Arhitekture PC ra~unara

Objasni}emo sada arhitekture PC kompatibilnih ra~unara sa nekoliko aspekata. Prvi se odnosi na hardver koji se mo`e posmatrati na makro nivou analiziraju}i i periferije, drugi se ti~e internih detalja CPU-a. I na kraju ukaza}emo na arhitekturu softvera koja se pre svega odnosi na to kako je memorija organizovana i kako operativni sistem interaguje sa hardverom.

Interne komponente
Osnova plo~a (Motherboard) - je srce bilo kog mikrora~unara. To je ravna plo~a na kojoj se nalaze CPU, ostali procesori, glavna memorija, ulazno/izlazni konektori, konektori za napajanje, i slotovi za pro{irenje. Razli~ite komponente su me|usobno povezane preko magistrale (bus), skup veza (`ica) direktno nanetih na osnovnoj plo~i. Na tr`i{tu PC-ova nudi se danas veliki broj razli~itih osnovnih plo~a koje se uglavnom razlikuju po mogu}nostima pro{irenja i brzine rada, ali nezavisno od toga sve one imaju neke zajedni~ke karakteristike. Tako na primer, sve osnovne plo~e moraju da imaju slede}e tipove konektora: Primarno CPU-ovo podno`je: razli~ite veli~ine u zavisnosti od tipa procesora. Podno`je koprocesora: ako primarni CPU ne podr`ava FP operacije neophodno je ugraditi posebni FP koprocesor. Eksterni ke{-memorijski slot: koristi se za ugradnju veoma brze ke{ memorije koju CPU koristi da bi smanjio vreme pristupa konvencionalnom sporom RAM-u. Slotovi za ugradnju glavne memorije: nazivaju se SIMM ili DIMM, memorijski ~ipovi se ostavljaju na malim plo~icama koje se ume}u u dostupne memorijske slotove. ROM BIOS podno`je: ROM memorija u kojoj su sme{teni BIOS programi se mo`e zameniti ako se javi potreba da se sistem nadgradi (kada se vr{i zamena jednog ili ve}eg broja ~ipova na mati~noj plo~i). Kablovski konektori: koriste se za povezivanje internog fiksnog diska i CD-ROM drajvera. Sintesajzer zvukova. Konektori za paralelnu vezu i serijsku vezu, za CRT, za tastaturu, d`oistik i mi{. Mre`ni adapter.

Tipovi osnovnih plo~a

Slot I osnovna plo~a je Intelova osnavna plo~a za Pentium II procesor sa SEC (single edge connector) modulom. Podno`je 8: konektor na osnovnoj plo~i za Intelov Pentium Pro procesor. Podno`je 7: industrijski standardni dizajn predlo`en od strane Intela koji mo`e da se koristi za bilo koji standardni Pentium procesor koji radi na 3.3V. Podno`je 4: koristi se samo za Pentium koji radi na 5V.

Integrisane osnovne plo~e - neki proizvo|a~i osnovnih plo~a, da bi smanjili cenu, integri{u ve}i broj aktivnosti koje se koriste za obavljanje zadataka od spolja{njih modula za pro{irenje u jedinstvenu osnovnu plo~u. Na primer, Intel NX-440LX osnovna plo~a integri{e veliki broj funkcija kao {to su video, disk itd. u jedinstveni ~ip set nazvan 440LX AGP

Primer: Specifikacija ATX osnovne plo~e. Jedna od najpopularnijih osnovnih plo~a za {ire tr`i{te je ATX osnovna plo~a, zasnovana na Intelovoj ATX specifikaciji. Ova osnovna plo~a podr`ava rad Pentium II procesora i 440LX AGP set ~ipova. Ona koristi akceleratorski grafi~ki port (AGP) radi postizanja boljih video performansi. Nekoliko varijanti ove osnovne plo~e se nude od strane Intela na tr`i{tu: AL440LX koja je projektovana za OEM (original equipment manufacturic) sisteme. DK440LX podr`ava dupli Pentium II procesor koji je namenjem za visoko performansne radne stanice. LM440LX namenjena za stone ra~unare. NX440LX namenjena za stone ra~unare slabije konfiguracije.

