Reforma Pravosudja U Srbiji 2008-2012

PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA UNION
JAVNO PREDUZEE SLUBENI GLASNIK

Edicija
MONOGRAFIJE
Knjiga
17
Dr Vesna Raki-Vodineli
Dr Ana Kneevi Bojovi
Dr Mario Reljanovi
REFORMA PRAVOSUA U SRBIJI 20082012
Izdavai
Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu
Javno preduzee Slubeni glasnik
Za izdavae
Prof. dr Zlatko Stefanovi, v. d. dekan
Slobodan Gavrilovi, direktor
Recenzenti
Prof. dr Momilo Gruba
Prof. dr Mihajlo Dika
Prof. dr Zoran Ivoevi
Urednik
Doc. dr Tanasije Marinkovi
Izvrni urednik
Mr Miodrag Radojevi
Lektura i korektura
Gradimir Anii
Dizajn korica
Tijana Arizanovi
Tehniko ureenje
Jelena Pani
Tira
300
ISBN 978-86-519-1585-0
PF Union, 2012
www.pravnifakultet.rs
DR VESNA RAKI-VODINELI
DR ANA KNEEVI BOJOVI
DR MARIO RELJANOVI
REFORMA PRAVOSUA
U SRBIJI 20082012
Beograd
2012
CIP -
,
SADRAJ
UVODNA NAPOMENA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
SKRAENICE UPOTREBLJENE U TEKSTU . . . . . . . . . . . . . . 13
Vesna Raki-Vodineli
DEO I
REFORMISANJE PRAVOSUA 20082010 . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. UVODNA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.1. Da li postoji formula dobrog pravosua . . . . . . . . . . . . . 15
1.2. Elementi formule dobrog pravosua . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1.3. Pravosudni saveti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1.4. Pravna recepcija evropskih standarda
o pravosuu u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.4.1. Kratka istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1.4.2. Recepcija evropskih standarda o pravosuu
u Srbiji kao tranzicijskoj zemlji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1.4.3. Ustav Srbije iz 2006. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
2. NORMATIVNI OKVIR REFORME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
2.1. Meunarodnopravni, teorijski, ustavni
i zakonski osnovi najnovije reforme pravosua . . . . . . . . . 37
2.1.1. Meunarodni izvori i teorijski stavovi
o samostalnosti i nezavisnosti pravosua. . . . . . . . . . . . 37
2.2. Ustav i ustavni zakon za sprovoenje ustava . . . . . . . . . . . 41
2.3. Organizacioni pravosudni zakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
2.3.1. Sudije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
2.3.2. Visoki savet sudstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
6 Reforma pravosua u Srbiji 20082012
2.3.3. Javni tuioci (i njihovi zamenici). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
2.3.4. Dravno vee tuilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
2.4. Odluka o utvrivanju kriterijuma i merila
za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
za izbor sudija i predsednika sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
2.5. Ustavna i zakonska procedura
pred visokim savetom sudstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
3. SPROVOENJE REFORME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
3.1. Kako je izvrena reforma pravosua u Srbiji . . . . . . . . . . . 79
3.2. Stavovi Evropske komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
3.3. Sudska mrea i broj sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
3.4. Sastav i nain rada prvog saziva VSS
prilikom izbora i reizbora sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
3.5. Primena procesnih naela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
4. PROMENA NORMATIVNOG OSNOVA:
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O SUDIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
4.1. Naknadni pokuaji otklanjanja nedostataka . . . . . . . . . 105
4.1.1. Preispitivanje u VSS umesto albi Ustavnom sudu. . . 105
4.2. Praksa preispitivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
4.3. Povod i uzrok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Ana Kneevi Bojovi
Mario Reljanovi
DEO II
POSTUPAK PREISPITIVANJA 20112012. . . . . . . . . . . . . . . . 115
1. UVODNA RAZMATRANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
2. RAZGOVORI SA PODNOSIOCIMA PRIGOVORA
RAD RADNIH TELA DVT-A I KOMISIJA VSS-A. . . . 121
Sadraj 7
2.1. Postupak pred radnim telima
dravnog vea tuilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
2.1.1. Radna tela Dravnog vea tuilaca . . . . . . . . . . . . . . 121
2.1.2. Opti pogled na razgovore sa neizabranim
nosiocima tuilakih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
2.1.3. Analiza postupanja prema pojedinim
odredbama Pravilnika u toku postupka
pred radnim telima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
2.1.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
2.2. Postupak pred komisijama visokog saveta sudstva . . . . . 138
2.2.1. Komisije Visokog saveta sudstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
2.2.2. Opti pogled na razgovore
sa neizabranim sudijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
2.2.3. Analiza postupanja prema pojedinim odredbama
Pravila u toku postupka pred komisijama . . . . . . . . . . 144
2.2.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
3. TRANSPARENTNOST I NEZAVISNOST U RADU
I ODLUIVANJU RADNIH TELA I KOMISIJA,
I SEDNICA DVT-A I VSS-A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
3.1. Rad radnih tela i opte sednice DVT-A. . . . . . . . . . . . . 153
3.1.1. Problem postojanja radnih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
3.1.2. Nezavisnost rada opte sednice DVT-a . . . . . . . . . . . . 154
3.1.3. Odluivanje o prigovorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
3.1.4. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
3.2. Rad komisija i opte sednice VSS-A. . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
3.2.1. Transparentnost rada komisija
posle zavrenog roita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
3.2.2. Odluivanje o vanim procesnim pitanjima
i tumaenje Pravila od strane opte sednice VSS-a. . . 162
3.2.3. Pritisci vreni na lanove VSS-a iz reda sudija . . . . . . 163
3.2.4. Kvorum pri radu i odluivanju
na optim sednicama VSS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
3.2.5. Odluivanje o prigovorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173
3.2.6. Omoguavanje prisustva posmatraa
sednicama VSS-a od 8. marta 2012. godine. . . . . . . . . 178
3.2.7. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
4. ANALIZA SADRINE ODLUKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
4.1. Opte napomene u vezi sa odlukama. . . . . . . . . . . . . . . . . 182
4.2. Odluke dravnog vea tuilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
4.3. Odluke visokog saveta sudstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
4.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
5. ORGANIZACIJE KOJE SU PRATILE POSTUPAK
I NJIHOVO DELOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
5.1. Praenje roita pred dravnim veem tuilaca
i sednica dravnog vea tuilaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
5.2. Praenje roita pred Visokim savetom sudstva
i sednica Visokog saveta sudstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
5.2.1. Opte napomene i posmatranje roita
pred komisijama VSS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
5.2.2. Posmatranje sednica komisija VSS-a i sednica VSS-a . . 211
5.3. Aktivnosti strukovnih udruenja van roita . . . . . . . . . 214
5.4. Ocena evropske komisije o reformi pravosua u Srbiji . . . 216
5.5. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
6. ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE
IZ JULA 2012. GODINE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
7. KAKO OKONATI REFORMU
PRAVOSUA U SRBIJI?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231
DEO III. PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
1. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O SUDIJAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235
Sadraj 9
2. ODLUKE USTAVNOG SUDA U SLUAJEVIMA
SAVELJI I TASI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
4. PRAVILA O PREISPITIVANJU VSS-A. . . . . . . . . . . . . . . . . 289
5. PRAVILNIK O PREISPITIVANJU DVT-A. . . . . . . . . . . . . . 303
6. PRESUDE USTAVNOG SUDA OD 11. I 18. JULA 2012. . 323
DEO IV. STVARNI REGISTAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379
UVODNA NAPOMENA
Na stranicama koje slede autori suoavaju pravniku javnost sa ne-
davnom pravnom istorijom neuspelih nastojanja da se pravosue u
Srbiji pobolja, da se poverenje graana povrati, da se postave osno-
ve za vladavinu prava nad politikom, makar u najbitnijim elementi-
ma domena pravosudne vlasti, kao to je izbor sudija i javnih tui-
laca, da se prikau rezultati neuspele reforme i da se istrae pravni
i politiki uzroci neuspeha.
Monografija je podeljena na dva dela prvi, pod nazivom Re-
formisanje pravosua 20082010, iji je autor Vesna Raki-Vodi-
neli i drugi nazvan Postupak preispitivanja 20112012, iji au-
tori su Ana Kneevi Bojovi i Mario Reljanovi. Podela je kako
hronoloka, tako i logika autori su imali nameru da na sistema-
tian i sveobuhvatan nain analiziraju ustavni i zakonski okvir re-
forme pravosua u Srbiji, kao i praksu tela koja su tu reformu spro-
vodila, te da daju konanu ocenu uspenosti ovog poduhvata, koji
je formalno okonan u julu 2012. godine, ali iji konani epilog jo
uvek nije poznat.
U prvom delu knjige se ispituje pravnoteorijski i pravnopoli-
tiki okvir onoga to se podrazumeva pod dobrim pravosuem u
jednoj demokratskoj dravi, uz isticanje politike nezavisnosti su-
dija i sudstva kao kljunog elementa te formule. Potom autorka kri-
tiki ispituje pravnu recepciju evropskih standarda o pravosuu u
Srbiji. Poseban deo posveen je meunarodnopravnim, teorijskim,
ustavnim i zakonskim osnovima reforme pravosua iz 2008. godine.
Autorka je podvrgla detaljnoj kritikoj analizi Ustav Srbije iz 2006.
godine, kao i Ustavni zakon za sprovoenje Ustava, kao i organi-
zacione pravosudne zakone, koji su predstavljali normativni osnov
za najdublji zahvat u pravosue u novoj demokratskoj istoriji Srbi-
je. Detaljno su analizirane i odluke Ustavnog suda Srbije, kao i iz-
dvojena miljenja. Ne manje znaajna je i analiza odluke na osnovu
koje je valjalo temeljno izmeniti pravosudni kadar Srbije. Autorka je
potom prikazala nain na koji su radila tela koja su reformu sprovo-
dila, sa naroitim akcentom na sastav i nain rada prvog saziva Vi-
sokog saveta sudstva, i na uoene nedostatke po oba pitanja. Potom
je kritiki analiziran normativnopravni okvir za postupak preispiti-
vanja odluka prvih saziva Visokog saveta sudstva i Dravnog vea
tuilaca, kao uvod u drugi deo publikacije.
Drugi deo je posveen detaljnoj kritikoj analizi postupka pre-
ispitivanja odluka o neizboru na funkciju sudija, javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca. Autori su prvo detaljno prikazali rad tela
pred kojima je voen postupak, analizirajui naroito to da li su ona
i u kojoj meri potovala procesna naela u svom radu. Potom je iz-
vrena detaljna analiza transparentnosti rada ovih tela i data ocena
o tome da li su ona zaista bila nezavisna tela koja su postupala u
cilju ispravljanja pogreaka do tada uinjenih u reformi pravosua.
Poseban deo publikacije posveen je analizi sadrine odluka koje su
usvojili novi sastavi Dravnog vea tuilaca i Visokog saveta sud-
stva. Potom je uinjen osvrt na ulogu razliitih organizacija koje su
pratile ovaj postupak i njihov uticaj na tok postupka preispitivanja.
Na samom kraju analizirane su odluke Ustavnog suda iz jula 2012.
godine, kojima je postupak de facto vraen u fazu pre opteg izbo-
ra sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca iz 2009. godine.
U zakljuku su autori dali otru ali utemeljenu kritiku pokua-
ja da se pravosue Srbije reformie u skladu sa evropskim standar-
dima, kao i neke naelne preporuke koje se moraju potovati kako
bi se postigao cilj kojem jedna demokratska drava mora teiti da
ima odista nezavisno i struno pravosue.
U Beogradu, septembra 2012.
Autori
SKRAENICE UPOTREBLJENE U TEKSTU
Sudovi i drugi dravni organi
DVT Dravno vee tuilaca
ESLJP/ES Evropski sud za ljudska prava
JT Javno tuilatvo
USS Ustavni sud Srbije
VSS Visoki savet sudstva
Propisi i slubena glasila
EKLJP/EK Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnov-
nih sloboda (Slubeni list SCG, M-5/20)
ZDVT Zakon o dravnom veu tuilaca (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 101/10 i 88/11)
ZKP/2011 Zakon o krivinom postupku (Slubeni glasnik RS,
broj 101/11)
ZS Zakon o sudijama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08, 58/09
odluka US, 104/09 i 101/10)
ZUP Zakon o optem upravnom postupku (Slubeni glasnik
RS, broj 30/10)
ZVSS Zakon o Visokom savetu sudstva (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 101/10 i 88/11)
Vesna Raki-Vodineli
Deo I
REFORMISANJE PRAVOSUA 20082010.
1. UVODNA RAZMATRANJA
Na stranicama koje slede pravniku javnost suoavamo sa ne-
davnom pravnom istorijom neuspelih nastojanja da se pravosue u
Srbiji pobolja, da se poverenje graana povrati, da se postave osno-
ve za vladavinu prava nad politikom, makar u najbitnijim elementi-
ma domena pravosudne vlasti, kao to je izbor sudija i javnih tui-
laca, da se prikau rezultati neuspele reforme i da se istrae pravni
i politiki uzroci neuspeha.
1.1. Da li postoji formula dobrog pravosua
Da li postoji formula dobrog pravosua? Moda bi se teorij-
ski moglo dokazivati da postoji. Praktino je, meutim, dokazivo
i za Srbiju dovoljno to to je formulisan evropski standard pravo-
sua sposobnog da odgovori osnovnom pravu graanina na po-
teno suenje i interesima drave u kojoj vlada pravo, a ne samo
politika mo.
Do evropske pravosudne formule se nije dolo jednostavno i
ona nije bila rezultat samo pravne obrade. Konstituisanje pravosua,
kao tree dravne vlasti u koju graanin moe imati poverenja, a
koje e obezbediti vladavinu prava, rezultat je politikih borbi, pre
nego uspenih pravnih formula.
Uprkos znaajnim razlikama u poimanju i normativnoj obra-
di sudstva, naroito u XVII i XVIII veku, izmeu vodeih dra-
va toga doba Engleske, Francuske i Pruske najavljuju se prvi
nadnacionalni postulati sudijske nezavisnosti, koji e pravno biti
formulisani u XX veku.
U kontinentalnoevropskom pravnom krugu sudstvo se u
XVIII veku uspostavlja kao birokratska organizacija pod domina-
cijom izvrne vlasti. Meutim, posle Francuske revolucije nastu-
pa sutinska promena. Ustavom Francuske iz 1791. godine, sudska
vlast se priznaje kao trea dravna vlast. Revolucionarni francuski
zakonodavci su se vrsto drali teze da sudska vlast ne sme preuze-
ti ulogu kontrolora politike vlasti, ve samo kontrolora apstraktne
ideje zakona. Kasacioni sud nije osnovan zato da bi primenjivao
pravo na razliite posebne sluajeve, niti da bi odluivao o osnovu
spora, ve da bi titio forme i principe Ustava i zakona od napada
koje bi sudovi mogli izvriti. On ne slui graanima, ve zatiti za-
kona bile su rei Robespjera (Robespierre), izreene u Skupti-
ni, 25. maja 1790. godine.
1
Ideal novog reima nije bilo meusob-
no ograniavanje i kontrola vlasti, ve harmonian odnos sudske i
izvrne vlasti prema legislativnoj, koja je jedina neposredno izra-
avala narodni suverenitet.
Valja podvui da je primena doktrine podele vlasti imala izu-
zetan istorijski znaaj za diferenciranje sudske vlasti od ostalih dr-
avnih vlasti, te da je dovela do njenog progresivnog osamosta-
ljivanja i nezavisnosti. Meutim, posle te istorijske prekretnice,
u savremenim pravnim porecima se pokazalo da sistemi podele,
odnosno jedinstva vlasti ne utiu sami po sebi na poloaj sudske
vlasti u dravi. Naime, istorijska iskustva su pokazala da nezavi-
snost sudske vlasti moe biti ugroena u oba modela. Pored toga,
u porecima zasnovanim na podeli vlasti za koju se smatra da bolje
obezbeuje nezavisnost sudske vlasti, realni sadraj te nezavisno-
sti je razliit to se dobro pokazuje u razlikama koje postoje, na
1 Prema: Braas, Precis de procedure civil, Bruxelles-Liege, 1945, str. 788.
Deo I Reformisanje pravosua 20082010. 17
primer, u pogledu imenovanja ili izbora sudija kao najvanijih ne-
posrednih nosilaca sudske vlasti.
Sadanji dravni i pravni poredak Srbije zasnovan je na prin-
cipu podele vlasti (lan 4. st. 24. Ustava Srbije),
2
a ipak, u pogledu
izbora sudija sutinski se vrlo malo toga promenilo u odnosu na si-
tuaciju u kojoj je vaio princip jedinstva vlasti.
Tokom XIX veka odrava se tenzija izmeu sudske i izvr-
ne vlasti u evropskim dravama, ali se pravosue ipak postepeno
emancipuje. Politiki i pravno preobraen poloaj sudske vlasti nisu
prihvatile komunistike/socijalistike drave nastale u Evropi posle
Drugog svetskog rata. Bitna ustavna i stvarna razliitost mesta pra-
vosua u tadanjim komunistikim/socijalistikim dravama na-
stala je uspostavljanjem tzv. jedinstva dravne vlasti, uz ideoloku
dominaciju jednostranakog parlamenta, bez formalnih obeleja
parlamentarne demokratije. Ovaj koncept je, ne samo u stvarnom
ve i u normativnom smislu, odluujue uticao na gubitak nezavi-
snosti i samostalnosti sudstva i sudija (ako ih je pre ovog vreme-
na uopte i bilo) i stvorilo teko savladivu naviku pokornosti, u bo-
ljem sluaju poslunosti.
Istovremeno i paralelno sa slabljenjem drutvene uloge sud-
stva u komunistikim/ socijalistikim zemljama, u dravama za-
padnih evropskih demokratija posle Drugog svetskog rata, jaa
ideja o pravu graanina na nezavisno suenje i na nezavisnog su-
diju, kao o temeljnom ljudskom pravu. U okviru pravnog i politi-
kog sistema Saveta Evrope, ova ideja je kodifikovana u Evropskoj
konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem
tekstu: EKLJP) i uvrena judikaturom Evropskog suda za ljud-
ska prava (u daljem tekstu: ESLJP). Znaajan uticaj na ustanovlja-
vanje evropskih standarda nezavisnog sudstva imale su Preporuka
Komiteta ministara Saveta Evrope R(94)12 o nezavisnosti, efika-
snosti i ulozi sudija i Evropska povelja o statutu za sudije 98/23.
U delu Povelje koji se odnosi na naela, posebna panja posveena
2 Ustav Republike Srbije Slubeni glasnik RS, broj 98/06.
je telu ije se ustanovljavanje preporuuje svakoj evropskoj dravi,
posebno tzv. tranzicijskim dravama, a koje bi moralo biti nezavi-
sno od izvrne vlasti. Njegova temeljna uloga bi bila da odluuje
o izboru, razreenju i napredovanju sudija. U novijoj zakonodav-
noj praksi Srbije, takvu ulogu trebalo je da igraju Visoki savet pra-
vosua, koji je prestao da radi 2009. godine, kao i danas postojei
Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) i Dravno vee tuila-
ca (u daljem tekstu: DVT). Drave koje ispune kriterijume neza-
visnosti i samostalnosti sudstva u okviru Saveta Evrope trebalo bi
da budu spremne za ispunjavanje strogih kriterijuma koje je po-
stavila Evropska unija u Principima iz Kopenhagena, koji se od-
nose na pravosue i pravni sistem.
Istorijski gledano, formulisanje standarda dobrog pravosu-
a, u ranom razvoju, bilo je pod uticajem Nirnberkog suenja za
ratne zloine poinjene u Drugom svetskom ratu, o emu svedo-
i lan 15. stav 2. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim
pravima.
3
Pravni osnov za osnivanje Meunarodnog vojnog tri-
bunala sa nadlenou da odluuje o individualnoj krivinoj od-
govornosti pojedinaca, bila je Londonska povelja iz 1945. godine,
a legitimitet suenja se zasniva na Hakoj konvenciji iz 1907. go-
dine, u kojoj je izrino odreeno (uprkos pokuajima revizije) da,
tokom rata, vae pravila i obiaji rata koje moraju potovati svi ci-
vilizovani narodi. Nirnberko suenje je imalo neporecivi uticaj
3 SFRJ je ratifikovala Pakt zakonom od 30. januara 1971. godine (Slubeni
list SFRJ, broj 7/71).
lan 15. glasi:
1. Niko ne moe biti osuen zbog dela ili propusta koji nisu predstavljali
krivino delo prema domaem ili meunarodnom pravu u trenutku kada
su poinjena. Takoe, ne moe se izrei kazna koja je vea od one koja bi
se primenila u trenutku kada je krivino delo poinjeno. Ako posle izvr-
enja ovog krivinog dela zakon predvia laku kaznu, krivac treba da se
koristi time.
2. Odredbe ovog lana ne protive se suenju ili kanjavanju svakog lica zbog
dela ili propusta koji su smatrani krivinim delom u trenutku kada su poi-
njeni, shodno optim principima prava koja priznaju sve nacije.
na donoenje i na sadrinu kljunih meunarodnih dokumenata
namenjenih zatiti ljudskih prava, kao to su Konvencija o zloi-
nu genocida (1948), Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
(1948), enevske konvencije o pravilima i obiajima rata iz 1948,
godine, sa dodatnim protokolima iz 1977. godine, Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966, ratifikovan u SFRJ
1972. godine, Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnov-
nih sloboda iz 1950. godine, ratifikovana u dravnoj zajednici
Srbiji i Crnoj Gori 2004. godine. Ranije ratifikovani meunarodni
dokumenti danas obavezuju Srbiju kao jednu od drava sledbeni-
ca nekadanje zajednike drave.
1.2. Elementi formule dobrog pravosua
Kombinacijom nacionalnih standarda prava demokratskih
drutava i meunarodnih evropskih standarda, verujemo da se
moe ustanoviti formula o politikoj nezavisnosti sudija i sudstva.
Kljuni elementi te formule su: (1) pravno definisanje suda kao sa-
mostalne i nezavisne dravne institucije; (2) zasnovanost suda i su-
enja na aktima najvieg ranga; (3) institucionalna nezavisnost su-
dije, pod kojom se najpre podrazumeva nezavisnost od politikih
grana dravne vlasti ali i od monih pojedinaca i drutvenih grupa;
(4) personalna nezavisnost sudije (koja najvie zavisi od zakonskog
ureenja naina sticanja i gubitka poloaja i od stalnosti sudijske
funkcije, a postie se presudnim uticajem uloge sudske vlasti u po-
stupku sticanja i gubitka sudijskog poloaja); (5) donoenje meri-
torne odluke u razumnom roku, na osnovu pravinog i javnog ra-
spravljanja; (6) nepristrasnost (koja se postie ustanovom izuzea
i pravilima o spreavanju sukoba interesa); (7) pojavni izgled ne-
zavisnosti suda i sudije; (8) nain odreivanja sudije u konkretnoj
pravnoj stvari (pravo na sluajnog, odnosno prirodnog sudiju).
Prema publikaciji Monitoring of EU Accession Process, preko-
merni uticaj izvrne vlasti na sudstvo, sudije i suenje u vremenu
do 1989. godine u komunistikim/socijalistikim dravama pred-
stavljao je najveu pretnju nezavisnosti sudstva. Taj uticaj se naro-
ito ogledao u kljunoj ulozi ministarstava pravosua i jedine vla-
dajue politike partije na postavljanje, unapreivanje i razreenje
sudija, kao na sadrinu sudskih odluka u politiki delikatnim prav-
nim stvarima. Ocenjuje se da su do 2001. godine, samo Maarska i
delimino Slovenija uspele ne samo normativno nego i stvarno da
spree institucionalni i vaninstitucionalni uticaj ministarstava pra-
vosua na sudstvo.
1.3. Pravosudni saveti
U zavisnosti od ustavnog naina organizacije dravne vlasti u
konkretnoj dravi, odreuju se njeni predstavnici (rukovodioci, e-
fovi). U ovom pogledu sudska vlast, kao grana dravne vlasti po-
kazivala je i pokazuje bitne razlike u odnosu na ostale grane vla-
sti. Najpre, to je, sa stanovita ovog spisa, manje bitno sudska
vlast je jedina od tri dravne vlasti koja bi trebalo da bude isklju-
ivo pravna, a to znai ne politika. Drugo, za razliku od zakono-
davne i izvrne vlasti, organ koji predstavlja sudsku vlast nije uvek
jasno odreen.
U istorijskom razvoju pravosua, naroito u sistemu jedin-
stva vlasti, kao krajnji predstavnik svih vlasti, pa i sudske, formal-
no se pojavljivao parlament. U sistemu podele dravnih vlasti, uloga
predstavnika sudske vlasti izriito ili preutno pripada ili je pripa-
dala najviem sudu u okviru date jurisdikcije (pravnog podruja dr-
ave). U XX veku sve vei broj drava prihvata jedno osobeno auto-
nomno telo kao ustavnog ili zakonskog predstavnika sudske vlasti,
koje nosi razliite nazive, a poznato je pod zajednikim nazivom
pravosudni savet. Pravosudni savet je institut koji nije opteprihva-
en ni u Evropi, ni u svetu. Takoe, postojanje pravosudnog saveta
nije meunarodna obaveza drava koje nastoje da uspostave vla-
davinu prava ima mnogo evropskih i vanevropskih drava ije
se pravosue smatra uzornim, iako u njihovim pravnim porecima
ne postoje pravosudni saveti niti analogna tela. Za stvarno delova-
nje naela nezavisnosti suda i za uspostavljanje pravne drave, po-
stojanje, delovanje i tipine nadlenosti pravosudnih saveta nisu ni
pravna ni politika nunost. Pokazalo se, meutim, da su pravosud-
ni saveti ustanovljavani u vremenima koja su usledila posle velikih
drutvenih turbulencija i u tim vremenima pozitivno su uticali na
podsticanje nezavisnosti pravosua. Bitne istorijske prekretnice za
uspostavljanje pravosudnih saveta bile su: vreme neposredno posle
Drugog svetskog rata (tada su nastali u Francuskoj i Italiji), propast
faistikih autoritarnih reima (Portugal i panija) i propast ko-
munizma/socijalizma (drave istone, srednje i jugoistone Evro-
pe). Ovaj savet je (idealno-tipski posmatrano) ozbiljan i vaan in-
strument sudske vlasti kojim se ublaavaju posledice uticaja drugih
grana dravne vlasti na ustrojstvo sudstva i pravosua. Zbog toga
je, u poslednje dve decenije, veliki broj drava koje se nalaze u tzv.
tranziciji u svoje pravne poretke ugradio institut pravosudnog save-
ta. Iako pravosudni savet nije obavezan institut, drave koje ga ve
poznaju ili tek uvode u svoje pravne poretke treba da potuju odre-
ene standarde koji proizlaze iz preporuka Saveta Evrope i drugih
meunarodnih organizacija.
U okviru Saveta Evrope pitanje pravosudnog saveta, tela ne-
zavisnog od izvrne i zakonodavne vlasti, koje (treba da) ima pre-
sudnu ulogu u izboru i razreenju sudija, njihovom napredovanju
i disciplinskoj odgovornosti, regulisano je Preporukom Komiteta
ministara Saveta Evrope R(94)12 o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi
sudija i Evropskom poveljom o statutu za sudije 98/23. U preambuli
Evropske povelje, uesnici multilateralnog sastanka o poloaju sudi-
ja u Evropi
4
koji su Povelju usvojili, pozivaju se kako na Preporuku
Komiteta ministara Saveta Evrope 94/12, tako na Osnovne princi-
pe Ujedinjenih nacija (UN) o nezavisnosti sudstva, koje je potvr-
dila Generalna skuptina UN novembra 1985. godine, i na lan 6.
4 Sastanak odran u organizaciji Saveta Evrope, 810. jula 1998. godine.
Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
5

ijoj efikasnoj primeni ova povelja treba da doprinese. Pozivajui
se na lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama i na Osnovne principe UN o nezavisnosti sudstva, Ko-
mitet ministara preporuuje dravama lanicama da usvoje ili po-
jaaju sve neophodne mere kako bi se unapredila uloga sudije kao
pojedinca i sudstva u celini i pojaala njihova nezavisnost i efika-
snost, usvajanjem naela navedenih u Preporuci. Preporuka se sa-
stoji od sedam delova predmeta i est naela. Ona se odnosi na
sva lica koja vre sudsku funkciju, nezavisno od vrste pravnih pi-
tanja po kojima presuuju (ustavna, krivina, graanska, privred-
na, upravna). Preporuka se takoe odnosi i na sudije porotnike i
druga lica koja vre sudsku funkciju, a nisu sudije po zanimanju,
osim kada je iz konteksta jasno da se neko naelo moe primenji-
vati samo na sudije po zanimanju (na primer, naela o zaradi i o
napredovanju sudija). U okviru optih naela o nezavisnosti sudi-
ja, poseban deo posveen je telu koje bi trebalo da postoji u svakoj
zemlji i da bude nadleno za donoenje odluka o izboru, razreenju
i napredovanju sudija. Ovo telo trebalo bi da bude nezavisno od
izvrne i zakonodavne vlasti. Kako bi se sauvala njegova nezavi-
snost, treba doneti pravila kojima e se osigurati da lanove ovoga
tela biraju sudije, kao i da ono samo donosi i usvaja svoj pravilnik.
Ipak, imajui u vidu razliite pravne tradicije zemalja lanica Save-
ta Evrope, u Preporuci se doputaju i odreena odstupanja. Naime,
trai se da se, u dravama u kojima ustavne i zakonske odredbe,
kao i tradicija, dozvoljavaju da sudije postavlja vlada, obezbede ga-
rantije prozirnosti (transparentnosti) i nezavisnosti u tom postup-
ku. Takoe se zahteva da odluke o postavljenju sudija budu donete
samo na osnovu objektivnih kriterijuma, bez ikakvih drugih uti-
caja. To praktino znai da se sve odluke u vezi sa napredovanjem
5 Svako, tokom odluivanja o njegovim pravima i obavezama ili o krivinoj
optubi protiv njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom
roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu za-
kona (Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda).
sudija imaju donositi na osnovu zasluga sudija, imajui u vidu nji-
hove kvalifikacije, integritet, sposobnost i efikasnost. Jedan od na-
ina da se obezbede ove garantije jeste i postojanje posebnog ne-
zavisnog tela koje bi u odnosu na vladu imalo savetodavnu ulogu.
Druga mogunost je da se ustanovi pravo pojedinca na albu po
odluci o postavljenju nekom nezavisnom telu, ili se moe obezbe-
diti da telo koje donosi odluke o postavljenju u isto vreme i prua
zatitu od nedozvoljenih uticaja.
U Srbiji danas ulogu predstavnika sudske vlasti vri Visoki savet
sudstva. Dodatnu ulogu, koja se ne odnosi neposredno na sudsku
vlast, ve na drugi segment pravosua javno tuilatvo vri Dr-
avno vee tuilaca.
Jedan od dobrih praktinih testova samog normativnog uteme-
ljenja prava na nezavisnog sudiju nije doiveo ozbiljnu ni ustavnu
ni zakonsku elaboraciju u veini tranzicijskih zemalja: nain odre-
ivanja sudije u konkretnoj pravnoj stvari. A upravo u ovoj taki re-
alizuje se ljudsko pravo na nezavisnog sudiju.
Pored osnivanja samostalnih i nezavisnih pravosudnih tela, u
brojnim srednjoevropskim i istonoevropskim dravama, izvre-
na je lustracija sudija i drugih dravnih funkcionera koji su kri-
li ljudska prava u autoritativnim reimima.
6
U Srbiji lustracija nije
bila izvrena.
U brojnim dravama u tranziciji, ali ne u Srbiji, preduzete
su razliite pravne, politike i drutvene mere radi smanjenja ko-
ruptivnosti glavnih nosilaca pravosudne vlasti, kao i radi svoe-
nja uticaja monih pojedinaca i drutvenih grupa na podno-
ljiv nivo.
6 Izlaganja o vladajuoj formuli standarda koje dobro pravosue ima da is-
puni, u razvijenijem obliku, objavljeni su u lancima: V. Raki-Vodineli,
Kojim putem ka vladavini zakona anatomija razaranja tree dravne vla-
sti u Srbiji, Republika (Beograd, mesenik), 131. maja 2010. (podlistak);
V. Raki-Vodineli, as anatomije, internet-portal www.pescanik.net, 1.
septembar 2010; V. Raki-Vodineli, Kad pojedinac tui dravu, Evropski
forum, br. 4, april 2003. itd.
1.4. Pravna recepcija evropskih standarda
o pravosuu u Srbiji
1.4.1. Kratka istorija
Posle razdoblja ranog srednjeg veka u vremenu od raspada
Zapadnog rimskog carstva do raskola izmeu zapadne i istone hri-
anske crkve, u kojem su preovlaivali plemenski oblici nad dr-
avnim oblicima izricanja prava u XI i XII veku hrianska crkva
postaje dravna, sprovodi se recepcija rimskog prava u njegovoj ra-
zvijenoj fazi i to pravo se prilagoava novonastalim okolnostima, u
obliku kanonskog prava. Naroito u XI veku oivljava interesova-
nje za rimsko pravo, usled otkrivanja Digesta (Pandekta) prema za-
pisima vizantijskog cara Justinijana. Taj spoj sekularnog rimskog
prava i crkvenog prava oznaava se u istoriji kao rimsko-kanonsko
pravo, ne samo u drugim delovima Evrope, nego i na prostoru ta-
danjeg Balkana, ukljuujui i srednjovekovnu srpsku dravu. Od
kraja XII veka do sredine XIV veka u staroj srpskoj dravi odravao
se princip vladarevog linog vrenja sudske vlasti. Kao i u drugim
evropskim dravama toga doba, sudska vlast, shvaena kao suvere-
na dravna vlast, tek poev od ranog srednjeg veka vri se relativno
redovno. Kada su magistrati, umesto suverena, stekli obeleja po-
slenika redovne sudske vlasti, oni u poetku nisu bili sudije od ka-
rijere. Vano je istai da do prihvatanja pojma magistratus za sudi-
je dolazi ranije nego za visoke inovnike u upravnoj oblasti, iz ega
se moe zakljuiti da se sudska birokratija uspostavila ranije nego
administrativna. Vrste sudova nisu bile izdiferencirane na dana-
nji nain, tako to bi se razlikovali redovni sudovi opte nadlenosti
od specijalizovanih sudova (izuzev crkvenih sudova). Prema tome,
ni u okviru profesije sudije u sekularnim sudovima nije bilo speci-
jalizacije. Ipak, na daleki zaetak trgovinskog sudstva u Srbiji nai-
lazi se jo u XIII veku: tada je ustanovljena jedna prvostepena sud-
ska instanca za sporove izmeu Srba i Dubrovana, koja se bavila
sporovima povodom trgovine. Razlog za ustanovljavanje ovakvog
suda lei, s jedne strane, u postojanju brojnih trgovinskih ugovo-
ra izmeu Dubrovnika i tadanje srpske drave, a s druge, u izda-
vanju povelja kojima su vladari dodeljivali zemljite uglednim ple-
miima, crkvama i manastirima, koji su na tom zemljitu obavljali,
izmeu ostalog, i trgovaku delatnost. Sudski postupak je, prema
Duanovom zakoniku, bio nediferenciran, tj. bio je istovetan za gra-
anske i krivine stvari u pogledu pravila koja danas oznaava-
mo kao naela, u pogledu formi, dokazivanja i dokaznih sredstava.
Posle turskih osvajanja Balkana (koja su zapoela sredinom XIV
veka, a uglavnom su okonana krajem tog veka), celokupna organi-
zacija dravne vlasti, pa prema tome i sudova, potpala je pod zako-
ne Otomanske imperije, uz zadravanje izvesnih ritualnih elemena-
ta obiajnog prava i obiajnog suenja na teritoriji dananje Srbije.
U vreme Prvog srpskog ustanka, sudsku funkciju su vrili
vojni, ali i upravni civilni organi. Karaore je ve 1804. godine,
pozivajui stareine na skuptinu, naredio da svaki vojvoda pove-
de sa sobom po 2 i po 3 glavara oveka za izbor sudija, sa obra-
zloenjem da se nije moglo bez suda obderavati. Prema Lazaru
Arsenijeviu Batalaki, tada je dolo do postavljenja prvih sudija
za pojedine nahije. Po osnivanju Praviteljstvujueg sovjeta, 1805.
godine, taj sovjet je odmah poeo da funkcionie i kao sud. Upore-
do sa suenjem, Sovjet je otpoeo da uspostavlja sudove. Pozvao je
nahije da organizuju skuptine i da meu sobom izaberu po tri naj-
razumnija predstavnika, koji bi bili sudije. Takoe, budui da nije
bilo drugih pismenih ljudi, bilo je predvieno da u svakom magi-
stratu bude po jedan svetenik, kao pisar. Meutim, zbog ratnih
dejstava, veina nahija nije postupila po ovom uputstvu Sovjeta.
Zato je Sovjet 1807. godine izdao novu naredbu da se u svakoj va-
roi i selu organizuju sudovi. Varoki i seoski sudovi su sudili u tzv.
malim stvarima, dok je za krivino delo ubistva bio nadlean So-
vjet. Po ovoj naredbi je izvrena organizacija sudija u tadanjoj Sr-
biji, ali nije poznato koliko ih je bilo i da li su bile obuhvaene sve
nahije. Prema zapisima Vuka Karadia (koji je i sam kratko vreme
bio predsednik suda, ali docnije, u vreme vladavine kneza Miloa)
svaki sud je morao imati predsednika, lanove, sekretara i pisara.
U svom izvetaju iz 1808. godine, Rodofinikin (ruski predstavnik u
Srbiji) tvrdi da su u Srbiji postojali sledei sudovi: seoski, kneinski
(sreski) i nahijski. Pored toga, u nekim varoima postojali su ma-
gistrati za suenje u trgovakim sporovima, a isti magistrati su vr-
ili i policijsku vlast.
Posle reorganizacije centralne dravne vlasti u januaru 1811.
godine, sudska organizacija je izmenjena, tako da su od prvostepe-
nih sudova preostali seoski sudovi i magistrati, dok je ulogu vrhov-
nog suda vrio Veliki vilajetski sud u Beogradu. Uprkos izvesnom
uobliavanju sudske organizacije, vojvode, a i sam Karaore, na-
stavili su da se meaju u rad sudova, da vre pritisak na sudije, da
sami presuuju, da ponitavaju sudske odluke.
7

