju bi ste teko mogli nai bilo gde drugde na svetu. Ti arobnjaci su delimino bili potpomognuti neobinom konfiguracijom svetleeg polja (planete) Zemlje, iji epicentar rotira oko doline Meksika. Oni su tu neobinost videli kao gigantski tunel ili vrtlog svetlosti kroz koji pristiu zraenja iz univerzuma uklapajui se sa zraenjima planete, stvarajui povieni nivo svesnosti. Don huan je smatrao da je ta formacija prirodna i da je bila od strane vidovnjaka upotrebljena kao maksimalna podrka kako bi se poveala njihova mo. Ali u mojim ispitivanjima te stvari, doao sam do zakljuka je u pitanju suprotno: drevni arobnjaci su fiksirali svoju panju na tu oblast sveta i planeta je u svojoj celokupnosti odgovorila na tu nameru, stvarajui gigantski katalizator kosmikih zraenja. Kako god odabrali da ovo protumaimo, ostaje injenica: To je sredite; tu je sve mogue!

- 92 -

Putovanje do izvora
Dok smo razmiljali o ruevinama koje su u prolosti bile glavni hram Asteka, Karlos me je iznenadio udnom izjavom. Reko mi je da ba na ovom mestu, u srcu centralnog trga glavnog grada (Meksika-prim.prev.) boravi zatitnik Meksika, koga je opisao kao neorgansko bie u obliku svetlosne cevi, veliine zgrade od dvadeset spratova. Posmatrao sam ga pokuavajui da procenim da li se ali, ali njegove oi su bile potpuno ozbiljne. Tada se razgovor usmerio na temu koja me je veoma interesovala: tajna civilizacija koje su postojale pre panskog osvajanja. Tvrdio je da dok mi danas koristimo knjige kako bi prenosili znanje, drevni arobnjaci su ga uvali u poloajima skupne take. Oni su koristili svoje skulpture od kamena, drveta i keramike kao katalizatore za pokretanje te take. Tako je njihovo znanje uzelo oblik velianstvenih umetnikih dela zato to za njih znanje nije bilo samo informacija, ve iznad svega, uzviena vizija ivota. Snaga te vizije se odrala do danas. Svi naguali za koje znam su bili Tolteci, to znai savreni umetnici. Oni su kombinovali besprekornu kontrolu nad svojim emocijama sa visokom estetskom senzibilnou koju su im omoguili njihovi eksperimenti sa svesnou. Rezultat toga je bio neizrecivi kapacitet za komunikaciju oseajima i za davanje smisla ekstremnim iskustvima koja bi druge ljude zbunila do te mere da bi jedino bili sposobni da nepovezano brbljaju. Neki naguali iz moje loze su bili skloni rukotvorinama, drugi teatru, muzici ili plesu. Bilo je nekih koji su bili naklonjeni priama o moi; priama koje su kadre da oslobode isti efekat na njihove sluaoce, zato to one nisu zasnovane na mudrostima razuma ve na udima toga to smo svesna bia. Danas te prie nazivamo mitovima, i naravno, mi ih ne razumemo. Karlos je tvrdio da, sudei po njihovim umetnikim izraajima, opsesija arobnjaka drevnog Meksika za prenoenjem svoga znanja na one koji ih okruuju nema premca bilo gde na zemlji. Saglasnost koju su uspostavljali sa svojim uenicima je imala drugaije parametre od naih zapadnih, racionalnih saglasnosti. Stvarnost pre panskog osvajanja ukljuuje aspekte koje mi ne smatramo normalnim, zato to oni imaju posla sa energetskim poljima koja vie nisu u upotrebi. Kao primer jednog od tih polja, on je spomenuo naglasak na sanjanju, koje je bilo od vitalnog interesa za ljude pre osvajanja. Ostaci toga se danas jo uvek mogu nai kod izolovanih plemena u unutranjosti. Zakljuio je govorei da je zbog nedostatka poklapanja izmeu zraenja centriranih od drevnih i savremnih stremljenja, skoro nemogue premostiti interpretativnu barijeru koja razdvaja nau od tih kultura. Dakle, kao obini ljudi, nikada neemo u potpunosti razumeti njihove umetnike tvorevine. Sreom, arobnjak poseduje posebne alatke, zato to je on nauio kako da svoju skupnu taku uini fleksibilnom. On moe da prikopa svoju panju na modalitet svesnosti drugih vremena i zna kako da podesi svoja stremljenja sa stremljenjima arobnjaka koji su nekad iveli. Don Huan je bio strunjak za pre-panske civilizacije. Za njega, staro kamenje ne krije nikakve tajne. Ponekad me je vodio u etnju kroz zgrade

- 93 -

antropolokog muzeja kako bi mi omoguio da se kroz lino iskustvo uverim u te posebne saglasnosti. Onda mi je Karlos ispriao o jednoj o tih poseta, kada se lino osvedoio u posebne naine na koje arobnjaci razmatraju prolost. Tog jutra, raspravljali smo o istorijskim temama; trudio sam se da ga ubedim u ozbiljnost mojih teorija, a on mi se otvoreno podsmejavao. Uao sam u veoma teko raspoloenje. Pre naputanja muzeja, on je izmanipulisao moju svetlost i uinio da uem u drugaije stanje svesti. Njegov manevar je imao efekat da su se umetnika dela ispunila ivotom. Sve je bilo tamo: svetlee jaje, sanjanje, put ratnika, pokretanje skupne take bilo je zastraujue! Kad sam se uverio u autentinost uenja, uinio sam brzu i sveobuhvatanu procenu mog poloaja kao istraivaa. Shvatio sam da su me akademske institucije u velikoj meri programirale, ne da nepristrasno sakupljam informacije, ve da potvrdim odreeni opis sveta, a takav poloaj me je spreio da se u potpunosti predam znanju. Dakle, dok sam obavljao svoj rad na terenu, ja nisam bio toliko nepristrasni tragalac za istinom koliko sam bio predstavnik drugaijeg naina ivljenja. Ovo je stvorilo neizbean sukob koji bi se esto pretvorio u nepoverenje i optu sumnju. Poto sam se udaljio od mog iskustva u muzeju i vratio svom uobiajenom gleditu, vie nisam razumeo, niti se ak seao ranijeg stanja euforije. Ali, na neobian nain, od tog trenutka moj akademski ugao gledanja je poeo da se menja. Nauio sam kako da posmatram stvari onakve kakve jesu, bez konceptualnih velova. Do tada sam bio istraiva u slubi sistema saglasnosti zapadne kulture. Iznenada sam poeo da se oseam sve blii ideji da ispod antropologove koe prebiva obian ovek ukljuen u zadatak otkrivanja svoje sudbine. Zamolio sam ga da mi da neki konkretniji primer kako arobnjaci tumae stare spomenike. Odgovorio je pitanjem: Da li si video atlante iz Tule? Rekao sam mu da jesam i on je objasnio da su te impresivne figure iz perioda Tolteka opis nagualovog drutva. Tvrdio je da esnaest svetenika u bazaltnom reljefu poreanih u etiri kolone iza statua, predstavljaju kompletnu grupu ratnika podeljenih u etiri tima, po jedan za svaku kljunu oblast. Oni su kosmiki putnici, i njihova misija je da plove kroz energiju beskraja. Predmeti koje nose sa sobom simbolizuju svaku od njihovih funkcija. Ti svetenici su druina koja je u sred leta, predstava konanog cilja puta, koji se sastoji u tome da se postigne trea panja. Posle due pauze, nastavio je dajui svoje tumaenje raznih arheolokih objekata. Njegove prie su bile veoma slikovite; stvorio mi je oseaj kao da hodam sa njim hiljadugodinjim putevima kroz pre-panski grad. Skoro da sam mogao da tamo, na kraju centralnog trga, prepoznam ogromne i nepristupane Olmeke glave; srdaanost nasmejanih Huastekih statua koje

- 94 -

nas posmatraju iz nia piramida; fine stele Maja, kako razgovaraju u blizini Karlos je tvrdio da je jednostavni in prouavanja nekih arheolokih artefakata iz stanja unutranje tiine, dovoljan da prenese posmatrevu panju u poziciju drevnih umetnika. Dakle, neki od tih artefakata deluju kao istinske zamke panje. Mnogi od njih kao da su napravljeni sa sraunatom namerom. Njihova svrha nije ukrasna ili simbolika. Njihove proporcije i dizajn sadre detonator psihikih stanja i energetska strujanja. Ti predmeti su, moglo bi se rei, katapulti za skupnu taku. Nijedno struno istraivanje nikada nee moi da ih razjasni zato to njihovi tvorci nisu bili ni najmanje zainteresovani da sebe prilagode racionalnim kriterijumima. Da bi se uskladili sa njima, moramo posedovati petlju da se suoimo sa izazovom opaanja u terminima tihog (nemog) znanja. Tvrdio je da su, zbog njihove namere, tvorevine pre-panske starine istinska skladita druge panje, oaza moi u sred suve sterilnosti u koju je sadanja civilizacija dovela oveka. Ohrabrujui me da predstavim celom svetu tradiciju drevnog Meksika, don Huan je zapoeo vrstu putovanja ka izvorima sa ciljem da se potvrde aspekti uenja koji su sve do sada bili skriveni i da se oveku vrati prava dimenzija njegovog bia. Kao tragai za znanjem, mi danas moemo imati puno koristi od namere starih vidovnjaka u smislu toga da nastavimo njihov rad sa obnovljenim poletom. Pomalo stidljivo, zamolio sam Karlosa da se sastanemo u nekom muzeju ili na arheolokom nalazitu gde bi mi on praktino demonstrirao kljueve arobnjatva. Ali, on se nije sloio sa tim predlogom. Njegov odgovor je bio energian: Sve to eli da sazna o svojoj zemlji, idi pa otkrij sam! Kao Meksikanac, ti si najbolje kvalifikovan da povrati Tolteku poruku. To je tvoj zadatak, tvoja obaveza prema svetu. Ako si previe lenj da to uini, onda e to uiniti neko drugi.

Antene Druge Panje

Jednom, dok smo pili kafu u restoranu u centru grada, rekao sam mu da sam zbunjen njegovim entuzijazmom kada govori o drevnom Meksiku koji je u suprotnosti sa upozorenjem datim u jednoj od njegovih knjiga u vezi opasnosti da se poseuju ruevine ili da se skupljaju predmeti iz tog vremena. Ukazivao sam na uzbudljivu priu koju je napisao o jednom od njegovih kolega uenika, koji je upao u ozbiljne nevolje zbog svoje navike da se unja po arheolokim nalazitima. Odvratio je da nisam razumeo. Stvar je u tome da ja ne meam apstraktno znanje novih vidovnjaka sa kulturnim fokusom vidovnjaka iz davnine, zato to to nisu iste stvari. Drevni vidovnjaci su iveli u drugoj panji, oni su bili opinjeni njenim zamrenim detaljima i pokuavali su da ih reprodukuju u svom svakodnevnom ivotu

- 95 -

pomou skulptura i graevina. Na taj nain, oni su uinili dostupnim irokim masama veliki deo te mrane opinjenosti. Ali, don Huan je rekao da je bilo koji vid prikazivanja znanja okolianje, to te odvlai od istinskog, tihog znanja. Uprkos zapanjujuoj koliini informacija koju su bili sposobni da izvuku iz onostranog, stari vidovnjaci su zavrili tako to su platili visoku cenu za svoje sklonosti: izgubili su svoju slobodu. Zbog toga, jedan od prioriteta savremenog naguala je da usmeri svoje uenike, naroito tokom prvih faza puta, tako da ne budu zarobljeni spoljanjom stranom znanja. Takoe, postojao je jo jedan razlog zbog koga je don Huan insistirao da neki od nas ne smeju gubiti vreme u pokuajima da nau smisao u neemu to nema smisla. U to vreme, veina njegovih uenika jo uvek nisu izgubili ljudski oblik, to znai da smo se oseali podstaknutim da klasifikujemo znanje, sistematizujui ga to je mogue bre. To nije primenljivo sa artefaktima drevnog Meksika zato to je ono to je stiglo do nas suvie nepotpuno. Jo uvek ima puno posla da se obavi, i to je rizian posao koji moe da se okrene protiv istraivaa. Zato? Kao to sam ti ve rekao, te tvorevine nisu bezopasne. Problem u vezi njih je strast koju pokreu. Stari vidovnjaci su bili majstori opsednutosti. Njihovi dela su puna trikova, i sva oni nastavljaju da deluju sa istom ivahnou kao i prvog dana zato to fiksacija arobnjaka ne gubi snagu tokom vremena. Dodao je kako je Meksika tradicija mudrosti bila sainjena od monih ljudi kao vrhunski in ovekoljublja. Namera im je bila da se sauva naa sutinska sloboda, ali ta namera je funkcionisala samo za kratko vreme. Zato to su preterali sa ritualima i nepotrebnim verovanjima, njihove tvorevine su na kraju postale sredstva za fiksiranje skupne take tog drutva. Ta dela su ogromna koncentracija namere, ali uenja koja uvaju nisu ista, ona su pomeana sa samovanou njihovih tvoraca i fokusiranje na njih bi trebalo da bude obavljeno samo pomou prikradanja. Piramide su izuzetno moni zarobljivai panje. One mogu da nas brzo dovedu do stanja unutranje tiine, ali one takoe mogu da se okrenu protiv nas. Tu se dolazi do take kada je preporuljivije uzdravati se od njih nego rizikovati da se bez odbrane ue u podruje starih vidovnjaka. Imajui na umu moje morbidne sklonosti, don Huan mi je zabranio da na svoju ruku obilazim muzeje i arheoloka nalazita. Rekao je da se tim mestima moe verovati samo u drutvu arobnjaka. Jednog dana, dok sam etao ruevinama Tule, doiveo sam zaista neprijatno iskustvo i poeo da menjam svoje miljenje. ta ti se dogodilo? upitao sam ga. Neto to je uinilo da se tresem od straha, odgovorio je. Mogao sam da vidim kako piramide isijavaju ogromna polja energije, talasajui se poput mora bez dna, potpuno obavijajui posetioce. Vrlo prijatna situacija za neke arobnjake, ali ne i za nas.

- 96 -

Upitao sam ga da li je taj fenomen povezan samo sa Meksikim piramidama ili se takoe moe videti i u drugim delovima sveta. Odgovorio je da fiksacija nije lokalni fenomen, ona je univerzalna. Ona se pojavljuje gde god se svest bori da opstane. Ali na zemlji, jedino ljudsko drutvo ulae znaajni deo svoje energije na stvaranje simbolinih objekata bez upotrebne vrednosti, ija je iskljuiva svrha da generiu stanja panje. U stvari, ako ne bi posedovali taj karakteristian kvalitet da budu izvanredni energetski akumulatori, ti objekti i spomenici ne bi postojali. Oni se nalaze na ovom svetu, ali nisu odavde. Oni su agenti onostranog, antene druge panje. Njihov dizajn i konstrukcija su diktirani lino od strane neorganskih bia na svakoj gegrafskoj irini i u svakoj oblasti. Jednom, dok sam putovao po Italiji, otiao sam da vidim uvenu skulpturu. Jedva sam se usudio da priem blie, toliko sam bio opinjen njenom lepotom. Primetio sam da ljudi koji su tu prolazili protiv sopstvene volje i znanja projektuju svoja oseanja ka statui. Emocionalna klima je bila toliko mona da sam lako mogao opaziti kako se ta oseanja rasteu u obliku vlakana prema senci koja je vibrirala iza skulpture. Nisam bio jedini koji je svestan tog fenomena. Tamo je bio neki turista koji je, kada je napadnut , uzeo kamen i bacio ga na statuu. Aplaudirao sam! Te stvari su centri fiksacije oveanstva. One uslovljavaju panju, one je vezuju. Prokomentarisao sam da izgleda alosno to to su najvelianstvenije tvorevine oveanstva u stvari nosioci njegove fiksacije. Karlos je odvratio da sam sve to znao i ranije. Rekao je da problem nije u spomenicima ili u nameri koja ih je stvorila niti ak u neorganskim entitetima koji ih koriste kao zamke, ve je problem u nama. Ta dela pripadaju drugom modalitetu panje; ona imaju sposobnost da pokrenu skupnu taku i to nam daje predah od nae fiksacije. Ali, nema nieg opsesivnijeg od druge panje i hraniti je sa neobuzdanim entuzijazmom nas moe dovesti do stanja potpune energetske zarobljenosti. Meutim, to ne znai da se ne moe zatititi od tih mesta. Postoje dva naina pomou kojih se moemo suprotstaviti njihovoj tekoj nameri: sklanjajui se od njih ili negujui besprekornost. Ratnik je sposoban da se netaknut izvue iz svake zamislive situacije. Kada preseemo svoje veze sa ljudskim oblikom, nijedna spoljna stvar nas vie nikada ne moe povrediti. Tada se spomenici starog meksika otkrivaju u svoj svojoj blistavosti a u isto vreme, zauzimaju mesto kome zaista pripadaju: mesto tihog razumevanja. Sadraj

8. VERIFIKACIJA NAGUALA
Mesecima nakon naeg prvog susreta, moj odnos sa Karlosom je ostao na nivou praenja njegovih predavanja i itanja njegovih knjiga. Ali, nije mnogo prolo do trenutka kada je magija njegovih poduavanja poela da me privlai svojom sopstvenom silom.

