1

Velimir Abramovi:

OBJANJENJE MATEMATIKE METODE I OBARANJE FIZIKIH
ZAKLJUAKA AJNTAJNOVE ELEKTRODINAMIKE TELA U
KRETANJU - SPECIJALNE TEORIJE RELATIVNOSTI



U Elektrodinamci tela u kretanju, popularno nazvanoj Specijalna teorija
relativnosti, Ajntajn je primenio Gausovu modularnu aritmetiku na vreme, prostor,
brzine i energiju.Uinio je to nedopustivo povrno. Nije se ni osvrnuo na ontoloka
pitanja o vremenu i prostoru, niti je pokuao da fiziki interpretira jedinicu, nulu i
znak jednakosti, to je u matematikim operacijama s vremenom i prostorom od
presudnog znaaja. U ovoj nikome dovoljno jasnoj teoriji, Ajntajn je izveo protivurene
i netane fizike zakljuke, koji ni posle vie od sto godina nisu valjano laboratorijski
dokazani, niti je iz njih proistekla bilo kakva upotrebljiva tehnologija kontrole vremena i
energije u fizikim i biolokim procesima.
Moe se rei da se dosadanje poverenje naunika u Specijalnu teoriju
relativnosti uglavnom zasnivalo na:
a) neotkrivenoj i zato neshvaenoj Ajntajnovoj metodi (pokazujem da je to
Gausova modularna aritmetika), i
b) nepotpunom izvodjenju posledica iz Ajntajnovih naivnih matematiko-
fizikih pretpostavki, to je itavu modernu fiziku zarazilo optim nedoslednim
razmiljenjem o fizikoj realnosti, tako da danas niko od poznatih naunika vie i ne
pomilja ozbiljno da fiziki interpretira matematiku koju sam primenjuje. Povrh toga,
Ajntajn je u teorijsku fiziku uveo umetniki manir neuvaavanja eksperimentalnih
injenica, pa se rezultati dananjih ogleda i posmatranja nasilno podvode pod vaee
teorije, koje su esto fantastine, tj. oigledno neverovatne, to stvara prepreke ljudskom
saznavanju prirode.Na primer, udaljavanje galaksija brzinama viestruko veim od c
relativistiki se prilagodjava Teoriji velikog praska, i ako je svakom jasno da na sve
veim udaljenjima od centraeksplozije, odakle kreu brzinom c, galaksije moraju da
usporavaju, umesto to ubrzavaju, kako se opaa i meri (70 i vie c). Ali, umesto da
priznaju da im je priroda svetlosti jo uvek nepoznata i da fizici nedostaje prava hipoteza
vremena i prostora, fiziari su uveli nove, jo manje jasne pojmove, kao to su tamna
materija i tamna energija, drugim reima, uveli su materiju koja se ne vidi, ali je
providna, jer se kroz nju vide zvezde, i svetlost koja ne svetli, ali galaksijama slui kao
pogonsko gorivo za nadsvetlosne brzine, koje opet, po teoriji relativnosti nisu mogue.
Zbrka se uveava time to se za foton tvrdi da nema masu mirovanja, pa kako u fizici
nema ni geometrijske interpretacije jedinine mase, to uopte nema naina da se tako
shvaeni foton bilo kako vizuelno predstavi, nacrta. A znamo da i svetlost mora nekako
izgledati, da ima oblik.
Pri itanju Specijalne teorije relativnosti potrebno je da izbegnemo spontano
poistoveivanje naune imaginacije sa naunom istinom, jer je to zamka u koju nas
knjievno nadareni Ajntajn navodi samim stilom izlaganja.U Ajntajnovom sluaju,
bitno je stei imunitet na pseudo-logiki skelet njegovih fizikih tumaenja, i strogo
2
pratiti ta nam njegova matematika zaista saoptava. Zato preskoimo njegovu
zbunjujue emotivnu uvodnu pripovest i analizu zaponimo od prve jednaine:

I

ELEKTRODINAMIKA TELA U KRETANJU
....
I. K i n e m a t i k i o d e lj a k
1. Definicija simultanosti:
....
Ne mozemo odrediti zajedniko vreme za A i B, jer ono uopste i ne moze biti
odredjeno ukoliko to ne ucinimo definicijom po kojoj je vreme potrebno svetlosti za
putovanje od A do B jednako vremenu potrebnom za putovanje od B do A. Neka zrak
svetlosti krene u A vreme t
A
iz A prema B, i neka u B vreme t
B
bude reflektovan od
B u pravcu A i stigne ponovo u A u A vreme t
A
.
U saglasnosti sa definicijom dva sata se sinhronizuju ako

t
B
t
A
= t
A
t
B .


I.1. Utvrdjivanje metode:

t
A
t
B
t
A
t
A
t
A
+ t

t
A
+ 2t t
A
+ 3t

t t t t t


Jasno se vidi da vreme pokretnog sistema t, to jest vreme zraka svetlosti, nije nita
drugo nego modul. ta je modul? To je ostatak celobrojnog deljenja, i ako je taj ostatak
za bilo koja dva susledna broja u nizu - isti, to znai da je brojni razmak medju svim
suslednim brojevima jednak modulu; na primer, u nizu N prirodnih brojeva to je
jedinica. I prema tome, odnos
1
'
= =

t
t
t t
t t
B A
A B
nedvosmisleno ukazuje da je u pitanju modularni niz od tri
lana t
A
, t
B
,t
A
sa t kao modulom, gde su prvi lan modularnog niza t
A
i modul t,
medjusobno nezavisni.

I.2. Diskusija modularnosti kao Ajntajnove matematika metode kojom
zasniva i izvodi Specijalnu teoriju relativnosti
Istorijski, vrlo je verovatno da je Mileva Mari Ajntajn, studirajui matematiku
na nemakom jeziku, itala Gausova dela zajedno sa muem. Neko od njih dvoje doao je
na ideju da se Gausovom modularnom aritmetikom elegantno moe dokazati Ajntajnovo
poznato misaono vidjenje nepokretnog elektromagnetskog spektra: u sedamanaestoj
godini ivota, seao se on, zamislio sam da se na raketi koja putuje brzinom svetlosti
udaljavam od Zemlje i kada sam se osvrnuo, video sam zemljino elektromagnetsko polje
kako miruje. I onda se neko od dvoje suprunika setio da brzine postavi u modularni
odnos i matematika specijalne teorije relativnosti bila je pronadjena.
3
Modularna aritmetika, (koja se ponekad naziva i aritmetika sata) je aritmetiki
sistem za cele brojeve, gde se brojevi vraaju u krug, obmotavaju, nakon to dostignu
odredjenu vrednost modulo.Modularnost za brojeve uveo je Karl Fridrih Gaus u
uvenom delu Rasprava o Aritmetici (Disquisitiones Arithmeticae), objavljenom 1801
godine.

Gausova nula (Sl. 1)
Modularna aritmetika svakodnevno se koristi na obinom asovniku, na kome je
dan podeljen na dva perioda od po 12 asova. 9 ujutru + 4 sata = 1 sat posle podne, i
takodje,9 uvee + 4 sata = 1 sat posle posle ponoi. Vreme asovnika ponavlja ciklus
svakih 12 sati, odnosno kada brojanje dostigne 12, poinje ponovo po istom aritmetikom
modulu 12.
Ovu metodu Ajnstajn je Preuzeo od Gausa i formalno je primenio u
Elektrodinamici tela u kretanju, bez i najmanjeg ontolokog udubljivanja u problem
vremena; na pitanje ta je vreme?, Ajnstajn odgovara da je vreme ono to vidimo na
satu - modularni brojni onos.
Gaus-Ajntajnov modularni izraz za sinhronizaciju satova ujedno je i prva
jednaina takozvane Specijalne teorije relativnosti, kojom se zapravo sinhronizuju
nepokretni - ( t
A
) i pokretni - ( t) deo satnog sistema:

t
B
t
A
= t
A
t
B
= t .