U vreme vlasti kneza Miloa, otpoela je nesistematina zakono-
davna delatnost koja je mogla imati znaaja za organizaciju sudova, a
naroito za graanske sudske postupke. Poto je Vuk Karadi 1828.
godine ponovo doao u Srbiju, bilo mu je ponueno da odreene za-
kone prevede na srpski jezik. Generalni plan usvajanja modernih za-
kona se, u osnovi, sastojao od prevoenja odabranih inostranih za-
kona, koje bi onda zakonodavna komisija redigovala i odabirala ono
to je primereno prilikama u Srbiji u to vreme. Naredne godine Vuk
Karadi je bio postavljen za lana optenarodnog suda, a potom i
za predsednika zakonodavne komisije. Ima tragova o tome da je on
prevodio Napoleonov Graanski zakonik, koristei se i komentari-
ma na nemakom i poljskom jeziku.
8
Ni zakonodavni rad, kao ni po-
loaj pravosudnog inovnitva u Miloevo vreme nisu bitno unapre-
dili sudske postupke u odnosu na vreme iz Prvog srpskog ustanka.
O pravosuu u modernom smislu rei, u Srbiji se moe go-
voriti tek od polovine XIX veka. Do 1837. godine, sudstvo je bilo
podreeno administrativnim vlastima, elementarno i dvostepeno:
7 Up. Detaljnije: D. Jankovi i R. Guzina, Istorija drave i prava jugoslovenskih
naroda (do 1918. godine), Beograd, 1962, str. 192 i 193.
8 Up. Naroito: Lj. Stojadinovi, ivot i rad Vuka Stefanovia Karadia, Beo-
grad, 1987, str. 337.
prvostepene sudske instance su bili magistrati, dok je ulogu apela-
cionog suda vrio Sovjet (tj. savet ministara, vlada), uz povremenu
ne sasvim jasnu ulogu Velikog vilajetskog suda. Magistrati uglav-
nom nisu bili obrazovani pravnici, ve ugledniji graani. Sovjet, kao
drugostepeni organ, nije imao bitne karakteristike suda ve admini-
strativnog organa. Ukazom vlade, 1837. godine ustanovljen je Ve-
liki sud, sa funkcijom apelacionog suda. ef drave (knez) imao je
ovlaenje da odluuje o pravnim sredstvima koja donekle odgo-
varaju dananjim vanrednim pravnim lekovima.
Sredinom XIX veka (poev od 1855. godine) pravosue u Sr-
biji poinje da lii na modernu pravosudnu organizaciju evropskih
drava toga doba. Tome je naroito pogodovalo usvajanje Srpskog
graanskog zakonika 1844. godine, koji je zapravo bio skraeni i
redigovani prevod Austrijskog graanskog zakonika. Vremenom
knez gubi pravosudna ovlaenja, osniva se Vrhovni sud, koji deset
godina kasnije (1865. godine), na osnovu prvog modernog zakona
o ustrojstvu sudova u Srbiji, postaje Kasacioni sud. Prvi Kasacioni
sud sastojao se od 15 sudija i bio je specijalizovan u rudimentarnom
smislu: sastojao se iz dva graanska i jednog krivinog odeljenja.
U pogledu postupka po pravnim lekovima, taj sud je bio pod uti-
cajem francuskog modela. Jedna od vanijih novina koju je doneo
Zakon o ustrojstvu sudova, kao i Zakon o postupku sudskom u gra-
anskim parnicama iz 1865. godine sastoji se u tome to je prvi put
ustanovljen Trgovaki sud za grad Beograd.
9
Za raspravljanje pred
Trgovakim sudom vaila su pravila opteg parninog postupka, ali
ipak ima nekih zametaka specijalizovanih procesnih pravila.
Posle Prvog svetskog rata i po ujedinjenju junoslovenskih dr-
ava, delom nastalih i raspadom Austrougarske, 1918. godine dola-
zi do brze izgradnje, modernizacije i harmonizacije pravosua, po
ugledu na vodee evropske drave toga doba. Spojilo se nekoliko
pravnih sistema: tzv. srbijanski, koji je bio pod uticajem francuskog
9 Zakonik o postupku sudskom u graanskim parnicama Kneevine Srbije iz
1865. godine, 5.
uzora, kad je re o organizaciji sudova i ulozi Kasacionog suda, oto-
manski, koji je do okonanja rata vaio na nekim delovima jugo-
slovenske teritorije, austrijski i maarski, koji su vaili u severnim i
zapadnim delovima tadanje Jugoslavije, kao i u Vojvodini. Austrij-
ski model je prevagnuo u kompoziciji celokupnog pravnog poret-
ka (naroito u oblasti sudskih postupaka) i sudska organizacija je
bitno preinaena i osavremenjena. Ipak, naslea razliitih pravnih
civilizacija neprestano su optereivala organizaciju sudova, ne samo
optih, nego i trgovakih. Upravo zbog takvog naslea koje se odu-
piralo novim zakonima, neke odredbe zakona o ureenju sudova
nainile su danas teko razumljive kompromise, a neke nikad nisu
bile do kraja primenjene. Zakonom o ureenju redovnih sudova iz
1929. godine
10
predviena su samo dva trgovaka suda prvog ste-
pena, sa seditima u Beogradu i Zagrebu. Podruje tih sudova obu-
hvatalo je samo teritoriju ova dva grada, a na ostalom delu dravne
teritorije, u trgovakim stvarima, postupali su okruni sudovi kao
redovni sudovi opte nadlenosti.
Posle Drugog svetskog rata uveden je i konstituisan socijalisti-
ki/komunistiki pravni poredak. Jedan od tada dominantnih po-
gleda na procesno pravo bilo je uenje o javnopravnoj prirodi svih
sudskih postupaka i shvatanje da zatita individualnih subjektivnih
prava, a naroito onih koja proizlaze iz trgovine, treba da se sprovo-
di kroz snanu dravnu kontrolu. Trgovinsko pravo je izgubilo raniji
smisao, jer je dolo do nacionalizacije trgovakih drutava, kao i ne-
pokretnosti, naroito graevinskog zemljita. Umesto ranijih trgo-
vakih drutava formirana su tzv. socijalistika preduzea, po ugle-
du na sovjetski model. Trgovaki ivot u uobiajenom smislu rei je
prekinut. U tom vremenu ranog komunizma, za kasnije ustrojstvo
privrednih sudova posebno znaajnu ulogu imala je Glavna dravna
arbitraa, jedan administrativni organ koji je propisivao trgovake
obiaje (uzanse) u jednom specifinom komunistikom okruenju.
Glavna dravna arbitraa je poetkom pedesetih godina preobraena
10 Zakon o ureenju redovnih sudova iz 1929. godine, 27.
u Vrhovni privredni sud koji je imao nadlenost na itavoj teritori-
ji tadanje Jugoslavije i odluivao o albama i vanrednim pravnim
lekovima protiv niestepenih odluka privrednih sudova.
Posle 1948. godine i politikog rascepa izmeu tadanjih ju-
goslovenskih i sovjetskih vlasti, a naroito posle znaajnijeg priliva
kredita iz Zapadne Evrope i SAD, poeli su znaajniji vidovi trgovi-
ne izmeu domaih preduzea, kao i izmeu domaih i inostranih
privrednih subjekata. Diskontinuitet, koji je nastao posle Drugog
svetskog rata, okonan je donoenjem Zakona o parninom postup-
ku 1955. godine, kao i donoenjem Zakona o krivinom postupku,
iste godine, te donoenjem Zakona o sudovima 1954. godine, ko-
jima su ponovo, ovog puta na teritoriji itave tadanje Jugoslavije,
pored sudova opte nadlenosti, osnovani trgovinski sudovi, pod
nazivom privredni sudovi. Pored toga, osnovana je i Spoljnotr-
govinska arbitraa za reavanje trgovinskih sporova sa elementom
inostranosti. Zakon o parninom postupku je predvideo posebna
pravila procedure za postupak pred privrednim sudovima. Unu-
tranja organizacija sudova opte nadlenosti i privrednih sudo-
va, u periodu od 1955. godine do raspada Jugoslavije 1991. godine,
povremeno se menjala. Naroito po donoenju Ustava SFRJ 1974.
godine nastupile su bitne promene, ukljuujui tu i razlike izmeu
tadanjih republika, jer je zakonodavna nadlenost za ureenje su-
dova prela sa federacije na republike lanice. Povremene prome-
ne ideologije, unutranje politike tenzije i slino, ponekad su po-
stavljale zahteve za ukidanje privrednih sudova, ali su oni uspeli da
preive u svim republikama nekadanje Jugoslavije.
1.4.2. Recepcija evropskih standarda o pravosuu u Srbiji
kao tranzicijskoj zemlji
Kako su ideje i formule o sudskoj vlasti i njenoj nezavisnosti
recipirane u Srbiji kao dravi zakasnele tranzicije? U poslednjih
petnaestak godina mogu se razlikovati tri perioda.
a) Zrelo doba Miloevievog autoritarizma. Kljuna pravna i
pravosudna obeleja ovog razdoblja svode se na nekoliko bitnih
odlika:
Autoritarnost i arbitrarno tumaenje prava. Zakoni doneti u
Srbiji posle Ustava iz 1990. godine,
11
a naroito zakoni donoe-
ni posle 1997. godine, odlikovali su se visokim stepenom pravne
autoritarnosti i nesankcionisanim krenjem tada vaeeg Ustava.
Uopteno posmatrano, zakoni Srbije donoeni u poslednjoj dece-
niji XX veka nisu bili prilagoavani standardima savremene prav-
ne civilizacije, niti uporednopravnim iskustvima, a valja posebno
pomenuti ni pravnom poretku nastalom u okviru Saveta Evro-
pe i u Evropskoj uniji. Propisi iz ovoga doba su, po pravilu, oskud-
ni, brojne pravne situacije nisu bile ureene, to je davalo mnogo
prostora samovoljnom i neprimerenom tumaenju prava od stra-
ne izvrne vlasti.
Ideoloki karakter pravnog poretka. Rokovi odreivani ustav-
nim zakonima za sprovoenje nekadanjeg Ustava SRJ iz 1992. go-
dine
12
i Ustava Srbije iz 1990. godine, u nekoliko mahova su bili
produavani, pa novi ili bitno revidirani zakoni koji bi bili u skla-
du s tim ustavima nikad nisu ni bili doneti. Na taj nain je, protivu-
stavnim mehanizmom, reprodukovan pravni poredak bive SFRJ,
koji je imao odlike jednog politiki monistikog pravnog poretka.
Politika uloga pravosua. Normativno i stvarno, pravosudni
poredak nije bio shvaen kao samostalna grana dravne vlasti, rav-
nopravna ostalima. Pored toga, zakonske odredbe o pravosuu ne-
retko su protivreile Ustavu. Sudije koje su se otvoreno suprotstavile
politikim nareenjima protivzakonito su razreavane. Udruiva-
nje sudija u tranzicijskim dravama, kao oita tendencija pravosu-
a krajem XX veka u srednjoj, istonoj i jugoistonoj Evropi, pri-
pisuje se osveivanju sudijske profesije posle derogiranja politike
11 Ustav Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 1/90).
12 Ustav Savezne Republike Jugoslavije (Slubeni list SRJ, br. 1/92, 34/92 i
29/00).
ideje jedinstva vlasti u komunistikim/socijalistikim ideologizo-
vanim dravama. U nekim zemljama sudijska udruenja su nasta-
la u procesu lustracije sudija i javnih tuilaca, a u drugim su upravo
ova udruenja inicirala osnivanje pravosudnih saveta i time, makar
formalno, prebacivanje nadlenosti za regrutovanje u sudijsku pro-
fesiju, sa izvrnih organa (ministarstava pravde) na organe sudske
vlasti, kao jedine nepolitike (pravne) dravne vlasti. Drutvo sudi-
ja Srbije nastalo je kao reakcija na pokuaje zloupotrebe pravosua
od strane autoritarne vlasti u vreme masovnih demonstracija zbog
izborne krae na lokalnim izborima 1996. godine. Drutvo sudija je
delovalo kao neregistrovana institucija, iako je i tadanji Ustav na-
vodno jemio slobodu politikog, sindikalnog i drugog organizova-
nja. Borba Drutva sudija za upis u registar zavrila se pred Vrhov-
nim sudom Srbije koji je taj upis, u vreme autoritarne vlasti, odbio.
Drutvo je presudno uticalo na uspostavljanje Visokog saveta pra-
vosua u postmiloevievskoj Srbiji.
Odsustvo pravosudne reakcije na ratne zloine i organizovani
kriminal. U ratovima i oruanim sukobima, voenim na tlu ne-
kadanje SFRJ od 1991. do 1999. godine poinjeni su masovni
ratni zloini. Upravo zato to su involvirane drave, a Srbija na-
roito, odbijale da procesuiraju ratne zloine, meunarodna za-
jednica je reagovala ustanovljavanjem Meunarodnog tribuna-
la u Hagu. U vreme Miloevievog reima u Srbiji bio je otpoet
samo jedan postupak zbog ratnih zloina pred redovnim sudom
i nekoliko fingiranih postupaka pred vojnim sudovima. Organi-
zovani kriminal nije bio predmet sudskih postupaka, ve eventu-
alno samo policijske istrage.
Pljakaka privatizacija bila je praena sudskom zatitom taj-
kuna u odnosu na male akcionare.
b) Uspostavljanje demokratske vlasti. Jedno od obeanja de-
mokratske koalicije pre kraja autoritarnog poretka bila je lustra-
cija, a posebno lustracija sudija koje su sudelovale u politikim
suenjima, u falsifikovanju izborne volje graana, u politikom
progonu, prikrivanju ratnih zloina i protivzakonitom zatvaranju
politikih protivnika. Ovaj vid suoavanja sa prolou, koji je tre-
balo da omogui poteno regrutovanje sudskog kadra uguen je,
zajedno sa zaecima progona organizovanog kriminala, ubistvom
premijera Zorana inia.
Meu najvanije konstruktivne aktivnosti u to doba, a u obla-
sti pravosua, trebalo je da spadaju: donoenje novih pravosudnih
zakona, promena uloge Vrhovnog suda Srbije i Ustavnog suda Srbi-
je, konstituisanje Visokog saveta pravosua, prijem u Savet Evrope
i iekivanje ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima i
osnovnim slobodama, te time i prava graana na obraanje Evrop-
skom sudu za ljudska prava, donoenje Zakona o saradnji sa Meu-
narodnim tribunalom u Hagu, donoenje Zakona o odgovornosti za
krenje ljudskih prava (lustraciji), osnivanje institucija poput Saveta
za reformu pravosua Vlade Republike Srbije i Pravosudnog cen-
tra. Meutim, kao da je klica nedostojnih politikih pogodbi, koja je
pratila donoenje ovih zakona ili primenu ovih mera, prerasla zna-
aj novog i boljeg. Zakoni su esto bili menjani i dopunjavani, od-
lagana je primena njihovih odredaba kojima se ustanovljavaju novi
sudovi, umanjivan je znaaj novih tela poput Visokog saveta pravo-
sua i Velikog personalnog vea Vrhovnog suda, koje je bilo nad-
leno za ispitivanje disciplinske odgovornosti sudija.
Posle proglaenja vanrednog stanja, uvedenog zbog atenta-
ta na premijera inia, pokazalo se da uspostavljena nezavi-
snost Vrhovnog suda nije bila institucionalna ve personalna.
Valja podvui i injenicu da je Vrhovni sud, u vremenu od po-
etka 2001. do poetka 2003. godine, mnogo vie panje posve-
ivao emancipaciji od izvrne vlasti, zanemarujui opasnost koja
je pretila (i preti) od monih pojedinaca i neinstitucionalizova-
nih drutvenih grupa.
c) Novi srpski legalizam. Pozivanje na novi legalizam, kao iz-
govor da se nita ne ini, ve je dobro uoeno i objanjeno u rele-
vantnoj literaturi u Srbiji: Legalizam u postmiloevievskoj Srbiji
predstavlja praktino-politiku poziciju koja insistira na neophod-
nosti potovanja pravnih normi i procedura. Legalisti su oni koji
sebe identifikuju kao branioce prava u jednom politikom kontek-
stu u kome je pravo ugroeno praksama protivpravnog ponaanja,
odnosno krenjem vaeih propisa. Posle ovog sledi vaan autole-
gitimacijski korak: pozicija legalizma samoprepoznaje se u napeto-
sti prema drugoj strani, odnosno prema onim politikim snagama
koje ne potuju pravo... Prepoznavanje druge strane delo je samih
legalista... Legalizam nije sadrajno prazna politika pozicija. Ali,
ponavljam da njegov identitet nije odreen insistiranjem na poto-
vanju prava. Ovu poziciju ne identifikuje pozitivan odnos prema
pravu u obliku pravnog kontinuiteta i kritike bezakonja, ve pre
svega odnos prema ideologiji. Okrenuti prolosti na nain devet-
naestovekovnog romantiarskog nacionalizma, legalisti su vero-
vatno protivno sopstvenim iskrenim intencijama zavrili na po-
zicijama odbrane institucionalnog, pravnog i ideolokog naslea
Miloevievog resantimanskog nacionalizma.
13
Ovoj oceni valja dodati jo i opasku da se ideoloki i politiki
kontinuitet o kojem je re opaa i u delovima personalne struktu-
re koalicije koja je bila na vlasti do maja 2012. godine (strane su-
protne legalistima), to se pripisuje pogodbama koje su nepo-
sredno prethodile 5. oktobru 2000. godine, ili usledile u vremenu
posle njega.
Paradigmatine pravosudne figure tog vremena predstavlja-
li su ministri pravde
14
u stadijumu novog legalizma. Pod privi-
dom reforme, a taj privid su, naalost, prihvatili i neki predstav-
nici najznaajnijih evropskih institucija u Srbiji, ceremonijalno,
gotovo ritualno ministar pravde je promovisao donoenje tzv. pra-
vosudnih zakona koji nisu bili namenjeni primeni, a nikad nisu
ni bili primenjeni.
13 N. Dimitrijevi, Srbija kao nedovrena drava, Re (Beograd), br. 69, 15.
marta 2003, prema izvodu, pod naslovom Kako iz bezdravlja, objavlje-
nom u Republici, br. 314315, 131. avgusta 2003, str. 59.
14 U Srbiji se slubeno, a ne kolokvijalno, ve oko dvadeset godina umesto
Ministarstvo pravosua i ministar pravosua, koriste termini Ministarstvo/
ministar pravde.
Jedan od takvih zakona bio je i Zakon o Visokom savetu pra-
vosua, od kojeg se mnogo oekivalo, a gotovo nita se nije dobilo.
Iako je uspostavljanje Visokog saveta pravosua u Srbiji, samo
po sebi, bilo percipirano kao vaan korak ka emancipaciji pra-
vosua od ostalih grana dravne vlasti, zakonski koncept nije
zasluivao visoku ocenu. Najpre, ona ovlaenja koja bi prema
standardima evropskog prava trebalo da budu u nadlenosti pra-
vosudnog saveta, u Srbiji su bila podeljena izmeu Visokog sa-
veta i Velikog personalnog vea Vrhovnog suda. Nadalje, nad-
lenosti Visokog saveta su bile ue od onih koje za odgovarajua
tela vezuje Evropska povelja o statutu za sudije. Naime, Savet nije
donosio konane i obavezujue odluke o izboru, imenovanju, na-
predovanju ili prestanku dunosti sudije. U vreme ustanovljava-
nja Visokog saveta pravosua u Srbiji, Ustav iz 1990. godine ni
u jednoj odredbi nije pominjao ovo telo. lanom 73. taka 10.
tadanjeg Ustava Republike Srbije bilo je propisano da sudije i
predsednike sudova bira Narodna skuptina. Uslovi i postupak
izbora bili su ureeni Zakonom o sudijama
15
i Zakonom o viso-
kom savetu pravosua.
16

Nadlenost. Visoki savet pravosua je bio nadlean da Narod-
noj skuptini predlae izbor predsednika sudova, sudija, javnih tu-
ilaca i zamenika javnih tuilaca, da imenuje sudije porotnike i da
vri druge zakonom odreene poslove.
Sastav. Savet je inilo pet stalnih i osam pozivnih lanova.
Stalni lanovi su bili predsednik Vrhovnog suda Srbije, Republiki
javni tuilac, ministar pravde, svi po dunosti, jedan advokat koga
bira Advokatska komora Srbije i jedan lan koga bira Narodna
skuptina izmeu tri kandidata koja predloi Vrhovni sud Srbije.
Od osam pozivnih lanova est su bile sudije, koje je birao Vrhovni
sud Srbije meu sudijama, a dva javni tuioci, od kojih su jednog
birali zamenici Republikog javnog tuioca, a drugog okruni javni
15 Slubeni glasnik RS, broj 63/01.
tuioci na zajednikoj sednici. Mandat lanova je bio pet godina i
mogli su biti ponovo birani. Razlozi za prestanak mandata bili su
ureeni zakonom. Kada je odluivao o pitanjima koja se odnose na
sudije, Visoki savet pravosua se sastojao od pet stalnih i est po-
zivnih lanova iz reda sudija, a kada je odluivao o pitanjima koja
se odnose na javne tuioce, inili su ga pet stalnih lanova i dva
pozivna lana iz reda javnih tuilaca.
Nain rada. Sednice Visokog saveta pravosua bile su zatvo-
rene za javnost i protiv njegovih odluka nije bio dozvoljen uprav-
ni spor.
Akti i unutranja organizacija. Visoki savet pravosua doneo je
Poslovnik o radu. Strune i administrativne poslove za Visoki savet
pravosua obavljalo je Ministarstvo pravde.
Kriterijumi za predloge kandidata za sudije i tuioce. Ve pri-
likom konstituisanja Saveta u tadanjem sastavu (2004) voena
je diskusija o neophodnosti donoenja kriterijuma za predlaganje
kandidata za sudije, kako bi postupak predlaganja u to veoj meri
bio objektivan. Odluka o merilima i kriterijumima za predlaganje
kandidata za izbor sudija i predsednika suda donesena je na sedni-
ci Visokog saveta pravosua 2005. godine, kada je doneta i Odlu-
ka o postupku rada Visokog saveta pravosua pri predlaganju kan-
didata za izbor sudija i predsednika suda. Donoenjem ovih akata
uinjen je pokuaj da se predlaganje kandidata objektivizuje, da se
preciziraju zakonske odredbe o strunosti i dostojnosti kandidata
na nain koji bi obavezivao i sam Visoki savet pravosua, odno-
sno njegove lanove.
Statistiki podaci. Prema izvetaju o radu Visokog saveta pra-
vosua za 2005. godinu, u toj godini je Visoki savet pravosua raz-
matrao 1.086 prijava za sudije, a 430 prijava za predsednike sudo-
va, ukupno 1.516 prijava. Narodnoj skuptini je predloeno za izbor
159 kandidata za predsednike sudova, a 209 kandidata za sudije, tj.
sainjeno je ukupno 468 predloga. Ve ovaj pokazatelj ukazivao je
na to pred kakvim su se tekoama, zbog obima posla, nalazili la-
novi Visokog saveta pravosua.
1.4.3. Ustav Srbije iz 2006. godine
Ustav Republike Srbije, kao i najvaniji akt koji (treba da) slui
njegovom sprovoenju Ustavni zakon odlikuju se oiglednim
demokratskim deficitima. Bitan deficit novog Ustava Srbije iz 2006.
godine jeste prikrivanje Nacrta i Predloga ustava i potpuno izostaja-
nje rasprave o ovim tekstovima. Demokratski deficiti ustavne pro-
cedure doiveli su vrhunac u dva referendumska dana. Najpre to to
su, mimo obiaja, referendumu namenjena ak dva dana. Dalje, to
to je prvi referendumski dan zabeleio neoekivano nizak proce-
nat glasaa, a onda, u drugoj polovini drugog referendumskog dana,
nije se alilo truda, animacije i inovativnog pozivanja zateenih
graana da dou na biraka mesta. Nepravilnosti uoene i dokazane
na nekim birakim mestima bile su takve da je posmatra referen-
duma Centar za slobodne izbore i demokratiju zakljuio da je
bitno snien dostignuti standard potenog glasanja u Srbiji. Razlike
izmeu procenjenog procenta graana koji su pristupili na referen-
dum i onog koji je Republika izborna komisija konano utvrdila,
izbegavanje da se saopti procenat i apsolutni broj nevaeih listi-
a, izbegavanje da se saopti procenat onih koji su glasali za Ustav
u odnosu na ukupan broj izalih graana, mlake reakcije inostra-
nih posmatraa na uoene nepravilnosti itd. jesu indikacije koje
su bacile senku sumnje na stvaran ishod referenduma, umanjile ve-
rodostojnost ustavnog postupka, provocirale utisak da su se vlast,
vrhovi parlamentarnih politikih stranaka i predstavnici meuna-
rodnih organizacija i tela, kao i stranih drava okupili u nekoj vrsti
ustavne zavere: progurati Ustav Srbije iz 2006. godine po svaku cenu
kroz skepticizam i izgubljenu energiju graana Srbije. Usled takvog
pristupa, delovi Ustava koji se odnose na pravosue bili su u vreme
donoenja Ustava jedna sasvim sporedna i nevana tema.
2. NORMATIVNI OKVIR REFORME
2.1. Meunarodnopravni, teorijski, ustavni i zakonski
osnovi najnovije reforme pravosua
2.1.1. Meunarodni izvori i teorijski stavovi
o samostalnosti i nezavisnosti pravosua
Zbog ega sudska vlast mora biti posebna, tj. samostalna i ne-
zavisna u odnosu na ostale dravne vlasti? Odgovor koji ne kazuje
mnogo glasi: zato da bi se obezbedila vladavina prava nad politi-
kom samovoljom. Meutim, jasniji e biti odgovor ako se na stan-
dardan nain objasne samostalnost i nezavisnost i druge bitne oso-
benosti sudske vlasti, u odnosu na zakonodavnu i izvrnu vlast.
Teorijski gledano, kao grana dravne vlasti, sudska vlast, u si-
stemu podele vlasti, najpre mora biti odvojena, osamostaljena u od-
nosu na zakonodavnu vlast: ...zakonodavna vlast ne moe da vri
sudske poslove.
17
Razume se, vai i obrnuto: sudska vlast ne moe
vriti zakonodavnu. Jer, ako bi zakonodavna vlast mogla primenji-
vati zakone, onda bi ona bila ovlaena da, radi reenja konkretnog
spora izmeni postojee zakonodavstvo ili da donese novi zakon,
to znai da bismo tada bili u carstvu samovolje, a ne zakona.
18
Naalost, u novije vreme u Srbiji su registrovana bar dva slua-
ja jasnog meanja zakonodavne vlasti u sudsku na taj nain to je za-
konodavac donosio specijalne zakone, radi reavanja pojedinanih
17 . Peri D. Aranelovi, Graanski sudski postupak, Beograd, 1920, str. 16.
18 . Peri D. Aranelovi., nav. delo, str. 16, pozivajui se na Vareilles-
Sommires, Les principles fondamentaux du droit, stav 226. i sled.
sporova koji su bili u toku, a po kojima je postupao sud bilo re-
dovni, bilo Ustavni sud. Prvi je tzv. Miloeviev lex specialis koji
je posluio kao nain da se prekinu sudski sporovi povodom tzv.
izborne krae na lokalnim izborima 1996. godine Zakon o pro-
glaenju privremenih rezultata izbora za konane, a drugi Zakon
o izmenama i dopunama Zakona o sudijama iz 2010. godine,
19

kojim je nadlenost za razmatranje albi i ustavnih albi protiv
odluka Visokog saveta sudstva i Dravnog vea tuilaca prene-
sena sa Ustavnog suda na Visoki savet sudstva, odnosno Drav-
no vee tuilaca.
Za samostalnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu nije,
meutim, dovoljno to da zakonodavna vlast ne sme preuzimati sud-
sku funkciju: neophodna je i ustavna garantija da ona ne sme vri-
ti uticaj na rad sudova tako to bi birala sudije na odreeno vreme,
to je bila odlika sistema izbora sudija u Srbiji u bivoj Jugoslaviji
od 1945. do 1990. godine. Izbor sudije od strane parlamenta na ne-
odreeno vreme, dakle na trajni mandat, ne smatra se nedopute-
nim uticajem zakonodavne vlasti na sudove, iako ova nadlenost
za izbor ima nedostatke.
Nezavisnost sudske vlasti se obezbeuje kroz pravnu, ali i so-
cijalnu i socijalno-psiholoku nezavisnost neposrednih vrilaca
te vlasti sudija. U pravnom smislu, nezavisnost sudija poiva:
prvo, na principu stalnosti sudijske funkcije reizbornost sudi-
ja podobna je da bitno ugrozi nezavisnost sudije jer se on nala-
zi u prilici da se podvrgava aktuelno vladajuoj ideologiji i time
svim onim socijalnim uticajima koji negiraju nezavisno suenje;
drugo, nezavisnost zavisi od tipa izbora ili imenovanja sudije, a ti
sistemi su u uporednopravnim razmerama veoma razliiti; tree,
nezavisnost je bitno vezana za razloge prestanka sudijske funkci-
je i za pravne garantije koje su povezane sa prestankom funkcije;
u Ustavu Srbije iz 1990. godine razlozi prestanka sudijske funkci-
je razreenjem bili su ureeni, dok je Ustav Srbije iz 2006. godine,
prepustio zakonodavcu da ureuje razloge razreenja sudije
njegove funkcije, to otvara prostor za samovolju zakonodavnog
tela, naroito u sluajevima politike promene vlasti; etvrto, na
nezavisnost utie nain na koji je ureeno izuzee sudije i kontro-
la sukoba interesa sudije sa javnim interesom ili drugim privatnim
interesom. Socijalni i socijalno-psiholoki inioci koji mogu uti-
cati na nezavisnost sudija brojni su. Istiemo ovde za sada samo
materijalni poloaj sudija i (ne)doputenost uea sudije u radu
politikih stranaka.
20
Obaveznost sudske vlasti znai zapravo obaveznost sudskog
puta pravne zatite zbog povrede i ugroavanja prava, ili zbog iz-
vrenog neprava. Ona se pokazuje u dva vida. Prvo, sa stanovita
suda kao nosioca sudske vlasti, obaveznost znai da sud ne sme
odbiti da odluuje o stvari za koju je nadlean. Uskraivanje pra-
vosua, poev od francuskog zakonika Code civile iz 1804. godi-
ne, u veem delu Evrope bilo je zabranjeno i zadobilo je karakter
tekog delikta, pa obaveza suenja postaje ne samo obiajno pra-
vilo (kako je to bilo u srednjem veku), nego bitna karakteristika
sudske vlasti i ustavno naelo u velikoj veini savremenih prava.
21

Drugo, sa stanovita stranke (ili, uopte, lica ovlaenog na pokre-
tanje odgovarajueg sudskog postupka), obaveznost znai zabranu
samopomoi. Naime, subjekt kome je pravo povreeno ili ugroe-
no, ili subjekt koji je ovlaen da trai sudsku zatitu u sluaju ne-
prava ne sme, osim izuzetno, primeniti samopomo. Samopomo,
kao ostvarivanje prava primenom fizike sile pojedinca, u savre-
menim pravnim porecima, doputena je samo izuzetno. General-
no, ona je zabranjena, izuzev u sluajevima nune odbrane i kraj-
nje nude.
22
Opti uslovi za doputenu samopomo nisu izriito
20 Iscrpno, o socijalnom poloaju sudije kod nas, up. U. Zveki, Profesija sudija,
doktorska disertacija, apirografisano, Beograd, 1983.
21 Denie de justice uskraivanje pravosua u nekim zemljama predstavlja kri-
vino delo.
22 Up. l. 1921. Krivinog zakonika Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 85/05,
88/05 ispr. 107/05 ispr. 72/09 i 111/09).
propisani naim pozitivnim pravom, ali se uzima da je ona do-
putena onda kada bi sudska pravna zatita bila neblagovreme-
na ili necelishodna.
23
Ipak, samopomo, budui da je izuzetak od
opteg pravila, treba usko tumaiti, te se moe smatrati dopute-
nom samo onda kada je izriito propisana pozitivnim pravilima.
Na primer, samopomo je doputena u sluaju nune odbrane i
stanja nude,
24
u sluajevima samovlaa, nune odbrane ili kraj-
nje nude po Krivinom zakoniku,
25
vraanja poseda ili otklanja-
nja smetanja poseda,
26
prava zadravanja
27
itd.
Za razliku od samopomoi, objektivnost sudske vlasti obez-
beuje: prvo, da odluku, u sluaju konflikta, donese trei subjekt
koji je organizaciono ustrojen tako da je nezainteresovan za kon-
kretni ishod postupka u kome se reava konflikt; drugo, objektiv-
nost sudske vlasti se ostvaruje preko objektivnosti (nepristrasno-
sti) sudija, to se obezbeuje ustanovom izuzea i spreavanjem
sukoba interesa.
Neposredni nosioci sudijske funkcije sudije, danas su profe-
sionalci, obrazovani i obueni za taj posao, pri emu su merila te
profesionalnosti uglavnom struna sprema, odgovarajui ispit i du-
ina radnostrunog iskustva. Uee neprofesionalaca porotnika
ili sudija porotnika ureeno je na razliite naine i zavisi od vrste
sudskog postupka.
Suenje mora biti okonano u razumnom roku. Neopravdano
dugo trajanje postupka za stranku ima isti smisao kao da joj je sud-
ska zatita uskraena (Justice delayed justice denied. Odloena
pravda jeste uskraena pravda).
23 B. Pozni, Graansko procesno pravo, Beograd, 1991, str. 8.
24 l. 161. i 162. Zakona o obligacionim odnosima (Slubeni list SFRJ, br.
29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, Slubeni list SRJ, broj 31/93 i Slubeni list
SCG, broj 1/03 Ustavna povelja).
25 lan 330. i l. 19. i 20.
26 lan 76. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (Slubeni list SFRJ,
br. 6/82 i 36/90, Slubeni list SRJ, broj 29/96 i Slubeni glasnik RS, broj
115/02) .
27 lan 286. ZOO.
Sud je, s jedne strane, dravni organ, meu ostalim ustrojen
za to da, vrei sudsku vlast, uva pravni poredak, a s druge strane,
on je osnovni zatitnik ljudskih prava, kao i prava koja deriviraju
iz njih.
28
Ovakva ambivalentna pozicija preti da u kriznim drutve-
nim situacijama dovede do prestanka harmonije izmeu ova dva
lica sudske vlasti. Po pravilu, tada preovlauje funkcija zatite prav-
nog poretka koja se doivljava kao suprotstavljena, a ne koordini-
sana sa drugom zatitom prava i sloboda. Pored drutvenih kriza,
na disharmoniju moe uticati i nesreenost i nesistematinost prav-
nog poretka. To su pojave sa kojima se sudstvo u bivoj Jugoslaviji
i dananjoj Srbiji neretko suoavaju.
2.2. Ustav i ustavni zakon za sprovoenje ustava
Ustavne odredbe koje se odnose na pravosue mogu se svrsta-
ti u sledee grupe:
(a) Odredbe o sudskoj vlasti. Pored standardnog ustavnog nae-
la o podeli dravnih vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku,
29
Ustav
utvruje ravnoteu i uzajamnu kontrolu dravnih vlasti,
30
to bi, da
je ostalo samo na ovakvoj formulaciji, impliciralo i ustavnu mogu-
nost kontrole sudske vlasti od izvrne, mogunost koja bi bila u o-
troj suprotnosti sa svim savremenim principima nezavisnosti i sa-
mostalnosti sudske dravne vlasti. Meutim, u istom lanu, Ustav
deklarie posebnu garantiju nezavisnosti sudske vlasti, verovatno
da bi ublaio negativan efekat prethodno ustanovljenog principa
uzajamne kontrole tri grane dravne vlasti. Uprkos ovakvoj for-
mulaciji, vrste garantije zatite domena sudske vlasti od zadira-
nja ili uplitanja izvrne, naalost, u Ustavu nema. Pravo na neza-
visno, nepristrasno i pravino suenje ustanovljeno je u lanu 32.
28 Up. G. Mijanovi, op. cit., str. 139141.
29 lan 4. stav 2. Ustava.
stav 1. Ustava. Izostali su, ipak, neki elementi garantija predvie-
nih u lanu 6. Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnov-
nih sloboda. Takoe, izostala je odredba o pravu stranke na sluaj-
nog (prirodnog) sudiju.
(b) Odredbe o zatiti ljudskih prava u krivinom postupku. Za-
tita line slobode na nivou ustavnih principa, sadrana je u l. 30.
i 31. Ustava koji se odnose na pritvor. Policijski pritvor koji moe
trajati 48 asova je, uporednopravno gledano, dug. Ostale odredbe
su standardne i sadrane u l. 33. i 34. Ustava.
(c) Nezavisna pravosudna tela kao reprezentanti pravosua.
Umesto jednog tela koje bi predstavljalo pravosue u celini i kao
profesiju i kao granu dravne vlasti, a koje je do donoenja vaeeg
ustava bilo olieno u Visokom savetu pravosua, ustanovljenom za-
konom prvi put u Srbiji 2001. godine, Ustav iz 2006. godine pred-
via Visoki savet sudstva
31
i Dravno vee tuilaca.
32
Posledice ova-
kvog ustavnog ureenja su sledee:
umesto jednog pravosudnog tela koje bi bilo nadleno za ime-
novanje, promociju i usavravanje svih magistrata (sudija i
javnih tuilaca), ustanovljavaju se dva samostalna i nezavi-
sna organa, to preti da omete primenu istih ili priblino istih
strunih i linih standarda u obe profesije;
javni tuioci se stavljaju pod znatno jau kontrolu izvr-
ne vlasti, sa obrazloenjem da su oni samo stranka u po-
stupku, to je tano, ali je tano i to da nisu privatne stran-
ke, ve i za njih, kao i za sudove i sudije, vai i mora vaiti
princip zakonitosti.
(d) Sastav, izbor i nadlenost Visokog saveta sudstva. Visoki
savet sudstva ima 11 lanova. U sastav ovog tela ulaze predsednik
Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i pred-
sednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao lanovi po polo-
aju i osam izbornih lanova koje bira Narodna skuptina. Izborne
31 lan 153.
32 lan 164.
lanove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih
je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknu-
ta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u profesiji, od kojih je
jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
33
Ve u pogledu
sastava nije potovana preporuka Komiteta ministara Saveta Evro-
pe o potrebi ustanovljenja garantije da u pravosudnom savetu budu
zastupljene sudije sudova svih vrsta i stepena. to se tie izbora, kao
to se vidi, nadlena je Narodna skuptina,
34
to predstavlja pogor-
anje u odnosu na stanje zakonodavstva 20012005. godine, jer je
sudije lanove Saveta birao Vrhovni sud, a po novom Ustavu ini
Skuptina koja je politiki organ. Navedena preporuka Komiteta
ministara poiva na stanovitu da sudije lanove pravosudnog sa-
veta treba da biraju sudije, a ne poslanici. U uporednom pravu po-
stoje veoma razvijeni mehanizmi sudijskog izbora lanova pravo-
sudnog saveta iz reda sudija.
(e) Vrhovni kasacioni sud. Na osnovu upotrebljene termino-
logije i na osnovu injenice da je iz novog Ustava izostala stan-
dardna odredba o ulozi najvieg suda, moglo bi se tvrditi da je
naziv Vrhovni sud Srbije promenjen u Vrhovni kasacioni sud
samo da bi se nainio artificijelni diskontinuitet najvie sudske
instance i time omoguila promena (i, dakako, politika kontro-
la) sudijskog sastava najvieg suda u Srbiji. Paradoksalno je da
o Vrhovnom kasacionom sudu u pogledu ustavnog poloaja (na
primer, staranje o jednakoj primeni prava i ujednaavanju sud-
ske prakse) u novom Ustavu nema ni jedne jedine rei, izuzev
odredbe u lanu 143. stav 4. da je Vrhovni kasacioni sud najvi-
i sud u dravi. tavie, nema ni marginalnog naslova o ovoj naj-
vioj sudskoj instanci. Ustav se (ovim povodom) bavi iskljuivo
pitanjima izbora, mandata i razreenja predsednika i sudija Vr-
hovnog kasacionog suda,
35
i na taj nain neskriveno pokazujui
33 lan 153. st. 2, 3. i 4. Ustava/2006.
34 lan 153. stav 3. Ustava/2006.
35 Up. lan 144. Ustava/2006.
politiku brigu o konkretnom personalnom sastavu najvie sud-
ske instance.
Odredbe Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava ne samo da su
problematine, ve neke od njih menjaju sam ustavni tekst.
(a) Izbor sudija. U lanu 147. stav 1. Ustava propisano je sle-
dee: Narodna skuptina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira
za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju, dok se
u lanu 7. stav 1. Ustavnog zakona kae: Izbor predsednika Vr-
hovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog
suda izvrie se najkasnije u roku od 90 dana od dana konstitui-
sanja Visokog saveta sudstva. Prvo to u obe odredbe izaziva pa-
nju jeste pitanje: zbog ega je potrebno ponovo birati predsed-
nika i sudije Vrhovnog kasacionog suda ako izmeu Vrhovnog
suda i Vrhovnog kasacionog suda postoji kontinuitet, tj. identitet,
izuzev u pogledu samog naziva? I, sa tim u vezi: da li je Narodna
skuptina slobodna da u formi Ustavnog zakona za sprovoenje
Ustava, taj ustav zapravo menja, tj. da mu protivrei? Na prvo pi-
tanje odgovor nije teko dati. Ako je re o istom dravnom orga-
nu, a po svemu sudei izuzev po nazivu u pitanju je isti organ,
onda nije bilo opravdanog pravnog razloga da se bira predsednik
Vrhovnog kasacionog suda dok postojeem predsedniku ne iste-
kne mandat. to se tie sudija Vrhovnog suda oni su, kao i osta-
le sudije, izabrani bez ogranienja mandata po legislativnom rei-
mu Ustava iz 1990. godine, pa bi eventualni novi izbor (naroito
neizbor) dirao u njihova steena prava. Ako je tadanja vlast na-
meravala da vri neku vrstu lustracije, mogla je, a dananja vlast
i dalje moe da primeni vaei Zakon o odgovornosti za krenje
ljudskih prava. Poboljanje sudijskog kadra moglo se legalno i le-
gitimno izvriti primenom propisa o lustraciji i pravila o razree-
nju sudija zbog nezakonitog, nestrunog i nesavesnog rada. Pored
toga, Ustav u lanu 148, stav 1. predvia da sudiji prestaje sudij-
ska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih
uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga, kao i ako
ne bude izabran na stalnu funkciju. Sve sudije u Srbiji u vreme
stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine bile su izabrane bez
ogranienja mandata, tj. na stalnu funkciju, to znai da im ta
funkcija nije mogla prestati tako to ne bi bili ponovo izabrani u
isti sud, jer su svi sudovi, izuzev Upravnog suda, apelacionih su-
dova i prekrajnih sudova, stari i ranije postojei, nezavisno od
toga kakvo ime im Ustav daje i kako e se menjati nazivi sudova u
budunosti. Ustav, dakle, u lanu 148. stav 1. sadri jednu garanti-
ju i branu protiv eventualnih zloupotreba od strane zakonodavca,
garantiju koja je odmah posle donoenja Ustava prekrena odred-
bom lana 7. Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava: pod izgo-
vorom promene naziva sudova zapravo je predvien ponovni izbor
celokupnog sudskog kadra u Srbiji, to istovremeno znai kolektiv-
ni prestanak svojstva svih sudija u Srbiji. A za taj prestanak nema
nikakvog uporita u samom Ustavu. Inicijativa Drutva sudija Sr-
bije za ispitivanje ustavnosti Ustavnog zakona odbaena je. Izbor
sudija i predsednika ostalih sudova izvrie se najkasnije u roku
od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva
(lan 7. stav 2). I za ovu odredbu stoji prethodno iznesena argu-
mentacija. Sve sudije u Srbiji izabrane su bez ogranienja manda-
ta i sa tog stanovita svi oni imaju steena prava. Nema retroak-
tivnosti ako nije utvrena potreba za njom u postupku donoenja
zakona. Takoe, nema ni retroaktivnosti, naroito zbog ustavnog
kontinuiteta koji je oigledno bio zastupljen prilikom donoenja
Ustava iz 2006. godine, jer je on donesen po postupku za prome-
ne ustava, predvienom u Ustavu iz 1990. godine. Zakljuujemo,
dakle, da je lan 7. Ustavnog zakona protivan Ustavu iz 2006. go-
dine, jer uvodi princip retroaktivnosti koji je po tom istom usta-
vu tek izuzetno i pod restriktivnim uslovima doputen.
36

