Slike iz Svete zemlje

Jerusalim, Zlatna vrata

Ova zazidana vrata na istočnom zidu su sazidana otprilike oko 640 n.e. bilo od strane poslednjih
vizantijskih vladara, ili od strane prvih arapskih osvajača. Predanje koje ih izjednačava sa
vratima koja se pominju u Jezekielovom proroštvu (Jezek. 44) po kome će kralj Izraela - Mesija
ući kroz njih je u najmanju ruku pod znakom pitanja. Sve jedno, muslimani su ih zazidali i pred
njima postavili groblje ne da bi sprečili trijumfalni ulazak Hrista u Jerusalim, jer po njihovom
verovanju ništa sveto neće hodati po groblju.

Arheolog Leen Ritmeyer veruje da se jedna mnogo starija vrata nalaze pod zemljom ispod ovih.

Arkosolium - grobna niša nadsvođena lukom

Najlepši grob u Jerusalimu datira nekih dvadeset godina po Hristovom raspeću. Grob kraljeva je
u stvari napravljen za kraljicu Helenu iz mesopotamijske provincije Adiabene. U grobnici su
osam odaja od kojih nekoliko ima arkosolium. Ovakva niša nadsvođena lukom se uobičajeno
smatra tipom niše u koju je Hrist položen u grobu Josifa iz Arimateje.
Plaža u Askelonu (Aškalon)

Filisteji koji su oko 1200 p.n.e. migrirali do ravnice koja se proteže obalom Izraela su se naselili
u pet glavnih gradova. Tri od njih su su bili duž obalskog ogranka karavanske rute koja je išla iz
Egipta, ali zbog peščanih dina samo je Askelon sazidan na obali. Prostirući se na nekih 60
hektara, Tel Askelon je najveći filistejski grad i jedan od najvećih telova u celom drevnom
Izraelu.
Beršeba - spoljašnja vrata

Blizu spoljašnjih vrata su bunar i čempres. Oboje su iz vremena posle patrijarha, ali podsećaju na
bunar (cisternu) koju je Avram iskopao i drvo koje je posadio (1. Moj. 21). Čempres, dubokih
korena i sposoban da preživi na slankastoj vodi je dobro prilagođen životu u Negevu. On luči so
kroz svoje listove i jutrom kaplje vodu.

Cezareja Filipova - Banijin vodopad

Smeštena nekih 40 kilometara od Galilejskog jezera, u podnožju planine Hermon, Cezareja

Filipova je mesto jednog od najvećih izvora koji napajaju reku Jordan.

Ovaj obilni izvor vode je načinio celu oblast veoma plodnom i privlačnom kao religiozni centar.
Brojni hramovi su izgrađeni oko ovog grada za vreme helenističkog i rimskog perioda.
Crkva na gori Blaženstva

Tradicija smešta propoved na gori u blizini ove padine u Galileji, a blizina Kapernauma i Tavge
čini ovo mesto dobrim izborom. Ovo prostrano brdo obezbeđuje dosta mesta za velike skupove,
što je posvedočeno pripremom za prisustvo 100.000 katolika na obližnjoj misi sa Papom tokom
posete u Martu 2000-te.
Crkva Svetog groba - grob iz prvog veka

Najbolji dokaz da se Isusov grob nalazio u ovoj eriji je činjenica da su neki grobovi iz prvog
veka još uvek sačuvani u unutrašnjosti crkve. Nazvan grob Josifa iz Arimateje ove grobne niše
(kokim) su iz vremena Hristove smrti i potvrđuju da je tu u okolini bilo nekakvo groblje. Kad se
sve ovo iskombinuje sa tradicijom, ova crkva je najverovatnije prava lokacija Hristove smrti i
pogreba.