Arhitektura magistrale
Prvobitne IBM-PC ma{ine zasnovane su bile na 8-bitnom prenosu podataka izme|u CPU-a i drugih komponenata. Tako na primer, procesor 8088 je bio u stanju da prenese milion bitova u sekundi. Kasnije su Intelovi procesori postali mo}niji. PC AT magistrala, koja je uvedena od strane IBM tipi~na je za rad procesora 80286 koji je bio 16-bitni, a imao je 24-bitne adrese. Sa pove}anjem brzine procesora pove}ala se i brzina magistrale na 8 MHz. ISA magistrala (Industry Standard Architecture) je bila standardizovana od strane konzorcijuma PC proizvo|a~a ma{ina zasnovanih na PC AT magistrali. Brzina prenosa podataka po ovoj magistrali je bila 8 MHz. ISA magistrala se i danas koristi kod ra~unara baziranih na 486 procesoru a i postoji skoro kod svih Pentium zasnovanih sistema. EISA (Extended Industry Standard Architecture) magistrala predlo`ena je od strane Intela i Compaq-a a podr`ava 32-bitni prenos podataka i burst re`im rada koji se karakteri{e velikom brzinom prenosa. Ova magistrala je skupa i jedino isplativa za ugradnju kod file servera (tj. kod komercijalnih se slabije koristi). MCA (IBM Microchannel) magistrala predlo`ena je od strane IBM-a 1987. godine. Bilo koja kartica pro{irenja koja se ugra|uje u ma{inu neophodno je da bude licencirana od strane IBM-a. Zna~ajna pobolj{anja su uvedena uklju~uju}i rad integrisanog videokontrolera, nezavisni prenos podataka po karticama pro{irenja, deoba nivoa prioriteta prekida od strane razli~itih ure|aja, i samokonfiguriraju}i hardver. Na `alost, ova magistrala nije bila tako brza kao EISA i nije kompatibilna sa postoje}im ISA karticama pro{irenja. VESA (Video Electronics Standards Association) lokalna magistrala je projektovana da podr`i rad u intenzivnom grafi~kom okru`enju. Kod ISA magistrale upis podataka na displeju se vr{io preko 16-bitne magistrale, kod VESA magistrale grafi~ki procesor je postavljen na osnovnoj plo~u i njemu se mo`e veoma brzo pristupati od strane CPU-a. Po nekoliko VESA slotova postoje kod 486 sistema koji podr`avaju rad brzih grafi~kih kartica a koriste 32-bitnu ili 64-bitnu stazu podataka. PCI (Peripheral Component Interconnect) magistrala razvijena je 1992. godine od strane Intela, prvenstveno obezbe|uje podr{ku pove}anim zahtevima procesora tipa Pentium. Kod dana{njih Pentium sistema to je dominantna magistrala. Specifikacijom CPI podr`avaju se kako 32-bitne tako i 64-bitne osnovne plo~e. Taktna frekvencija ove magistrale je izme|u 25 MHz i 100 MHz {to obezbe|uje brzinu prenosa podataka od oko 500MB u sekundi. Kod PCI osnovne plo~e postoji bridge (interfejs) kojim se vr{i povezivanje 64-bitne CPU-ove lokalne magistrale sa spoljnom sistemskom magistralom. Najve}i broj PC ma{ina koje koriste PCI magistralu imaju ugra|eno i po nekoliko 16-bitnih ISA slotova.