Dva cela broja, t
A
i t su kongruentna po modulu n (podudarna preko pozitivnog
celog broja nazvanog modulo n), ako je njihova razlika, (t
A
- t), ceo broj koji je umnoak
od n. Ako je to tano, pie se:

t tA (modulo n)
Ovaj matematiki iskaz znai: " t
A
je kongruentno sa t po modulu n".
Medjutim, po Ajnstajnovoj Definiciji, najkrae vreme u koje zrak svetlosti moe
krenuti iz A je t
A
, a najkrae vreme putovanja do B, je t. Dakle, radi se o dve razne
jedinice, t
A
i t , podudarne iskljuivo preko nule:
t tA (modulo 0), jer t
A
t = 0, to je uslov podudarnosti identian
Galilejevom relativizmu,
' t t (modulo 0), jer t t = 0.
4
Nema nikakve sumnje da upravo od kongruencije t
A
i t zavisi na koji nain e se
Ajntajnova Definicija simultanosti i jednaina za sinhronizaciju satova fiziki
interpretirati.
Da bi Ajnstajnov gornji izraz t
B
t
A
= t
A
t
B
ispravno analizirali i razumeli,
moramo ga razviti u dve simetrine klase kongruencije, od kojih svaka poinje
najmanjim pozitivnim lanom.
I prema Weisstein, Eric W., "Modular Arithmetic,
0 1 11 + (modulo 12),
za Ajnstajnovu Definiciju simultanosti, preslikanu na obini sat, imamo:
1. za t
A
nepokretni sistem, 0 11 + A A t t t
A
(modulo 12t
A
), i
2. za t pokretni sistem, 0 11 +t t t (modulo 12t).
Drugim reima, za brojanik, koji je nepokretni deo sata, Ajntajnova nula t
A
je u
cifri 12, (modulo 12t
A
), a za pokretni deo istog sata, skazaljku, nula t je izmedju 11t
A
i
12t
A
, (modulo 12t). Mod t (za pokretni sistem sata) i mod t
A
(za nepokretni sistem sata
moraju medjusobno biti jednaki, jer je brzina skazaljke brojno jednaka brzini
nepokretnog dela sata, displeju sata, drugim reima, samo ako je razlika t
A
i t jednaka
nuli, sat radi tano.

I.3. Kako je Ajnstajn ratelovao svoj sat, odvojivi vreme skazaljke od vremena
brojanika
1. za t
A
nepokretni sistem, brojanik Ajntajnovog sata ima cifre t
A
;

2. za t pokretni sistem, skazaljka Ajntajnovog sata ima intervale t.
t
A
cifre na brojaniku i t intervali skazaljke su po Ajntajnu sukcesivno
naizmenini, to jest:


t
A
t
A
t
A
t
A
t
A
t
A

brojanik,

t t t t t t skazaljka,


t
A
t t
A
t

t
A
t

t
A
t

t
A
t

t
A
sat,
i respektivno, sukcesija na Ajntajnovom satu je
5
11t 11t
A
12t 12t
A

1t 1t
A

2t2t
A
3t3t
A

Vidimo da se ciklusi 12t
A
i 12t ne poklapaju i da 0t dolazi pre 0t
A
, jer se
suvinim obeleavanjem pokretnih intervala, (koji su na obinom satu ve uraunati u
cifarnik), ajntajnovsko 1t pomera unapred za 1. Ali, relativistikim jezikom to se kae
drugaije, nejasno, ali ulepano: vremenski intervali u pokretnim sistemima su dilatirani
i zato `pokretni satovi kasne`. Medjutim, u Ajntajnovoj sukcesiji nepokretnog i
pokretnog, u kojoj nema potpunog poklapanja, ima preklapanja intervala, to jest
njihovog deliminog poklapanja, koje je posebno zanimljivo, jer za dva aritmetiki cela
intervala, geometrijski imamo samo tri polovine:
12t 12t
A

1t 1t
A

Modularno obeleeno, prema 0 1 11 + (modulo 12), problem preklapanja
ocrtava se jo jasnije:
0t 0t
A

1t 1t
A
- (3/2, umesto samo 2/2, kao na obinom satu, gde je
aritmetiko-geometrijska korespodencija ispravna, 1:1).
Oigledno je da ovakav Ajntajnov sat ne moe da radi tano jer nule brojanika
i skazaljke nisu dovedene u isti geometrijski poloaj.Zato? Po Ajntajnovoj sukcesiji,
skazaljka i brojanik jednog te istog sata ne mogu imati zajedniki vremenski ciklus, jer
skazaljka ima dilatirano vreme, pa nijedan Ajntajnov sat ne moe sam sa sobom da se
sinhronizuje, osim u Galilejevom banalnom sluaju t
A
= t. Ali, s obzirom da nepokretni
sistem brojanika ne meri vreme i da cifre na njemu nisu nezavisne, nego potiu od
skazaljke i samo pasivno opisuju njeno kretanje, Ajntajnov problem relativistikog
ujednaavanja intervala u stvarnosti i ne postoji.
Samimo kritiku u jednu reenicu: Ajntajnova fundamentalna greka je u tome
to je cifre na nepokretnom brojaniku, t
A
= 0,1,2,3n, smatrao nezavisnim od kretanja
skazaljke, t = 0.1.2.3n, to nije tano i to dobro zna svaki sajdija. Uzgred budi
reeno, relativistiki sat ija skazaljka t, poinje da se kree brojno nezavisno od
brojanika - t
A
, protivurei Ajntajnovoj tvrdnji vreme je ono to vidimo na satu, jer je
jasno da se to odnosi na obini, a ne relativistiki sat. Posledica praktine netanosti
relativistike teorije je da za merenje vremena i dalje strogo koristimo neajntajnovske
satove.
uveni ogled sa satom u Zemljinoj orbiti koji su naunici nakon dve godine
uporedili sa satom na zemlji i ustanovili razliku u vremenu, to jest ustanovili da
orbitalni sat kasni, nije nita drugo nego uporedjivanje dva klatna, jednog koje je
postavljeno na morsku obalu sa drugim, postavljenim na planinu. Za razliku u brzini
oscilovanju ova dva klatna, kada ih za isti ugao izvedemo iz ravnotenog poloaja - znalo
se jo u sedamnaestom veku, (Ruer Bokovi, Teorija Prirodne Filosofije, opirno
poglavlje Relativnost prostora i vremena). Ali, za razliku od savremenih naunika,
Bokovi nije iz navedenog primera izveo pogrean zakljuak po kome navedena klatna
6
imaju nejednaka svojstvena vremena. Bokovi je oigledno bio svestan da je vena
sadanjost nemerljiva (Sv. Avgustin, Ispovesti) , i prema tome da je njen broj 0 Const.
Zato je uveo tempusculum , vremence, tj. vremenski interval krai od venosti i
brojno jednak duini koju klatno prelazi u prostoru. Na ovaj nain on nije objasnio ta je
fiziko vreme, ali je matematiki usaglasio merenje vremena sa percepcijom prostora i
brzine.
Savremeni relativisti, bezrazlono smatrajui da vreme ne moe da bude nula,
napustili su Bokovievu prirodnu loginost i klasino shvatanje formule v=s/t po kome
se brzine, (v), razlikuju onda kada merenja pokazuju da razna tela za isto vreme, (t),
prelaze razne duine, (s). Umesto toga, vetaki su pretpostavili da razna tela za razna
vremena prelaze iste duine, odnosno da svi elektromagnetski talasi, (EMT), svih
moguih talasnih duina imaju jednu te istu brzinu c. Kada bi ovo bilo tano, pozicije
svih elektromagnetskog spektra ostajale bi u prostoru nepromenjene, tj. ne bi bilo
razlaganja bele svetlosti kroz prizmu. I naravno, krajnja posledica ovakvog razmiljanja
bila je kosmoloka konstantna i stacionarni kosmos (dobijen grekom u mnoenju nulom
u Optoj teoriji relativnosti, koju je Ajntajn ispravio), podjednako netaan i besmislen
kao i kosmos koji se iri i skuplja, koji grubo zanemaruje injenicu nestiljivosti
prostora.
Ali vratimo se problemu samog vremena. Evo, pokuau i da rekonstruiem ta se
to Ajntajnu moglo privideti kao istinito, dok je sanjario pod utiskom da razmilja.
Uoivi da skazaljka sata t, kad god je u poziciji neke cifre t
A
, zapravo miruje, jer
tada uitavamo nepokretnu cifru na nepokretnom brojaniku, Ajntajn je potpuno
pogreno zakljuio da jednu te istu cifru koju ita na satu treba da rauna po dva sistema -
nepokretnom (brojaniku), i pokretnom (skazaljci). Ovo ga je dalje odvelo do isprazne
intelektualne igre u kojoj je ak pretpostavio da se voz koji ide brzinom c saima u
odnosu na okolinu, (kontrahuje mu se duina), dok mu se vreme - rastee (dilatiraju mu
se vremenski intervali). U isti mah s okolinom se deava obrnuto, njene duine se
izduuju, a njeno vreme se skrauje i protie bre. Zaista veoma dramatini i krupni
dogadjaji, koji na kraju ne ostavljaju ni na vozu, ni na predelu, nikakvog traga.Sve u
svemu, posle nepotrebno komplikovanih izraunavanja, voz neskraen stie iz A u B, po
najobinijem voznom redu, kao da se ni jedna od navedenih fantastinih relativistikih
promena nije ni dogodila.
Kada je napokon i matematiki izveo da su i metar i sekunda, u svakom
referentnom sistemu ponaosob, zapravo sami sebi jednaki, Ajntajn mora da je osetio
veliko duevno olakanje: nepotreban raun sloio mu se sa obinim iskustvom. U stvari,
on se nije ni upustio u prava ontoloka razmatranje matematike vremena i prostora, i
stoga se moe rei da nije dovoljno duboko analizirao sopstvenu teoriju. Zadrao se na
podesnoj, ali fiziki povrno interpretiranoj modularnoj aritmetici, koju je samo preslikao
na geometriju, usled ega sve zajedno uzeto, cela teorija, ne odgovara fizikoj realnosti.
Istini za volju, Ajntajn deklarativno izjavljuje da se specijalna relatiovnost ne
odnosi na rotacione sisteme, ali ga definicija simultanosti, a posebno matematika koju je
7
primenio, potpuno demantuju, jer se ve samim reflektovanjem zraka svetlosti iz B natrag
u A, uspostavlja modularni aritmetiki odnos brojeva t
A
, t
B
, t
A
po modulu t,
karakteristian za rotacionu aritmetiku sata.
I.4. telovanje Ajntajnovog sata
Neusaglaene cikluse Ajntajnovog sata 12t
A
i 12t razvijmo paralelno kao u
translatornom kretanju, po njegovoj jednaini t
B
t
A
= t
A
t
B
, prema implicitnoj
shemi:
1, 2, 3 brojanik obinog sata
1 1 skazaljka obinog sata
t
A
, t
A
+ t, t
A
+ 2t brojanik Ajntajnovog sata
t t skazaljka Ajntajnovog sata
I prema t
B
t
A
= t
A
t
B
:
Dobija se Ajntajnova sukcesija:
t
A
,