Dolina Hinom (Gehena)

Stari Jerusalim je bio oivičen sa juga i zapada dolinom Hinom. Ova dolina je bila mesto žrtava
stranim bogovima u vreme kraljeva Jude. Neki predpostavljaju da su žrtve dece kralja Ahaza i
Manasije desile u Tofetu koji je ovde. U vreme Isusa, dolina Hinom (na hebrejskom ge-hinom)
je bila reč za mučenje (grčki, gehena).
Dolina Kidron

Tri monumentalne grobnice se nalaze na dnu Kidronske doline. Sa leva je takozvani Absalomov
stub, a sa desna su grobnice sinova Hezira i Zaharje. Ove grobnice su načinjene za vreme
Hasmonejaca uoči dolaska Hrista i ne mogu se dovesti u vezu sa osobama čije ime nose.
Getsemanski vrt

Maslinska gora je uvek predstavljala dve stvari tokom istorije - groblje i maslinjake. Isus je
proveo noć pred raspeće u vrtu u Getsemaniji koji se po tradiciji nalazi upravo na tom mestu.
Ova prastara stabla maslina su verovatno manje nego 2000 godina stara, pošto su Rimljani
izjavili da su tokom opsade 70 n.e. posekli svako drvo u krugu od petnaest kilometara.

Gezer, vrata u Solomonovom stilu

Ono što je Mekalister identifikovao kao utvrđenje Makabejaca je u stvari predivni monumentalni
ulaz iz vremena Solomona, sličan onome u Hacoru i Megidu. Datum gradnje ovih vrata je
potvrđen prisustvom slojem ruševina ispod njih (bezimeni faraona koji je dao grad Solomonu) i
slojem ruševina koje potiču ne dugo po njihovoj gradnji (Sisak 925 p.n.e.). Biblijska istorija je
dramatično potvrđena ovim arheološkim nalazima.
Golgota - Kalvarija

Za vreme posete Jerusalimu 1884. general Carls je razgledao upadljivu stenovitu strmen koja mu
je izgledala da bi mogla da bude "mesto lobanje" pomenuto u Bibliji kao ono na kome je Isus
razapet.

Gordon je u blizini otkrio prastari grob i stavljajući ovo dvoje u vezu locirao brdo kao mesto
raspeća, a grob kao mesto pokopa.
Gora Gerizim i gora Ebal

U dane Isusa Navina, gore Gerizim and Ebal su bile scene ponavljanja blagoslova i kletvi. U
dane Isusa Hrista to je bilo mesto Njegovog susreta sa Samarjankom. Sihar se nalazio u podnožju
gore Ebal (desno), a Jakovljev izvor je bio južno od grada u pravcu gore Gerizim. Moguće je da
je žena išla skoro kilometar izvan grada do ovog izvora, jer se njegova voda generalno smatrala
ukusnijom od vode u Siharu (savremeni 'Askar).

Gora Tabor

Jezuitski manastir svrh Tabora obeležava Isusovo preobraženje na vrhu ovog naočitog brda u
Jezraelskoj dolini. Anonimni hodočasnik iz Pijacence je 570 n.e. ovde video tri crkve. Tradicija
je očigledno uzela maha u četvrtom veku pošto je Euzebije ustvrdio da nije bio siguran da li se
događaj odigrao na gori Tabor, ili na planini Hermonu. 384. je Ćiril Jerusalimski napomenuo
svoju sklonost prema gori Tabor, a i saglasnost Epifanija i Jeroma izgleda da su utvrdili
tradicionalnu lokaciju.
Gora Tabor (2)

Danas mnogi naučnici veruju da se preobraženje nije odigralo na gori Tabor uprkos dokazima
tradicije. Prema biblijskoj pripovesti, preobraženje se desilo nedugo pošto je Isus zapažen u
okolini Cezareje Filipove, pokraj planine Hermon. Pored toga, veoma je moguće da se u Isusovo
vreme na Taboru nalazilo rimsko utvrđenje što ovu lokaciju ne bi učinilo tako privatnom.
Grob u vrtu

Dok Garden Tomb Association smatra "Grob u vrtu" jednim od mogućih mesta Hristovog
pokopa, neki turistički vodiči su mnogo čvršćih uverenja. Njihova zapažanja su da se u blizini
nalazi velika cisterna, što dokazuje da se u Isusovo vreme tu morao nalaziti vrt. Oni smatraju da
u grobu postoje znaci hrišćanskog obožavanja, što opet sa svoje strane ukazuje da se smatrao
svetim tokom vekova.