Video adapteri
Video adapter upravlja radom displeja radi prikazivanja teksta i grafike. Adapter ~ine dve komponente: video kontroler i video displej memorija. Video adapter se realizuje na posebnoj plo~i koja se ume}e u slot pro{irenja ili se integri{e na osnovnoj plo~i. Sva grafi~ka ili tekstualna informacija koja se prikazuje na monitoru mora da se prvo upi{e u video displej RAM, a odatle da se preda od strane video kontrolera monitoru. Video kontroler sam po sebi je mikroprocesor, a osnovni njegov zadatak je da oslobodi CPU od poslova koji se odnose na upravljanje video hardverom. Najve}i broj video kontrolera koristi skupu i brzu memoriju nazvanu VRAM. Plo~ica video kontrolera ima standardno instalirano 4 MB VRAM i optimizirana je za manipulisanje sa 2D i 3D grafi~kim prikazima. Najve}i broj video adaptera koji se nudi na tr`i{tu podr`ava simultano prikaz od 256 boja, sa rezolucijom od 1024*768 piksela. Video monitor - za prikaz slike video monitori koriste tehniku zasnovanu na raster analizi. Elektronski mlaz bombarduje fosforne ta~ke na ekranu koje se nazivaju pikseli. Analiza slike po~inje sa krajnje leve ta~ke vrha ekrana. Mlaz se istovremeno kre}e u dve dimenzije, sa leve strane na desnu i sa vrha ka dnu. Kada mlaz u toku analize teku}e linije do|e u krajnju desnu poziciju vidljivog dela ekrana on se gasi i prelazi na levu stranu radi analize naredne linije. Kada do|e u krajnju donju liniju on se gasi i prelazi se na analizu prve linije naredne slike (prelazi na vrh ekrana). Kod analize postoje dva principa rada. Prvi se zasniva na analizi sa proredom. U toku analize parne poluslike mlaz ispisuje neparne linije, a u toku druge poluslike parne linije. Drugi princip se bazira na analizi bez proreda. Kod ove analize mlaz ne preska~e linije {to zna~i da je svaka poluslika i slika. Karakteristika ovog na~ina prikaza je ta ~to sliku karakteri{e manji fliker efekat. Jasno}a video prikaza kontrolisana je od strane nekoliko faktora. Monitorski dot ptich se odnosi na rastojanje izme|u dva susedna piksela. Kod dana{njih 17'' monitora dot ptich iznosi 0.26 mm. Tako|e va`ne karakteristike su horizontalna i vertikalna frekvencija koje odre|uju brzinu sa kojom se vr{i analiza horizontalnih linija i vreme potrebno da se izvr{i analiza cele slike. Video rezolucija se postavlja od strane softvera, a ograni~ena je kapacitetom video grafi~kog adaptera i iznosom ugra|ene video memorije. Rezolucija se izra`ava kao broj horizontalnih piksela puta broj vertikalnih piksela. Tipi~ne rezolucije su: 640 X 480 (standard VGA) 800 X 600 (super VGA) 1024 X 768 (exstended VGA) 1152 X 864 1280 X 1024 Broj boja koje se istovremeno prikazuju a podr`ava se od strane grafi~kog adaptera nalazi se u opsegu od 256 do 16 miliona.

Memorije (RAM)
Kod PC ma{ina se koriste tri osnovna tipa memorija: dinami~ki RAM, stati~ki RAM, i video RAM. Dinami~ki RAM mora da se osve`ava u periodu koji je kra}i od jedne ms jer ina~e gubi svoj sadr`aj. Stati~ki RAM-ovi zadr`avaju svoju vrednost i nema potrebe za njihovim osve`avanjem. Video RAM se isklju~ivo koristi za memorisanje podataka koji se prikazuju na video displeju. U CMOS RAM ~uva se informacija koja se odnosi na setup sistema.

Najve}i deo memorije kod PC ma{ina je dinami~ki RAM iz razloga {to je to najjeftinija memorija. Neki sistemi koriste ECC (error chacking and correcting), to je memorija koja je u stanju da detektuje gre{ke nad ve}im brojem bit pozicija, a da koriguje gre{ke samo na jednoj bit poziciji. Dinami~ki RAM. - Glavna memorija, ili RAM je mesto gde se sme{taju program i podaci u toku izvr{enja programa. U op{tem slu~aju ovu memoriju ~ini ve}i broj dinami~kih ~ipova. Najve}i broj PC ma{ina koristi danas od 64 do 256 MB dinami~ke RAM-ove. Teku}e su dostupni slede}i dinami~ki RAM-ovi: FPM RAM (fast page mode RAM) je memorija koja se koristila kod prvobitnih PC ma{ina. Bila je relativno spora, tako da su read/write operacije bile trajanja 120 ns. FPM memorije rade asinhrono u odnosu na memorijsku magistralu {to zna~i da one nisu sinhronizovane sa taktom. FPM memorije mogu da rade sa magistralama podataka ~ija je brzina 30 MHz, a to odgovara polovini brzine od Pentiumove magistrale koja radi na 66 MHz. EDO RAM (enhanced data-out RAM) je br`a varijanta FPM RAM-a. Kada CPU pristupa odre|enoj memorijskoj adresi, EDO RAM pamti tu adresu i obezbe|uje pristup narednim sukcesivnim memorijskim lokacijama za oko 40% br`e u odnosu na FPM RAM. Njegova maksimalna brzina je 66 MHz, a to zna~i da se dobro usagla{ava po brzini sa Pentium osnovnoim plo~ama koje rade na 66 MHz ili ni`e. BEDO RAM (burst enhanced data-out RAM). Kada se od strane CPU-a pristupa memorijskoj adresi, BEDO mo`e da prenese jo{ tri dodatna podatka u jedinstvenom brzom paketu. Ovo omogu}ava da se veliki blokovi podataka prenose br`e ka CPU-u. SDRAM (synchronous dynamic RAM) radi u sinhronizmu sa sistemskim taktom i memorijskom magistralom. S obzirom da mo`e br`e da vr{i prenos kao i da istovremeno pristupa dvema memorijskim stranicama, SDRAM postepeno zamenjuje kako EDO tako i FPM RAM. Stati~ki RAM je tip RAM ~ipova koji se prvenstveno koriste kao specijalne veoma brze memorije nazvane ke{ memoije Level-2. Ke{ memoije Level-2 zna~ajno pobolj{ava sistemske performanse. Teku}e se koriste dva tipa stati~kih RAM-ova, SRAM i PBSRAM. SRAM (static RAM) je veoma brza memorija koja ne zahteva osve`avanje. Ova memorija je mnogo br`a i skuplja u odnosu na dinami~ki RAM a karakteri{e je vreme pristupa od 8 do 12 ns. Mo`e se izvoditi u verziji kao sinhrona (br`a) ili asinhrona (sporija). PBSRAM (pipeline burst SRAM) je stati~ki RAM koji je pobolj{an implementacijom burst tehnologije. Kod ove memorije mogu}e je skupiti zajedno ve}i broj zahteva i predati zahtev za pristup kao jedinstveni proto~ni zahtev. Ova memorija radi sa magistralama ~ija je brzina 75 MHz ili ve}a tako da je ona pogodna za visoko performansne sisteme.

