Dvanaestougaoni kameni blok, deo temelja u Kusko

PRIA SE DA JE U DAVNA VREMENA ZEMLJA PERUA BILA U TAMI I DA U NJOJ NIJE BILO NI SVETLA NI DANA. U TO VREME JE TAMO IVEO NAROD KOJIM JE VLADAO NEKI GOSpODAR, IJE SE IME VIE NE SpOMINJE. I ONI KAU DA JE U ONO VREME, KADA JE U ZEMLJI VLADALA NO, IZ JEZERA U KRAJU NAZVANOM KOLJASUJU, IZAAO GOSpODAR pO IMENU VIRAKOA, VODEI SA SOBOM IZVESNI BROJ LJUDI, ALI ONI NE pAMTE KOLIKO IH JE BILO. I IZRONIVI IZ JEZERA, DOK JE BIO TAMO SA SVOJIM pRATIOCIMA, STVORIO JE SUNCE I DAN I ZApOVEDIO SUNCU DA SE KREE pUTANJOM KOJOM SE I SADA KREE. POTOM STVORI ZVEZDE I MESEC. UINIVI TO NApRAVIO JE KAMENE OBRASCE ILI UZORKE NARODA KOJE E KASNIJE STVORITI. I pOALJE pRATIOCE VIRAKOE IROM ZEMLJE DA BI DOZVALI KAMENE KIpOVE IZ IZVORA, KOJE JE VIRAKOA ODREDIO. TAKO SE NASTAVILO pOZIVANJE LJUDI IZ pEINA, REKA, IZVORA I VISOKIH GORSKIH LANACA ...

DECA SUNCA Na osnovu postojee podele naroda irom June Amerike, starosedeoci ovog kontinenta dele se na etiri kategorije: marginalna i polumarginalna plemena, narode tropskih uma, plemena Junih Anda i civilizacije Srednjih Anda. Najnaprednije civilizacije June Amerike razvile su se na podruju sredinjih Anda, koje, uglavnom, geografski pripadaju velikom delu dananje teritorije Perua. Anonymous said: zahvaljujui eksponatima privatne zbirke gospoe Branke nidari Badovinac predstavlja priu o najznaajnijim kulturama prekolumbijskog Perua, pratei izloene tvorevine mistinog autoriteta, drevne umetnosti, koja nam se obraa sa udaljenog kontinenta. Izloba je koncipirana na osnovu postojee zbirke, istiui snagu kontinuiteta ovih kultura, koja potiskuje oseanje sentimentalne nostalgije izgubljenih, propalih civilizacija, ve istie ideju postepene nadogradnje, koja je dovela do procveta mnogih civilizacija i impozantnih dostignua.

PREKOLUMBIJSKE CIVILIZACIJE Poslednja velika civilizacija June Amerike, Carstvo Inka, po veliini teritorije moe se porediti sa Rimskim carstvom, prostirui se od granica modernog Ekvadora i Kolumbije do Rio Maule u junom ileu, od Amazonskih uma na istoku do Pacifika na zapadu. Ali i Inka civilizacija nastala je na osnovu akumulacije kulture i znanja prethodnih civilizacija, koje su se razvijale na ovim prostorima, na nasleu kulture stare vie od 4000 godine, poevi od oko 2500. godine pre nae ere, sa ranom prekeramikom, tekstilnom kulturom Vaka Prieta i Aspero, koja se razvijala na priobalnom podruju. Inke su usvojili ostvarenja prethodnih civilizacija i dodali rafiniranost sopstvenog stila i vrhunskog zanatskog umea, uz sposobnost da mobiliu i vladaju milionima ljudi na izrazito velikoj teritoriji, razvijajui upeatljivu kulturnu sintezu, unutar snano centralizovane drave.

KulTure pre Inka Kulture pre pojave Inka, odnosno preinkake kulture, razvile su se irom oblasti koje danas obuhvataju republiku Peru i delimino Boliviju. Raznovrsna i nepristupana geografska konfiguracija ovih teritorija, naroito peruanske, sa Pacifikom, odnosno obalskom zonom na jednoj strani, sa Kordiljerima Anda, ili planinskom zonom na drugoj i sa amazonskom oblau, odnosno zonom prauma na treoj strani, doprinela je pojavi amerindijanskih kultura sa osobenim odlikama i nezavisnom evolucijom. Bogatstvo i raznovrsnost ovih kultura, koje su prethodile civilizaciji Inka i koje su se istakle visokim stepenom razvoja umetnosti, arhitekture, sistema navodnjavanja, astronomije, kao to to dokazuju pronaeni arheoloki ostaci, obavezale su istraivae da naprave hronoloki redosled, sa ciljem da shvate ne samo razvojni proces ovih drutava, ve i kontinuitet meu njima. Dostignua civilizacija avin (1500. g. pre nae ere do 400. g. pre nae ere), Parakas (1100.g. pre nae ere do 200. g. pre nae ere), Moika (drutvo razvijeno u oblasti severnog priobalnog podruja Perua od 200. g. pre nae ere do 700. g. nae ere), Naska (vremenski paralelno sa Moika, u regionu junog priobalnog dela), Uari (civilizacija koja se razvijala od 750. do 1100. godine nae ere i oznaavala kraj regionalizma prethodnih kultura i poetak unificirajueg karaktera Inka civilizacije), imu (oblast severnog Perua od 1000. do 1450. godine nae ere), koje se okonavaju sa civilizacijom Inka, predstavljaju izrazito vaan dogaaj u istoriji oveanstva. Arhitektura, tkanine, grnaarija, predmeti od metala, predstavljaju najznaajnije reprezente ovih kultura i sa velikim zadovoljstvom, predstavljajui izloene eksponate, u mogunosti smo i da pratimo razvojni put i osobenosti pojedinih kultura, kao i najvea kulturna dostignua prethodno pomenutih civilizacija.