Pismo kaže da je Isus bio položen u novi grob. Pošto je starost ovog groba jasno datirana na
osnovu stila i načina gradnje na period oko 700 godina pre Hrista, on se ne može smatrati pravim
mestom Njegovog pogreba.

Ima mnogo ovakvih grobova u Jerusalimu. Kako ovome, tako i drugima jedna stvar je
nesumnjivo zajednička - Isus više nije u njemu! (Luka 24:5, 6)

Hasmonejska sinagoga, Jeriho 75-50 p.n.e.

Najstarija, koliko je do sada poznato, sinagoga u Izraelu je otkrivena 1998. blizu palate Heroda
Velikog u Jerihu. Arheolog Ehud Necer datira njenu gradnju između 75-50 p.n.e. i zapaža da je
bila srušena za vreme renoviranja od strane kralja Heroda. Mala soba za ceremonijalne obroke je
bila sazidana neposredno do sinagoge. Mikve, obredno kupatilo je sačinjavalo deo kompleksa.
Irodov (Herodov) Hram

Ovo je model Irodovog hrama koji je nalazi u Jerusalimu. Gradnja je trajala četrdeset godina i po
svedočanstvu savremenika hramska građevina ukrašena zlatom, prostrana dvorišta i nadsvođeni
tremovi su predstavljali neviđenu lepotu. Ovo je zasigurno bila jedna od najvećih i najlepših
građevina u starom veku. Nije čudo da su učenici zaustavili Isusa rečima, "Učitelju! Gle kakvo je
kamenje, i kakva građevina!" (Marko 13:1).

Sve što je preostalo od ove velelepne građevine posle razorenja 70 godine n.e. su zidovi
spoljašnjeg hramskog dvorišta od kojih je najpoznatiji Zapadni zid, ili takozvani Zid plača. Od
samog hrama nisu ostali ni temelji.
Irodova (Herodova) palata, Jeriho

Irod je izgradio brdo prvo podižući cilindar sa dva zida unutrašnjeg prečnika 67 metara. Cilindar
je imao sedam spratova uključujući dva ili tri na vrhu koji više ne postoje. Kasnije je masivna
količina zemlje i šljunka nabacana oko cilindra. Četiri kule su locirane prema tačkama kompasa.

rodova (Herodova) palata

Irod je sagradio luksuznu palatu na obalama Vadi Kilta u Jerihu. Njeno severno krilo, vidljivo
ovde, je verovatno bilo najluksuznije i uključivalo je dve trpezarije, dva dvorišta sa kolonadama,
petosobno kupatilo i prostranu dvoranu popločanu uvoznim mermerom. Na južnoj obali je bio
bazen više nego dvostruke veličine savremenog olimpijskog bazena.
Kardo

Iznet na svetlo dana od strane tima arheologa predvođenog Nahmanom Avigadom, kardo u
Jevrejskom kvartu je otkopan u dužini od 200 metara. Ovo je tip glavne ulice koja ide pravcem
sever - jug celom dužinom grada i oivičena je sa leve i desne strane nadsvođenim kolonadama.
Širina ulice je dvanaest metara, a sa pločnicima sa obe strane na kojima su se nalazile tezge
trgovaca celih 22 metra.

Najraniji deo je izgrađen u rimskom periodu, a produžen kasnije posle nekoliko vekova. Deo na
slici datira iz vremena cara Justinijana iz prve polovine šestog veka n.e. Danas se kardo nalazi na
dubini od oko 6 metara ispod savremenog uličnog nivoa ukazujući na količinu akumulacije u
zadnjih 1400 godina.

Kotel - Zapadni zid

Najsvetije mesto za Jevrejski narod, molitve se prinose pred ovim zidom podignutim od starane
Heroda u prvom stoleću pre naše ere. Popularno i od strane nejevreja pogrdno nazvan Zid plača,
kotel je ostatak spoljašnjeg zida hramskog dvorišta.