Video RAM

Teku}e postoje tri tipova video RAM-ova: VRAM, WRAM i SGRAM. VRAM (video RAM) najve}i broj dana{njih video adaptera ima instalirano VRAM od 32 ili 64 MB koji mo`e da bude na posebnoj ili osnovnoj plo~i. VRAM je optimiziran za memorisanje kolor piksela. Dok DRAM poseduje samo jedan port pristupa, VRAM je dual port memorija pri ~emu se jedan port koristi za kontinualno osve`avanje displeja, a drugi port za prikaz podataka na displeju. WRAM (windows RAM) sli~no kao i VRAM, WRAM je optimiziran za video grafi~ke prikaze kakvi se koriste od strane Microsoft Windows. Po svojim performansama je bolji od VRAM-a i omogu}ava da se ekran osve`ava mnogo br`e. SGRAM (synchronous graphics RAM) je single port RAM koji se koristi kod video akceleratorskih kartica. Osnovna njegova prednost je ta {to se istovremeno mogu otvoriti dve

video memorijske stranice. Kod ove memorije mogu}e je veoma brzo vr{iti brisanje sadr`aja i pogodna je za 3D aplikacije. CMOS-RAM je memorija malog kapaciteta koja se instalira na osnovnoj plo~i PC ma{ine i u kojoj se ~uva setup informacija sistema. CMOSRAM se osve`ava ugradnjom male baterije tako da podaci ostaju zapam}eni u njoj ~ak i kada se napajanje ra~unara isklju~i. Povezivanje memorija na osnovnu plo~u. Memorija se obi~no realizuje na malim karticama za pro{irenje koje se ume}u u slotove na osnovnoj plo~i. Postoje dva osnovna tipa ovih memorija koje se nazivaju SIMM i DIMM. SIMM (smoll inline memory module) u najve}em broju slu~ajeva ove memorije se izvodde u 72-pinskom pakovanju, a koriste 32-bitnu stazu podataka. DIMM (dual inline memory module) to su 168-pinska pakovanja koja se ubacuju u podno`je 7 i slot 1 osnovne plo~e. Ove memorije koriste 64-bitnu stazu podataka i mogu da zamene SIMM-ove. S obzirom da je CPU mnogo br`i od glavne memorije ra~unara, projektanti sistema se suo~avaju sa problemom kako da re{e usko grlo koje se javlja kada procesor pribavlja podatke iz glavne memorije. Ovaj problem se uglavnom re{ava ugradnjom veoma brzog stati~kog RAM-a koji se naziva ke{ memorija Level-1. Ova memorija je integrisana u okviru Pentium procesora. Sa druge strane ke{ Level-2 se kao veoma brzi SRAM instalira na osnovnoj plo~i i direktno se povezuje na magistralu mikroprocesora. Uobi~ajno Level-2 ke{ je kapaciteta 512 kB.

Ure|aji za masovno memorisanje

Tipi~na PC ma{ina sadr`i razli~ite ure|aje za masovno memorisanje: Jedan ili vi{e fiksiranih diskova, koji se obi~no sastoje od 4 do 10 GB online memorije. 1.44 MB disket drajv. 600 MB CD-ROM drajv. Prenosni disk sa kapacitetom izme|u 100 MB i 4 GB. Ovaj disk se koristi kako za online tako i za backup memorisanje. Magnetni drajv koji memori{e podatke sekvencijalno