Fragment arhitektonske dekoracije, sa lokaliteta avin de Uantar

KULTURA CAVIN (CHAVIN), koja se pojavila oko 1500. godine pre nove ere, a okonala 400. godine pre nove ere, razvila se u centralnom delu planinskog lanca peruanskih Anda. To je bila veoma razvijena kultura, iji se religiozni i politiki centar nalazio se u mestu avin de Uantar u dolini Santa, na 3 135 metara nadmorske visine. avin de Uantar izgraen je oko 900 godine pre nove ere u kasnom Inicijalnom periodu. Nalazi se u podnoju istonog dela Kordiljera Blanka, na polovini izmeu tropske zone i priobalnog dela i na raskrsnici vanih puteva, na osnovu ega su vladari ove drave mogli da kontroliu sve puteve. To je bilo agrikulturno drutvo, sa brojnom populacijom. Elitnu grupu je inio mali broj ljudi, ali njihove pogrebne odaje su bile veoma bogato opremljene. U njihovim grobnicama su pronaeni plemeniti metali, tekstili bogatog kolorita. U drugima su naeni objekti skromnije vrednosti platnena odea i orue, koje je stanovnitvo svakodnevno koristilo. Stil avin kulture osoben je po jednostavnim pravim linijama i motivima divljih ivotinja. Njihova keramika je jednobojna, crna ili siva, od fine gline peene na vatri, okruglog oblika, koji se zavrava u vratu, koji pridrava potporna drka, ukraena piktoralnim prikazima ivotinja. Mitski simboli ove kulture su jaguar, amaru ili zmija boa, umske ivotinje, kondor sa planinskog lanca Anda i riba koje ima u izobilju u umskim rekama i u moru. Drugim reima, avin kultura u svojim simbolima sjedinjuje obalu, planinu i praumu. Vetinu obrade kamena doveli su do savrenstva o emu svedoi i hram avin de Uantar, koji je bio i centar natprirodnih moi i autoriteta. Platforma U forme otvarala se prema istoku sa krunim dvoritem u sredini. Stari hram je, takoe, imao i niz prolaza i podzemnih odaja, nazvanih galerije. One su obino koriene za skladitenje, imale su religiozne namene i mogue sluile kao prostorije za ivot. Na zidinama hrama nalaze se uvene privrene glave, koje predstavljaju ljudska lica sa majim crtama, isklesane u kamenu. Njihovo vrhunsko boanstvo imalo je glavu make i ljudsko telo. U unutranjosti se nalazi monumentalna skulptura, poluovek polujaguar, nazvana Veliko koplje bog avina, napravljena samo od jednog komada granita i visoka gotovo 5 metara. Kulturu avin obeleavaju i veoma znaajni monoliti - Obelisk Teljo, nazvan u ast peruanskog arheologa Hilija S. Telja i Stela Raimondi, nazvana u znak potovanja prema italijanskom istraivau Antoniju Raimondiju. Nedavno je otkrivena i Stela let kondora. Na svim kamenim dekorativnim ukrasima, nalaze se maje crte. Iako je ova kultura nestala, njena religiozna i umetnika rasprostranjenost moe se uoiti i u drugim kasnijim kulturuma.

Fragment pogrebnog tekstila za uvijanje mumije, Parakas kultura

PARAKAS (PARACAS) kulTura razvijala se od 1100. godine pre nove ere, do 200. godine nove ere, na junoj obali Perua. Poznata je po svojim pogrebnim povezima, kojima su obmotavali dobro ouvane mumije, smetene u poloaju fetusa, u korpe od prua i uvijene u pokrove od pamuka ili vune od alpake ili vikunje, velikih dimenzija i impresivne lepote i kolorita. Parake su bili odlini tkalci, svoje tkanine su bojili prirodnim bojama, meu kojima su preovladavale crvena, plava, uta, boja neba, narandasta i braon. Crtei su predstavljali mitske linosti, stilizovane ivotinje. Ista figura se esto ponavljala i u niim redovima, menjajui jedino boje i poloaj. Parake su, takoe, prvi hirurzi drevnog Perua. Dostigli su nivo perfekcije u otvaranju ljudskih lobanja i u leenju rana, primenjujui neku vrstu biljnog soka kao anestetik. Upotrebljavali su vulkansko staklo za instrumente, kao i tumi no i tumi skalpel.

TEKSTILI (TELAS) Tekstili su imali izrazito vanu ulogu u kulturama koje su se razvijale u prekolubijanskom Peruu. Njihova izrada je zahtevala izrazitu vetinu i naporan rad. Tkanine su bili veoma cenjeni, poput plemenitih metala, jer su kvalitetom i motivima ukazivali i na drutveni status i politiku mo. U isto vreme karakter odee i tekstili imali su veliki znaaj prilikom pogrebnih obiaja i prelaska preminulog u zagrobni svet. Zato se grobnice, uglavnom, nalaze u oblasti priobalnih dina, sa izrazito sloenim i vrednim tekstilnim pogrebnim odedama, jer je taj deo zemlje bio najsuvlji u celoj zemlji i to je razlog zato je toliko tekstila iz perioda od pre vie hiljada godina i ouvano do danas (eksponati fragmenta pogrebnog tekstila, u koji je bila uvijena mumija, sa ove izlobe, ali i fragmenti delova odee, rubova odee, kulture Naska, Moika i Parakas). Neki tekstili su i kreirani u cilju ritualnog prinoenja rtve i bili darivani boanstvima Sunca (Inti Bog Sunca), kao najviem nebeskom boanstvu. Izrada ovih tekstila zahtevala je vrhunsku vetinu i kreativno, umetniko i intelektualno promiljanje, realizujui tkanine sofisticiranog kvaliteta i motiva. I pored toga bile su stvarane na jednostavnim razbojima, esto postavljenim na drvo, sa vretenom i izraivane uz pomo pamunih niti i biljnih vlakana. Na fragmentu pogrebnog tekstila, koji je predstavljen na ovoj izlobi, motivi su prevashodno stilizovano-geometrijskog karaktera, reflektujui spiritualni svet transformacije i komunikacije izmeu ovog sveta i narednog. Ove stare tekstile odlikuje iznenaujue sloeni dizajn, jer iako ga karakterie odreeni uzorak ili geometrijski motiv, nigde ne postoji potpuno poklapanje ili imitacija. Umetnici su uvek unosili male varijacije u formi ili koloritu. Gledajui celokupno tekstil, moe izgledati da je to preovlaujue geometrijska i apstraktna forma, ali ipak, detalji u sredinjem delu demonstriraju fluidnije linije i delikatne varijacije. Sa prelaskom jedne kulturu u drugu, tehnike su sve vie vodile ka apstrakciji. Uari tkanine karakterie veoma smeli grafiki dizajn sa apstraktnim figurama velike sloenosti, dok u periodu Inka civilizacije tkanine odlikuje estetski minimalizam. Tkanine u doba panskog kolonijalnog perioda predstavljaju sintezu starosedelakih i evropskih stilova. Tada krune forme preovlauju nad horizontalnom strukturom andske estetike. Dok su prekolumbijske kulture koristile pamuk, pa i perje, Evropljani uvode svilu i platno, ali je i dalje vidljiva tendencija domaih umetnika koja je vodila ka apstraktnim simbolikim formama flore i faune. Najzad, tokom perioda Inka carstva, alpaka (ivotinja nalik lami, koja hiljadama godina ivi na peruanskim Andima), dobija poseban status i rezervisana je samo za Inka plemstvo. Peruanska alpaka je rea ak i od kamira, jer je odlikuje tekstura koja je veoma glatka, barunasta, laka i meka.