Jevreji se mole tri puta dnevno (ujutru, po podne i uveče) i to rade sa filakterom vezanim oko
glave i ruke i sa plavo belim molitvenim šalom preko ramena.
Kula Iroda (Heroda) Velikog

Irod Veliki je konstruisao palate za sebe po svoj zemlji uključujući Masadu, Jeriho, Herodion,
Cezareju i Jerusalim. Najluksuznija je po pričama bila ona u Jerusalimu, ali gotovo ništa od ove
palate na Zapadnom bregu je sačuvano do danas. Palata je bila zaštićena sa tri kule koje je Irod
izgradio prema severu. Ova kulu je Irod nazvao ili Fasael, ili Hipik (naučnici se ne slažu) i
masivno kamenje iz njegovog perioda se može videti u podnožju.
Litice Arbela

Litice Arbela izdižu se nas plodnom Genisaretskom ravnicom. Jednom kada je ovde pristao, Isus
se susreo sa farisejima koji su tražili znak (Marko 8:10-12). Drugom prilikom je Isusov dolazak
privukao mnoštvo koje je nosilo bolesnika (Marko 6:53-56). Vidljiv u daljini ovog lepog dana je
snegom pokrivena planina Hermon.

Maslinska gora

Na prosečnoj visini od 780 metara iznad mora, klima u Jerusalimu je u glavnom blaga i prijatna.
Grad u proseku dobije oko 500mm kiše godišnje, ali sneg pada samo jednom u dve-tri godine.
Ovaj pogled sa Hramske gore pokazuje relativno veliki sneg na Maslinskoj gori u Januaru 2000-
te.
Mikve, ritualno kupatilo

Nedavna otkopavanja oko južnih hramskih vrata su otkrila nekih stotinak ovakvih kupatila u
kojima se narod očišćavao pre ulaska u hram. Leviti vratari su pregledali svakoga ko želeo tamo
da uđe i niko ko nije bio obredno čist nije mogao da stupi unutra, ako prethodno nije otišao da se
zaroni u mikve.

Ova kupatila, mikvaot na hebrejskom, nesumnjivo su mesto gde su krštene tri hiljade na dan
Pedesetnice (Dela 2:41).
Mosijeva stolica, sinagoga u Horazinu

Iskopavanje sinagoge u Horazinu je otkrilo "Mojsijevu stolicu". Na prednjem delu ove stolice je
natpis na aramejskom u uspomenu na Judana. Mojsijeva stolica je bila sedište autoriteta u
sinagogi i Isus je osudio fariseje koji su predvodili sinagoge, ali nisu praktikovali ono što su
propovedali.

Nazaret

Moderni Nazaret je veliki, uzurban i važan grad u Galileji. Za vreme Isusa, Nazaret je bio malo,
nevažno selo na lošem glasu. Danas je to grad koji je dom za više od 60.000 izraelskih Arapa, a
Gornji Nazaret je napredna jevrejska opština. Najveća crkva na Bliskom istoku je Crkva
Blagovesti, franjevačka crkva sagrađena 1960-tih godina na tradicionalnoj lokaciji Marijine
kuće.
Padina na gori Blaženstava

Da li naučnici i hodočasnici mogu ili ne da utvrde da li je određena propoved održana na

određenom mestu je stvar diskusije, međutim brojni faktori daju kredibilitet takozvanoj "gori
Blaženstava" kao mestu gde je Isus učio mnoštvo. Brdo je smešteno u sredini između mesta
Isusove službe u Galileji, to je prostran breg sa dovoljno mesta za skupove i rani hodočasnici su
izgradili tri crkve u njegovom podnožju.
Petrova kuća

Iskopavanja u Kapernaumu su otkrila kuću koja se izdvajala od ostalih. Ova kuća je bila objekt
ranohrišćanske pažnje sa natpisima iz drugog veka n.e. i kućnom crkvom izgrađenom u četvrtom
veku nad njom. U petom veku prostrana vizantijska oktagonalna crkva je podignuta iznad ove,
kompletno sa krstionicom. Hodočasnici su se odnosili prema ovoj kući kao kući apostola Petra.