- 97 -

Ta situacija me je suoila sa izborom koji se, verujem, postavlja pred svakog uenika nagualizma. Sa jedne strane, mogao sam da analiziram udne ideje arobnjatva u svetlu akademskog znanja, prihvatajui samo ono to mogu da razumem i potvrdim. S druge strane, uvek je postojala mogunost da doslovno prihvatim Karlosove rei privremeno naputajui svoje predrasude onoliko koliko sam sposoban da izaem van sopstvenih okvira, podran iskustvom. Kada sam mu rekao svoju dilemu, on je bio srean i rekao je da te dve mogunosti koje sam shvatio imaju jedan vaan zajedniki inilac: Praksu. Stoga nije vano kojoj od njih sam se priklonio sve dok sam postojan u svojim zakljucima. Pokuao sam da od njega izvuem neka objanjenja koja bi mogla posluiti kao podrka mom umu i koja bi mi omoguila da se prilagodim njegovim postavkama ali on me je prekinuo: Ratnik ne tri ispred znanja, rekao je. On ne sprovodi neobina istraivanja niti trai pomo u razumevanju. Kada eli da neto sazna, on to iskusi. Napomenuo sam mu da za mene re iskustvo ima potpuno razliito znaenje od onog koje je on objasnio. Za njega, ta re znai nain suoavanja sa ivotom; za mene, potrebu da se pojava razume na intelektualnom nivou. Uinilo mi se da Karlos potiskuje ironini osmeh. Veoma ljubaznim tonom, objasnio je da znanje i postupci arobnjaka nisu sami po sebi teki za razumevanje ili praktikovanje. Ono to ih ini da izgledaju suludo je injenica da su oni nastali iz kulture koja nam je strana i od strane ljudi sa drugaijim razumevanjem sveta. Povezao je moje poetno nepoverenje sa mojom racionalnom konfiguracijom a ne sa nekakvom energetskom blokadom. Dodao je kako moderna nauka nije u mogunosti da prodre u Tolteko znanje zato to ne poseduje odgovarajuu metodologiju a ne zato to se principi arobnjaka i naunika meusobno nikako ne uklapaju. Uprkos svim svojim dobrim namerama, istraivai su nesposobni da samostalno pomaknu svoje skupne take. U tome je stvar, kako onda mogu da razumeju ono to kau arobnjaci? Nedostatak energije je ozbiljna barijera izmeu obinog oveka i arobnjaka, zato to je bez neophodne snage nemogue verifikovati fenomen arobnjatva. To je kao kada dve osobe pokuavaju da komuniciraju na razliitim jezicima. Uopteno, arobnjaci gube u toj vrsti razmene. U drugim vremenima, ljudi su zastraivani verovanjima da e izgubiti duu ako sluaju arobnjaka; danas je savremeni ovek nauen da veruje kako je to vienje nenauno. Istina je neto drugo. Praktikovanje ratnikih principa, daleko od ugroavanja nae mentalne jasnoe, daje nam vredne alatke za upravljanje znanjem. To je zato to ti principi, kada su rukovoeni pomou sakupljanja energije, ljubomorno slede dva nauna principa: Iskustvo i verifikaciju. Nasuprot onome to mnogi misle, potreba za dokazivanjem nije prisutna

- 98 -

iskljuivo u zapadnoj kulturi, ona je imperativ takoe i u Toltekoj tradiciji. Nagualizam kao ideoloki sistem, nije zasnovan na dogmama ve na linom iskustvu generacija praktiara i bilo bi apsurdno smatrati da su svi ti ljudi tokom hiljada godina jednostavno verovali u lai. Zato to je njegova polazna taka eksperimentisanje, moemo rei da nagualizam nije sistem verovanja ve nauka. Ovo miljenje je bilo previe za mene. Neki delovi u Karlosovom uenju imaju neospornu praktinu vrednost; na primer, njegov stalni naglasak na kontroli samovanosti kako bi se postigao ist uvid u prednost ivljenja u sadanjem trenutku i da bi se usvojili strateki principi puta ratnika. Meutim, druge take njegovih izlaganja su pevazilazile moju sposobnost razumevanja. Jednostavno nisam mogao prihvatiti da na mestu paralelnom u odnosu na ovaj svet postoji univerzum iji zakoni nemaju nieg zajednikog sa naom svakodnevnom logikom i koji je naseljen svesnim entitetima koje moja ula ne mogu da opaze. Karlos je bez sumnje na osnovu izraza mog lica shvatio da se ne slaem sasvim sa onim to je rekao jer je dodao: Za tebe, dokazati znai objasniti, dok za arobnjake to znai osvedoiti se u neopisive stvari bez ustruavanja ili mentalnih trikova. Ti veruje da je ono to moe obuhvatiti ulima stvarna granica univerzuma ali ne prestaje da misli kako su tvoja ula vrlo bedno uvebana. Ne pozivam te da veruje ve da vidi, i garantujem ti da je vienje dovoljan dokaz svega o emu sam ti govorio. Meutim, ja ne mogu da potvrdim energetsku sutinu sveta umesto tebe; to mora sam da namerava i da pronae unutar svoje prirode potencijale i naine da to izbaci na povrinu. Ono to razlikuje savremenog naunika od vidovnjaka je da vidovnjak stavlja na kocku svoj vlastiti ivot, dok je za onog prvog vreme jedini gubitak koji podnosi ako neto krene naopako u njegovim istraivanjima. Metode i jednog i drugog su podjednako rigorozne, ali se razlikuju. arobnjak ne moe biti zadovoljan ako lino ne proveri prie koje su mu ispriane. Kao to postoje stepeni i nivoi naunike obuke, uenik arobnjatva uskoro otkriva da postoji nekoliko vrlo odreenih nivoa uveavanja njegove percepcije i nee stati dok ih ne dostigne ili umre u tom pokuaju. Dakle, kao metod istraivanja, nagualizam je potpuno pouzdan. Moj uitelj mi je pokazao da je obeleje novih vidovnjaka njihov kapacitet za sintezu; oni su apstraktni arobnjaci. Karlos je davao veliki znaaj ovom izrazu, naglaavajui svaki slog. U stvari, njihov fokus je rigorozniji od fokusa nauke zato to su vidovnjaci ukljueni u poduhvat od kolosalnog znaaja koji ljudi od nauke ak se i ne usuuju da formuliu: Preispitivanje naih tumaenja koja se tiu dogovorene stvarnosti u kojoj ivimo. Krenuvi od te poetne take, moete videti da je arobnjatvo najbolji saveznik formalnog miljenja. Jednog dana e biti mogue da se probije led i nauka e otkriti kako deli

- 99 -

veliku skolonost sa nagualizmom: strast za istinom. Tada e se oba naina istraivanja pomiriti i prestati da budu suprostavljene take gledita. Oni e se sastaviti u jednu nameru kako bi rasvetlili tajnu. Dok smo se rastajali, spomenuo sam Karlosu da su njegovi stavovi u krajnjoj suprotnosti sa gleditem koje veina ljudi ima na temu arobnjatva. Slegnuo je ramenima kao da kae: Kakve to veze ima?

Povratak Sutini
Posle kraeg praktikovanja, Karlosova uenja su poela da ostavljaju utisak na mene. Ono to je na poetku bilo neverica, uskoro je postalo zapanjujua potvrda stanja svesti koja su izvan mojih mentalnih parametara. Iznenada, postao sam obuzet hitnom potrebom za razumevanjem, meutim ne pomou razuma, ve pomou mog celokupnog tela. Stigao sam do take kada su se temelji moje svakodenevne egzistencije konano sruili i postalo mi je oigledno da percepcija arobnjaka sadri univerzum iskustava kojih do tada nisam bio ni najmanje svestan. Tokom celog tog procesa, prolazio sam kroz estoku krizu identiteta, ponaajui se u jednom trenutku kao hrabri i nepristrasni istraiva a u sledeem se okreui u mentalno protivljenje. Shvatio sam da ta emocionalna kolebanja imaju veze sa Karlosovim govorima. Nakon to bih ga sasluao, nastupile bi nedelje grozniave aktivnosti, pokuaja sanjanja i praktikovanja svih tehnika o kojima sam uo ili itao. Ali, malo po malo, moj poetni entuzijazam bi se ohladio i ja bih se vratio neprijatnom oseaju da ne razumem nita. Suoen sa haosom novih senzacija koje su poele da me preplavljuju, otkrio sam da imam samo jednu zatitu: Razum. Vie nego ikad, trudio sam se da ubedim sebe da, na kraju krajeva, jedino stvari koje se mogu potpuno objasniti mogu biti istinite. Uprkos svemu to je Karlos rekao o tome kako razum moe biti varljiv, bio sam voljan da prihvatim taj stav samo ako bih se lino osvedoio u neki udesan dogaaj koji zaista izaziva prirodne zakone. Tog jutra, imali smo sastanak u restoranu hotela u kome je odseo. Bili smo praktino sami osim istaa cipela koji je dremao u uglu i konobara koji nas je gledao sa izrazom dosaivanja. Prosudivi da je trenutak prikladan, upitao sam: Moe li mi dokazati svoje uenje nekim monim inom? Zaueno me je pogledao, kao da je oekivao sve osim toga i trebalo mu je nekoliko sekundi dok mi je odgovorio. Naalost, rekao je, Tvome umu ne mogu nita dokazati. Previe daleko je otiao. Da bi verifikovao nagual, potrebna ti je slobodna energija a koliko ja znam, njen jedini izvor je besprekornost. U svetu energije, sve ima svoju cenu tako da to zavisi od tebe. Ja ne mogu utiati tvoj um, ali ti moe i na taj nain bi sam sebi potvrdio ono to ti govorim. Upitao sam ga ta da radim sa sumnjama koje se neizbeno javljaju u mom umu.

- 100 -

Odgovorio je: Nesigurnost je prirodno stanje rtve; s druge strane, pouzdanje i hrabrost su karakteristike predatora. Odlui ta si. Najvanija stvar je da shvati kako ne postoji Kastanedino uenje. Ja se samo trudim da budem direktan i da delujem iz svoje tiine pravac delovanja koji ti preporuujem, zato to je on daleko od ludila. Ja nisam moni nagual poput don Huana niti sam tvoj dobroinitelj. Ali, bio sam svedok dela koja bi te naterala da zanemi od iznenaenja i uopte mi ne pada na pamet da priam o tome. To je samo zato to ti te prie ne bi rekle nita osim to bi spustio gard i dozvolio da te opsednu. Ako eli da se uveri u prie o moi, potrebno je da se otvori ka iskustvu. Nemoj da se zaklanja iza svojih tumaenja, zato to uprkos svim tvojim znanjima kao savremenog, obinog oveka, mi veoma malo znamo o svetu. Ti, kao i drugi uenici arobnjatva ima ogromno polje za vebanje. Na primer, tvoji emocionalni usponi i padovi, tvoji energetski otvori. Zaepi ih i videe kako e se stvari promeniti. Onda, tih osam sati koje provede svake noi poput biljke, nesvestan bilo ega. Istrai ih, preuzmi kontrolu i usudi se da bude svedok. Ako rasvetli tajne svojih snova, na kraju e videti ono to sam i ja video i vie nee biti sumnji u tvom umu. Za trenutak smo utali dok su postavljani nai tanjiri. Karlos je prekinuo tiinu: Upamti, sumnje su samo buka uma. Nita vrlo duboko. Uzvratio sam da je sumnja osnova svakog pravog znanja, sudei prema ono malo znanja to sam stekao na mom putovanju kroz ivot. Ali, on je imao drugu teoriju; on je tvrdio: Toliko se vremena provede u nagomilavanju stvari da postaje nemogue da se prihvati bilo ta novo. Mi smo voljni da straimo godine svog ivota sledi obrazce ili diskutujui sa prijateljima; ali ako nam neko kae da je svet izvanredno mesto puno magije, mi postajemo sumnjiavi i beimo u na spisak unapred stvorenih ideja. Sa druge strane, predator se bori celog svog ivota da usavri svoje lovake tehnike, uvek spreman za povoljnu priliku i nikad nije zbunjen izgledom stvari. On je paljiv i strpljiv. On zna da njegov plen moe da iskoi iz svakog buna i da i najmanje oklevanje moe znaiti razliku izmeu nastavljanja ivota ili umiranja. On ne gaji nikakve sumnje. Ratnik je lovac a ne podsmeljivi oportunista. Ili e potpuno prihvatiti izazov znanja sa svime to je u njega ukljueno, ili e ga njegova sopstvena dela dovesti u situaciju koja je jo groznija od one u kojoj se nalazi obian ovek. Osetio sam da njegove rei sadre prikriveni prekor. Pokuao sam da se opravdam, ali me je on prekinuo:

- 101 -

Oigledno je da si vebao. U takvim okolnostima, tvoj um je uznemiren. Ali, tvoja muna zabrinutost e iseznuti im prepozna da je ono o emu se brine jedna usaena sumnja. Kao i svi mi, ti si istreniran da sve informacije propusti kroz filter razuma. Ti me podsea na psa koji ivi u kui starijeg gospodina. Kada mu neko iz saaljenja baci neku mrvicu, on postane toliko uzbuen da vie ne moe da u njoj oputeno uiva. Ti si ba takav. Ti si toliko zahvalan svojoj nauci da misli kako joj neto duguje, da joj ne moe biti neveran. Ti se ne usuuje da sanja, ti ne moe da uiva u maginoj strani sveta. Ti si sebi postavio suvie varljiv parametar za svoje verifikacije: Razum. Ono to ti predlaem je da zameni taj pristup drugim, mnogo pouzdanijim i iznad svega, mnogo obuhvatnijim: Trezvenou. Ve sam ti objasnio da arobnjaci tvrde kako postoji radikalna razlika izmeu ova dva koncepta. Da bi to bolje shvatio, razmisli na primer o istoriji sveta; njen vei deo stvorili su vrlo trezveni ljudi koji su se i pored toga usuivali da upute izazov opte prihvaenim verovanjima, oni su se suprostavljali onome to je u to vreme izgledalo razumno. Ako otputuje izvan naeg sveta, videe da je tamo ista stvar. Univerzum nije razumljiv, ali se s njim moemo suoiti pomou energije i trezvenosti. Kada naui kako da to koristi, onda e shvatati na sutinski nain, bez rei. Kome su potrebne rei ako je svedok? Slaem se s tobom da su sa bilo ije take gledita koncepti arobnjatva sasvim besmisleni. Ali, postoji duboka dimenzija u naoj svesti u koju pritube uma ne prodiru i ratnik ne odustaje dok je ne pronae. Kada tamo stigne, on otkriva da njegov vlastiti razum, kada se u celosti istrenira sa nepopustljivom strogou, automatski vodi u arobnjatvo zato to je sutina razuma trezvenost, ravnodunost i ne-aljenje. (ne aljenje: nemilosrdnost u ranijim prevodima, prim.prev.) Kada jednom postane vlasnik svog razuma i vie nije izmanipulisan od njega, arobnjak moe da preduzme podvig govornitva, ubacujui u rei nedokuivu enigmu egzistencije. Ali, to je tako teka umetnost da joj moe pristupiti samo pomou velikog vika energije. Biti ratnik je beskrajna borba da se bude besprekoran. Trik arobnjaka je to oni znaju da je energija koju ulaemo kako bi sebe zarobili, ista ona energija koja nas moe osloboditi. Samo trebamo da je preusmerimo i prie o moi e poeti da se materijalizuju pred naim oima. Prema tome, ne bori se protiv svoje nesigurnosti, hodaj sa njom, iskoristi je kao podsticaj za verifikaciju i stavi je u slubu svojih energetskih potreba. Proveri sve, ne dopusti da prie o moi ostanu u domenu legendi. Blisko se vei za znanje, ali vei se kao ratnik a ne kao rob razuma! Pokazao je na mladu Indijanku koja je prelazila ulicu sa deakom starim oko devet meseci privezanim na svojim leima. Lice deteta je zrailo nezasitom radoznalou koja je kiptela i izbijala iz njegovih crnih okruglih oiju koje su izgledale poput malih ogledala od opsidijana, udno gledajui u sve. Karlos je nastavio:

- 102 -

Ratnikova obaveza prema duhu poiva na povratku ka naoj istinskoj prirodi. To je pakt koji smo svi mi potpisali pomou jednostavne injenice to smo se rodili. ovek je roen sa nagonom da se u sve osvedoi ali je taj nagon brutalno osakaen tokom prvih godina ivota i zato moramo da ga ponovo otkrijemo. Treba da oisti svoje brige od svih predrasuda i vrati se toj deakoj radoznalosti. Ratnik je prinuen da se uveri u svo znanje koje stigne do njega, da ga u potpunosti iskusi, bez obzira odakle dolazi. Tada stie neophodnu sposobnost procene da odabere i zadri ono to je korisno. Dali bi trebalo da primenim tu sposobnost procene na put koji ti propoveda? Izgledalo je kao da mu moje pitanje dosauje i odvratio je odsenim tonom: Ve sam ti rekao da ne postoji Kastanedin put, kao to ne postoji ni Budin put niti onaj Isusa Hrista! Zar jo nisi shvatio da uitelji nisu neophodni? Ja ti ne prodajem robu i nije mi stalo da se slae sa mnom. Ja ti samo ukazujem na tvoj put do samog sebe iz ugla iste bezline privrenosti. Idi i proveri to ako je to ono to eli a ako nije, dri se svojih sumnji. Dok smo se opratali, Karlos mi je rekao: Ne bi trebalo da pridaje puno panje svojim zabrinutostima. One su samo simptom neeg drugog. Neto se pomalja iz tvoje unutranjosti i normalno je da se tvoj ljudski oblik brani. Uskoro e tvoje baratnje sa nagualom uiniti da ti se gae tresu i bie ti potrebna trezvenost kao nikada ranije. Moda e zaaliti to si me ikada zamolio za znak!