Fragment posude sa geometrijskim motivima, Vikus kultura

Na severnom priobalnom delu (dananja oblast Pjura), od 200. godine pre nove ere do 600. godine nove ere razvila se VIKUS (VICS) kulTura, koja se isticala visokim dostignuima u oblasti keramike, koju je odlikovala figuralna prezentacija mukaraca, parova, ivotinja. Keramiku dekoraciju odlikuje geometrijski oblik i tehnika slikanja u negativu, koja se sastoji u pokrivanju keramikih delova smolastom supstancom, dajui im eljene oblike. Poto se predmet izvadi iz penice, ova supstanca se odvaja, pa keramika dobija dvobojnu formu: crvenkasta je na pokrivenim delovima i crna na onima koji su bili izloeni dimu. Nakon toga, nanosi se materija engobe (glinena materija kojom se prekriva komad keramike, pre nanoenja sjajnog sloja) i na taj nain se dobijaju tri boje. Eksponat predstavljen na ovoj izlobi ima formu okrugle posude, sa dvostrukom drkom, koje se spajaju u otvor na vrhu. Motivi su prepoznatljivi za ovaj period. U donjem nizu prevashodno geometrijsko stilizovani, a u gornjem nizu sa figuralnim prikazima. Vikusi su bili umeni zlatari, obraivali su zlato, srebro i bakar.

METALI Rad u metalu podrazumevao je specijalizaciju i tehnologiju za pojedine metale ili predmete: pozlatu, zlato, peate, korienje kalupa.Uz pomo ovih tehnika proizveden je itav spektar objekata razliite namene posude, noevi, posude za pie, ukrasne figure, nakit, narukvice, naunice, prstenje za noseve, krune, ukrasne igle, delove odee koji su pripadnici aristokratije nosili na grudima . Na ovoj izlobi predstavljen je fragment dela odee, odnosno ukrasa koji su predstavnici Inka aristokratije nosili na grudima i izrazito vredna figura Tumija, izraena u zlatu.

Fragment dna posude, Moika kultura

Kao naslednica kultura avin i Vikus, KULTURA MOCE ili MOCIKA (MOCHE, MOCHICA) je nastala u priobalnim delovima Moe i ikama, na severnoj obali Perua, od 200. do 700. godine nove ere. Drave su postepeno poele uvoditi centralizovani teokratski sistem vladanja. Ova promena je direktno uticala i na umetniki stil Moika kulture, koji je nastao i razvijao se u velikom delu severnog Perua i to u okviru pet faza. Bilo je to drutvo organizovano po klasama i sa sistematinom podelom rada, na osnovu koje su realizovani ambiciozni arhitektonski projekti, iji ostaci jo dominiraju okolinom, ali su toliko oteeni tokom vremena, da izgledaju poput sastavnog dela predela, brda ili uzvienja. Tek kada im se prie sasvim blizu, vide se da su izgraeni pomou erpia. kao to su hramovi Uaka Sunca ili Uaka Meseca. Na nekoliko ovih graevina jo uvek se mogu pronai ostaci murala koji opisuju i svetovne i ritualne scene ove kulture. Moika je bilo visoko razvijeno drutvo sa sistemima za navodnjavanje, kojima su puste predele inili plodnim, gradei puteve, rezervoare i akvadukte. Osim toga, Moike su bili i zemljoradniki narod, koji je pridavao znaaj uzgoju kukuruza, osnovi ishrane prekolumbijskih naroda. Njihova keramika pripada nizu najznaajnijih ostvarenja u okviru svih pretkolumbovskih civilizacija. Uakos (Huacos, huaco je keua re i oznaava keramiku meu drevnim Peruancima) predstavljaju keramike posude od dvobojne gline, indijanskocrvene i kremastobele boje, koje na realistian nain prikazuju razne vidove ljudskog ivota. Istakli su se, takoe, i u metalurgiji. Moika narod je bio meu prvima koji se istakao visokim kvalitetom rada u metalu, koristei lemljenje i pozlatu. Kreirali su predmete u plemenitim metalima izrazite lepote - naunice i ogrlice, prstenje za noseve i kacige. Godine 1987. dolo je do novih otkria, koja su zadivila svet, kao to je otkrie mesta Sipan, u dolini Lambajeke (severna obala). Radi se o otkriu netaknute pogrebne sobe jednog Moika vladara, nazvanog gospodar Sipana, okruenog konkubinama, ratnicima, slugama i velikim blagom: zlatom, srebrom, bakrom i drugim objektima. Meutim, ono to izdvaja Moika kulturu jeste ekspresivni stil grnarije i vrhunski kvalitet izrade posuda. Mnoge posude pokazuju scene iz svakodnevnog ivota, kao to se moe videti i na ovoj izlobi ivotinje, ljude (pet eksponata pripada razliitim etapama Moika kulture), ali na nekima su prikazane i scene iz bitaka, odnosno ritualnih pohoda, boanstva i veoma retki eksplicitni prikazi seksualnih odnosa. Keramika ove kulture imala je vrstu strukturu i standardizovanu formu u odnosu na korisnike ovih predmeta, odnosno na klasu i status stanovnitva. Veliki deo Moika grnarije pronaen je u grobnicama na severnom delu peruanske rene doline (oko 90 grobnica), na osnovu ega se moe ustanoviti struktura u odnosu na drutveni status preminulog. Takoe, osobe vieg statusa sahranjivane su blie Uaka hramu. Postepeni nestanak Moika kulture dolazi sa razvojem imu kulture, ali dostignua ove civilizacije ostavila su velikog uticaja na mnoge kulture June Amerike i inile jedan od glavnih elemenata na kojima je izgraena kultura velike Inka civilizacije.