(b) Novi ustavni poloaj sudije. Valja eksplicirati da je ustav-
ni poloaj sudije novim Ustavom i Ustavnim zakonom, apstraktno
legislativno gledano, pogoran u odnosu na ustavni poloaj sudi-
je po Ustavu Srbije iz 1990. godine. Naglaavamo, re je o istom
36 Up. lan 197. stav 2. Ustava.
legislativnom aspektu. Iako su sudije u vreme autoritarne Miloe-
vieve vlasti bile birane na stalnu funkciju, broj razreenja sudija
bez ustavnog razloga i bez potovanja ustavne i zakonske proce-
dure, nije bio mali. Tvrdnju o normativnom pogoranju poloaja
sudije nije teko dokazati ve na osnovu samih ustavnih odreda-
ba. Ponoviemo jedan od ve iznesenih argumenata i njemu do-
dati jo jedan o kojem do sada nije bilo rei. Ustavni poloaj sudije
pogoran je u odnosu na dosadanje stanje, najpre zato to se od-
stupilo od bezizuzetnog pravila o stalnosti sudijske funkcije koje je
utvreno u Ustavu iz 1990. godine. Potom, za razliku od Ustava iz
1990. godine, Ustav iz 2006. godine ne sadri razloge za razreenje
sudije, to daje zakonodavcu iroku marginu za samovoljno odre-
ivanje razloga i za njihovo olako menjanje od prilike do prili-
ke, od promene vlade do promene ministra pravosua, od jedne
politike do druge politike.
2.3. Organizacioni pravosudni zakoni
2.3.1. Sudije
Odredbe na osnovu kojih je sprovedena zamena sudijskog
kadra u Srbiji, pored Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava,
sadrane su uglavnom u dva zakonska akta: Zakonu o Visokom
savetu sudstva (u daljem tekstu: ZVSS)
37
i u Zakonu o sudijama
(u daljem tekstu: ZS).
38
Krajem 2008. godine, kada je reforma pravosua zapoela, u
Srbiji je bilo oko 2.400 sudija (ne raunajui sudije za prekraje),
dakle, proseno 32 sudije na 100.000 stanovnika. Po broju sudija
u odnosu na broj stanovnika, Srbija je bila deveta drava u Evro-
pi. Ipak, nije se mogla, a ne moe se ni danas, pohvaliti efikasnim
37 Slubeni glasnik RS, br. 116/08, 101/10 i 88/11.
38 Slubeni glasnik RS, br. 116/08, 58/09 odluka Ustavnog suda i 101/10.
sudstvom. Po Odluci o broju sudija u sudovima (koju je Visoki savet
sudstva doneo 1. juna 2009. godine), Srbija je od 1. januara 2010.
godine trebalo da ima 1.838 sudija (ne raunajui prekrajne su-
dije), to je za 562 manje od broja pre izbora 2009. godine. U po-
stupku reizbora, oko 830 sudija, koji su u vreme vaenja Ustava iz
1990. godine bili izabrani na stalnu funkciju, nije ponovno izabra-
no. U ovom trenutku taan broj sudija u Srbiji nije poznat, zato to
jo uvek traje postupak preispitivanja prigovora neizabranih sudi-
ja, a i donesene su odluke Ustavnog suda po albama protiv odlu-
ka u postupku preispitivanja.
Zadatak zamene sudijskog kadra u Srbiji nije bio poveren Vi-
sokom savetu sudstva u redovnom, stalnom sastavu, nego u privre-
menom sastavu. Prvi sastav Visokog saveta sudstva, po ZVSS ure-
en je, kad su u pitanju izborni lanovi, u okviru prelaznih odredaba.
Bitni sporni elementi tog ureenja su sledei:
(a) Kandidate za privremeni sastav VSS predlae ranije posto-
jei Visoki savet pravosua, to proceduru u celosti uzima iz delo-
kruga sudija kao nosilaca sudske vlasti, pogoravajui, na taj nain,
ionako sporna ustavna reenja.
(b) Privremenom sastavu VSS bio je poveren vanredan i kapi-
talan zadatak da predlae kandidate u postupku opteg novog iz-
bora sudija za prvi izbor za sudiju, kao i da reizabere postojee su-
dije koje su ve, po Ustavu iz 1990. godine bile izabrane na stalnu
sudijsku dunost. Opti izbor sudija (prvi izbor sudija i reizbor ce-
lokupnog sudijskog kora u Srbiji) trebalo je da se okona za samo
godinu dana. Osnovni prigovor koji je bio upuivan novim ree-
njima sastojao se, kako je ve naglaeno, u tome da se sudije koje
su, po ustavnom sistemu 1990. godine stekle trajan mandat, izlau
novom izboru, tj. reizboru. Pokazalo se, meutim, da je realizaci-
ja ovlaenja privremenog saziva VSS prevazila prognoze svih ta-
danjih kritiara.
(c) Prelazne i zavrne odredbe Zakona o VSS o privremenom
sastavu sadre jednu visoko koruptivnu odredbu: izborni lan
VSS iz reda sudija, prestankom mandata u prvom sastavu Saveta,
nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u neposredno viem sudu u od-
nosu na sud u kojem je obavljao sudijsku funkciju, pod uslovom da
ispunjava uslove za izbor sudije u tom sudu.
39
Dakle, sudije, kao iz-
borni lanovi VSS izabrani u privremeni saziv ovog tela, imaju pri-
vilegiju u odnosu na sve ostale sudije: njima je zagarantovan sudij-
ski poloaj, i to, po redovnom toku stvari, u sudu koji je po rangu
vii od onog u kojem su bili.
U martu 2009. godine, Drutvo sudija Srbije podnelo je Ustav-
nom sudu inicijativu za proglaenje neustavnim (meu ostalim) i
relevantnih odredaba ZVSS, zasnivajui tu inicijativu na Ustavu Sr-
bije i meunarodnom dokumentima koje je Srbija ratifikovala, kao
i na dokumentima Saveta Evrope, iji je Srbija lan.
40
Ovu inicija-
tivu Ustavni sud je, uz jedno izdvojeno miljenje, odbacio, ime je
otpoeo postupak opteg izbora i reizbora sudija.
Zakon o sudijama, takoe u prelaznim i zavrnim odredba-
ma, sadri reenja ija je ustavnost sporna. Drutvo sudija Srbije
podnelo je inicijativu za ispitivanje ustavnosti l. 99101. ovog za-
kona, navodei da iz ovih odredaba proizlazi da sudijama koje ve
vre sudijsku funkciju, a ne budu izabrane u skladu sa Zakonom o
sudijama, sudijska funkcija prestaje po sili zakona 1. januara 2010.
godine, mimo Ustavom i zakonom propisanih uslova za prestanak
sudijske funkcije. Stoga su, po miljenju inicijatora, osporene odred-
be Zakona nesaglasne odredbi lana 148. stav 1. Ustava, kojom je
utvreno da sudiji prestaje sudijska funkcija nastupanjem zakonom
propisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga,
zato to se time prekida stalnost sudijske funkcije koja je garanto-
vana odredbom lana 101. stav 1. Ustava od 1990. godine, koji je
bio na snazi u vreme njihovog izbora, kao i lanom 146. stav 1. va-
eeg Ustava iz 2006. godine. I ovu inicijativu Ustavni sud je odba-
cio uz jedno izdvojeno miljenje.
39 lan 56. stav 1. ZVSS.
40 Tekst inicijative je objavljen u Informatoru Drutva sudija Srbije, vanredni
broj 2, Beograd, 2009.
2.3.2. Visoki savet sudstva
41
Pojam. Visoki savet sudstva, kao ustavni institut uspostavljen
je u l. 153155. Ustava Srbije iz 2006. godine. Definisan je kao ne-
zavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost
i samostalnost sudija i sudova.
42
U Ustavu nije reeno da je Viso-
ki savet dravni organ, ve prosto da je organ. U skladu sa uobi-
ajenom ulogom pravosudnih saveta u dravama u kojima postoji,
treba ga razumeti kao dravni organ koji predstavlja sudsku vlast.
U prilog stavu da je VSS dravni organ, po pozitivnom pravu Srbi-
je, govore injenice: (1) da veinu njegovih lanova (811) bira Na-
rodna skuptina, kao najvii organ zakonodavne vlasti; (2) da do-
nosi odluke konstitutivnog karaktera, a na prvom mestu one koje
se tiu izbora sveukupnog sudskog kora u Srbiji, tj. sudije, koje izri-
ui sudske judikate, i same vre dravnu sudsku vlast; (3) da se za-
rade i naknade za rad lanova VSS isplauju iz budeta RS; (4) da
devet od 11 lanova VSS ine javni funkcioneri sudije i lanovi
VSS po poloaju.
Glavni izvor prava. Zakon o visokom savetu sudstva ne sadri
odredbu koja bi blie definisala pojam ovog tela, ve samo u lanu
2. stav 1. ponavlja ustavnu definiciju o tome da je re o nezavisnom
i samostalnom organu kome su povereni odreeni zadaci.
Sastav. Visoki savet sudstva, po Ustavu i ZVSS, mora imati je-
danaest lanova i sastojati se se iz tri lana po poloaju i osam izbor-
nih lanova. U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vr-
hovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik nadlenog
odbora Narodne skuptine (Odbor za pravosue, dravnu upravu i
lokalnu samoupravu), kao lanovi po poloaju, i osam izbornih la-
nova koje bira Narodna skuptina. Izborne lanove ine est sudi-
ja sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije
41 Izlaganja o Visokom savetu sudstva preuzeta su, gotovo u celosti, iz knjige
V. Raki-Vodineli, Pravosudno organizaciono pravo, drugo izmenjeno i do-
punjeno izdanje, Beograd, 2012, str. 5165.
autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naj-
manje petnaest godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat,
a drugi profesor pravnog fakulteta.
43

Ve u pogledu sastava, na nivou ustavnih reenja, kao to je
ve reeno, nije potovana preporuka Komiteta ministara Saveta
Evrope o potrebi ustanovljenja garantije da u pravosudnom save-
tu budu zastupljene sudije sudova svih vrsta i stepena. Ova garanti-
ja nije ustavna, ali postoji zakonska garantija, jer ZVSS, u lanu 22.
blie ureuje sastav dela Saveta iz reda sudija, vodei rauna o vr-
stama i stepenima sudova. Po ovoj odredbi, u VSS se bira jedan su-
dija iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i
Upravnog suda, raunajui ove sudove zajedno; jedan sudija iz svih
apelacionih sudova u Srbiji (kojih ima etiri); jedan sudija iz svih
viih sudova opte nadlenosti (kojih ima ukupno 26) i svih prvo-
stepenih privrednih sudova (kojih ukupno ima 16), uzetih zajed-
no; dvoje sudija iz svih osnovnih sudova (kojih ima 34), prekraj-
nih sudova (kojih ima 45) i Vieg prekrajnog suda, uzetih zajedno;
jedan sudija mora biti sa podruja pokrajina, bez obzira na vrstu i
stepen suda. Ustav izrino propisuje da sudije lanovi VSS mora-
ju biti one sudije koje su izabrane sa stalnim mandatom.
44
Meutim,
praksa primene ZVSS nije potovala ovo kogentno ustavno pravilo:
prilikom izbora u prvi stalni sastav Visokog saveta birane su i su-
dije koje su na privremenoj funkciji, tj. sudije prekrajnih sudova
koji su novi sudovi i njihove sudije nisu (jo) imale prilike da budu
izabrane sa stalnim mandatom.
Nadlenost za izbor lanova VSS i postupak izbora. Sve izborne
lanove VSS, dakle one koji to nisu po poloaju, na osnovu samog
Ustava, bira Narodna skuptina Republike Srbije.
45
Ovako odree-
na ustavna nadlenost za izbor lanova VSS predstavlja pogoranje
u odnosu na stanje zakonodavstva u periodu 20012005. godine,
43 lan 153. st. 2, 3. i 4. Ustava.
jer je sudije lanove Visokog saveta pravosua birao Vrhovni sud,
kao najvii organ sudske vlasti, dok po Ustavu iz 2006. godine to
ini Narodna skuptina, koja je politiki organ. Preporuka Komite-
ta ministara poiva na stanovitu da sudije lanove pravosudnog
saveta treba da biraju sudije, a ne poslanici. U uporednom pravu,
postoje veoma razvijeni mehanizmi sudijskog izbora lanova pra-
vosudnog saveta iz reda sudija. Ove nedostatke nastoji da ublai
novi ZVSS, ureujui u l. 2234. tehnike predlaganja sudija, sastav
i nadlenost izbornih tela, utvrivanje rezultata izbora i formulisanje
predloga za izbor o kome odluuje Narodna skuptina.
(i) Izbor sudija lanova Saveta. Ovlaeni predlaga za izbor su-
dija lanova Saveta, jeste Visoki savet sudstva.
46
Postupak izbora
sudija lanova VSS ima tri faze: (a) prethodni postupak, (b) po-
stupak predlaganja i (c) izbor.
(a) Prethodni postupak u kome pretenu ulogu imaju sudije,
sprovodi se na sledei nain:
Odluku o otpoinjanju postupka predlaganja kandidata za iz-
borne lanove VSS donosi predsednik VSS najmanje est meseci
pre isteka mandata izbornih lanova VSS, a odluka se objavljuje se
u Slubenom glasniku RS. VSS, kao ovlaeni predlaga mora do-
staviti imena kandidata za izborne lanove VSS iz reda sudija Na-
rodnoj skuptini najkasnije 90 dana pre dana isteka mandata izbor-
nih lanova sudija u VSS.
47

Kandidat iz reda sudija moe biti svaki sudija sa stalnim man-
datom.
48
Predlog kandidata se utvruje na sednici svih sudija datog
suda, s tim to sednica jednog suda moe predloiti samo jednog
kandidata. Takoe i sudija koga podri najmanje 20 sudija prema
vrsti i stepenu suda, moe stei svojstvo kandidata. Predsednik suda
ne moe biti kandidat za lana Visokog saveta.
49
Meutim, praksa
izbora lanova VSS u prvi stalni saziv nije potovala ovo pravilo:
47 lan 21. st. 1, 2. i 4. ZVSS.
49 lan 23. st. 2, 3. i 5. ZVSS.
za lanove ovog tela iz reda sudija birane su i sudije koje su vrioci
funkcije predsednika suda, pri emu je VSS, protivno Ustavu i ZVSS,
bitno prekoraio vreme u kome su se morali imenovati predsednici
sudova. (U vreme zakljuenja ovog teksta u Srbiji je postojao samo
jedan predsednik suda to je predsednica Vrhovnog kasacionog
suda. Svi ostali su u poloaju vrioca funkcije predsednika sudo-
va.) Kad su u pitanju kandidati meu sudijama Vrhovnog kasaci-
onog suda, Vieg prekrajnog suda, Privrednog apelacionog suda i
Upravnog suda, predlog ne utvruje opta sednica navedenih su-
dova, niti sednica sudija, ve se svojstvo kandidata stie podnoe-
njem prijave, tj. linom kandidaturom.
50

Sudije biraju kandidate za Savet, koristei zakonske termine, na
osnovu slobodnog, opteg, izbornog prava, tajnim glasanjem. Niko
nema pravo da, po bilo kom osnovu, spreava ili primorava sudiju
da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja. Meutim,
pravo da biraju kandidate za Savet imaju sudije sa stalnim man-
datom, to znai da ipak nije re o optem izbornom pravu. Pored
toga, glasa se samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno
stepena suda, u kojem sudija koji glasa vri sudijsku funkciju (npr.
sudije apelacionih sudova imaju pravo da glasaju samo za sudiju sa
liste kandidata apelacionih sudova, to je u nesaglasnosti sa deklara-
cijom iz lana 24. ZVSS da sve sudije na stalnoj funkciji imaju opte
izborno pravo; kao to se vidi, nemaju ga). Sudija sa teritorije pokra-
jina, pored liste kandidata iz suda vrste i stepena za koji ima pravo
glasa, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije pokrajina.
51

Postupkom glasanja tehniki rukovodi izborna komisija Vi-
sokog saveta sudstva, koja se sastoji od predsednika i etiri lana i
njihovih zamenika, koje bira VSS iz reda sudija na stalnoj sudijskoj
funkciji, uz njihovu saglasnost (zamenici lanova Izborne komisi-
je imaju ista prava i obaveze kao i lanovi koje zamenjuju). Pravila
o zabrani sukoba interesa glase: lanovi VSS ne mogu istovremeno
51 lan 24. ZVSS.
biti lanovi i zamenici lanova Izborne komisije, i donekle obrnu-
to lanovi izborne komisije ne mogu se kandidovati za lanove
VSS. Po ovoj odredbi, meutim,
52
zamenicima lanova izborne ko-
misije nije zabranjeno da se kandiduju za lanove VSS. Budui da
zamenici imaju ista ovlaenja i obaveze kao i lanovi, mora se us-
postaviti zakonska zabrana da se i zamenici lanova izborne komi-
sije kandiduju za lanove VSS. Inae, proizlazi da Zakon ne sprea-
va sukob interesa do kraja i dosledno.
53

Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od
30 dana od dana objavljivanja odluke o otpoinjanju postupka pred-
laganja kandidata za izborne lanove VSS u Slubenom glasniku
RS. Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandida-
ta o prihvatanju kandidature, odluka sednice svih sudija suda ili su-
dova, kojom se predlae kandidat, odnosno formular sa potpisima
sudija koji podravaju kandidata, kao i lini i profesionalni poda-
ci o kandidatu. Komisija ispituje blagovremenost i potpunost prija-
ve, a neblagovremenu prijavu odbacuje reenjem. Izborna komisija,
u roku od 24 sata od prijema nepotpune prijave, poziva kandidata
da prijavu dopuni u roku od 48 sati od asa prijema, uz upozorenje
da e u suprotnom biti odbaena. Konanu listu kandidata Izbor-
na komisija utvruje u roku od 15 dana od dana isteka navedenog
roka. Potom, komisija utvruje po jednu konanu listu kandida-
ta za svaki stepen i vrstu sudova, odnosno iz sudova sa teritorije
autonomnih pokrajina, iz kojih se predlau izborni lanovi VSS
sudije. Redosled kandidata na listama odgovara redosledu predaje
kandidacionih prijava Izbornoj komisiji. Datum i vreme sprovoe-
nja izbora odreuje komisija i o tome obavetava sve predsedni-
ke sudova, deset dana pre izbora. Predsednici sudova sedam dana
pre dana odravanja izbora obavetavaju sve sudije o danu i vre-
menu odravanja izbora. Glasanje se obavlja na birakim mesti-
ma u sudovima odreenim od strane Izborne komisije. Komisija
53 Videti lan 25. ZVSS.
je duna da blagovremeno pripremi materijal za glasanje za svako
birako mesto, i to: potreban broj glasakih listia i utvrenu listu
kandidata. Za svako birako mesto Izborna komisija imenuje bi-
raki odbor. Biraki odbor ini troje sudija koji nisu kandidati za
izbor. Utvrena lista kandidata na dan glasanja mora biti vidno ista-
knuta na svim birakim mestima i u svim sudovima prema stepe-
nu i vrsti suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina
koji biraju kandidata na toj listi kandidata. Svaki sudija glasa lino.
Glasanje je tajno, na overenim glasakim listiima. Izborna komisi-
ja utvruje ukupan broj sudija i broj sudija koji su glasali po bira-
kim mestima, broj neupotrebljenih, nevaeih i vaeih glasakih
listia, broj glasova koji su kandidati dobili na pojedinim birakim
mestima, kao i broj ukupno dobijenih glasova po kandidatima za
svaku listu kandidata.
54
(b) Postupak predlaganja. Ovlaeni predlaga za izbor sudija
lanova VSS, jeste sam Visoki savet sudstva.
55
Visoki savet dono-
si odluku o predlogu jednog kandidata sa najveim brojem glaso-
va ili vie kandidata, sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvriva-
nju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija. Ako dva
ili vie kandidata na jednoj izbornoj listi dobije jednak najvei broj
glasova, VSS predlae kandidata koji due obavlja sudijsku funk-
ciju, a konanu odluku o predlogu kandidata dostavlja Narodnoj
skuptini. Videti lan 35. ZVSS.
(c) Postupak izbora. Kao to je ve naglaeno, Narodna skup-
tina bira sudije lanove VSS, kao i sve ostale izborne lano-
ve ovog tela, veinom od ukupnog broja svih narodnih poslani-
ka.
56
Ovakvom nadlenou za izbor sudije lana VSS, odredba
lana 24. ZVSS, po kojoj sudije sa stalnim mandatom imaju ne-
posredno pravo izbora sudija lanova VSS, ostaje prazna zakon-
ska deklaracija.
57

54 Videti l. 2834. ZVSS.
56 lan 105. stav 2. taka 13. Ustava.
57 Videti lan 153. stav 3. US; lan 38. stav 1. ZVSS.
(ii) Izbor advokata lana Saveta. I ovaj postupak se sastoji
iz tri faze: pripremnog postupka, postupka predlaganja i postupka
izbora. Pripremni postupak i postupak predlaganja sadre speci-
finosti u odnosu na iste stadijume postupka izbora sudija la-
nova VSS. Stadijum izbora je isti. Ovlaeni predlaga za izbor-
nog lana VSS iz reda advokata jeste Advokatska komora Srbije
58

koja organizuje i sprovodi postupak na nain na koji se obezbe-
uje najira predstavljenost njenih lanova, to bi trebalo tumai-
ti tako da ovaj izbor vri Skuptina Advokatske komore, premda
ima drukijih tumaenja i drukije prakse. Praksa izbora advo-
kata lana VSS, i u privremeni i u prvi stalni saziv VSS, bila je
takva da je predloen i izabran advokat koga je predloio Uprav-
ni odbor Advokatske komore, a ne Skuptina. Postupak kandi-
dovanja, izbora i predlaganja sprovodi se na nain i u rokovima
koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije. Kandidat
mora biti ugledan istaknuti pravnik sa najmanje 15 godina rada
u struci.
59
Advokatska komora dostavlja predlog kandidata Na-
rodnoj skuptini.
60
(iii) Izbor profesora prava lana Saveta. Postupak se, kao i
raniji prikazani, sastoji iz tri faze. U pripremnom stadijumu, kan-
didate za izbornog lana VSS iz reda profesora pravnog fakulteta
predlae zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Republi-
ci Srbiji.
61
Predlaganje kandidata za izborne lanove VSS iz reda
profesora sprovodi se na nain i po postupku koji utvrdi svojim
aktom zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Sr-
biji (ovo telo je prilikom prvog izbora donelo svoj Poslovnik). Kan-
didat mora biti ugledan istaknuti pravnik sa najmanje 15 godina
rada u struci.
62
Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Sr-
biji (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu) dostavlja Narodnoj
58 lan 20. stav 4. i lan 36. ZVSS.
59 lan 153. stav 4. US; lan 5. stav 3. ZVSS.
62 lan 153. stav 4. US; lan 5. stav 3. ZVSS.
skuptini predlog kandidata za lana VSS, u skladu sa odlukom za-
jednike sednice svih dekana pravnih fakulteta.
63
Stupanje na dunost lana VSS. Ako izborni lan VSS bez
opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana
izbora u Narodnoj skuptini, smatrae se da nije ni izabran. Razlog
zbog kojeg lan VSS nije stupio na funkciju utvruje se odlukom
VSS koji o tome obavetava Narodnu skuptinu. Visoki savet sud-
stva organizuje ponovljene izbore za ovog lana u roku od 60 dana.
64
Poloaj lana VSS. U pogledu krivine, disciplinske i graan-
skopravne odgovornosti, poloaj lana VSS slian je poloaju sudije.
Krivina odgovornost. lan VSS uiva imunitet kao sudija i ne
moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje
prilikom donoenja odluka VSS. On ne moe biti lien slobode u
postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju
funkcije lana VSS bez odobrenja VSS.
65
Disciplinska odgovornost nije predviena, ali neki razlozi za ra-
zreenje mogu se smatrati ovom vrstom odgovornosti.
66
Graanskopravna odgovornost. ZVSS ne sadri odredbe o od-
govornosti za naknadu tete koju lan VSS priini u tom svom svoj-
stvu vrei funkciju lana ili u vezi sa tom funkcijom. Zato bi, po
analogiji, trebalo primeniti pravila o graanskopravnoj odgovorno-
sti sudija i lica zaposlenih u dravnim organima.
Ostale karakteristike poloaja
(1) Zarade i naknade. Sudije lanovi VSS, za vreme svog rada
u VSS ostvaruju prava iz radnog odnosa.
67
Ovim nije reeno da
su sudije lanovi VSS u radnom odnosu kod VSS, nego se Zakon
izjasnio samo o njihovim pravima, a ne i o obavezama koje inae
66 O tome videti narednu taku.
proistiu iz radnog odnosa, iz ega bi se moglo zakljuiti da se zbog
povreda obaveza ne izriu sankcije koje predviaju zakoni o radu.
Jedino pravo koje je u ZVSS izriito ureeno jeste pravo sudije
lana VSS na primanje zarade, ija se visina obraunava mnoe-
njem koeficijenta 6,0 osnovicom, na osnovu Zakona o sudijama.
68

Inae, koeficijent 6,0 pripada estoj platnoj grupi u koju spada samo
predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
69
Drugim reima, zarada
sudije lana VSS u osnovi je jednaka zaradi predsednika Vrhovnog
kasacionog suda. lanovima Saveta po poloaju i lanovima Save-
ta iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta pripada posebna
naknada za rad u Savetu, koju odreuje nadleni odbor Narodne
skuptine.
70
Na devedeset prvoj sednici Administrativnog odbora
od 17. maja do 14. juna 2011. godine doneta je odluka o izmeni ra-
nije odluke o visini naknade za rad u Visokom savetu sudstva. Tim
izmenama, visina naknade lanova VSS iz reda advokata i profesora
pravnog fakulteta menja se tako to e se ubudue odreivati mno-
enjem koeficijenta 6,0 osnovicom za obraun i isplatu plata, ime
se njihove naknade izjednaavaju sa platama koje primaju lanovi
VSS iz reda sudija. Dakle, i u ova dva sluaja naknada je u osnovi
ravna zaradi predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Na etrdeset
sedmoj sednici ovog odbora od 16. jula 2009. godine odreena je
naknada za rad lanovima VSS po poloaju (predsednik Vrhovnog
kasacionog suda, ministar pravde i predsednik skuptinskog Od-
bora za pravosue i upravu), ali nije objavljeno kako se obrauna-
va, niti koliko iznosi.
71
(2) Nespojivost funkcija. Izborni lan VSS iz reda advokata, od-
nosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju ne
moe biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima
68 Videti lan 10. stav 2. ZVSS.
69 Videti lan 39. stav 6. ZS, u vezi sa lanom 38. stav 7. ZS.
70 lan 10. stav 3.
71 Podaci sa internet-stranice http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/narod-
na-skup%C5%A1tina/radna-tela/odbori,-pododbori,-radne-grupe.955.
html?offset=6, 01.09.2012.
izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i
jedinica lokalne samouprave, a izborni lan sudija oslobaa se vr-
enja sudijske funkcije za vreme obavljanja funkcije u VSS. Vidi lan
11 ZVSS. Jedan lan VSS je, na osnovu odluke Agencije za borbu
protiv korupcije, ostao lan VSS protivno ovoj odredbi. Re je o iz-
bornom lanu VSS iz reda profesora pravnih fakulteta.
Odbor za pravosue i upravu Narodne skuptine na devedeset
estoj sednici, od 15. decembra 2011, utvrdio je predlog odluke o
prestanku funkcije jednom lanu VSS iz reda profesora. Valja pod-
vui i to da je pitanje stavljeno na dnevni red pola godina od dana
dostavljanja odluke Agencije Narodnoj skuptini. U konkretnom
sluaju, taj profesor je dekan jednog pravnog fakulteta iji je osni-
va drava. Prethodno je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdi-
la da postoji nespojivost funkcija i predloila razreenje ovog lana
VSS. Meutim, Narodna skuptina je, na sednici od 29. decembra
2011. godine, odbila predlog za razreenje ovog lana VSS, to je u
javnosti otro kritikovano kao krenje zakona.
Prestanak funkcije lana VSS. Visoki savet je organ koji je kao
kolektiv (kolegijum) nesmenjiv. Pojedinani lanovi su smenjivi.
Dakle, i onda kad Visoki savet oigledno nesavesno postupa, i onda
kada odluuje u nepotpunom sastavu, i onda kada oigledno pri-
strasno postupa, ak i onda kada ima indicija da radi pod politi-
kim pritiskom, Narodna skuptina ne moe da ga smeni, raspusti
niti razrei kao telo.
(1) lanovi po poloaju. lanovima po poloaju mandat u Vi-
sokom savetu prestaje kad izgube poloaj na osnovu kojeg su la-
novi (na primer, kad predsednik Vrhovnog kasacionog suda bude
razreen te funkcije, ili mu dunost iz drugih razloga prestane, ili
kad ministru pravde ili Vladi u celosti bude izglasano nepoverenje,
kad predsednik Odbora za pravosue i upravu bude razreen ili
zbog drugih razloga izgubi to svojstvo).
72
Na osnovu ovako formu-
lisane odredbe ne moe se zakljuiti da li i ovim lanovima, poput
72 Videti lan 39. stav 1. ZVSS.
izbornih lanova, lanstvo u VSS moe ili ne moe prestati gubit-
kom radne sposobnosti.
(2) Izbornim lanovima prestaje svojstvo: istekom mandata, gu-
bitkom radne sposobnosti, ostavkom, prestankom svojstva na osno-
vu kojeg su birani i razreenjem.
73

Originerna koncepcija ZVSS o smenjivosti lanova VSS bila je
neobina i neprimerena. Iako Skuptina bira izborne lanove, ona
nije mogla da ih razrei. Sve je ostajalo u krugu Visokog saveta sud-
stva: odluku o razreenju donosio je sam Visoki savet na inicijativu
lana Visokog saveta, eventualno i predsednika suda iz ijeg sasta-
va je biran lan VSS sudija, odnosno advokatske komore ili sed-
nice dekana pravnih fakulteta u Srbiji, kad se radi o lanu advo-
katu i lanu profesoru.
74

Ostavka lana VSS. O formi ostavke i nainu njenog podnoenja
u ZVSS nije nita reeno. U dosadanjoj praksi rada VSS jedan lan
iz reda sudija je podneo ostavku.
Ostavka je podneta 23. novembra 2011. godine zbog nezako-
nitog i zavisnog rada VSS: sudija je napisao u tekstu ostavke da VSS
u novom sazivu nije izradio niti usvojio nijedan zapisnik, sa bilo
koje od odranih sednica. Politika je imala uvid u tekst ostav-
ke sudije..., koji navodi da se na ovaj in odluio i zbog odsustva
elementarne odgovornosti za izreeni sud i miljenje pojedinih
lanova VSS-a. On ne eli da bude u istom telu sa neodgovornim
ljudima. Pojedini lanovi VSS-a, posle odranih roita na Ko-
misiji VSS, iznose jedno miljenje i sud, na bazi koga se glasa i do-
nosi predlog odluke koji se prosleuje Visokom savetu sudstva, a
na sednici VSS-a, na kojoj se odluuje o tom istom predlogu, isti taj
lan se izjanjava potpuno drugaije, a da se pri tome, injenino
stanje niim nije izmenilo napisao je sudija... u ostavci. Pored
toga, u tekstu ostavke je izneo da ne moe da se saglasi sa ignorisa-
njem stavova VSS od strane Ministarstva pravde: Ovim se Visoki
73 lan 39. st. 25.
74 l. 4246. ZVSS/2008.
savet sudstva onemoguava u vrenju svojih nadlenosti, posebno
kod davanja miljenja, o izmenama postojeih ili donoenju novih
zakona u onim stvarima, koje se tiu samog pravosua, Visokog sa-
veta sudstva, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenju-
ju ili su od znaaja za obavljanje sudijske funkcije.
75

Kad lanu VSS prestane funkcija pre isteka mandata, onda je
predsednik VSS duan da u roku od 15 dana donese odluku o po-
kretanju postupka izbora novog lana (lan 41. stav 1. u vezi sa la-
nom 21. stav 1. ZVSS). U sluaju u kome je jedan lan VSS podneo
ostavku, taj rok je bio prekoraen.
76
Razreenje lana VSS. Razlozi. Izborni lan VSS se razreava
funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju lana
VSS ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuen za
krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivino
delo koje ga ini nedostojnim za vrenje funkcije lana Saveta.
77
U dosadanjoj praksi rada VSS nijedan lan nije razreen.
Postupak. Postupak se sastoji iz dve faze prethodnog postup-
ka i postupka odluivanja. Prethodni postupak ine inicijativa za
razreenje i ocena verovatnoe da su nastupili razlozi za razreenje
navedeni u inicijativi. Postupak odluivanja se sastoji iz izjanje-
nja lana VSS ije se razreenje trai, donoenja odluke o pokreta-
nju postupka razreenja, u predlaganju razreenja i odluivanja o
predlogu. Inicijativu za razreenje izbornog lana VSS moe pod-
neti svaki lan ovog tela, dok inicijativu za razreenje izbornog
lana VSS iz reda sudija moe podneti i predsednik bilo kog suda,
na osnovu odluke sednice svih sudija. Inicijativu za razreenje iz-
bornog lana VSS iz reda advokata, odnosno profesora pravnog
fakulteta mogu podneti njihovi ovlaeni predlagai (Advokatska
75 Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Lukic-Ne-sedim-sa-neodgo-
vornim-ljudima.lt.html, 1. 9. 2012.
76 Videti saoptenje na sajtu VSS http://www.vss.sud.rs/Saopstenja.htm, 1. 9.
2012.
77 lan 41. ZVSS.
komora Srbije, odnosno Sednica dekana pravnih fakulteta).
78
VSS
e u roku od sedam dana po prijemu inicijative oceniti verovat-
nost razloga zbog kojeg se razreenje trai. Ako oceni da razlozi
za razreenje nisu uinjeni verovatnim, VSS e pismeno obavestiti
podnosioca da inicijativa nije prihvaena.
79
Kada prihvati inicija-
tivu, Savet e, pre donoenja odluke o pokretanju postupka, omo-
guiti lanu Saveta ije se razreenje inicira, da se o navodima ini-
cijative izjasni. Kad utvrdi da je verovatno da postoje razlozi za
razreenje, VSS donosi odluku o pokretanju postupka, u roku od
15 dana od prijema inicijative. lanu VSS se mora omoguiti da
se izjasni o svim navodima od znaaja za donoenje odluke o ra-
zreenju. Predlog za razreenje VSS donosi u roku od 30 dana od
dana pokretanja postupka, u donoenju ovog predloga ne uestvuje
lan VSS o ijem se razreenju odluuje. Odluku o razreenju do-
nosi Narodna skuptina.
80
Trajanje mandata lana VSS. Mandat lanova VSS traje pet go-
dina, osim za lanove po poloaju. Izborni lanovi VSS mogu biti
ponovo birani, ali ne uzastopno. Za vreme trajanja mandata, sudija
lan VSS ne moe biti biran za sudiju drugog suda.
81
Suspenzija lana VSS. Suspenzija moe biti obavezna i fakulta-
tivna. lan VSS obavezno se udaljuje sa te funkcije kada mu je odre-
en pritvor, a posebno izborni lan sudija obavezno se udaljava
i kada je podnet predlog za njegovo razreenje sa dunosti sudije.
Izborni lan VSS moe biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut
postupak za njegovo razreenje ili krivini postupak za delo zbog
kojeg moe biti razreen.
82
Odluku o udaljenju sa funkcije lana VSS
donosi predsednik VSS. Udaljenje traje do ukidanja pritvora, okon-
anja postupka za razreenje ili okonanja krivinog postupka za
80 Videti l. 4346. ZVSS.
82 Videti lan 9a. ZVSS.
delo zbog kojeg lan moe biti razreen.
83
U dosadanjoj praksi VSS,
jedan lan sudija bio je suspendovan zbog izreene mere pritvora.
Sadanji sastav VSS. U duem vremenu prvi stalni sastav VSS,
umesto 11 lanova, imao je devet lanova, a od toga etiri sudije
(jedan suspendovan zbog pritvora, jedan podneo ostavku), tri lana
po poloaju i dva izborna lana iz reda advokata, odnosno profeso-
ra, pri emu je lanstvo poslednjeg sve vreme bilo i ostalo sporno.
Ustavni princip da sudije moraju initi veinu sastava VSS u duem
vremenu nije bio potovan, jer je predsednica VSS lanica i pred-
sednica po poloaju, te iako je sudija, na mesto predsednika VSS nije
dola na osnovu prethodnog izbornog postupka od strane sudija, a
VSS je radio, kao da ovi nedostaci nisu postojali.
Nadlenost VSS. Nadlenosti Visokog saveta mogu se svrsta-
ti u sledee grupe: (1) izborne i predlagake radnje povodom stica-
nja svojstva sudije (statusne nadlenosti); (2) disciplinske nadleno-
sti; (3) ureenje profesionalnih, edukativnih i etikih obaveza sudija;
(4) budetske nadlenosti; (5) normativne nadlenosti i (6) ostale
nadlenosti.
(1) U statusne nadlenosti spadaju: (a) izbor i razreenje su-
dija koji su ve izabrani za privremene sudije od strane Skuptine;
(b) predlaganje Skuptini kandidata koji se prvi put biraju za su-
dije i razreenje tih sudija; (c) predlaganje Skuptini kandidata za
predsednika Vrhovnog kasacionog suda i za predsednike sudova;
(d) voenje dela postupka za prestanak dunosti predsednika Vr-
hovnog kasacionog suda i predsednika sudova; (e) zajedno sa Dr-
avnim veem tuilaca, predlaganje deset kandidata za izbor sudija
Ustavnog suda Optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda; (f) ime-
novanje sudija porotnika; (g) odluivanje o premetaju, upuiva-
nju i o prigovoru protiv odluke o udaljenju sudija; (h) odluivanje
o nespojivosti vrenja drugih slubi i poslova sa sudijskom funkci-
jom; (i) odluivanje u postupku vrednovanja rada sudija i predsed-
nika suda; (j) odluivanje o drugim statusnim pitanjima (na primer:
83 Videti lan 9b. ZVSS.
o pitanjima imuniteta sudija i lanova Saveta; o prigovorima u po-
stupku izbora za lanove Saveta iz reda sudija).
Bitno ustavno pravilo iz Ustava/2006 o nadlenosti Visokog
saveta sudstva glasi: Visoki savet sudstva vri kasnije izbore (posle
prvog izbora za sudiju, a taj prvi izbor je ovlaenje Skuptine), a od-
luuje i o unapreenju sudija. Ustav iz 1990. godine je utvrdio stalnost
sudijske funkcije. Stalnost ove funkcije smatra se monom garantijom
nezavisnosti sudije; u lanu 146. stav 2. Ustava/2006 od ovoga se od-
stupa, pa se predvia da se onaj ko se prvi put bira za sudiju, bira na
vreme od tri godine. Ustavotvorci bi mogli primetiti da se na ovakva
reenja nailazi u uporednom pravu Evrope, te da, naroito u drava-
ma koje su neposredno izile iz perioda tranzicije, ima slinih reenja,
tj. prihvata se koncept privremenog sudije. Ali, u pomenutim dra-
vama, takve privremene sudije obino imenuje pravosudni ili sudski
savet, dok je u naem Ustavu
84
predvieno da ovaj prvi i nesumnjivo
kljuni izbor vri jedno imanentno politiko telo kakvo je Narodna
skuptina, uz oekivane i uobiajene politike pogodbe.
(2) Disciplinske nadlenosti za disciplinsku odgovornost sudi-
ja su: (a) odreivanje sastava, trajanja i prestanka mandata lanova
disciplinskih organa; (b) imenovanje lanova disciplinskih organa;
(c) ureivanje naina rada i odluivanja u disciplinskim organi-
ma; (d) odluivanje o pravnim lekovima u disciplinskom postupku.
(3) Profesionalne, edukativne i etike nadlenosti jesu: (a) dava-
nje saglasnost na program stalne obuke sudija i zaposlenih u sudo-
vima i vrenje nadzora nad njegovim sprovoenjem; (b) utvrivanje
programa poetne obuke za sudije; (c) donoenje Etikog kodeksa.
(4) U budetske nadlenosti spada: (a) predlaganje obima i
strukture budetskih sredstava neophodnih za rad sudova za teku-
e rashode i vrenje nadzora nad njihovim troenjem; (b) odrei-
vanje broja sudija i sudija porotnika za svaki sud; (c) odluivanje
o postojanju uslova za naknadu tete zbog nezakonitog i nepravil-
nog rada sudije.
84 lan 147. st. 1. i 2.
(5) Normativne nadlenosti sastoje se u donoenju optih akata
koje predvia ZVSS, a naroito poslovnika o radu VSS, kriterijuma
i merila za izbor i unapreenje sudija i sl.
(6) Ostale nadlenosti: (a) vrenje pravosudne uprave iz nad-
lenosti VSS; (b) obrazovanje radnih tela i izbor njihovih lanova;
(c) davanje miljenja o izmenama postojeih ili donoenju novih
zakona koji ureuju poloaj sudija, organizaciju i postupanje su-
dova, kao i drugih sistemskih zakona koje sudovi primenjuju ili
su od znaaja za obavljanje sudijske funkcije; (d) staranje o spro-
voenju Nacionalne strategije reforme pravosua; (e) podnoenje
godinjeg izvetaja Skuptini; (f) vrenje drugih poslova predvie-
nih zakonom.
Naela i nain rada. Osnovna naela rada VSS proklamovana
su u ZVSS i US, i to su:
(1) nezavisnost lan 2. stav 1. ZVSS;
(2) samostalnost lan 2. stav 1. ZVSS;
(3) javnost l. 14. i 19. ZVSS, lan 154. Ustava, lan 172.
stav 3. Ustava.
Pored ovih, izrino propisanih naela, VSS u donoenju svojih
odluka, kao svaki drugi organ javne vlasti mora potovati zakoni-
tost i mora odluivati savesno. Odluke VSS moraju biti obrazloe-
ne, onda kada je protiv njih predvien pravni lek i kada je to Po-
slovnikom VSS propisano.
85
Naalost, u dosadanjoj praksi VSS ovi
bitni principi nisu bili potovani.
Nezavisnost i samostalnost. Od samog poetka rada VSS nasta-
le su sumnje u njegovu nezavisnost i samostalnost Najpre, valja se
podsetiti prvog saziva VSS. On je bio predloen i izabran po poseb-
noj (vanrednoj) proceduri prelaznih i zavrnih odredaba Zakona o
Visokom savetu sudstva sa zadatkom da izvri reizbor sudija koje
je ve ranije izabrala Narodna skuptina. Kandidate za privremeni
sastav VSS predlae postojei Visoki savet pravosua, to procedu-
ru u celosti uzima iz delokruga sudija kao nosilaca sudske vlasti. Kao
to je ve naglaeno, privremenom sastavu VSS poveren je vanre-
dan i kapitalan zadatak da predlae kandidate u postupku opteg
novog izbora sudija za prvi izbor za sudiju, kao i da reizabere sve
postojee sudije koje su ve, po Ustavu/1990. godine bile izabrane
na stalnu sudijsku dunost.
Sam prvi saziv ovog tela bio je zakonski sporan. Prvo, zato
to njegove lanove sudije predlae raniji Visoki savet pravosu-
a, a ne same sudije. Drugo, zato to je tim lanovima sudijama
garantovano da, kad obave svoj posao, postaju sudije suda koji je
vii od onog u kojem su bili kad su birani u Savet, to je odredba
visoko koruptivnog karaktera. Tree, povodom prvog saziva VSS
i njegovog konkretnog personalnog sastava valja zapaziti da je
jedan od lanova sudija vodio jedan izvrni postupak neoprav-
dano dugo, zbog ega je Srbija pred Evropskim sudom za ljud-
ska prava bila osuena za povredu prava na suenje u razumnom
roku, dok je jo jedan lan sudija vodio postupak tako to je po-
vredio pretpostavku nevinosti okrivljenog, zbog ega je opet Sr-
bija bila osuena pred Evropskim sudom zbog krenja ljudskih
prava. Vredi se stalno pitati: da li, odista, u Srbiji nije bilo est su-
dija zbog ijih odluka protiv drave u kojoj sude nije bila doneta
odluka visokog evropskog sudskog tela. Jedan lan VSS iz reda
profesora, izabran je tek krajem mandata prvog saziva, a potom
se ozbiljno postavilo pitanje inkompatibilnosti njegovog poloa-
ja sa funkcijom dekana jednog pravnog fakulteta, koju istovre-
meno vri. Kratko reeno, koristei se argumentacijom Evropske
komisije, Izvetaja o napredovanju Srbije u 2010. godini:
86
reiz-
bor su sprovela tela (VSS i Dravno vee tuilaca) u nezakoni-
tom sastavu. Arg.: (i) njihov sastav je bio privremen, a ne stalan;
(ii) sastav oba tela je bio nepotpun; (iii) u njima nisu bili na ade-
kvatan (evropski standardizovan) nain zastupljeni predstavnici
profesije, tj. sudije i tuioci.
86 European Commission, Brussels, 9 November 2010, SEC(2010) 1330, SER-
BIA 2010 PROGRESS REPORT, str. 49.
U prvom stalnom sazivu, nekoliko meseci izostaju dva lana
iz reda sudija jedan usled toga to je u pritvoru, drugi, zato to je
podnesena ostavka.
Posebno o izboru i predlaganju sudija
(1) Procedura predlaganja izbora sudija na privremenu funkci-
ju. Izbor sudija oglaava Visoki savet sudstva. Oglas se objavljuje
u Slubenom glasniku RS i drugom sredstvu javnog obavetava-
nja za teritoriju cele Republike Srbije. Prijave za izbor se podno-
se VSS, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u Slube-
nom glasniku RS. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju
uslova za izbor. VSS pribavlja podatke i miljenja o strunosti, os-
posobljenosti i dostojnosti kandidata. Podaci i miljenja pribavlja-
ju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj
struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavlja-
nje miljenja sednice svih sudija suda iz koga potie kandidat, kao
i miljenje sednice svih sudija neposredno vieg suda. U ove podat-
ke i miljenja kandidat ima pravo uvida pre izbora. Prilikom pred-
laganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funk-
ciju, pored strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, VSS posebno
ocenjuje i vrstu poslova koje je kandidat obavljao posle poloenog
pravosudnog ispita. Za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih po-
monika obavezno se pribavlja ocena rada. Pre predlaganja, Viso-
ki savet sudstva moe (ne mora!) obaviti razgovor sa prijavljenim
kandidatima. VSS predlae Narodnoj skuptini kandidate za izbor.
Odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazloena.
Narodna skuptina bira sudiju koji se prvi put bira, meu kandida-
tima koje je predloio Visoki savet sudstva. Odluka o izboru objav-
ljuje se u Slubenom glasniku RS.
87