t, t
B
,

t, t
A
odnosno,
t
A
, t, t
A
+ t, t, t
A
+ 2t i za t
A
= t =1, najzad se dobija
1, 1, 2, 1, 3. = 8, to je potpuno isto kao da smo na obinom satu
sabrali cifre 1,2,3, i tom zbiru dodali jo dva pomeraja skazaljke, prvi izmedju cifara 1 i
2, i drugi, izmedju cifara 2 i 3, to jest 1+2+3+2 = 8.
Ako bi smo obine satove konstruisali prema Ajntajnu, ne bi smo, im
pogledamo na sat, odmah znali koliko je sati, ve bi smo prvo morali da raunamo,
(Ajntajnov brojanik je malo zbunjujui 1, 1, 2, 1, 3, 1, 4.), da bi smo se na kraju
relativistikog raunanja vremena razoarali, shvativi da o vremenu nismo saznali ba
nita novo, jer je i po Ajntajnu, u jedan sat jedan sat, a u dva sata dva sata
U emu je konkretno Ajntajnova iluzija? Nepokretni sistem t
A
ne menja vreme sam po
sebi, nego samo onda ako ima kretanja skazaljke t, to znai da merenje vremena ne
moe poeti od nepokretnog sistema, jer on fiziki odgovara venoj sadanjosti, koja je
aritmetiki konstantno jednaka nuli. I prema tome, tanost svakog sata zasniva se na
ekvivalenciji t = t
A
i obrnuto. Ako niz vremenskih merenja ponemo sa t
A
, kao to je to
uradio Ajntajn, to je isto kao da smo pretpostavili da nepokretni sistem sam po sebi
moe da meri vreme, odnosno da se menja, i ako je nepokretan. To je razlog zato niz
merenje moramo poeti sa 0 > t , a nikako ga ne moemo poeti sa t
A
> 0.
8
0t nuno prethodi 0t
A
i vremenski ciklusi skazaljke 0 11 +t t t (modulo 12t).
i brojanika 0 11 + A A t t t
A
(modulo 12t
A
), usaglaavaju se prema relaciji t = t
A
i
obini sat radi tano iskljuivo zato to je konstruisan prema toj ekvivalenciji. Odnos
skazaljke nt i brojanika nt
A
obinog sata je 0t=0t
A
, 1t=1t
A
, 2t= 2t
A
, 3t= 3 t
A
nt=
nt
A
kao to je na sl. 2:

Obini sat: t = t
A
, 0t prethodi 0t
A
, jer merenje nuno poinje kretanjem, to jest svi
intervali su jednaki nuli, 0t-0t
A
, 1t-1t
A
, 2t-2t
A
12t-12t
A
(Sl. 2)
Ajntajnov sat radi tano samo u obrnutom sluaju, to jest samo kad je t
A
=t, jer
on merenje poinje od nepokrertnog sistema t
A
, to jest brojanikom meri skazaljku, tako
da za t
A =
t, imamo Ajntajnov ratelovani, to jest netano-tani sat, netaan za t
A =
t, a
taan za t
A
=t (Galilejeva relativnost) i t
A
=0,( pokretni i nepokretni sistem sinhronizovani
9
preko zajednike jedinice prirodnih brojeva n=t
A
=t). Ajntajn isto verbalno odrie ovaj
sluaj t
A
=0, i bez pravih filozofsko-naunih argumenata tvrdi da vreme nikad ne moe
biti jednako nuli:uvek, u svakoj taki porostora je neko vreme.. Dakle, posluajmo
Ajntajna i konstruiimo prvo sat na principu t
A
>0, tako da je t
A
=t, i pod uslovom da se
skazaljka t kree, tj. da je t=1:
a) za t
A
=1 i t=1, dobiemo nagomilavanje vrednosti t
A
vremena na brojaniku,
to jest, za isti broj geometrijskih pozicija, bie ukupno 13t
A
, dok e broj 12t ostati
nepromenjen. Evo tog Ajntajnovog sat ana Sl. 3:


Broj t
A
pozicija ne sme biti vei od broja t pozicija, to jest n t
A
= nt Const., inae sat nije
taan; najzad, i u sluaju kada odbrojavanje vremena ponemo vrednou t
A
= 0,
10
skriveni submodularni odnos t
A
i t, onako kako ga postavlja Ajntajnova jednaina
t
B
t
A
= t
A
t
B
, sam po sebi nagomilavae vreme u stacionarnim pozicijama na
brojaniku, evo zato:
za t
A
= 0, suma vremena nepokretnog sistema brojanika t
A
+ t
B
+ t
A
bie
jednaka sumi 0 + ( 0+t) + (0+2t)= 3t, dok e suma vremena pokretnog sistema skazaljke
(t
B
t
A
) + (t
A
t
B
) biti jednaka sumi t + t = 2t, to jest suma vremena nepokretnog
sistema n t
A
bie uvek vea od nt, nt
A
> nt. Razlog za ovo je svesno pogrena upotreba
znaka jednakosti u modularnom raunu, to jest umesto da pie
(t
B
t
A
)

( t
A
t
B
)

t t (modulo = 0),
to odgovara tano badarenom asovniku, Ajntajn pie
t
B
t
A
= t
A
t
B
t = t,
odakle, za t
=
t
A
sledi netaan asovnik, i to po istoj namerno netanoj
Ajntajnovoj pretpostavci t
=
t
A ,
to dodatno znai da je celokupno Ajntajnovo
izvoenje nejednakosti vremena pokretnih i nepokretnih sistema logika pogreka
krunog dokazivanja - petitio principii: sam po sebi, modularni aritmetiki odnos
sadri i pretpostavku nejednakosti jedinica za merenje, t
A =
t; upravo ovu istu
pretpostavku Ajntajn logiki nekorektno koristi kao dokaz za dilataciju vremena,
to je kolski primer petitio principii. (Sl. 3)
Najzad, ispunimo oba Ajntajnova uslova za vreme, t
A
>0 i t
A =
t i dovrimo sat
konstruisan po njegovoj zamisli.
b) Za t
A
> 0 i t
A =
t, to jest, na primer, ako odbrojavanje vremena otponemo
vrednostima t
A
= 3 i t = 2, time emo prouzrokovati znatno medjusobno pomeranje
ciklusa brojanika i skazaljke. Na taj nain dobiemo Ajntajnov komplikovani
relativistiki hronometar, koji e biti taan samo onda kada se usaglasi sa najobinije
badarenim satom, to ajntajnovsku raunicu vremena ini nepotrebnom, a njegovu
predstavu vremena besmislenom. Uopteno govorei, celokupna raunica specijalne
teorije relativnosti nije nita drugo nego ponovno badarenje svesno i namerno
razbadarenog sata na Sl. 4:
11

