Adam Alteon Šivasatja

Tehnika radikalne relaksacije

U eugnoziji se radi na opuštanju u svakom trenutku. Opuštanje je uslov svake ozbiljne duhovnosti.
Opuštanje otvara telo, oslobađa energiju i podstiče kreativnost. Duh se useljava u prethodno
pripremljen hram, a to je opušteno telo. Kada nismo opušteni, negde postoji neki čvor ili zategnutost,
koji ne dozvoljavaju da energija gnoze slobodno struji. To je kao kod plivanja, ne možemo plivati kada
smo stegnuti i zgrčeni. Čitav svet je okean u kojem plivamo.

Današnji čovek je u mnogo većoj meri izložen stresu nego ranije. I ta izloženost stresu još raste, sve
više i svakog dana. Podložnost stresu je veća jer smo sve više usamljeni. Povlačimo se u svoje mikro
svetove, sami u svojim stanovima, preoptrerećeni obavezama koje nam nameću ili koje sami sebi
namećemo, pod pritiskom stravičnog ritma urbanog života. Komunikacija se sve više svodi na
grozničavo kuckanje preko mobilnih telefona, četovanje na društvenim mrežama ili proveru e-mail
naloga i suludo pretraživanje interneta.

Nije dovoljno samo naučiti određene tehnike opuštanja i zadržati se na njima. Za hatha jogu nam je
potrebna priprema i vreme. Moderna hatha joga se danas radi površno i više mehanički, kao skup
fizičkih vežbi za rekreaciju, bez značajnijeg udubljivanja u duhovnu stranu joge. Osim toga, mnogo se
raznih „joga“ namnožilo i svaka od njih pretenduje na originalnost i specifičnost. Uz malobrojne
izuzetke, većina tih joga su samo posebno „prepakovane“ joge i deo su New Age talasa.

Nama je potreban nov pristup opuštanju. U tom smislu, šavasana, kao bazična tehnika opuštanja,
treba da bude stalno usavršavana i nadograđivana, a stanje opuštenosti koje se postiže izvođenjem
ove esencijalne prakse održava se, stabilizuje i širi u druge, više prakse eugnozije. Treba nam celovit
sistem koji deluje trenutno ali ujedno i dubinski i koji ne zahteva posebne uslove i pripreme.
Potreban nam je metod opuštanja koji će biti uspostavljen kao temelj svih viših praksi eugnozije. Iz
tog razloga osmislio sam metod radikalne relaksacije.

Šta je to radikalna relaksacija? To je metod koji obuhvata tehnike razrađene u cilju brze, lake i
delotvorne relaksacije.

Osmišljene su tehnike u svim položajima i situacijama u kojima se moderan čovek može danas naći: u
ležećem, sedećem, stojećem položaju, tokom hodanja, trčanja. Dakle, ove tehnike prevazilaze
uobičajene tehnike relaksacije, koje se primenjuju u tradicionalnim tehnikama (joga, zen, tai či čuan i
druge). Ovde se postiže stanje kontinuirane opuštenosti, u svim položajima i situacijama, u svakoj
prilici. Ključ postizanja kontinuirane opuštenosti je kada uspemo da održimo stanje opuštenosti sve
vreme dok obavljamo bilo koji rad. Svaka aktivnost koju izvodimo donosi nam radost i omogućava
nam da uživamo sve vreme dok smo aktivni. Uobičajeno je da ljudi doživljavaju rad kao izvor stresa.
Kroz tehnike eugnozije mi prevazilazimo otpor koji prirodno osećamo prema radu i doživljavamo rad
kao izvor radosti i ekstaze.

Suština eugnozijskog stanovišta relaksacije jeste da je relaksacija stanje uma, stanje sabrane pažnje
na trenutak i situaciju u kojoj se konkretno nalazimo (u stanu, u kafiću, na planini, na moru, na
poslovnom sastanku, u gradskom saobraćaju, u redu u pošti, banci ili bilo kom drugom mestu).
Tehnike radikalne relaksacije omogućuju da se usredsredimo na ovaj trenutak i ovaj prostor u kojem

1
se nalazimo. Relaksacija nam omogućava da oslobodimo svoje potencijale uma i da uživamo u lepoti
stvaralačke slobode večnog sada.

Stres je posledica kompleksa faktora - zamora, iscrpljenosti, nagomilanih obaveza, emocionalnih

oštećenja, mobinga, straha, psihičkog opterećenja, itd. Međutim, u stanju stresa mi nismo svesni
naše slobode i naših potencijala, već smo saterani u škripac i pod pritiskom, a naš um beži od
sadašnjosti, ili u prošlost (navike, patnja koju nam je neko naneo, uvrede, obaveze koje moramo da
izvršimo) ili u budućnost (nadanja, strepnje...)