(2) Procedura izbora na stalnu funkciju. Sudije na stalnu funk-
ciju bira VSS. Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodinjeg
87 Videti l. 4751. ZS.
mandata ocenjen ocenom izuzetno uspeno obavlja sudijsku
funkciju obavezno se bira na stalnu funkciju, a sudija koji je prvi
put biran i tokom probnog mandata, ocenjen ocenom ne zadovo-
ljava, ne moe biti biran na stalnu funkciju. Svaka odluka o izboru
mora biti obrazloena i objavljuje se u Slubenom glasniku RS.
88
Akti Visokog saveta sudstva. Savet je doneo sledee akte opteg
karaktera: Poslovnik, Odluku o obrazovanju i radu administrativne
kancelarije, Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji rad-
nih mesta u Administrativnoj kancelariji VSS, Odluku o broju sudi-
ja u sudovima, Odluku o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsed-
nika sudova, Odluku o broju sudija porotnika u sudovima itd.
Unutranje ureenje.
(1) Administrativna kancelarija. Za obavljanje strunih, admi-
nistrativnih i drugih poslova u okviru VSS obrazuje se Admini-
strativna kancelarija, ija se organizacija, poslovi i nain rada blie
ureuju aktom Saveta. Na prava i obaveze zaposlenih u Administra-
tivnoj kancelariji primenjuju se propisi koji ureuju poloaj drav-
nih slubenika i nameteni(2) Sekretar VSS. Savet ima sekretara koji
se postavlja na period od pet godina i moe biti ponovo postavljen.
Postavlja ga VSS. Sekretar rukovodi Administrativnom kancelari-
jom, za svoj rad odgovara VSS i ima status dravnog slubenika na
poloaju. Uslovi za postavljenje sekretara odreuju se aktom VSS.
89
(3) Radna tela VSS. VSS ima stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija
i predsednika sudova, Izborna komisija i disciplinski organi. Radi
razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti Savet moe da
obrazuje povremena radna tela. Obrazovanje, sastav i nain rada
povremenih radnih tela blie se ureuju Poslovnikom. Sudija moe
88 Videti lan 52. ZS.
biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u radna tela VSS. Re-
enje o upuivanju donosi VSS, po pribavljenom miljenju predsed-
nika suda u kome sudija vri svoju funkciju, uz pismenu saglasnost
sudije. Upuivanje moe trajati najdue tri godine.
90
2.3.3. Javni tuioci (i njihovi zamenici)
Javni tuilac u Srbiji (ukljuujui i zamenika), ima novu, dvo-
struku ulogu u sudskim postupcima: ulogu stranke u sudskom po-
stupku i ulogu samostalnog organa.
(1) Javni tuilac kao stranka u postupku. Do najnovijeg Za-
konika o krivinom postupku iz 2011. godine
91
(u daljem tekstu:
ZKP/2011), osnovni poloaj javnog tuioca bio je poloaj stran-
ke u sudskom krivinom postupku, s tim to javni tuilac moe biti
stranka, ali i intervenijent u javnom interesu i u graanskim sudskim
postupcima, pod uslovima odreenim procesnim zakonima. Kao
stranka u krivinom postupku i drugim sudskim postupcima, on
se ipak razlikovao i razlikuje se od ostalih stranaka (okrivljenog u
krivinom postupku, protivne parnine stranke u parninom), jer
je pravosudni funkcioner drave, za kojeg vae principi ustavnosti,
zakonitosti, nadlenosti i sl.
(2) Javni tuilac kao pravosudni funkcioner krivine istrage. Po
Zakoniku o krivinom postupku, istragu koju je ranije vodio sud
sada vodi javni tuilac (tzv. tuilaka istraga, umesto dosadanje
sudske istrage). Istraga se pokree naredbom nadlenog javnog
tuioca,
92
a sprovodi je takoe nadleni javni tuilac. To je znaajna
novina krivinog postupka Srbije, kojoj su prethodile brojne teorij-
ske i strune debate, a iji se kvalitet i znaaj u praksi jo ne mogu
oceniti, jer je primena ZKP/2011 otpoela samo za odreene oblike
90 Videti l. 15, 16. i 49. ZVSS.
91 Slubeni glasnik RS, br. 72/01 i 101/11.
92 lan 296. stav 2. ZKP/2011.
kriminala 2012. godine. Sa stanovita krivine istrage, javnog tui-
oca treba posmatrati kao organ koji o toj istrazi odluuje (pokree
je), sprovodi je i zakljuuje je.
Kao argumenti naelnog znaaja za tuilaku istragu nasuprot
sudskoj istrazi, najee se navode:
93
(1) poboljanje ukupne efika-
snosti krivinog postupka; (2) praksa pasivnog dranja javnog tu-
ioca u sudskoj istrazi, koja se preobraava u aktivnu, u tuilakoj
istrazi; (3) neadekvatno postavljena odgovornost javnog tuioca u
normativnom ureenje sudske istrage, koja nije srazmerna njego-
voj ulozi u sudskoj istrazi; (4) razlozi uporednopravnog karaktera,
prema kojima treba poveati znaaj javnog tuioca i policije u istra-
zi, jer se tvrdi da to predstavlja svetski trend, a primenjeno je i u Me-
unarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugoslaviju; isti razlo-
zi govore da je u nekim dravama tuilaka istraga pokazala bolje
rezultate nego sudska istraga u tim istim dravama, koja je pretho-
dila tuilakoj; (5) navodna sklonost istranih sudija ka tzv. kabi-
netskom radu; (6) izbegavanje ponavljanja dokazivanja. Takoe se
navodi da po svojoj pravnoj prirodi istraga nije sudska ve tui-
lako-policijska delatnost.
94

Oprezan neutralan odnos prema tuilakoj istrazi ili pak neki
argumenti protiv nje, koji su najee navoeni jesu:
95
(1) Umesto
tuilake istrage, savremenim standardima vie bi odgovarala tzv.
stranaka istraga kojom bi se priznalo pravo okrivljenom i njegovom
braniocu da takoe vode svoju istragu, na koji nain bi osumnji-
eni, kao stranka u istranom postupku, naelno bio izjednaen sa
tuiocem, koji je (takoe) stranka u sudskom postupku, po ugledu
93 Sve argumente navedene u nastavku, u prilog tuilakoj istrazi, zastupa S.
Bejatovi, Tuilako-policijski koncept istrage (razlozi normiranja i oeki-
vanja), Zbornik radova XLIII redovnog godinjeg savetovanja Udruenja
za krivino pravo i kriminologiju Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i
dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Beograd 2006, str. 294303.
94 Op. cit., str. 301.
95 Sve argumente navedene u nastavku, u prilog oprezu povodom tuilake
istrage ili protiv nje, zastupa M. Gruba, Nove ustanove i reenja ZKP Srbije
od 26. 9. 2011, Pravni zapisi, broj 2, Beograd 2011, str. 491495.
na italijansko pravo; priznaje se, ovim povodom, da zakonska ree-
nja ZKP/2011 daju dovoljno prava okrivljenom i njegovom brani-
ocu da prikupljaju dokaze i vre uvid u dokaze javnog tuioca, ali
da ta ovlaenja ne ine tuilaku istragu stranakom istragom. (2)
Ravnopravnost stranaka je povreena i time to osumnjieni nema
pravo na podnoenje pravnog leka protiv odluke javnog tuioca o
otvaranju istrage. (3) Iako je u ZKP/2011 propisano da naredbu o
otvaranju istrage donosi javni tuilac, ipak je doputena mogu-
nost da policija iznudi naredbu javnog tuioca o otvaranju istrage
bez obzira na njegov stav o tome.
96
(4) ZKP/2011 nije propisao do-
kazno roite radi obezbeenja i uvanja dokaza ako se ti dokazi
ne bi mogli ponovo izvesti na glavnom pretresu pred sudom, iako
druge drave koje su prihvatile tuilaku istragu predviaju takvo
roite. (5) Za pokretanje tuilake istrage, prema ZKP/2011, do-
voljna je sumnja najnieg stepena saznanja (tj. osnov sumnje), ume-
sto ranije osnovane sumnje.
Uprkos tome to su javnim tuiocima data ovlaenja vea
nego ikada, nain njihovog izbora je vie potinjen legislativnoj i
izvrnoj vlasti nego to je to bio sluaj u autokratsko vreme Milo-
evieve vlasti.
2.3.4. Dravno vee tuilaca
Javni tuioci i njihovi zamenici generiu se posredstvom Dr-
avnog vea tuilaca. Ustavna definicija DVT je sledea: Drav-
no vee tuilaca je samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu
sa Ustavom.
97
Postoji izvesna razlika izmeu ustavnog odreenja
VSS i DVT. VSS je Ustavom definisan kao nezavisan i samostalan
organ koji obezbeuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i
96 M. Gruba, nav. delo, str. 491, 492.
97 Videti lan 164. stav 1. Ustava/2006.
sudova.
98
U Ustavu nije reeno da je Visoki savet dravni organ, ve
prosto da je organ. To isto je uinjeno i kada je re o DVT. Kao
i za VSS i za DVT zakljuujemo da je zapravo re o dravnom or-
ganu. U prilog stavu da je DVT dravni organ, govori: (1) injeni-
ca da veinu njegovih lanova bira Narodna skuptina, kao najvii
organ zakonodavne vlasti; (2) da DVT donosi odluke konstitutiv-
nog karaktera, a na prvom mestu one koje se tiu izbora znatnog
dela tuilakog korpusa zamenika javnih tuilaca; (3) da se za-
rade i naknade za rad lanova DVT isplauju iz budeta RS; (4)
da veinu DVT ine javni funkcioneri tuioci (zamenici tuila-
ca) i lanovi DVT po poloaju. Sastav, mehanizam izbora, nain
rada, poloaj lanova DVT veoma su slini Visokom savetu sud-
stva. DVT ima 11 lanova, a ine ga: Republiki javni tuilac, mi-
nistar pravde i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine,
kao lanovi po poloaju, i osam izbornih lanova koje bira Narod-
na skuptina. Izborne lanove ine est javnih tuilaca ili zameni-
ka javnih tuilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teri-
torije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa
najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a
drugi profesor pravnog fakulteta.
99

Nadlenost za izbor. Izborne lanove Dravnog vea bira Na-
rodna skuptina na predlog ovlaenih predlagaa. Skuptina je ve-
zana predlogom ovlaenog predlagaa, tj. ne moe izabrati nikog
koga ovlaeni predlaga nije predloio. Razume se, Skuptina ne
mora izabrati predloenog kandidata za lana DVT, u kom sluaju
se izborni postupak ponavlja.
Sastav izbornih lanova DVT javnih tuilaca i zamenika. Iz-
borni lanovi DVT iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuila-
ca biraju se iz svih vrsta i stepena javnih tuilatava. Osnovna na-
ela rada DVT nisu detaljno proklamovana u Ustavu kao to je to
uinjeno za VSS. Nezavisnost nije izrino odreena kao naelo rada
98 lan 153. stav 1. Ustava/2006.
99 Videti lan 164. st. 24. Ustava/2006.
Vea, a naela koja su izrino predviena jesu: samostalnost, odre-
ena u lanu 164. stav 1. Ustava i javnost rada, koja bi, po Ustavu,
trebalo da vai za sve dravne organe, dok je u lanu 14. ZDVT pro-
pisana mogunost odstupanja od ovog principa. Pored izrino pro-
pisanih naela, DVT u donoenju svojih odluka, kao svaki drugi
organ javne vlasti mora potovati zakonitost i mora odluivati save-
sno. Odluke DVT moraju biti obrazloene, onda kada je protiv njih
predvien pravni lek i kada je to Poslovnikom propisano. U dosada-
njoj praksi DVT ovi bitni principi nisu uvek bili potovani, naroito
prilikom opteg reizbora zamenika javnih tuilaca na stalnu funkci-
ju. Greke DVT nisu bile tako krupne kao greke koje je uinio VSS,
ali ih je bilo. Posebno, prilikom odluivanja o izboru zamenika jav-
nih tuilaca na stalnu funkciju, DVT je morao da postupa u skladu
sa lanom 6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnov-
nih sloboda, kao nezavisan i nepristrastan tribunal, to on nije inio.
Izvori prava koji ureuju ne samo nadlenost nego i postupak izbo-
ra javnih tuilaca i njihovih zamenika, jesu Ustav, Zakon o javnom
tuilatvu i Zakon o dravnom veu tuilaca. Valja odmah istai da
je ta nadlenost razliita i da zavisi od toga da li je re o izboru jav-
nog tuioca ili zamenika javnog tuioca, kao i da li se radi o prvom
izboru zamenika javnog tuioca ili o izboru na stalnu funkciju.
Republikog javnog tuioca, na predlog Vlade, po pribavljenom
miljenju nadlenog odbora Narodne skuptine, bira Narodna skup-
tina. Republiki javni tuilac bira se na period od est godina i
moe biti ponovo biran. Nadlenost je ureena neposredno Usta-
vom, u lanu 158. st. 2. i 3. Sve ostale javne tuioce od najniih
do apelacionih, takoe bira Narodna skuptina, na predlog Vlade,
s tim to se, za razliku od Republikog javnog tuioca, ne trai
miljenje nadlenog skuptinskog odbora.
100
Mandat javnog tui-
oca traje est godina.
101
Drugaije je sa izborom zamenika javnih
tuilaca. Narodna skuptina, na predlog DVT, za zamenika javnog
100 lan 159. stav 2. Ustava/2006.
101 lan 159. stav 3. Ustava/2006.
tuioca bira lice koje se prvi put bira na ovu funkciju. Mandat traje
tri godine. Dravno vee tuilaca bira zamenike javnih tuilaca za
trajno obavljanje funkcije.
102

2.4. Odluka o utvrivanju kriterijuma i merila
za izbor sudija i predsednika sudova
Podzakonski akt sa gorenavedenim naslovom, najvaniji je izvor
materijalnog prava u postupku izbora i reizbora sudija, koji je doneo
Visoki savet sudstva, u saradnji sa Venecijanskom komisijom.
103

Kako je trebalo da postupa Visoki savet sudstva kada je birao
sudije na stalnu funkciju i kako je trebalo da primenjuje merila za
ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti sudije, sa osvrtom
na to kako je u stvarnosti postupao?
Umesto liste koju je predoio Visoki savet, a koja sadri samo
imena i prezimena izabranih sudija, sa podatkom u koji sud se bira-
ju i u kom sudu su ranije bili sudije, mora se pokazati kakva se stru-
nost, osposobljenost i dostojnost za ta imena vezuju.
(a) Kad je u pitanju strunost (pored uobiajenih podataka o
duini studiranja, prosenoj oceni, uspehu na pravosudnom ispitu,
kasnijem usavravanju, objavljenim strunim radovima) neophod-
no je, najpre, predoiti objektivan podatak o broju ukinutih ili prei-
naenih odluka, ali ne samo o broju nego i o pitanju na kome naro-
ito insistira Venecijanska komisija:
102 Videti lan 159. st. 58. Ustava/2006.
103 Naziv Venecijanska komisija koristi se da oznai Evropsku komisiju za de-
mokratiju putem prava, koja predstavlja savetodavni organ Saveta Evrope za
ustavna pitanja. Ona je osnovana 1990. godine i odigrala je znaajnu ulogu
u usvajanju novih ustava drava u tranziciji ustava koji bi trebalo da odgo-
varaju standardima evropskog konstitucionalnog naslea. Sastaje se tri puta
godinje u Veneciji. Otuda potie njen kolokvijalni naziv koji je u savreme-
noj komunikaciji ee u upotrebi nego zvanini.
Iz toga da su (odluke) bile ukidane esto ne sledi zakljuak
da sudija nije delao na struan i profesionalan nain. Razumno je
(zakljuiti) da se strunost sudije koji ima prekomeran broj ukinu-
tih presuda moe dovesti u pitanje. Ipak, bilo koja konana odlu-
ka trebalo bi da bude donesena na osnovu prave procene predmeta
koji su u pitanju, a ne na osnovu prostog brojanja predmeta u koji-
ma je dolo do ukidanja. Pored ovoga, mora se nainiti razlika iz-
meu odluka koje su zasnovane na oiglednoj greci, koju bi svaki
pravnik razumne strunosti morao izbei i odluka u kojima je sa-
dran dobro obrazloen zakljuak, a odluka je ipak bila ukinuta od
strane vieg suda.
Ovaj posao, koji je bio dunost Visokog saveta sudstva, taj savet
nije obavio, a morao je.
(b) Kad je u pitanju osposobljenost (koja se u percepciji Viso-
kog saveta sudstva manje-vie svodi na efikasnost), pored svakog
imena i prezimena treba da stoji ne samo podatak o broju okona-
nih predmeta i odnosu tog broja prema orijentacionoj normi (sve
ovo je u potpunosti izostalo kada je Visoki savet objavio listu sudi-
ja izabranih na stalnu funkciju), ve i rezultat kriterijuma na kojem,
opet, insistira Venecijanska komisija:
Potujui pravila o optereenju sudije, kada je on/ona okon-
ao manji broj sluajeva od onog koji zahteva orijentaciona norma
ili kada su krivini predmeti zastareli zbog isteka rokova za koje je
odgovoran sudija, postoje pitanja koja treba ispitati. Vano je, jo
jednom, da se ocene aktuelni predmeti. Ne moe se iskljuiti mo-
gunost da je jednom sudiji dodeljeno u rad vie tekih predmeta
nego drugom, zbog ega se njegov rezultat rada pojavljuje kao sla-
biji od njegovih kolega.
Ni ovaj posao, koji je bio dunost Visokog saveta sudstva, taj
Savet nije obavio, a morao je.
(c) Kad je u pitanju dostojnost, iji pojam je VSS morao da kon-
kretizuje u svakom pojedinanom sluaju, u Kriterijumima i merili-
ma predviena je prezumpcija dostojnosti onih koji ve imaju status
sudije. Na koji nain i kojim dokazom o protivnom je VSS obarao
prezumpciju dostojnosti, nije vidljivo iz odluka o reizboru sudi-
ja. Kandidati, a ni javnost nisu saznali kako VSS definie standard
dostojnosti za sudijsku dunost, kao ni to koji dokazi su pribavlje-
ni i izvedeni da bi se pretpostavka dostojnosti obarala. U izjavama
nekih lanova VSS datim medijima, pominjan je lini list sudije, kao
izvor podataka za ocenu dostojnosti. Meutim, ministarka pravde
(koja je lanica VSS po poloaju) obelodanila je da su pri odluiva-
nju o kandidatima za pravosudne funkcije korieni podaci dobi-
jeni od policije i Bezbednosno-informativne agencije. Da li je do-
stojnost sudija ispitivana i pribavljanjem nekih drugih podataka o
linosti izabranih i neizabranih sudija, od koga i kojih bilo je pri-
like i vremena da se sazna, ali, izuzev pomenute izjave (koja je na-
knadno demantovana, iako je neposredno izgovorena pred televi-
zijskom kamerom) nije slubeno utvreno.
2.5. Ustavna i zakonska procedura
pred visokim savetom sudstva
(a) Poloaj VSS. Kada je Visoki savet sudstva odluivao o prija-
vama sudija u reizboru na stalnu sudijsku funkciju, on je imao za-
datak da odlui o pojedinanim pravima sudija koji su istovremeno
i graani Srbije. To znai da su se morali potovati standardi prava
na pravino odluivanje sadrani u lanu 6. Evropske konvencije o
ljudskim pravima.
Izraz tribunal ustanovljen zakonom, upotrebljen u ovoj
odredbi, oznaava telo koje ima sudsku funkciju, podobno da do-
nese obavezujuu odluku.
104
Ovlaenje da se daju preporuke ili sa-
veti nije dovoljno da se odreeno telo smatra tribunalom ustanov-
ljenim zakonom.
105
Tribunal koji se oznaava kao administrativni
104 Benthem v. Netherlands, predstavka broj 8848/80, odluka od 23. oktobra
1985. godine.
105 Van de Hurk v. Netherlands, predstavka broj 16034/90, presuda od 19. aprila
1994. godine.
moe se smatrati tribunalom u smislu lana 6. Konvencije, ako je
nezavisan i nepristrastan.
106
Nezavisnost znai nezavisnost od
izvrne vlasti, politikih stranaka i parlamenta, a relevantni fak-
tori jesu: nain imenovanja; sloboda od eksternog pritiska i po-
javni oblik nezavisnosti. Imenovanje profesionalnih sudija nije je-
dini nain obezbeenja nezavisnosti, naime, injenica da se jedno
profesionalno disciplinarno telo sastoji od pripadnika profesije ne
znai sama po sebi ispunjenje zahteva nezavisnosti,
107
ali je obi-
no moan dokaz nezavisnosti. Prisustvo sudija koje ine polovi-
nu lanstva, ukljuujui i predsedavajueg sa pravom glasa, obez-
beuje nezavisnost.
108
Primeri tela za koje je Evropski sud za ljudska prava (u daljem
tekstu: ES) prihvatio da imaju svojstvo nezavisnog i nepristrasnog
tribunala osnovanog zakonom jesu: (a) Demicoli v. Malta.
109
De-
micoli je bio osuen od strane predstavnikog doma Parlamenta
zato to je objavio lanak u satirinoj reviji, u kojem su kritikova-
ni neki lanovi Parlamenta. Postavilo se pitanje da li se Predstav-
niki dom Parlamenta moe smatrati kao telo koje potpada pod
pojam nepristrasnog i nezavisnog tribunala ustanovljenog zako-
nom, pa je ES stao na stanovite da je lan 6. EK povreen, prihva-
tivi tezu da Predstavniki dom ima svojstvo tribunala u konkret-
nom sluaju. (b) Van der Hurk v. Netherlands. Postavilo se pitanje
da li se Tribunal za industrijske albe moe smatrati telom iz lan
6. stav 1. to je ES potvrdio.
110

Na osnovu ove prakse, Visoki savet sudstva jeste telo koje pot-
pada pod pojam nezavisnog i nepristrasnog tribunala osnovanog
106 Campbell and Fell v. UK, predstavke br. 7819/77; 7878/77, presuda od 28.
juna 1984. godine.
107 H. v. Belgium, predstavka broj 8950/80, presuda od 30. novembra 1987. go-
dine.
108 Le Compte, Van Leuven and De Meyere v. Belgium, predstavke br. 6878/75;
7238/75, presuda od 23. juna 1981. godine.
109 Demicoli v. Malta, predstavka broj 13057/87, presuda od 27. avgusta 1991.
godine.
110 Van der Hurk v. Netherlands, op. cit.
zakonom, zato to je osnovan Ustavom, a blie regulisan zakonom;
zato to su njegove odluke obavezujue, zato to je zamiljen i zako-
nom i Ustavom ustanovljen kao nezavisno telo i zato to u njegovom
sastavu veinu ine profesionalne sudije. A, kad je takvo telo, Viso-
ki savet mora da odluuje na osnovu javne i usmene rasprave, da-
jui mogunost licu o ijem pravu odluuje, da u postupku sudelu-
je. Na to telo se, takoe, imaju primeniti sva pravila o izuzeu koja
inae vae u sudskom postupku. Isti standardi proizlaze iz lana 32.
Ustava/2006, koji utvruje pravo svakog (dakle, i sudije) da ne-
zavisan, nepristrastan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u
razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i oba-
vezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postup-
ka, kao i o optubama protiv njega. Re je, ponavljam, o ustavnoj
normi koja ureuje jedno ljudsko pravo i kao takva, ona je nepo-
sredno primenjiva norma.
(b) Bitna pravila procedure. Na osnovu principa izloenih u
prethodnoj taki, postupak je morao biti javan, VSS je morao dati
priliku svakom kandidatu da se usmeno izjasni, bilo je neophod-
no sainiti rang-listu izabranih sudija, na osnovu primenjenih kri-
terijuma i merila za izbor, svaka odluka o izboru ili neizboru sudi-
ja morala je biti obrazloena individualnim razlozima. VSS nita od
ovoga nije uinio. O postupku VSS, Drutvo sudija Srbije izvrilo
je i objavilo analizu koja pokazuje da je procedura bila tajna, da su
uzimani u obzir kriterijumi koji nisu bili predvieni Odlukom o kri-
terijumima i merilima osposobljenosti strunosti i dostojnosti, da
je VSS povodom istih pitanja saoptavao javnosti ili Drutvu sudija
Srbije suprotne stavove o istim pitanjima, da su neistinito bili pri-
kazivani rezultati rada sudija koji nisu reizabrani, da nikakvo ran-
giranje kandidata nije bilo izvreno.
111
111 Analiza dostupna na: http://www.sudije.rs/sr/aktuelnosti/licni-stav/analiza-
dokumenata-vss, 1. 9. 2012.
3. SPROVOENJE REFORME
3.1. Kako je izvrena reforma pravosua u Srbiji
(a) Sadrina reformskih zahvata. Reforma pravosua u Srbiji
svela se na nekoliko grupa radnji:
Prvo, promenjeni su organizacija i nadlenost sudova. Broj su-
dova opte nadlenosti radikalno je smanjen. Prvostepeni sudovi
(ranije optinski, danas osnovni) u pogledu broja bitno su reduko-
vani: od ranije postojeih 138 optinskih sudova, danas su preostala
34 osnovna suda. Nekadanji optinski sudovi dobili su status sud-
skih jedinica. Broj tih jedinica je, po Zakonu o seditima i podru-
jima sudova i javnih tuilatava
112
(ZSPSJT) 103. Mahom su ra-
niji optinski sudovi preobraeni u sudske jedinice, a samo manji
broj njih je zadrao status osnovnog suda. Moe se pretpostavi-
ti da je realizaciji ove ideje prethodila svest aktera reforme da bi se
trokovi mogli smanjiti ako se smanji sudska administracija (broj
predsednika sudova, zamenika predsednika, sekretara, administra-
tivno-finansijsko-tehniki aparat). Meutim, nije postojala svest o
nepovoljnim posledicama jednog ovakvog reenja ili, bar, one nisu
bile paljivo razmotrene. Zajedno sa seobom sudova u jedan ad-
ministrativni sudski centar, dolo je i do kretanja advokata prema
tim centrima. Trokovi koje stranke prethodno snose da bi ostvari-
le pravo na sudsku zatitu, prevaljuju se na njihov teret kao kraj-
njih korisnika sudske delatnosti. Da nema trokova koje drava
snosi radi obezbeenja naknade neizabranim sudijama, moda bi se
pokazalo da je ovakvo reenje manji teret za dravu, ali ne moe se
otkloniti prigovor da je u pitanju bitno vei teret za stranke, do mere
koja postavlja pitanje ostvarenja jednog elementarnog prava iz okvi-
ra sistema prava koja spadaju u pravino suenje prava na pristup
pravosuu. Broj viih sudova (koji su donekle stupili na mesto rani-
jih okrunih sudova) danas je 26, prema 30 koliko je bilo u vreme
vaenja Zakona o seditima i podrujima sudova iz 2001. godine.
113

Broj apelacionih sudova isti je kao i po Zakonu iz 2001, ali su oni
otpoeli sa radom 2010. godine ima ih etiri. Dolo je i do sma-
njenja broja ranijih trgovinskih (danas privrednih sudova). U od-
nosu na 18 trgovinskih, po Zakonu iz 2001. godine, danas ima 16
privrednih sudova koji imaju ukupno pet sudskih jedinica. Vii tr-
govinski sud, koji je ranije imao tri odeljenja, danas nosi naziv Pri-
vredni apelacioni sud. Osnovan je jedan novi sud, sa nadlenou
za teritoriju cele Srbije Upravni sud, koji ima tri odeljenja. U okvir
sudske vlasti danas spadaju i prekrajni sudovi, kojih ima 45 (ranije
su bili deo izvrne vlasti, a status su morali promeniti posle pristu-
panja Srbije (tada u sastavu dravne zajednice Srbija i Crna Gora)
Evropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih slobod-
Broj javnih tuilatava takoe je redukovan u odnosu na Zakon iz
2001. godine. Umesto 109 optinskih javnih tuilatava, danas po-
stoji 34 osnovna tuilatva. Umesto 30 okrunih tuilatava, danas
ima 26 viih, a formirana su i etiri apelaciona tuilatva, kao i dva
specijalizovana za ratne zloine i za organizovani kriminal.
Da su ove promene brojeva bile rezultat promiljenog pristupa
koji bi vodio rauna o uobiajenim parametrima, kao to su gustina
naseljenosti u pojedinim delovima Srbije, ukupan broj sudskih po-
stupaka i njihova teritorijalna rasporeenost, unutranja struktura
sudskih postupaka, podaci o njihovom kretanju bar u poslednjih 10
godina, da bi se uoile tendencije smanjivanja, odnosno poveava-
nja moglo bi se govoriti o reformi. Ovako, u pitanju je samo radi-
kalno smanjenje broja prvostepenih sudova (i tuilatava), koje je
za sada dovelo do oteanog pristupa stranaka pravosuu.
Drugo, izvren je tzv. opti izbor sudija, a zapravo opti izbor
i reizbor sudija. Reizbor je u pitanju zato to su mogla konkurisa-
ti samo ona lica koja su ve imala status sudija steen pre stupanja
na snagu Ustava Srbije/2006. Pri tome, nikad nije dovoljno ponav-
ljati da su sva ta lica bila birana na stalni sudijski mandat i, uprkos
tome, podvrgnuta reizboru (makar to oznaavali eufemistiki kao
opti izbor). Ve je podvueno da je celokupan posao bio poveren
Visokom savetu sudstva i Dravnom veu tuilaca u privremenom
sazivu na osnovu prelaznih i zavrnih odredaba organizacionih pra-
vosudnih zakona iz 2008. godine. O principima rada ovih tela: taj-
nost, umesto javnosti; krenje principa usmenosti i prava na saslua-
nje kandidata, izostajanje individualizovanog obrazloenja, u ovom
spisu mogu se pronai podaci na brojnim mestima. Meu nekoliko
reformskih poteza, ovaj je privukao najvie panje, upravo zbog kr-
enja bitnih procesnih principa i povrne primene (kada je nje uop-
te bilo) kriterijuma i merila za izbor sudija i zamenika javnih tui-
laca. Upravo su krenja principa vladavine prava prilikom izbora i
reizbora sudija dovela u pitanje i sve druge reformske poteze.
Tree, reforma je okonana, ili je bar tako bilo zamiljeno, do-
noenjem procesnih zakona pre svih Zakona o parninom po-
stupku
114
(u daljem tekstu: ZPP) i Zakonika o krivinom postup-
ku iz 2011. godine. Oba procesna zakona bitno su ugrozila pravo
stranke na pravino suenje, kao i stvarno reavanje spornih situ-
acija ili situacija izazvanih nepravo, a dovela su do poveanja ansi
da se postupak zavri administrativno, neretko bez reavanja spor-
ne situacije, a jo vie nego organizacioni zakoni, ugrozili su pravo
graanina na pristup pravosuu. Kad je u pitanju ZPP, ono to naj-
vie ugroava poloaj stranke i ostvarenje prava na pravino sue-
nje jeste: poveanje broja procesnih presuda, tj. onih koje se dono-
se bez raspravljanja, obavezno svojstvo advokata kao punomonika,
ako stranka ne vodi sama svoj spor, radikalno oteanje pristupa
Vrhovnom kasacionom sudu zbog enormno visoke vrednosti za
izjavljivanje revizije, koja prelazi ne samo iznose u dravama bive
Jugoslavije, nego i one u Austriji i Nemakoj, poveanje vrednosti
predmeta spora za tzv. sporove male vrednosti, naroito pred pri-
vrednim sudovima, ime se ugroava pravino suenje u sporovima
malih i srednjih preduzea koja su, navodno, politiki favorizovana,
prerana prekluzija za iznoenje injenica, poremeaj ravnopravno-
sti izmeu tuioca i tuenog, zbog tekih uslova za punovaan od-
govor na tubu itd.
115

Kad je re o novom ZKP, najbitnija, a nedovoljno promilje-
na promena sastoji se u uvoenju tzv. tuilake, umesto dosada-
nje sudske istrage.
116
Pored toga, ni organizacioni, a ni procesni zakoni nisu vodili
previe rauna o evropskim standardima javnotuilake funkcije i
uloge. Preporuka (2000)19 Saveta Evrope o kvalifikacijama javnih
tuilaca, postavlja jae zahteve od onih koji vae u naem pravu, a
koji su formalizovani isvedeni na odreeni stepen profesionalnih
zvanja i duinu radnog staa. Drave treba da preduzmu mere koji-
ma se obezbeuje da se zapoljavanje... javnih tuilaca vri u skladu
sa potenim i nepristrasnim postupkom koji sadri mere obezbe-
enja protiv bilo kakvog pristupa kojim se favorizuje interes odre-
enih grupa i kojim se iskljuuje diskriminacija po bilo kom osno-
vu kao to je pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, politiko ili drugo
miljenje, nacionalno ili drutveno poreklo, pripadnost nacionalnoj
manjini, imovinsko stanje, roenje ili drugi status. Usavravanje je
i obaveza i pravo svih javnih tuilaca, pre imenovanja kao i na traj-
noj osnovi. Drave stoga treba da preduzmu efikasne mere kojima
se obezbeuje odgovarajua edukacija i usavravanje javnih tuila-
ca, kako pre tako i nakon njihovog imenovanja. Javni tuioci treba
posebno da budu upoznati sa: (a) principima i etikim obavezama
koje proistiu iz njihove funkcije; (b) ustavnom i pravnom zatitom
115 Up. detaljno, Vesna Raki-Vodineli, Novi Zakon o parninom postupku
2011, Pravni zapisi, 2/2011, str. 515567.
116 Videti o argumentima za i protiv, pod 2.3.3.
osumnjienih, rtava i svedoka; (c) ljudskim pravima i slobodama
propisanim Konvencijom o zatiti ljudskih prava i osnovnih slobo-
da, posebno pravima utvrenim lanovima 5. i 6. ove Konvencije;
(d) principima i praksom organizacije rada, rukovoenja i kadrov-
skim pitanjima u kontekstu pravosua; (e) mehanizmima i mate-
rijalima koji doprinose doslednosti u njihovom radu. Osim toga,
drave treba da preduzmu efikasne mere u cilju obezbeenja usa-
vravanja po odreenim pitanjima ili odreenim sektorima, u sve-
tlu trenutnih uslova, uzimajui u obzir odreene vrste i razvoj kri-
minaliteta, kao i meunarodnu krivino-pravnu saradnju.
(b) Politika uloga ustavotvorca i zakonodavca. Prethodno su
ve detaljnije opisana ustavna reenja koja se odnose na pravosue,
kao i odredbe Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava (pod 2.2.).
Prema miljenju Venecijanske komisije CDL-AD (2007)004,
miljenje br. 405/2006 od 19. marta 2007, Ustav Srbije ima slede-
e opte politike karakteristike koje bi se mogle dovesti u vezu sa
pravosuem:
Tekst je pripremljen veoma brzo od male grupe vrhova po-
litikih stranaka i eksperata i predstavlja rezultat politikog
kompromisa.
U lanu 1. Ustava naglaen je etniki karakter drave.
Ustav ne sadri pouzdano reenja sukoba meunarodnog i
unutranjeg prava, a posebno ne odnos prema meunarod-
nim integracijama, poput, na primer, pristupanja EU.
Lista ljudskih prava, koja je dobro odmerena, ne sadri efi-
kasne garantije njihovog uivanja i zatite, a takoe odredbe
o ograniavanju ljudskih prava nisu precizne i ne odgovara-
ju u svemu meunarodnim standardima.
Povodom ustavnih odredaba o pravosuu, Komisija je dala sle-
dee kritike primedbe:
Ustav odraava preteran uticaj parlamenta na pravosue.
Prvi saziv Visokog saveta sudstva preterano je moan.
Ustav je posvetio previe panje predsedniku Vrhovnog kasa-
cionog suda (VKS) koji, po miljenju Venecijanske komisije,
treba da bude samo primus inter pares. Pored toga, nije jasno
zato predsednika bira Narodna skuptina.
Nijedan izbor sudije, pa ni prvi, na privremeni mandat, ne
treba da bude u nadlenosti parlamenta, jer se tako postavlja
pitanje politike nezavisnosti i samostalnosti sudije izabra-
nog na odreeno vreme.
Ustavno reenje prema kojem sve izborne lanove VSS bira
Narodna skuptina, po miljenju Venecijanske komisije jeste
recept za politizaciju sudstva.
Potreba za optim reizborom sudija uopte nije jasna. Ako po-
stoji sumnja u kompromitovanost ili korumpiranost velikog
broja sudija, Venecijanska komisija nije u stanju da oceni tako
neto. Brz postupak opteg reizbora ne predstavlja garantiju da
e Srbija dobiti bolji sudijski i tuilaki kadar od postojeeg.
Postupak opteg reizbora bie opravdan samo ako je pravi-
an, transparentan i zasnovan na jasnim kriterijumima. Vi-
soki savet sudstva, koji u celosti zavisi od Skuptine, nije po-
godno telo za sprovoenje postupka opteg reizbora takav
postupak bi trebalo poveriti nezavisnim linostima koje ui-
vaju javno poverenje, a ne poverenje partijskih voa.
Izbor Republikog javnog tuilaca, kao i javnih tuilaca od
strane Skuptine, na predlog Vlade, politizuje itav postupak.
Odredbe o odgovornosti Republikog javnog tuioca Narod-
noj skuptini nameu pomisao o politikom uplitanju u tu-
ilatvo i zabrinjavajui su.
Posle ovakvih ocena odredaba Ustava koje se odnose na pravosue,
nije teko razumeti politiki uticaj koji je zakonodavac izvrio na sudije
i javne tuioce (ukljuujui i zamenike). Organizacioni zakoni o sudo-
vima, VSS, tuiocima i DVT u kratkom vremenu od 20082011. go-
dine. ZVSS je menjan dva puta, a Zakon o sudijama i Zakon o javnim
tuilatvima svaki po tri puta. Promene su vrene po hitnom postup-
ku, a neke od njih su bile radikalne i sporne sa stanovita ustavnosti.
117