Planina Hermon

"Kao rosa na Ermonu, koja silazi na gore sionske; jer je onde utvrdio Gospod blagoslov i život
doveka." (Psalam 133:3)

"Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledaš s vrha amanskog, s vrha
senirskog i ermonskog, iz pećina lavovskih, s gora risovskih." (Pesma 4:8)
Siloamska banja

Dani u Jerusalimu su već bili napeti kada je Isus rekao slepom od rođenja da ode do banje u
Siloamu i spere blato sa svojih očiju (Jovan 9). Ovo isceljenje na Šabat je razbesnelo fariseje i
rekli su da Isus nije mogao biti od Boga jer nije držao subotu. Oblik Siloamske banje je izmenjen
u prvom veku, ali se banja još uvek snabdeva vodom iz Hezekijinog tunela.
Unutrašnjost sinagoge u Horazinu

Iskopine ove sinagoge datiraju iz drugog veka, ali J. Ori je u jednom nepublikovanom izveštaju
iz 1926. opisao jednu raniju sinagogu 200 metara zapadno od ove, "Četvrtasta građevina malih
dimenzija sa kolonadama, razmeštaja sličnog unutrašnjem uređenju sinagoge, 7 stubova, tri sa
obe strane... sa sedištima u 5 redova" (Foerster 1981:26).

Sinagoga u Kapernaumu (unutrašnjost)

U ovoj sinagogi je Isus održao propoved o hlebu života (Jovan 6:35-59). Takođe, u Kapernaumu
je Isus iscelio kapetanovog slugu koji je izgradio sinagogu (Luka 7:3) i dok je ovde učio, Isusu se
suprotstavio demon (Marko 1:21-27).
Sionska gora

Moderna Sionska gora su "pobrkani lončići" od strane vizantijskih hodočasnika koji su mislili da
veći, ravniji Zapadni breg mora biti originalni Grad Davidov. Arheloški dokazi pokazuju da je
ovo brdo dodato unutar utvrđenja tek u osmom veku p.n.e., ali je ime ipak ostalo. Dolina Hinom
(Gehena) se proteže sa zapadne i južne strane gore.
Ulica iz prvog veka

Ova ulica u Jerusalimu iz prvog veka popločana ogromnim kamenim tablama je otkrivana tokom
nedavnih iskopavanja Ronija Rajha. Ulica je paralelna sa zapadnim zidom na Hramskoj gori
(nešto južnije od molitvene erije) i svedoči o razorenju grada 70. n.e. od strane Rimljana.
Arheolozi su ostavili neke od kamenova koje su Rimljani oborili odozgo sa zida Hramske gore.

Zatvor u Filipima

Ovo, po tradiciji mesto Pavlovog i Silinog zatvora, je sumnjive autentičnosti, ali podseća na
napad na ove ljude i njihovo šibanje i utamničenje. Tokom noći, razoran potres je prodrmao
zatvor i tamničar se uplašio da su svi pobegli. Pošto je saznao da to niko nije učinio, on je
uzverovao u Hrista i krstio se sa celom porodicom.
Galileja, bazaltne kuće u Kapernaumu

Karakteristična zgrada u Kapernaumu je sadržavala mnogo vulkanskog kamena - bazalta.

Građevine u prvom planu su tipične kuće prastarog grada, a velika struktura u pozadini je
moderna katolička crkva podignuta nad mestom na kome se po predanju nalazila Petrova kuća.

Bet Šin (Vetsan) iz vazduha

Pošto je izvršio samoubistvo na gori Gilboi (Gelvuji), Saulovo telo je obešeno na vrh zida Bet
Šina. Hiljadu godina kasnije u vreme Isusa, Bet Šin je bio poznat kao Skitopolis i bio je najveći
grad Dekapolja. Njegov specifično helenistički duh i žitelji su verovatno razlog zašto nema
beleške o bilo kakvoj Isusovoj poseti.