Verujem zato to tako elim

Teko mi je da piem o tako llinim predstavama kao to je dokazivanje tvrdnji arobnjaka. Ono to bi mi omoguilo da se sloim sa njima nije bilo pitanje dobijanja jasnog objanjenja, ve je to znailo bar najmanje uee u praktinim aktivnostima i sastavljanje nove vrste saglasnosti iz te prakse. Elementi tog novog jezika, pravog razgovora ratnika se ne nalaze u razumu ve u uvanju energije. Kako mi je Karlos objasnio, potvrivanje tako iracionalne stvari kao to je pokretanje skupne take moe biti uinjeno iskljuivo pomou premisa moi. Poto je svaka namera da se neto objasni proizvod fiksacije skupne take na specifinom poloaju, nema drugog naina da se osvedoimo u njeno kretanje osim da je sami pokrenemo i vidimo ta e se desiti. Suoen sa nadmonom logikom njegovog argumenta, upitao sam ga: Da li to znai da nije mogue potvrditi tvrdnje arobnjaka posmatrajui spolja? Ba suprotno! odgovorio je. Posledice moi se jedino mogu doiveti posmatrjui spolja, zato to kad jednom panja postane fluidna, mi prestajemo da budemo kruto i izolovano ja, i umesto toga se spajamo sa svetom koji nas okruuje. Zato vidovnjaci kau da se tajna sveta ne nalazi unutra ve spolja. Ili drugim reima, reenje nije mentalno, ono je

- 103 -

praktino! Upitao sam ga ta je praktino u vezi tako nejasne teme kao to je pokretanje skupne take. Odgovorio je da je to pokretanje neto to mi je nejasno zato to nemam nikakvu voljnu kontrolu nad svojim stanjima svesti. Kao primer, spomenuo je uenje itanja i pisanja, neto to nekom divljaku moe izgledati potpuno nevano, ali je postalo ivotno neophodno za civilizovanog oveka. Taj primer, rekao je, moe ti dati samo bledu sliku koliko kontrola skupne take postaje nuna za arobnjaka. eleo sam da znam kako je mogue da tema od tolike vanosti prolazi neprimeena u ivotu ogromne veine ljudi. Odgovorio je da je pokretanje skupne take neto prirodno i u isto vreme toliko sofisticirano, poput govora i razmiljanja. Ako nismo nauili kako da to radimo, nikad to neemo ni raditi. Uveravao me je da klju za postizanje ili gubljenje izvanrednih dostignua arobnjatva poiva na konsenzusu, na saglasnostima koje inimo. Da bi neko dokazao injenice, prvo mora da se sloi sa njihovim znaenjem. Na nesreu, za veinu ljudi saglasiti se znai biti krut i ne odstupati od zvaninog opisa. Moramo imati jaku volju za uenjem ako se usudimo da istraujemo drugaija podruja saglasnosti. arobnjaci su otkrili da postoje dve vrste dogovora. Prvi je kolektivni konsenzus; on polazi iz razuma i moe te odvesti veoma daleko, ali e te na kraju neizbeno dovesti do paradoksa. Drugi konsenzus je izazvan pokretanjem skupne take, i on moe biti potkrepljen meu onima koji dele sline okolnosti. Konsenzus zasnovan na linom iskustvu ima prednost nad onim zasnovanim na objanjenjima, zato to se ivot ula nalazi potpuno u pojedincu; razum, sa druge strane, radi samo pomou poreenja, pozitivnih i negativnih, tanih i netanih, i tome slino. Prvi efekat usvajanja arobnjakog konsenzusa je da ti dualizmi koje uvek prihvatamo kao neto samo po sebi istinito prestaju da funkcioniu, to je na poetku krajnje zbunjujue za razum. U odreenom trenutku, arobnjaci naue da u svetu u kome nema vrstih objekata ve samo bia koja plove izmeu raznih stanja svesnosti, nema smisla pokuavati da se istina odvoji od lai. Don Huan je rekao da je istina poput noseeg stuba zgrade, razborit ovek ne bi trebalo da pokuava da ga ukloni! Kada se preputamo definicijama, naa energija stagnira ili se blokira. Sklonost da se to radi je obmana stranog uma, i mi moramo da prestanemo sa tim. Zameniti konsenzus zasnovan na razumu sa iskustvom je ono to je don Huan nazivao verovati bez verovanja. Za arobnjake, to potpuno redefinie koncept potkrepljivanja injenica. Oni ne tragaju za definicijama, ve za rezultatima. Ako je praksa sposobna

- 104 -

da podigne na nivo svesnosti, kakve veze ima kako to sebi objanjavamo! Sredstva pomou kojih emo poeti da delujemo kako bi sauvali i uveali nau energiju nisu vana zato to kada jednom steknemo svoju celokupnost, mi ulazimo u novu oblast panje gde nam vie nije stalo do koncepata, i stvari se dokazuju same od sebe. Moda misli da ovi stavovi samo daju dozvolu da se bude neodgovoran. Ali ratnik shvata pravu poruku: Stvarnost je rad, a rad se meri prema njegovim plodovima. Svako ko prosuuje arobnjaka sa svakodnevne take gledita, prosudie ga kao nepopravljivog laova, zato to se njihovi svetovi ne poklapaju. A ako arobnjak pokua da objasni nepojmljive stvari uobiajenim reima, on e se neizbeno umrsiti u kontradikcijama i bie shvaen kao prevarant ili ludak. Zato sam rekao da je sa take gledita svakodnevnog sveta, svet naguala obmana. U stvari, to vai za sve izme, nagualizam nije izuzetak. Ali nasuprot braniteljima razuma, koji trae sledbenike za svoju naroitu vrstu saglasnosti, arobnjak ti nee rei da je njegova vizija sveta ona prava; on e ti rei: ja verujem zato to tako elim, i ti takoe moe to da ini. Ovaj izraz volje je neto veoma mono i poput lavine e pokrenuti mone dogaaje. Ako obrati veliku panju, primetie da deca ne samo da naivno veruju u aroliju sveta; ona veruju zato to su potpuna i vide! Ista stvar se deava arobnjacima. Neverovatne prie koje sam ti govorio ne pripadaju nivou stvarnosti u kome ti i ja vodimo ovaj razgovor, ali one su se dogodile! Nagualizam je poput nekog ko je nasledio priu i mapu sa blagom, ali ne veruje u to pa je doao kod tebe i predao ti svoje tajne. A ti si vrlo pametan, ili vrlo naivan, pa si prihvatio priu kao istinu i posvetio sebe deifrovanju mape. Ali, mapa je ifrovana razliitim iframa to te tera da naui nekoliko jezika, odlazi na nedostupna mesta, kopa zemlju, penje se na planine, sputa u klisure i roni u dubokim vodama. Na kraju, nakon godina potrage, stie na mesto na kome bi trebalo da se nalazi blago i o, kakvo razoarenje! nalazi samo jedno ogledalo. Da li je sve to bila la? Pa, ti si zdrav, jak, dobro obrazovan, pun avantura, i ima ogromno iskustvo. Zaista, tamo si naao blago! Imajui na umu da u tokovima energije ne postoje istine i lai, ratnik bira da veruje prema svojim sklonostima, radi uzbuenja koje donosi avantura, i na taj nain on ui da se fokusira na svet sa druge take gledita fokusiranjem tiine. Jedino tada ogromno blago uenja biva otkriveno. Sadraj

9. Novo Razdoblje Znanja

Kada se zavrila prezentacija njegove nove knjige, otili smo u etnju Avenijom Insurgente. Bila je no, pomalo hladno i iznenaujue vedro.Vazduh je bio ist.

- 105 -

Dok smo hodali, Karlos je prokomentarisao da je ono to mu se ne svia u toj vrsti aktivnosti, susretanje sa veoma mnogo ulizica i injenica da ga oni prisiljavaju da nazdravlja sa ampanjcem. Njegova tehnika je bila da uva jednu punu au tokom celog dogaaja, ne okusivi ak ni jedan gutljaj; na taj nain, oni bi prestajali da ga pozivaju da nazdravi. Dodao je da je njegova literarna karijera zapoela sa izazovom. Jedanput je don Huan izneo predlog da bi, sa ciljem da korisno upotrebi gomilu beleki koje je vodio tokom svog poduavanja, trebalo da napie knjigu. Na poetku sam mislio da se ali jer ja nisam bio pisac. Meutim, don Huan mi je to predstavio kao arobnjaku vebu. Kada je jednom zapoeo, poeo je da uiva u radu i zavrio je tako to je shvatio da su knjige za njega put do stvarne misije koju ima kao nagual. Pitao sam ga zar se ne boji da e otkrivanje znanja svim vrstama ljudi dovesti do njegovog kvarenja. Ne! odgovorio je. Ono to iskrivljuje znanje je tajanstvenost. Uiniti ga dostupnim ljudima ga oivljuje. Nita nije zdravije za energiju od pokretljivosti i to iznad svega vai za znanje arobnjaka. Mi smo privremeni prijemnici moi, mi nismo pozvani da to uvamo za sebe. Takoe, to znanje jedino ima smisla za one koji ga praktikuju i stiu neophodnu energiju da bi se u njega osvedoili. Sve ostalo nije bitno. Uao sam u svet naguala u tanom trenutku kada je prekid postao neophodan. To me je prinudilo da se suoim sa najdramatinijom odlukom svog ivota: Da objavim uenje. Bilo mi je veoma teko da budem predstavnik takve struje, i godinama sam iveo istraumiran zbog nerazumevanja ta ja to radim. Bilo je ljudi koji su mi ak pisali pretea pisma u ime tradicije; arobnjaci starog kova nisu hteli da izgube svoje pozicije. Rekao sam mu da mislim kako je neobino to to je odluio da tako drastino raskine sa hiljadugodinjom tradicijom uvanja tajne. Ni sa im ja nisam raskinuo! uzvratio je. Komanda duha je bila jasna. Sve to sam uinio je da sam je izvravao. Na poetku mog naukovanja, pripreman sam da produim lozu (arobnjaka). Jednog dana se sve promenilo. arobnjaci iz druine su videli da se moja energetska struktura razlikuje od energije naguala Huana Matusa i oni su to protumaili kao komandu bez prava na albu. Kao to nalae pravilo, oni su stavili u moje ruke teku odgovornost zatvaranja loze. Tokom vekova, druine ratnika su delovale poput sunera, upijajui iskustvo kako bi se osvedoili u sofisticirane principe puta znanja. Jedini izlaz koji mi je ostao bio je da vratim to znanje ljudima. Ciklus mojih knjiga je poetak, skromna namera da se savremenom oveku uine dostupnim delovi znanja koje je generacijama bilo skriveno. Trenutak za potkrepljivanje tog znanja e doi kasnije i sledie drugi ciklus, zato to kada uenje arobnjaka jednom dospe u ruke javnosti, neizbeno je da e neki poeti da se zapitkuju i eksperimentiu sa percepcijom i na taj nain e

- 106 -

otkriti celokupni potencijal onoga za ta smo mi sposobni. Upitao sam ga kako su don Huan i njegova druina reagovali kada su shvatili da su tajne njihove grupe otkrivene. Odgovorio je: Ve sam opisao kako mi je jednom prilikom, kada sam don Huanu doneo primerak jedne od mojih knjiga on nju vratio sa podsmeljivim komentarom. To je samo pola istine. U stvari, on je bio autor tih tekstova. Nije ih napisao slovo po slovo, ve je vodio celu stvar i nadgledao je svako od mojih tvrenja. Vremenom sam otkrio da je don Huanova strategija bila paljivo proraunata. Nagualov plan je vrhunski hrabar i brilijantno jednostavan. On je javnosti predstavio znanje vidovnjaka, ne da bi doprineo sjaju akademizma, ve da bi masama podigao nivo svesti; i on ga je predstavio kroz istitucije koje mogu da ga poreknu. On je znao da prikazivanje uenja kroz mistiku ili religioznu formu ne bi prodrlo tako duboko kao predstavljanje uz podrku naunih garancija. Iz tog razloga je zahtevao da moju prvu knjigu uobliim kao tezu za moju magistraturu. Delovanje naguala Huana Matusa je pokrenulo novu razdoblje u prenoenju znanja, jedno razdoblje bez premca. Tajne pokretanja skupne take nikada ranije nisu bile dostupne javnosti!

Sastanak Je Sa Sanjanjem
Kada sam mu rekao da sam posetio neke grupe zasnovane na Meksikoj tradiciji tragajui za kljuevima drevnog znanja, Karlos je to uzeo kao alu i poeo da se smeje. Videvi moju zbunjenu reakciju, zamolio me je da ne uzimam lino njegovo smejanje. To je samo zato to su ga moja istraivanja podsetila na njegove sopstvene akcije kada je doao u Meksiko u potrazi za informacijama. Objasnio je da sudei prema don Huanovom uenju i onome to je on sam bio sposoban da otkrije, postoje dve vrste tradicije: Formalna i energetska. Prva nema nikakve veze sa drugom. Formalna tradicija zavisi od tajni i uvanja obiaja, ona poduava alegorije i stvara pastire i stada. Energetska tradicija ima posla sa konkretnim dostignuima, poput vienja i pokretanja skupne take; njena snaga je u obnavljanju i eksperimentisanju, i ona stvara besprekorne ratnike. Ratnik je posveen svom zadatku, on ne trai svoju energiju da bi sledio bilo koga. On ne mari za drutvene obiaje, bez obzira da li su savremeni ili predstavljaju hiljadugodinju tradiciju. Takoe, tajnovitost nije deo njegovog prikradanja (traganja). Uzvratio sam da je, po mom miljenju, verovanje da jedno nasledno znanje postoji u razliitim tradicijama na zemlji potvreno injenicom da tehnike manipulisanja sveu ne mogu biti saoptene pomou knjiga ve jedino usmeno. Odnos sa uiteljem ili sa mudrou mora biti lian.

- 107 -

Prokomentarisao je: To si negde proitao, zar ne? Obadvojca smo se nasmejali. Rekao je da je istinski korisno znanje veoma jednostavno i moe biti izraeno sa vrlo malo rei. Nije potrebno dizati toliku buku oko toga i nije vano kako se ono prenosi. Ako je to putem rei, dobro, ali svaki drugi nain e jednako dobro posluiti. Vana stvar je da se neko uveri kako nema vremena za budalatine, jer nam je smrt za petama. Posle te istine, ratniku je veoma malo potrebno zato to e njegov oseaj za hitnost uiniti da sauva svoju energiju i njegova akumulirana energija e mu omoguiti da otkrije svoju celokupnost. Prokomentarisao sam da je, prema onome to sam proitao, objavljivanje znanja osobina crnih arobnjaka; s druge strane, beli arobnjaci oprezno prenose ono to znaju, zato to su svesni da znanje povlai izvesnu opasnost za one koji nisu spremni da ga prime. Karlos je zatresao glavom u neverici. Ali, ta se sa tobom deava? upitao je. Ono to nas unitava je neznanje a ne znanje! Nema nieg dubokog u znanju koje moe da tvrdi da je ovekov izvorni interes rizian! Ti si krenuo od jedne pogrene ali veoma uobiajene predstave da postoje dve vrste znanja, spoljanje i unutranje. Sa druge strane, vidovnjaci kau da je znanje jedinstveno i da ono to te ne vodi do slobode nije vredno truda. Prema njima, istina je u suprotnosti sa onim to ti kae; mrani arobnjaci iz drevnih vremena su povezani sa tajnama, dok je transparentnost osobina novih vidovnjaka. Onda, Karlose, da li ti porie postojanje bilo kakvog inicijatikog znanja unutar Meksike tradicije? Umesto odgovora, Karlos je zahtevao da definiem izraz inicijatiko. To me je dovelo u nevolju, jer u stvari nisam imao ba jasnu predstavu o tome. S naporom sam mu objasnio da su inicijati ljudi koji su zahvaljujui svojim vrlinama postali primaoci naroitog tradicionalnog znanja koje njihovim blinjima nije dostupno. Dok sam govorio, Karlos se slagao sa ozbiljnou. Kada sam zavrio, prokomentarisao je: Ta definicija je slika vanosti koju daje samom sebi. Tvrdio je da je klasifikovanje ljudskih bia prema onome to znaju nita drugo do sporazum kolektivnog popisa, neto poput pravljenja razlike meu kolonama mrava zato to su neke neznatno tamnije od drugih. Ironina stvar je da, u sutini, mi ljudska bia delimo sebe na dve grupe: Na one koji rasipaju svoju energiju i one koji je uvaju. Ove poslednje moe nazvati kako god eli, arobnjaci, Tolteci, inicijati; i, svejedno je da li imaju uitelja ili ne. Njihova svetlea stvarnost je takva da su oni na korak do

- 108 -

slobode. Ako ih niko ne poduava, ratnici samostalno napreduju tako to sluaju bezglasne komande duha. Otvoriti se prema moi je prirodan proces. Nijedan ovek ne moe rei drugome: Ti si se ve otvorio! osim ako nije arlatan. Ne postoje nikakve preice koje e nas automatski dovesti do slobode. Tajne inicijacije su simboli arogancije drevnih, kljuevi bez vrata, one te nee nigde odvesti. Moe provesti ivot jurei za njima i kada ih konano dostigne, otkrie da nema nita. Ti veruje da je ono po emu se razlikuje znanje, nain na koji se ono prenosi, da li knjigama ili usmenom tradicijom. Nije ti palo na um da su oba naina ista, zato to oba pripadaju naim svakodnevnim saglasnostima. ta je vano u nainu na koji prima informacije? Ono to je bitno je da postane reen da stupi u akciju! Metoda arobnjaka je sistematsko uvanje energije. Oni tvrde da ono to razlikuje ljude nije ono to znaju, ve koliko energije poseduju; radi toga, pravi nain prenoenja znanja je u stanjima poviene svesti. arobnjak se ne sastaje sa knjigom ili sa ceremonijom, ve sa sanjanjem. Kada ratnik ui kako da postigne iskustvo pomou svojih snova, nije vano pod kojim vidom je predstavljeno uenje, sve dok mu je percepcija ista tako da se u njega moe osvedoiti svojim vienjem.

