Chapter 2

Verovatnoca
Verovatnoca je oblast matematike koja se bavi izucavanjem eksperimenata ciji se ishod ne moze
sa sigurnocu predvideti. Obicno se pod pojmom eksperiment podrazumeva naucni ogled t.j. ispi-
tivanje neke pojave pod odredjenim uslovima, ali se taj pojam u teoriji verovatnoce prosiruje na
pojave kao sto su izvlacenje kuglice, bacanje kockice, polaganje ispita i slicno.
Krenucemo od primera.
Primer 2.1. (i) Kolika je verovatnoca da iz spila od 32 karte izvucemo keca? Kolika je
verovatnoca da bude izvuceno srce?
(ii) Kolika je verovatnoca da pri bacanju 2 kockice za igru padne zbir manji od 5?
(iii) Kolika je verovatnoca da student polozi ispit iz matematike?
2.1 Prostor elementarnih dogadjaja
Denicija 2.1. Skup svih mogucih ishoda nekog eksperimenta naziva se prostor elementarnih
dogadjaja i oznacava se sa . Elementi skupa nazivaju se elementarni dogadjaji
Slucajan dogadjaj je bilo koji podskup A skupa . Skup naziva se siguran dogadjaj, a
se naziva nemoguc dogadjaj.
Neka je F skup svih dogadjaja, odnosno F P(), gde je P() partitivni skup skupa . Tada
je uredjen par (, F) prostor dogadjaja ako vazi sledece:
1.) F
2.) Ako A F onda A F
3.) Ako A
i
F, i {1, 2, ...k}, onda i
n
i=1
A
i
F, gde je
n
i=1
A
i
= A
1
A
2
A
k
.
U Primeru 2.1 (i) svaka karta predstavlja moguc ishod eksperimenta i prostor elementarnih
dogadjaja ima 32 elementa:
= {7, 8, 9, 10, J, D, K, A,
7, 8, 9, 10, J, D, K, A,
7, 8, 9, 10, J, D, K, A,
7, 8, 9, 10, J, D, K, A}.
Slucajan dogadjaj A: izvucen je kec je podskup od 4 elementa gde se nalaze sva 4 keca
iz spila: kec pik, kec karo, kec srce i kec mak, odnosno A = {A, A, A, A}.
Dogadjaj S: izvuceno je srce ima 13 elemenata, to su sva srca u spilu, odnosno, S =
{7, 8, 9, 10, J, D, K, A}.
15
16 CHAPTER 2. VEROVATNO

CA
U Primeru 2.1 (ii) ima 36 elementarnih dogadjaja: ako oznacimo sa
i,j
, dogadjaj koji se desi
kada na prvoj kocki padne broj i, a na drugoj broj j onda je = {
i,j
; i, j {1, 2, 3, 4, 5, 6}}.
Slucajan dogadjaj A: pao je zbir manji od 5 je podskup od i dat je sa A = {
1,1
,
1,2
,
2,1
,
1,3
,
3,1
}.
Najcesce elementaran dogadjaj koji se desi kada na prvoj kocki padne broj i, a na drugoj broj j
oznacavamo kao uredjen par (i, j) i tada je
= {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (1, 4), (1, 5), (1, 6), (2, 1), (2, 2), (2, 3), (2, 4), (2, 5), (2, 6),
(3, 1), (3, 2), (3, 3), (3, 4), (3, 5), (3, 6), (4, 1), (4, 2), (4, 3), (4, 4), (4, 5), (4, 6),
(5, 1), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (6, 1), (6, 2), (6, 3), (6, 4), (6, 5), (6, 6)}
i
A = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}.
Denicija 2.2. Dogadjaj A = \ A je suprotan dogadjaj dogadjaja A. Dogadjaj A povlaci
dogadjaj B ako A B.
Zbir (ili unija) dogadjaja A i B, u oznaci A + B (ili A B) je dogadjaj koji se realizuje
ako se realizovao bar jedan od dogadjaja, A ili B.
Presek dogadjaja A i B, u oznaci AB (ili A B) je dogadjaj koji se ostvaruje kada su se
realizovala oba dogadjaja: i A i B. Ako je AB = dogadjaji A i B su disjunktni ili iskljucivi.
Razlika dogadjaja A i B, u oznaci A\B je dogadjaj koji se ostvaruje kada se realizuje dogadjaj
A a dogadjaj B se ne realizuje.
Primer 2.2. Eksperiment se sastoji u bacanju jedne kocke za igru. Neka su dati slucajni dogadjaji:
A -pao je paran broj, B -pao je neparan broj, C -pao je broj manji od 5. Odrediti: A, A C,
A C, AC, A B, AB.
Pre svega primetimo da je prostor elementarnih dogadjaja = {1, 2, 3, 4, 5, 6}. Kako je A =
{2, 4, 6}, B = {1, 3, 5} i C = {1, 2, 3, 4} imamo: A = B, A C = {1, 2, 3, 4, 6}, A C = {5},
C = {2, 4} A B = , AB = .
2.2 Verovatnoca. Denicija i osnovne osobine
Denicija 2.3. Neka je (, F) prostor dogadjaja. Verovatnoca na (, F) je funkcija P : F
[0, 1] za koju vazi
1.) (normiranost) P() = 1.
2.) (aditivnost) Neka A, B F. Ako A B = onda P(A B) = P(A) + P(B). Za svaku
konacnu (ili prebrojivu) familiju dogadjaja {A
i
F, i I}, (I N) koji su medjusobno disjunktni,
t.j. A
i
A
j
= vazi:

iI
A
i
=

iI
A
i
Iz denicije slede osnovne osobine:
Teorema 2.1. Neka su A i B slucajni dogadjaji. Tada
(i) P() = 0
(ii) P(A) = 1 P(A)
(iii) Ako je A B, onda je P(A) P(B) i P(A\ B) = P(A) P(B)
(iv) Za proizvoljne slucajne dogadjaje vazi
P(A B) = P(A) +P(B) P(AB).
2.3. USLOVNA VEROVATNO

CA I NEZAVISNOST DOGADJAJA 17
Klasicna denicija verovatnoce. Neka je = {
1
, ...,
n
} konacan skup elementarnih
dogadjaja i neka su svi elementarni dogadjaji jednako verovatni, odnosno
P(
1
) = P(
2
) = = P(
n
) =
1
n
.
Tada je verovatnoca dogadjaja A = {
i1
, ...,
im
} data sa:
P(A) =
m
n
,
odnosno broj povoljnih (m elemenata koji su u A) podeljen sa brojem mogucih dogadjaja (iz
).
Primer 2.3. Posmatrajmo ponovo Primer 2.1. Kod izvlacenja karata iz spila od 32 karte,
verovatnoca da izvucemo keca je
4
32
=
1
8
, dok je verovatnoca da izvucemo srce
8
32
=
1
4
. Kod
bacanja dve kocke verovatnoca da padne zbir manji od 5, s obzirom da je broj povoljnih ishoda
6 ({(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}), je
6
36
=
1
6
.
Primer 2.4. U grupi od 36 studenata ima dva puta vise momaka nego devojaka. Verovatnoca da
slucajnim izborom izaberemo devojku je
12
36
=
1
3
.
2.3 Uslovna verovatnoca i nezavisnost dogadjaja
Primer 2.5. Kolika je verovatnoca da je prilikom bacanja kocke za igru pao broj 4, ako se zna da
je pao paran broj.
Jasno je da je trazena verovatnoca
1
3
jer je cetvorka jedan od 3 parna broja. U teoriji
verovatnoce ovakva situacija, kada se trazi verovatnoca jednog dogadjaja pod uslovom da se real-
izovao neki drugi dogadjaj naziva se uslovna verovatnoca.
Denicija 2.4. Neka su A i B dogadjaji. Verovatnoca dogadjaja B pod uslovom da se realizovao
dogadjaj A oznacava se sa P(B|A) i denise se sa
P(B|A) =
P(AB)
P(A)
.
Pogledajmo kako radi ova denicija na gornjem primeru: oznacimo dogadjaje: A -pao je
paran broj, B -pao je broj 4. U zadatku se trazi uslovna verovatnoca P(B|A). Po deniciji
imamo:
P(B|A) =
P(AB)
P(A)
=
1
6
3
6
=
1
3
.
Denicija 2.5. Dogadjaji A i B su nezavisni ako vazi
P(AB) = P(A) P(B).
Ako iskoristimo i deniciju uslovne verovatnoce vidimo da su dogadjaji A i B nezavisni samo
ako je
P(A|B) = P(A).
Dakle, verovatnoca da se desi dogadjaj A ne zavisi od toga da li se desio dogadjaj B. Opisno, dva
dogadjaja su nezavisna, ako realizacija jednog dogadjaja ne utice na realizaciju drugog dogadjaja.
Primer 2.6. Pri bacanju kockice posmatramo tri dogadjaja.
A -pao je paran broj.
B -pao je neparan broj.
C -pao je broj manji od 3.