Betlehem (Vitlejem) sa severa

Grad u kome je Isus rođen je danas arapsko naselje i prekrivaju ga mnogobrojne nove građevine.
Prastara crkva sa svojim zvonicima u centru je sagrađena nad mestom gde se prema tradiciji
porodila Marija.
Ejlat, koralna plaža

Neki od najlepših koralnih grebena u svetu se mogu naći u Crvenom moru kod Ejlata i južno duž
Sinajskog poluostrva. Koral se može opisati kao "živi kamen". Smrt miliona majušnih životinjica
tokom mnogih godina je stvorila ove krečnjačke formacije.

Galileja, Arbel i Galilejsko jezero sa Rogova Hatina

Vulkanski vrhovi Rogova Hatina nadvisuju zapadni obod Galilejskog jezera i litice Arbela (u
sredini). Na suprotnoj strani jezera je Golanska visoravan, a prema severu (levo) uzdiže se vrh
Hermona koji je pod snežnom kapom.
Galileja, En-Gev, model broda iz prvog veka

Tokom nekoliko zadnjih godina strahovita suša je enormno snizila nivo vode u Galilejskom
jezeru otkrivši staru liniju obale i kod En Geva savršeno očuvan ribarski brodić iz vremena Isusa
i apostola. Arheolozi su ovaj nalaz nazvali otkrićem stoleća i ovde se na slici može videti njegov
rekonstruisani model.
Galileja, jezero kod En-Geva

Mada uobičajeno mirne, vode Galilejskog jezera se brzo menjaju pred naletom žestoke bure.
Vetrovi duvaju stišnjeni galileskim brdima koja se protežu sa istoka na zapad i podižu talase. Još
žešći vetrovi su oni koji dolaze sa brda Golanske visoravni na istoku.

Galileja, jezero severno od Tiberije (Tiverije)

Sa brda nad Tiberijom (Tiverijom), severni kraj Galilejskog jezera je naročito lep za vreme
proleća. Za vreme lepog i jasnog dana kao što je ovaj na slici, u daljini se mogu videti vulkanski
vrhovi Golanske visoravni i planine Hermon.
Galileja, litice Arbela iz podnožja

Izdižući se od zapadne obale Galilejskog jezera su strme litice planine Arbel. Budući da je
nedaleko Isusov grad Kapernaum, moguće je da je ovo jedna od planina na koju se On peo da se
moli.

Galileja, oblast oko Kapernauma iz vazduha

Polazna tačka Isusove službe u Kapernaumu je danas obeležena samo ruševinama i
rimokatoličkim i grčko-pravoslavnim crkvama. Prastara ribarska luka je išla celom dužinom
obale.

Galileja, planina Hermon i grad Metula sa zapada

Nasevernija opština u Izraelu, Metula, zauzima uzan kaiš zemlje koji zadire u teritoriju Libana.
Brda iza grada kontroliše Liban, kao i teritoriju iza fotografa. Delove Hermona (u pozadini) drži
Izrael i naročito su popularni posle dobre snežne oluje.
Galileja, ruševine Horazina

Jedan od gradova u kome je Isus učio i učinio mnoga čuda je Horazin lociran tri kilometra
severno od Kapernauma. Do danas je samo deo lokaliteta iskopavan i većina ruševina je datirana
u vekovima posle Isusa.

Galileja, Tabga sa jezera

Tri kilometra zapadno od Kapernauma su, kako ih Josif Flavije naziva, "izvori Kapernauma".
Nesumnjivo popularno mesto za ribarenje lokalnog stanovništva zbog svojih "sedam izvora",
Heptapegon (današnji iskvaren izgovor je Tabga) je po tradiciji mesto nekolikih epizoda u
Isusovoj službi. Predanje smešta pozivanje učenika, hranjenje pet hiljada i obnovljenje Petra
upravo ovde.
Galileja, tvrđava Nimrud

U srednjem veku, impozantna tvrđava je podignuta na ovom brdu koje nadgleda oblast Hule
severno od Galilejskog jezera. U dolini podno Nimrudove tvrđave je nekoliko važnih biblijskih
mesta uključujući Cezareju (Ćesariju) Filipovu i Dan.