Cilj je da budemo centrirani u ovde i sada, i da budemo povezani sa našim istinskim Ja - sopstvom,
koje je izvor radosti i slobode stvaranja. Kada smo centrirani i povezani sa istinskim Ja, onda možemo
da uvidimo situaciju u celini i sposobni smo da pronađemo izlaz i put iz svake situacije. A to nismo u
stanju da vidimo kada smo u stresu. Otuda je relaksacija osnovni uslov i početak svake istinske
duhovnosti.

Opustite se, ali ne čekajte neke posebne uslove, nego odmah, sada, jer nikakvi posebni uslovi nam
nisu potrebni. To su samo zamke našeg ega, kojim samo sebi stvaramo opravdanje da ne bismo
uradili ono što bi trebalo da uradimo. To je bekstvo našeg sitničavog i hirovitog ega, bekstvo od
suočenja sa Istinom, i to je uzrok svih teškoća u duhovnom traganju.

Radeći različite vežbe relaksacije, asane, opuštanje u šavasani, pranajamu (vežbe disanja) i druge
vežbe kojima raspolažemo, mi delujemo na rastvaranje čvorova stresa i ponovno uspostavljanje
neometanog protoka energije. Samim tim, na ta mesta (tačke) pristiže nova, sveža energija, koja
donosi telu hranljive materije, a iz njih se istiskuje ustajala i zagađena energija.

Asane - položaji tela, upravo rade na tom principu. Zauzimajući odgovarajuće položaje tela, mi
kontrolisano usmeravamo energiju u odgovarajuće delove tela i njihovu strukturu (mišiće, zglobove,
tetive, ligamente, kosti...) i na taj način oslobađamo ustajalu energiju na tačkama stresa, a tako se
otklanja nagomilani umor i stres i osvežava čitavo telo.

Međutim, nije ovde važno samo zauzimanje određenih položaja. Ono što je važnije od toga je
svesnost zauzimanja tih položaja. To je svesnost tela koje zauzima odgovarajući položaj, da li postoji
neka napetost ili opuštenost i u kom delu. Puna svest o položaju, zadržavanje naše pažnje na položaj,
to je ono što čini razliku između asane (da se zadržimo na jogi) i neke druge fizičke aktivnosti, recimo
fitnesa ili džoginga. Nije važno samo „odraditi“ neku vežbu, već je od presudne važnosti upotrebiti
punu svest u vežbanju. Stoga se asane - položaji tela zauzimaju lagano, iz nekog početnog položaja,
sporim pokretima (dinamička faza), pri čemu je naša pažnja sve vreme zadržana na svakom pomicaju
i fazi tih pokreta koje telo čini da bi zauzelo traženu poziciju. Zatim se voljno zadržavamo u datom
položaju (statička faza), pri čemu mi nikako nismo pasivni, kao što možda izgleda nekom posmatraču
sa strane, nego itekako aktivno radimo na osvešćivanju svog fizičkog i energetskog tela.

Zauzimajući i osvešćujući odgovarajući položaj, mi ujedno vežbamo i astralno i mentalno telo,

produbljujući svoj kontakt sa telom i osećajući ga dubinski, sloj po sloj, kožu, mišiće, kosti, zglobove,
tetive, natapajući telo svojom svešću i uspostavljajući disciplinu, što konačno jača našu volju,
samokontrolu i doprinosi samoosvešćivanju. Ujedno, mi voljno stvaramo tenziju u određenim
tačkama tela i pravimo pritisak, koji prisilno istiskuje energiju sa tih mesta. Nakon izvesnog vremena
provedenog u položaju, mi se postepeno, lagano, ponovo sa punom pažnjom, vraćamo u početni

2
položaj (dinamička faza). Kada se vratimo u početni položaj, završavamo dinamičku fazu i sada se
potpuno prepuštamo, opuštajući i smirujući telo. To je druga statička faza, koja predstavlja dovršenje
čitave asane. U toj fazi dolazi do ponovnog uspostavljanja energetskog balansa. Energija, koja je bila
svesno i namerno zadržana i/ili istisnuta u određenim tačkama tela, sada se vraća, oslobađa i
recirkuliše, te dotiče nova, sveža energija, što nam donosi neprocenjiv osećaj osveženosti,
zadovoljstva i unutrašnjeg mira.

Postoje određeni položaji ili asane u kojima se znatno lakše i brže dolazi do opuštanja. Takvi položaji
podstiču opuštanje i oslobođenje od napetosti. Pogodni su sledeći položaji u tu svrhu: šavasana,
šašankasana, jogamudrasana, garbha pindasana (položaj embriona), badakonasana (leptir), i dr.
Takođe su vrlo pogodni i položaji Plod i Beba u materici. Kod položaja Plod, u sedećem stavu,
savijamo noge, priljubljujemo ih jednu uz drugu, u kolenima, i primičemo ih što više stomaku,
obujmivši ih čvrsto rukama, a glavu spuštamo na kolena. U položaju Beba u materici, okrenuti smo na
desni bok, i telom imitiramo položaj bebe u majčinom stomaku, povlačimo noge, savijene u
kolenima, savijamo se u stomaku i rukama prigrlimo noge. To je veoma opuštajući i zaštitnički
položaj.