117 Videti naroito promene ZS, pod 4.1.
(c) Uloga Ustavnog suda.
118
Ustavni sud Srbije se, u naknadnim
postupcima povodom albi neizabranih sudija, nije postavio kao
dosledan uvar vladavine prava, uz izuzetke meu sudijama koje
su izdvojile i obrazloile svoja izdvojena miljenja.
Na pravi put za izlazak iz nezakonitosti izazvanih nainom na
koji je obavljen opti izbor i reizbor sudija, ukazano je u izdvoje-
nom miljenju uz odluku Ustavnog suda broj 102/2010 od 28. maja
2010. godine, koja je objavljena u Slubenom glasniku RS, broj
41/10 od 15. juna 2010. godine. Veinom glasova taj sud je odlu-
io da usvoji albu nereizabranog sudije Zorana Saveljia i da po-
niti odluku Visokog saveta sudstva broj 06-00-37/2009-01 od 25.
decembra 2009. godine, te da naloi Visokom savetu sudstva da u
roku od 30 dana od dana prijema odluke Ustavnog suda ponovo od-
lui o prijavi podnosioca albe Saveljia, podnetoj na oglas za izbor
za sudiju na stalnoj sudijskoj funkciji u Apelacionom sudu u Niu i
Viem sudu u Niu. Ustavni sud je ovu odluku zasnovao na slede-
im argumentima: (a) odluka o neizboru sudije mora biti konkret-
no, a ne uopteno obrazloena, kao to je to bio sluaj povodom re-
izbora sudija 2009, tj. da je formalno obrazloenje nedostatno, jer
je nezakonito; (b) neizabranom sudiji je povreeno pravo na pravi-
no suenje, jer odluka suda nije bila zakonito obrazloena: Stoga
su podnosiocu albe u sprovedenom postupku izbora morale biti
obezbeene sve procesne garancije obuhvaene pravom na pravi-
no suenje, izmeu ostalog, i da o prestanku njegove sudijske du-
nosti bude doneta pojedinana, obrazloena odluka Visokog save-
ta sudstva koja treba da sadri individualizovane razloge zbog kojih
nije izabran, a koji se temelje na uslovima za izbor sudija propisa-
nim odredbama lana 45. Zakona o sudijama i blie ureenim Od-
lukom o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, kao i na
podacima i miljenjima pribavljenim u skladu sa ovom odlukom.
118 Tekst u ovoj taki preuzet je iz lanka Vesne Raki-Vodineli, Neustavna
reforma reforme pravosua, Pravni zapisi, 2/2010, str. 412434.
Meutim, Ustavni sud je u istoj odluci stao na stanovite da ne
moe odluivati kao sud pune jurisdikcije, nego kao sud koji sudi
o zakonitosti akta: S obzirom na izloeno, Ustavni sud je ocenio
da osporena Odluka koja se odnosi na prestanak sudijske dunosti
svih neizabranih sudija, sa sumarnim i uoptenim obrazloenjem,
ima takve procesne nedostatke koji onemoguavaju Ustavnom sudu
da oceni njenu zakonitost u odnosu na podnosioca albe u materi-
jalnopravnom smislu, a podnosiocu albe da efikasno koristi pravo
na albu. Naime, iako osporena Odluka u formalnom pogledu sadr-
i deo oznaen kao Obrazloenje, ona se, po oceni Ustavnog suda,
ne moe smatrati obrazloenom odlukom u smislu lana 17. stav
2. Zakona o Visokom savetu sudstva, jer ne sadri konkretne i in-
dividualizovane razloge na osnovu kojih je utvreno koje uslove za
izbor na stalnu sudijsku funkciju podnosilac albe ne ispunjava, te
mu je zbog toga prestala sudijska dunost. Osporena Odluka samim
tim ne prua podnosiocu albe odgovarajui stepen konkretnosti
neophodan za njeno pobijanje albom, ime se povreuje ustavno
pravo podnosioca na pristup sudu kao jedna od procesnih garan-
cija prava na pravino suenje, a istovremeno ne daje mogunost
Ustavnom sudu za njeno sutinsko ispitivanje i raspravljanje o nje-
noj osnovanosti u postupku po albi.
Ovakav stav Ustavnog suda nije ubedljiv niti pravian, jer sa-
moogranienje tog suda, prilikom ispitivanja pobijane odluke, po-
gaa podnosioca albe, a ne VSS, koji je propustio da zakonito
obrazloi odluku. Drugim reima, ako je obrazloenje takvo da se
odluka koja se pobija ne moe ispitati, onda se iz tog nedostatka
obrazloenja mogu izvesti makar oni zakljuci koje je iznela Evrop-
ska komisija u svom izvetaju: da postupak nije bio transparentan,
da sudija kandidat nije bio u prilici da se usmeno izjasni pred
VSS. S druge strane, ako izostanak obrazloenja ini albu podno-
sioca neefikasnim pravnim sredstvom, licemerno je da se Ustavni
sud poziva na to da pobijanu odluku, usled izostanka obrazloenja,
ne moe ispitati. Ovakav stav alje pogubnu poruku: ne obrazlaite
odluke jer neemo moi da ih ispitamo, nego emo ih prosto po-
nitavati. Takoe, Ustavni sud je, za razliku od Evropske komisije,
stao na stanovite da nepotpunost VSS nije razlog koji ima znaa-
ja u konkretnoj stvari: Ustavni sud je meutim ocenio da se zbog
nepotpunog sastava Saveta ne dovodi u pitanje zakonitost njego-
vog rada i da je on mogao da odluuje u nepotpunom sastavu, to
se, meutim, ne moe pravno prihvatiti. Izostalo je obrazloenje
o pravnoj neprihvatljivosti ovog albenog razloga.
Troje sudija Ustavnog suda su izdvojili miljenje: Dragia Sli-
jepevi, Marija Draki i Olivera Vui.
(1) Sudija Slijepevi (koji je danas predsednik Ustavnog suda)
izdvojio je miljenje, najpre, zato to je stao na stanovite da sudi-
je koje nisu reizabrane: (a) nemaju pravo na albu Ustavnom sudu,
te da to pravo pripada samo sudijama koje bi bile birane po novom
Zakonu o sudijama. Ovaj stav izdvojenog miljenja je teko branjiv
zato to se reizboru ili optem izboru sudija na stalnu funkciju pri-
stupilo poto je Zakon o sudijama stupio na snagu, te su njegove
procesne odredbe o pravnim sredstvima, kao i sve druge procesne
odredbe trenutno primenjive ako stvar ostaje u okviru iste jurisdik-
cije u konkretnom sluaju VSS Ustavni sud (a, ostaje!).
119
Pored
119 Tempus regit actum staro je pravilo koje odreuje vaenje procesnih zako-
na u vremenu: procesne delatnosti se procenjuju po zakonu koji vai u vre-
me njihovog preduzimanja. U konkretnom sluaju, sudija Savelji je podneo
albu Ustavnom sudu, poto su ve vaili Zakon o Ustavnom sudu (donesen
2007) i Zakon o sudijama (donesen 2008, sa izmenama iz 2009). Po oba za-
kona sudija koji nije izabran (nezavisno od toga koji organ Skuptina i VSS
ga nisu izabrali) ima pravo na albu Ustavnom sudu. A, alba je procesna
delatnost, te se ocenjuje po zakonu koji vai u vreme preduzimanja. alba
je podnesena 2010. godine. Objanjenje lei tu tome da procesni zakoni ne
deluju retroaktivno, jer oni ne utiu na radnje preduzete pre nego to su stu-
pili na snagu. Ponavljamo, ovde je u pitanju radnja preduzeta posle stupanja
na snagu oba relevantna zakona. Procesni zakoni se primenjuju odmah na
radnje koje budu preduzete posle njihovog stupanja na snagu. Zato se i govori
o trenutnom (neposrednom, effet immediat) novog procesnog zakona. Da
ne bi dolo do zabune, podvlaim da su sve albe Ustavnom sudu i ustavne
albe sudija podnesene pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopu-
nama Zakona o sudijama koji je ovde predstavljen. Vidi blie o vremenskom
vaenju procesnih normi: Triva-Dika, Graansko parnino procesno pravo,
toga, Ustavni sud iji je on sudija ve je prethodno utvrdio stav da
sudije koje nisu reizabrane imaju pravo na albu Ustavnom sudu.
tavie, u obrazloenju Predloga zakona o izmenama i dopunama
Zakona o sudijama, sudijama neizabranim 2009. godine priznaje
se pravo na albu Ustavnom sudu, ali se ovo pravo istim zakonom
preobraava u prigovor VSS, a tek potom dolazi na red pomenuta
alba. (b) Potom, on smatra da Ustavni sud nije ovlaen da nalae
VSS da u ostavljenom roku ponovo odluuje o izboru podnosioca
albe: Saglasno tim zakonskim odredbama Ustavni sud svojom od-
lukom moe samo odbiti albu, ili usvojiti albu i ponititi odluku o
prestanku sudijske funkcije. Otuda Ustavni sud u postupku po albi
izjavljenoj na Odluku o prestanku sudijske funkcije nije imao za-
konskog osnova da Visokom savetu sudstva naloi da u roku od 30
dana ponovo odlui o prijavi podnosioca albe podnetoj na Oglas
za izbor za sudiju na stalnoj sudijskoj funkciji u Apelacionom sudu
u Niu i Viem sudu u Niu. I ne samo to! Takav nalog je i pravno
nemogue sprovesti. Ovo iz razloga to bi njegovo izvrenje bilo
mogue samo da je oglas za izbor sudija na stalnu sudijsku funk-
ciju u navedenim sudovima stvarno bio raspisan, a nesporno je da
nije. Osim toga, i da je takav oglas izistinski postojao dati nalog bi
se mogao izvriti samo pod uslovom da je u spornoj izreci oznaen
i broj i datum pod kojim je takav oglas bio raspisan. Nijedan od tih
uslova nije ispunjen. Ne postoji oglas za izbor na stalnu sudijsku
funkciju. Postojao je samo opti oglas za izbor na sudijske funk-
cije u svim sudovima u Republici Srbiji na kome su ravnopravno
sa drugim licima mogli uestvovati i kandidati koji su se u vreme
VII izmijenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb, 2004. Budui da je naim vla-
stima i sudskim telima navodno stalo da to pre usvojimo pravila EU, dobra
lekcija o pravilu tempus regit actum, moe se nauiti kod: T. Heukels, Inter-
temporales Gemeinschaftsrecht, Baden-Baden, 1990, str. 49, u kome se navodi
nekoliko sluajeva iz prakse Evropskog suda pravde u kojima on, za pravne
lekove izjavljene posle stupanja na snagu, doputa primenu novog zakona,
kao trenutno delujueg. Slino, o pravilu tempus regit actum, za austrijsko
pravo, up. A. Vonkilch, Das Intertemporale Privatrecht, Wien/New York, 199,
str. 224, 227.
njegovog raspisivanja nalazili na sudijskoj dunosti steenoj po ra-
nije vaeim zakonima. I ovaj stav izdvojenog miljenja nije za
uspenu odbranu. Jeste propisano je da Ustavni sud moe albu
odbiti, ili usvojiti, ili ponititi odluku o prestanku sudijske funkci-
je, ali ponitaj akta znai da on vie ne proizvodi dejstvo, te je nuna
pratea konsekvenca ponitaja obaveza ponovnog odluivanja o
istoj pravnoj stvari. Jer, zahtev, koji je u ovom sluaju prijava na
oglas, stoji, a o njemu nema niije odluke. Non liquet izostajanje
odluke, u stvari, za koju je odreeni organ nadlean nedoputeno
je i smatra se uskraivanjem pravde. Ako je odluka VSS ponitena,
VSS o stvari mora ponovno odluivati. Takoe, argument da se nije
moglo naloiti Visokom savetu odluivanje o tome da li e podno-
silac albe biti izabran za sudiju konkretnih sudova zbog toga to
je raspisan opti oglas, trpi ozbiljnu kritiku, usled toga to se ali-
lac oigledno nije prijavio za sudiju bilo kog suda, nego odreenih
sudova. Svaki kandidat za stalnog sudiju, usmerava svoju prijavu
prema sudovima one vrste i stepena za koje smatra da ispunjava
uslove. To ukljuuje i njegovu odluku da konkurie za sud na odre-
enom podruju odluku koja predstavlja istovremeno i rizik. Ali
takvom konkretizacijom sudija odreuje svoj zahtev. VSS takav za-
htev moe uvaiti ili odbiti, ali odluiti mora! (c) Najzad, sudija Sli-
jepevi smatra da se ovakva odluka nije mogla doneti bez odra-
vanja usmene rasprave, jer je ona po lanu 100. Zakona o ustavnom
sudu, obavezna i ovo je jedini argument njegovog izdvojenog mi-
ljenja, koji se uvaava.
(2) Sudija Draki je izdvojila miljenje iz sledeih razloga. (a)
Ustavni sud je postupao kao to bi postupao upravni sud u po-
stupku ocene zakonitosti akta, to je sluaj bez precedenta u praksi
Ustavnog suda: Odluka Visokog saveta sudstva nije tipian uprav-
ni akt, ve je akt kojim jedan organ koji nije obian organ dravne
uprave, ve nezavisan i samostalan organ kome je, izmeu ostalog,
stavljeno u nadlenost da vri izbor sudija i protiv ije odluke nei-
zabrani kandidati imaju pravo albe direktno Ustavnom sudu, bez
mogunosti obraanja Upravnom sudu, kako je inae predvieno
kada je re o nekim drugim odlukama Visokog saveta sudstva kada
on postupa kao tipian upravni organ (kao to je, na primer, sluaj
sa odlukama o privremenom rasporeivanju sudijskih pomonika
ili imenovanju sudija porotnika). Da je ustavotvorac hteo da uvede
upravni spor u odluivanje povodom albi na ove odluke Visokog
saveta sudstva, on bi to svakako izriito uradio i ne bi predvideo po-
sebnu albu protiv odluke Visokog saveta sudstva, ve ustavnu albu
protiv odluke Upravnog suda. Kako takvih odredbi nema, postu-
pak je, po mom miljenju, trebalo nastaviti pred Ustavnim sudom
dostavljanjem albe na odgovor Visokom savetu sudstva i potom
zakazivanjem rasprave, kako i predviaju odredbe lana 100. Za-
kona o Ustavnom sudu. (b) Ustavni sud je morao postupati i tako
to bi ukljuio i razloge ustavnih albi i primeniti pravila procedu-
re predviena za taj pravni lek: Tano je da postupak po albi sudi-
ja, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca na odluku o prestanku
funkcije, koji ureuju odredbe lanova 99. do 103. Zakona o Ustav-
nom sudu, jeste postupak instancione kontrole osporene Odluke
koji sa prvostepenim postupkom ini jedinstvenu celinu. Meutim,
to je takoe i postupak koji u sebi konzumira postupak po ustavnoj
albi (koja je u ovom sluaju iskljuena na osnovu lana 148, stav
2. Ustava), to znai da ima i karakter postupka protiv pojedina-
nog akta kojim je povreeno ili uskraeno neko ljudsko pravo, za-
hvaljujui tome to je u ovom sluaju iscrpljeno jedino, a nije pred-
vieno neko drugo pravno sredstvo za zatitu. injenica da je ovaj
podnosilac albe, isto kao i svi ostali alioci, osporavao Odluku u
postupku pred Ustavnim sudom, navodei okolnosti koje ukazu-
ju na njegovu strunost, osposobljenost i dostojnost (take 28. i 32.
albe), bila je sasvim dovoljna da Ustavni sud, nakon to je Visoki
savet sudstva dostavio odgovor na njegovu albu, zakae raspravu i
u javnom i kontradiktornom postupku utvrdi sve relevantne okol-
nosti njegovog neizbora na stalnu sudijsku funkciju te u meritor-
noj oceni zakonitosti osporene Odluke zauzme stav o tome da li je
Visoki savet sudstva zakonito oborio pretpostavku o strunosti, os-
posobljenosti i dostojnosti ovog, kao i svih ostalih kandidata. Nije,
naravno, zadatak Ustavnog suda da bira sudije, ali svakako jeste da
meritorno odlui o tome jesu li okolnosti koje su navedene kao ra-
zlog za neizbor zadovoljavajue protumaene kao zakoniti osnov za
prestanak sudijske funkcije na osnovu kriterijuma koji su propisa-
ni Odlukom o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Stoga, zadatak koji je stajao pred Ustavnim sudom nije bio naroito
teak, a mogunost da su tokom postupka izbora na stalnu sudijsku
funkciju povreena prava uesnika na konkursu svakako je obave-
zivala na naroito hitno postupanje i meritorno odluivanje. Naj-
zad, ako je tano da Visoki savet sudstva podnosiocu albe Zoranu
Saveljiu, sa sudijskom karijerom koja je trajala 25 godina, pretpo-
stavku o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti obara samo tvrd-
njom da postupanje podnosioca albe kao istranog sudije u eti-
ri predmeta Okrunog suda u Pritini, i to u dva predmeta u toku
2002. godine i dva u toku 2007. godine, ukazuje na razloge za sum-
nju u strunost i obuenost kandidata, onda bi, po mom miljenju,
bilo relativno lako da Ustavni sud donese pravu meritornu odluku
i ponudi pravnu argumentaciju o tome zbog ega smatra da Visoki
savet sudstva mora ponovo odluiti o prijavi ovog kandidata. Oz-
biljnost, temeljitost i potpunost takve argumentacije obavezivala bi
Visoki savet sudstva da u postupku ponovnog odluivanja donese
drugaiju, a ne istu odluku kakvu je ve doneo. Na ovaj nain, taj
postupak pravog meritornog odluivanja odlae se za neki nepozna-
ti trenutak u budunosti, a podnosilac albe Zoran Savelji dovodi
se u situaciju da, najpre, dobije istu odluku ovoga puta obrazlo-
enu individualizovanim razlozima za sopstveni prestanak sudijske
funkcije da bi tek potom, ponovo ulaui albu Ustavnom sudu
(?), saekao da se o njegovoj albi konano i stvarno meritorno od-
lui. Smisao postupka po albi sudije, po mom dubokom uvere-
nju, nije u tome da se Visoki savet sudstva navede da promeni svoj
stav i uini ono to je morao da uini jo pre pet meseci, ve da se
to bre pravino odlui o tome da li je Zoranu Saveljiu odno-
sno svakom drugom podnosiocu albe povreeno pravo prilikom
opteg izbora na stalnu sudijsku funkciju. Navedena argumentacija
uspeno obara stanovite izneseno u odluci Ustavnog suda o tome da
se kontrola po albi Ustavnom sudu iscrpljuje u kontroli zakonito-
sti po ugledu na Upravni sud. Iako lan 148. stav 2. Ustava iskljuuje
ustavnu albu onda kada je izjavljena alba sudije Ustavnom sudu,
moraju se imati u vidu razlozi iz kojih su oba pravna leka izjavljena.
Ako je odlukom VSS, kao pojedinanim aktom, povreeno kakvo
ljudsko pravo (a, sam Ustavni sud izrino kae da je nezakonitim
obrazloenjem uskraeno pravo na pravino suenje), onda se odi-
sta sve odluke VSS moraju ispitati i sa stanovita eventualne povre-
de ljudskih prava neizabranih sudija, jer ovo pitanje i te kako spada
u domen kontrole zakonitosti akta. (c) Takoe, sudija se zaloila za to
da odluka u sluaju Savelji bude tzv. pilot-odluka: Najzad, Ustav-
ni sud je propustio da, usvajajui albu Zorana Saveljia, donese tzv.
pilot odluku (po ugledu na ono to povremeno radi i Evropski sud
za ljudska prava kada utvrdi povrede koje imaju sistemski karak-
ter) i na identian nain privremeno rei sve ostale albe neizabra-
nih sudija. Argumentacija ovog izdvojenog miljenja uverljiva je,
govori sama za sebe i odista je teta to je Ustavni sud nije prihvatio.
(3) Sudija Vui izdvojila je miljenje na osnovu stanovita da je
VSS bio nepotpuno, te time i nezakonito sastavljen: Naime, struktura
lanova Visokog saveta sudstva sainjena je tako da odgovara struktu-
ri kriterijuma koji se prilikom izbora moraju primeniti, kao i strukturi
svojstava koje predloeni kandidati za sudije i izabrane sudije moraju
posedovati. Tako, primera radi, ugledni pravnik predstavnik profeso-
ra pravnih fakulteta, svoj udeo u radu Visokog saveta sudstva ostva-
ruje kroz kompetentnu procenu ispunjenja uslova vezanih za period
sticanja pravnikih znanja koji se vrednuje ostvarenom prosenom
ocenom na studijama, duinom studiranja, naunim i strunim ra-
dovima pisanim za vreme studiranja i nakon sticanja diplome, po-
slediplomskog usavravanja, uspeha ostvarenog prilikom polaganja
pravosudnog ispita, ukupnom opredeljenou za naune discipline
koje predstavljaju posebno polje interesovanja pretendenata na su-
dijsku funkciju, i drugo. Dakle, upravo je profesija univerzitetskog
profesora pravnike struke trebalo da omogui da u ukupnom rezul-
tatu koji se od Visokog saveta sudstva oekuje, ovaj organ izvri izbor
koji e na pravi nain sagledati tako vaan domen osposobljenosti za
vrenje jedne od najuglednijih profesija u drutvu sudijske profe-
sije. Zajedno sa ostalim lanovima Saveta, koji e, saglasno znanjima
i iskustvu koje poseduju u vrenju sudijske funkcije ili u advokatu-
ri, profesor pravnog fakulteta trebalo je da doprinese izboru lica koja
e svestrano obuena i osposobljena odgovoriti zahtevima koje po-
stavlja sudijski poziv. I ovaj stav izdvojenog miljenja je prihvatljiv,
dobro obrazloen i, najzad, potvren Izvetajem Evropske komisije.
Predlogom da se odluka u sluaju Savelji tretira kao pilot-odlu-
ka i da se odlui punom jurisdikcijom zajedno o albama Ustavnom
sudu i sutinski i o ustavnim albama, sudija Draki je nacrtala put
kojim je Ustavni sud mogao ii. Tada se ne bi postavljalo ni pitanje
sasvim sporne ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o sudijama i drugih zakona donesenih krajem 2010. godine po hit-
nom postupku. Izvetaj EK mogao je biti smatran jednom novom bit-
nom pravno-politikom injenicom, koja je mogla dati impulsa Ustav-
nom sudu da hitno odlui u bilo kom predmetu neizabranih sudija i
uspostavi pilot-primer. Takvu priliku jedan odgovoran ustavni sud
ne proputa olako. Ustavni sud Srbije je, uz asne izuzetke, postao
jedan od (nevoljnih) aktera neuspele pravosudne reforme. Pravni-
koj javnosti ostalo je da iekuje muno i trajno preispitivanje svega
i svaega, na osnovu zakona sasvim sumnjive ustavnosti.
3.2. Stavovi Evropske komisije
U Izvetaju o napretku Srbije iz 2010. godine, Evropska komi-
sija je iznela sledee ocene u pogledu pravosua:
Postupak reizbora svih sudija i tuilaca sproveden je pod ru-
kovodstvom Ministarstva pravde u drugoj polovini 2009. godine, a
deluje od januara 2010. godine. Ukupan broj sudija i tuilaca sma-
njen je za 2025%. Vie od 800 sudija nije reizabrano, u odnosu na
raniji broj sudija i sudija za prekraje, kojih je bilo oko 3.000. Novi
sistem sudske mree primenjuje se od januara 2010. godine. Ranijih
138 optinskih sudova reorganizovano je u 34 osnovna suda. Pored
toga postoji 26 viih sudova, 4 apelaciona suda i Vrhovni kasacioni
sud. U skladu sa tim, promenjena je i organizacija tuilatava. Oni
su podeljeni na osnovne, vie i apelacione tuioce. Postoje poseb-
na odeljenja za ratne zloine i organizovani kriminal. Novi Uprav-
ni sud otpoeo je sa radom u januaru 2010. godine. U julu 2010.
godine upotpunjen je sastav Ustavnog suda.
Meutim, najvaniji aspekti skoranje reforme predstavljaju
predmet posebne zabrinutosti. Proces reizbora sudija i tuilaca bio
je sproveden na netransparentan nain rizikujui time princip ne-
zavisnosti pravosua. Tela odgovorna za ovu proceduru jesu Vi-
soki savet sudstva i Dravno vee tuilaca, koji su radili u privre-
menom sastavu zanemarujui adekvatno predstavljanje profesije i
stvarajui visok rizik za politiki uticaj. Pored toga ni za jedno od
ovih tela nisu bili imenovani svi lanovi. Objektivni kriterijumi za
reizbor koji su bili razraeni u saradnji sa Venecijanskom komisi-
jom Saveta Evrope, nisu bili primenjeni. Sudije i tuioci nisu imali
mogunost da se izjasne za vreme postupka niti su im dostavljena
adekvatna obrazloenja odluka. Kandidati za prvi izbor (876 su-
dija i 88 zamenika tuilaca) bili su izabrani bez obavljenog razgo-
vora ili bez primene profesionalnih karijernih kriterijuma. Uku-
pan broj sudija i tuilaca nije bio izraunat na pouzdan nain i bio
je menjan nekoliko puta posle obavljenog reizbora. Pravo na prav-
ni lek neizabranih sudija ogranieno je na rekurs Ustavnom sudu,
koji nije ovlaen da meritorno odluuje tako to bi izmenio (pr-
vobitnu) odluku. Samo jedan sluaj meu vie od 1.500 rekursa
bio je razmotren. U ovom sluaju, Ustavni sud je ukinuo prvobit-
nu odluku zbog proceduralnih razloga. Jo uvek ni Visoki savet
sudstva ni Dravno vee tuilaca nisu izabrani u stalnom sastavu.
Novi predsednici sudova nisu imenovani. Rokovi za ova imenova-
nja istekli su u julu i martu 2010. godine. Novi Zakonik o krivi-
nom postupku, novi Zakon o parninom postupku i novi Zakon
o izvrenju, kao i Zakon o javnom belenitvu, ije je donoenje
planirano, jo nisu doneseni. Veliko optereenje tekuim sudskim
postupcima ostaje i dalje predmet zabrinutosti, naroito zato to
je skoranja reforma imala negativan uticaj na ukupnu efikasnost
pravosudnog sistema. Smanjenje broja sudija i tuilaca nije bilo za-
snovano na ispravnoj proceni potreba. Po novom sudskom siste-
mu, sudovi koji su ukinuti nastavljaju da rade kao sudske jedinice
u kojima se odravaju roita i pretresi. To znai da sudije i sud-
sko osoblje moraju da putuju izmeu sudova i sudskih jedinica, to
zahteva znaajna sredstva i prouzrokuje brigu o bezbednosti. Nije
uspostavljen jedinstveni sistem organizacije rada sedita sudova i
sudskih jedinica. Registar pravnih stvari i IT sistem za poveziva-
nje svih sudova i sudskih jedinica koji bi omoguavao pristup spi-
sima nije u potpunoj upotrebi. Ustavni sud ima 7.000 predmeta u
radu, ukljuujui i rekurse sudija i tuilaca koji nisu reizabrani. Us-
postavljanje Pravosudne akademije je tek u poetnoj fazi i struna
obuka jo nije zapoela. Napredak u domaim predmetima ratnih
zloina je i dalje spor. Sada ima 20 krivinih postupaka u toku, a u
toku su istrage protiv 103 lica. U naelu, pravosudni sistem Srbije
samo je delimino ispunio svoje prioritete. Postoji ozbiljna zabri-
nutost o nainu na koji je sprovedena skoranja reforma, posebno
povodom reizbora sudija i tuilaca.
120

3.3. Sudska mrea i broj sudija
Svuda najvei deo tereta suenja nose prvostepeni sudovi
opte nadlenosti. U Srbiji su to ranije bili optinski, a danas su
osnovni sudovi. Niko od aktera reforme pravosua nije objasnio
kako je dolo do toga da se broj od 138 optinskih sudova sma-
nji na 34 danas postojea osnovna suda. Na koji nain je proraun
120 European Commission, Brussels, 9 November 2010, SEC(2010) 1330, Serbia
2010 Progress Report, str. 49.
o potrebnom broju sudova izvren, da li su uzimani u obzir inae
uobiajeni parametri: broj stanovnika, gustina naseljenosti, ten-
dencija poveanja (ili smanjenja) broja sudskih postupaka, struk-
tura sudskih pravnih stvari (parninih, krivinih, ostalih)? Kako i
zato se dolo do zakljuka da se ukupni trokovi sudskih proce-
dura smanjuju ako se van sedita suda organizuju sudske jedinice
povezane sa putovanjem graana (stranaka u sudskim postupci-
ma), sudija, javnih tuilaca, prevoza predmeta i drugih trokova?
Da li je iko od aktera reforme sebi postavio pitanje kakav e uticaj
imati smanjenje broja prvostepenih sudova na jedno od osnovnih
prava graanina prava na pristup sudu? Ima dovoljno osnova za
tvrdnju da je proraun broja sudova vren neznalaki i odoka i da
nijedan od parametara koji su pomenuti nije bio predmet ozbiljnog
promiljanja aktera pravosudne reforme, kao i da niko od ovih ak-
tera nimalo nije vodio rauna o pravu graanina na pristup sudu. Za
razliku od indiferentnog dranja pravosudnih reformatora u Srbiji,
Evropska komisija u svom (prethodno citiranom) Izvetaju, izno-
si sledea opaanja: Po novom sudskom sistemu, sudovi koji su
ukinuti nastavljaju da rade kao sudske jedinice u kojima se odra-
vaju roita i pretresi. To znai da sudije i sudsko osoblje moraju
da putuju izmeu sudova i sudskih jedinica, to zahteva znaajna
sredstva i prouzrokuje brigu o bezbednosti. Nije uspostavljen je-
dinstveni sistem organizacije rada sedita sudova i sudskih jedini-
ca. Registar pravnih stvari i IT sistem za povezivanje svih sudova
i sudskih jedinica koji bi omoguavao pristup spisima nije u pot-
punoj upotrebi.
Povodom broja sudija za koji je ocenjeno da je potreban pra-
vosuu Srbije, isto onako kako je odreivan broj sudova, njihova
nadlenost i struktura, bio je odreen i broj sudija proizvoljno.
Suprotno stavu domaih reformista, Evropska komisija o ovom
pitanju primeuje: Ukupan broj sudija i tuilaca nije bio izraunat
na pouzdan nain i bio je menjan nekoliko puta posle obavljenog
reizbora Smanjenje broja sudija i tuilaca nije bilo zasnovano na
ispravnoj proceni potreba.
3.4. Sastav i nain rada prvog saziva VSS
prilikom izbora i reizbora sudija
Nepotpunost i neadekvatnost sastava. U vreme opteg izbora i re-
izbora sudija, na dan objavljivanja odluke 16. decembra 2009. godine,
Visoki savet sudstva je bio nepotpun, jer dok posao reizbora nije bio
okonan, Narodna skuptina nije izabrala lana Saveta iz reda profe-
sora pravnih fakulteta u Srbiji. U okviru Advokatske komore Srbije
nastao je spor o tome da li je lan Saveta advokat bio izabran od re-
prezentativnog tela koje je skuptina advokatske komore. Aktuel-
nog lana izabrao je, umesto toga, upravni odbor te komore.
lanovi privremenog saziva Visokog saveta sudstva, koji su iz-
vrili reizbor sudija jesu: Nata Mesarovi, po poloaju, predsednica
Vrhovnog kasacionog suda i predsednica saveta, Sneana Malovi,
po poloaju, ministarka pravde u Vladi Republike Srbije, Boko Ri-
sti, po poloaju, predsednik Odbora za pravosue Narodne skup-
tine, Jelena Borovac, izborni lan, sudija Vrhovnog suda Srbije,
Mladen Nikoli, izborni lan, sudija Trgovinskog suda u Beogra-
du, Vuko Miri, izborni lan, sudija Okrunog suda u Beogradu,
urina Bjelobaba, izborni lan, sudija Okrunog suda u Novom
Sadu, Biljana Toovi, izborni lan, sudija Optinskog suda u Kru-
evcu i Dejan iri, izborni lan, advokat iz Nia.
Nepotpunost Visokog saveta nije bio jedini problem prvog
(privremenog) saziva ovog tela. Od est izabranih sudija njego-
vih lanova zbog postupanja dvoje sudija, kako je ve reeno, Srbi-
ja je bila osuena na naknadu tete zbog povrede Evropske konven-
cije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U jednom sluaju
zato to je ES utvrdio da je jedan lan sudija (lan VSS) neopravda-
no dugo vodio postupak izvrenja parnine presude, a u drugom
sluaju, zato to je sudija (lan VSS) u jednoj odluci povredio pre-
zumpciju nevinosti okrivljenog. Pitanje je za svakog ko se odlui
na reformu pravosua ovde: zar se odista u Srbiji nije moglo nai
est sudija zbog ijeg rada Srbija nije bila osuena pred Evropskim
sudom za ljudska prava?
Nepristrasnost i zabrana sukoba interesa. Pored nepotpunosti i
mogue nedostojnosti da se sudeluje u radu VSS, ne moe se tvrdi-
ti da je ovo telo potovalo principe nepristrasnosti i zabrane sukoba
interesa. Predsednica VSS uestvovala je u unapreenju svog sina
na poloaj sudije vieg suda, jedan lan VSS u izboru svoje supru-
ge za sudiju, jedan lan VSS u izboru lica sa kojim je u srodstvu za
sudiju, a ima indicija da je jedan lan Saveta, po profesiji advokat,
sudelovao u izboru dotadanjeg kolege iz iste kancelarije za sudiju.
Ukratko, koristei se terminologijom Evropske komisije iz po-
menutog izvetaja: reizbor su sprovela tela (VSS i Dravno vee tu-
ilaca) u nezakonitom sastavu. Arg.: (i) njihov sastav je bio privre-
men, a ne stalan; (ii) sastav oba tela je bio nepotpun; (iii) u njima
nisu bili na adekvatan nain zastupljeni predstavnici profesije, tj. su-
dije i tuioci. Naalost, jedan dvosmislen stav o ovome je iskazao i
Ustavni sud Srbije u svojoj odluci broj 102/2010 od 28. maja 2010.
godine:
121
Ustavni sud je meutim ocenio da se zbog nepotpunog
sastava Saveta ne dovodi u pitanje zakonitost njegovog rada i da je
on mogao da odluuje u nepotpunom sastavu, to se, meutim, ne
moe pravno prihvatiti. Izostalo je obrazloenje Ustavnog suda o
pravnoj neprihvatljivosti ovog stava.
Kako je Visoki savet sudstva primenio kriterijume i merila o sa-
vesnosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija? Najpre, sporno je to da
li je Savet primenjivao samo propisane kriterijume ili i neke nepisa-
ne. Drutvo sudija Srbije je tvrdilo i na pojedinim primerima doka-
zalo da je meu neobjavljenim uslovima za postavljenje sudija bio
i taj da suprunik/suprunica kandidata ne sme biti advokat. Do-
ista, u vremenu estih sukoba interesa i slabo prikrivene korupci-
je, ovaj uslov ne zvui nerazumno. Ali, u njegovoj primeni postoje
bar dva problema: (i) uslov nije unapred saopten, nego je saznat
tek poto je konkurs okonan, pa su pravila igre promenjena kad je
igra ve zapoeta, a da je tako neto nedopustivo opte je mesto;
121 Odluka je objavljena u Slubenom glasniku RS, broj 41/10 od 15. juna
2010. godine.
(ii) ako je prihvatljivo i opravdano uskratiti sudijski poloaj u Srbiji
onome kome je suprug/supruga advokat, isto tako, ako ne i vie to
je opravdano, ako izmeu sudija samih postoji odnos roditeljstva,
ili ako su sudije u braku. Drukije reeno: ako nastojimo da izbe-
gnemo sukob interesa, izbegnimo ga uvek.
Kako je Visoki savet sudstva ocenjivao strunost, osposoblje-
nost i dostojnost sudija, ve je opisano.
122
O tome je imao prili-
ke da se izjasni i Ustavni sud koji je po albi neizabranog sudije
ukinuo odluku zbog toga to nije bila obrazloena. Meutim, nije
uvaio razloge albe koji se tiu ocene sudijine strunosti, ospo-
sobljenosti i dostojnosti, uz jedno izdvojeno miljenje.
123
Primer
iz izdvojenog miljenja sudije Draki na odluku Ustavnog suda
Srbije broj 102/2010 od 28. maja 2010. godine, koja je objavlje-
na u Slubenom glasniku RS, broj 41/10 od 15. juna 2010. go-
dine: Najzad, ako je tano da Visoki savet sudstva podnosiocu
albe Z. S., sa sudijskom karijerom koja je trajala 25 godina, pret-
postavku o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti obara samo
tvrdnjom da postupanje podnosioca albe kao istranog sudije
u etiri predmeta Okrunog suda u Pritini, i to u dva predme-
ta u toku 2002. godine i dva u toku 2007. godine, ukazuje na ra-
zloge za sumnju u strunost i obuenost kandidata, onda bi, po
mom miljenju, bilo relativno lako da Ustavni sud donese pravu
meritornu odluku i ponudi pravnu argumentaciju o tome zbog
ega smatra da Visoki savet sudstva mora ponovo odluiti o pri-
javi ovog kandidata.
Rezultati navodne primene kriterijuma i merila o strunosti, os-
posobljenosti i dostojnosti, doveli su do sledeih rezultata: izabran je
jedan umrli sudija; dvoje sudija se nalo na po dva sudijska mesta u
razliitim sudovima; jedna osoba istovremeno je izabrana i za sudi-
ju i za zamenika tuioca; u odnosu na bar tri lana Visokog saveta
122 Videti pod 2.4.
123 Odluka Ustavnog suda Srbije broj 102/2010 od 28. maja 2010, koja je objav-
ljena u Slubenom glasniku RS, broj 41/10 od 15. juna 2010.
postoje sukobi interesa.
124
Na listi reizabranih nalaze se imena su-
dija koje su dokazano sudelovale u postupcima: koji su se zavrili
onim to se u argonu naziva izborna kraa; neosnovanog pritvara-
nja politikih protivnika, u najveoj meri reima S. Miloevia, ali i
kasnijih vlada; u kojima su ponovno izabrane sudije izbegavale do-
noenje odluka ili pod neobinim okolnostima oslobaali okrivljene
u krivinim stvarima protiv pripadnika bezbednosnih slubi (Ibar-
ska magistrala, sklanjanje dosijea slube dravne bezbednosti); koji
su primenjivali vanpravne kriterijume, a najee politike, pogodu-
jui tako odreenim i jasno prepoznatljivim politikim strankama,
ili sa sporovima otputenih profesora Univerziteta u Beogradu (od
kojih je samo jedan reen pre smene autoritarne vlasti, a svi osta-
li tek posle toga). Navedeni nedostaci zahvataju oko jednu etvrtinu
sudija Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Beogradu
a to su bila jedina dva uzorka na kojima sam primenila ovaj test.
125
Takoe, gotovo je zanemareno pitanje etnikog sastava sudij-
skog kora u najviim sudskim instancama. Uz ogradu to iz pukih
imena i prezimena, kao i geografskog rasporeda sudova, izvodim
zakljuak, treba konstatovati: (a) na listi reizabranih sudija Vrhov-
nog kasacionog suda, koji vri sudsku vlast na podruju cele Srbi-
je nema nijednog imena koje bi zvualo drukije do srpski; (b) na
listi sudija Apelacionog suda u Beogradu postoji samo jedno ime
koje ne zvui srpski; (c) na listi sudija Apelacionog suda u Kragujev-
cu nema nijednog imena koje ne zvui srpski; (d) na listi Apelacio-
nog suda u Niu nema nijednog imena koje ne zvui srpski; (e) na
listi Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je nadlean za podruje
124 Predsednica VSS u Narodnoj skuptini dala je, s obzirom na to da je pravnik,
neprihvatljiva objanjenja ovih inova: izjavila je da ima dosta primera da se
deca sudija biraju za sudije. Teko je poverovati da pravnik, a naroito sudija
ne uvia razliku izmeu situacije kada srodnika nekog sudije bira Narodna
skuptina i situacije kada tog srodnika bira telo (Visoki savet) kojim srodnik
predsedava ili je njegov lan.
125 V. Raki-Vodineli, Novo sudstvo u najnovijoj Srbiji, internet portal pes-
canik.net, 18. 12. 2009.
podruje Vojvodine, postoje samo dva, a moda i tri imena koja ne
zvue srpski; (f) na listi Upravnog suda, koji vri vlast na podru-
ju cele Srbije postoji samo jedno ime koje moe zvuati nesrpski;
(f) na listi Privrednog apelacionog suda, za podruje cele Srbije, po-
stoji samo jedno ime koje ne bi moralo biti srpsko. A Srbija je ipak
drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive (lan 1. Usta-
va Srbije). Kako se silazi prema niim sudskim instancama, broj su-
dija koje su, makar po imenima, pripadnici manjina, poveava se.
3.5. Primena procesnih naela
Koja procesna naela je primenjivao Visoki savet sudstva? Bilo
je ve rei o krenju naela nepristrasnosti i prava kandidata za su-
diju na pravino odluivanje. Pored povrede ovih naela, povree-
ni su i principi kontradiktornosti (audiatur et altera pars), javnosti,
kao i jedan poseban vid prava na pravino odluivanje a radi se o
izostajanju individualizovanog obrazloenja odluka o reizboru od-
nosno nereizboru sudija.
Kontradiktornost. Nijedan sudija nije bio pozvan na sedni-
cu VSS na kojoj se odluivalo o njegovom/njenom reizboru, niti
o predlogu za prvi izbor, uprkos lanu 32. Ustava/2006 i lanu 6.
Evropske konvencije.
Javnost. Rad Visokog saveta sudstva po Ustavu i Zakonu o Vi-
sokom savetu sudstva mora biti javan.
126
Zadatak ovog tela bio je da,
primenom kriterijuma koji se kratko mogu opisati kao strunost,
osposobljenost i dostojnost, utvrde koje sudije su najbolje meu pri-
javljenim kandidatima, u javnom postupku u kojem bi kandidatima
bila pruena mogunost da se izjasne o spornim pitanjima ispunje-
nja kriterijuma i da taj posao okonaju tako to e svakom kandi-
datu, bio on izabran ili ne, dostaviti obrazloenu odluku. Umesto
svega ovoga nije teko dokazati da je rad saveta bio tajan, da se nije
126 Up. lan 51. Ustava iz 2006. godine.
vodila debata o ispunjenju kriterijuma za svakog kandidata pona-
osob, ve su se iznosili spiskovi kandidata za koje se iz zapisnika
sa sednica Visokog saveta sudstva ne moe zakljuiti odakle poti-
u i da je za sve sudije koje nisu izabrane dato istovetno obrazlo-
enje koje ne sadri nikakve razloge, a naroito ne konkretne zbog
kojih kandidati nisu izabrani. Uprkos izrinoj zakonskoj odredbi,
rad prvog saziva VSS proglaen je tajnom. Tek na osnovu reenja
Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o
linosti VSS je Drutvu sudija Srbije dostavio odluku kojom se rad
VSS proglaava tajnim.
127
Istu ocenu o tajnosti dala je i Evropska
komisija: Proces reizbora sudija i tuilaca bio je sproveden na ne-
transparentan nain rizikujui time princip nezavisnosti pravosu-
a. Tela odgovorna za ovu proceduru jesu Visoki savet sudstva i
Dravno vee tuilaca, koji su radili u privremenom sastavu zane-
marujui adekvatno predstavljanje profesije i stvarajui visok rizik
za politiki uticaj.
Nepravinost. Uprkos izrinoj odredbi
128
da svaka odluka o iz-
boru sudije na stalnu funkciju mora biti obrazloena, Savet prvog
saziva to nije uinio. Isto tako, izostalo je individualno obrazloe-
nje odluka kojima je ranije, od Skuptine izabranim sudijama, pre-
stala funkcija, tj. ni te odluke nisu obrazloene. Umesto obrazloe-
nja, Visoki savet sudstva je sainio spisak sudija koje nisu izabrane,
127 Akt o proglaenju tajnosti nosi oznaku Visoki savet sudstva broj 021-02-
17/2009-01 od 28. oktobra 2009, a potpisan je od Nate Mesarovi, predsed-
nice Visokog saveta sudstva, i overen peatom. Ne samo da su tok rasprave
i odluke zahvaeni tajnou, ve su svi lanovi VSS, kao i administrativno
osoblje, obavezani da svojim potpisom potvrde dunost uvanja tajne. Akt
je dostupan na internet-stranici Drutva sudija Srbije http://www.sudije.rs,
1. 9. 2012. Nadleni organ Poverenik za informacije od javnog znaaja i
zatitu podataka o linosti protumaio je Zakon onako kako glasi: rad VSS
je javan, i naloio je Savetu da obelodani svoju odluku o proglaenju taj-
nim onoga to je moralo biti javno. Isto to Poverenik je uinio i povodom
uskraivanja zapisnika o toku rasprave i o odluivanju VSS naloio je da
se dostave Drutvu sudija. (Nisu dostavljeni svi, a oni koji su dostavljeni,
objavljeni su na sajtu Drutva sudija Srbije.)
128 lan 52. stav 4. Zakona o sudijama.
nabrojao zakonske uslove za izbor sudije, bez individualizovanog
obrazloenja razloga za svakog sudiju ponaosob. O izostajanju in-
dividualnog obrazloenja Ustavni sud Srbije je, na sednici od 25.
marta 2010. godine, zauzeo sledei stav:
Sudijama koje Odlukom Visokog saveta sudstva o izboru su-
dija na stalnu sudijsku funkciju u sudovima opte i posebne nad-
lenosti
129
nisu izabrane na stalnu sudijsku funkciju, a to za pravnu
posledicu ima prestanak sudijske dunosti koju su do tada obav-
ljale, sudijska dunost prestaje danom stupanja na dunost novo-
izabranih sudija (lan 101. stav 1. Zakona o sudijama), na osnovu
pojedinane, obrazloene odluke Visokog saveta sudstva koja, iz-
meu ostalog, mora da sadri individualizovane razloge zbog kojih
odreeno lice nije izabrano, a koji se temelje na uslovima za izbor
sudija, propisanim odredbama lana 45. Zakona o sudijama i blie
ureenim Odlukom Visokog saveta sudstva o kriterijumima i me-
rilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor
sudija i predsednika sudova (Slubeni glasnik RS, broj 49/09).
130

Na osnovu prethodno citirane prakse Evropskog suda za ljud-
ska prava, Visoki savet sudstva je morao imati poloaj nezavisnog i
nepristrasnog tribunala zato to je zamiljen i zakonom i Ustavom
ustanovljen kao nezavisno telo i zato to u njegovom sastavu vei-
nu ine profesionalne sudije. A kad je u pitanju takvo telo, Visoki
savet mora da odluuje na osnovu javne i usmene rasprave, daju-
i mogunost licu o ijem pravu odluuje da u postupku sudeluje.
Na to telo imaju se primeniti sva pravila o izuzeu koja inae vae
u sudskom postupku. Da li je Visoki savet sudstva bio svestan svog
poloaja i da li je razumevao da svoje odluke mora pismeno izra-
diti, individualno obrazloiti za svakog sudiju ponaosob i pojedi-
nano dostaviti ne samo sudijama koje nisu izabrane (ali naro-
ito njima, radi potovanja ustavnog prava na pravni lek) nego i
130 Stav je objavljen na sajtu Ustavnog suda Srbije, http://www.ustavni.sud.rs, 1.
9. 2012.
ostalim, izabranim sudijama? ta su o tome imali da kau lanovi
Saveta? Naalost, slali su protivrene poruke: da e sve neizabra-
ne sudije dobiti posebno obrazloena reenja, odnosno da nee,
ali e biti pozvani na usmeni razgovor. Ustavni sud Srbije, u svo-
joj ve citiranoj odluci o pitanju pravinog odluivanja pred Vi-
sokim savetom sudstva, pie: Stoga su podnosiocu albe u spro-
vedenom postupku izbora morale biti obezbeene sve procesne
garancije obuhvaene pravom na pravino suenje, izmeu osta-
log, i da o prestanku njegove sudijske dunosti bude doneta poje-
dinana, obrazloena odluka Visokog saveta sudstva koja treba da
sadri individualizovane razloge zbog kojih nije izabran, a koji se
temelje na uslovima za izbor sudija propisanim odredbama lana
45. Zakona o sudijama i blie ureenim Odlukom o kriterijumi-
ma i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
za izbor sudija i predsednika sudova, kao i na podacima i milje-
njima pribavljenim u skladu sa ovom odlukom. Slino stanovite
je zauzeto i u Izvetaju Evropske komisije: Objektivni kriterijumi
za reizbor koji su bili razraeni u saradnji sa Venecijanskom ko-
misijom Saveta Evrope, nisu bili primenjeni. Sudije i tuioci nisu
imali mogunost da se izjasne za vreme postupka niti su im do-
stavljena adekvatna obrazloenja odluka. Kandidati za prvi izbor
(876 sudija i 88 zamenika tuilaca) bili su izabrani bez obavljenog
razgovora ili bez primene profesionalnih karijernih kriterijuma.
4. PROMENA NORMATIVNOG OSNOVA:
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O SUDIJAMA
4.1. Naknadni pokuaji otklanjanja nedostataka
4.1.1. Preispitivanje u VSS umesto albi
Ustavnom sudu
Posle objavljivanja Izvetaja Evropske komisije, kao i odgovora
na Upitnik u procesu sticanja kandidature za EU, vlastima je posta-
lo jasno da se moraju preduzeti mere za popravljanje tete. Koji je
bio cilj tih pokuaja? Ipak, okosnicu odgovora ini otkrivanje ci-
ljeva (ne reforme, nego ovih postreformskih mera). Cilj planiranih
koraka, kae Vlada, izmeu ostalog je i otklanjanje svake sumnje u
postupanje VSS i DVT u procesu opteg izbora! Nije cilj, dakle, da
se isprave greke, ve da se opravdaju njihovi poinioci. U preispi-
tivanje se polazi sa tezom da je sumnja bila neosnovana i da je po
svaku cenu treba otkloniti. Sa mogunou da preispitivanje po-
kae da je sumnja bila opravdana kao da se ne rauna. Kome je po-
veren taj pionirski zadatak? Stalnom sastavu organa na ijem elu
e ostati i u ijem sastavu se nee izmeniti upravo oni koji su za nji-
hov dosadanji rad bili najodgovorniji.
131