Prenoenje Uenja Masama

U jednom od naih razgovora, rekao mi je da postoji jedna stvar o kojoj se niti stari a ni novi arobnjaci nisu zapitali, iako je neetika u mnogim aspektima, a to je potreba da se znanje uva sakriveno. Oni su transformisali Tolteki jezik u umu metafora u kojoj je skoro bilo ta moglo biti reeno pomou skoro svake kombinacije rei. To su bili oni koji su preplavili pre panska drutva nesnosnim teretom rituala, procedura i tajnih lozinki. Umesto da se time ojaa arobnjatvo, to ga je oslabilo. Naslee arobnjatva jo uvek optereuje neke grupe koje se bave znanjem, iako sam pokuao da ih razdrmam. Zapitao sam ga zato arobnjaci pokuavaju da sakriju znanje. Odgovorio je da svaki krug vidovnjaka ima svoj sopstveni razlog da to ini. Drevni su poeli sa shvatanjem da smo prolazni, ali su sebi dopustili da ih iskvare zavodljive ideje opstanka. Kao rezultat toga, ispunili su se samovanou i skrenuli u ekskluzivnost. Oni su bili poput piramida koje su gradili: Vidljivi i privlani isto toliko koliko su bili tajanstveni i nepristupani. Radije su se drali odvojeno od obinih ljudi koje su smatrali bezvrednim i neznalicama. Ali, u isto vreme, nisu mogli bez mase sledbenika. Ta kontradikcija je izazvala dugake ratove za kontrolu nad podanicima i unitila je veliki deo istinskog znanja. Samovanost i njeni neprijatni roaci tajanstvenost i ekskluzivnost, hrane se fiksacijom skupne take. Zbog toga su drevni imali veliko interesovanje

- 109 -

da stvaraju rigidne tradicije sa ciljem da postignu maksimalnu stabilnost u sreditu svojih drutava. U stvarnosti, njihove tenje ka duhu su bile veoma pomeane sa njihovim ambicijama za zemaljskom moi. Novi vidovnjaci su prekinuli sa tim dajui najvei prioritet fluidnosti skupne take. Oni su primetili da im se ta taka pokrene, ideja tajnosti se menja u idiotizam zato to u svetu energije ne postoje vrste granice izmeu svesnih bia. Posledica toga je bila da im je postalo najvanije da se otarase svih nagaanja i naglase praktinu stranu puta. Meutim, uskoro su se suoili sa gorkom stvarnou da ih obini ljudi ne razumeju; nasuprot tome, bili su uplaeni i pokuavali su da ih unite kad god bi ih spazili. Tajanstvenost novih vidovnjaka nije bila motivisana oseanjem superiornosti koje je pokretalo njihove prethodnike, ve je usvojena iz stratekih razloga. Morali su da pretrpe ekstremno proganjanje i bili su prisiljeni da se zatite. Ironija istorije je da je, uprkos opravdanosti njihovih motiva, strategija novih vidovnjaka vremenom dala iste efekte kao i arogancija onih starih. Nakon vekova tajnosti, sva njihova energija je otila na skrivanje znanja i mnogi su zavrili zaboravljajui ta je ono to su skrivali. U sadanjosti, obiaji naeg vremena se brzo menjaju; posledica toga je da se jo neto to se inilo nepromenljivim, takoe menja: Nain na koji se prenosi znanje. Danas su naguali prinueni da pronalaze nove kanale za energiju, ak i ako to znai iskorenjivanje veine ustaljenih obiaja. Zato se deava ta promena? Zato to su se okolnosti pomerile izvan tradicije. Odrati znanje skrivenim nije vie ivotno pitanje. Postoje neki koji e te kritikovati zato to ga otkriva, ali niko te nee ubiti zbog toga. Zato je nastavljanje sa praksom skrivanja delova znanja postalo katastrofalno za totalni cilj arobnjatva, zato to ti delovi fermentiraju u nama i slue kao hrana duboko smetenom oseanju vanosti. Moj prvi zadatak kao naguala je bio da okonam tajnost mojih prethodnika. Izbor savremenog ratnika je sloboda. Danas moemo da kaemo sve to poelimo, dajui naim sluaocima izbor da to prihvate ili ne prihvate. To dovodi do izvanredne posledice, koju raniji naguali nisu nikad mogli da doive: Masovno praktikovanje. Masovno praktikovanje je na sigurnosni ventil. Moete prevariti ljudske umove, zato to na kraju krajeva njihovi umovi nisu u njihovoj vlasti. Ali ne moete zbuniti svetleu masu stotina hiljada namera kolektivno usmerenih na cilj slobode. Masovnost je energija, a energija nam omoguava da se oslobodimo od stagnacije panje. Pomou grupnog praktikovanja magijskih pokreta, osvedoio sam se u istinske energetske manifestacije po svetu, u neto to mi je po prvi put omoguilo da verujem u izvodljivost mog zadatka. Moja druina i ja smo toliko uzbueni onim to se deava da to reima ne moemo opisati. Magija Pokreta

- 110 -

Nekoliko godina, Karlos je poduavao male grupe nekim pokretima koje je nazvao magijski pokreti, zato to prema njemu oni slue da se energija sprei da stagnira i formira lopte. Igra Bubnja je bio jedan od pokreta. Strela na Desno i Levo, i Dinamo su bili meu ostalima. Rekao je da ih je don Huan izvodio u bilo koje doba dana, gde god da se nalazio. Uglavnom ih je izvodio pre ili posle noenja tereta, ili kada bi se due vremena nalazio u istom poloaju. Ta stvar me je veoma interesovala, zato to sam i sam praktikovao neke istonjake poloaje i uopte sam bio naklonjen fizikom vebanju. Radi toga, im mi se ukazala prva prilika, upitao sam ga gde je nauio magijske pokrete. Odgovorio je: Oni su zaostavtina drevnih vidovnjaka. U to vreme, nije mnogo vian u javnosti. Ali, malo po malo, njegova tajnovitost je postajala manje stroga i velike grupe ljudi su poele da mu prilaze. Kada je poeo javno da poduava pokrete, Karlos je poeo i da ih donekle menja, inei ih komplikovanijima i svrstavajui ih u kategorije. Zavrio je tako to im je dao ime preuzeto iz arhitekture: Tenzegritet, koje je, rekao nam je, kombinacija dva izraza, tenzije i integriteta. Od samog poetka, bilo je nekih klevetnika, ogorenih ljudi koji su potujui praktinu stranu tih vebi poeli da gunaju u vezi rei koju je nagual upravo pronaao za njih. Kada sam spomenuo da sam zabrinut zbog toga, bio je vrst: Tenzegritet je moja namera! Nagual ima autoritet, i ovo je moj poklon svetu. Don Huan i njegovi ratnici su nauili svoje uenike mnogim specifinim pokretima koji su nas ispunili energijom i blagostanjem i pomogli da se oslobodimo od robovanja stranom umu. Moja uloga je bila da ih neznatno izmenim, izvlaei ih iz sfere linog i prilagoavajui ih svim ljudima tako da su postali korisni i drugim grupama praktiara. Rekao mi je da je metoda koju je na poetku odabrao, poduavanje magijskih pokreta u ogranienoj formi, bila na izvestan nain pogrena, jer je onih koji su ih praktikovali bilo suvie malo da bi akumulirali dovoljno energetske mase. Zato je u novoj fazi stvorio sistem koji je sposoban da utie na svesnost velikog broja ljudi. Moja druina i ja emo otvoriti velika vrata u energiji. Ta pukotina je toliko mona da e trajati eonima, i oni koji joj se priblie da pogledaju unutra bie progutani u drugi svet. Pomou tenzegriteta, pokuavam da uvebam one koji su zainteresovani, tako da mogu da podre taj prelazak. Oni koji nemaju dovoljno discipline, ieznue u nameri. Plan za otkrivanje uenja je zbir tridesetogodinjeg praktikovanja i eksperimentisanja. Kao ovek i kao nagual, uinio sam onoliko koliko sam bio sposoban da uinim kako bi to proradilo, zato to znam da grupna masa

- 111 -

mnogih ratnika moe da izazove uzburkanost u modalitetu vremena. Sadraj

10. Kraj Loze

Karlos je u razliitim prilikama tvrdio da se loza don Huana Matusa zavrava sa njim. Ali, kada sam eleo da saznam neto vie o tome, on je tvrdio da mi za sada ne moe dati detaljnije objanjenje. Ne mogu tano da znam kakve e se tvorevine moi dogoditi; ko sam ja da bih definisao tako neto? Ja znam da se tradicionalna forma loze kojoj pripadam zavrava sa mnom, ali, da li e se novi oblik nastaviti u budunosti ili nee, to je neto to odreuje via sila. Rekao mi je kako je proveo godine oekujui znakove kontinuiteta konkretno, osobu koja ima svetlosne karakteristike da bude novi nagual ali, ti znakovi se nisu pojavili. Posledica toga je da je odluio da deluje na besprekorni nain, kao da je poslednji nagual na zemlji. Odatle potie njegova hitnost da sve kae. Iskoristi me! rekao mi je. Ja razdeljujem sve ono to mi je dato. Sa tugom sam ga upitao da li to znai da posle njega vie nee biti poduavanja znanja. Odgovorio je: Ne, nisam na to mislio. Moja sudbina je da zatvorim lozu, nita vie od toga. Siguran sam da e duh nai naina da se nastavi dalje, zato to se tok znanja ne moe zaustaviti. Gaenje loze arobnjaka ili raanje druge su stalne pojave u tokovima energije. Poznajem nekoliko druina ratnika koje sada postoje i koje su spremne za konani skok, i mogu da predvidim poetak novog ciklusa, povezanog sa obnavljanjem kulturalnih paradigmi za sledei milenijum.

Evolucija Puta
Tog jutra, Karlos me je zamolio da paljivo biram pitanja, zato to nema dovoljno vremena da pria sa mnom, poto uri na avion. Rekao sam mu da sam u njegovim knjigama itao o prolosti ratnika koju on naziva stari i novi vidovnjaci, ali ne mogu da uhvatim razliku meu njima. Uzvratio je da sam odabrao dobru temu za razgovor, zato to je razumevanje te razlike krajnje nuno kako bi neko bio siguran da je izbegao greke drevnih arobnjaka. Objasnio je da je, kao i sve u ovom univerzumu, put arobnjaka, put razvoja. Zbog toga je nagual uvek prinuen da na nove naine ukazuje na uenje. Posledica te strategije je da nagualizam izgleda poput sistema totalne

- 112 -

prakse koja je podeljena na mnotvo ciklusa. Jo od kada je zapoela ljudska avntura potrage za duhom a i danas, sve u svemu, postoje tri vrste arobnjaka, a pre svega: Oni iz prve faze; drevni vidovnjaci; i, oni novi. Provobitni arobnjaci su iveli pre mnogo vremena i bili su drugaiji od nas. Nama je danas teko da razumemo njihov pogled na svet, ali znamo da su iveli pod veoma tekim okolnostima, kojima bi svako od nas podlegao. Drevni arobnjaci su imali prefinjeni oseaj za svoju situaciju. Oni su prilagodili ameriku kaljugu i znali kako da na tom mestu stvore autentine civilizacije. Oni su bili grozni ljudi koji su koristili nameru na nivou koji je za nas neshvatljiv. Oni su bili otrovani snagom. Oni su mogli da pomeraju ogromno kamenje, da lete, ili da po elji promene svoj izgled. Oni su iveli sa neorganskim biima i sainili kulturu koja je usklaena sa njima i koja je prepuna udesnih pria. Legende ih najbolje opisuju. Ti arobnaci su heroji nae mitologije. Ono za im su eznuli je da ive po svaku cenu i to su i uspeli! Drevni vidovnjaci su zapoeli pomeranje svoje skupne take pomou konzumacije monih biljaka. Posle toga, neorganski uitelji su im govorili ta da rade. To je sve to im je bilo potrebno da usredsrede svoje elje u pravcu razumevanja ta je svet, i ta elja je uinila da stvore najneobinije postupke za istraivanje svesnosti. Ali, nemoj da misli kako su drevni vidovnjaci samo ljudi od akcije. Oni su takoe bili sutinski mislioci koji su su doveli umetnost razumevanja do krajnjih granica. U poreenju sa njima, mi smo ivotinje. Danas se ovek ne zapitkuje o tome kako to da je iv i zato ne moe da se smiri i pronae samog sebe. Mi imamo mnogo toga da nauimo od naih prethodnika koji su pronali odgovore koji mogu da nam donesu prevazilaenje smrti tako to emo da se sa njom suoimo. O emu smrt i ti razgovarate? O naoj predstavi sveta kao vrstih predmeta. Ta predstava se pokazala kao veoma korisna, ali u isto vreme ona je pogubna u poreenju sa naim neuspesima. Brige savremenog oveka su iste kao i one koje brinu neku ivotinju: Iskoriavanje, posedovanje, kontrola. Ali, ta ivotinja je pripitomljena i dirigovana da ivi unutar materijalnog popisa. Dokle god svaku od tih stvari koristi kao kontinuirano naslee, savremeni ovek provodi svoj ivot izgubljen unutar svojih sopstvenih tvorevina. Nasuprot tome, ono emu su teili drevni vidovnjaci je bio odnos izmeu kosmosa i bia koje e umreti. Oni su bili sposobni da prevaziu svoje sopstveno miljenje. Oni se nisu zaustavili na usputnoj stanici i zaboravili da su putnici. Upitao sam ga zato je dolo do trenutka kada su drevni vidovnjaci zamenjeni erom novih vidovnjaka. Odgovorio je da vienje ne mora znaiti i postizanje besprekornosti. Drevni vidovnjaci nisu mogli da razdvoje ogromu koliinu samovanosti od

- 113 -

svog iskustva. Poto su uivali u kotroli nad blinjima, nikada nisu postali sposobni da se jasno usredsrede na mogunost potpune slobode. Iako su bili strahoviti vidovnjaci, njima je bilo nemogue da predvide da e se njihova strast ka otkrivanju sveta zavriti tako to e se upetljati u deavanja koja e ih zarobiti. Veina savremenih arobnjaka su naslednici drevnih vidovnjaka. Zanemarujui ratnika pravila, oni naruavaju znanje. Oni postaju pripovedai, travari, iscelitelji, ili plesai; oni su izgubili mo upravljanja nad skupnom takom. U mnogim prilikama, oni se ak i ne seaju da ta taka postoji. Novi vidovnjaci pokuavaju da raskinu sa time; oni razmatraju ta je korisno u toj viziji drevnih, ali, oni se postavljaju kao mudriji i umereniji. Oni izgrauju jednu nepokolebljivu nameru i preusmeravaju svu svoju panju ka putu ratnika. Na taj nain menjaju celokupnu nameru tih postupaka. Nakon to su sabrali svoju energiju, neki od njih streme viem cilju nego to je avantura druge panje i razmatraju mogunost da se bude slobodan. Pomou svog vienja, novi vidovnjaci su otkrili neto zastraujue: To oduevljenje drevnih vidovnjaka je sluilo samo kao hrana izvesnim svesnim entitetima koji su energetski paraziti. Na poetku, sporazum izmeu tih bia i ljudskih bia je izgledao veoma ravnopravan, mi smo im davali deo svoje energije a oni su nam za uzvrat dali neto to je bila novost: Razum. Ali, vremena koja su dola posle toga su pokazala da je taj sporazum prevara. Razum je jedino dobar za pravljenje popisa stvari, a ne za njihovo shvatanje. Takoe, on poseduje jedan neprijatan nus-proizvod koji vidovnjaci vide kao opnu koja prekriva celokupnu svetlost: samovanost. Za nove vidovnjake to je bilo nepodnoljivo, zato to su imali na umu cilj koji se nikako ne poklapa sa drevnim vidovnjacima: Mogunost direktnog ujedinjenja sa univerzumom, bez upotrebe neorganskih bia kao posrednika. Novi vidovnjaci su bili pragmatini arobnjaci, imali su strast za dokazivanjem. U njihovim tenjama da svoje prakse oiste od najmanjeg traga ega, oni su postali sumnjiavi ljudi. Njihova metoda je bila iskljuivanje, ona ih je zakoila i ona nije direktno vodila do njihovog cilja totalne slobode. Njihova namera je bila toliko sirova da ih je dovela do toga da blokiraju sami sebe. Oni su svoje uenje ispunili tajnama. Poto drutveni odnosi nisu vani za njihove ciljeve, oni su se ogradili od drutva, stvarajui svoje beznaajne druine. Skoro veina njih je nastavila da ivi u planinama, u umi ili u pustinji, gde borave sve do sada, stiui etnike karakteristike. To im sigurno nee pomoi da obnove umetnost prikradanja; jo gore, na kraju e preoblikovati svou potragu za slobodom u isto retoriki cilj.

Vidovnjaci nove ere

Drevni i novi vidovnjaci predstavljaju dva ekstremna nastupa u suoavanju sa istim izazovom, to je posledica prilagoavanja arobnjaka vrlo konkretnim istorijskim okolnostima. Ali, sada su se vremena promenila. Prema Orlovom planu, bar jedna loza novih vidovnjaka e biti sposobna da

- 114 -

preusmeri svoj pravac. Poslednjih dvadesetsedam naguala moje loze su se trudili da povrate neustraivi duh drevnih vidovnjaka, dok su u isto vreme gajili trezveni i svrhoviti stav novih vidovnjaka. U tom smislu, mi smo sposobni da skupimo dovoljno energije kako bi postigli novo i uravnoteenije preoblikovanje uenja. Sudei prema don Huanu, masovne promene u energiji su se ve desile u prolosti, to e neizbeno dovesti do nunog stvaranja novog ciklusa ratnika. Kako bi ih mogao razlikovati od njihovih prethodnika, ja sam ih nazvao savremeni vidovnjaci, vidovnjaci nove ere. Pre nego to je nastavio, Karlos mi je razjasnio da njegovi koncepti nove ere nemaju nieg zajednikog sa ujedinjenim i tajanstvenim new age pokretom, ve su pre svega irenje starog, pre-panskog znanja, praenog mnogim grekama, kojeg su sledile razne osobe tokom istorije sveta. Upitao sam ga zato u svojim knjigama nije spomenuo nita o toj novoj vrsti ratnika. Odgovorio je: Moje knjige opisuju period poduavanja koji se odnosi na mog dobroinitelja i njegovu druinu. Dokle god oni prihvataju novi ciklus kao strateku potrebu, to nije deo njihovog trenutnog ivota. Oni su smatrali da njihove sopstvene akcije zavise od pravila novih vidovnjaka koja doputaju i ak ohrabruju popularizaciju znanja. Ali, oni su me ostavili da pronaem prikladne rei kojima bih opisao ono to se desilo. I, kada e ti vidovnjaci poeti da se otrikvaju? Skoro da su se pojavili. Sve je poelo sa osvajanjem Meksika. Novi vidovnjaci kau da je promena znak i razumevanje toga je ono to je neophodno da bi se obnovila tradicija. Ali, stvari bi ostale iste da se u naoj lozi nije pojavilo bie koje nazivamo izaziva smrti. On je novim vidovnjacima povratio oseaj za avanturu i oaranost nepoznanicama. Kontakt sa tim biem je bio od presudne vanosti za nas. Nestrpljivo sam ga zamolio da mi kae neto vie o izazivau smrti, jednom od najneobinijih i i najneshvatljiijih likova koji se pojavljujju u njegovim knjigama. Odgovorio je: Izaziva smrti je jedno bie koje ima nadmonu svesnost. On je roen pre otprilike deset hiljada godina. Ali, on se fiziki pojavio u naoj lozi za vreme naguala Sebastijana, 1723. godine. Da li je izaziva smrti osoba? On je bio ovek u drugim vremenima, kada je prvobitno znanje bilo ivo i oveanstvo se preputalo svojoj ljubavi prema (planeti) zemlji. On je tipini predstavnik tog mentaliteta. Ako razgovarate sa njim, primetiete da delite zajedniku enju za druenjem, i takoe, jednu potrebu da se proirii

- 115 -

svesnost. Ali, takoe ete primetiti udne stvari. On ivi u drugom svetu. Njegov oseaj samog sebe se veoma razlikuje od naeg , zato to on obuhvata vrlo irok spektar oseaja. On nema pol, uzrast, narodnost i odomaenost, ili jasno odreen jezik. On nema prijatelje ili roake; i to je jo gore, nema nikoga na svetu koji mu je slian. On prolazi kroz svet poput duha i veinu vremena provodi tako to je uuren u nekom zabaenom oku sanjanja. Njegov uticaj na nau lozu, a naroto u vezi tehnika i teoretskog znanja je bio monumentalan. Taj ratnik zna sve o umetnosti drevnih i jo mnogo vie. Moe se rei da se on pojavio kako bi zalivao seme savremenih vidovnjaka. Drugi znak, koji je ukazivao da je promena blizu, je bilo prisustvo stranca u lozi: Naguala Luhana. Kao to ve zna, Luhan je bio kinez. Iako je stekao visoko obrazovanje u svovoj zemlji, njegova avanturistika linost je uinila da postane mornar i on je iveo kao lutalica sve dok ga jednog dana njegova sudbina nije postavila na put moi. Mladi Luhan se iskrcao u luci Verakruz, i etao je unaokolo u potrazi za razonodom kada ga je opasna situacija dovela do toga da napusti bar, i tada se sudario glavom u glavu sa nagualom Sebastijanom, koji nije imao vremena da raguje. Ovaj dogaaj, neuobiajen u ivotu arobnjaka, je prihvaen kao znak. Moe zamisliti zbunjenost novih vidovnjaka! Duh je progovorio na direktan nain i odredio da e tajne koje su uvale generacije ratnika biti prenete u ruke stranaca. Radi toga, Luhan je prihvaen kao novi nagual i njegovo znanje borilakih vetina je postalo deo i vlasnitvo tradicije nae loze. Ali, potvrda ovih znakova se dogodila dva stolea kasnije, kada je jedan drugi nagual ija svetlosna konfiguracija nije bila od uobiajenih voa, dospeo u ruke izvesnog nepoznatog starca, don Huana Matusa. Bez obzira to ja i on tada nismo znali nita o tome, sudbina znanja koje su stekli novi vidovnjaci je bila zapeaena.