Fragment antropomorfne posude, Naska kultura

Narod kulTure Naska (NAZCA ili NASCA), savremenici kulture Moika, iveo je na junoj obali, u dolinama Pisko i Ika. I ovaj narod se istakao u arhiteturi i hidraulici. Njihova keramika (huacos), takoe je veoma vredna, raznobojna, okruglog oblika i zadivljujue zavrne obrade. Motivi predstavljaju ljudske oblike, ali i ivotinjske prikaze. Upotrebljavali su ak 11 nijansi boja, sa izuzetkom plave i zelene. O visokom kvalitetu Naska huacos-a, bogatstvu boja, povezanosti sa svakodnevnim ivotom, znaaju narativa i druvenog statusa, neposredno se moemo uveriti uvidom u veoma vrednu posudu, koja je prikazana na ovoj izlobi, a koja potie iz srednjeg perioda Naska kulture (400. godine), sa prikazom predstavnice Naska aristokratije, koja je izvrila preljubu, osramotila porodicu i zato bila osuena na smrt. Izbrisana linija usta ukazuje da joj je bilo oduzeto pravo na bilo kakvu odbranu.

Zlatni idol Tumi, Uari kultura

Ekspanzija kulTure VARI ili UARI (WARI ili HUARI), poela je od VI veka veka nove ere u junom, centralnom delu dananjeg Perua. Centar naroda Uari nalazio se u oblasti Anda, koja se danas naziva Ajakuo. Prostirao se od Kahamarke i Lambajekea na severu, do Siusa i Sukanija na jugu. Arhitektonski ostaci upuuju na postojanje palata, terasa i zidina visokih oko 7 metara. Kamen i glina predstavljali su osnovne elemente njihovih graevina. Na 35 kilometara od Lime, glavnog grada Perua, moemo pronai grad Paakamak, u dolini Lurin, do kojeg je dosezala mo naroda Uari. Paakamak predstavlja svetilite sa velikim platformama, koje su povezane irokim stepenitem, napravljenim od nepeenih glinenih cigala. Zahvaljujui obalskoj klimi, naroito onoj iz Lime, kuda prolazi Humboltova struja, a koja spreava kie, ovi arheoloki ostaci sauvani su i danas. Najbolje ouvani ostaci Uari kulture nalaze se u blizini grada Quinua i nedavno otkriveni Severni lokalitet, u blizini grada iklajo. Uari drava je ustanovila osobene administrativne centre u mnogim provinicijama, koje se razlikuju od Tiuanaku arhitekture (Tiuanaku snana prekolumbijska drava, koja se razvijala na tlu dananje Bolivije, ali je imala velikog uticaja kasnije na formiranje Inka carstva; Postojala je od 400 do 1000. godine nove ere, a vrhunac je doivela od 400. do 800. godine nove ere). Ove arhitektonske razlike upuuju na politiku nezavisnost dve drave. Uari dravu je odlikovala sloena socijalno politika hijerarhija. Razvili su tehnologiju terasaste obrade zemlje, investirali u mreu puteva, kao znaajno zavetanje za kulturu Inka. Ova kultura je veoma znaajna i po keramici, iji primer moemo videti i na ovoj izlobi, a veoma vredni eksponat predstavlja mala figura od zlata najvieg boanstva prekolumbijskih civilizacija Tumija. Uari kultura je poela da nestaje oko 900. godine nove ere.

Tumi Tumi predstavlja ceremonijalni no koga karakterie polukruno seivo, napravljeno od bronze, bakra, zlata ili srebra. U mitologiji andskih kultura, ovi narodi su bili deca Sunca i jednom godinje su odravali raskone ceremonije proslave boanstva Sunca. Festivali su se odravali na kraju perioda etve, u znak zahvalnosti Suncu za bogate useve ili da potrae milost za bolje useve sledee sezone. Neke andske kulture, poput kulture Parakas, koristile su tumija za operacije na lobanji. Ustanovljeno je da su mnoge od ovih operacija bile veoma paljivo izvedene. Zato tumi predstavlja nacionalni simbol Perua.