Galileja, zalazak sunca nad jezerom

Sunce zalazi iza brda na zapadnoj obali Galilejskog jezera. U vreme Isusa ovde su žitelji bili
pretežno Jevreji, a nekoliko gradova sa izmešanim jevrejsko-helenističkim stanovništvom su
kontrolisali obalu duž jugoistoka.

Galileja, zaliv "Sejača" sa uzvišice

Zaliv "Sejača" se nalazi na pola puta između dva važna mesta u Isusovoj službi - Kapernauma i
Tabge. Ovaj zaliv je izuzetno akustičan i može biti mesto na kome je Isus s vremena na vreme
poučavao. Neki tvrde da je priču o sejaču izrekao ovde sa brodića pokraj obale dok se mnoštvo
tiskalo oko Njega.
Galileja, zaliv "Sejača" sa uzvišice

Zaliv "Sejača" se nalazi na pola puta između dva važna mesta u Isusovoj službi - Kapernauma i
Tabge. Ovaj zaliv je izuzetno akustičan i može biti mesto na kome je Isus s vremena na vreme
poučavao. Neki tvrde da je priču o sejaču izrekao ovde sa brodića pokraj obale dok se mnoštvo
tiskalo oko Njega.

Hramska gora sa juga

Na vrhu u centru slike je Kupola na Steni, verovatno na mestu na kome se nalazio hram u
Isusovo vreme. U prvom planu su iskopavanja izraelskih arheologa iz perioda od 1968. do danas.
U prvom veku n.e. prostrane stepenice su vodile do glavnih ulaza u hramska dvorišta.
Hramska gora, mikve na jugu

Južno od Trostrukih vrata je iskopano ogromno mikve (ritualno kupatilo), jedinstvene veličine i
oblika. Jedino moguće objašnjenje za njegov dizajn je da je upotrebljavano za očišćenje većih
kućnih predmeta. Njegova blizina Hramskoj gori sugeriše da je korišćeno od strane većeg broja
hodočasnika.
Hramska gora, prodavnice ispod Robinsonovog luka

Arheolozi su iskopali široku popločanu ulicu iz prvog veka koja je išla uzduž zapadnog zida
Hramske gore. Neki su je prozvali "Trgovačka ulica" zbog brojnih prodavnica načičkanih sa obe
strane. Prodavnice na slici su bile izgrađene ispod stepenica Robinsonovog luka i u njima su
nađeni tegovi i novčići svedočeći njihovu komercijalnu prirodu.

Hramska gora, vazdušni snimak iskopavanja na jugu

Pošto na Hramskoj gori arheološka iskopavanja nikada nisu bila dozvoljena, većina informacija
o ovom svetom mestu dolaze sa južne strane kompleksa. Arheolozi proučavaju ovu oblast od
vremena kada je Izrael zauzeo Stari grad 1967. Na desnoj strani slike se vide skele gde je
potrebno da se urade popravke na ispupčenju na južnom zidu Hramske gore.
Jerusalim iz vazduha

Ova fotografija ilustruje položaj Jerusalima između planina Judeje. Južni zid Starog grada se vidi
pri dnu, Hramska gora je sa desna. Severna predgrađa Jerusalima se protežu u plemensku
teritoriju dodeljenu Benjaminu (Venjaminu).

Jerusalim, Kupola na steni

Izgrađena na mestu na kome je prethodno bio Hram, "Kupolu na steni" je izgradio muslimanski
vladar Abd el-Malik u vremenu od 688. do 691. godine. Ovo zdanje je bilo prekriveno olovnom
kupolom od 691. dok nije pokriveno zlatno obojenim krovom 1965. godine. Zbog rđe,
anodizirani aluminijum je ponovo zamenjen, ovoga puta zlatom 1993.