Intelektualna Priprema
U jednom od poslednjih razgovora koji smo vodili, Karlos je okarakterisao dananje vidovnjake kao ratnike koji su poznati po svojoj otvorenosti. Oni odbacuju tajanstveno ponaanje koje je po tradiciji bilo tipino za arobnjake, i odriu se svakog znanja koje nije kristalno jasno i nije zasnovano na neposrednim dokazima. Jo jedna karakteristika koja je tipina za njih je da, nasuprot svojim predhodnicima, oni su grupno voeni u slobodu. Stari vidovnjaci su razmiljali o slobodi kao o teoretskom cilju, kao o neemu to je bilo izvan njihovih konkretnih mogunosti dok novi vidovnjaci to iskljuivo vide kao lini in. Meutim, za dananje vidovnjake, biti slobodan je kolektivna svrha mone grupe, sutina njihovih akcija i svrha njihovog postojanja. Savremeni ratnici su vrsto meusobno povezani. Oni su rtvovali svoje line brige u korist grupe. Taj lanac moi daje im hrabrost i omoguava stalni izazov koji ih spreava da se opuste, i njihov zavet kao ratnika je zasnovan na cilju zajednikog odlaska u treu panju. Blii nego ikada slobodi, ti

- 116 -

ratnici su nezavisniji i skromniji od svojih prethodnika. Ali najizvanrednija stvar u vezi njih je sposobnost za reviziju. U sadanjem vremenu, trgaoci za znanjem su prisiljeni da potpuno preispitaju sve ono to je reeno u prolosti, prilagoavajui tradicionalno znanje obiajima vremena, kako bi ljudi istinski i konano shvatili put ratnika. Vienje je tehnika koja spreava da ta revizija zastrani prema kapricioznosti. Vienje svetlosne prirode sveta nam doputa da bez ikakve mogunosti za greku izaberemo najpogodnije simbole za prenoenje ideja. Deo mog zadatka kao naguala je bio da obnovim terminologiju. Rei su izanale. Don Huan lino je koristio izraze koji su, sa moje take gledita, bili odve zastareli jer su bili povezani sa drevnim Meksikom a ne sa dananjim svetom. Meutim, usled nedostatka vremena, nisam posvetio dovoljno panje tom pitanju. To je zadatak koji dajem onima koji ele da ga se prihvate. Prikaz znanja predstavljenog u mojim knjigama menja pravac nagualizma na dva naina. Doao sam da stavim naglasak na nameru, zanimanje za zdrav razum, trezvenost i oseaj za grupnu mo, i da ukinem robovanje tajanstvenosti i otvoreno obelodanim magijske pokrete. Cil savremenih vidovnjaka je, vie nego ikad, totalna sloboda; ali da bi se ona dostigla, vano je da se strategija stalno poboljava. Drutvo koje vie otvoreno ne proganja arobnjake nam vie ne slui kao poligon za uvebavanje. Zato je naa dunost da pronaemo nova polja na kojima moemo praktikovati i uvebavati svoje potencijale. Prema don Huanu, najbolje od tih polja je intelekt. To takoe deluje kao garancija da e strategije popularizacije i prilagoavanja (znanja) funkcionisati ispravno. Ravnodunost vie ne moe biti prihvaena, vreme divljih arobnjaka je ve prolost. arobnjaci starog kova su se umrtvili u svojim tradicijama i izgubili su svoju ulaznicu za venost; mi ne elimo da se ista stvar sada dogodi i nama. Prema tome, Pravilo za vidovnjake nove ere je spremnost; to je njihov znak raspoznavanja. Oni ne trebaju biti spremni samo u terminima umetnosti arobnjatva, ve takoe u kultivisanju svojih umova kako bi sve znali i razumeli. Intelekt je ugodan dananjim Toltecima, ba kao to je to u prolosti bila naklonjenost ka ritualima. Don Huan je rekao kako bi svaki ratnik ovog novog ciklusa trebalo da ima bar fakultetsku diplomu, kako bi stekao korisnu odbranu protiv dezinformacija pomou sredstava savremene nauke. To e uveati anse za opstanak celog drutva a u budunosti e to postati ak jo dragocenije.

Zadatak Naguala
Moe li mi rei kakav zadatak ti je dao nagual Huan Matus? Pogledao me je sa iznenaenim izrazom lica.

- 117 -

Obino je Karlos skrivao odgovore izmeu redova svojih rei, ili ih je otkrivao malo po malo kroz razgovore. Ali, ovog puta je promenio taktiku. Rekao mi je da je moje pitanje toliko neobino, da je jedina stvar koju moe da uini, da ga shvati kao omen (znamenje, znak, prim.prev.) Ali, odgovor je tako line prirode da mi ga moe rei samo na prikladnom mestu. Radi toga je predloio da se idueg dana sastanemo u Takuba kafeu (Tacuba caf), jednom od don Huanovih omiljenih restorana. Za vreme doruka, rekao mi je sveanim tonom da bi trebalo da utiam svoj unutranji dijalog zato to emo ii da posetimo sveto mesto na kome je sahranjen slavni ratnik iz drevnih vremena. Rekao je da je dan savren za to, zato to je neprozirna magla jo od svitanja prekrila grad. Poto je sve postalo mrano, naa znamenja e danas pristii sa leve strane. Isprva, njegovi nagovetaji su uinili da se oseam privilegovanim. Ali, kako smo se pribliavali glavnom trgu, postajao sam sve vie uplaen. Uli smo kroz mala vrata postavljena sa prelepe ulazne strane Meksike Katedrale, i doli do dinovskog glavnog dela crkve. Karlos je smesta odetao do posude sa svetom vodom, nakvasio prste i prekrstio se. Bio sam dirnut spontanou njegovih pokreta, izgledalo je kao da esto odlazi u crkvu. Primetivi moju radoznalost, rekao je da ratnik treba da potuje sve obiaje a naroito one koji pripadaju instituciji kao to je Katolika crkva koja je vekovima arobnjacima sluila kao utoite. Seli smo na klupe centralne crkvene lae i utali neko vreme. Tamo je bilo samo nekoliko ljudi i atmosfera je bila veoma umirujua. Primetio sam da sedi uspravljeno a njegove poluotvorene oi zure u gomilu ukrasa na glavnom oltaru. Blagi miris svea sputao se do naih klupa isto kao i mrmoljenje deijih glasova koja su imala probu hora; ili, moda je to bila snimljena traka. Malo po malo, utonuo sam u svoje vlastite misli, sve dok nisam izgubio oseaj gde se nalazim. Prenuo me je njegov glas: Zadatak koji mi je moj uitelj dao, i moja misija kao naguala ere koja nastupa, je da se pomeri skupna taka (planete) Zemlje. Oekivao sam sve osim toga. Nekoliko sekundi, moj um nije reagovao; jednostavno nisam mogao da poveem ta to Karlos govori. Ali iznenada, udovinost njegovog zadatka me je pogodila u centar razuma, naao sam se kako razmiljam o tome da je Karlos sigurno poludeo ili pria o neemu o emu ja nisam imao ni bledu predstavu. Zbunjujui me jo vie, izgleda da je proitao moje misli zato to je ovla klimnuo glavom u znak slaganja i promrmljao: To je to. Mora biti lud da dopusti sebi mogunost neeg takvog i jo lui da bi poverovao kako je tako neto mogue uiniti.

- 118 -

Upitao sam ga kako je mogue da ovek uopte i pomisli o takvom podvigu. Odgovorio je: Kao to drugi svet ima svoje pokretne jedinice neorganska bia Zemlja ih takoe ima, a to smo mi. Mi smo deca zemlje. Pokretanje skupne take dovoljnog broja ratnika moe da promeni modalitet vremena, i to je ono na emu ja radim. Objasnio je da se skupna taka Zemlje pomerila mnogo puta u prolosti, i tako e biti i u budunosti. U skoranjim vremenima, ona se postojano kretala prema oblasti razuma. To je velianstveno, jer kada se tu jedanput uvrsti, oveanstvo e imati priliku da se premesti na drugu stranu i mnogi mukarci i ene e postati svesni. Izazov za vidovnjake budunosti, bie da sauvaju taj fokus dovoljno dugo vremena sve dok on ne postane tu uvren, postajui stalni poloaj za planetu, novi centar, koji e nam biti u svako doba dostupan na savreno prirodan nain. Preusmeravanje Zemljine panje je posledica zajednike akcije mnogih generacija naguala. Novi vidovnjaci su razmiljali o tome kao o mogunosti i otkrili su da je to deo Pravila. Oni su to uzgajali svojom namerom i utvrdili da je sada vreme da se s time zapone. Koji je efekat tog pomeranja? Pomeranje fiksacije planete je jedini nain da se izae iz dramatinog stanja ropstva u kojem smo okovani. Pravac nae civilizacije je bezizlazan zato to smo izolovani na udaljenom mestu kosmosa. Ako ne nauimo kako da putujemo du avenije svesnosti, doi emo do takvog stanja nezadovoljstva i oajanja da e oveanstvo zavriti tako to e unititi samo sebe. Nae mogunosti su put ratnika ili izumiranje. Meutim, ne mogu znati kakve e biti krajnje posledice mog zadatka. Skupna taka Zemlje je veoma velika; ona ima ogromnu inerciju. Moja misija je da potpalim vatru, ali trebae vremena da se plamen proiri. U stvari, taj zadatak nije samo moj, ve pripada i svim vidovnjacima koji e se obavezno pojaviti. Znanje o skupnoj taki je besprimeran poklon duha savremenom oveku, i ono je katalizator za promenu modaliteta ove ere. To nije utopija ve stvarna mogunost koja nas eka tu, odmah iza ugla. Ne elim da nagaam o mojim anasama da budem uspean u uvom zadatku; ja samo istrajavam zato to je to sve to mi je ostalo da uinim. Lino, nemam sumnji. Po mom gleditu, budunost je svetlosna, zato to ona pripada svesnosti, to za arobnjake znai da ona pripada nagualizmu.

Susret u kripti
Nakon opisivanja svog zadatka, Karlos je ustao sa klupe i priao blie ogradi koja je okruivala ulaz u kruptu koja se nalazi ispod crkve. Sledio sam ga. Pokazujui bradom na stepenice, rekao mi je:

- 119 -

Trebalo bi da sie dole. Unutra e videti krug na podu koji se poklapa sa tanim centrom glavne kupole crkve. Prema predanju, to je pravo mesto gde je sahranjen Kuahtemok, poslednji Asteki car. Pitao sam ga koliko je ta informacija istorijski potvrena. Odvratio je da ne zna, ali ta katakomba je u svakom sluaju zanimljivo mesto. Sve to od tebe elim da uini je da neko vreme stoji u centru tog kruga sa zatvorenim oima i da podesi sebe sa energijom tog mesta. To je mesto moi drevnih arobnjaka i ono e ti pomoi u tvom zadatku. Uzevi me nakratko za ruku, dodao je da nemoe da mi se pridrui ovog puta zato to ga neko negde oekuje, i poeleo mi je sreu. Ne dajui mi vremena da reagujem, okrenuo se i otiao. Karlosovo ponaanje zamolio me je da siem u kriptu a onda je otiao u urbi me je ostavilo zbunjenog. Nisam znao ta da radim. Sa izvesnom strepnjom, nagnuo sam se nad tesnim stepenicama i osetio hladan, vlaan povetarac. Ispunjen iracionalnim strahom, siao sam kamenim stepenicama do ulaznih vrata. Kripta je bila prazna. Bio je to mraan, slabo osvetljen prostor koji je zaudarao na plesan i prainu vekova i bio je potpuno tih. Dok sam ispitivao grobnice koje su pripadale nekim zaslunim porodicama starog Meksika, jeza se penjala i sputala kroz moja lea. Da nije bilo moje elje za ispunjenjem zadatka koji mi je Karlos dao, pobegao bih odatle. U pokuaju da kontroliem svoju previe uzbuenu matu, stao sam na mesto na koje je Karlos ukazao, okrugli prostor koji je bio odreen presekom dva prolaza. Zatvorio sam oi i uinio napor da utiam svoj um. Posle jednog trena, ustanovio sam da se moj unutranji dijalog prekinuo sam od sebe. Neznam koliko je vremena prolo. Iznenada, osetio sam da me neko posmatra. Brzo sam otvorio oi, ba na vreme da vidim kako na kratkom rastojanju od mesta na kom sam bio stoji ovek sa eirom, indijanskih crta lica i prodornog pogleda. Bio je visok, jak i veoma star; imao je seljaki izgled, obuen u komotnu belu koulju i sandale, i nosio je ranac. Kada je primetio da sam ga otkrio, brzo je skliznuo ka hodniku na kraju prolaza nazvanog biskupova kripta. Njegovi koraci nisu napravili ni najmanji um. Iako sam bio veoma uplaen, moja radoznalost je bila jo vea, i dok sam se mentalno pripremao da se suim sa ovim udnim likom, preao sam kratko rastojanje koje nas je odvajalo oko sedam ili osam metara. Kada sam doao do kripte, moje iznenaenje je bilo potpuno. Tamo nije bilo nikoga. Kratka provera je potvrdila da taj hodnik nema drugog izlaza, niti bilo kakvog prostora da bi se neka osoba sakrila. Tada sam se uspaniio. Pokupio sam se i zbrisao odatle. Sadraj

- 120 -

3. DEO: PRAVILO TROZUBOG NAGUALA

Uvod
Jo od najranijeg uzrasta, skolonost mog karaktera ka razmiljanju je uinila da traim odgovore na pitanja ko sam ja i kakva bi mogla biti svrha mog ivota. Znajui za moju potragu, jednom mi je priao moj kolega student i rekao mi da Karlos Kastaneda odrava privatna predavanja u njegovoj kui i da mogu doi ako elim. Dugo vremena sam ekao na takvu priliku, pa sam bio oaran tim pozivom. Kastaneda je bio slavni antropolog, autor vie knjiga o kulturi Meksikih arobnjaka iz drevne prolosti. Dok je bio student na Kalifornijskom Univerzitetu, on je radi prouavanja upotrebe lekovitog bilja u svojim knjigama opisao svoj ivot sa Jaki indijancima severnog Meksika, Na jednom od tih putovanja, upoznao je starog travara o kome se govorilo da je arobnjak i koji je sebe nazivao Huan Matus. Posle nekog vremena, starac ga je prihvatio kao uenika, i uveo ga u dimenziju potpuno nepoznatu savremenom oveku: u tradicionalnu mudrost starih Toltekih vidovnjaka, obino poznatu kao arobnjatvo ili nagualizam. U tim knjigama, Karlos je opisao odnos izmeu uitelja i uenika koji je trajao trinaest godina. Tokom tog vremena, on je proao kroz teku obuku koja ga je dovela do toga da se lino uveri u sutinu te nepoznate kulture. Iskustva koja je stekao tokom svog naukovanja su dovela do toga da je mladi antropolog podlegao svom oduevljenju znanjem tako da ga je progutao sistem verovanja koji je prouavao. Takav ishod ga je veoma udaljio od njegovih poetnih ciljeva. Nagualizam je bio naziv koji su arobnjaci pre panskog Meksika dali svom sistemu verovanja. Prema predaji, ti ljudi su se duboko interesovali za svoj odnos sa univerzumom do takvog stepena da su preduzeli zadatak istraivanja granica opaanja pomou upotrebe halucinogenog bilja koje im je omoguilo da izmene nivoe svesti. Posle mnogo generacija praktikovanja, neki od njih su nauili kako da vide, tj. drugim reima, kako da opaaju svet ne kao jednu interpretaciju, ve kao konstantno strujanje energije. Nagualizam poiva na grupi tehnika stvorenih da izmene nau svakodnevnu percepciju, proizvodei psihike i fizike fenomene od izvanrednog znaaja. Na primer, Meksika tradicija podrazumeva da je jedan nagual sposoban da se pretvori u ivotinju jer je nauio kako da sebe sanja u obliku koji se razlikuje od onog koji imaju ljudska bia. Iza tog popularnog verovanja stoji injenica da arobnjaci istrauju svoje nesvesno sa namerom da rasvetle nepoznate aspekte naeg postojanja. Nagualizam je bio drutveno prihvaena praksa hiljadama godina, usporediva sa naim religijama ili naukom. Vremenom, njegove postavke su izrasle u apstrakcije i sintezu, postajui vrsta filozofskih tvrdnji praktiara koji su uzeli ime Tolteci. Tolteci nisu bili ono to obino mislimo o arobjacima, kao o osobama koje koriste natprirodne sile da bi nakodili drugima, ve su radije bili krajnje