Tragajui za metodama kojima bi ispravile rezultate sopstve-
nog reformskog neuspeha, kljuni akteri reforme Ministarstvo
pravde i VSS pozivali su se na pomo Evropske komisije, koju
e zatraiti kao budui modus operandi. Obeali su i bre postupa-
nje: predsednica VSS se javno obavezala da e predsednici sudo-
va, kao i stalni saziv VSS biti izabrani do sredine decembra (2011.
131 Up. S. Beljanski na internet-portalu www.pescanik.net, od 3. 2. 2011.
godine).
132
Obeanje nije odrano predsednici sudova do zaklju-
enja ovog teksta nisu izabrani: izuzev predsednice Vrhovnog kasa-
cionog suda, svi ostali sudovi u Srbiji imaju vrioce funkcije predsed-
nika suda. Stalni saziv VSS je izabran posle proteka obeanog roka.
Da bi se ubrzao proces odluivanja o pravnim lekovima neizabranih
sudija, donesen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudija-
ma.
133
Njegovim donoenjem postalo je izvesno da je izabran modus
operandi partijske drave. Zakonodavac ima da rei sve. On e obu-
staviti postupke pred Ustavnim sudom, on e uvesti novi pravni lek
i novu nadlenost za odluivanje o njemu, on e obezbediti retro-
aktivno dejstvo ne samo zakona nego i jednog podzakonskog akta
(ija je sadrina bila nepoznata u vreme izglasavanja Zakona o iz-
menama i dopunama Zakona o sudijama). Model koji je autoritar-
ni reim Slobodana Miloevia postavio donoenjem zakonodavnog
akta kojim je nastojao da prikrije masivno krivotvorenje rezultata iz-
bora 1996. godine (poznatog kao lex specialis), primenjen je i ovde.
(a) Bitna sadrina ovog Zakona obuhvaena je l. 5. i 6, prem-
da i u nekim drugim ima novina koje su znaajne za interpretaciju
ove dve osnovne odredbe. Ove odredbe glase:
lan 5.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitae odluke prvog
sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti sudi-
ja iz lana 101. stav 1. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 58/09 odluka US i 104/09), u skladu sa kriterijumima
i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje
e doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Postupci po albama, odnosno po ustavnim albama koje su
sudije iz stava 1. ovog lana podnele Ustavnom sudu, okonavaju
132 Politika, 14. novembra 2010.
133 Zakon je objavljen u Slubenom glasniku RS, broj 101/10.
se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Viso-
kom savetu sudstva.
albe, odnosno ustavne albe iz stava 2. ovog lana smatrae
se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva.
Sudije iz stava 1. ovog lana koje nisu podnele albu, odno-
sno ustavnu albu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na od-
luku iz stava 1. ovog lana u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona. O ovom prigovoru odluuje stalni sastav Viso-
kog saveta sudstva.
U postupku po prigovoru iz stavova 3. i 4. ovog lana, sudija iz
stava 1. ovog lana ima pravo da se upozna sa predmetom, prateom
dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sa-
stavom Visokog saveta sudstva izloi svoje navode. Odluka stalnog sa-
stava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazlo-
ena, u skladu sa lanom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Protiv odluke stalnog sastava Visokog saveta sudstva donete po
prigovoru iz stavova 3. i 4. ovog lana, kojom se potvruje odluka
prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske duno-
sti, sudija iz stava 1. ovog lana moe izjaviti albu Ustavnom sudu,
u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
lan 6.
sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkci-
ju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put bi-
raju, radi utvrivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u
strunost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije, odnosno
postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donoenju
odluke o izboru ili predlogu za izbor pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvr-
uje postojanje razloga iz stava 1. ovog lana, predstavlja poseban
osnov za pokretanje postupka za razreenje.
Postupak za razreenje iz stava 2. ovog lana, stalni sastav Vi-
sokog saveta sudstva pokree po slubenoj dunosti.
Prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na su-
dijsku funkciju izvrie stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Osnovna odredba o retroaktivnosti Zakona, sadrana je u lanu
5. st. 2. i 3. ex lege, svi postupci po albama sudija Ustavnom sudu,
kao i po ustavnim albama, okonavaju se i predmeti se ustupaju
VSS, a navedene albe se smatraju prigovorima. Predlaga (Vlada,
a Zakon je pripremljen u Ministarstvu pravde) nije krio retroaktiv-
nost. U obrazloenju Predloga ovog zakona (str. 4) iniciran je po-
stupak utvrivanja opteg interesa, koji izuzetno, na osnovu lana
197. Ustava Srbije, omoguava retroaktivnost. lan 197. Ustava iz
2006. godine glasi:
Zakoni i svi drugi opti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno
dejstvo, ako to nalae opti interes utvren pri donoenju zakona.
Odredba krivinog zakona moe imati povratno dejstvo samo
ako je blaa za uinioca krivinog dela.
Ex lege, svi postupci po albama sudija Ustavnom sudu, kao i
po ustavnim albama,
134
okonavaju se i predmeti se ustupaju VSS,
a navedene albe se smatraju prigovorima. Valja podvui da samo
odredbe zakona, a ne i drugih akata, mogu izuzetno imati retroak-
tivno dejstvo. Samo se po sebi razume da te odredbe moraju biti
134 Valja obratiti panju na razliku izmeu albe Ustavnom sudu i ustavne albe.
Pravo sudije da izjavi albu Ustavnom sudu ureeno je u lan 67. Zakona o
sudijama. Postupak po ovoj albi ureen je u l. 99103. Zakona o Ustav-
nom sudu (Slubeni glasnik RS, broj 109/07). Razlozi za podnoenje albe
Ustavnom sudu nisu precizirani u Zakonu o Ustavnom sudu, tako da nije
izvesno koji procesni zakon valja primeniti radi popunjavanja ove pravne
praznine. Ustavna alba je pravno sredstvo, na ije podnoenje su ovlaeni
pojedinci ili pravna lica, kojima je pojedinanim aktom ili radnjom povre-
eno neko od ljudskih prava zajemenih Ustavom Srbije kao meunarodni
sporazumima koji predstavljaju izvore prava. Postupak povodom ustavne
albe ureen je u lan 8292. Zakona o ustavnom sudu. Kao i svaki drugi
graanin, sudija je, takoe, ovlaen na podnoenje ustavne albe.
poznate donosiocu retroaktivnog zakona. Meutim, problem je i u
tome to se, posredstvom retroaktivnosti zakonskih odredaba sa-
dranih u l. 5. i 6. ovog zakona, omoguava retroaktivnost podza-
konskog akta, ija sadrina nije bila poznata poslanicima u vreme
donoenja zakona. Naime, u lanu 5. stav 1. Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o sudijama predvieno je da e stalni sastav
VSS preispitati odluke o reizboru sudija u skladu sa kriterijumima
i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje e
doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva. A, ove kriterijume stal-
ni sastav trebalo je da donese u roku od 15 dana od izbora lanova
iz reda sudija.
135
Tako da e, na osnovu ovog zakona, Srbija imati
sudije izabrane po jednim kriterijumima i merilima 2009. godine,
a druge, u skladu sa kriterijumima i merilima koji e biti doneseni
2011. godine. Pa e, potom, Srbija imati sudije ije se albe pretva-
raju u prigovore koji su zasnovani na kriterijumima i merilima iz
2009. godine, a ti (novi-stari prigovori-albe) bie prosuivani po
nekim drugim kriterijumima i merilima koji su, u vreme donoe-
nja Zakona, bili nepoznati. Ovako ureena retroaktivnost je neu-
stavna. Izuzetno, doputena retroaktivnost mora ispunjavati odre-
ene uslove: (i) Ona mora biti opravdana, tj. opti drutveni interes
za retroaktivno dejstvo mora biti preteniji od razloga pravne si-
gurnosti, zbog kojih je retroaktivnost u naelu zabranjena
136
(o sa-
drini i nainu utvrenja opteg interesa za retroaktivnost, u ovoj
prilici, povodom ovog zakona, nee biti rei). (ii) ak i ako se stane
na stanovite da je retroaktivnost opravdana, ona se moe odnositi
samo na dejstvo pojedinih odredaba zakona; u ovom sluaju, me-
utim, retroaktivno deluju ne samo l. 5. i 6. Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o sudijama, ve i jedan podzakonski akt za ije
135 lan 7.
136 Pri odmeravanju moralo bi se naroito uzeti u obzir da li povratna snaga: na-
ruava pravnu sigurnost, nanosi tetu adresatu, dira u ustavna prava, naruava
jednakost pred zakonom, uklanja reenje koje je protivno pravu i moralu, V.
R. Vodineli, Intertemporalno graansko pravo o povratnom dejstvu gra-
anskopravnih normi, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 13/1991, str. 72.
je donoenje nadlean VSS kriterijumi i merila za ocenu stru-
nosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija, koji je osnovni supstan-
cijalni izvor prava u datom domenu. Kao to je ve podvueno, ovi
kriterijumi su bili nepoznati u vreme donoenja Zakona, to jasno
proizlazi iz lana 7. ...kriterijume i merila... donee dakle, upo-
trebljeno je budue vreme. Pravna sigurnost, meutim, nalae da
tekst norme koja treba da retroaktivno deluje mora biti poznat i ja-
san.
137
Dakle, sve i da podzakonski akt moe delovati retroaktivno
(to je Ustavom zabranjeno), u ovom sluaju mu se takvo dejstvo
nikako ne bi moglo priznati, pa makar bilo i posredovano zako-
nom, jer je akt bio nepoznat donosiocu zakona, a ovaj (Parlament)
nije ni nadlean da ga donese (ta nadlenost pripada Visokom sa-
vetu sudstva). Jedan od kriterijuma koji bi upuivao zakonodavca
na to da prizna retroaktivno dejstvo novog zakona bio bi sadrina
ranije norme koju treba zameniti novom: ako je ta norma nejasna
ili je praksa njene primene neizvesna ili neujednaena, retroaktivno
dejstvo e biti opravdano. Pravo sudije da podnese albu Ustavnom
sudu izriito je i jasno, tavie, propisano je u dva zakona Zakonu
o sudijama
138
i Zakonu o Ustavnom sudu.
139
Pored toga, Ustavni sud
je u svom naelnom stavu, kao i u odluci u sluaju sudije Saveljia
utvrdio praksu da je alba Ustavnom sudu doputena u sluaju ne-
izbora sudije. Stoga nije ubedljivo da je opravdano menjati ovakvu
normu novom normom, prema kojoj se alba Ustavnom sudu pre-
obraava u prigovor Visokom savetu sudstva.
137 Kao postulat, pravna sigurnost znai, izmeu ostalog, da norme moraju biti
jasne (odreene). Pri odluivanju da li normi dati povratno dejstvo, nije od-
luujua pravna sigurnost kao postulat, ve mera koliko je ona u konkretnom
sluaju doista ostvarena: koliko je dosadanja norma koja se menja, bila odre-
ena. Ako je ona bila jasna, ili je postojala vrsta, ujednaena i ustaljena njena
primena (praksa), vie je razloga da se produi primena ranije norme, nego ako
pravne sigurnosti nije bilo jer je norma bila nejasna, a praksa neujednaena, te
se adresat nije mogao pouzdati u neki odreeni pravni reim. Vesna Raki-
Vodineli, op. cit, str. 72, kao i literatura navedena na istoj strani, u fusnoti 19.
138 lan 67.
139 l. 99103.
(b) Odredba lana 5. stav 2. Zakona neustavna je ne samo zato
to se njom prekorauju Ustavom doputene granice retroaktivnosti.
Treba podvui i to da se nadlenost za odluivanje ne samo po al-
bama sudija Ustavnom sudu, nego i po ustavnim albama, ovim
Zakonom prenosi sa Ustavnog suda na VSS. Naime, u lanu 166.
Ustava odreeno je sledee: Ustavni sud je samostalan i nezavisan
dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska
prava i slobode, dok se u lanu 170. Ustav bavi uslovima za dopu-
tenost ustavne albe sve to u sastavu estog dela Ustava koji nosi
naziv Ustavni sud. Iz ovakvog stanja stvari jezikim i sistematskim
tumaenjem se zakljuuje da je Ustav taj koji odreuje nadlenost
Ustavnog suda da postupa po ustavnoj albi, izjavljenoj zbog po-
vrede ljudskih prava. Jedan zakon, makar i njegova retroaktivnost
bila opravdana, ne moe menjati ustav, a ako ga menja taj zakon,
odnosno konkretna zakonska odredba je neustavna. Pored toga, za-
konom je povreeno ustavno pravilo o podeli dravnih vlasti, jer je
zakonodavac, a ne sud, okonao sudske postupke.
(c) Zakon je donesen po hitnom postupku, a stupio je na snagu
prvog dana po objavljivanju. Ovakva urba objanjava se namerom
da se otklone primedbe Evropske komisije radi to breg prilagoa-
vanja zakonodavstva Srbije evropskim standardima i promptnom
ispunjenju uslova za kandidaturu za EU. Analizirajmo, meutim,
projektovanu dinamiku. Da bi o albama Ustavnom sudu i o ustav-
nim albama moglo da se odluuje kao o prigovorima, to Zakon u
lanu 5. predvia, potrebno je izabrati sudije lanove stalnog sa-
stava VSS. Ministarka pravde je obeala da e ovaj posao biti okon-
an u martu 2011. Potom, 15 dana od izbora sudija, ako sve bude
u redu i ako ne bude proceduralnih greaka, potrebno je da stalni
saziv VSS donese pomenute nove kriterijume i merila, da bi potom
pristupio odluivanju o oko 1.000 (prema Izvetaju EK) prigovora
u koje su se preobrazile albe sudija Ustavnom sudu i ustavne albe.
Odluivanje mora biti organizovano tako da se svakom sudiji ga-
rantuje pravo da se upozna sa predmetom, prateom dokumen-
tacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sastavom
Visokog saveta sudstva izloi svoje navode. Odluka stalnog sastava
Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazloena
u skladu sa lanom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
140

Uzgred, ovom odredbom i zakonodavac i predlagai (Vlada i Mi-
nistarstvo pravde) priznali su da je i po vaeem Zakonu o Viso-
kom savetu sudstva odluka morala biti obrazloena, a nije bila, to
jasno podriva tezu aktera reforme da se postupalo po zakonu. Su-
dija, ija odluka o tome da nije reizabran(a), imao je pravo da pod-
nese ponovo albu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana do-
stavljanja nove odluke stalnog sastava VSS.
141