Jerusalim, Stari grad noću sa istoka

Svetlosti Starog grada onako kako se vide sa Maslinske gore. Jevrejski grobovi su u prvom
planu, Kupola na steni se ističe sa desna, a na horizontu se vidi nekoliko jerusalmskih hotela.
Litice Roš Ha-Nikre

Na severnoj granici Izraela bele litice Roš Ha-Nikre se strmoglavljuju u Mediteransko more.
Tokom drugog svetskog rata, Britanci su izgradili prugu kroz ove planine da bi spojili Haifu sa
Bejrutom. Za manje od deset godina, pruga je bila uništena, ali su tuneli još uvek vidljivi.

Mrtvo more, kristali soli

Poznato u Bibliji kao "Slano", ili "Aravsko more", ovoj vodi je dato odgovarajuće ime, jer njen
visok sadržaj soli ne dozvoljava ničemu da u njoj živi. Skoro deset puta slanije od svetskih
okeana, Mrtvo more je bogato mineralima koje danas eksploatišu kompanije u Izraelu i u
Jordanu.
Mrtvo more, stabla palme urmašice

Poljoprivreda u okolini Mrtvog mora izuzetno napreduje gde god ima malo više vode. Kao i u
stara vremena, tu raste mnogo palmi urmašica koje je posadilo lokalno stanovništvo.

Nahal Sar
Nahal Sar se nalazi na zapadnom obodu severa Golanske visoravni. U proleće nosi otopljeni
sneg sa Hermona do gornjih tokova reke Jordan.

Nahal Zin (Sin), planine

"Velika i strašna pustinja" kroz koju su Izraelićani prošli uključuje ovu oblast oko Nahal Zina.
Prema opisu u 4. Moj. 34, ovaj veliki odlivni sistem je bio južni obod "Obećane zemlje".
Nazaret, Marijin izvor

Naselje Nazaret je raslo u blizini izvora vode, a predanje je dovelo u vezu gradski izvor sa
svojom najpoznatijom žiteljkom. U neposrednoj okolini pravoslavni su sagradili crkvu Svetog
Gavrila na ostacima jedne antičke bogomolje.

Nazaret, Mokra gora sa zapada

Tradicija prepoznaje u ovom brdu kod Nazareta goru sa koje su njegovi stanovnici pokušali da
bace Isusa. Luka opisuje Isusov beg kratkom beleškom da "on prođe između njih i ode" (Luka
4:30, EČ).
Nazaret, stado na paši

Mešavina savremene civilizacije i drevnog načina života se često može videti u Izraelu. Ovde,
pastir iz Nazareta napasa svoje stado na ivici sela poznatog po tome da je Isus u njemu proveo
svoje dečaštvo.

Sukot, ljudi dodiruju svitak Tore

Svitak Tore (Mojsijevo petoknjižje) je centar jevrejskog života i upućuje mu se mnogo pažnje i
poštovanja na svakoj službi. Ovoga dana, desetine hiljada ljudi se okupilo kod Zapadnog zida da
se mole i prime sveštenički blagoslov.

Sukot, praznik Senica

Mojsije je rekao za Sukot (praznik Senica), "U prvi dan uzmite voća s lepih drveta, i palminih
grana i grana s gustih drveta i vrbe s potoka, i veselite se pred Gospodom Bogom svojim sedam
dana." (3. Moj. 23:40, RDK). Jevreji su razumeli da su ove četiri vrste: etrog (žut, limunu nalik
citron), lulav (grana palme), hadas (grana avot drveta) i arava (vrba sa potoka). Dokle god traje
praznik oni ih nose sa sobom na molitvu u sinagogu.
Sukot, mnoštvo

Više od četrdeset hiljada ljudi se okupilo za sveštenički blagoslov tokom Sukota u Oktobru 2003.
Ceo plato kod Zapadnog zida je bio ispunjen tokom jutarnje molitve.

Sukot, sveštenički blagoslov

Dvaput godišnje, tokom Pesaha (Pashe) i Sukota (praznika Senica), potomci Arona stoje u
podnožju Zapadnog zida i blagosiljaju Izraelce. Neki koriste svoje mobilne telefone da prenesu
blagoslov onima koji nisu mogli da dođu.