Fragment posude sa animalnim motivom, imu kultura

KULTURA CIMU ili CIMOR (CHIM ili CHIMOR) cveta na ostacima kulture Moika, a nakon dominacije naroda Uari. Poinje u XIII veku, a zavrava se u XV veku nove ere. Smetena je na severnoj obali, blizu dananjeg grada Truhiljo. Glavni grad ove kraljevine bilo je utvrenje an-an, poznato kao najvei glineni grad na svetu. Prostirao se na povrini od 18 kvadradnih kilometara, sa blizu 100 000 stanovnika. Ceo grad je bio sagraen od nepeenih cigala, podeljen na 10 gradskih etvrti, sa batama, trgovima, pravougaonim kuama, palatama. Istiu se radovi u plitkom reljefu, sa gradskim zidinama. Samo pedeset godina pre dolaska konkvistadora, Inka vladar Tupak Jupanki osvojio je ovo kraljevstvo oko 1470. godine nove ere. Njihova keramika je bila iskljuivo crne boje, delikatna i stilizovana. Postali su veoma poznati i u obradi zlata, srebra, bakra i predmeta od perja, a na osnovu velikog dela arheolokih ostataka, vidi se da su bili pod velikim uticajem Moika kulture. imu su poznati kao narod ije je boanstvo bio Mesec, za razliku od Inka koji su proslavljali Sunce. imu narod je video Sunce kao razaraku silu, zbog tekih klimatskih uslova u pustinjskoj oblasti u kojoj su iveli. Najpoznatiji su po osobenoj monohromatskoj keramici i finoj obradi metala bronze, bakra, zlata, srebra i kombinacije zlata i bakra. Keramiki objekti su imali formu ljudskih figura koje stoje ili sede na bazinom delu posuda. Ouvani crni sjaj ove keramike ostvaren je izradom na visokim temperaturama, u zatvorenim penicama, koje su spreavale kontakt kiseonika sa glinom. imu keramika je imala dve funkcije: posude za svakodnevnu upotrebu i ceremonijalnu funkciju. Posude za domainstvo nisu odlikovale finese pri oblikovanju, dok ceremonijalna keramika pokazuje oito posveivanje viim estetskim standardima. Osnovne karakteristike imu keramike jesu male skulpture, pravljene uz pomo kalupa. Iako su bile prvenstveno crne, neke svetlije posude, takoe se mogu nai u manjem broju. ivotinje, voe, ljudi i mitski karakteri su piktoralno bili predstavljani na imu keramici, dok je za ovu kulturu veoma zanimljivo da postoji nekoliko primeraka sa eksplicitnom, trodimenzionalnom predstavom homoseksualnih odnosa.

Zidine Saksahuaman, Inka kultura

O poreklu CIVILIZACIJE INKA (INCA) postoje dve legende, koje se prepliu sa istorijom. Jedna od legendi kae da su iz jedne peine u brdu Tamputoko, izala etiri brata sa svojim enama, kako bi savladala osvajae i osnovala glavni grad imperije Inka. Zvali su se Ajar Manko, Ajar Avka, Ajar Kai i Ajar Uu. Ajar Kai, najjai meu njima, na prevaru je vraen u peinu i tamo je ostao zauvek zatoen. Aja Uu, seo je na jedan grob i grob ga je pretvorio u kamen. Kada je uao u dolinu Kuska, gde je bila zabodena zlatna palica, Ajar Avka je pohitao da zauzme zemlju i kada se zaustavio na jednom kamenu, skamenio se. Ostao je jedno Ajar Manko sa svojom enom Mamom Akljo, koji je osnovao dinastiju Inka i koji je bio prvi kralj Kuska. Druga legenda objanjava da je bog Inti naredio svojoj deci, Manku Kapaku i Mami Okljo da krenu iz kotline jezera Titikaka ka severu, kako bi prosveivali ljude, koji su iveli u tim oblastima. Predao im je zlatnu palicu, govorei da tamo gde se ona zabode i sasvim propadne u tlo moraju da postave temelje grada. Proroanstvo je ispunjeno u oblasti Kuska, koju je, kako se ini, ve nastanjivala druga grupa Keua naroda, koji su se od prvog trenutka poistovetili sa pridolicama, jer su govorili istim jezikom. Manko Kapak se oenio svojom sestrom, zapoinjui tako jedan obiaj koji e se zadrati sve do vremena konkiste i osnovao je kraljevsku dinastiju, iji e naslednici urediti carstvo Inka. Prema istraivaima, carstvo Inka nastalo je u XII i XIII veku, ali e do njegovog konstituisanja i jaanja doi u XV veku. Carstvom je vladalo trinaest careva (Inka) od kojih se dvojica smatraju legendarnim, a est protoistorijskim linostima. Manko Kapak je prvi car, legendarni junak, mada se veruje da je postojao, budui da tako navode hroniari. Petorica preostalih su istorijske linosti, a sa Paakutekom, ije ime znai onaj koji menja zemlju, devetim carem, zapoinje velika ekspanzija imperije Inka. Kao veliki vladar, uspeo je da porazi anke i kree u osvajake pohode. Osnovao je carstvo zvano Taunantinsujo (kraljevstvo etiri strane sveta). Postavio je temelje politike, stvorio sistem mitimaes-a (naseljavanje osvojenih naroda u odreene oblasti, koji je za cilj imao brzu asimilaciju tek osvojenog stanovnitva). Urbanistiki je preuredio Kusko, izgradio hram Sunca, ili Korikanu, tvravu Saksauaman. Znaajno je pomenuti i druge careve zbog njihovih osvajanja i dela - Tupaka Jupankija i Uajnu Kapaka, koji su tokom XV veka uspeli da proire granice svoje vladavine, koje su na kraju obuhvatale oblasti juno od dananjih drava Kolumbije, Ekvadora, Perua, dela Bolivije, Argentine, sve do reke Maule u ileu i od obale Pacifika do prauma Amazonije. Za period krai od jednog veka, Inke su stvorile veliko carstvo, na vie od 100 000 kvadradnih kilometara, koje je naseljavalo do petnaest miliona stanovnika. Na kraju ove civilizacije dvojica kraljeva su se sporila oko vlasti. To su bili Uaskar i Ataualpa, koji je pobedio i bio krunisan za cara, ime je zapoeo graanski rat, koji se zavrio tek 1532. godine, kada su Uaskara ubile trupe njegovog brata Ataualpe. Te iste godine, Francisko Pisaro je uao u Kahamarku i nekoliko meseci potom osudio je cara na smrt. Tako je izgubljeno carstvo Inka.