Za ajntajnovske vrednosti t
A
= 3, (poetak stacionarnog vremena na brojaniku), i t
= 2, (broj po kome skazaljka aritmetiki modulo brojanika) - vremenski ciklusi
skazaljke i brojanika bie nejednako pomereni tako da za njih nee vaiti
relacije 0 11 + A A t t t
A
(modulo 12t
A
) i 0 11 +t t t (modulo 12t). Na satu marke
Albert, Ajntajnove porodine proizvodnje u Bernu, vae udne relacije
0 3 25 + A A t t t
A
(modulo 28t
A
) i 0 2 22 + t t t (modulo 24t). Ovde se otkriva jo
jedna neprirodnost Ajntajnovog naina merenja vremena, odnosno duboka greka
u korespodenciji geometrijskih i aritmetikih objekata: za bilo koje aritmetike
vrednosti t
A
i t, njihove geometrijske nule uvek su u istim geometrijskim pozicijama
(uporediti Sl. 2 i Sl. 4).
Kao to i sami jasno vidite na Sl. 4, dragi itaoci, Ajntajnov relativizam ne
moe razumno da se primeni ni na obini runi sat, a kamoli na fiziku. Bog se sa
Albertom zaista naalio, dopustivi mu da smisli ratelovani relativistiki
12
hronometar ba u vajcarskoj, poznatoj irom sveta po veoma tanim asovnicima.
(Sl. 4)
Diskusija: Ako uporedimo cikluse 12t
A
i 12t i posmatramo njihov brojni odnos,
vidimo da i Ajntajnov sat, kao i bilo koji drugi, moe tano da radi iskljuivo prema
uslovu t = t
A
, jer ako su t
A
i t osnovne jedinice raznih veliina, nema jednostavnog
sabiranja t
A
+ t = t
B
, to na kraju znai da Ajntajn sve mora svesti na 1=1 i raunati na
Galilejev nain, t=t=1=1, ali due i komplikovanije. Ako ozbiljno govorimo, relativisti
se kvazi-nauno ponaaju, jer vrei potpuno nepotrebna izraunavanja glume da ne
znaju da su relativna brzina, prostor i vreme nepokretnog sistema brojno ekvivalentni
brzini, prostoru i vremenu pokretnog sistema. Pogledajmosada i geometrijsko poreklo
ove prirodne brojne ekvivalencije:
Modul 1 po kome na obinom satu raste vrednost nepokretnih cifara na
nepokretnom brojaniku u stvari odgovara punoj maloj oscilaciji pokretne skazaljke.
Geometrijski gledano, sat je jedinini krug, iji su prenik, D=1, i obim, O = t, svaki
izdeljeni na po 12 manjih delova, iji su pojedini prenici, D d
12
1
= i pojedini
obimi t
12
1
= d O . Svaka mala oscilacija je dvanaestina velike oscilacije, jer je
t
t
= 12
12
. I prema tome dovoljno je da napiemo, kao to se na svakom satu uvek i
pie 12,1,2,39,10,11,12 i Ajntajnov sat bie potpuno sinhronizovan po Galileju,
jer iz ekvivalencije 1 = t
A
= t sledi Galilejeva relativnost, 1= t = t, optija od
Ajntajnove:
12, 1, 2, 3 11, 12(obini sat, po Galileju opti sliaj)
12t
A
, 1t
A
, 2t
A
, 3t
A
11t
A
, 12t
A
(Ajntajnov sat - brojanik)
12t, 1t, 2t, 3t,

11t

, 12t (Ajntajnov sat - skazaljka)
Vratimo se na as Ajntajnovoj notaciji u jednaini t
B
t
A
= t
A
t
B
i osmotrimno
ta on tu zapravo radi:
Umesto 1 + 2 = 3, Ajntajn pie 1(t
A
) + 2(t) = 3(t
B
), ili, za neke druge vrednosti,
3(t
A
) + 4(t) = 7(t
B
), ili, 5(t
B
) + 4(t) = 9(t
A
), ali to ne treba da nas zbunjuje, jer je sigurno
da se ovo sabiranje moe izvriti, ako, i samo ako vai osnovna ekvivalencija 1(t
A
) = 1(t)
= 1(t
B
) =1(t
A
). Ukoliko merimo sportskim satom, iji nepokretni brojanik poinje
nulom, t
A
= 0, onda je t
B
=t Const., i t
A
= 2t Const. i ovaj satni sistem se prirodno
sinhronizuje po n+1, kao svaki obian sat.
13
Kao to vidimo, sama pokretna skazaljka upisuje svoje oscilacije u nepokretni
brojanik sata, koji ne meri vreme i ne moe da ga meri, jer je nepokretan. Strogo uzevi,
posmatra u inu posmatranja i sam nuno podlee promeni, tako da nepokretni
posmatra, onaj koji se uopte ne menja, nije zamisliv. I prema tome, svaki
posmatraje po pretpostavci pokretan, pa zato moe da odredjuje repere na
nepokretnom sistemu, da ih posmatra i da ih meri. Sve to moe da radi samo jedan te isti
sistem pokretnog posmatraa, i prema tome, avangardno-komunistika pretpostavka o
ravnopravnosti pokretnog posmatraa na Zemlji i nepokretnog posmatraa na Suncu
(epistemoloki defekt s poetka Opte teorije relativnosti) je nedokaziva. Da bi i u
ontolokom, matematikom i fizikom pogledu posmatrai bili ravnopravni, oni moraju
biti isti, a onda ih ne moe biti dva, nego jedan, jer e se podudariti u vremenu i u
prostoru (neka dva istovetna blizanca stanu jedan do drugog, jedan e biti levo, a drugi
desno, to jest bie egzaktno ravnopravni samo ako se poklope, jer im se tada ni jedan
element vie nee razlikovati). Fizika istina je upravo obrnuta, svaki je posmatra
privilegovan, jer svet posmatra iz ugla , ili, ako hoete, iz tacke vremena i relacije
porostora, iz koga to niko drugi ne moe
Kao to se u daljem tekstu pokazuje u reavanju konkretnih zadataka za vie tela u
kretanju, a to je sluaj prirodnog sameravanja mnogobrojnih kosmikih objekata,
neophodno je pronai taku sadanjosti sa kojom svi dati sistemi u kretanju zaklapaju
neki centralni ugao. I da skratim, jer o ovome detaljno ima na drugom mestu, ceo na
Sunev sistem moe se potpuno tano prikazati jedino kao niz klatana raznih duina u
unisonom klaenju, ije su duine, (tj. srednja udaljenja planeta od Sunca), u odnosu
kontinualne proporcije, ili zlatnog preseka. Nije sporno da je Kepler upravo iz ove ideje,
koristei se samo vremenom opaanja, izveo zakone svoje harmonije svetova. Ako
Keplerove zakone unatrag svedemo na poetnu ideju, pa u njih unesemo interna vremena
za delove sistema, dobiemo novu nebesku mehaniku u kojoj e sila gravitacije biti
zamenjena sinhronim poretkom za jedinine mase. Bio je to i Ajntajnov nedovreni san,
da dejstvo gravitacije objasni geometrijom zakrivljenog prostora. Jer, kada je
etvorodimenzionalne svetske take Minkovskog produio u svoje svetske linije,
sve one su se opet slile u jedinstvenu taku i umesto konanog reenja za Kosmos,
nastao je problem singulariteta. Sustiglo ga je ono od ega je decenijama beao fiziko
znaenje take, a povrh toga, matematiar Fridman pronaao mu je i greku mnoenja
nulom. I eto na emu pada celokupni Ajntajnov rad, na taki i na nuli. U tom pogledu
Ajntajnovo ivotno delo, Teorija jedinstvenog polja, ima odlike tragedije. Govorei da
eli da otkrije planove Boga, bar trideset godina, danju i nou, ispisivao je stranicu za
stranicom, ali mu se nije dalo da uvidi da se svi elementi teorije svega za kom je udeo,
nalaze doslovno svuda oko njega i to neprestano. Zato nije suvino i ovde ponovo
naglasiti da matematiko-fizike osobine, (na primer, apsolutna referentna
ravnopravnost), kakve je Ajntajn zahtevao za sloene sisteme, u matematici imaju samo
take i nule, a u fizikoj realnosti, samo vena sadasnjost.
I da se vratim na temu i na kraju da jo jedanput podvuem da je ajntajnovsko
nepoklapanje modularnih nula brojanika i skazaljke, Galilej itekako imao u vidu i to
unapred razreio relacijom t=t (jer ako t
=
t , odnosno, u Ajnstajnovom razmiljanju, t