- 121 -

disciplinovani mukarci i ene koji su bili zainteresovani za sloene aspekte svesnosti. U svojim knjigama, Karlos je uinio nadahnuti napor da prilagodi znanje naguala naem vremenu, izvlaei ga iz njegove ruralne atmosfere i inei ga dostupnim ljudima zapadne kulture. Poevi od Uenja Don Huana, on je definisao premise puta ratnika ili put besprekornog postupanja koje poiva na kontroli, disciplini i praktinom naporu. Jednom usvojeni, ovi principi vode praktiara ka drugim kompleksnijim tehnikama iji je cilj da se svet opaa na novi nain. Kada je to postigao, uenik dolazi u poziciju da voljno i svesno postupa u dogaanjima iz snova, ba na isti nain na koji postupa u svom svakodnevnom ivotu. Ova tehnika odgovara onome to je don Huan nazivao umetnost prikradanja, ili umetnost prepoznavanja sebe ili svakodnevom praksom nazvanom rekapitulacija jer se ona zasniva na preispitivanju dogaaja nae line istorije kako bi se otkrio njen skriveni smisao. Sanjanje i rekapitulacija udrueni omoguavaju da se saini ono to se naziva energetski dvojnik, praktino neunitiv entitet, sposoban da samostalno deluje. Jedno od najvanijih otkria Toltekih vidovnjaka bilo je da ljudska bia poseduju svetlosnu konfiguraciju, ili energetsko polje, koje okruuje fiziko telo. Oni su takoe primetili da su neka od njih darovana posebnom konfiguracijom podeljenom u dva dela. Takva bia su nazvana naguali, to jest - dvostruki ljudi. Zbog svoje razdeljene konfiguracije, nagual ima jae izvore od veine ljudi. Takoe, oni su primetili da su zbog svoje dvostruke i izuzetne energije, oni prirodne voe. Radi tih otkria, postalo je neizbeno da se vidovnjaci usklade sa komandama energije, organizujui se u harmonine grupe iji lanovi dopunjavaju jedni druge. Ratnici tih grupa su se posvetili potrazi za novim nivoima svesti. Vremenom su poeli da shvataju kako iza njihovih postupaka i organizacionih formi stoji jedno bezlino Pravilo. Prema njihovom doivljaju sveta, Pravilo je opis nacrta i sredstava pomou kojih se raznolike svetlosne konfiguracije ljudske vrste mogu ujediniti i eventualno integrisati u jedan organizam nazvan druina naguala. Cilj tih druina je totalna sloboda; evolucija svesti do take koja im omoguava da putuju kroz okean kosmike energije opaajui sve to nam je dostupno. Postoji poseban deo Pravila koji opisuje kako su generacije ratnika meosobno povezane formirajui loze i kako se te loze u datom trenutku obnavljaju. Karlosova sudbina je bila takva da je iveo za vreme jedne od tih faza obnove. Meutim, on nije razumeo ta to znai, pre nego to je primio poruku koja ga je usmerila ka objavljivanju uenja. Kad sam ga upoznao, on je jo uvek imao velike rezerve prema javnosti i trudio se da sauva distancu prema ljudima. Na odnos se svodio uglavnom na govore koje je drao malim grupama i na privatne razgovore. Zahtevao je da budem neprimetan meu ostalima kako bih mogao da

- 122 -

zadrim svoju linu istoriju u granicama kontrole. Kasnije je priznao da njegov zahtev takoe ima i dublje motive: Ja imam obavezu prema duhu i trebalo bi da izvrim svoj zadatak etiri godine nakon Karlosovog odlaska. Kada sam ga upitao zato, rekao mi je da on zna da e njegov rad biti osujeivan od strane klevetnika koji e pokuati da unite planove za revoluciju svesti koje je sainio don Huan. Moja uloga e biti da iznesem svedoanstvo o poruci koju sam primio. Omen Jednog dana, posle govora odranog u privatnoj sali za ruavanje restorana u koji nas je pozvao na ruak, Karlos me je zamolio da poem s njim na drugo mesto. Nekoliko minuta kasnije smo otili dok su ostali jo bili usred ivog razgovora. Morali smo da preemo preko velike raskrsnice. Kako bih izbegao automobile, potrao sam ka trouglastom sobraajnom ostrvu koje se nalazilo na sred raskrsnice, mislei da je Karlos odmah iza mene. Ali, kada sam pristigao tamo, shvatio sam da on jo uvek eka s druge strane ulice. Tada se desilo neto neoekivano - jak nalet vetra je naiao nagrnuvi kroz raskrsnicu tako jako da sam morao da se uhvatim za metalni stub jednog saobraajnog znaka. Pre nego to sam imao vremena da se zatitim, oblak praine mi je napunio oi i grlo terajui me da kaljem i oslepeo me je za trenutak. Kada sam se povratio, Karlos je bio kraj mene, gledajui me dok mu je lice zrailo od sree. Lupio me je po leima i dao veoma udan komentar: Znam ta da radim sa tobom! Pogledao sam ga upitno i on je objasnio: To je bio isti vetar. Njegove rei su me podsetile na trenutak kada smo se upoznali, kada nas je jesenji vetar prinudio da urno zatvorimo prozore prostorije u kojoj je njega ekala grupa prijatelja. Tom prilikom, ti si to video kao jak vetar, ali ja sam znao da je to duh koji pravi kovitlace iznad tvoje glave. To je bio znak, i sada znam zato je on ukazao na tebe. Zamolio sam ga da objasni ovu zagonetnu izjavu, ali njegov odgovor je bio ak jo vie nerazumljiv. Ja sam tu da prenesem izvesne informacije. To je aspekt uenja koji me zabrinjava toliko duboko da to ne mogu drugima da objasnim. To treba da bude izgovoreno preko glasnika. Dok sam posmatrao kako se duh igra sa tobom na ivici raskrsnice, shvatio sam da si ti taj glasnik. Zahtevao sam da mi kae neto vie, ali on je rekao da sada nije ni vreme ni odgovarajue mesto za to.

- 123 -

ta je Pravilo? Posle nekog vremena, etali smo kroz Alameda park. U blizini Palate Lepih Umetnosti, on mi je dao znak da treba da sednemo na jednu klupu, zaudo praznu a koja se nalazila s jedne strane trga. Klupa je bila sainjena od kovanog gvoa; njen poloaj, tano ispred glavnih vrata stare crkve sagraene od blokova crvene i crne lave imao je mo da malo uspori moj unutranji dijalog, to me je prebacilo u jednu oazu spokojstva usred svog tog metea automobila i ljudi koji su prolazili. Karlos je naglasio taj uticaj i njegovu didaktiku funkciju. (didaktiki: u svrhu poduavanja, prim. prev.) Rekao je da je to don Huanova omiljena klupa, to mi je bilo veoma uzbudljivo. Trljajui ruke, uveravao me je kako je vreme da preemo na stvar. Da li zna ta je Pravilo? upitao je. Iako sam neto o tome proitao u jednoj od njegovih knjiga, (Orlov Dar prim. prev.) nisam ba mnogo shvatio, pa sam odmahnuo glavom. Nastavio je: To je naziv koji su vidovnjaci dali pokrovitelju druine arobnjaka, vrsti navigacione karte, ili, jednostavnije, knjizi ratnikih propisa i dunosti koji se tiu njihovih praksi. Nakon iscrpljujuih ispitivanja, arobnjaci drevnog Meksika su doli do zakljuka da, kao to sva iva bia poseduju definisan bioloki obrazac koji omoguava reprodukciju i evoluciju, mi takoe imamo jedan energetski obrazac koji je odgovoran za na razvoj kao svetlosnih bia. Obrazac svih vrsta crpi svoju energiju iz Pravila. Pravilo je vrsta materice, ono sadri evolutivni plan za svako bie, ne samo na zemlji, ve i u svakom uglu univerzuma gde postoji svesnost. Niko ne moe da ga izbegne. Najvie to moemo je da ignoriemo njegovo postojanje i u tom sluaju, mi neemo dostii nivo na kome moemo biti ono to zaista jesmo: iva masa u slubi nerazumljive svrhe. Reeno arobnjakim terminima, Pravilo je nacrt Orlovih komandi, vrsta obrasca koji je odgovoran za efikasnost akcija koje se tiu uvanja energije. U praktinom smislu, takav odnos ne moe proizvesti nita drugo osim ratnika. Pravilo je sveobuhvatno i pokriva sve delove ratnikog puta. Ono opisuje kako je drutvo naguala stvoreno i odgajano, kako su generacije povezane u obliku loze, i ono ih vodi ka slobodi. Ali, ako elimo da ga koristimo kao klju do moi, mi moramo da se u njega lino uverimo. Kako moe da se u njega uveri? Pravilo se dokazuje samo po sebi arobnjaku koji vidi. Za poetnika kao to si ti, najbolji nain za proveru njegove funkcionalnosti poiva na otkrivanju uticaja koje Pravilo ima na tok njegovog sopstvenog ivota.

- 124 -

Poreklo Pravila Pitao sam ga kako je ovek doao u dodir sa tim obrascom. Uzvratio je: On je uvek postojao. Meutim, vidovnjaci su ga otkrili i oni su njegovi uvari. Pravilo je izvor univerzalnog poretka. Njegovo delovanje i svrha se ignorie, ne zato to je ono nepoznato, ve zato to nije shvaeno. Stotine generacija arobnjaka je uloilo svoje ivote u strastvenu elju da ga rastumae i da razrade praktina pravila za svaku od njegovih konceptualnih jedinica. Na poetku, niko nije ni pokuavao da rasvetli tu strukturu, zato to niko nije znao da ona postoji. Poto su vidovnjaci doli u dodir sa sa drugim svesnim entitetima koji postoje na ovoj Zemlji i koji su mnogo stariji i iskusniji od njih samih, oni su poeli da stiu delove Pravila. Jednog dana su videli da se svi ti delovi meusobno uklapaju poput slagalice. Tada su otkrili ono to su nazvali mapa, i loza drevnih arobnjaka je zapoela. Pomou svog vienja, oni su proverili svaki deo povezan sa sanjanjem. Oni su isprobali sve kombinacije, odreujui njihove efekte na svesnost. Oni su prakse sanjanja organizovali u sedam nivoa produbljivanja i tako su prodrli do najskrivenijih kutaka i krivina univerzuma. Malo po malo, oni su razvili obrazac nagualove druine, strukture u obliku krajnje stabilne piramide, sposobne da iskae dela moi sa oiglednom jasnoom. Ali, postojala je jedna stvar koju drevni nisu proverili: Pravilo za prikradae (tragae). Oni su gledali na prikradanje kao na skrivenu mogunost koju nije vredno istraivati u praksi. Zato? Zato to je u eri u kojoj biti arobnjak znai biti na vrhu drutvene lestvice, prikradanje umetnost koja nema svrhu. Ono se inilo kao uzaludan trud. Ali, kada se modalitet vremena promenio, takav nain razmiljanja je stare vidovnjake doveo skoro do ivice istrebljenja. To se nije dogodilo Toltecima koji su primetili da je drugi, veliki deo Pravila, poeo da otkriva svoj udni sadraj. Loze koje su bile sposobne da ga upotrebe su bile jedine koje su preivele; ostale su nestale i izgubile se u vihoru koji je oznaio pad vladavine starih vidovnjaka. Prihvatanje prikradanja je odredilo raanje novih vidovnjaka. Sa njihovom pojavom, Pravilo naguala je potpuno razjanjeno. ta se onda desilo? Period novih vidovnjaka je otpoeo pre oko pet hiljada godina, i doiveo je svoj vrhunac u periodu Tule. Pomou prikradanja, ti su ratnici su dali sutinski doprinos arobnjatvu pomou ideje besprekornosti.

- 125 -

Bezlini organizam Cij Pravila naguala je stvaranje druina; one su samosvesni organizmi sposobni da odlete tamo negde u tu ogromnost. Takve organizme sainjavaju grupe ratnika koji su uskladili svoje individualne namere. Svrha te zamisli je da se ovekovei ne - ljudska dimenzija svesti. Ne - ljudska? Tako je. Dimenzija u kojoj linost vie nije cilj. Ljudska bia su nesposobna da uu i opstanu due vremena u podruju kosmike svesti - u stanju koje je don Huan nazivao trea panja. Ili emo to stanje napustiti i zaboraviti ga, ili emo u njemu ostati i stopiti se sa tim beskrajnim morem.

Ali, mo koja nas vodi je pronala nain kako da prevaziemo ova ogranienja tako to je stvorila organizme u kojima individualna bia funkcioniu kao udovi. U srcu tih organizama se stvara radikalno nova vrsta panje, jedna namera usmerena ka istraivanju nepoznatog, timsko istraivanje onoga to se na drugi nain ne moe saznati. Oseaj individualnosti vie nije njihov operativni centar jer je on zamenjen neim mnogo intenzivnijim: ivljenjem osobe kao dela celine, to je jedno energetsko stanje koje nijedan prosean ovek ne moe ak ni da zamisli. Ne postoje navike, nema ega, nema neznanja, nema tumaenja. Ta vrsta organizma je samo jedan stadijum na beskrajnom putu svesnosti, ali za nas, ljudska bia, taj stadijum je konanan. Upitao sam ga kako funkcionie svesnost druine. On je to uporedio sa fizikim telom. Svaka od naih elija, iako na maglovit nain, svesna je svog jedinstva, i uz odreena ogranienja, svaka od njih moe samostalno da deluje. Meutim, njihova lina namera je podreena jednoj nadmonoj svrsi koja se sastoji u tome da se oblikuje celina koju zovemo ja. Kada konano stignemo do neverovatnog podviga shvatanja opte svrhe, moemo primetiti jednu nadmonu razvojnu liniju. Opaamo mogunost da budemo ujedinjeni sa energetskim biima koja su nam komplementarna, to stvara oblik ivota ija je svrha toliko udaljena od preokupacija svakodnevnog sveta, koliko je i svest jedne elije udaljena od nae celokupnosti. Novi vidovnjaci nazivaju taj oblik ivota druina naguala. Ko su naa komplementarna bia? To su ljudska bia koja poseduju svetlosne karakteristike koje se meusobno dopunjavaju. Energija periodino stvara obrasce koje svi delimo. Uopteno govorei, moe se rei da postoje etiri osnovna svetlosna obrasca u dvanaest

- 126 -

varijanti koje udruuju nagual mukarac i nagual ena. to tonal blii idealnoj svetlosti za svoj tip, on ispoljava sve superiorniji nivo svesnosti. Kada se idealni obrasci sretnu oni se sjedine. Oseanja privlanosti meu ljudskim biima se mogu objasniti kao rezultat stapanja njihovih energetskih karakteristika. Obino je takvo stapanje nepotpuno ali ponekad se dogodi neoekivani i nepojmljivi talas simpatije - vidovnjaci bi rekli da je dolo do ina energetskog upotpunjavanja. Ratnici druine se sjedinjavaju na takav nain da njihovi odnosi stvaraju najpovoljnije rezultate u smislu sticanja i akumuliranja moi. Teko je pronai specifina svetlosna tela koja su dostupna za zadatak naguala; obino se nalaze tonali koji su deformisani ivotom u svetu. Ali kada je nagual sposoban da sastavi svoju druinu, energija njegovih ratnika e se ujediniti. Oni rtvuju svoju individualnost zarad uzvienog cilja i povratak njihovoj prijatnoj izdvojenosti vie nije mogu, to bi za njih znailo jedino smrt. Moe se rei da druina nije sastavljena od individua, ve je pre svega jedinstveni, ivi organizam koji poseduje sposobnosti koje nisu ljudske. Sastavljanje Druine Kakvu svesnost o cilju druine ima svaki njen lan? Potpunu svesnost. Svi lanovi znaju mone prie koje se odnose na njihovu specijalnost i znaju da je njihova funkcija deo svrhe koja ih prevazilazi. Odnos izmeu Pravila i druine se ispoljava kroz njene zadatke. Na primer, kada enski ratnici iz grupe prime komandu da prate energiju u prostoru dok ne pronau mogue kandidate za novu generaciju arobnjaka, one se usredsreuju na taj zadatak kao na svoj put u slobodu. Nita ih drugo ne zanima. Ako disciplina te namere popusti, rezultati mogu biti haotini. Dao mi je primer efekta koji nastaje kada se line brige umeaju u arobnjakov zadatak. Kratko vreme poto sam zapoeo svoju obuku, iako niko nije traio da to uinim, ponudio sam don Huanu pomo u sastavljanju nove druine. Kad god bi neka lepa devojka obratila panju na mene ja bih u njoj video svoje energetski komplementarno bie i pokuavao da je utrapim don Huanu, veliajui njene kvalitete. Isprva su ratnici to uzeli kao alu. Ali, malo po malo, to im je dojadilo i jednog dana, kada sam doveo moju novu nagual enu da im je predstavim, nisam mogao da ih pronaem. Oni su se svi odselili iz kue. Oseaj usamljenosti mi je pomogao da povratim trezvenost. Druina je samosvesno bie koje nas potpuno nadilazi. Uee u njegovoj nameri je neto toliko neobino da im uenik nazre njegovu celokupnost, njegov ego se jednostavno raspadne. To ne znai da on automatski postaje besprekoran; godnama e i dalje morati da ini napore da savlada svoj karakter i uniti samovanost kao i svoju opsednutost snagom. Samo nagual mukarac i nagual ena imaju potpunu viziju o funkcionisanju

- 127 -

druine. Nastavljajui poreenje, oni e ti rei da su oni nervni sistem druine; jedinica koja upravlja procesom ovekoveenja. Ostali lanovi slue kao podrka i oni se brinu o konkretnim zadacima i stvaranjem kopije grupe. Nagualov posao je iscrpljujui. On mora da ima savrenu kontrolu nad umetnou prikradanja i sanjanja, on mora da naui da vidi i da razvije svoju sposobnost rukovoenja do maksimuma i mora da slui kao primer trezvenosti kako bi sauvao jedinstvo grupe; ako oni dopuste da zastrane zbog svojih emocija, rezultat je raspad. Upitao sam ga zato je to tako. Zato to je druina organizam kritine mase. Ako bilo koji od njegovih delova zastrani od cilja, nastali poremeaj izaziva kolaps i sve mora da se zapone iz poetka. Zato je nagual u obavezi da zahteva od svojih ratnika da daju sve od sebe, i on mora da rasporedi njihove zadatke tako da svi oni mogu uestvovati u njima sa optimizmom i poverenjem. Ulje koje podmazuje motor druine je besprekornost njenih lanova, a njeno pogonsko gorivo je enja za totalnom slobodom. Struktura Druine Koliko ratnika sainjava grupu? Normalna struktura druine je etvorodelna, to jest, zasnovana je na broju etiri, jer Pravilo ima oblik piramide. Njena formacija i hijerarhila su odreeni u skladu sa tom osnovnom strukturom. Kao i kod piramida, arhitektura grupe poiva na osnovi sa etiri ugla a svaki ugao ine tri ratnika: jedna ena sanja, jedna ena prikrada, i jedan muki pomonik. Uglovi su meusobno povezani pomou glasnika a par naguala je iznad svih njih. Pravilo se ispoljava dvostrukom mukarcu ili eni preko vizija, i oni moraju da ih prihvate kako bi bili mudri naguali. Sledei to usvajanje, naguali se pomou svojih ratnika sjedinjuju malo po malo, uvek pratei znakove koje daje duh. Njihova sposobnost da vode je prirodna i neosporna jer poto su dvostruki oni odraavaju svaki od energetskih tipova svoje druine. Naguali mogu biti definisani kao mukarac i ena izvanredne energije ukljueni u in zaea jedne svrhe koja je beskrajno vea od iega to je ljudima poznato. Dok su zajedno, oni se obino u drutvu predstavljaju kao mu i ena. Sposobnost naguala mukarca je da pronae i koristi najpogodnije rei i da izrazi stvari sa preciznou, intelektualnom jasnoom, lakoom izraavanja i lepotom. Meu vidovnjacima loze kojoj je don Huanova grupa pripadala, znamenje (duha) koje je okupiralo druinu je bilo umiranje. Sve njihove voe, osim mene, su pronaene pod takvim okolnostima. Zato je u tvom sluaju bilo drugaije? Zato to sam ja, pravilno reeno, suvini nagual. Nisam doao da nastavim lozu ve da je zapeatim.

