Numerike deskriptivne veliine Mere centralne tendencije

Osobine numerikih podataka- mere

Numeriko opisivanje podataka

Centralna tendencija
aritmetika srednja vrednost medijana modus geometrijska srednja vrednost

Kvartili

Varijacija
raspon interkvartilini raspon varijansa standardna devijacija koeficijent varijacije

Asimetrija
zakrivljenost za zailjenost

Osobine numerikih podataka

Centralna tendencija (lokacija centra) centra)

Varij Varijacija (Rasipanje) Rasipanje)

Asimetrija

Odbacivanje ekstremnih vrednosti

Ekstremno visoka vrednost se odbacuje ako je:

x N x N 1 0 ,33 xN x1

Ekstremno niska vrednost se odbacuje ako je:

x 2 x1 0 ,33 xN x1

Mere centralne tendencije

Centralna tendencija

Aritmetika srednja vrednost

N

Medijana

Modus

Geometrijska srednja vrednost

x G = ( x1 x 2 L x n )1 / n

x = i =1 N

xi
sredina rangiranih vrednosti najfrekventnija vrednost

Aritmetika srednja vrednost (average, mean)

Najee kori koriena mera Pona a se kao ravnote Pona ravnotena taka ka Na njenu vrednost utiu ekstremne vrednosti (outliers outliers) Izra Izraava se u istim jedinicama kao i osnovni podaci Izraz za izraunavanje: unavanje:

x =
broj podataka

x
N

x1 + x 2 + L + x N N
dobijena vrednost

Aritmetika srednja vrednost

Uticaj ekstremnih vrednosti
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

srednja vrednost = 3

srednja vrednost = 4

1 + 2 + 3 + 4 + 5 15 = =3 5 5

1 + 2 + 3 + 4 + 10 20 = =4 5 5

xN xN1 0,33 xN x1

10 4 6 = = 0,66 10 1 9

Prosta srednja vrednost vs. vs. ponderisana te teinska srednja vrednost

Ponderisana aritmetika srednja vrednost izraunava se kada su podaci prikazani kao frekvence:

x =

fx i fi

Ako su podaci grupisani u klasne intervale, ponderisana srednja vrednost se izraunava:

x=

f ( x s )i fi

Izraunavanje srednje vrednosti primer 1

x 1 2 3 4 5 6 f 3 5 8 6 4 2 f = 28 xf 3 10 24 24 20 12 fx = 93

x=

fx f

fx = 93 f = 28
x= 93 = 3,3 28

Izraunavanje srednje vrednosti-primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 xs 243,5 245,5 247,5 249,5 251,5 253,5 255,5 f xs 487 1227,5 2227,5 3992 2515 1521 511 12481

x=

f(xs ) f

f ( x s ) = 12481

f = 50

x=

12481 = 249,6 mg 50
10

Izraunavanje srednje vrednosti primer 3

Ki = 2 mol/L 4,0 - 5, 9 6,0 - 7, 9 8,0 - 9, 9 10, 0 - 11,9 12, 0 - 13,9 14, 0 - 15,9 16, 0 - 17,9 18, 0 - 19,9 20, 0 - 21,9 22, 0 - 23,9 ukupno f 3 4 9 13 22 26 18 12 8 5 f = 120 xs 5,0 7,0 9,0 11,0 13,0 15,0 17,0 19,0 21,0 23,0 f xs 15, 0 28, 0 81, 0 1 43,0 2 86,0 3 90,0 3 06,0 2 28,0 1 68,0 1 15,0 f xs = 1760,0

x=

f(xs ) f

f ( x s ) = 1760

f = 120

x=

1760 = 14,67 mol / L 120

11

Geometrijska srednja vrednost

n-ti koren proizvoda svih lanova skupa Primer: 1, 2, 3,10 Gx = 44-ti koren iz 60 = 2,78 II nain izraunavanja Gx: 1. logaritmovanje svakog broja u skupu 2. raunanje aritmetike sredine tih logaritama 3. dizanje osnove logaritma (ln -2.718 ili log(lnlog-10) na izraunatu aritmetiku sredinu logaritama (korak 2)