=
t
A
, onda sledi iz toga da 0t
=
0t
A
, 0
=
0, tj. nula skazaljke i nula brojanika
14
su pomerene i zato razmaknute u prostoru, to sigurno nije tano, tako da ne moe biti
tana ni dilatacija vremena). Ova besmislica Ajntajnovog namerno ratelovanog sata je
oigledna, ali je zanimljivo upitati se iz kog tano njegovog previda proistie ova greka?
Iako mu je bilo jasno da nepokretni sistem brojanika ne meri vreme, nego to ini samo
pokretni sistem skazaljke, Ajntajna je oito zbunile to nepokretne cifre zagonetno rastu
za po jedan na takodje nepokretnom brojaniku. U tom, za njega arobnom porastu n+1,
on je video apsolutno kretanje relativno nepokretnog sistema, i to ga je toliko zanelo da
je na tome izgradio celokupnu teoriju i uzviknuo: A sada oduzmimo Etru njegovo
poslednje mehaniko svojstvo, oduzmimo mu nepokretnost! (Leiden 1920, Predavanje
o Etru).
I.5. Gaus-Ajntajnova modularna aritmetika i paradoks blizanaca
Kao i svaka relacija kongruencije, i kongruencija po modulu n je relacija
ekvivalencije to jest za A vreme iz Definicije simultanosti, Neka zrak svetlosti krene u
A vreme, t
A
i putuje t, prema Ajnstajnovoj notaciji, nastaje skup klasa
ekvivalencije celog broja A (tj. A= t
A
= t = n), koji cemo oznaiti sa [A]
n
. Radi se o
skupu od tri klase, ciji su svi clanovi pozitivni, jer Ajntajnova definicija simultanosti
iskljuuje negativno vreme:
{A, A + n, A + 2n ...}.
Ovaj skup A, koji se sastoji od celih brojeva kongruentnih sa A po modulu n,
nazovimo klasom temporalne kongruencije ili klasom vremenskog ostatka od A
vremena po modulu n.I dalje, ako ajnstajnovski temporalni skup klasa kongruencije A
po modulu n oznaimo kao A/tA ~ Z/nZ i definiemo kao:
A e Z}, gde Z = {0, 1, 2 ...},

a u skladu sa Ajntajnovom definicijom simultanosti, u tom skupu razlikovae se tri klase
temporalne kongruencije sa A, i.e. tri klase vremenskog ostatka od A :

1. t
A
, t
A
+ t, t
A
+ 2t t
A
+ nt

2. t, t + t
A
, t + 2t
A
t + nt
A

Dakle, ako Z/nZ ~ A/tA ~ t
A
/nt i kada n 0, t
A
/nt ima |n| elemenata, i moe se
zapisati kao:
n|1]
n
}.

Medjutim, u trecem i najvanijem slucaju,

3. kada je n = 0, uzeemo da Z/nZ nema nula elemente; ve da je Z/nZ
izomorfno sa Z, tako da za Z/nZ ~ A/tA ~ t
A
/nt vazi temporalni izomorfizam, jer [A]
0

= {A}. (Naravno, ukoliko Z/nZ ima nula elemente, a mora se razmotriti i fizika
15
interpretacija tog sluaja, onda se radi o jedinom vremenu ljudskog iskustva, odnosno
jedinom realnom fizikom vremenu konstantnoj i nemerljivoj sadasnjosti, ali ovaj
zakljuak neu ovde dalje razradjivati, jer je on dublji od celokupnog Ajntajnovog
opusa).
Medjutim, treba ovde strogo napomenuti da temporalni izomorfizam nije prenosiv
na prostor. U toj velikoj pogreci Ajnstajn je samo sledio Minkovskog, koji je
matematiki pobrkao prostor i vreme, i, kao to sam ve vie puta upozorio, neosnovano
temporalizovao prostor, izraavajui ga pomou neprostornih taaka. Nesvestan ove
suptilne, ali fundamentalne razlike, Ajntajn Definicijom simultanosti pretpostavlja isto
to i Minkovski, tj. matematiki tvrdi da je vreme prostor , to je i matematika i fizika
besmislica, koja, na primer, kao fiziku posledicu neprecizne aritmetike, ima nule
prostora razmaknute, i onda kada nema putovanja iz A u B, to jest za 0
A
, 0
B
= 0 i 0
t
=
0, sve to zajedno nije nula, nego i po Minkovskom, i po Ajntajnu, preostaje prostor koji
postoji nezavisno od vremena, atemporalni prostor. Po njima nule prostora ne padaju
ujedno, nego liene i svakog vremena veeg od nule, i dalje ostaju na raznim pozicijama,
razmaknute

0
A ----------
0
B
distanca AB postoji
0
t
vremena nema

Reenje ove besmislice je samo jedno: nula je aritmetiki, a taka geometrijski
model jedinog fizikog vremena sadanjosti. I prema tome, nula i taka izraavaju
iskljuivo vreme, a nikako prostor, o emu detaljnije raspravljam na drugom mestu, u
odeljku Poreklo prostora iz vremena, u Osnovi nauke o Vremenu.
Vratimo se trecem sluaju, u kome za Z/nZ ~ A/tA ~ t
A
/nt vazi temporalni
izomorfizam, jer [A]
0
= {A}.
I kao sto cemo u nastavku jasno pokazati na konkretnim fizikim primerima, ovaj
poslednji slucaj odgovara Galilejevim relativistikim transformacijama, na koje se svodi
Ajntajnov relativizam, a ne obrnuto, kako se sam Ajntajn hvalio i kako priaju oni koji
Specijalnu teoriju relativnosti uopte i ne razumeju. Zato? Prostom zamenom konkretnih
brojnih vrednosti u Ajntajnovim jednainama se povratno, ali posledino nuno,
uspostavlja prirodna ekvivalencija raznih jedinica A, t
A
, t, i n preko niza prirodnih
brojeva N, tako da je A , t
A
, t, n = 0,1,2,3 Ova ekvivalencija jedinica ujedno je
matematiki uslov za fizicki sinhronicitet samih prirodnih brojeva 1:1 = 2:2 = 3: 3n:
n= 1., sto odgovara iskljuivo Galilejevom relativizmu (t = t), koji je zapravo opsti
slucaj Ajnstajnovog specijalnog relativizma (t > t i t > t) . Drugim recima, relacija
ekvivalencije opstija je od relacije nejednakosti, kako je to lepo formulisao Kantor,
povodom odnosa skupa realnih i skupa prirodnih brojeva. Ovde stajem sa diskusijom, jer
bi bi nas nastavak vratio na Kantorovu Hipotezu Kontinuuma, koju sam prethodno vec
razresio.
Proverimo Ajnstajnovu hipotezu vreme je ono sto vidimo na satu na
konkretnim primerima fizickog putovanja, to jest na uvenom paradoksu blizanaca. O
emu se radi ? Kada se u Gaus-Ajntajnovu modularnu jednainu za sinhronizaciju
satova, t
B
t
A
= t
A
t
B
, unesu konkretne brojne vrednosti, i sve posledice prikau kao
fiziki dogadjaji, onda vidimo da neposredno sledi i kontra-primer, po kome je blizanac
16
koji ostaje na zemlji, mladji od brata koji se vratio posle putovanja svetlosnom raketom,
to ne samo demantuje tvrdnje relativista da se u prolost uopte ne moe putovati, nego
demantuje i celu specijalnu teoriju relativnosti.
I.6. AJNTAJN-ABRAMOVIEV PARADOKS BLIZANACA
(razreen po Gausu)


I) Ajntajn: A t t (modulo n),

t t
A
= n, i za t > t
A ,
neka je t =2; t
A
=1, imamo:

t
A
,

t
B
,

t
A 1 3 5 5 -3 = 2
stariji za jedan sat (blizanac na zemlji)


t
+
t
2 2 5 -4 = 1
nije stario (blizanac u raketi)


(uoimo u emu je trik: blizanci se rastaju u 1 sat, ali blizanac, koji putuje raketom brzine
c, putuje duze od 1 sat) Ajntajnov fizicki zakljucak: blizanac, koji je putovao
svetlosnom brzinom c, po povratku je mladji od brata za jedan sat, jer je t t
A
= n, tj. 2-1
=1; dodatno, on zakljuuje da je putovanje u prolost, t
A
- 2t = t
A
Const., svakom
razumnom ocigledno je da brzina svetlosti c nije uzrok podmladjivanja jednog od
blizanaca, nego slui zamajavanju, da odvue panju od Ajntajnovog pravog mehanizma
razmiljanja, a to je Gausova modularna aritmetika)


II) Abramovi: t tA (modulo n),


t
A
t = n, i za t
A
> t
,
neka je t
A
=2; t=1, imamo:

t
A
,

t
B
,

t
A 2 3 4 4 -3 = 1
mladji za jedan sat (blizanac na zemlji)


t
+
t
1 1 4 -2 = 2
nije stario (blizanac u raketi)


(kao to se vidi, moj blizanac na zemlji otputovao je u prolost; iz ovog fizikog kontra-
primera koji direktno sledi iz Ajntajnove definicije i njegove jednaine, jasno je da
brzina c nema niti moe imati ikakvog uticaja na vremenske intervale, tako da i za
Specijalnu teoriju relativiteta i dalje vai neizmenjen zakljuak Svetog Avgustina,
vreme je nezavisno od kretanja tela, Ispovesti)



III) Galilej: A t t (modulo n = 0),

t t
A
= 0, i za t
A
= t
,
neka je t
A
=2; t=2, imamo:


17
t
A
,

t
B
,

t
A 2 4 6 4 -2 = 2
ne stari (blizanac na zemlji)


t
+
t
2 2 4 -2 = 2
ne stari (blizanac u raketi)



(blizanci su konstatno u sadanjosti, bez obzira na razliku u brzini kretanja, to znai da
Galilejev sluaj ima univerzalno vaenje, jer je sadanjost aritmetika nula, koja je
ujedno i krajnji rezultat Ajntajnove modularne aritmetike i Galilejev uslov 0 = t t ).