- 128 -

A kakvo je pravilo za nagual enu? Nagual ena je svetlo koje predvodi sve napore, prava majka. Ona obino odlazi pre svih ostalih iz grupe i njie se izmeu prve i druge panje, poseujui uenike u snovima. Ona slui kao svetionik i ako je potrebno, ona moe da se vrati iz druge panje da zane novu generaciju vidovnjaka. Kad smo kod ratnika, oni nastupaju u dve skupine, kao prikradai i sanjai. Oni imaju dve vrste funkcija: vratari i uvari. Vratari pripadaju junom pravcu. Oni su mrea filtera kroz koji uenik mora da proe. Oni odluuju da li ratnik ostaje ili odlazi, i oni imaju glavni uticaj na to kako su lanovi tima snabdeveni. Oni su takoe organizatori monih sastanaka. uvari su vrsta spoljanje verzije vratara; postoje beli i crni. Oni su nadleni da nadgledaju miran rad grupe, to znai da oni upozoravaju na mogue spoljne napade a takoe su spremni da reavaju bilo kakve unutranje probleme. Kod novih vidovnjaka, za sve te funkcije su zaduene ene. Zato je to tako? Zato to su ene pokretljivije i energinije od mukaraca. Praktino ceo univerzum je enski po svojoj prirodi, i grupe vetica putuju kroz njega kao da su u svojoj sopstvenoj kui. Ta sposobnost da se kreu bez smetnji od strane tamne energije, stvara od njih izvor energije za grupu. S druge strane, mi mukarci smo odmah otkriveni jer je naa energija blistava i odaje nas. Takoe, poto nismo stvoreni da raamo, mi nemamo specijalni organ za sanjanje (matericu). Osim naguala, muki lanovi druine ne unose previe ivahnosti u grupu. Uprkos tome, Pravilo nalae da postoje etiri muka ratnika koji organizuju, istrauju i razumeju. Zbog toga su oni uvrstili svoje skupne take na veoma posebnim energetskim poloajima. Njihova svrha slui tome da uravnotee grupu, tako to e ublaiti uestale eksplozije snage koje nastaju uvek kada ratnice uu u novu fazu. Da nema njih, organizacija bi eksplodirala im bi ratnice postigle odreeni nivo efikasnosti. Dakle, uloga mukaraca je da budu sidra; oni uvruju grupu sve dok ona ne dosegne maksimum moi. Radi takve pojavnosti, don Huan je nazvao tu druinu udruenje zmije. To je koncept koji je preuzeo od starih vidovnjaka i koji se odnosi na kvadratne are na koi zvearke. On je tvrdio da ivotinjska glava sa svojim fiksiranim i hipnotikim oima predstavlja par naguala. Prsa odgovaraju ratnicima sanjaima ija je uloga da udahnu vizije i isporue ih ostatku grupe. Stomak predstavlja prikradae koji su sposobni da svare svaku zamislivu sitiuaciju. Rep je potpora ija je obaveza da obezbedi pokretljivost grupi. To je veoma dinamian poredak. Postoje li druine koje su drugaije ustrojene? Ratnici su u velikoj veini rezultat besprekornog voenja od strane naguala. Siguran sam da moe videti kako posle vie godina tog stalnog pritiska organizacija grupe postaje vrlo posebna. To je razlog to postoji toliko puno loza arobnjaka. Ali, svi oni u osnovi prate piramidalni oblik udruivanja koji sam ti opisao, zato to je iskustvo pokazalo da je to najstabilniji obrazac.

- 129 -

Svrha Pravila Koja je svrha druine? Sa take gledita Orla to je: istraiti, prouiti i uveriti se u Pravilo. Svaka generacija ratnika treba da se usredredi na to, zato to je pravilo akumulativno. Naslee vidovnjaka se bazira na poloajima skupne take tih vidovnjaka kojima naredne druine pridodaju svoje sopstvene tekovine. Prirodno je da loze stvaraju dnevnik dogaaja u kome naguali belee svoja otkria. Osnovni nagon nekog organizma je da se razmnoi. Zbog toga bi jedan od naina objanjavanja bio da se kae kako je Pravilo uputstvo za proces razmnoavanja. Ono tei ka ovekoveenju svesnosti, neemu to se ne moe samostalno izvesti kada se prekorae izvesne granice. Moi koje svaki ratnik samostalno dosegne tokom svog uvebavanja su sporedna postignua. Prema arobnjakoj taki gledita, cilj njihovog udruivanja je da osiguraju svoj prelazak u drugi nivo panje, zato to bez energije grupe, nema poletanja. Hoe da kae kako samostalni ratnici nemaju ansu? Ne. Ono to govorim je da druina moe vie da postigne. Zamisli da ivi u koloniji gusenica koje su u fazi metamorfoze. Iznenada se jedna od ahura provaljuje i njen obitavalac je naputa u bljesku svetla i boja. Ima utisak da je gusenica nestala. Sa druge strane, za tu gusenicu njen istinski ivot kao leptira tek zapoinje. Dakle, usamljena gusenica e verovatno zavriti u stomaku ptice. Isto tako, krajnji cilj ratnika je konani skok u treu panju; oslobaanje od svih oblika tumaenja (verovanja, prim. prev.) Koliina energije koja je za to potrebna, moe se postii jedino pomou posebnog usklaivanja kritine mase, sa ciljem stvaranja neophodne saglasnosti da se sastavi energija. Meutim, poto veina druina nisu sposobne da postignu celovitost svoje energije, naguali su sainili jedno utoite unutar druge panje, jednu ogromnu graevinu namere smetenoj u zabaenoj oblasti sanjanja, u koju vidovnjaci odlaze sami ili u malim grupama. Ja to nazivam kupola namere jer je njen vidljivi oblik u obliku kubeta, ali don Huan je vie voleo da to nazove groblje naguala. Zato je on to tako nazvao? Zato to opstajanje na tom mestu uzrokuje smrt arobnjaka u bukvalnom smislu. U smislu koji nije sasvim alegorijski, to je groblje. Iako postoje oni kojima se vie svialo da njihova sudbina bude produavanje svesnosti za ogromne periode vremena, i oni e ipak morati da se sa njim suoe kada doe njihov as. Dakle, za veinu arobnjaka, glavni cilj udruivanja je ta kupola naguala, u nadi da e postati sposobni da je upotrebe kao usputnu luku u kojoj bi se snabdeli za veliko putovanje. Da bi pristigli tamo, nije neophodno da cela

- 130 -

druina ode u isto vreme. U tom sluaju, oni mogu da se delimino vraaju sve dok se ne sastavi celokupnost energetske strukture grupe. Kao to moe videti, izazovi sa kojima se ratnici suoavaju tokom svoje ljudske egzistencije su tek predigra; one zaista strahovite stvari dolaze kasnije. Ne pitaj emu su se oni posvetili dok obitavaju na ovom svetu; to bi ti zvualo poput bajke. Vano je sledee: sve njihove aktivnosti su voene Pravilom. Prokomentarisao sam da se, imajui na umu cij udruivanja, Pravilo moe protumaiti kao pre-panski ekvivalent onoga to druge kulture nazivaju boije zapovesti koje su zbir zakona sainjenih za spasenje oveka. Uzvratio je: To nije isto, zato to Pravilo ne dolazi od boanskog bia. Mehanizam Pravila je bezlian, njemu nedostaje dobrota ili saaljenje. Ono nema drugog cilja osim svog nastavljanja. Doputajui sebi da budu zavedeni poreenjima, drevni vidovnjaci su nainili greku tako to su poistovetili Pravilo sa svojim nepotpunim tumaenjima i iskvarili su ga tako to su podigli hramove u njegovu ast. Novi vidovnjaci su sve to odbacili. Kada su savladali prikradanje, oni su ponitili sutinu arobnjatva i iznova otkrili cilj totalne slobode koji ni sluajno ne obnavlja religiozne ciljeve. To je zbrisalo opinjnost ljudskim oblikom, ali, to je imalo sekundarni efekat koji sam ti ve objasnio: divlji entuzijazam starih vidovnjaka je zamenjen tajanstvenim i sumnjiavim ponaanjem. Na kraju je uinak koji je prikradanje imalo na druine naguala bio taj da su oni izneverili svoje poetne motive. Tokom vremena, cilj totalne slobode je bio sveden na prie. Veina arobnjaka don Huanove loze su naginjali ka tome da odlete u drugu panju. Izuzev naguala Huliana Osoria, niko od njih nije eleo da ispita avanturu i uzbuenje tokom posete kupoli naguala, sastavljenoj od namere, a koja je smetena na jednoj od zvezda u sazveu Oriona. Trozubi Naguali Pravilo je konano, ali njegov plan i konfiguracija su u konstantnoj evoluciji. Ali za razliku od evolucionista koji gledaju na prilagoavanje ivota kao na sluajnu akumulaciju genetskih mutacija, vidovnjaci znaju da kod Pravila ne postoji nita sluajno. Oni vide kako Orlove komande u obliku talasa energije s vremena na vreme potresaju loze moi, stvarajui nove faze u arobnjatvu. Mnogo precizniji nain da se to opie je da se prihvati kako su sve mogue varijante Pravila sadrane u materici potencijala i ono to se menja tokom vremena je stepen znanja koji arobnjaci dobijaju iz tog totaliteta a to oznaava njihovo usmeravanje na njegove posebne delove. Takvi periodi promene se naizmenino javljaju i predstavljeni su brojem tri. Zato ba brojem tri? Zato to stari Tolteci povezuju broj tri sa dinamikom i obnavljanjem. Oni su

- 131 -

otkrili da trinitarni oblici - oblici zasnovani na broju tri - donose neoekivane promene. Pravilo nalae da se s vremena na vreme u lozama pojavi poseban tip naguala; nagual ija energija nije podeljena na etiri dela ve umesto toga ima samo tri odeljka. Vidovnjaci ih nazivaju trozubi naguali. Upitao sam ga na koji nain se oni razlikuju od ostalih. Odgovorio je: Njihova energija je prevrtljiva, oni su uvek u pokretu i radi toga otkrivaju kao im je teko da akumuliraju mo. Sa take gledita loze, njihov sklop je pogrean; oni nikada nee biti pravi naguali. Kao kompenzacija, njima nedostaje plaljivost i rezervisanost koji karakteriu klasine naguale, i oni poseduju neobine sposobnosti za improvizaciju i komunikaciju. Moe se rei da su trozubi naguali poput ptice kukavice koja se izlegla u gnezdu drugih ptica. Oni su oportunisti ali su neophodni. Za razliku od naguala sa etri iljka ija je sloboda u tome da prou neprimeeni, oni sa tri iljka su javne linosti. Oni otkrivaju tajne i izazivaju fragmentaciju uenja, ali bez njih, loze moi bi se odavno ugasile. Prema novim vidovnjacima, po Pravilu nagual sastavlja novu druinu kao naslednika svoje vlastite. Neki od njih, zahvaljujui ogromnom viku energije, sposobni su da pomognu i u sastavljanju druge ili tree generacije vidovnjaka. Na primer, nagual Elijas Uloa je iveo dovoljno dugo da stvori druinu koja e naslediti njegovu i da ima uticaj i na stvaranje sledee. Ali to ne znai ravanje loze; sve te grupe su deo iste linije prenoenja. S druge strane, trozubi nagual je odreen da radijalno prenosi znanje to dovodi do razlaza loze. Njegova svetlosna ahura ima dezintegracioni efekat na grupu, to rui linearnu strukturu prenoenja (znanja) i kod ratnika podstie elju za promenom i akcijom i jednu aktivnu sklonost da sarauju sa blinjima. Je li to ono to ti se dogodilo? To je ono to se dogodilo. Zbog sklonosti moje svetlosti, nemam nikake neodlunosti da napustim jezgro znanja gde god krenuo. Znam da mi je potrebna ogromna koliina energije kako bih ispunio svoj zadatak i da ga mogu izvriti samo pomou masovnosti. Radi toga sam voljan da nadaleko i nairoko irim znanje i da izmenim i redefiniem njegove modele. Deo Pravila Koji Se Odnosi na Trozubog Naguala Kao to zna, moj uitelj je postao svestan Pravila trozubog naguala kada je pokuao da shvati izvesne nepravilnosti u novoj grupi. Bilo je oigledno je da se nisam mogao uskladiti sa ostalim uenicima. Zato mi je posvetio vie panje i video da ja maskiram svoju energetsku konfiguraciju. Misli da je don Huanovo vienje bilo pogreno? Naravno da nije! Ono to je bilo pogreno je njegovo posmatranje. Vienje

- 132 -

je konana forma percepcije; ona se ne bavi spoljanou, tako da nije mogue prevariti se. Meutim, zbog pritiska koji je on godinama vrio na mene, moja energija se napregla da se oblikuje prema njemu. To je uobiajeno meu uenicima. Poto je on bio podeljen na etiri odeljka, ja sam takoe poeo da iskazujem sline energetske osobine u svojim akcijama. Kada sam jednom postao sposoban da se otresem od njegovog uticaja (trebalo mi je skoro deset godina tekog napora), otkrili smo neto zauujue: Moja svetlost ima samo tri odeljka; ona ne odovara obinoj, savremenoj osobi koja ih ima samo dva, niti nagualu. Ovo otkrie je uzazvalo veliku pometnju u grupi vidovnjaka, jer su svi oni to videli kao znak sutinske promene za lozu. Tada se don Huan vratio nasleu svojih predaka i skinuo prainu sa zaboravljenog aspekta Pravila. Rekao mi je da izbor naguala ne moe ni na koji nain biti razmatran kao lini ef, jer je duh onaj koji oduvek bira naslednike loze. Prema tome, moja energetska nepravilnost je deo komande. Suoen sa mojim uspanienim zapitkivanjem, on me je uveravao da e se u odreenom trenutku pojaviti glasnik koji e mi objasniti smisao mog postojanja kao trozubog naguala. Godinama kasnije, tokom posete jednoj od prostorija Nacionalnog Muzeja Antropologije i Istorije, spazio sam indijanaca obuenog u staromodni Tarahumara kostim, koji je izgledao kao da sa nejveim interesovanjem posmatra jedan od izlobenih predmeta. Istraivao ga je sa svih strana sa tako totalnom koncentracijom, da sam postao radoznao i priao blie da pogledam. Kada me je spazio, ovek mi se obratio i zapoeo da objanjava znaenje grupe izvanrednih reljefa urezanih u kamenu. Dok sam bio usredsreen na ono to mi je govorio, setio sam se don Huanovog obeanja i shvatio da je taj ovek izaslanik od duha koji mi isporuuje deo pravila koje se tie trozubog naguala. I ta taj deo kae? On tvrdi da, kao to druine imaju jednu energetsku matricu zasnovanu na broju sedamnaest (dvoje naguala, etiri ene sanjaa, etiri ene prikradaa, etiri muka ratnika i tri izviaa), tako i loza koja je nastala nasleivanjem druina, takoe ima strukturu moi na bazi broja pedeset dva. Orlova komanda je da e se posle svakih pedeset i dve generacije etvorozubih naguala pojaviti trozubi nagual ija je uloga da pokrene katarzinu akciju na umnoavanju novih etvorostrukih loza. Pravilo takoe kae da je trozubi nagual destruktivan za ustanovljeni poredak, jer njegova priroda nije da stvara niti da neguje, i on ima sklonost da zarobi sve one koji ga okruuju. Da bi doli do slobode, ti naguali to moraju da uine sami, jer njihova energija nije pogodna za voenje grupe ratnika. Kao i sve ostalo u svetu energije, blok od pedeset dve generacije je podeljen na dva dela; prvih dvadeset est je posveeno irenju i stvaranju novih puteva, a ostale su okrenute ka uvanju i izolaciji. Ovaj obrazac ponaanja se ponavljao kroz milenijume tako da arobnjaci znaju kako je on

- 133 -

deo Pravila. Kao posledica aktivnosti trozubog naguala, znanje postaje iroko poznato i formiraju se nove elije etvorozubih naguala. Poevi od te polazne take, loze ponovo sastavljaju tradiciju prenoenja uenja u linearnoj formi. Koliko esto se pojavljuju trozubi naguali? Otprilike jednom u hiljadu godina. To je starost moje loze. Zadatak Dananjih Vidovnjaka Dok je ispitivao Pravilo trozubog naguala, don Huan je doao do zakljuka da je neizbeno nastupilo vreme nove vrste ratnika; ja sam ih nazvao savremeni ratnici. Da li postoje ikakve osobenosti svetlosne kompozicije kod tih ratnika? Ne. U svakoj eri, energetski obrazac oveka je bio vrlo ujednaen tako da je organizacija druine ista. Meutim, dananji ratnici doivljavaju pomeranje ka zelenoj boji u svojoj svetlosti, to znai da oni obnavljaju osobine starih vidovnjaka. To je neto neoekivano, iako je svakako obuhvaeno Pravilom. Prava razlika izmeu vidovnjaka iz prolosti i ovih dananjih je u njihovom ponaanju. U sadanjem trenutku, mi nismo predmet istih proganjanja kao to je to bilo u prethodnim erama, i radi toga arobnjaci imaju manje ogranienja. Jasno je da to ima svrhu: Popularizacija uenja. Doiveo sam trenutak obnove. Moj zadatak je da zatvorim lozu don Huana zlatnim kljuem i da otvorim mogunosti za one koji e doi kasnije. Zato sam rekao da sam ja poslednji nagual moje loze, ne u apsolutnom smislu ve u smislu radikalne promene. Tada je Karlos prekinuo svoje izlaganje i podsetio me na razgovor koji smo vodili kada smo se prvi put sreli. U to vreme, zamolio sam ga da mi govori prie o moi. Uzvratio je da ne moe odbiti moju molbu, ali da bi besciljno rukovanje tim priama dovelo do do njihovog pretvaranja u neto trivijalno. Nadam se da je ono to si video tokom ovih godina ispunilo tvoja oekivanja. Uinio sam koliko sam mogao imajui u vidu tvoja ogranienja isto koliko i moja. Zna da si ve poeo sa uvebavanjem svog sanjajueg dvojnika i to garantuje da e moi sam da nastavi; tvoj dvojnik te nee ostaviti sve dok ne stigne do svoje celokupnosti. Teoretski deo je zavren, i vreme je da ti dam poslednji poklon. Ton Karlosovog glasa dok je izgovarao te rei koji je bio negde izmeu zvaninog i familijarnog, uinio je da usredsredim svu svoju panju. Konano uenje kae da kada se povee sa namerom, svaka osoba koja pristupi nagualu, kakva god da je, ima svoje mesto unutar totalnog konteksta Pravila. Dakle, nisi sam; arobnjaci neto oekuju od tebe. ta? upitao sam pomalo zbunjen.