Fragment zlatne posmrtne maske pripadnika aristokratije, Inka kultura

UMETNOST INKA Oblici i dekoracije na posudama od gline ine jedan od osobenih elemenata civilizacije Inka. Za ukraavanje su najradije koristili crnu, belu, crvenu, utu i narandastu boju. Preovladavali su motivi u obliku trouglova i rombova, krstova i krugova, mada se javljaju i prikazi paprati, ptice i insekti. Tipian oblik posude bio je aribalo, sud okruglog tela, koji se zavrava dugim vratom, iji otvor ima glatku i razvuenu ivicu. Baza je kupasta. Sa bonih strana se nalaze uspravne drke, gde provlaio kai, kako bi se sud nosio o ramenu, kao i jedna izboina, koja je predstavljala glavu ivotinje, da bi se kai vezao. Aribalos su sluili za noenje tenosti, kao to je voda, a naroito ia, odnosno fermentisano pie od kukuruza. ae od drveta ili keros bile su ceremonijalne ae ivih boja, kao to su zelena, plava, crvena, uta, sa motivima koji prikazuju ljudske, ivotinjske, biljne i geometrijske oblike. I na njima su se mogle videti scene iz svakodnevnog ivota. U oblasti arhitekture su izgradili neke od najimpozantnijih kompleksa, hramova, palata, a njihove graevine istiu se postojanou, jednostavnou i simetrijom. Upotrebljavali su kamene blokove velikih dimenzija, sa mnogo uglova, pravougaone i kvadratne i savreno ih uklapali bez upotrebe bilo kakvog vezivnog tkiva. Kao primer moe se navesti dvanaestougaoni kamen u gradu Kusku. Jedino krovovi ni na koji nain nisu bili povezani sa zidovima i zbog toga danas nisu sauvani u arhitektonskim ostacima. Graevine su bile niske, sa samo jednim velikim vratima u obliku trapeza i sa nekoliko ukrasa u gornjem delu. Prozori su retko pravljeni. U proizvodnji tekstila raspolagali su brojnim vrstama tkanina; neke su bile od raznobojne vune, koju daje alpaka, lama i vikunja. Vuna je bojena pre nego to bi je ispreli. Druge tkanine bile su od sitnog perja, koje je uplitano u vunene tkanine, a koristili su i akiras, zrna od zlata i srebra i pravili ilime i pokrivae. Pamuk je, takoe, korien u njihovim tkaninama. Od metala su pravili predmete namenjene caru i sveanoj upotrebi. Ovi predmeti su bili od zlata i srebra. Uz to su, kao i njihovi prethodnici, bili veti i u obradi bakra i bronze.

Fragment igle, dela odee konkvistadora, kopa za pono za venanje

OSVIT NOVOG DOBA Pad ili osvajanje?

Trinaestorica slavnih Fransisko Pisaro, panski osvaja, zajedno sa svetenikom Ernandom de Lukeom i Dijegom de Almagrom, upustio se u osvajanje Perua. Mnogi njegovi pratioci eleli su da se vrate u Panamu zbog proivljenih muka. Pisaro, videvi uznemirujuu situaciju, kako legenda kae, povukao je liniju u pesku i rekao im: Ovuda se ide u Peru da se obogatimo, a suprotnim putem u Panamu da ostanemo siromani. Neka dobar Kastiljanac izabere ono ta mu se vie dopada .... Liniju je prelo trinaest vojnika, poznatih pod imenom Trinaestorica slavnih. panska kruna imenovala ga je osvajaem, guvernerom i vrhovnim vojnim zapovednikom oblasti Peru. Krajem 1531. godine Pisaro je poao u svoju treu ekspediciju, izaao je iz Pjure i uputio se ka centralnom delu Perua, sa gotovo dve stotine ljudi. Iskoritivi graanski rat izmeu Ataualpe i Uaskara, dvojice poslednjih peruanskih kraljeva u vreme dolaska panaca, zapoeo je osvajanje imperije Inka. Na svom putovanju 1532. godine osnovao je naselje San Migel de Pjura i produio planinom, u susret kralju Ataualpi u Kahamarki, u koju je uao 15. novembra 1532. godine.Ataualpa je zarobljen, pa je tako oslabljen otpor carstva. Inka je, u nastojanju da povrati svoju slobodu, obeao Pisaru jednu sobu punu zlata i drugu punu srebra. Ispunio je svoje obeanje, ali uprkos tome, bio je pogubljen 1533. godine. Poetkom 1535. godine Pisaro stie do obale Pacifika, gde odluuje je da osnuje Grad kraljeva, dananju Limu. Proirio je teritorije prema Ekvadoru. Suprotstavio se ustanku Manka Inke, koji je opkolio gradove Limu i Kusko 1536. godine, a odupreo se i graanskom ratu sa Almagrom 1538. godine. Ubili su ga u Limi sledbenici Almagra 1541. godine.

Vicekraljevstvo Perua Nakon ustanovljenja vicekraljevstva Nove panije 1535. godine nad Meksikom, vicekraljevstvo Perua je bilo najznaajnije u Junoj Americi, a stvoreno je 1542. godine. U Peruu je vladalo deset vicekraljeva u XVI veku, petnaest u XVII i petnaest u XVIII veku. Vicekraljevstvo Perua se delilo na dvanaesto intendatura i obuhvatalo je gotovo celu Junu Ameriku. Njegove granice ukljuivale su dananji Peru, deo Ekvadora, Boliviju i terotoriju Majnas i Kihos (amazonska oblast Perua, koja se u kolonijalno doba zvala Vrhovna komanda Majnasa). Kulturni ivot postaje intenzivan od XVI veka, kada je Kraljevskim ukazom donetim 12. maja 1551. godine u Valjadolidu, osnovan Veliki univerzitet Sam Markos u Limi, gde se, osim obaveznih predmeta na

latinskom, predavao i jezik keua. Ovaj jezik uio se i u Kusku, poevi od 1692. godine. Prva tampana knjiga pojavila se 1584. godine. Industrijska delatnost bila je veoma razvijena, naroito u proizvodnji tkanina. Od velikog znaaja bila je i eksploatacija rudnika. Sjaj vicekraljevstva ogledao se u raskoi Lime, prestonice osnovane u dolini reke Rimak. Tokom XVII veka Lima je bila sredite poslovnog sveta, bogatstva, sa velikim brojem hramova, to je dovelo do procvata izvanredne umetnosti, kao to je kola slikarstva i vajarstva iz Kita.