Pored krajnje spornog puta kojim su krenuli akteri reforme i
njihovo dranje posle objavljivanja Izvetaja Evropske komisije go-
vori o tome da nisu eleli da otklone greke, ve da nau opravda-
nje za sebe. Kako su akteri reforme reagovali na ove ocene? Prvo
to se mora primetiti jeste da su reakcije menjane od verbalno vi-
sokog uvaavanja miljenja EK do njegovog relativizovanja to je
koincidiralo sa protekom vremena i poslovino kratkim pamenjem
srpskog javnog mnjenja.
Ne samo zbog aktera, ve na prvom mestu zbog sadrine rad-
nji koje su preduzete kao reakcija na Izvetaj EK, ini se da je bilo
nemogue postizanje dobrog rezultata.
4.2. Praksa preispitivanja
Osnovni problem primene novog metoda preispitivanja odlu-
ka VSS u privremenom sazivu, kojima neke ranije sudije nisu bile
reizabrane, bio je u nepotpunom sazivu VSS koji je trajao nekoliko
meseci u drugoj polovini 2011. godine i prvih meseci 2012. godi-
ne. Jedan sudija lan VSS je suspendovan, zbog toga to je pritvo-
ren (stavljeno mu je na teret krivino delo navodno uinjeno krajem
140 lan 5. stav 5. Zakona.
141 lan 5. stav 6. Zakona.
devedesetih godina), a drugi lan VSS sudija je podneo ostavku.
Ustavno pravilo da sudije moraju initi veinu sastava VSS u ovom
vremenu nije bilo potovano, jer je predsednica VSS lanica i pred-
sednica po poloaju, te, iako je sudija, na mesto predsednika VSS
nije dola na osnovu prethodnog izbornog postupka od strane su-
dija. Ipak, VSS je u ovom vremenu radio, odluujui o prigovorima
neizabranih sudija, kao da ovi nedostaci nisu postojali. Ostavka su-
dije lana VSS podnesena je 23. novembra 2011. godine, zbog ne-
zakonitog i zavisnog rada VSS. Sudija je napisao u tekstu ostavke da
VSS u novom sazivu nije izradio niti usvojio nijedan zapisnik, sa
bilo koje od odranih sednica, zbog odsustva elementarne odgo-
vornosti za izreeni sud i miljenje pojedinih lanova VSS-a. Su-
dija je dalje naveo: Pojedini lanovi VSS-a, posle odranih roita
na Komisiji VSS, iznose jedno miljenje i sud, na bazi koga se glasa
i donosi predlog odluke koji se prosleuje Visokom savetu sudstva,
a na sednici VSS-a, na kojoj se odluuje o tom istom predlogu, isti
taj lan se izjanjava potpuno drugaije, a da se pri tome, injeni-
no stanje niim nije izmenilo.
142
to se tie naina rada VSS u postupku preispitivanja odluka o
neizboru sudija, Evropska komisija je delegirala strunjake koji po-
smatraju rad ovog tela, o emu se detaljno dalje pie.
4.3. Povod i uzrok
Ako se istorijska uenja o razlikovanju povoda i uzroka mogu pri-
meniti na pravosue u Srbiji, povod za in vivo eksperiment pod nazi-
vom reforma pravosua jeste meavina politike arogancije i pravne
ignorancije kljunih aktera reforme Ministarstva pravde, Visokog
saveta sudstva, Vlade, a donekle i Ustavnog suda. Uzroci, meutim,
lee u poimanju prava i pravnog poretka u Srbiji u duem vremenu.
142 Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Lukic-Ne-sedim-sa-neodgo-
vornim-ljudima.lt.html, 1. 9. 2012.
Ono to se desilo u Srbiji krajem 2009. godine nije bilo reforma pravo-
sua ve potraga za politiki poslunim sudijama. Izjalovila su se oe-
kivanja da e VSS poboljati principe i procedure regrutovanja sudi-
ja. U teoriji navoene prednosti izbora sudija koje vri specijalizovano
telo na primer: da e se tako doprineti profesionalizmu, jer je pret-
postavka da sudije ili specijalizovana sudijska tela najbolje stiu uvid
u strune kvalitete kandidata, podstai stvarno generisanje sudijskog
kadra iz same sudske vlasti, te time poboljati ravnopravnost sudske
vlasti u odnosu na druge grane dravne vlasti, kao i eliminisati ili sve-
sti na razumnu meru uticaj izvrne vlasti na sudove nisu se ispuni-
la. Ono to se i inae isticalo kao nedostatak ovog sistema: zadravanje
kandidata u zatvorenom sudijskom krugu i pogodovanje familijarno-
sti; nepostojanje parlamentarne kontrole i uskraivanje kontrole jav-
nosti, to dovodi do cehovskog pristupa i ograniena kontrolabilnost
kriterijuma za izbor u ovom reizboru ispoljilo se u punoj meri. Isho-
di izbora sudija u Srbiji 20092012. godine svedoe o omnipotentnosti
izvrne vlasti koja je potpomognuta karikiranim parlamentarizmom,
to je rezultat dokazane politike moi i uticaja neinstitucionalizova-
nih drutvenih grupa koje spadaju u sivu zonu drave. Akteri refor-
me su ozbiljno zakoraili izvan ustavnih okvira, to otvara pitanje da
li je u Srbiji s ovakvim ustavnim okvirom uopte mogue izvesti sud-
sku reformu koja bi uivala poverenje graana.
Ustavna tehnologija zamene sudijskog kadra u Srbiji i bivoj
Jugoslaviji, ako se posmatra od ezdesetih godina do danas, uvek je
bila ista. Sastojala se, najkrae reeno, u sledeem: donese se novi
ustav, tim novim ustavom se otvoreno ili malo manje otvoreno pro-
glase novim svi sudovi koji e posle donoenja tog novog ustava ra-
diti, pa se onda, poto su sudovi proglaeni novim, za te sudove bi-
raju nove sudije. Od tih novih sudija se od ezdesetih godina do
danas, bez nekih velikih razlika, oekuje da budu lojalni politikoj
vlasti koja ih bira. Tako je bilo i s Ustavom iz 1990. godine i tako je
isto sada s Ustavom Srbije iz 2006. godine. (Posle Drugog svetskog
rata, u eri tzv. administrativnog socijalizma, zamena sudija bila je
otvoreno ideoloka i nije imala ni privid pravne forme.)
Ana Kneevi Bojovi
Mario Reljanovi
Deo II
POSTUPAK PREISPITIVANJA
20112012.
Delegacija Evropske unije u Beogradu (u daljem tekstu: DEU),
kao to je ve napomenuto, u julu 2011. godine angaovala je tim
posmatraa, koji je imao zadatak da prati roita i sve ostale aktiv-
nosti VSS i DVT u vezi sa procesom preispitivanja odluka prvih sa-
ziva ovih tela. Posmatrai su otpoeli svoj rad 4. jula 2011. godine i
bili su angaovani do 13. jula 2012. godine. Autori ovog dela publi-
kacije inili su deo posmatrakog tima DEU. Sva zapaanja, isku-
stva i ocene deo su njihovih zakljuaka kao pojedinaca sa znaajnim
iskustvom u mnogim aktivnostima na reformi pravosudnog sistema
u Republici Srbiji, poev od 2002. godine. Svi podaci izneti u tekstu
javni su i dostupni svakome ko se odlui da istrauje proces preispi-
tivanja. Neki od dokumenata koji sadre upotrebljene podatke mogu
se nai na internet-adresama citiranim u tekstu koji sledi; drugi se
mogu pribaviti putem zahteva relevantnim organima, udruenjima
i institucijama, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informaci-
jama od javnog znaaja.
143
Autori su svoja zapaanja formirali auto-
nomno i ona ne odraavaju zvanine stavove DEU i Evropske komi-
sije, niti bilo koje druge institucije ili entiteta, ili bilo kog zvaninika
ili zaposlenog u Evropskoj uniji. Autori su na ovom zadatku bili an-
gaovani u linom svojstvu i kroz ovaj tekst pokuali su da ukau
na svoja iskustva i zapaanja, pre svega kao graani Republike Srbi-
je, a duboko zabrinuti za smer u kojem je pravosue reformisano
prethodnih nekoliko godina, to je upravo i predmet ove publikacije.
143 Slubeni glasnik RS, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10.
1. UVODNA RAZMATRANJA
Postupak preispitivanja prvostepenih odluka VSS-a i DVT-a
zasnovan je na zakonskim izmenama skraja 2010. godine. Kao to
je ve reeno, ove izmene su se odnosile na konverziju ustavnih
albi i albi Ustavnom sudu u prigovore o kojima e odluivati ista
tela koja su donela odluke 2009. godine, a koja su u meuvreme-
nu pretrpela manje ili vee personalne promene. Ove krajnje ne-
prihvatljive odredbe sa stanovita prava na pravino suenje, od-
nosno pravian postupak, pretoene su u dva pravilnika koja su
VSS i DVT doneli gotovo istovremeno u maju 2011. godine, kako
bi omoguili postupak preispitivanja inicijalnih pojedinanih odlu-
ka koje su doneli. VSS je 23. maja doneo Pravila za primenu odluke
o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti i za postupak preispitivanja odluka prvog sasta-
va Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti (u daljem
tekstu: Pravila), a DVT 25. maja Pravilnik o postupku preispitiva-
nja odluka prvog sastava Dravnog vea tuilaca i primeni kriteri-
juma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti (u
daljem tekstu: Pravilnik).
Pravila koja je VSS usvojio, podeljena su u pet delova. Prvi deo
bavi se uvodnim odredbama, meu kojima je i ona iz lana 2. koja
kao jedan od ciljeva pravila deklarie primenu evropskih standarda
u postupku preispitivanja. U lanu 3. dati su principi i osnovne ak-
tivnosti na kojima se zasniva postupak, izmeu ostalih i pretpostav-
ka da prigovara ispunjava kriterijume za izbor, kao i zabrana uvo-
enja novih kriterijuma za ocenu neizabranih sudija itd. Rad sudija
koje su podnele prigovore preispitivan je za period 20062008. go-
dine, na osnovu zvaninih godinjih sudskih izvetaja. Svoje mesto
meu aktivnostima VSS-a nala je i odredba koja nikada nije ispunje-
na da se na internet-stranici VSS-a objave rezultati rada svih sudija
za period 20062008. godine. Drugi deo Pravila bavi se kriterijumima
definicijom i bliim pojanjenjem ta se smatra pod dostojnou,
strunou i osposobljenou. O ovim kriterijumima bie vie rei u
daljem tekstu. Trei i etvrti deo teksta posveeni su postupku preis-
pitivanja, koji e takoe biti detaljno obraen. Postupak je zamiljen
kao kombinacija rada komisija VSS-a, koje se mogu obrazovati prema
Poslovniku o radu, i rada VSS-a na sednici u punom sastavu. Kona-
no, peti deo je odredio javnost u postupku i uee posmatraa. U
ovaj deo je zalutala i zavrna odredba o stupanju Pravila na snagu.
Pravilnik koji je usvojio DVT takoe ima pet delova i odredbe
ureuju slina pitanja kao sudijska Pravila, ali su donekle drugai-
je koncipirane i grupisane. Prvi deo obuhvata osnovne odredbe; za
razliku od Pravila VSS-a, nema pozivanja na evropske standarde,
to ne ini nikakvu praktinu razliku jer su takve odredbe (ili nji-
hovo odsustvo) deklaratorne prirode i ne mogu da utiu na inje-
nicu da se ti standardi primenjuju u okviru vaenja opteg korpusa
ljudskih prava garantovanih Ustavom (na koji se Pravilnik poziva),
meunarodnim pravom i opteprihvaenim standardima ostvariva-
nja prava na pravino suenje. Osnovni akteri u postupku su DVT
i prigovarai kao to e kasnije biti detaljno pojanjeno, DVT je
u potpunosti prekrio ove odredbe Pravilnika. lan 3. daje mogu-
nost (kao diskreciono pravo) lanovima DVT-a koji su uestvova-
li u donoenju prvostepene odluke da izaberu nain eventualnog
izuzimanja iz postupka ili jednog njegovog dela. Drugi deo Pravil-
nika bavi se procesnim subjektima, uesnicima i njihovim ovlae-
njima. Predvia se prisustvo posmatraa, meu kojima se naroi-
ti znaaj daje Udruenju javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca
Srbije (u daljem tekstu: UT, UTS). Trei deo se bavi tokom postup-
ka, ali kao to je reeno, ove odredbe u praksi nisu primenjivane
onako kako je odreeno Pravilnikom, ve su osnovana tzv. radna
tela koja su obavljala prvi deo postupka (prikupljanje podataka o
predmetu, koje je ukljuivalo i centralni deo postupka razgovor
sa neizabranim nosiocem javnotuilake funkcije). O svim nepra-
vilnostima i njihovim posledicama u realizaciji postupaka bie de-
taljnije rei u kasnijem tekstu. etvrti deo sadri definicije kriteri-
juma dostojnosti, strunosti i osposobljenosti, dok je poslednji, peti
deo posveen zavrnim i prelaznim odredbama.
Deo II Postupak preispitivanja 20112012. 119
Odredbe oba ova dokumenta bie detaljno analizirane kroz
pojedine aspekte i faze procesa, a naroita panja bie posvee-
na interpretaciji pojedinih reenja, kao i krenju propisanih pra-
vila postupka.
Ceo tok oba postupka proglaen je transparentnim i otvorenim
za posmatrae, kao i za optu javnost. U realnosti je, meutim, po-
stojalo nekoliko problema sa realizacijom naela transparentnosti,
o emu e biti rei. Takoe, postupci su bili, ini se, jasno defini-
sani pomenutim aktima kojima su normativno uoblieni. Kako e
detaljna analiza pokazati, ta pravila su u velikoj meri krena i inter-
pretirana na nain koji nije bio u skladu sa svrhom postupka, a ini
se sve to sa ciljem da se izbor iz 2009. godine opravda pred javno-
u kako domaom, tako i stranom.
Osim injenice da su prevladavali prikriveni kriterijumi, tj.
oni koji se nisu odnosili na strunost, osposobljenost i dostojnost,
ve na neka druga lina opredeljenja kandidata (tj. prigovaraa, nei-
zabranih sudija i nosilaca javnotuilakih funkcija), sasvim sigurno
najupeatljiviji utisak u postupku ostavili su samovolja, bahatost i
nestrunost lanova dva najvanija pravosudna organa, sa kojom su
postupali u veem delu ne obazirui se na neke od osnovnih prav-
nih standarda i postulata. Mora se pri tome napomenuti da se ova
generalizacija nikako ne moe odnositi na izuzetke, pojedine la-
nove koji su se zalagali ne samo za odbranu asti svoje profesije,
nego i za pravnu odrivost celokupnog postupanja VSS-a i DVT-a.
Kada je re o standardima koji se pominju u ovom delu knji-
ge, mora se napomenuti da su oni derivirani iz decenijske prakse
uobliavanja prava na pravino suenje Evropskog suda za ljud-
ska prava, a po predstavkama povodom krenja lana 6. Evropske
konvencije o ljudskim pravima. Takvi standardi i pravila, nastali
irokom i sveobuhvatnom interpretacijom pomenutog lana, koji
garantuje pravo na pravian postupak pred bilo kojim sudom ili
tribunalom koji odluuje o pravima pojedinca ili grupe lica, pri-
hvaeni su i od strane drugih institucija Saveta Evrope, Evrop-
ske unije, OEBS-a, mnogih meunarodnih nevladinih organizacija
koje se bave zatitom ljudskih prava, kao i nacionalnih drav-
nih organa i naroito pravosudnih institucija irom civilizovanog
sveta. U tom smislu se svaka tvrdnja da Evropska unija nema utvr-
ene standarde postupanja u oblasti pravosua, a koji su se pojav-
ljivali u toku postupka preispitivanja u kontekstu blagonaklonosti
prema primeenim nepravilnostima, moe smatrati nespretnim
pokuajem opravdanja za krenje istih, i/ili zlonamernim ublaa-
vanjem posledica nepridravanja osnovnih civilizacijskih pravila
koja su jasno determinisala nain i kvalitet pravinog postupka,
prema bilo kojem licu i pred bilo kojim organom koji o njegovim
pravima odluuje.
Naalost, epilog celog postupka koji je opisan u drugom delu
knjige, a koji jo uvek traje u trenucima pisanja ovih redova, jeste
da se ne vidi pravno okonanje reforme pravosudnog sistema, i
da e u nekoj budunosti sasvim sigurno biti osnova za proirenje
ove analize na sledee etape predviene zakonskim izmenama, ali
i meunarodnim pravom.
2. RAZGOVORI SA PODNOSIOCIMA PRIGOVORA
RAD RADNIH TELA DVT-A I KOMISIJA VSS-A
2.1. Postupak pred radnim telima
dravnog vea tuilaca
2.1.1. Radna tela Dravnog vea tuilaca
Postupak pred radnim telima odreen je kao upravni postu-
pak sui generis, pa se shodno supsidijarno primenjuju pravila Zako-
na o optem upravnom postupku. Otuda se odgovori na ona pitanja
koja nisu definisana samim Pravilnikom mogu pronai u analizi re-
levantnih odredaba zakonskog teksta.
Pravilnikom o postupku preispitivanja odluka prvog sasta-
va Dravnog vea tuilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti (u daljem tekstu: Pravil-
nik) predvieno je odravanje roita, odnosno razgovora sa nei-
zabranim nosiocima javnotuilakih funkcija, pred celim sazivom
Dravnog vea tuilaca. Udruenje javnih tuilaca i zamenika jav-
nih tuilaca Republike Srbije imalo je status posebnog posmatra-
a, koji je mogao da postavlja pitanja prigovaraima i stavlja pri-
medbe na zapisnik i postupak u celini. Osim UT, status posmatraa
(ali bez pomenutih prava) imali su i predstavnici Delegacije Evrop-
ske unije, Misije OEBS-a i Saveta Evrope.
144
Razgovori su po pravi-
lu bili javni, osim ukoliko sam prigovara ne bi zahtevao drugaije,
to se dogodilo u svega nekoliko sluajeva.
Razgovori sa neizabranim nosiocima javnotuilakih funkci-
ja nisu vreni onako kako je propisano Pravilnikom. Iako je lan 3.
144 lan 5. Pravilnika.
predvideo da se roita vre pred punim sastavom DVT-a, ona su
se odvijala pred novoformiranim telima koja su nazivana razliitim
imenima pre nego to se ustalio naziv radna tela. Pri tome, pri-
govaraima nije saoptena odluka na osnovu koje je tako postupa-
no, a na njihove prigovore da ele da budu sasluani pred DVT-om
u celini (koji su po pravilu odbacivani bez obrazloenja) obino se
odgovaralo da su u pitanju tela osnovana prema lanu 12. Poslov-
nika o radu DVT-a.
145
Prema ovom lanu je doista mogue formi-
rati posebna tela koja bi imala ograniene zadatke iz delokruga rada
DVT-a. Meutim, istim lanom je propisano da ona moraju imati
etiri lana, dok su radna tela imala samo tri lana iz reda tuilaca
i zamenika tuilaca. Jedan od lanova radnog tela imao je funkci-
ju predsednika, a za svaki pojedinani sluaj postojao je izvestilac.
Ako se uporedo analiziraju Pravilnik i praksa ovako osmilje-
nih tela, videe se da su po analogiji bila primenjivana sva ona pra-
vila koja su bila predviena za postupak pred DVT-om u punom
sastavu. Na taj nain je nastala dvostruka neizvesnost: koje telo je
vodilo postupak, i kakav je to zapravo postupak bio?
146
Analogna
primena pravila kao da se ceo postupak odvija pred DVT-om nije
mogla da otkloni injenicu da to zapravo nije bio sluaj. Pravna ne-
utemeljenost postojanja takvih tela, kao i improvizacija pravila po
kojima su ista postupala, nikako nije doprinela kvalitetu postupka,
kao ni ostvarivanju minimalnih standarda pravne sigurnosti i pra-
vinosti postupka.
Pri svemu tome, upeatljivo je odsustvo bilo kakvog obrazlo-
enja zato DVT nije postupao u punom sastavu i zato se novodo-
neti Pravilnik krio praktino i pre poetka svoje primene u odnosu
na neizabrane nosioce javnotuilakih funkcija. Razlozi praktinosti
145 lan 12. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Dravnog vea tuilaca (Slubeni gla-
snik RS, broj 55/09).
146 Odgovor na oba pitanja nije nimalo lako dati, s obzirom na to da su sami
lanovi radnih tela menjali kako naziv tela iji su bili lanovi, tako i for-
mulaciju samog roita roite, sasluanje, razgovor radi sakupljanja in-
formacija.
i ekonominosti bi mogli da opravdaju ovakvo postupanje samo
donekle, jer je DVT imao daleko manji broj prigovaraa od VSS-a
(162 prigovora, naspram 837 sudijskih). ak i u tom sluaju, neja-
sno je zato je DVT odluio da kri Pravilnik umesto da ga izmeni
na svojoj sednici. Konano, potpuno izmie racionalnom objanje-
nju kako se moglo dogoditi da se Pravilnik koji je usvojen nepuna
dva meseca pre poetka postupka pokae kao neupotrebljiv. Sve ovo
je znatno okarakterisalo postupak pred radnim telima kao nelega-
lan, tanije sproveden bez pravnog osnova pred nepostojeim teli-
ma koje DVT nije mogao da konstituie, tanije koja je konstitui-
sao suprotno svom Poslovniku o radu.
Kada je re o radu radnih tela u tehnikom smislu, osim de-
taljnije analize samih roita, koja sledi u nastavku teksta, valja-
lo bi pomenuti i vanu injenicu da je sama organizacija roita
bila znatno loija od one koja je pratila rad komisija VSS-a. Zapi-
snik se diktirao na samom roitu, nije bilo nikakvih oblika snima-
nja, to je umnogome usporavalo rad. Nain sastavljanja zapisni-
ka u upravnom postupku propisan je l. 6469. ZUP. Iako su se ova
pravila uglavnom potovala i nije postojala obaveza audio i vizuel-
nog snimanja, mora se napomenuti da su se roita esto svodila na
diktiranje iskaza prigovaraa direktno u zapisnik. Ovo je posebno
bilo izraeno u sluajevima kada nije postojala pojedinana odlu-
ka. Radna tela su u tim sluajevima ostajala potpuno pasivna, pa
su ak postojale primedbe prigovaraa i njihovih zastupnika da je
ponaanje lanova radnog tela uvredljivo jer monolog neizabra-
nog nosioca tuilake funkcije niko nije sluao. Pored toga, roita
su bila zakazana u suvie kratkim vremenskim intervalima, pa su
kanjenja bila neminovna i svakodnevna, a veoma esto su iznosi-
la i po nekoliko sati. U pojedinim terminima, prigovarai su eka-
li na svoj red za roite i do 10 asova, a sama roita su bila odra-
vana u ranim jutarnjim terminima, dakle, i po nekoliko sati posle
ponoi. Imajui u vidu premorenost kako samih prigovaraa, tako i
lanova radnih tela, ini se da su ove okolnosti mogle znatno uti-
cati na kvalitet izlaganja i postupka uopte. Kada se u obzir uzme i
injenica da prigovarai koji su ekali svoj red za roite nisu imali
ni adekvatan smetaj, kao ni pristup vodi i hrani u samim prosto-
rijama DVT-a, ovakvo ponaanje i neorganizovanost dobija i novu
dimenziju u vidu poniavajueg postupanja.
147
2.1.2. Opti pogled na razgovore sa neizabranim nosiocima
tuilakih funkcija
Razgovori sa neizabranim nosiocima javnotuilake funkci-
je voeni su uglavnom prema slinom principu. Za svakog od pri-
govaraa odreivan je izvestilac jedan od lanova radnog tela
koji je u najkraim crtama izlagao stanje spisa u predmetu, za-
pravo itao saetak prvobitne pojedinane odluke (ukoliko je po-
stojala), kao i rezultate rada.
Prva roita koja su odrana uglavnom su se zasnivala na ve po-
stojeim izvetajima i dokumentima. Meutim, ve posle nekoliko
dana odravanja ovakvih razgovora, radna tela su poela da odlau
roita dok se ne pribave dodatni izvetaji iz matinih javnotuila-
kih kancelarija prigovaraa. U kasnijem toku postupka, ovi izveta-
ji su takoe itani do detalja, a, kako e se kasnije pokazati, njima je
pridavan i poseban znaaj prilikom odluivanja. Meutim, izvetaji
koji su stizali iz tuilatava u vezi sa prigovaraima bili su po pravi-
lu neprecizni, a veoma esto i u veoj meri netani. Postojao je itav
niz sluajeva u kojima su neizabrani nosioci javnotuilake funkci-
je stavljali brojne prigovore na takve izvetaje poev od formalnih
greaka (izvetaji nisu imali naslov i zaglavlje, potpis, datum i peat,
147 U tom smislu je relevantan lan 142. stav 1. Zakona o optem upravnom
postupku (Slubeni list SRJ, br. 33/97 i 31/01 i Slubeni glasnik RS, broj
30/10), kojim je predvieno da je organ koji vodi postupak duan da predu-
zima sve to je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaenja. Ovo
pravilo oigledno nije primenjeno, jer je DVT uporno zakazivao daleko vie
razgovora sa prigovaraima nego to je bilo mogue fiziki odrati u vre-
menskim okvirima, koji bi bili u skladu sa pravilima postupka.
pa je veoma iznenaujue da su mogli biti prihvaeni kao dokaz) do
sutinskih zamerki koje su se odnosile na njihovu netanu ili zlona-
merno prikazanu sadrinu, kao i logike nonsense koji su se u njima
javljali.
148
Dokazom u upravnom postupku, prema l. 149. i 154. ZUP,
smatra se, izmeu ostalog, javna isprava koja se definie kao isprava
koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje
nadlenosti, odnosno preduzee ili druga organizacija u okviru za-
konom poverenog javnog ovlaenja (javna isprava), uz napomenu
da takva isprava moe biti prilagoena elektronskoj obradi podataka.
U praksi su se, meutim, koristili dokumenti koji su slati elektron-
skom potom u izvornim fajlovima (nisu bili skenirani), pa samim
tim nisu mogli imati ni potpis ni peat. Ono to zabrinjava jeste da
se ovakvim dokumentima u potpunosti davala zvanina snaga javne
isprave, iako nisu imali ak ni zaglavlje, naziv organa koji ih je izdao,
datum i druge elemente pomou kojih bi se uopte moglo utvrditi
da li potiu od relevantnog organa i da li odgovaraju istini. Deavalo
se da su u izvetajima prigovarai bili zaduivani sluajevima koje
nisu radili, kao i da su datumi navoeni u izvetajima bili netani, to
je stvaralo utisak neaurnosti, itd.
Istovremeno sa poetkom prakse pribavljanja dodatnih izveta-
ja kree i praksa uvoenja aurnosti kao posebnog kriterijuma, iako
to nije bilo predvieno Pravilnikom. O ovom problemu e biti vie
rei u nastavku teksta. Izvestioci su se naroito vezivali za aurnost
i naglaavali broj sluajeva u kojima podnosioci prigovora nisu bili
aurni, to je stvaralo potpuno drugaiju sliku o rezultatima rada
od one koja je do tada bila prisutna u svim izvetajima koji su bili
relevantni prilikom odluivanja 2009. godine.
148 Deavalo se da se pogrenim unoenjem datuma u izvetaje prikae kako
je krivina istraga trajala npr. godinu i po dana, iako je u tom periodu ceo
postupak okonan i doneta krivina presuda u prvom stepenu. Ovakve oi-
gledne neloginosti su po pravilu bile znak da predsednik radnog tela za-
trai ispravku izvetaja od strane tuilatva koje ga je sainilo, ali nisu ni na
koji nain uticale na vrednovanje izvetaja u celini kao validnog dokaza u
kojem su svi neosporeni podaci apsolutno istiniti.
Izvestilac bi redovno (osim u jednom predmetu) na kraju izve-
taja konstatovao da ne postoje uslovi za primenu lana 14. Pravil-
nika, iako je bar u 25% sluajeva na osnovu izlaganja izvestioca bilo
jasno da se lan 14. mogao primeniti.
149
O ovom problemu e tako-
e vie rei biti u delu teksta koji se bavi nepridravanjem standar-
da i normi propisanih Pravilnikom.
Po zavretku itanja izvetaja od strane izvestioca, predsednik
radnog tela davao je re prigovarau, da bi se izjasnio o svim pro-
itanim podacima. Ovo je automatski dovodilo do prebacivanja te-
reta dokazivanja, to je predstavljalo krenje Pravilnika.
150
Naime,
svrha razgovora sa prigovaraem bila je da se utvrde one injeni-
ce koje mogu uticati na njegov neizbor, tj. na potvrivanje nega-
tivne odluke koja je doneta u prvostepenom postupku, kao i da se
isti izjasni o takvim injenicama, da ih opovrgne ili objasni, ukae
na druge dokaze i dokumente ili okolnosti koji mogu biti od zna-
aja pri odluivanju. Radna tela su, meutim, svoju ulogu iscr-
pljivala ponavljanjem onoga to je reeno u prvostepenoj odluci i
iznoenjem dodatnih izvetaja i dokaza koji su upotrebljeni u po-
stupku, bez osvrtanja na one injenice koje smatraju posebno bit-
nim za donoenje odluke, i davanjem mogunosti prigovarau
da se izjasni a da se pri tome nije moglo jasno utvrditi ta mu se
stavlja na teret. Time se prigovara dovodio u poziciju da se brani
od svih iznetih injenica, a naroito od onih koje su oigledno bile
prikupljane sa ciljem da se dokae da ne ispunjava kriterijume, kao
to su izvetaji tuilakih kancelarija sa listama od nekoliko dese-
tina, pa i stotina predmeta, u kojima je isti navodno iskazao nea-
urnost u postupanju.
Trebalo bi napomenuti i neke druge momente koji su od zna-
aja za sagledavanje procesnog poloaja prigovaraa, a o kojima e
biti rei kasnije kao to su npr. izjave da e se sve to prigovara
ne pobije smatrati utvrenom istinom, bez obzira na to na emu
149 Primena lana 14. predloena je (i prihvaena) samo u jednom sluaju.
150 lan 3. stav 6. Pravilnika.
se zasnivaju podaci o kojima se prigovara nije izjasnio, kao i da su
prigovarai sami morali da vre uvid u pojedinane spise brojnih
krivinih predmeta koje su radili, kako bi sami vrili ispravke ne-
tanih izvetaja. Sve ovo, pod pretnjom predsednika radnih tela
da e svaki neproveren podatak biti utvren kao materijalna isti-
na, dovelo je prigovarae u veoma teak poloaj u postupku, koji se
nikako ne moe smatrati pravinim i kojim su se teko krili kako
pravo na pravian postupak, tako i pretpostavka ispunjenosti kri-
terijuma iz Pravilnika.
151
Podnosioci prigovora su se po pravilu izjanjavali u dugim mo-
nolozima koji su ponekad trajali i preko jednog sata. Ponekad su
bili prekidani potpitanjima, ali su lanovi radnih tela najee bili
potpuno nezainteresovani za takvo izlaganje. Ceo tok postupka se
direktno unosio u zapisnik, to je predstavljalo dodatnu poteko-
u i usporavalo proces. Izuzetak od inertnosti lanova radnih tela
evidentno je postojao u onim sluajevima kada se ak ni prema do-
datnim izvetajima iz tuilatava nije moglo nita prigovoriti rad-
nim rezultatima podnosilaca prigovora. U takvim sluajevima su
se mogle jasno primetiti dve promene u odnosu na uobiajeno po-
stupanje. Najpre, izvestilac i predsednik su ulazili u razmatranje
potpuno irelevantnih detalja pojedinih krivinih predmeta u koji-
ma je neizabrani tuilac postupao, ne vezujui se pri tome samo za
formu radnji postupanja. Ti detalji su ili do procene svake radnje
preduzete u takvim sluajevima, a prigovarai su ispitivani (u pra-
vom smislu te rei) kao da su se na razgovoru nalazili u svojstvu
okrivljenog, i to o detaljima kojih je nemogue seati se, posebno
kada se radilo o ljudima koji su u posmatranom periodu, 2006
2008. godine, radili i po 1.500 sluajeva. Drugo, stav lanova rad-
nog tela bio je izrazito neprijateljski i isledniki (otud i zakljuak o
postupanju kao sa okrivljenim), a esto se deavalo da odnos prema
onim prigovaraima koji se takvim nastupima nisu mogli zbuniti i
koji se krajnje precizno i koncizno odgovarali na sva pitanja, bude
151 lan 3. stav 5. Pravilnika.
poniavajui i potpuno ostraen i neobjektivan.
152
Na ovaj nain
se nije uruavao samo koncept pravinog postupka koji sprovodi
objektivan organ, nego se i direktno krilo pravo na dostojanstven
tretman prigovaraa. Naravno, sa formalnopravne take posmatra-
nja postupka, radna tela su na ovaj nain izlazila daleko iz okvi-
ra svojih nadlenosti.
Po izjanjavanju prigovaraa, a ukoliko nije bilo daljih pitanja,
predsednik radnog tela bi zakljuio roite navodei da e pod-
nosilac prigovora biti blagovremeno obaveten o donetoj odluci.
Ponovljena roita, koja su odravana najvie zbog ispravki no-
voprimljenih izvetaja ili zbog uvida prigovaraa u pojedine kri-
vine predmete u kojima im je radno telo neko postupanje ili
nepostupanje stavljalo na teret, roita su trajala znatno krae i fo-
kusirala su se na izlaganje podnosioca prigovora, dok je radno telo
zauzimalo isti pasivni stav o kojem je ve bilo rei.
Na roitima podnosilaca prigovora koji nisu imali pojedina-
nu odluku, ceo postupak je bio besmislen jer se podnosioci prigo-
vora nisu mogli fokusirati na ono to im se stavljalo na teret kao lo
radni rezultat. S obzirom na to da se cela aktivnost izvestioca iscr-
pljivala u itanju novopribavljenih izvetaja, u kojima se pod pret-
postavkom da su bili tani nije posebno navodilo ta bi zapravo
bio lo radni rezultat, prebacivanje tereta dokazivanja je u ovakvim
sluajevima u potpunosti oduzimalo smisao odravanju razgovo-
ra sa prigovaraem. U takvim situacijama, oni su reagovali razli-
ito, a radna tela su po pravilu imala potpuno pasivan stav bez
ikakvog usmeravanja izlaganja prigovaraa na ono to su smatrala
relevantnim. Analiza novih pojedinanih odluka DVT-a u sluaje-
vima ovakve vrste o kojoj e kasnije biti rei, u potpunosti otkriva
nemogunost opravdanja odbijanja prigovora i nedostatak bilo ka-
kvih dokaza koji bi potkrepili ovakve odluke.
153
152 U takva ponaanja sasvim sigurno spadaju obraanje povienim tonom, za-
jedljivi komentari koji su bili na ivici uvreda, kao i stav nadreenosti koji je
bio evidentan u ponaanju, naroito od strane predsednika radnih tela.
153 Videti infra, II-4.
Pravilnika u toku postupka pred radnim telima
Pravilnik koji je donet kao osnova za postupak preispitiva-
nja prvostepenih odluka DVT-a, raen je uz asistenciju Delegacije
Evropske unije i Kancelarije OEBS-a u Srbiji. Njegove odredbe se,
meutim, kao to je to ve i opisano, nisu uvek potovale, ili su po-
stojala krajnje iznenaujua tumaenja istih.
lan 2. Pravilnika odreuje opte principe postupka i rada
DVT-a. Moe se osnovano rei da veina ovih principa nije poto-
vana, to sasvim jasno proistie iz analize roita, kao i drugostepe-
nih odluka. DVT i njegova radna tela nisu ispoljili nepristrasnost
i pravinost, nisu potovali Ustavom zajamena prava i slobode, niti
su njihova postupanja i odluke bili objektivni i zasnovani na injeni-
cama. Objektivno utvrene okolnosti na samim roitima po pravi-
lu su proizvoljno menjane, dopunjavane novim dokazima o kojima
se prigovarai nisu mogli izjanjavati, ili su jednostrano tumaene
u korist donete (najee negativne) odluke. Takoe, iako se prema
ovom lanu postupak vodi u skladu sa Pravilnikom, isti je kren
kako na roitima, tako i povodom razliitih drugih okolnosti u po-
stupku, koje su opisane ili e tek biti razmatrane u nastavku teksta.
Prema lanu 3, postupak se vodi pred stalnim sastavom DVT-a.
O radnim telima u Pravilniku nema ni rei, pa ipak je cela faza
prikupljanja dokaza i razgovora sa neizabranim nosiocima javnotu-
ilake funkcije, voena pred ovim nepostojeim i na pravu neute-
meljenim organizacionim jedinicama. Takoe, odredbe Pravilnika
iz lana 3. koje se odnose na uee lanova DVT-a koji su uestvo-
vali i u radu prvog sastava i donosili odluke 2009. godine, ne ga-
rantuju pravo na pravino suenje, tj. pravian postupak preispiti-
vanja. Sloboda koja je ostavljena, da se ovi lanovi mogu izuzeti iz
dela postupka ili postupka u celini, zapravo znai da e ta odluka
biti doneta prema njihovim linim afinitetima, da se moe menjati
u toku postupka i da oni u pojedinim (ili svim!) postupcima mogu
imati presudan uticaj na raspravu o predmetu i donoenje odluke.
lan 3. dalje sadri dve izuzetno vane odredbe koje se nisu
primenjivale u postupku, a koje predstavljaju sutinu procesnog
poloaja prigovaraa. Njihov poloaj je, nepotovanjem odredaba
o pretpostavci da ispunjavaju uslove, tj. kriterijume za izbor, a da
DVT mora da dokae suprotno ukoliko eli da odbije njihove pri-
govore, praktino poistoveen sa poloajem osuenog lica (ak ne
ni okrivljenog, jer i u krivinom postupku postoji pretpostavka ne-
vinosti). Ovo pravilo nije sluajno nalo svoje mesto u Pravilniku.
Osim toga to je re o klasinoj pretpostavci nevinosti i o oprav-
danom prebacivanju tereta dokazivanja na DVT, postoje i neke do-
datne okolnosti na koje bi valjalo ukazati. Veliki broj neizabranih
nosilaca javnotuilake funkcije ostao je bez pojedinane odluke i
nije mogao znati zato nije izabran; takoe, veliki broj prigovaraa
imao je pojedinane odluke u kojima je stajalo da ispunjavaju sve
kriterijume, ali da neki drugi kandidati ispunjavaju bolje uslove.
Iako nepismena i neprecizna do nerazumljivosti, ova konstatacija
se tumaila tako da takvi kandidati na konkursu nisu izabrani samo
zato to nije bilo dovoljno mesta u tuilatvima za koja su konkuri-
sali, dok se ispunjenost kriterijuma za izbor nije dovodila u pitanje.
Naalost, u postupku preispitivanja ovaj standard je u potpunosti
zanemaren, a prigovaraima se naknadno utvrivala krivica, na
osnovu novopribavljenih podataka a na nain koji e biti opisan u
delu o novim pojedinanim odlukama DVT-a.
Dalje bi trebalo napomenuti da lan 4. stav 7. Pravilnika ne
samo da nije pravilno primenjivan, ve je u mnogim sluajevima
zloupotrebljavan i da je DVT stao na stanovite da je ovo pravi-
lo izvor njegovih ovlaenja da u postupku preispitivanja preis-
pituje ta god poeli, a to je vezano za rad tuioca, i to esto van
svih relevantnih pa ak i objektivnih (vremenskih) okvira koji su
postavljeni u Pravilniku. Na ovaj nain se postupak preispitivanja
prvostepene odluke pretvorio u postupak ponovnog odluivanja
i evaluacije celokupnog rada neizabranih nosilaca javnotuilakih
funkcija, to daleko prevazilazi nadlenosti DVT-a koje je ovo telo
imalo u postupku. Uostalom, tako loe tumaen stav 7. lana 4.
poseduje jasnu samoograniavajuu odrednicu koja je u potpuno-
sti bila zanemarena: Dokumentacijom se smatraju podnesci i do-
kazi... koji se odnose iskljuivo na razjanjenje injenica koje su bile
predmet razmatranja prvog sastava DVT do 17. 12. 2009. godine
(kurziv na). Naslanjajui se upravo na ovu odredbu, kao i na lan
12. Pravilnika koji dozvoljava da DVT po potrebi prikuplja dodat-
nu dokumentaciju do okonanja postupka preispitivanja, poev od
26. jula 2011. godine pa nadalje, svaki prigovor da radna tela pri-
bavljaju dokaze koji daleko premauju njihovu nadlenost, predseda-
vajui radnih tela su obavetavali prigovarae da je DVT na svojoj
sednici od prethodnog dana usvojio miljenje da je to u potpuno-
sti u skladu sa Pravilnikom. Osim to ovakvo miljenje nikada nije
postalo dostupno javnosti, kao ni prigovaraima ni posmatraima,
nije objavljeno i ne moe se rei da li je ono uopte postojalo, sva-
kako se mora konstatovati da je ovde re o zlonamernom tumae-
nju Pravilnika na tetu prigovaraa, sa ciljem da se radnim telima
daju odreene ruke da prikupljaju svaki dokument koji smatraju re-
levantnim bez obzira na sutinska ogranienja postupka koji su vo-
dili. Nije stoga iznenaujue to to su svi tako pribavljeni dokumenti
iskljuivo upotrebljavani na tetu prigovaraa, odnosno sa ciljem da
se njihov rad predstavi u to gorem svetlu.
154
Osim toga, lan 12. stav
2. govori o potrebi dostavljanja naknadno pribavljene dokumenta-
cije prigovarau, to nije uvek bio sluaj dokumenti su se preda-
vali na samim roitima koja su onda odlagana da bi se prigovara
upoznao sa njihovom sadrinom. Dodatna zabuna je nastala preme-
tanjem razgovora sa prigovaraima pred radna tela, jer se onda
dokumentacija, opet shodno lanu 12, pribavljala i nakon zaklju-
enja roita, a da se prigovarai nisu ponovo pozivali na razgovor.
154 Ovo je inae bio manir u kojem su radna tela obavljala svoju dunost.
Osim pomenutih krenja, moe se konstatovati i jo nekoliko nepravilno-
sti u pogledu novopribavljenih dokaza, koji su esto bili irelevantni, bez
odgovarajuih formalnih obeleja (potpis, datum, peat, naslov, zaglavlje i
sl.), kao i interpretacije istih o kojima e vie rei biti u delu o novodonetim
pojedinanim odlukama DVT (videti infra, str. II-4).
Pravilnik ovu situaciju ne regulie, ali to nije opravdanje za ovakvo
postupanje, pre svega zato to je DVT sam doveo do krenja Pravil-
nika i stvaranja takve pozicije u kojem lan 12. gubi smisao, a potom
i zato to je jedno od osnovnih pravila pravinog postupka da obe
strane imaju jednaku procesnu poziciju i da budu upoznate sa svim
dokazima u postupku, kao i da im se prui mogunost da takve do-
kaze ospore, odnosno da se o njima na drugi nain izjasne.
155
lan 5, kao i itav niz potonjih lanova,
156
propisuje da proce-
duru preispitivanja sprovodi DVT, a ne radna tela. O ovom kre-
nju Pravilnika ve je bilo rei. Posebna ovlaenja pojedinih uesni-
ka u postupku potovana su, osim to su se ove odredbe analogno
primenjivale na postupak pred radnim telima, umesto pred DVT-om
kako je bilo predvieno.
Javnost rada, koja je proklamovana lanom 8. Pravilnika, ta-
koe je potovana, a prigovarai su u izuzetno malom broju slu-
ajeva traili potpuno iskljuenje javnosti koje bi se odnosilo i na
posmatrae.
157
Sledea odredba koja je zanimljiva za analizu jeste lan 14. Pra-
vilnika. Ovlaenje koje je ovim lanom dobio izvestilac inilo se
155 Ustavni sud u presudi u sluaju Tasi (predmet Ustavnog suda broj VIII
-189/2010, odluka od 21. decembra 2010. godine, Slubeni glasnik RS,
broj 27/11) navodi praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je u presu-
dama Lobo Machado protiv Portugalije (aplikacija broj 15764/89, presuda od
20. juna 1992. godine) i Vermeulen protiv Belgije (aplikacija broj 19075/91,
presuda od 20. februara 1996. godine) stao na stanovite da uee stranke
u postupku podrazumeva izmeu ostalog i to da stranka mora imati mo-
gunost da iznese sve dokaze da bi uspela u sporu, ali i da bude obavetena
i da iznese svoje miljenje o dokazima druge strane koji su podneti da bi se
uticalo na odluku suda. U pojedinim postupcima pred DVT-om, kao i VSS,-om
o emu e biti rei u kasnijem tekstu, ovo pravilo nije potovano.
156 lan 9. propisuje faze postupka pred DVT-om, dok naredni lanovi te faze
razrauju.
157 I ovde je dolo do izraaja analogno tumaenje odredaba Pravilnika kojem je
predvieno da se javnost iskljuuje na osnovu obrazloenog reenja DVT-a
(lan 8. stav 4). Radna tela su u ovakvim situacijama apsolutno supstituisa-
la i preuzimala ovlaenja DVT-a u punom sastavu, donosei takva procesna
reenja, to takoe predstavlja teku povredu pravila postupka.
sasvim loginim, a s obzirom na veliki broj predmeta u kojima nije
bilo nikakvih dokaza i argumenata koji bi govorili u prilog neizbo-
ru kandidata 2009. godine. Prema lanu 14, izvestilac je u svakom
pojedinanom sluaju sagledavao efikasnost rada prigovaraa, kao
i to da li postoje razlozi koji bi mogli da obrazuju sumnju u stru-
nost i dostojnost. Ukoliko su izvetaji o radu iz 2009. godine bili po-
voljni i nije bilo dokumenata u spisima predmeta koji bi ukazivali
na neke od propusta, tj. na neispunjenost nekog od preostalih kri-
terijuma, izvestilac je prema Pravilniku bio duan da predloi usva-
janje prigovora bez posebne rasprave. Procena je da se ak u oko
25% od ukupnog broja predmeta lan 14. mogao primeniti jer nije
bilo pojedinanih odluka, a rezultati rada su bili zadovoljavajui (tj.
kriterijumi za izbor su nesumnjivo bili ispunjeni), ili je pojedina-
na odluka bila negativna zbog nedovoljnog broja mesta u tuila-
tvima u kojima je kandidat konkurisao, to u postupku preispitiva-
nja nije moglo predstavljati prepreku i razlog za ponovni neizbor.
Meutim, ova mogunost je primenjena samo jednom u 162 slu-
aja. Pri tome, okolnosti pod kojima je lan 14. jednom primenjen
ozbiljno dovode u sumnju da je intencija izvestioca bila da potu-
je odredbe Pravilnika, budui da je u pitanju bio sluaj istovetan
mnogim drugim u kojima je izvestilac kategoriki odbijao da pri-
meni ovo reenje i da je sasvim izvesno da kriterijumi za njego-
vu primenu nisu bili propisani Pravilnikom. Izvestioci su, po pra-
vilu, bez ikakvog obrazloenja, konstatovali da se nisu stekli uslovi
za primenu lana 14. i na tome se njihovo bavljenje ovim lanom
zavravalo. Obrazloenja nije bilo, a prigovarai nisu mogli da ista
dobiju ak ni u toku razgovora sa radnim telom na lino insisti-
ranje
158
da im se objasni zato se ovaj lan nije primenio. Ukoliko bi
158 Po pravilu bi u ovakvim sluajevima predsedavajui radnog tela odgovo-
rio da nikakvo obrazloenje nije potrebno, ili bi na drugi nain intervenisao
tako da prigovara ostane bez odgovora. Ovakvo ponaanje ne udi, s obzi-
rom na to da postoji bar nekoliko desetina sluajeva u kojima se obrazloe-
nje, bar ono zasnovano na propisima i zdravoj logici interpretacije istih, nije
nikako moglo dati.
se pokualo dati neko obrazloenje, jedino to se moe rei jeste to
da je ovakva praksa ozbiljnog krenja lana 14. Pravilnika bila za-
pravo samo nastavak krenja l. 4. i 12. onako kako je opisano, kao
i uvoenja novog kriterijuma za izbor, uprkos injenici da aur-
nost nije postojala u Pravilniku niti se pojavljuje u drugim rele-
vantnim propisima.
Radna tela su redovno krila i lan 18. Pravilnika, jer nisu
imala podatke ko je, kada i kako sastavio pojedine dokumente koji
su uvoeni u postupak kao dokazi (i to neretko dokazi na kojima
se iskljuivo zasniva potonja odluka) iako nisu imali najosnov-
nija obeleja zvaninih dokumenata (zaglavlje, naziv, peat, pot-
pis, datum i sl.). U pojedinim sluajevima, a najee na prigovor
neizabranog nosioca javnotuilake funkcije da se ovakvi doku-
menti ne mogu uzeti u ozbiljno razmatranje, radna tela su izra-
avala uverenje da e se dokumenti iste sadrine naknadno po-
slati DVT-u sa svim potrebnim elementima, uz ponavljanje stava
da prigovara ne mora da se izjasni o injenicama koje se u tim
dokumentima navode, ali da e se u tom sluaju sve neosporene
informacije koje su u njima sadrane smatrati istinitim, to je ta-
koe ozbiljno krenje ne samo lana 18. ve i standarda prava na
pravino suenje u celini.
Od lana 19. Pravilnika, odredbe su primenjivane na DVT
u celini, tako da je tu analogija primene na radna tela prestala,
a lanovi koji se odnose na sednicu DVT-a, raspravu i glasanje
o prigovoru primenjivani su onako kako su predvieni Pravilni-
kom. Trebalo bi napomenuti da nije izvesno da li postoji zapi-
snik o glasanju iz kojeg se vidi kako su glasali pojedinano la-
novi DVT-a, a to je predvieno lanom 21. stav 3. Pravilnika.
Ovaj deo postupka ostao je zatvoren do samog kraja preispitiva-
nja, a o (ne)potovanju ove odredbe DVT se nikada nije oglasio,
iako su postojale jasne indicije da su lanovi prvog sastava DVT-a
imali ozbiljnu ulogu u odluivanju i na taj nain potpuno obe-
smislili itav postupak, koji ionako nije sadrao dovoljne garan-
tije njihove pasivnosti.
lanovi 2326. Pravilnika bie razmatrani detaljnije u delu o
drugostepenim odlukama DVT-a.
159
Konano, Poglavlje IV Pravilnika o kriterijumima za izbor za-
sluuje posebnu analizu u delu koji se odnosi na nepotovanje za-
datih kriterijuma i uvoenje aurnosti kao dela efikasnosti javno-
tuilakog rada, odnosno osposobljenosti kao kriterijuma za izbor.
Iako su predsedavajui radnih tela na ovaj nain objanjavali pri-
bavljanje novih izvetaja relevantnih kancelarija javnih tuilaca, u
kojima je prevashodni znaaj dat aurnosti, mora se konstatova-
ti itav niz ozbiljnih pitanja koja ovakvo postupanje pokree, a na
koja radna tela nisu mogla dati adekvatan i zadovoljavajui od-
govor, ili su odgovore davala kroz veoma iroku i esto zlonamer-
nu interpretaciju Pravilnika:
Aurnost se kao takva ne pominje u Pravilniku i ne pred-
stavlja kriterijum po sebi. Takoe, ne pominje se ni kao deo
nekog od postojeih kriterijuma.
Aurnost nije definisana ni u jednom od postojeih zakon-
skih ili podzakonskih akata. Samim tim, ne moe se defi-
nisati ni neaurnost. Isto vai i za kvantitativno odreenje
aurnosti, odnosno neaurnosti. Da li je javni tuilac nea-
uran ukoliko je prekoraio instruktivne rokove u jednom,
pet ili sto pedeset sluajeva? Da li je tu u pitanju 0,1%, 1%,
5% ili 25% od ukupnog broja predmeta u radu u posmatra-
nom periodu? Na ova pitanja se ne moe dati odgovor jer
ona nisu deo vaeeg pravnog sistema u Srbiji, niti su ikada
bila predmet regulisanja.
Kako aurnost moe biti kriterijum kada nije postojala kao
kriterijum 2009. godine, a postupak preispitivanja je izriito
ogranien na injenice koje su tada razmatrane?
Konano, zato bi aurnost bila predmet istrage DVT-a
prilikom procene rada prigovaraa ako se zna da je neaur-
nost prekoraenje instruktivnih rokova, tako da ne postoji
procesna posledica takvog ponaanja javnog tuioca ni po
javni interes, ni po okrivljene u tim konkretnim postupcima?
Sve ove, kao i neke druge primedbe, postavljali su kako sami
neizabrani nosioci javnotuilakih funkcija, tako i posmatrai UT-a.
One su nale svoje mesto i u izvetajima posmatraa ispred meu-
narodnih organizacija. injenica je da se ovakvim ponaanjem iska-
zala samovolja radnih tela i DVT-a u celini, koja se ak moe na-
zvati i bahatou i pravnim nasiljem. Na ovaj nain su prekrene
odredbe o mandatu DVT-a u postupku preispitivanja, kriterijumi-
ma, korienim dokumentima i dokazima, a moe se ak rei i da
su prigovarai faktiki diskriminisani u odnosu na svoje kolege koje
su izabrane 2009. godine jer su morali da ispune znatno stroe i ne-
pravine uslove da bi ostvarili isto pravo koje je utvreno zakonom.
Pravo na pravian postupak je takoe u potpunosti zanemareno i
pogaeno, kao i bilo kakva pravna sigurnost koja je ustuknula pred
ovako irokim, nejasnim i kreativnim tumaenjem propisa o po-
stupku preispitivanja.
2.1.4. Zakljuak
Postupak preispitivanja pred DVT-om zasnivao se na priku-
pljanju podataka koji su bili od vanosti za procenu rezultata rada
neizabranih tuilaca i zamenika tuilaca, identifikovanje onih spor-
nih mesta u inicijalnim pojedinanim odlukama i izjanjavanje pri-
govaraa o tim injenicama. Razgovor sa prigovaraima je u tom
smislu bio prilika kako da se ceo predmet sa kompletnom doku-
mentacijom predstavi neizabranom tuiocu ili zameniku tuioca,
kao i da se nedvosmisleno utvrdi da li je DVT napravio materijalne
ili procesne greke prilikom donoenja inicijalnih odluka.
Radna tela DVT-a nisu uspela u ostvarivanju niti jednog od
navedenih zadataka i ciljeva. Na osnovu sprovedenog postupka,
moe se sa sigurnou tvrditi da je jedini cilj njegove realizacije bio
da se opravda prvostepena odluka, a tamo gde to nije bilo mogue
ili takva odluka nije ni doneta, da se pronau i predstave podaci ve-
zani za rad prigovaraa koji bi mogli opravdati buduu negativnu
odluku i odbijanje prigovora. U tom smislu je sasvim tana kon-
statacija predstavnika UT koji su zamerili da se postupak preispiti-
vanja po prigovoru pretvorio u postupak ponovnog odluivanja o
ispunjenosti kriterijuma za izbor. Jednostavan zadatak, da se iden-
tifikuju sporne take u inicijalnoj odluci i da se omogui prigova-
rau da se o njima izjasni i ponudi kontraargumente, pretvoren je
u isleivanje radnih rezultata. Pri tome je gotovo obesmiljeno bilo
kakvo pozivanje na standarde pravinog suenja (postupka) Pra-
vilnik je tako esto i temeljno kren, i to po pravilu na tetu neiza-
branih tuilaca i zamenika tuilaca, da nije mogue uopte govoriti
o postupku u kojem su ravnopravno uestvovale obe strane. Radna
tela su postupak sprovela po istranim pravilima, pretpostavljaju-
i krivicu (tj. neispunjenost kriterijuma za izbor) prigovaraa, na
kojem je bio potpuni teret dokazivanja suprotnog.
Pored toga, uvoenjem novog kriterijuma aurnosti, koji je
postao centralna taka oko koje se u veini sluajeva vodila ra-
sprava, obesmiljeni su i svi drugi rezultati rada, kao i miljenja
nadreenog tuioca i kolega tuilaca svakog od prigovaraa. Po-
sebno se mora pomenuti neprijateljsko ponaanje lanova rad-
nih tela, koje je po pravilu koincidiralo sa pojavom prigovaraa
koji nisu bili zbunjeni izmenama odredaba o postupku u hodu i
koji su svoje izlaganje argumentovali mnogo ubedljivije, ostavlja-
jui radna tela bez materijala na osnovu kojeg bi odbijanje pri-
govora bilo neminovno.
Poseban nedostatak je neprimena i ovako prikupljenih inje-
nica, tj. njihova selektivna primena, o kojoj e vie rei biti u delu
o analizi novih pojedinanih odluka koje je DVT doneo odluu-
jui o prigovorima.
160
Neupotreba i selektivna upotreba prikuplje-
nih podataka, kao i potpuno zanemarivanje dokaza koje su neiza-
brani tuioci i zamenici tuilaca iznosili, dodatno je obesmislilo
160 Videti infra, str. II-4.
odravanje ovakvih roita, koja su oigledno bila namenjena za-
dovoljavanju forme (pri tome se ak ni u toj zamisli nije uspelo s
obzirom na sve pomenute proceduralne pogreke).
Najzad, relativizovanje roita se vrilo i kroz naknadno priku-
pljanje dokumenata nakon zavretka rasprave, o kojima prigovara-
i nisu obavetavani i o kojima nisu ni mogli da se izjasne, to je jo
jedna znaajna povreda prava na pravino suenje.
Zbog svega navedenog, konana ocena postupka pred radnim
telima moe se okarakterisati kao protivna Pravilniku, svrsi spro-
voenja postupka preispitivanja, a u pojedinim segmentima i kao
krenje dostojanstva neizabranih nosilaca javnotuilakih funkci-
ja. Postupak sasluanja je u pravnom smislu bio izigravanje prav-
de i nije zadovoljio ni minimalne standarde pravinog postupka.
2.2. Postupak pred komisijama
Visokog saveta sudstva
Postupak pred komisijama je poput postupka pred radnim te-
lima, odreen kao upravni postupak sui generis, pa se i ovde shod-
no supsidijarno primenjuju Pravila Zakona o optem upravnom
postupku. Otuda se odgovori na ona pitanja koja nisu definisana
samim Pravilima mogu pronai u analizi relevantnih odredaba za-
konskog teksta.
2.2.1. Komisije Visokog saveta sudstva
Postupak preispitivanja odluka prvog saziva Visokog saveta
sudstva odvija se, od 15. juna 2011. godine, pred komisijama Viso-
kog saveta sudstva. U skladu sa Pravilima,
161
komisije su sainjene
od lanova VSS iz reda sudija koji su na funkciju lana VSS izabrani
161 l. 810. Pravila.
na izborima, organizovanim u sudovima svih stepena u Republici
Srbiji u skladu sa odredbama odgovarajuih zakona. Pretpostavka
je da su se prilikom izrade Pravila autori rukovodili dvojakim razlo-
zima. S jedne strane, imajui u vidu da je potrebno preispitati od-
luke u 837 predmeta, razlozi ekonominosti nalau da ne postupa
celokupan sastav VSS, te da se deo posla raspodeli na dve komisije.
Ovakva organizacija rada u skladu je i sa Poslovnikom VSS,
162
ijim
lanom 16. je propisana mogunost da VSS poverava deo poslova
iz svoje nadlenosti u tu svrhu osnovanim povremenim radnim te-
lima, u koje spadaju i komisije. Osnovano se moe pretpostaviti da
jo jedan razlog za poveravanje velikog dela posla u okviru postup-
ka preispitivanja odluka upravo sudijama koje su u VSS izabrale nji-
hove kolege lei u potrebi da se oni lanovi VSS koji su uestvovali u
radu prvog sastava VSS izuzmu iz postupka kako se ne bi dovelo u
pitanje potovanje naela o postupanju nezavisnog i nepristrasnog
tribunala iz lana 6. stav 1. Evropske konvencije o zatiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda. Na ovaj nain je istovremeno omogue-
no i potovanje naela o tome da o statusu sudije odluuje telo koje
je veinom sainjeno od njihovih kolega sudija iz lana 1.3. Evrop-
ske povelje o statutu za sudije,
163
koje bi moglo biti dovedeno u pita-
nje da je postupak voen pred komisijama u ijem radu su uestvo-
vali i drugi lanovi VSS-a, ne samo oni koji su to po svojoj funkciji
(predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pra-
vosue, predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine), ve i la-
novi VSS iz reda advokata i uglednih pravnika. Pravilo da komisije
imaju sudijski sastav prekreno je samo u nekoliko sluajeva, kada
je lan iz reda profesora zamenjivao uhapenog sudiju Jakia. Ipak,
ta praksa nije dugo trajala i nije bilo prigovora neizabranih sudija na
injenicu da jedan od lanova komisije nije profesionalni sudija.
164
162 Slubeni glasnik RS, br. 43/09, 22/11 i 33/11.
163 European Charter on the statute for judges DAJ/DOC (98) 23, dostupna na
http://www.judicialcouncil.gov.az/Law/echarte.pdf, 1. 9. 2012.
164 Ipak, bilo je prigovora koji su bili usmereni na rad tog lana VSS-a, zbog
prethodno ustanovljenog sukoba interesa zbog ega mu je funkcija u VSS-u
Radom ovako formiranih komisija rukovodio je predsedavaju-
i, a u svakoj komisiji je za svaki predmet bio odreen i izvestilac.
Na roitima je bilo dozvoljeno prisustvo kako opte, tako i
strune javnosti, a sam tok roita je sniman audio i vizuelno, te
nije bilo potrebe za diktiranjem u zapisnik. Podnosioci prigovora
imali su ovlaenje da iskljue javnost, kao i da odbiju snimanje ka-
merom, to je i uinjeno u nekoliko sluajeva. Ipak, opta je ocena
da su u pogledu vremena, mesta i optih formalnih uslova u vezi sa
odravanjem roita potovani standardi prava na pravino sue-
nje iz lana 6. EKLJP.
Meutim, posle hapenja sudije Jakia i ostavke sudije Luki-
a predsednica VSS-a je samostalno izvrila spajanje protivno Pra-
vilima, i od dve komisije sainila jednu sa etiri lana, a od njih su
tri prisustvovala na svakom od roita po sistemu rotacije.
165
Ovim
je poinjeno dvostruko krenje Pravila, koje je znaajno uticalo na
dalji tok roita i razgovore sa neizabranim sudijama:
Najpre, ona se nisu mogla izmeniti aktom predsednice VSS-a,
ve odlukom opte sednice tog tela. Meutim, imajui u vidu
da je rad VSS-a praktino od ostavke sudije Lukia morao biti
blokiran, o emu e biti rei u kasnijem tekstu,
166
verovatno
je primenjeno praktinije reenje kojim je omogueno da
se roita nastave i sa samo etvoro sudija.
167
Kada su u pitanju pojedinani predmeti, roita su morala
biti ponovljena u svim sluajevima gde komisija nije donela
obrazloenu odluku odluka komisije koja se iznosi VSS-u
o tome da li e prigovor biti prihvaen ili nee, a u kojima su
prestala po sili zakona. Ovaj problem e detaljnije biti analiziran u kasnijem
tekstu, a ovakvi prigovori su verovatno predstavljali i jedan od razloga zbog
kojih je ovaj lan VSS-a prestao da postupa na roitima.
165 Ova odluka je objavljena na internet-prezentaciji VSS-a, ali nije bila dostu-
pna javnosti due od nekoliko dana.
166 Videti infra, II-3.2.4.
167 Pri tome valja napomenuti i injenicu da samim tim to je postojala jedna
komisija nisu prekrena prava prigovaraa; nije, dakle, sporan broj komisija,
ve nain njihovog konstituisanja i ukidanja koji je bio suprotan Pravilima.
postupale sudije koje vie nisu uestvovale u radu komisija
(Jaki i Luki). Ovo nije uinjeno i u mnogim predmetima
su se roita jednostavno nastavila, a novi lanovi (jedine pre-
ostale) komisije donosili su odluke kao da su postupali u tim
predmetima od samog poetka.
2.2.2. Opti pogled na razgovore
sa neizabranim sudijama
Kao to je ve reeno, razgovori sa neizabranim sudijama odr-
avani su pred dve komisije VSS-a, koje su ustanovljene Pravilima,
kao i Poslovnikom o radu ovog tela; nakon to je VSS ostao bez dva
lana, dve komisije su se stopile u jednu, ali je kvalitet roita, kao
i sistematika njihove realizacije, ostalo isti.
Roita su poinjala utvrivanjem optih uslova za odravanje
roita; manji broj neizabranih sudija iskoristio je pravo da roite
bude zatvoreno za optu javnost, dok su posmatrai iz meunarod-
nih organizacija (pre svega EU) prisustvovali gotovo svim odranim
roitima.
168
Po otpoinjanju roita, koja su bila audio i vizuelno
snimana, to je znatno uprostilo i ubrzalo proceduru u vezi sa izra-
dom zapisnika, predsednici komisija bi dali re izvestiocu, jednom
od lanova komisije koji je prezentovao stanje u spisima predme-
ta u svakom pojedinanom sluaju.
Izlaganje izvestioca se menjalo tokom samog postupka i vre-
menom je dobijalo na kvalitetu. Otprilike nakon mesec dana po-
stupanja, izvestioci su praktino usvojili jednovrsnu formu (sa
manjim odstupanjima kod pojedinih sudija) koja je bila sasvim
168 Posmatrai EU bili su prisutni na svim roitima, poev od 15. juna 2011.
godine. Posmatrai OEBS-a i Saveta Evrope dolazili su na pojedina roita.
Drutvo sudija Srbije nije imalo svoje zvanine posmatrae, iako su isti bili
prisutni na nekim roitima u svojstvu opte javnosti. Svega nekoliko prigo-
varaa je iskljuilo javnost u potpunosti, to je pretpostavljalo i neprisustvo-
vanje posmatraa.
zadovoljavajua u pogledu informisanja prigovaraa i javnosti, kao
i drugih lanova komisije o samom predmetu. Kao i kod tuila-
kih radnih tela vremenom su pridodati novi izvetaji iz matinih
sudova neizabranih sudija, tzv. T1 i T2 obrasci koji su obuhvata-
li period 20062008. godine.
169
Izvestilac je u svom izvetaju pra-
tio kretanje u slubi prigovaraa, itao obrazloenje prvostepene
pojedinane odluke (ukoliko je takve odluke bilo), navode ustav-
nih albi i albi Ustavnom sudu i itao najvanije podatke iz no-
voprimljenih sudskih izvetaja. Naalost, iako je ova praksa bila
prilino efikasna i dovoljna da se svi prisutni upoznaju sa stanjem
u predmetu, veoma retko se izvestilac zadravao na onim inje-
nicama koje je smatrao osnovom predmeta i oko ijeg je utvri-
vanja ili osporavanja celo roite trebalo da se koncentrie. Po-
nekad je izvestilac navodio da podaci iz prvostepene odluke nisu
tani i da su u potpunosti pobijeni novim sudskim izvetajima.
Ipak, ni to po pravilu nije bilo dovoljno da se identifikuje o emu
bi prigovara morao da se izjasni, odnosno koje su to okolnosti
koje e biti od znaaja pri novom odluivanju. Na ovaj nain je
nepobitno dolo do prebacivanja tereta dokazivanja na neizabra-
nog sudiju, i to tako to bi isti bio zamoljen da se izjasni o okol-
nostima koje je uo od izvestioca, nakon to bi izvestilac zavrio
itanje svog izvetaja.
Prigovarai su svoj nastup na roitima koncipirali razliito.
Veina se zadrala na pobijanju navoda iz prvostepene odluke, uko-
liko su je imali. Pored toga, neki od njih su smatrali da je potreb-
no da se izjasne i o novopribavljenoj statistici iz T1 i T2 obrazaca,
kao i o eventualnim drugim injenicama koje su navedene u izla-
ganju izvestioca. Situacija je bila daleko tea kada nije bilo pojedi-
nane odluke donete u prvom stepenu. U tom sluaju se prigovara
169 Za razliku od tuilakih izvetaja, prigovarai iz reda sudija nisu protestovali
protiv ovakve prakse, najee zato to su novi izvetaji bili daleko vero-
dostojniji od podataka koji su bili sadrani u prvostepenim pojedinanim
odlukama. Takoe, u nekoliko sluajeva neizabrane sudije su osporavale i te
podatke i iznosile dokaze o statistici za koju su oni tvrdili da je tana.
nalazio u apsurdnoj situaciji jer nije mogao da se izjasni o okol-
nostima svog neizbora kada ni on ni komisija nisu znali koje su to
okolnosti. Roita bi se u tim sluajevima svodila na monolog nei-
zabranog sudije, ime se ceo postupak obesmiljavao. Jedina reak-
cija komisije u tim sluajevima bila je eventualni razgovor o nekim
statistikim parametrima iz novih izvetaja sudova, koji su oigled-
no odstupali u negativnom smislu od proseka i/ili propisane norme.
Ipak, postavlja se pitanje da li su time komisije VSS-a nainile istu
greku koja je bila karakteristina za radna tela DVT-a, i postu-
pak preispitivanja prvostepene odluke transformisali u postupak
ponovnog odluivanja o kandidatu iz 2009. godine. Ovo pre svega
zato to pomenuti izvetaji nisu bili korieni od strane prvog sa-
stava VSS-a koji je odluivao o kandidatima 2009. godine, kao i da
nisu uvek bili korieni isti obrasci za takve izvetaje, pa je postu-
pak preispitivanja njihovih odluka morao da se svede na injenicu
da li su oni mogli, imajui u vidu tada im dostupne informacije, da
donesu pravilnu i pravinu odluku, ili nisu.
Posle zavrenog odgovora i eventualne diskusije, odnosno pi-
tanja koja bi lanovi komisije imali da upute neizabranom sudiji,
predsednici komisija su zakljuivali roite frazom da e svi mate-
rijali biti jo jednom pregledani u nejavnom delu sednice komisi-
je i da e se na osnovu toga podneti predlog za donoenje odluke
na sednici VSS-a. Jo jedan od propusta komisija sasvim sigur-
no je bilo njihovo neizjanjavanje o dokazima koji su predoeni
na samom roitu, kako od strane izvestioca, tako i od strane pri-
govaraa.
170
Izuzetno su bili retki sluajevi kada bi se izvestilac ili
predsednik komisije na roitu izjasnio o nekom dokumentu, njego-
voj vanosti, validnosti, prihvatljivosti i uticaju na konanu odluku.
170 to je donekle i logino, s obzirom na to da lan 150. stav 1. ZUP jasno na-
vodi svrhu dokazivanja: dokazi se, po pravilu, izvode poto se utvrdi ta je u
injeninom pogledu sporno ili ta treba dokazivati. Komisije su proputale
da utvrde koje su injenice sporne a koje nesporne, nekritikim odnosom
prema dokumentima, podacima i informacijama koje su bile predstavljene
od strane izvestioca ili prigovaraa na roitu, ili u toku postupka uopte.
Ovo je bio sluaj i onda kada su prigovarai podnosili dokaze koji
su bili direktno upueni na pobijanje navoda iz drugih dokumena-
ta koje je izvestilac predstavio.
Uopteno gledajui, roita pred komisijama VSS-a nisu
imala neke vee nedostatke osim opisanih. U svakom sluaju,
prebacivanje tereta dokazivanja i odsustvo bilo kakvog racional-
nog korienja roita kada nije bilo pojedinane odluke iz prvog
stepena, najvee su zamerke koje se mogu staviti postupanjima
komisija. Ipak, ono to je nadasve dominantan utisak, a o emu
e biti rei kasnije u tekstu, jeste to da su roita organizovana
i izvoena kao najjavniji, najtransparentniji i najkvalitetniji deo
postupka, ali da se na njima nije dogaalo nita to bi bilo od uti-
caja za donoenje konane odluke VSS-a. O tome govore i broj-
ne nepravilnosti koje su bile uobiajene nakon zavretka roita,
a odigravale su se u nejavnim delovima postupka, kako bez pri-
sustva javnosti, tako i bez prisustva posmatraa. Ceo dalji razvoj
dogaaja, a posebno analiza procedure odluivanja na sednici
VSS-a i analiza novih pojedinanih odluka pokazali su, naalost,
krajnju relativizaciju vanosti prve faze postupka i razgovora sa
neizabranim sudijama.
Pravila u toku postupka pred komisijama
Slino kao i u sluaju preispitivanja odluka DVT-a, Pravila su
doneta uz pomo i uz podrku Delegacije Evropske unije i Kance-
larije OEBS-a u Srbiji. Ona su odgovarala svojoj svrsi i moe se rei
da je, osim nekoliko propusta, ovaj tekst bio i kvalitetniji od tuila-
kog Pravilnika. I sam postupak, kao to je opisano, imao je manje
negativnih aspekata. Ipak, analiza postupanja u odnosu na Pravila
kojima je postupak utvren, pokazae i neke pozitivne i pojedine
negativne strane razgovora sa neizabranim sudijama, koji su voe-
ni pred komisijama VSS-a.
lan 3. Pravila predvia niz znaajnih odredaba za tok postup-
ka pred komisijama. Moe se rei da su ovi principi uglavnom po-
tovani, osim to se jo jednom mora naglasiti da pretpostavka is-
punjenosti svih uslova i kriterijuma za izbor nije nikako dola do
izraaja za vreme roita, pre svega zbog prebacivanja tereta do-
kazivanja na prigovarae. Iako se u lanu 3. stav 2. taka 1. izriito
propisuje da se zadrava pretpostavka ispunjenosti kriterijuma do-
stojnosti, strunosti i osposobljenosti, komisije su svojim ponaa-
njem na roitima ovu odredbu krajnje relativizovale, to e se vi-
deti i iz analize obrazloenja pojedinih odluka koje je VSS doneo
u postupku preispitivanja. Samim proputanjem da se identifikuju
one injenice koje se mogu staviti na teret prigovarau i da se raz-
govor na roitima usmeri ka njihovom razjanjenju, teret dokazi-
vanja se prebacivao na drugu stranu i prigovarai su morali da se
brane od navoda izvestioca, ak i kada u tim navodima nije bilo
negativnih konstatacija. Posebno je teko bilo odrati raspravu u
predmetima u kojima nije bilo pojedinane odluke u prvom stepe-
nu, kada je naroito dolazilo do izraaja pasivno dranje komisi-
je, a pretpostavka ispunjenosti uslova bila je u takvim postupcima
krajnje relativizovana.
Kada je re o kriterijumima za izbor, koji su predmet l. 46,
moe se staviti nekoliko napomena:
Najpre, kada je re o dostojnosti kao kriterijumu, ona je ispi-
tivana i u sluajevima koji predstavljaju izuzetno iroko tu-
maenje lana 4. Pravilnika. Ovaj nedostatak nije bio toliko
izraen na samim roitima, koliko se pojavio (navodno, kao
rezultat injenica utvrenih na roitima) u obrazloenjima
drugostepenih pojedinanih odluka VSS-a donetih povodom
prigovora. O ovom fenomenu bie vie rei u kasnijem tek-
stu, kod analize odluka VSS-a. Kao dokazi za potencijalnu
nedostojnost sluile su i neproverene informacije, pisma koja
su anonimno dostavljana VSS-u, kao i pritube protiv neiza-
branih sudija povodom njihovog postupanja u odreenim
predmetima, za koje se esto tek na roitu ispostavljalo da
su neosnovane i da nisu uvaene od strane predsednika sudo-
va ni kada su podnoene, ali su ipak na odreeni nain nale
svoj put do dosijea predmeta neizabranih sudija. Kada je re
o izvorima informacija, najvea nedoumica na roitima po-
stojala je u odnosu na injenice koje su neretko navoene
u prvostepenim odlukama, a za koje je potpuno nejasno kako
su mogle da dou u posed lanova VSS-a u postupku odlu-
ivanja o kandidatima, i koje su donekle podseale na izve-
taje bezbednosnih provera bezbednosnih agencija. Komisije
se nisu izjanjavale o izvorima ve su jednostavno konstato-
vale postojanje odreenih dokumenata u predmetima ili
navoda u prvostepenim odlukama, a zanimljiva je i injeni-
ca da su se takve informacije esto pokazale kao poluistina
ili potpuno neistinite, to su prigovarai uspeno i dokazivali
na roitima. Poseban problem koji se tie irokog tumae-
nja pojma dostojnosti, ali i krenja osnovnih pravila o doka-
zivanju, pojavio se u pojedinim sluajevima gde je nedostoj-
nost bila zasnovana iskljuivo na onim dokazima koji su bili
utvreni na sednicama VSS na kojima se odluivalo o pri-
govorima, to znai da prigovarai nikada nisu imali ansu
da te dokaze sagledaju, o njima se izjasne i eventualno ih po-
biju ili objasne okolnosti u kojima su oni nastali.
Postojalo je izvesno lutanje u radu komisija na samom po-
etku postupka, kada su se rezultati na roitima razliito i-
tali (po godinama i materijama), pa je bilo neizvesno da li e
i u drugom stepenu biti primenjena ista selektivnost prikazi-
vanja samo onih aspekata rezultata koji predstavljaju poten-
cijalno loe strane rada neizabranog sudije. Tokom postupka
postojala je razliita praksa kada je re o primeni trogodi-
njeg uproseavanja rezultata.
171
171 Naalost, obrazloenja novodonetih odluka ipak sadre iste nedostatke koji
su prisutni u prvostepenim pojedinanim odlukama, a u vezi sa prikaziva-
njem trogodinjeg proseka i ispunjenosti normi.
Slian primer moe se dati i za vaan segment strunosti i
osposobljenosti, a to je izrada odluka u rokovima posle 30,
odnosno nakon 60 dana od dana zakljuenja rasprave. Nije
postojala jedinstvena praksa komisija i izvestilaca prilikom
itanja i komentarisanja ovih podataka. Tako su neki izvesti-
oci potpuno zanemarivali kategoriju odluke izraene do 30
dana u sudskim izvetajima iako se ona pojavljuje kao po-
sebna kategorija ocene rada sudija prema Merilima, dok su
je neki itali kao relevantnu. Nije bio redak sluaj i da neko
od lanova komisija prokomentarie kako su u toj kategori-
ji bitne jedino odluke izraene posle 60 dana. Ova injeni-
ca, koja se mogla primetiti na roitima ali nije predstavljala
neku znaajniju povredu, postala je posebno aktuelna nakon
analize pojedinanih odluka, kada su se iznenada u pojedi-
nim sluajevima pojavila razliita tumaenja ovog kriteriju-
ma, po pravilu onako postavljena kako je bilo potrebno da
bi odluka (pozitivna ili negativna) mogla biti opravdana.
172
Kada je re o odredbama o organizaciji i pravilima voenja
postupka, ona su uglavnom potovana. lan 8. Pravila prekren je
spajanjem dveju komisija u jednu, o emu je ve bilo rei u pret-
hodnom tekstu. Zanimljivo je da VSS nije formalno odluio prema
lanu 16. Pravila u sluaju hapenja sudije Jakia. Kao to je ve
reeno, postoji nedoumica kako su postupci u kojima je ovaj sudija
bio izvestilac a koji nisu zavreni, ili su zavreni a nije doneta odlu-
ka na osnovu lana 25. Pravila, nastavljeni bez ponavljanja. Ova si-
tuacija se ponovila i posle ostavke sudije Lukia. Komisije su krile
i lan 25. Pravila ukoliko nisu donosile pisane obrazloene predlo-
ge, kako se VSS zvanino izjasnio.
173
Shodno lanu 22. Pravila, postojalo je vie zahteva za izuze-
e pojedinih lanova komisija i o njima je odluivala predsedni-
ca VSS. Zanimljivo je da nijedan od tih zahteva nije prihvaen,
173 Videti infra, II-3.2.1.
ali se ini da to ni u jednom sluaju nije uticalo na kvalitet postupka
pred komisijama. Meutim, o zahtevima na osnovu lana 27. Pra-
vila, koja predviaju izuzee lanova VSS-a u postupku donoenja
odluke o prigovoru, prigovarai nisu obavetavani na samim roi-
tima, to je i logino s obzirom na to da o prigovorima odluuje
predsednica VSS,-a a prigovori su najee i izjavljivani na roiti-
ma. Pretpostavka je da je odluka predsednice VSS-a o tome njima
bila naknadno dostavljena, a ukoliko to nije sluaj, onda je dolo
do krenja pomenutog lana.
2.2.4. Zakljuak
Za razliku od postupka koji je sproveden pred radnim telima
DVT-a, roita pred komisijama VSS-a bila su daleko kvalitetnija,
tehniki i formalnopravno gledano. Zamerka koja je izreena u vezi
sa formiranjem jedne komisije umesto do tada postojee dve, kao
to je napomenuto, odnosi se pre svega na nain na koji je to ura-
eno. Samim formiranjem jedne komisije nije povreeno nijedno
pravo prigovaraa, u situaciji kada je bilo sasvim izvesno da se po-
stupak ne moe nastaviti dotadanjim tempom, a bez dvojice lano-
va iz reda sudija. Ono to je kasnije moglo uticati na povredu prava
na pravino suenje jeste nastavak pojedinih roita pred komisi-
jom u izmenjenom sastavu, ak i u onim sluajevima kada je neko
od nedostajuih sudija bio izvestilac u predmetu iako je formalno
dolo do promene izvestioca odlukom VSS-a (ali tek poto je Pre-
drag Dimitrijevi odbio da dalje postupa u predmetima kao izvesti-
lac i lan komisije izabran nakon Jakievog hapenja).
174