I.7. AJNTAJN-ABRAMOVIEV PARADOKS BLIZANACA
( prikazan prirodnim nizom brojeva N )


t
A
- vreme blizanca na zemlji
(relativno vreme nepokretnog sistema, uvek t
A
Const. + t)

t vreme blizanca u raketi

t
A
t
A
+t t
A
+ 2t
t t


I. AJNSTAJN, 1 5 9 9 5 = 4 stariji 3 g
t > t
A
4 4 9 8 = 1 ne stari




II. GALILEJ,
_
2 4 6 6 4 = 2 ne stari
t = t
A
2 2 6 4 = 2 ne stari
Blizanci iste starosti


III. ABRAMOVI

t < t
A

4 7 10 10 7 = 3 mladji 1g
3 3 10 6 = 4 ne stari



Drugim reima, moj blizanac na zemlji je otputovao u prolost.
Zasto blizanac koji ide raketom ne stari ?
18

Razlog tome je banalan, to je konstatni odnos t
A
- 2t = t
A
Const.,

tj. modularno, za a, b, c (a, a+m, a+2m...), to je

c 2m = a Const.

I.8. Nunost svodjenja Ajntajnovih logiki protivrenih i fiziki netanih
sluajeva relativnosti na Galilejevu optu i neprotivurenu relativnost

Jedini uslov ovoga svodjenja je korektna primena Gausove modularne aritmetike
na vreme.
U jednaini za sinhronizaciju satova, brojnom izrazu tipinom za modularnu
aritmetiku,
t
B
t
A
= t
A
t
B
,
Ajntajn modularnu razliku, ( ), pise kao jednakost, (=), to jest,
umesto t t (modulo 0), odakle sledi t-t =0, on t t (modulo 0), nepravilno zapisuje
kao t=t i razvija ga u modularni oblik t
B
t
A
= t
A
t
B
, koji, kada se korektno zapie,
raunski tano daje modul 0, a ne modul t, kako moe biti samo po nekorektnoj
konvenciji, jer
B A A B t t t t ' (modulo 0) ( t
B
t
A
) - ( t
A
t
B
)=0
Evo, pogledajmo isti izraz kao odnos suslednih brojeva a,b,c rastavljenih
modulom m,
ba (modulo m), jer b a = m, i
c b (modulo m), jer c b = m, tako da
b a c b (modulo 0), jer (b a) (c b) = 0.
Najzad, zameniu i konkretne brojne vrednosti tako da se apsurdnost Ajntajnove
vremenske raunice izrazi do kraja, (za a,b,c = 1,2,3 i m = 1):
21 (modulo 1), jer 2 1 = 1, i
32 (modulo 1), jer 3 2 = 1, tako da
2 1 3 2 (modulo 0), jer (2 1) (3 2)= 1 - 1= 0.

I.8. U najkraem, evo i relacija koje pokazuju da su Ajntajnove fiziki
neopravdane vremenske nejednakosti (paradoks Abramovievih blizanaca)
podjednako protivurene, tj. neopravdane i matematiko-logiki:


I) A B t t (modulo t) t
B
t
A
= t
I.a) t tB (modulo t
A
) t
B
t = t
A

Za t
A =
t t
B =
t
B
, to ne moe biti.



II) t t A ' (modulo t
B
) t
A
t = t
B

II.a) B A t t ' (modulo t) t
A
t
B
= t
19

Za t
B =
t t
A =
t
A ,
, to takodje ne moe biti.

III) A t t (modulo n), t

t
A
= n
III.a) t tA (modulo n), t
A
t = n

Za n
=
n t
=
t , i, t
A =
t
A
to nikako ne moe biti i nije tano ni u
jednom sluaju, tako da i u prirodi i u teoriji neprotivreno vai samo t
A
= t , odnosno, po
Galilejevoj notaciji, to je sluaj t=t.


I kao to vidimo, ove lane protivrenosti se lako razreavaju analizom
modularnog odnosa Ajntajnovih vremenskih jedinica za nepokretne i pokretne sisteme,
t
A
i t , po modulu n, i prema

A t t (modulo n),

za t t
A
= 0, nedvosmisleno i dvosmerno jednoznacno sledi t
A
= t , iz prostog razloga to
se

a) dva tela, jedno u odnosu na drugo, ne mogu oba kretati relativno, i to

b) relativno nepokretan sistem ima samo relativnu brzinu, tako da

c) nepokretan sistem u relaciji sa pokretnim, ima brojno ekvivalentne ne samo
brzine i predjene puteve, nego i vremena, i prema tome

d) relativno nepokretan sistem t
A
ima vreme koje je samo relativno pokretno t ,
odakle neminovno sledi t
A
= t (nepokretni displej sata i pokretna skazaljka imaju
identian broj oscilacija, neka meri ko ne veruje).

Svakome je jasno da u optem sluaju, a to je sluaj konstantne sadasnjosti vai
iskljuivo Galilejeva, a nikako Ajntajnova relativnost. Jedino fiziko vreme je vena
sadasnjost, i samo to vreme u potpunosti odgovara celokupnom ljudskom fizikom
iskustvu. Kad ste poeli da itate ovaj tekst, bila je sadanjost, jos uvek je sadanjost, i
kad zavrite itanje, bie sadanjost. ovek se rodi u sadanjosti, ceo ivot proivi u
sadanjosti i umre u sadanjosti. Ima li neke ljudima dostupne matematike da direktno
izrazi ovu svakome oiglednu i nepobitnu injenicu? Ima. Sve to nam zapravo govori da
tehnoloki upotrebljiva matematiko-fizika teorija vremena mora otpoeti fizikom
interpretacijom nule kao aritmetike sadanjosti. S druge strane, Ajntajnova
pretpostavka opte nesimultanost pokretnih sistema odnosi se samo na nefizika
vremena, koja su imaginarna, a to su prolost i budunost (Vreme se razlikuje od take
do take u prostoru, A.Ajntajn). Ali, iz kretanja ne sledi asinhronicitet, nego obrnuto,
asinhronicitet proizvodi kretanje, (vreme je sila N.Kozirjev).
Diskretni prostor sastoji se iz nejednakih delova koje radiusi generiu iz
vremenske take. Posledica nejednakosti ovih prostornih delova je privid
nejednovremenosti u poretku svesadanjih dogadjaja. Ova prividna sukcesija uslovljava i
20
privid neprestane promene prostora, pa nam povratno izgleda da i vreme ima tok, da se
i samo vreme kree. U stvari je sve vrlo jednostavno: nejednake delove prostora
poimamo kao nejednovremene dogadjaje, koji se kretanjem sinhronizuju sa osnovnom
fizikom realnou, a to je vena sadanjost - jedinstveni kosmiki inercioni sistem.
Sukcesija je zapravo vremensko ime za kretanje, a sadanjost je vremensko ime za
mirovanje (Svet nije postao u Vremenu, nego od Vremena, Ispovesti ).
Ajntajn u potpunosti previdja sadanjost i nulu i nesvestan je njihove prirodne
fiziko-matematike podudarnosti, na koju neposredno ukazuje Sv. Avgustin, najvei
temporalni mislilac posle Pitagore : Sadanji trenutak je nemerljiv (Ispovesti). Ideja
ovog tvrenja je da nula i sadanjost imaju iste osobine, jer Nula je broj, ali nije mera, i
Sadasnjost je vreme, ali nije interval vremena. Ili, Nula je broj ali nije kvantitet (nije
koliina), Sadanjost je vreme, ali nije mera vremena
Moe se rei da, i po pretpostavci, i po fizikim zakljucima, Specijalna teorija
relativnosti ne spada u domen egzaktnih naunih teorija, ve je to matematiko-fizika
poezija, liena dublje loginosti, oblik modernistikog miljenja s poetka dvadesetog
veka, istorijski oslonjen na prethodnog velikog pesnika elektromagnetike Dejmsa Klerka
Maksvela; Maksvelove jednaine su poezija, niemu mi ne slue u eksperimentima, N.
Tesla.
,




I.9. Ajntajnova matematika pretpostavka vremena

Vreme pokretnog sistema t je modul za niz vremena nepokretnih sistema, to
jest modularnih brojeva
t
A
, t
B
, t
A
.t
A
+ nt.

t
A
t
B
t
A
t
A
t
A
+ t

t
A
+ 2t t
A
+ 3t

t t t t t


I.10. Ajntajnova fizika pretpostavka vremena

Vreme je ono to vidimo na satu, dakle odnos pokretne skazaljke (modula t) i
nepokretnih cifara (modularnih vremena t
A
, t
B
,t
A
).