Nezavisnost Ratovi za nezavisnost panskih kolonija obuhvataju prilino vreme izmeu 1810. i 1824. godine. Nakon tri veka (XVI, XVII i XVIII vek) panske dominacije, kolonije demonstriraju socijalno nezadovoljstvo, te izbijaju konflikti i ustanci meu starosedeocima. Nezavisnost oznaava kraj kolonijalnog perioda. Talasu koji je vodio ka nezavisnosti prethodila je pojava intelektualnih pokreta, ime je, ve od sredine XVIII veka zapoet koreniti preobraaj kolonijalne kulture. Osnovani su obrazovni centri naunog i pedagokog karaktera, poput centara u Evropi. Organizovana su knjievna drutva, poelo je objavljivanje novina i asopisa, poput Mercurio Peruano (1787.) iz Lime. U isto vreme izbijaju narodne pobune starosedelaca, koji su protiv panske ekspolatacije ustali u mnogim mestima, kao to su Nova Granada, Meksiko, Venecuela, Santa Fe de Bogota. Najznaajnija meu njima je bila pobuna Tupaka Amarua II u Peruu. Nakon pobune Hose Gabrijela Kondorkankija, bogatog kasike (cacique) Tungasuke (cacique - karipska re, poglavica nekih starosedelakih plemena Centralne i June Amerike), koji je od Krune dobio titulu markiza od Oropeske i osvajanja grada Tinta 1780. godine, Kondorkanki je uzeo ime Tupak Amaru, po jednom od najznaajnijih lidera pobune iz XVI veka. Tupak Amaru II i njegovi ljudi zauzimaju Kusko, gde su se nalazile vladine vojne slube. Bio je to krvav sukob, a Tupak Amaru II je bio zarobljen i pogubljen 1781. godine. Poele su da izbijaju i druge pobune i nakon bezbrojnih ratova i vojnih pohoda, koji su se odvijali na teritorijama panskih kolonija, ve oslabljenih Napoleonovom dominacijom u Evropi, padom panskog trona Fernanda VII, optim nezadovoljstvom kolonija zbog drutveno-politike i ekonomske situacije, javljaju se se znamenite linosti, kao to su Simon Bolivar i Hose de Sukre na severu i Hose de San Martin na jugu i njihovi veliki pohodi zavrie se nezavinou svih kolonija. Od 1816. godine, koflikt poprima odlike oslobodilakog rata na kontinentalnom nivou. Simon Hose Antonio de la Santinisima Trinidad Bolivar, general, dravnik, zvani. Oslobodilac, rodio se u Karakasu 1783. godine. Posle putovanja po Evropi, vraa se u Junu Ameriku i nakon pobeda

u Novoj Granadi i Venecueli, osloboenja Kolumbije, Bolivar je trijumfovao i u bitkama u Peruu, sastavio Ustav Bolivije, doneo Zakon o o slobodi robova. Godine 1827. postao je predsednik Republike Velika Kolumbija (sastavljenoj od dananjih zemalja Kolumbija, Panama, Ekvador i Venecuela), 1829. godine imenovan je za neogranienog vladara, ali se odrekao ove dunosti naredne godine, razoaran proglaanjem Venecuele za nezavisnu dravu. Hose de San Martin, kreolski general roen u Argentini, predvodio je vojne pohode za osloboenje ilea i prognao je realiste iz Lime. Godine 1817. prelazi Ande sa svojom vojskom poraavajui realiste u akabuku. Nakon bitke u Maipuu 1818. godine uao je u Limu i objavio nezavisnost Perua 28. jula 1821. godine, kada mu je dodeljena titula Zatitnika Perua.

-----------------------------------------------------------------------------------------LiTeraTura Dr Paligori, Ljubomir, Istorija Latinske Amerike, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, Jugoslovensko udruenje lationoameriikanista, Beograd, 2003. Izquirdo Todorovi, Silvia, Uvod u latinoameriku civilizaciju, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2005.. Osborne, Harold, South American Mythology, IRO Otokar Kerovani, Zagreb, 1986. Jorge Ponce de Leon, Peru, Challenge and response, Portrait of a resurgent nation, Publicaciones Continente, Lima, 1971. Arellano, Alejandra, Neus Escandell-Tur, Garland, Beatriz, An Unforgettable trip to the land of the Incas, Tierra Firmes Ediciones S.A.C, 2002. Carola Gonzles R, Peru, El Dorado,Asocicion Editorial Stella, Lima, 1995. Federico Kauffmann Doig, Manual de Arquelogia Peruana, Ediciones Peisa, Lima, 1973. Lumbraras, Luis, Hermelio Rosas La Noire, Guia para Museos de Arqueologia Peruana, Editorial Milla Batres, Lima, 1975. Hoyle, Rafael Larco, Checan, Ensayo sobre las representaciones eroticas del Peru Precolombino, Ediciones Nagel, Ginebra-Paris-Munich, 1966.. Bingham, Hiram, Machu Picchu, La ciudad perdida de los incas, Ediciones Rodas, Madrid, 1972. Frost, Peter, Exploring Cusco, Nuevas Imagenes S.A., Lima, 1999. Homet, Marcel, Chan Chan, la misteriosa, Ediciones Martinez Roca, Barcelona, 1977.