12

Medijana (Me)
Medijana je centralna vrednost u nizu podataka 50% vrednosti je iznad, iznad, 50% ispod medijane Pre odreivanje medijane podaci se urede po veliini Na Me ne utiu ekstremne vrednosti

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

medijana = 3

medijana = 3

13

Odreivanje medijane
Pozicija medijane (u (u ureenim podacima) podacima):
pozicija medijane = N+1 2

Ako je broj podataka neparan, medijana je vrednost u sredini niza Ako je broj podataka paran, medijana je srednja vrednost dve vrednosti u sredini niza (izme (izmeu N/2 N/2 i (N+2)/2) Napomena:
N+1 izraz nije vrednost medijane, medijane, ve redni broj 2

vrednosti koja predstavlja medijanu

14

Izraunavanje medijane primer 1

x 1 2 3 4 5 6 f 3 5 8 6 4 2 f = 28 fkum 3 8 16 22 26 28

Medijana je izmeu N/2 N/2 i (N+2)/2 N = 28 Medijana izmeu 1414-te i 1515-te vrednosti Me = 3

15

Izraunavanje medijane primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

Medijana je izmeu N/2 N/2 i (N+2)/2 N = 50 Medijana izmeu 2525-te i 2626-te vrednosti

Klasni interval u kome se nalazi medijana

Me = x d + Ki 2

f fkum
fm

16

Izraunavanje medijane primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

xd - donja granica medijalnog klasnog intervala (xd = 249) Ki - irina klasnog intervala (Ki = 2) f - ukupan broj podataka (f = 50) fkum - kumulirana frekvenca do medijalnog klasnog intervala (fkum = 16) fm - frekvenca medijalnog klasnog intervala (fm = 16)

Me = x d + Ki 2

f f
fm

50 16 = 249 + 2 2 = 250,1 mg 16

17

Modus (Mo)
Vrednost koja se pojavljuje najee Na Mo ne utiu ekstremne vrednosti U skupu mo moe biti jedan ili vi vie modusa Skup mo moe biti bez modusa Mo mo moe da se odredi i za numerike i kategorike podatke

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

0 1 2 3 4 5 6

modus = 9

nema modusa
18

19

Izraunavanje modusa primer 1

x 1 2 3 4 5 6

f 3 5 8 6 4 2 f = 28
Mo = 3 Modus je vrednost sa frekvencom 8

20

10

Izraunavanje modusa primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno

f 2 5 9 16 10 6 2 50

Klasni interval u kome se nalazi modus

Mo = x d + Ki

( f2 f1 ) ( f2 f1 ) + ( f2 f3 )

21

Izraunavanje medijane primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 u kupno f 2 5 9 16 10 6 2 50

xd - donja granica modalnog klasnog intervala (xd = 249) Ki - irina klasnog intervala (Ki = 2) f1 - frekvenca intervala neposredno ispred modalnog klasnog intervala (f1 = 9) f2 - frekvenca modalnog odalnog klasnog intervala (f2 = 16) f3 - frekvenca intervala neposredno iza modalnog klasnog intervala (f3 = 10)

Mo = x d + Ki

( f2 f1) 16 9 = 249 + 2 = 250,1 ( f2 f1) + ( f2 f3 ) (16 9) + (16 10 )

22

11

Skale merenja- mere centralne tendencije

intervalna/skala intervalna/skala odnosa - x, Me, Mo ordinalna Me, Mo nominalna samo Mo!!!