- 134 -

Objasnio je: Svi ratnici imaju zadatak. Tvoj je da ispuni ono to ti je duh rekao da uini; to je tvoj put do moi. I koji je to zadatak? Pa, tvoja lina misija je neto to e ti jednog dana rei tvoj dobroinitelj. Ipak, u skladu sa Pravilom za trozubog naguala, ja sledim dugotrajnu strategiju zamiljenu od don Huana koja e te povezati sa namerom moga uitelja. Ono to se od tebe oekuje je da kae onima koji te okruuju: Vi ste slobodni, vi moete samostalno da letite! Imate sve neophodne informacije, ta ekate? Delujte besprekorno, i vidite kako e energija pronai nain. Upozori svakoga da je sa kulminacijom don Huanove loze, znanje irom otvoreno. Svaki ratnik je odgovoran za samog sebe i moe da obezbedi sebi minimalnu ansu, a to je da organizuje svoju sopstvenu druinu. Sadraj

4. DEO: SVET STARIH AROBNJAKA DANAS

Sa dozvolom onog koji nema ime, nastavljam sa svojim svedoenjem kako bih dovrio ovaj izvetaj i predstavio istinu u njenoj potpunosti. Jednog dana, vrlo rano izjutra, probudio me je telefonski poziv. Bio je to Karlos i zaista je zvuao loe. Rekao je da se nalazi u hotelu Kamino Real u Meksiko Sitiju i da je veoma bolestan. Dodao je kao te noi nije mogao da zaspi i da je ekao zoru kako bi mogao da me pozove. Upitao sam ga kako mogu da mu pomognem. Odvrtatio je da mu je hitno potreban izvesni lek specijalno spremnljen za njega od strane jednog travara iz susednog grada i zamolio me ako bih mogao da odem tamo i da mu ga donesem. Stavio sam se pod njegovu komandu. Dao mi je uputstva i ime osobe kod koje se nalazi napitak. Tada je nainio kometar koji mi se uinio udnim jer nije imao nita sa onim o emu smo razgovarali. Kada je Herman Kortes stigao u Meksiko, dao je nareenje da se spale njegovi brodovi. To je bio magini in koji garantuje pobedu. Za njega je to znailo da mora pobediti ili umreti; nije imao drugog izbora. Trebamo imati na umu da svaki na poduhvat moe biti poslednji. Tvrdio je da ima gadne bolove u stomaku i da je ta biljka jedina stvar na svetu koja moe ublaiti njegov bol. Nisam oklevao. Kada sam spustio slualicu, smesta sam krenuo u Tepoctlan

- 135 -

(Tepoztlan), slikoviti grad pribijen uz planinsku strminu, na sat vonje autobusom udaljen od Meksiko Sitija. Moja namera je bila da se vratim sa paketom to je pre mogue, kako bih Karlosu olakao bolove. Danas, iz perspektive koju sam stekao nakon svih ovih godina, razumem na ta je mislio kada je rekao da svaki poduhvat moe biti na poslednji. Siao sam iz autobusa i krenuo pravo ka pijaci. Dok sam hodao ulicom, nisam mogao prestati da se divim lepoti predela. Visoko gore na brdu iznad grada, videla se piramida Tepocteka. Bio je sunan dan i trebalo mi je samo par minuta da stignem do centra grada. Na pijaci sam potraio deo sa lekovitim biljem i upitao za don Eladija. Izgledalo je da ga niko ne poznaje, ili moda nisu eleli da odgovoraju na moja pitanja. Stajao sam ne znajui ta da inim, sve dok me jedan sredoveni gospodin domorodakog izgleda, obuen u belo i sa slamnatim eirom i sandalama, nije upitao kako mi moe pomoi. Uzvratio sam da traim travara don Eladija, i da sam doao u interesu g. Hozea Kortesa. Lice mu je zablistalo; sa velikim osmehom mi je pruio ruku u znak pozdrava i rekao mi da je on Eladio Zamora i da mi stoji na usluzi. Rekao sam da sam doao po lek koji je propisao. Izgledalo je da ne zna na ta mislim, ali kada sam mu rekao da g. Hoze Kortes pati od jakih bolova u stomaku, reagovao je kao da se setio neega. Dramatinim tonom, rekao mi je da zna o emu se radi ali da naalost nije u mogunosti da ubere biljku o kojoj je re, tako da mu trenutno ona nije pri ruci kako bi pripremio napitak. Uspaniio sam se jer sam znao ta se desilo sa onima koji nisu uspeli da izvre neke zadatke koje im je Karlos dao: takvi su jednostavno bili odbaeni. Upitao sam don Eladia da li bih mogao da nabavim biljku negde drugde. Odmahnuo je glavom. Uzaludno je da je trai jer je ovde niko ne prodaje. Insistirao sam kako mora postojati mesto na kome bih je mogao pronai. Videi moje oajanje, rekao mi je da on ne moe da ode i nabavi je u ovom trenutku, ali moda, ako bih se vratio preko vikenda Postao sam veoma nervozan i rekao mu da ako mi opie tu biljku i mesto gde raste, ja bih bio voljan da odem i da je sam potraim, kako bih mu omoguio da pripremi lek. Videi moju reenost, don Eladio je pristao, ali me je upozorio kako je doi do mesta na kome ta biljka raste naporno i opasno. Spreman sam da bilo ta uinim! uzviknuo sam.

- 136 -

Izgleda da je cenio moje rei jer je doneo neku staru knjigu iz botanike i nakon to je prelistao, pokazao mi je crte biljke. Rekao je da je jedino mesto na kome ona raste uski kanjon u planinama koji je prilino udaljen odavde, i objasnio mi kako da tamo stignem. Izraunao sam da e mi trebati nekoliko sati da stignem do tog mesta, zato sam se smesta oprostio od njega i krenuo na put. Lepota tih predela je oaravajua. Bio sam ispunjen zadovoljstvom pri pomisli da su ratnici drevnih vremena nekada putovali tim pustim stazama starim hiljadama godina. Brda su bila udaljenija nego to mi se inilo. Kada sam stigao do tesnog kanjona, uao sam u njega najbolje kako sam umeo, borei se sa visokom travom koja je posvuda rasla. Mesto koje sam traio je oblikovano na sastavu dva brda gde se akumulirala voda nekadanjih kia i u ratrkanim lokvama tekla u sporoj, lenjoj struji. Dugo vremena sam tragao za biljkom. Konano sam je pronaao, ali kada sam se sagao da je uberem, pogodio me je jak udarac u glavu, i ja sam izgubio svest. Probudio me je prodoran miris. Leo sam na prostirci, na vrhu gomile biljaka. Pogledao sam unaokolo i otkrio da se nalazim u primitivnoj kuici. Pod je bio nainjen od sabijene zemlje, a drvene grede potamnele od dima su pridravale krov pokriven crepom. U blizini zemljane pei u kojoj je gorela vatra, sedela je neka stara ena odevena u indijansku nonju. Primetio sam da je njena koa bela. Videvi da sam budan, ona se nasmeila i rekla: Neka sam prokleta! Dobrodoao nazad u zemlju ivih! Na trenutak sam pomislila da si najebao! Nisam znao ta da kaem. Pokuao sam da se pomerim i osetio sam zaareni bol u glavi; bolelo me je i celo telo. Stara gospoa mi je pritrala i uspanienim glasom mi naredila da se ne pomeram jer sam preiveo samo zahvaljujui udu. Sudei po bolu koji sam oseao, jasno mi je bilo da je moje stanje ozbiljno i uinio sam kako mi je rekla. Upitao sam je ta mi se desilo. Uzvratila je da ne zna. Pomislila je da su me napali razbojnici koji su me pretukli i ostavili da umrem u brdima. Pokazujui na odeu u koju sam odeven, rekla je da sam bio go kada me je pronala. U trenutku sam shvatio da sam obuen u belu nonju izvezenu slikama kolibrija, poput one koju je indijanka nosila. Stara gospoa se predstavila. Rekla mi je da je njeno ime Silvija Magdalena i da je posveena travarstvu i da ona lei moje povrede.

- 137 -

Naglasila je kako je srea to me je pronala kako leim kao da sam baen na njen put, krvarei skoro mrtav. Dodala je da sam proveo tri dana u nesvesti i da u za nekoliko dana moi da ustanem. Njene rei su me zaprepastile. Ponovo sam pokuao da ustanem, ali bio sam toliko slab da sam se svalio nazad na asuru. Rekao sam joj koliko sam okiran onim to mi je rekla i stenjui sam joj objasnio kako sam doao ovde u potrazi za nekim biljem za prijatelja, ali zato to nisam ispunio svoj zadatak, verovatno ga vie nikada neu videti. Sluajui moje alopojke, poela je da se smeje. Nije mi bilo jasno zbog ega. Videvi moj zbunjeni izraz, rekla je: Ne obraaj panju na mene! Ja samo imam napad smejanja. Naredni dani su bili najudniji u mom ivotu. Svakog dana sam imao priliku da prouavam kako donja Silvija lei svoje pacijente koji su patili od svih vrsta bolesti. Kada sam se malo opravio od svojih povreda, ona me je ak zamolila da joj pomaem. Na taj nain, bez da sam to zaista shvatio, poeo sam da radim kao iscelitelj. Vremenom sam nauio sve to je u vezi sa tom vetinom. Ona me je nauila kako da ljudima oistim energiju, i kako da sainim terapije za razliite vrste bolesti, isto kao i puno hiropraktiarskih tehnika - i ogroman broj ajnih meavina. Uskoro sam shvatio da je donja Silvija vetica, i da sam odabran za njenog uenika. Jednostavna injenica to sam bio u njenoj blizini, donosila mi je istinsko uivanje. Humor i drama u svemu to je inila su bili velianstveni i podsetili su me na Karlosove opise njegovih uitelja. Proveo sam skoro tri meseca na toj prostirci. Najtee mi je bilo na poetku, kada nisam bio sposoban da se kreem i kada je isceliteljka morala da me vodi u toalet. To to je toalet bio van kue nije uinilo situaciju nimalo lakom. Jednog dana kada mi je bilo puno bolje, donja Silvija mi je rekla da e sledeeg punog meseca biti organizovana uvodna ceremonija za mene. Ve san puno nauio o njenom svetu, tako da mi je bila istinska ast da prihvatim poziv. Dodala je: Sve to mogu rei, je da se oni koji uestvuju u tim obredima zauvek menjaju, i nikada vie nee biti isti. Nema povratka. Kao i obino, nisam razumeo na ta misli. Uvek je koristila neobine izraze. Bilo je oko devet sati uvee kada me je zamolila da poem sa njom. Hodali smo u tami skoro jedan sat, sve dok nismo stigli na mesto gde su neki ljudi sedeli oko vatre. Kada smo prili blie, uinila je kretnju kojom mi je ukazala da je potrebno da sednem na odreeni kamen. Mesto sastanka se nalazilo pokraj vodopada; mogao sam da ijem njegovo huanje i osetim vlani vazduh koji je lebdeo do mesta na kome smo se

- 138 -

nalazili. Vatra je davala dovoljno svetlosti kao bi se videli ostali uesnici. Bila je to grupa od petnaest ljudi, veina su bili mladi, a bilo je i nekih starih poput donje Silvije. Oseao sam se malo neugodno i izdvojeno zato to je izgledalo da sam ja tu jedini novajlija. Nikada nisam prisustvao obredu te vrste, i nisam zanao kako da postupam i ta je u pitanju; to me je uinilo veoma pronicljivim. Uesnici su sveano pevali neto to nisam mogao da razumem, ali me je ispunilo neopisivom enjom. Poto smo malo saekali, iz tame se pojavio ovek odeven u kou kojota. Priao je vatri pleui na udan nain. Nosio je ivotinjsku masku na glavi tako da nisam mogao da mu vidim lice. Iz njegovog ponaanja i pokreta, odmah sam shvatio da je u pitanju arobnjak. Bez i jedne rei, ovek mi je priao. Veoma vetim pokretom, zgrabio je moju levu ruku i privukao je ka sebi pritiskajui je na svoje rame dok se okretao. Osetio sam otar bol izmeu prstiju i hteo sam da izvuem ruku, ali on je nju drao jakim stiskom. Kada me je oslobodio, video sam da je nainio posekotinu izmeu mog srednjeg i domalog prsta. Krv je ikljala iz posekotine. Bio sam u oku; pobegao bih da nisam bio paralizovan od straha. Onda je arobnjak stegnuo moju ruku kako bi istisnuo jo vie krvi i sipao je malo na tlo, neto na vatru a ostatak u glinenu posudu. Posle toga mi je naredio da ustanem, skinem odeu i drim oi zatvorene. Bilo je toliko snage i autoriteta u njegovom glasu da sam se povinovao. arobnjak je dugo vremena molio i pevao oko mene. Onda sam osetio kako duva u mene i trlja celo moje telo lomljivim biljem. Na kraju me je proistio vatrom baklje ili neim slinim. U jednom trenutku, osetio sam vrelu i elatinoznu materiju kao se razliva po mojoj gavi. Bio sam estoko radoznao ali se nisam usudio da mu budem neposluan i da pogledam. Konano, naredio mi je da otvorim oi. Kakav ok - moje telo je bilo prekriveno krvlju! Na kamenu koji je bio ispred mene, video sam telo malog, crnog jarca. eleo sam da se pobunim, ali zvaninost situacije me je spreila. Onda su mi rekli da odem da se operem. Hodao sam go pred njima i otiao do vodopada. Voda je bila hladna, ali je moje telo bilo vrelo i hladna voda mi je veoma prijala dok sam spirao krv koja je prekrivala moje telo. Kada sam izaao iz vode, neko me je oekivao sa pekirom tako da sam mogao da se obriem. Dali su mi moju odeu i obukao sam se, jo uvek oamuen tim neoekivanim deavanjima. Posle toga sam se vratio da zauzmem svoje mesto kraj vatre. Samo to sam seo, ti kruno poreani ljudi su poeli da dodaju jedan drugome korpe ispunjene pupoljcima pejotla. Svako od njih je uzeo pupoljak i dodao korpu onome sa svoje leve strane. Pomislio da je odbijem, ali nije

- 139 -

bilo razloga za to; ve sam bio doneo odluku, tako da sam rekao sam sebi: Pa ta onda?, i sa uivanjem se prepustio ueu u obredu. Jeli smo pejotl i pevali tokom veeg dela noi. U jednom trenutku, kada je efekat biljke poeo da slabi, arobnjak mi je priao, stao pred mene i skinuo masku. Mogao sam da se zakunem kako je on ona ista utvara koju sam video u kripti katedrale! Jeza mi je prostrujala niz lea i poeleo sam da vrisnem, ali arobnjak mi se obrato udnim glasom; bio je vrlo hrapav ili nekako suv. Rekao mi je da je njegovo ime Melhor Ramos i da sam dobrodoao meu njih. Nisam znao ta da odgovorim, jednostavno sam blenuo. Bio sam u veoma posebnom stanju svesti i jasnoa u koju sam u tom trenutku doiveo nije bila uobiajena u mom svakodnevnom ivotu. Malo nie, pomonici su nainili ogromnu spiralu od ara iz vatre. Don Melhor mi je priao i rekao da treba da gledam u spiralu dok mi se ne prikae Ksolostok (Xolostoc). Sa rastuim strahom, uinio sam ono to mi je naredio, govorei sebi da je sve to samo simbolino. Ali, posle trenutka u kome sam zurio u eravicu poelo je da mi se vrti u glavi i osetio sam da propadam kroz tunel prema totalnom crnilu u kome vie nisam mogao da raspoznam samog sebe. Posle te noi, vie se nikad nisam vratio u svet iz koga sam doao. Sada razumem sve to mi se desilo i zahvalan sam na neverovatnoj srei koja me je dovela do tih velianstvenih bia koja su moj uitelj i moj dobroinitelj. _____________________________________________________________ Sadraj

- 140 -