Hidromeliorativni sistem ira Pjura

Generalni pokrovitelj:

TrideseTesT godina rada EnergoprojekTa u Peruu Zavren hidromeliorativni sistem ira Pjura U cilju poveanja proizvodnje hrane, u pustinjskoj oblasti severnog dela Perua, Energoprojekt je izgradio grandiozni hidromeliorativni sistem ira - Pjura. Ova firma, osposobljena za projektovanje i izgradnju velikih objekata i sistema i prisutna u preko 70 zemalja na etiri kontinenta, ostvarila je ovaj znaajan razvojni projekat prema ugovoru sa Vladom Perua. Zbog veliine celog poduhvata i velikog obima radova, izgradnja je obavljena u tri etape. Prvo je izgraen najznaajniji objekat celog sistema, nasuta brana Poeos na reci iri, duine 9 km, koja stvara veliku akumulaciju obezbeujui vodu za ceo sitem. Ove vode odvode se u reku Pjuru kanalom dugim 54 km. U dolini Donje Pjure izgraen je drenani sistem sa velikim brojem objekata na mrei kanala ukupne duine oko 500 km. U drugoj i treoj etapi izgraene su zahvatne brane sa ustavama na reci Pjuri (Los Ehidos) i reci iri (Suljana). Nizvodno od brana izgraeni su glavni kanali za navodnjavanje doline Donje Pjure, odnosno doline ire. Projekte za ceo hidromeliorativni sistem, idejni, glavni i izvoaki, uradio je Energoprojekt, koji je izgradio sve potrebne objekte, obezbedio isporuku i montau hidromehanike i elektroopreme. Izgradnja ovog sistema i veliki ugled koji je time stekao omoguile su Energoprojektu ugovaranje i drugih investicionih objekata, kako u samom Peruu tako i drugim zemljama Latinske Amerike (Bolivija, Argentina, Panama). Od znaajnih drugih poslova koje je Energoprojekt izgradio u Peruu istie se brana Jurakmajo, izgraena na visini od 4300 metara. Izmeu ostalog Energoprojekt uestvuje u izgradnji i rekonstrukciji brojnih puteva u raznim predelima Perua, ukljuujui i visoke planine Anda. Energoprojekt je sloen poslovni sistem koji ine vie zavisnih preduzea, posredstvom kojih se obavljaju radovi istraivanja, studije, projektovanje, proizvodnja i inenjering objekata razliite namene u oblasti energetike, vodoprivrede, arhitekture, graditeljstva, industrije, informatike, elektronske komunikacije i ekologije.U izgradnji investicionih objekata u Peruu uestvovala su sledea zavisna preduzea: Energoprojekt Hidroinenjering, koji je uradio sve istrane radove i projekte za objekte u sistemu, a koji radi studije, idejna reenja i tehniku dokumentaciju za hidroenergetska postrojenja, vodoprivredne objekte, hidromeliorativne sisteme, postrojenja za preiavanje voda, brane i hidroelektrane. Energoprojekt Niskogradnja, koja je izgradila sve objekte sistema, a koja se bavi izvoenjem i inenjeringom objekata niskogradnje i hidrogradnje iz oblasti energetike, navodnjavanja, korienja voda i zatite prirodne sredine, gradi brane, saobraajnice, tunele i specijalne podzemne objekte. Energoprojekt Oprema, koja je obavila sve radove isporuke i montae hidromehanike opreme na brani Poeos, a koja izvodi objekte za prenos i distribuciju elektrine energije, obavlja izvoenje i inenjering u opremanju objekata tehnolokom, mainskom i eletro opremom, gradi objekte za preiavanje vode i zatitu ivotne sredine.

DAMIR IMAMOVI TRIO

Sevdah Changes

OMLADINSKI CENTAR CK13 Vojvode Bojovia 13, Novi Sad PONEDELJAK, 01. septembar u 20.30 h

Projekat podrao:

Ulaz na koncert je besplatan! Vie informacija na www.anonymoussaid.org i www.ck13.org

FOND ZA OTVORENO DRUTVO, SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY, SERBIA

Nevieni Japan unga grafike

18.12.2008. - 15.01.2009.
Galerijski prostor Kue legata, Kneza Mihaila 46 Sveano otvaranje izlobe u etvrtak, 18. decembra u 19h Na otvaranju izlobe nastupa WoO, impro-gitarista

ANONYMOUS SAID: projekti

AnonYmous said: je organizacija posveena promociji, regionalnom razvoju i saradnji u oblasti kulture. Projekti Anonymous said: obuhvataju polja istraivake i umetnike prakse u regionu, edukacije u oblasti menadmenta i marketinga u kulturi i razliite forme kulturne saradnje izmedju najznaajnijih centara u regionu Zapadnog Balkana, koja ukljuuje razmenu strunjaka, umetnika, organizaciju umetnikih projekata, radionica i predavanja. U dosadanjem radu organizacija Anonymous said: realizovala je izlobu LP i CD omotnica Mirka Ilia Greatest Hits, projekat SLUM TV, radionicu i koncerte Damir Imamovi Trio, izlobu Ljubav i drugi zloini u saradnji sa Stefanom Arsenijeviem, izlobu Nevieni Japan - unga grafike.

www.anonymoussaid.org Cara Nikolaja 61b, 11 000 Beograd Sandra Markovi, predsednik markovic.sandra@anonymoussaid.org Anica Tucakov, programski direktor anica.tucakov@anonymoussaid.org Duica Drai, programski menader dusica.drazic@anonymoussaid.org

MOTIVI PREKOLUMBIJSKOG PERUA Galerija ad, Muzej primenjene umetnosti 19.01.2009. - 19.02.2009.

Vlasnik zbirke Branka nidari Badovinac Kustos, autor teksta i postavke Anica Tucakov Dizajn i prelom Duica Drai Fotografija Duica Drai, Anica Tucakov tampa Standard2 Na korici Fragment posude sa prikazom majmuna, Moika kultura

Anonymous said: Hvala Gospoa Branka nidari Badovinac, gospoa Ivanka Zori / direktorka Muzeja primenjene umetnosti, Nj. E. gospodin Don Elard Escala / ambasador Perua u Bukuretu, Seor Eliot Gaviria, gospodin Miodrag oli, gospodin Branko Devide, gospodin Dejan Sandi / koordinator za meunarodne odnose Muzeja primenjene umetnosti

Organizacija i produkcija

Generalni pokrovitelj

Energoprojekt - Hidroinenjering Energoprojekt - Niskogradnja Energoprojekt - Oprema