Osim ovih, učenik može da ima i neke svoje posebne položaje, koji deluju opuštajuće na njega. On
treba da konstantno istražuje svoje telo u različitim položajima, da osvešćuje položaj u kojem mu se
nalaze noge, da li su mu prekrštene u kolenima, da li ga bole ili trnu, u kojim područjima tela se
opuštanje odvija a u kojima napetost i dalje ostaje.

U praktičnom sistemu eugnozije uči se relaksacija u sledećim položajima i okolnostima:

 Relaksacija u ležećem položaju

 Relaksacija u sedećem položaju

 Relaksacija u stojećem položaju

 Relaksacija tokom hodanja

 Relaksacija tokom trčanja

U eugnoziji student uči da bude relaksiran sve vreme, u svim položajima i životnim okolnostima i
situacijama. Relaksacija treba da bude prirodno stanje tela. Student treba da nauči da zadrži stanje
relaksiranosti ne samo u mirovanju nego i u kretanju, kod svake aktivnosti. Poenta je da se štedi
energija. Kada je telo opušteno onda se troši minimum energije. Kada smo nervozni, uznemireni,
naše telo je zgrčeno, mišići su nam u blago stegnutom stanju, i na taj način mi trošimo energiju više
nego što je potrebno. Cilj je postići relaksirano stanje tela i uma u kontinuitetu.

Na osnovnom nivou prakse, učenik fizički izvodi asane. Na višem nivou, on je u stanju da postigne
opuštanje čitavog tela ili određenog dela tela ako samo vizualizuje odgovarajući položaj. Vizualizacija
može biti potpomognuta zauzimanjem odgovarajuće mudre – položaja šake u kojem se prsti šake
(jedne ili obeju) dodiruju i prepliću, formirajući određenu figuru.

Zauzimanje asana može biti kombinovano sa tehnikama disanja (pranajama) i pevanjem mantri.
Tehnike disanja u različitim pranajamama vrlo su moćno sredstvo opuštanja. Pranajama može biti

3
korišćena i samostalno u svrhu opuštanja. Sličan je i efekat mantre. Najčešće se koristi mantra Om ili
Aum, koja ima univerzalnu primenljivost i efekat na svim nivoima uma.

U tehnikama radikalne relaksacije, koje se uče na višim nivoima eugnozije, koristimo kombinaciju
kretanja u dinamičkoj fazi zauzimanja asane i pevanje/vibriranje odgovarajuće mantre ili formule. Na
primer, ako radimo asanu jogamudrasana (joga mudra), onda sinhronizovano ulazimo u krajnji
položaj asane i vibriramo mantru Aum ili neku drugu. Na višim nivoima rada u okviru sistema
eugnozije daju se određene mantre/formule koje su adekvatne datoj asani. Učenik treba da sam
istražuje koje mantre/formule odgovaraju određenoj asani. Sinhronizovano izvođenje asana i
pevanje/vibriranje mantre/formule, a naročito kombinovanje mantre sa plesom, višestruko
pojačavaju efekat opuštanja i dubinski deluju na telo, rastvarajući čvorove zategnutosti na dubljim
nivoima telesno-energetske matrice.

Napredni rad sa mantrama omogućuje nam da u toj meri ovladavamo mantrom da smo u
mogućnosti da usmeravamo mantru i čak je i šaljemo voljno u deo tela koji je napet. Na taj način
možemo u trenutku da postignemo opuštanje. Pomoću vizualizacije određenog dela tela mi
osvešćujemo i stvaramo kontakt sa tim segmentom, a onda vibriramo mantru tako da je lociramo
tačno tamo gde smo vizualizovali. Obično je potrebno samo nekoliko takvih usmerenih mantranja.
Vremenom ćemo uspevati da postignemo cilj sve kraćim mantranjem, sve dok ne uspemo da u
trenutku opustimo dati segment tela samo jednim mantranjem, a onda vežbamo sa vibriranjem u
sebi (mentalno), napredujući do nivoa kada u deliću sekunde osvestimo deo tela i impregniramo ga
svešću i energijom mantre. To je kao da trenutno u željeni deo tela šaljemo svesno-energetsku
kapislu, kojom ga punimo, podižući ga na optimalni nivo funkcionisanja. Ova tehnika može da se
koristi i za uklanjanje ili ublažavanje bola i isceljenje.