Nepokretni matematiki deo obinog sata su cifre (bez nule, po Ajntajnu):

1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12 (modularna vremena).

Pokretni matematiki deo obinog sata je jedinica:

1 (modul).

Za Ajntajna, fiziko vreme je ovaj matematiki odnos, i prema tome on
zakljuuje da vreme realno ne postoji, jer je vreme relacija, a relacija nije
21
substancijalna i nije ulno spoznatljiva, jer nije materijalna u smislu, na primer, fotona,
atoma i molekula.
t
A
t
B
t
A
t
A
t
A
+ t

t
A
+ 2t
t t t t


I prema t
A
+ nt :

t
A
,t
B
,t
A
modularna vremena;
t
A
jedinica za vreme nepokretnog sistema;
t jedinica za vreme pokretnog sistema, ujedno je i modul)

Zato su t
A
i t jedinice ? Jer su to najkraa vremena.Ne mogu da krenem u vreme
krae od t
A
niti mogu da putujem vreme krae od t.

I.11. Eksplikacija Ajntajnove tehnike kojom matematiki tvrdi ispravnost
fizikih zakljuaka

Analiza sloenih vremena t
A
,t
B
,t
A
na nezavisne vremenske jedinice modularnog
niza, a to su t
A
i t:
t
A
= t
A
(+ t
0
);
t
B
= t
A
+ t;
t
A
= t
A
+ 2t.
Zamenom u t
B
t
A
= t
A
t
B
, dobija se

(t
A
+ t) t
A
= (t
A
+ 2t) (t
A
+ t) , odakle direktno slede tri rezultata:

1) t = t (simultanost za pokretni sistem; ako skratimo sve t
A
i ostavimo t);
Komentar: ovaj rezultat u ovom obliku nije napisan, nego je samo sugerisan
jednainom t
B
t
A
= t
A
t
B.
Paljivom nepristrasnom itaocu ve ovaj mali detalj
dovoljan je da se upita zato je to tako ostavljeno i da s pravom posumnja da je itava
teorija svesno timovana.



2) t
A
= t
A
(simultanost za nepokretni sistem; ako skratimo sve t i ostavimo t
A
).
Zaustavimo se na ovom drugom rezultatu t
A
= t
A.

Verujem da ste do sada ve razumeli kako Ajntajn misli i u emu je glavni
matematiki trik Specijalne teorije relativnosti. Ipak u, pre nego to predjem na sledeu
jednainu, jo jednom ukazati na ono to je esencijalno u njegovoj aritmetikoj
manipulaciji vremenom kao fizikim Nebiem, a to je rad sa skrivenom nulom.
Napiimo jednainu t
B
t
A
= t
A
t
B
u elementarnom obliku, (t
A
+ t) t
A
= (t
A
+
2t) (t
A
+ t), jer je to neophodno da bi se razdvojila vremena nepokretnog sistema t
A
i
pokretnog sistema t.
Oigledno sam pokazao da je Ajntajn nepokretno i pokretno vreme obeleio
razliitim nezavisnim jedinicama, t
A
i t, zbog ega mu se za t
A
=t u raunu pojavila
razlika. Iz ove brojne razlike, koja sledi iz same injenice razliitog obeleavanja
vremena pokretnog t i nepokretnog sistema t
A
, Ajntajn je je izvukao netaan fiziki
22
zakljuak o dilataciji vremena pokretnog sistema t, zasnovan na neobrazloenoj i takodje
netanoj pretpostavci da vreme nepokretnog sistema moe biti aritmetiki vee od nule,
(t
A
>0). Naravno, ako je t
A
=t ovih problema nema jer se i po Ajntajnu, t
A
= t =1, dobija
Galilejeva relativnost, t =t=1.
Ako se svi t
A
prebace na levu, a svi t na desnu stranu gornje jednaine, dobija se
2t
A
2t
A
= 2t 2t, odakle neposredno sledi rezultat 0=0. Drugim reima, potpuna analiza
pokazuje:
t
B
t
A
= t
A
t
B

(t
A
+ t) t
A
= (t
A
+ 2t) (t
A
+ t)
2t
A
2t
A
= 2t 2t
0=0,
to jest, iz t
B
t
A
= t
A
t
B
ne sledi konano t=t, kako nam to Ajntajn sugerie vetim
obeleavanjem i modularnim oblikom jednaine, nego konano sledi 0=0, to ima
potpuno drugaiji ontoloko i fiziko znaenje.
Ajntajn je bio svestan nule kao krajnjeg rezultata svoje jednaine, ali nije znao
ta s tim rezultatom da uradi, pa je postupio neadekvatno i uveo logiku relaciju
tranzitivnosti za nepokretne satove A,B,C. Potpuno sam siguran, da bez gornjih
razmatranja i gornjeg uvida 0=0, niko od italaca i komentatora Specijalne teorije
relativnosti, (npr. Bertrand Rasel, rasprava A,B,C teorije relativnosti), nije mogao da
razume zato je Ajntajn uveo tranzitivnost (A=B, B=C A=C) odmah posle t
B
t
A
=
t
A
t
B .
Uostalom, evo tog citata u kome je redosled izlaganja dokaza od presudne
vanosti za pravilno razumevanje Ajntajnovog skrivenog rasudjivanja:
U saglasnostiu sa definicijom dva sata se sinhronizuju ako

Pretpostavljamo da je ova definicija sinhronosti slobodna od protivrenosti i
mogua za bilo koliko taaka i da relacije koje slede univerzalno vae:
1. Ako se sat u B sinhronizuje sa satom u A, sat u A sinhronizuje se sa satom u
B.
2. Ako se sat u A sinhronizuje sa satom u B i takodje sa satom u C, satovi u B i
C takodje se sinhronizuju jedan sa drugim.
Tako smo pomou izvesnog imaginarnog fizikog eksperimenta odredili ono to
treba razumeti kao sinhrone stacionarne satove postavljene na raznim mestima, odakle
smo evidentno dobili definiciju simultanog ili sinhronog, i takodje, vremena.
Vreme jednog dogadjaja je ono koje je, stacionarnim satom postavljenim u mestu
dogadjaja, simultano dato sa dogadjajem; ovaj sat (tj. trajanje samog dogadjaja shvaeno
je kao prirodni sat, prim . V.A.) je sinhron, i zaista sinhron, za sve odrednice vremena
(za svu venost, prim . V.A.) sa navedenim stacionarnim satom.
23
U ovoj poslednjoj reenici Ajntajn nam saoptava da su sat kao fiziki sistem i
merenje vremena kao fiziki dogadjaj zapravo jedno te isto (sva materija je, po Ajntajnu,
prostorno-vremenski dogadjaj), ali to tako nespretno formulie da ostaje nedoreeno,
i ako je tano. Da je bio logian i dosledan u razmiljanju, on bi samo iz tog istinitog
stava izveo shvatanje vremena mnogo dublje od puke relacije sinhronosti. Ovako je
ostao neodluan izmedju primitivno bukvalne slike sata, na nivou ulne precepcije,
(obian stacionarni sat stavljen na kraj krute ipke, koja se kree) i idealizovane slike sata
(sat kao nepokretan fiziki sistem, koji uprkos svojoj nepokretnosti ipak meri vreme,
t
A
>0). Na Ajntajnovom stacionarnom satu kree se skazaljka, to Ajntajnov model
nepokretnog sata ini pokretnim, odnosno protivrenim, odnosno netanim.
Predjimo sada na razmatranje zaista vanog pitanja.

I.12. Da li princip tranzitivnosti protivrei Ajntajnovoj modularno
definisanoj simultanosti, (t
AB
= t
BA
), za vrednost modula t > 0 ?

Kao to vidimo iz dosadanje rasprave, Drugi rezultatat, t
A
=

t
A ,
koji se odnosi
na sinhronicitet stacionarnih satova, Ajntajn diskutuje preko tranzitivnosti:
1) Ako B = A, onda A = B.
2) Ako A = B i A = C, onda i B = C, i prema tome, ako su t
A
, t
B
,

t
A
tri
susledna broja A, B, C, koje odvaja isti broj t = 0,1,2,3n, onda za A = B = C
t
A
= t
B
=

t
A
t= 0, to jest, prema ve pokazanoj Ajtajnovoj shemi, a to je:

t
A
t
A
+ 0

t
A
+ 0 + 0 A(t
A
)= B(t
A
), = C(t
A
),
0 0


to jest, sledi univerzalna tranzitivnost za satove A,B,C, D...itd.