23

Kvartili
Kvartili dele skup ureenih podataka na etiri jednaka dela Pozicione veliine 25% 25% 25% 25% 25% 25%

Q1

Q2

Q3

Prvi kvartil, kvartil, Q1 25% vrednosti su manje od Q1 Drugi kvartil, kvartil, Q2 = medijana Trei kvartil, kvartil, Q3 = 25% vrednosti su vee od Q1 Q1 i Q3 nisu mere centralne tendencije
24

12

Odreivanje kvartila
Pozicija (redni broj vrednosti) prvog kvartila (Q1): (N+1)/4 Pozicija (redni broj vrednosti) drugog kvartila (Q2): kao medijana Pozicija (redni broj vrednosti) treeg kvartila (Q3): 3(N+1)/4 gde je N ukupan broj podataka

25

Izraunavanje kvartila primer 1

x 1 2 3 4 5 6 f 3 5 8 6 4 2 f = 28 fkum 3 8 16 22 26 28

N = 28 Pozicija Q1: Q1: (N+1)/4 = 7,25 Q1 je 7,257,25-ta vrednost u skupu Q1 = 2 Pozicija Q3: 3(N+1)/4 = 21,75 Q3 je 21,7521,75-ta vrednost u skupu Q3 = 4

26

13

Izraunavanje kvartila primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

N = 50 Pozicija Q1: Q1: (N+1)/4 = 12,75 Q1 je 12,7512,75-ta vrednost u skupu Q1 je u intervalu 247 248 mg Pozicija Q3: 3(N+1)/4 = 38,25 Q3 je 38,2538,25-ta vrednost u skupu Q3 je u intervalu 251 252 mg

Q1 = x d1 + Ki

N1 fk1 f1

Q 3 = x d3 + Ki

N3 fk 3 f3

27

Izraunavanje medijane primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

xd1 - donja granica klasnog intervala u kome se nalazi donji kvartil (xd1 = 247) xd3 - donja granica klasnog intervala u kome se nalazi gornji kvartil (xd3 = 251) Ki - irina klasnog intervala (Ki = 2) N1 - redni broj vrednosti u skupu koja predstavlja donji kvartil (N1 = 12,75) N3 - redni broj vrednosti u skupu koja predstavlja gornji kvartil (N1 = 38,25) fk1 - kumulirana frekvencija do donjeg kvartilnog intervala (fk1 = 7) fk3 - kumulirana frekvencija do gornjeg kvartilnog intervala (fk3 = 32) f1 - frekvencija donjeg kvartilnog intervala (f1 = 9) f3 - frekvencija gornjeg kvartilnog intervala (f = 10)
28

14

Izraunavanje kvartila primer 2

N1 fk1 12,75 7 = 247 + 2 = 248,3 f1 9

Q1 = x d1 + Ki Q1 = 248,3

Q1 = x d3 + Ki Q1 = 252,3

N3 fk 3 38,25 32 = 251 + 2 = 252,3 f3 10

29

Percentili
Pozicija percentila: percentila: P NP = (N + 1) 100 Prvi percentil P1: odvaja 1% vrednosti Q1 = P25 Q2 = Me = P50 Q3 = P75

30

15

Izraunavanje percentila primer 1

x 1 2 3 4 5 6 f 3 5 8 6 4 2 f = 28 fkum 3 8 16 22 26 28

N = 28 P10 = (10/100) x (28+1) P10 = 0,1 x 29 = 2,92,9-ta vrednost P10 = 1 P90 = (90/100) x (28+1) P90 = 0,9 x 29 = 26,126,1-ta vrednost P90 = 6

31

Izraunavanje percentila primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

N = 50 P10 = (10/100) x (50+1) P10 = 0,1 x 51 = 5.15.1-ta vrednost P10 = 245245-246

32

16

Izraunavanje percentila primer 2

Ki = 2 mg 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ukupno f 2 5 9 16 10 6 2 50 f kum 2 7 16 32 42 48 50

xd - donja granica klasnog intervala (xd = 245) Ki - irina klasnog intervala (Ki = 2) Np - redni broj vrednosti u skupu koji oznaava eljeni percentil (Np = 5,1) fk - kumulirana frekvencija do percentilnog intervala (fk = 2) fp - frekvencija percentilnog intervala (fp = 5) P=246

P = x d + Ki

NP f k = fP
33

17