Ovde se opet podsetimo Definicije simultanosti:
....
Ne mozemo odrediti zajedniko vreme za A i B, jer ono uopste i ne moze biti
odredjeno ukoliko to ne uinimo definicijom po kojoj je vreme potrebno svetlosti za
putovanje od A do B jednako vremenu potrebnom za putovanje od B do A.

Diskusija:

Iz t = t sledi t > 0. I prema tome, protivrenost Definicije i Tranzitivnosti je na
ontolokom nivou, na nivou postojanja:

a) Ima putovanja, t > 0, sledi da nema tranzitivnosti, (B) t
B
= (A) t
A
= (C) t
A
;
b) Nema putovanja, t = 0, sledi da ima tranzitivnosti, (B) t
B
= (A) t
A
= (C) t
A ,
i kako isto t ne moe u isti mah imati dve razne brojne vrednosti, stavovi:

24
a) t > 0 (ima putovanja), sledi t
B
= t
A
= t
A
, i
b) t = 0 (ima tranzitivnosti), sledi t
B
= t
A
= t
A


se medjusobno iskljuuju : ili vai a ili vai b. I tako, na prvi pogled, imamo formalnu
ontoloku protivrenost, na nivou postoji - ne postoji, tj. ima putovanja - nema
putovanja. Medjutim, Ajntajn ima skriveni rezultat, 0=0, po kome se njegova
celokupna jednaina t
B
t
A
= t
A
t
B
na kraju svodi na ekvivalenciju nula i zato on
gornju protivrenost smatra prividnom, jer za 0t
A
= 0t, naravno, imamo optu
tranzitivnost 0A=0B=0C=0D==0n. Upravo zbog ovoga Ajntajn smatra da je
formalno u pravu kada kae da je njegova tranzitivnost univerzalna. Medjutim, ako
ontoloki pogledamo, Ajntajnova univerzalna tranzitivnost 0=0=0=0==0n,
zapravo je odricanje postojanja ne samo krutih tela i pokretnih i nepokretnih satova, nego
je to opte matematiko ukidanje postojanja broja jedan, kao i samih prostora i materije.
Za mene lino nula nije problematian krajnji ontoloki rezultat, nego je to aritmetika
sadasnjost od koje moje razmiljanje o pravoj prirodi vremena tek poinje.
Ovo to sam ovde pokazao ostalo je potpuno nejasno Bertrandu Raselu, koji je u
svom delu pod karakteristinim naslovom A,B,C teorije relativnosti pisao o
univerzalnoj tranzitivnosti kao o Ajntajnovoj namerno pogrenoj suprotnoj
pretpostavci, kojom se jo vie logiki pojaava fizika injenica asinhronosti pokretnih
i nepokretnih sistema.

I.13. Vratimo se treem rezultatu, 0=0. Razlaganje na jedinice:

t
A
= t
A
(+ t
0
)
t
B
= t
A
+ t
t
A
= t
A
+ 2t, i zamenom jedinica t
A
i t, u

t
B
t
A
= t
A
t
B,
dobija se

(t
A
+ t) t
A
= (t
A
+ 2t) (t
A
+ t) ,

odakle slede tri rezultata:

1) t = t (simultanost za pokretni sistem; skratimo sve t
A
);

2) t
A
= t
A
(simultanost za nepokretni sistem;
skratimo sve t),
i, ako sve t
A
prebacimo na levu stranu, a sve t na desnu stranu jednakosti,
(referentni sistemi ravnopravni), konacno sledi:

3) 2t
A
2t
A
= 2t 2t
t
A
t
A
= t t


0 = 0
(nepokretni i pokretni sistem simultani su u optem slucaju, bez obzira na
vrednost i odnos jedinica t
A
i t, to jest,
25
za t
A
s > t

= = 0 t tA Const. Po ovom rezultatu vai tranzitivnost stacionarnih
vremena t
A
=t
B
=t
A
i kada je modul
t > 0, jer je

= . 0Const t I dalje, istim ovim rezultatom, po kome postoji brojna

ekvivalencija svih vremena relativno nepokretnih i svih vremena po pretpostavci
pokretnih fizikih sistema ukida se glavni razlog postojanja Specijalne teorije
relativnosti, a to je izraunavanje sinhronosti. Glavna matematika posledica Ajntajnove
modularne hipoteze vremena je rezultat

= = 0 t tA Const. po kome je suma svih
datih kretanja jednaka sumi svih njima relativnih mirovanja, to je jaka posledica,
koja obara celu relativistiku teoriju. Drugim reima, kretanje tela ne uzrokuje
asinhronicitet, pa ga pomou kretanja ne moemo ni objasniti. Ajntajn je upravo to
pokuao, da kretanjem objasni asinhronicitet, ali, kao to znamo, u tome nije uspeo.
Smatram da vai upravo obrnuto, to jest da je asinhronicitet prirodni uzrok kretanja, jer
je vreme fundamentalni prirodni zakon opte promene, i prema tome, ako asinhronicitet
formuliemo u obliku fizikog zakona, objasniemo pojavu kretanja, i to bez uvodjenja
mistinog i sasvim suvinog pojma sile.





I.14. Isto, samo obelezeno uproenom modularnom notacijom


t
A
, t
B
, t
A
a,b,c (modularni niz brojeva)
t = m (modul)


t
A
t
B
t
A
t
A
t
A
+ t

t
A
+ 2t
t t t t


Ajntajnova metoda: modularnost


a b c a a + m a + 2m
m m m m

t
B
t
A
= t
A
t
B
, isto je sto i b a = c b


Tehnika Ajntajnove metode:

(a+ m) a = (a+ 2m) (a + m), i prema tome:

1) m = m (skraceno a)
2) a = a (skraceno m)
3) 0 = 0 ( sva a na levu stranu, sva m na desnu stranu)

26
I.15. Isto, samo obelezeno jedinicama visih redova (takodje uproeno):

t
A
, t
B
,t
A
= 1, 1, 1 ; t = 1

1 1 1 1 1 + 1 1 + 2
1 1 1 1

t
B
t
A
= t
A
t
B
1 1 = 1 1

1 = 1 + 0
1 = 1 + 1
1 = 1 + 2

(1 + 1) 1 = (1 + 2) (1 + 1)

1) 1 = 1 (skraceno 1)

2) 1 = 1 (skraceno 1)

3) 0 = 0 (sva 1 na levu stranu, sva 1 na desnu stranu)

Ako odnos 1 i 1 nije posebno definisan, to jest za
1 s > 1, nuzan krajnji rezultat svodjenja modularne jednacine je 0 = 0.


- za 1 < > 1, t
A
i t su nezavisni, i vazi opsta simultanost, jer imamo brojnu
ekvivalenciju vremena svih nepokretnih i svih pokretnih sistema:

0 (t
A
) nepokretnih = 0 (t) pokretnih sistema .


- za 1 = 1, t
A
i t su medjusobno zavisni, t
A
= t = 1= 1, i vai specijalna
simultanost, i to je specijalni slucaj STR, kada su sistemi prirodno
sinhronizovani preko jedinice (Galilej):

t
A
1 2 3 4 5 6 7
t 1 2 3 4 5 6 7

Temporalna ekvifinalnost po stacionarnim i nestacionarnim satovima:
Srpski: isti rezultat vremenskog rauna i za pokretne i za nepokretne fizike
sisteme:

t
A
. 2 4 6 3 6 9
t . 2 2 3 3


27
t
A
= t t
A
t
B
= t
A
2t = t
A


nepokretni i pokretni sistem imaju zajednicke granice vremenskih intervala



to jest za t
A
= t = 1 1 1 = 1 2 1 = 1


t
B
t
A
= t
A
t
B
1 1 = 1 1




I.16. Konani zakljuak

Odgovor na pitanje ima li razlike u internim vremenima pokretnog t i relativno
nepokretnog sistema t
A
je da nema i ne moe biti nikakve razlike, jer je brzina relativno
nepokretnog sistema identina brzini pokretnog sistema (brzina voza i predela brojno su
ekvivalentne, kao i predjene duine). Ajntajnova tvrdnja da razlika u brzini utie na
percepciju vremena potpuno je pogrena iz jednostavnog razloga to te razlike u brzini
uopte i nema, pa kada se jo uzme u obzir i injenica da nepokretni sistem ne meri
vreme, jasno je da univerzalno vai relacija t tA (modulo 0), jer nepokretno t
A
jeste i mora biti jednako pokretnom t, odakle sledi ne samo t
A
t = 0, nego i neto
mnogo vanije: i na ovaj nain potvrdjuje se fundamentalni zakljuak da je aritmetika
nula jednoznaan model univerzalne fizike sadanjosti to se nedvosmisleno poklapa
sa celokupnim ljudskim iskustvom.Fizika realnost je sadanjost, ontoloki, to je
beskonanost, a matematiki to su geometrijska taka i aritmetika nula.


I I