Verovatno najvaniji nedostatak koji je bio izraen i sveprisu-
tan na roitima odnosi se na prebacivanje tereta dokazivanja sa
174 Odluka sa sednice od 30. septembra 2011. godine moe se nai na inter-
net-adresi: http://vss.sud.rs/Postupak-preispitivanja-odluka.htm, 1. 9. 2012.
Odluka se primenjivala od 6. oktobra 2011. godine.
komisija na prigovarae. U zavisnosti od injenice da li je done-
ta pojedinana odluka u prvom stepenu ili nije, roita su odista
liila na priliku da neizabrane sudije iznesu svoju odbranu, ili da
se komisija tek tada upozna se njihovim rezultatima rada, to ni-
kako nije bila originalna intencija kada se osmiljavao postupak
preispitivanja.
Osim toga, roita za prigovarae koji nisu imali pojedina-
nu odluku nisu se mogla okarakterisati kao uspena sa stanovita
prikupljanja injenica, kao ni sa stanovita otkrivanja prema kojim
kriterijumima i na osnovu kojih e podataka VSS odluivati o pri-
govoru, odnosno ta e komisija u svojoj odluci preporuiti optoj
sednici VSS-a i na emu e svoj predlog zasnivati.
Jo jedan segment roita ostaje u domenu nejasnog: zato su
pojedini predmeti vraani sa sednice VSS-a i zato su prigovarai po-
novo pozivani na roita, a da pri tome komisija koja je postupala u
predmetu nije znala ta je uzrok tome? Ovo je zanimljivo i sa stano-
vita (ne)uestvovanja u postupku onih lanova VSS-a koji su odlu-
ivali u prvom stepenu, jer je obrazloenje komisije koje se usmeno
iznosilo prigovarau esto sadravalo samo dve izjave da je predlog
komisije VSS-u bio pozitivan, ali da je upravo neko od tih lanova
smatrao da se pojedini predmeti na kojima je prigovara radio mo-
raju detaljnije prouiti. Nejasno je i kako su ti lanovi dolazili do po-
dataka o takvim predmetima, kao i ta su konkretno zamerali sudi-
jama. Ovo samo navodi na zakljuak da su podaci prikupljani i van
roita, nepoznatim kanalima i od strane nepoznatih izvora,
175
kao
i da je uticaj pojedinih lanova koji su se morali uzdravati od ue-
a (ne samo od glasanja!) bio daleko vei od primerenog.
Generalni je utisak, koji se mora i na ovom mestu napomenuti,
ipak to da su odrana roita bila od malog znaaja za ceo postupak.
175 Ovo je naroito indikativno u nekim odlukama gde se ne pominje izvor
podatka koji se navodi, ve neka neodreena formulacija kao npr. Savet
je doao u posed informacija. O takvim podacima po pravilu nije bilo rei
na roitu, niti se o njima prigovara mogao izjasniti, to je teka povreda
procedure i prava na pravian postupak.
Naime, kako e se videti kroz analizu obrazloenih odluka, posto-
ji tendencija koja je uoena i kod postupanja i odluivanja DVT-a:
da se donese odluka o prigovoru, da li se usvaja ili odbija, pa da se
zatim injenino stanje i obrazloenje odluke podvedu pod kona-
an ishod, umesto dijametralno obrnutog postupka koji bi bio je-
dini opravdan da upravo injenice utvrene na roitima budu
smernice za donoenje konane odluke. Postavljaju se razliita pi-
tanja povodom ovih uoenih nedostataka, meu kojima je najva-
nije kakvi su onda kriterijumi bili odluujui za donoenje odlu-
ke, ako se Pravila nisu adekvatno primenjivala. Osim toga, ovakva
praksa u velikoj meri relativizuje vanost roita i utvrenih inje-
nica, posebno imajui u vidu da su ona bila jedini javni deo postup-
ka u koji je uvid mogla imati i najira javnost, ukljuujui i medije.
3. TRANSPARENTNOST I NEZAVISNOST U RADU
I ODLUIVANJU RADNIH TELA I KOMISIJA,
I SEDNICA DVT-A I VSS-A
Transparentnost rada nekog organa, institucije, tela i slino,
podrazumeva javnost u postupanju lanova tog tela, kao i potpuno
i pravovremeno informisanje javnosti o odlukama koje ono donosi.
Transparentnost takoe podrazumeva mogunost da svako ko eli
izvri uvid u dokumente koji sadre informacije od javnog znaa-
ja, te da iste moe slobodno da analizira i kritikuje.
Nezavisnost u radu pravosudnih organa pre svega se odno-
si na njihovu odvojenost od izvrne vlasti i samostalnost u dono-
enju odluka. Pri tome se ne misli samo na formalnu nezavisnost
koja je po pravilu deo modernih ustava i zakona, ve posebno na
faktiku nezavisnost koja se izraava u istinskoj i realnoj podvoje-
nosti i nedostatku upliva politikih i drugih instrukcija koje mogu
potei od organa izvrne vlasti u pisanom, ali ee u usmenom,
neformalnom obliku. Ova nezavisnost se postie omoguavanjem
formalnih mehanizama nezavisnosti odredbe koje se odnose na
izbor, rad i stalnost pravosudnih funkcija
176
kao i razvojem me-
hanizama kontrole koji e omoguiti uvid najiroj javnosti u sve
eventualne zloupotrebe i pritiske koji se vre na nosioce pravosud-
nih funkcija. I to je upravo taka u kojoj se nezavisnost i transpa-
rentnost susreu i prepliu.
Osim u ovom klasinom znaenju, izraz transparentnost i
nezavisnost ovde e biti posmatran iz posebne perspektive koja
ukljuuje i legalnost i legitimnost delovanja, samostalnost u radu
176 lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima; l. 15. Zakona o sudijama;
l. 2. i 5. Zakona o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 116/08).
i donoenju odluka, kao i faktiku nezavisnost u odnosu na izvr-
nu vlast u postupcima preispitivanja odluka prvih sastava DVT-a
i VSS-a. Ustav Republike Srbije u lanu 32. pravo na pravino su-
enje definie kao pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom
ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi
i odlui o pravima i obavezama. U lanu 153. stav 1. proklamuje
nezavisnost i samostalnost VSS-a, dok se u lanu 164. stav 1. utvr-
uje samostalnost (ne i nezavisnost) DVT-a.
177
Ve je reeno da su postupci preispitivanja imali tri komponen-
te, odnosno tri faze: odravanje roita, odluivanje o prigovoru i
izradu i dostavljanje pojedinane odluke prigovarau. Transparen-
tnost shvaena u irem smislu moe se posmatrati kroz sve tri faze
postupaka, ali i kroz reavanja nekih prethodnih, proceduralnih pi-
tanja koja su se postavila naroito kada je re o radu VSS-a, mada
se ne mogu zanemariti ni pri oceni rada DVT-a.
177 Nepristrasnost i nezavisnost tribunala predstavljaju deo prava na pravino
suenje, koje je zatieno lanom 6. Evropske konvencije o ljudskim pra-
vima. Nepristrasnost tribunala jasno je utvrena u praksi Evropskog suda
za ljudska prava, a jedna od najee citiranih presuda jeste ona u sluaju
Findlay protiv Ujedinjenog Kraljevstva (aplikacija broj 22107/93, presuda
od 25. februara 1997. godine), prema kojoj tribunal (tj. njegovi lanovi), s
jedne strane, moraju biti subjektivno lieni svake line predrasude ili pri-
strasnosti, ali takoe moraju ponuditi objektivne garantije kojima e otklo-
niti svaku sumnju u pristrasno postupanje. Nezavisnost tribunala u praksi
ESLJP takoe je utvrena u obimnoj praksi ovog suda, a naroito su citi-
rane presude Findlay protiv Ujedinjenog Kraljevstva, op. cit., i Incal protiv
Tirske (aplikacija broj 22678/93, presuda od 9. juna 1998. godine). Njima je
jasno odreeno da nezavisan tribunal ne moe biti sainjen od onih poje-
dinaca koji su na bilo koji nain povezani sa bilo kojom drugom stranom,
po sistemu subordinacije, koje bi moglo imati neki interes u konkretnom
sluaju; dalje, nezavisnost koja je proklamovana mora biti objektivno po-
tvrena u praksi takvog tribunala; da postoje mehanizmi koji bi osigurali
odsustvo spoljnih pritisaka. Kada se utvruje da li je tribunal nezavisan,
mora se poi od nezavisnosti svakog njegovog pojedinanog lana da li
postoje jasne garantije koje iskljuuju svaku sumnju u nezavisnost sudije
u konkretnom sluaju (kurziv na).
3.1. Rad radnih tela i opte sednice DVT-A
3.1.1. Problem postojanja radnih tela
Pravilnikom o postupku preispitivanja odluka prvog sastava
Dravnog vea tuilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti predvieno je odravanje
roita, odnosno razgovora sa neizabranim nosiocima javnotui-
lakih funkcija, pred celim sazivom Dravnog vea tuilaca. Udru-
enje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Republike Srbije
imalo je status posebnog posmatraa, koji je mogao da postav-
lja pitanja prigovaraima i stavlja primedbe na zapisnik i postupak
u celini. Osim UT, status posmatraa (ali bez pomenutih prava)
imali su i predstavnici Delegacije Evropske unije, Misije OEBS-a
i Saveta Evrope.
178
Postupak preispitivanja, zamiljen kako je utvreno Pravilni-
kom, naiao je na ozbiljne probleme praktino jo pre nego to je ot-
poeo, o emu je ve bilo rei u prethodnom delu.
179
Kao to je ve
reeno, postojala je konfuzija oko toga da li prikupljanje dokumen-
tacije za odluivanje DVT-a po prigovoru, u ta je spadao i razgovor
sa neizabranim nosiocem javnotuilake funkcije, vri DVT u celini
ili samo njegova radna tela. lanom 3. Pravilnika predvieno je
da se sasluanja neizabranih nosilaca javnotuilakih funkcija od-
vijaju pred punim sastavom DVT-a. Ona su se, meutim, odvijala
pred tzv. komisijama ili radnim telima, kako su ih u razliitim fa-
zama postupka predstavljali predsedavajui tih tela. Uprkos uloe-
nim prigovorima da je nejasno o kakvim je telima re, DVT je od-
govorio da su ova tela sainjena prema lanu 12. Poslovnika o radu
DVT-a.
180
Meutim, prema pomenutom lanu, DVT moe da osni-
va ad hoc radna tela sainjena od etiri lana. Radna tela oformljena
178 lan 5. Pravilnika. O ueu posmatraa bie jo rei u nastavku teksta.
179 Videti supra, II-2.1.
180 lan 12. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Dravnog vea tuilaca (Slubeni gla-
za preispitivanje odluka prvog saziva imala su tri lana, i prema
tome nisu odgovarala formulaciji iz Poslovnika.
Sva tri lana tako oformljenih radnih tela bila su javni tuio-
ci ili zamenici javnog tuioca; jedan lan je imao funkciju predsed-
nika radnog tela, a u svakom pojedinanom sluaju jedan od la-
nova bio je izvestilac koji je predstavljao sluaj i stanje u spisima.
Rezultat ovog nepotovanja odredaba Pravila koje je DVT sam
doneo jeste da se ne moe odrediti koje je telo koje je vodilo postu-
pak preispitivanja. Nejasno je i zato to nije inio DVT u punom sa-
stavu. Ukoliko su razlozi bili praktine prirode, veoma je neobina
injenica da je DVT reio da kri Pravilnik, umesto da ga na svojoj
sednici izmeni i prilagodi tako da odgovara faktikim mogunosti-
ma i kapacitetima kojima je raspolagao u postupku preispitivanja,
tim pre to je slino reenje prihvaeno i u sudijskim Pravilima. Ni
sami lanovi komisija, odnosno radnih tela, nisu mogli da de-
finiu niti naziv tela koje je razgovor obavljalo, ni formu razgovora
koji je predvien Pravilnikom roite, sasluanje, razgovor radi sa-
kupljanja informacija. Takoe, prigovaraima koji su eleli da izlo-
e svoju argumentaciju pred punim sastavom DVT takvi predlozi
nisu prihvatani i odbacivani su bez obrazloenja ili se radna tela o
njima ak nisu ni izjanjavala ve su faktiki prelazila na voenje po-
stupka. Valja jo jednom naglasiti da su se time krile mnogobrojne
odredbe Pravilnika (praktino sve koje govore o postupku preispiti-
vanja, osim onih o odluivanju)
181
i da je takvo ponaanje predstav-
ljalo znatnu povredu procesnih odredaba u postupku preispitivanja.
3.1.2. Nezavisnost rada opte sednice DVT-a
Diskutabilno je da li se moe govoriti o DVT-u kao nezavisnom,
a posebno nepristrasnom telu, u postupku u kojem je drugostepeni
organ identian prvostepenom. Iako su izmeu donoenja odluke
181 U pitanju su l. 3, 59. i 1119. Pravilnika.
u prvom i drugom stepenu izvrene izvesne personalne promene u
DVT-u i VSS-u,
182
one ne mogu biti dovoljna garancija da e se ova
tela ponaati kao nepristrasna i da e biti omoguena osnovna svrha
drugostepenog preispitivanja neke odluke da o predmetu odluuje
organ koji ga moe sagledati na objektivan nain, neoptereen okol-
nostima koje bi mogle da utiu na razumevanje injenica na kojima
e se drugostepena odluka zasnivati. ak i ako bi se prihvatila mo-
gunost da tzv. stari (stalni) lanovi DVT-a ne glasaju (to se ne moe
potvrditi s obzirom na to da je veina sednica bila zatvorena za optu
javnost i posmatrae, a i sednice na kojima je prisustvo posmatraa
bilo dozvoljeno bile su zatvorene u delu koji se odnosio na veanje i
glasanje), samo njihovo prisustvo i mogue uee u raspravi u pot-
punosti obesmiljava princip nepristrasnosti u odluivanju. Prema
lanu 3. Pravilnika i lanu 27. Pravila, ovi lanovi su mogli biti izu-
zeti na sednicama DVT-a. Ovako neto se, meutim, nije dogaalo
u praksi, to moe dovesti do zakljuka da je nepristranost tela koja
odluuju ozbiljno ugroena.
183
Na sednicama koje su bile otvorene za posmatrae UT i EU u
delu u kojem se izvetavalo o pojedinanim sluajevima i rasprav-
ljalo o donoenju odluke bilo je jasno da lanovi DVT-a ne mogu
na osnovu kratkog referisanja izvetaa da procene da li je re o slu-
aju u kojem bi valjalo usvojiti prigovor. S obzirom na to da je ra-
sprava o pojedinanim predmetima bila krajnje tura, princip na
182 DVT je izabrao est novih lanova (u odnosu na prethodni saziv, ostali su
Republiki javni tuilac, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosue
Narodne skuptine Republike Srbije). Kada je re o VSS-u, lanovi iz pret-
hodnog saziva koji odluuju i u drugom stepenu jesu predsednik Vrhovnog
kasacionog suda, ministar pravde, predsednik Odbora za pravosue Narodne
skuptine Republike Srbije i predstavnik advokata. Predstavnik univerzitetskih
profesora je ponovo izabran od strane Narodne skuptine, ali je Agencija za
borbu protiv korupcije odluila da je on u sukobu interesa i predloila Narod-
noj skuptini njegovo razreenje. Iako je ta odluka postala konana u martu
2011. godine, Narodna skuptina o njoj nije raspravljala, a ovaj lan prisustvu-
je sednicama i glasa u odluivanju po prigovorima neizabranih sudija.
183 O nezavisnosti tribunala u postupku u svetlu prakse Evropskog suda za ljud-
ska prava videti supra, II-3.
osnovu kojeg su lanovi DVT-a glasali ostao je nejasan. To upuuje
na mogunost da se o pojedinim predmetima raspravljalo i nakon
formalnog zavretka rasprave dakle, u delu za veanje i glasanje,
kada su posmatrai morali da napuste sednicu. Druga mogunost
jeste da su lanovi DVT-a pre same sednice primali informacije o
pojedinim predmetima i na osnovu njih odreivali kako e glasati,
dok je sednica sluila samo kao ispunjenje forme.
Takoe, vano je naglasiti da prisustvo posmatraa, iako do-
brodolo i pozitivno, nije moglo imati uticaja na osnaivanje neza-
visnosti i nepristrasnosti opte sednice, jer je uticaj lanova izvr-
ne vlasti, kao i drugih lanova koji nisu mogli da glasaju, mogao da
bude znatan kako pre same sednice, tako i u trenutku kada posma-
trai nisu bili prisutni u delu odreenom za glasanje.
3.1.3. Odluivanje o prigovorima
Odluivanje o prigovorima na optoj sednici DVT-a sastoja-
lo se iz kratkog referata tuioca koji je bio izvestilac u konkret-
nom predmetu, nakon ega bi usledila diskusija, a potom i glasanje,
odnosno izjanjavanje o tome da li se prigovor moe usvojiti kao
osnovan. Sednicama su po pravilu prisustvovali svi lanovi DVT-
a, ukljuujui i one koji su uestvovali u donoenju prvobitnih po-
jedinanih odluka na koje je prigovor uloen.
Ono to je karakteristino za ovu fazu jeste turo izlaganje izve-
stioca i gotovo potpuno odsustvo diskusije o predmetu. Za razliku
od izvestioca pred sednicom VSS-a, izvestilac pred DVT-om nije bio
u obavezi da podnese pisani predlog komisije optoj sednici. Sam
Pravilnik u lanu 13. sadri kako odredbu kojom se izvestilac obave-
zuje da saini pisani izvetaj o stanju u spisima predmeta (taj izvetaj
je za svakog od prigovaraa itan na poetku roita), tako i izriitu
odredbu da ovaj izvetaj ne sadri obrazloenu odluku o predme-
tu. Iako sam Pravilnik sadri ovu odredbu koja se odnosi na postu-
pak pred DVT-om, DVT je u praksi izmislio i roita pred radnim
telima, tako da se izvetaj itao pred prigovaraem, a izvestilac je na
sednici imao krae usmeno izlaganje. Zbog ovakvih tumaenja Pra-
vilnika, DVT je u svakom pojedinanom sluaju krio i obavezu iz
lana 15. stav 2. koja je nalagala prisustvo neizabranog nosioca jav-
notuilake funkcije ili njegovog punomonika sednici DVT (kurziv
na). U praksi je takvo prisustvo bilo omoguavano samo na razgo-
vorima pred radnim telima, to je znatno uticalo na nepotovanje
principa transparentnosti rada u postupku. Trebalo bi napomenuti
da se ovakvim postupanjem krio i lan 20. Pravilnika, koji se odno-
sio na nain odluivanja. Naime, njime je bilo predvieno da se do-
noenje odluke obavi najkasnije u roku od najvie tri dana od dana
zavretka zasedanja. Analogno pogrenoj primeni Pravilnika, ovaj
rok se raunao od dana zasedanja DVT-a nezavisno od toga kada
je radno telo obavilo razgovor sa kandidatom, iako se iz Pravilni-
ka vidi jasna namera da se davanjem relativno kratkog roka DVT-u
da se izjasni o prigovoru nakon zavretka roita htela postii vea
efikasnost, manja neizvesnost na strani prigovaraa, kao i donoe-
nje odluke dok su utisci iz razgovora sa kandidatom svei. Sve ovo
je obesmiljeno uvoenjem posebnog dela postupka koji nije pred-
vien Pravilnikom a kojim se DVT u punom sastavu praktino pot-
puno izolovao iz procesa utvrivanja injenica.
Izvestilac je zbog svega reenog u najkraim crtama obavetavao
sednicu o radnim rezultatima prigovaraa, a njegovo/njeno izlaganje
je bilo u najmanju ruku dvostruko interesantno. Najpre, u pojedinim
sluajevima se deavalo da izvestilac govori o rezultatima koji se nisu
mogli uti na roitu i koji u svakom sluaju nisu bili poznati prigo-
varau, niti ih je on mogao osporiti; potom, izlaganje je bilo potpu-
no tendenciozno, tako da se ve na osnovu tog dela sednice moglo
pretpostaviti koji e prigovori biti usvojeni, a koji nee. Nepotpunost
i proizvoljnost ovakvog obavetavanja navodi na zakljuak da je po-
stupanje tuioca izvestioca bilo potrebno samo da bi se zadovoljila
forma. Ovo pre svega zato to oni lanovi DVT-a koji nisu prisustvo-
vali razgovoru sa prigovaraem na osnovu izvestioevog izlaganja
nisu nikako mogli da uju sve podatke, a i oni koji su saoptavani nisu
objektivno predstavljeni. Potom, diskusija koja je po pravilu izosta-
jala, ili se vodila oko beznaajnih formalnosti, nije nikako mogla da
doprinese stvaranju utiska potrebnog da bi se odluilo o predmetu.
Ni lan 21. Pravilnika nije mogao da doprinese veoj nezavisno-
sti lanova pri odluivanju, budui da je predviao da glasaju svi la-
novi DVT-a, a da je za donoenje odluke potrebna veina prisutnih
lanova. Ako se tome dodaju i dve odredbe iz lana 3. Pravilnika, ko-
jima je bilo predvieno da pre poetka postupka preispitivanja la-
novi DVT-a koji su uestvovali u radu prvog sastava sami odluuju
o modalitetu svog uea u ovom postupku, kao i da se oni mogu (a
ne moraju!) izuzeti iz dela ili celog postupka preispitivanja, jasno je
da se potpuno uruava koncept dvostepenosti reavanja, kao i neza-
visnosti ostalih lanova od uticaja njihovih aktivnosti. S obzirom na
to da odluka povodom lana 3. nikada nije objavljena ni za jednog
od onih lanova DVT-a koji su odluivali u prvom stepenu, tumae-
njem ovih odredaba jedino se moe doi do zakljuka da su oni pot-
puno ravnopravno uestvovali u postupku, kao i svi ostali lanovi.
Na osnovu svega izloenog, ini se da je glasanje obavljano
prema kriterijumima koji nisu bili poznati nikome osim lanovi-
ma DVT-a, kao i da su i u prvostepenom i u drugostepenom po-
stupku odluivali isti lanovi DVT-a. Ovakav zakljuak umnogome
potkrepljuje i injenica da su nove pojedinane odluke u mnogim
predmetima pisane na isti nain kao i obrazloenje izvestioca uvo-
enjem novih dokaza, zanemarivanjem dokaza koje je prigovara
izneo, bez dokaza, ili tendencioznim tumaenjem statistikih i dru-
gih parametara utvrenih na roitu.
184
3.1.4. Zakljuak
Na prvi pogled, postupak preispitivanja pojedinanih odluka to
jest njegova faza koja se odnosi na raspravljanje i glasanje na sednici
184 Videti infra, II-4.2.
DVT-a bio je daleko organizovaniji i efikasniji od onog koji se
vodio pred VSS-om. Iako formalno tana, ova injenica svakako ne
odgovara realnosti. Razlog za ovakvu efikasnost ne moe se trai-
ti u dobro sprovedenom postupku; naprotiv, jedini razlog za veu
transparentnost DVT-a jeste upravo potpuno odsustvo njegove ne-
zavisnosti, koje je naroito dolo do izraaja u ovom delu postupka.
Za razliku od sudijskog tela u kojem su sudije pruale znatan otpor
ugroavanju svoje nezavisnosti pri odluivanju i odbijale pritiske
koji su dolazili iz izvrne vlasti, tuilako telo je takvim pritiscima
podleglo i verno prenelo volju egzekutive u svoj nain odluiva-
nja, a kako e se videti, i pisanja obrazloenih pojedinanih odluka.
U prilog ovim tvrdnjama govore i injenice koje su ve izloene
odnos prema prigovaraima, niz krenja procesnih pravila prilikom
izvoenja postupka preispitivanja, kao i automatizam prilikom odlu-
ivanja koji jasno navodi da cilj ovakvog postupka nije bio utvriva-
nje injenica niti objektivno sagledavanje rezultata rada neizabranih
tuilaca i zamenika tuilaca. Ne ulazei u motive koji su inicirali ova-
kvo postupanje, moe se zakljuiti da je nezavisnost tuilatva u ovom
postupku praktino svedena na minimum, gotovo je nepostojea, to
predstavlja izuzetno opasan presedan i sasvim sigurno e se ogleda-
ti u postupanju izabranih tuilaca i zamenika tuilaca koji e, poue-
ni primerima svojih neizabranih koleginica i kolega, biti pod daleko
veim uticajem kako centralnih tako i lokalnih politikih funkcionera.
3.2. Rad komisija i opte sednice VSS-A
3.2.1. Transparentnost rada komisija
posle zavrenog roita
Roita sa neizabranim sudijama po pravilu su se zavravala
konstatacijom predsednika komisija da e lanovi komisija u ne-
javnom delu pregledati svu dokumentaciju i na osnovu tih poda-
taka napraviti predlog za sednicu VSS-a. Osim generalne zamerke
da su se na taj nain roita svodila na tehniko sakupljanje poda-
taka, bez ulaenja u meritum a posebno bez jasnog ispitivanja na-
voda iz inicijalne pojedinane odluke (tamo gde je ista postojala),
veliki problem je bila sama odluka komisije. Naime, iako lan 25.
Pravila predvia da komisija donosi odluku koja mora biti obra-
zloena a da zapisnik o veanju i glasanju potpisuju predsednik i
lanovi komisije i zapisniar, VSS se povodom zahteva DSS-a da se
ovoj strukovnoj organizaciji dostave sve odluke komisija kako bi se
utvrdilo ta su one predlagale VSS-u,
185
izjasnio da takve odluke ne
postoje i da se one obrazlau usmeno na sednicama VSS-a.
186
VSS
se pri tome poziva na lan 28. Pravila, koji predvia da izvestilac na
sednici Saveta iznosi odluku komisije. Nije poznato kako je mogu-
e da se l. 25. i 28. Pravila ovako tumae, ali njihova interpretacija
kakva je data u saoptenju VSS-a sasvim sigurno kri naelo tran-
sparentnosti postupanja.
Naime ovakva praksa, ukoliko je tana, predstavlja krenje
lana 25. Pravila, krenje Zakona o optem upravnom postupku,
187

185 U toku preispitivanja pojedinanih odluka prvog saziva VSS-a, a na osno-
vu odluka Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka
o linosti, izvestan broj prigovaraa je doao do zvaninog odgovora da je
predlog komisije sednici VSS-a bio pozitivan, ali je ipak usvojena negativ-
na odluka. Da bi se tako neto dogodilo, zapravo da bi matematiki bilo
mogue pod oborivom pretpostavkom da lanovi VSS-a iz prvog saziva
ne glasaju lanovi komisija su morali da izmene svoje miljenje na samoj
sednici. Budui da ni u jednom sluaju nisu pronaene nove okolnosti koje
bi ukazivale na izmenu miljenja lanova komisija (a i da su pronaene, to
bi bio povod da se roite ponovo zakae a ne da se izmeni odluka komisije),
postavilo se pitanje kako i zato su lanovi komisija menjali svoje stavove.
Voen zakljukom da je tu moda posredi uticaj stalnih lanova VSS-a na
lanove iz reda sudija, DSS je zatraio sve odluke predloge komisija VSS-u,
i dobio zvanian odgovor da tih pisanih predloga nema.
186 Obavetenje VSS-a DSS-u od 30. januara 2012. godine broj 7-00-001
13/2011-01, a povodom Reenja Poverenika za informacije od javnog zna-
aja i zatitu podataka o linosti od 29. novembra 2011. godine (zavodni broj
VSS-a 07-00-02334/2011-13).
187 Ako bi se prihvatio stav VSS-a da je postupak preispitivanja upravni po-
stupak sui generis, shodno bi vaile odredbe Zakona o optem upravnom
ali i na krajnje negativan nain utie na transparentnost rada komi-
sija i VSS-a. Teko je, naime, zamisliti da ne postoji pisana odluka o
tome koje su neizabrane sudije dobile podrku komisija da se ini-
cijalna pojedinana odluka poniti a oni vrate na funkciju; ovakva
praksa bi dovela ne samo do mogue konfuzije ta je tano komi-
sija odluila (a imajui u vidu veliki broj prigovaraa na svakoj od
sednica kao i dug period koji je proticao izmeu roita i donoe-
nja odluke od strane VSS-a, kao i injenicu da je nepoznato da li su
zapisnici o kojima se takoe govori u lanu 25. Pravila voeni) ve
bi praktino onemoguilo postojanje bilo kakvog pisanog traga o
kvalitativnoj analizi sprovedenog roita i naknadnog veanja la-
nova komisije koji su najrelevantniji da iznesu svoju ocenu o tome
da li prigovara ispunjava kriterijume ili ne. Takva praksa bi tako-
e onemoguila prigovarae da izvre uvid u analizu koju je komi-
sija uradila i saznaju kako su njihovi rezultati rada, dokazi i druge
okolnosti na koje su ukazivali na roitima, cenjeni.
Indikativno je takoe da ni zapisnici sa sednica VSS-a ne sa-
dre podatke o izvetaju komisije (usmenom ili pismenom), kao
ni o odlukama komisija. Meutim, u zapisniku sa sednice VSS-a
od 24. novembra 2011. godine stoji da je lan VSS-a koji je pod-
neo ostavku 23. novembra 2011. godine sudija Milimir Luki, pret-
hodne nedelje dostavio predloge odluka o prigovorima, koji su
na dananjem dnevnom redu. Iako je ova izjava data u nekom
postupku (Slubeni list SRJ, br. 33/97 i 31/01 i Slubeni glasnik RS, broj
30/10), i to: lan 64. koji predvia da mora da se vodi zapisnik ili bar da se
stavi slubena beleka na spis ako se radi o manje vanoj radnji; lan 60. koji
predvia da se o veanju i glasanju mora sainiti zapisnik; l. 193. i 194. koji
predviaju situaciju donoenja tzv. sloenih reenja, kada reenje zajedni-
ki donosi vie organa, ili kada se donosi na osnovu predloga ili saglasnosti
drugog organa u konanom reenju uvek mora da se navede akt koji je
prethodio. ak i ako se posmatraju samo poslednja dva citirana lana (s ob-
zirom na to da se prethodni odnose na zapisnik u ijem se postojanju VSS
nije eksplicitno izjanjavao), u kombinaciji sa lanom 25. Pravila potpuno je
nedvosmisleno da se mora ostaviti pisani trag u odluivanju komisije, ak i
ako je to samo predlog koji e izvestilac izneti usmeno (proitati ili prepria-
ti) na sednici VSS-a.
drugaijem kontekstu, ona je u direktnoj suprotnosti sa zvani-
nim saoptenjem VSS-a povodom (ne)izraivanja predloga komi-
sija sednici VSS-a.
188
3.2.2. Odluivanje o vanim procesnim pitanjima
i tumaenje Pravila od strane opte sednice VSS-a
Iz zapisnika sa pojedinih sednica VSS-a moe se izvesti za-
kljuak o nainu voenja rasprave, veanju i glasanju, iako su po-
daci o ovim postupcima veoma uopteni i nedovoljni s obzirom
na njihov znaaj.
Meutim, ini se da su od posebnog znaaja pojedina pitanja u
vezi sa sprovoenjem procedure preispitivanja pred VSS-om, kako
zbog njihove sutine tako i zbog naina odluivanja o spornim ta-
kama u kojima su se jasno razila miljenja stalnih lanova i lano-
va iz reda sudija.
Jedno od osnovnih pitanja koje se postavilo ve na prvoj sedni-
ci VSS-a, tanije na njenom nastavku od 22. jula 2011. godine, bilo
je to da li e se tok sednica snimati, u skladu sa lanom 28. Poslov-
nika o radu VSS-a. Iako je za predlog da se tok sednice snima glasa-
lo svih estoro sudija, to jeste veina potrebna za donoenje odlu-
ke prema lanu 17. Zakona o Visokom savetu sudstva, predsednica
VSS je nakon protesta stalnih lanova donela odluku da se sednice
nee snimati jer je re o tajnom postupku.
Drugi primer neslaganja se takoe dogodio na istoj sednici
VSS-a. Na primedbu da se ne moe smatrati da je prigovor odbijen
ako je veina lanova VSS-a glasala uzdrano, usledilo je obrazlo-
enje predsednice VSS-a da je za usvajanje predloga komisije po-
trebno est glasova. Ukoliko predlog ne dobije tih est glasova, sma-
tra se da je odbijen i nema potrebe glasati o tome da li bi predlog za
188 Zapisnik sa XXI sednice stalnog sastava Visokog saveta sudstva odrane
24. novembra 2011. godine, broj akta 06-00-49/2011-01. Videti infra, II-3.2.5.
odbijanje prigovora zaista dobio potrebnu veinu glasova. Na ovaj
nain se dolo u poziciju da su prigovori neizabranih sudija odbi-
jeni, iako veina lanova VSS-a nije glasala za tako neto, to pred-
stavlja teko krenje procedure od strane VSS-a i jasno uruavanje
prava na pravian postupak.
Ovakva krenja Zakona o VSS-u i krajnje neuobiajena tuma-
enja pravila o glasanju, kao i drugi primeri neslaganja koji su se
mogli uoiti iz zapisnika dostupnih javnosti, zapravo su ukaziva-
la na nedostatak nezavisnosti u radu lanova iz reda sudija, ije su
strune primedbe sistematski odbijane i koji su stavljeni u poloaj
da, iako su predstavljali veinu lanova VSS-a, koja je mogla samo-
stalno da donosi odluke bez obzira na oigledan upliv i uticaj stal-
nih lanova, budu samo posmatrai donoenja nepravilnih i neza-
konitih odluka.
3.2.3. Pritisci vreni na lanove VSS-a iz reda sudija
Osnovni parametar prilikom odreivanja nezavisnosti u radu
i postupanju nekog dravnog tela, organa ili institucije jeste odnos
sa izvrnom vlau. Sastav VSS-a kako je odreen Zakonom dis-
kutabilan je kada se ima u vidu da je nemali upliv vansudijskih la-
nova, od kojih su dva izborna, a tri postavljena po funkciji (meu
kojima je predsednik Vrhovnog kasacionog suda takoe po profe-
siji sudija). Sudija Jaki je i dalje lan VSS-a i ne moe se razreiti
do pravnosnanosti presude u krivinom postupku (naravno, samo
ukoliko ona bude osuujua), ali faktiki nije mogao da uestvuje
u radu VSS-a dok god se nalazio u pritvoru. Meutim, budui da
sudije koje su izabrane od strane svojih kolega ine veinu u VSS-u
koja je dovoljna za odluivanje (est lanova), ini se da formalno-
pravno gledano ovaj nedostatak nije nemogue prevazii.
Meutim, postupak preispitivanja odluka o neizabranim su-
dijama jasan je pokazatelj da je VSS pao na testu nezavisnosti. Ko-
liki je uticaj tzv. stalnih lanova, moe se videti kroz blokadu rada
VSS-a koja je nastupila ostavkom sudije Milimira Lukia; prethod-
no, sudija Blagoje Jaki je uhapen zbog krivinog dela zloupo-
treba slubenog poloaja.
189
Zapisnici sa pojedinih sednica govore
o nainu rada VSS-a dok su oni bili njegovi lanovi i uestvovali u
njegovom radu, kao i o pritiscima na koje je uhapeni sudija tada
upozoravao. Ne ulazei u detalje krivinog dela za koje se ovaj su-
dija tereti i krivinog postupka koji e verovatno zapoeti u blioj
budunosti, mora se ukazati na detalje koji su objavljeni u zvani-
nim dokumentima VSS-a, a koji otkrivaju stepen pritiska na lano-
ve VSS-a iz reda sudija.
U Zapisniku sa IX redovne sednice VSS-a, odrane 16. avgu-
sta 2011. godine, vidi se da je sudija Blagoje Jaki protestovao zbog
pritisaka koji se vre na njega kao lana VSS-a i o tome je upoznao
ostale lanove VSS-a iz reda sudija. U istom zapisniku stoji i da mu
je povodom dogaanja vezanih za njegovu suprugu koja je radila u
Prvom OJT u Beogradu, a koje je protumaio kao indirektan priti-
sak na njega, vie puta neformalno nuen razgovor u Ministarstvu
pravde. Bez obzira na potonje navode kojima je predsednica VSS-a
pokuala da ublai konstataciju koju je sudija Jaki nekoliko puta
ponovio da njegova porodica trpi zbog njegove funkcije u VSS-
u, sasvim je jasno na osnovu reakcije sudije Jakia da je pritisak
postojao, tj. da ga je on oseao kao stvaran pritisak izvrne vlasti
na njega, a zbog njegovog angaovanja u radu VSS-a, tanije u po-
stupku preispitivanja prvostepenih odluka.
190
Potom je sudija Jak-
i napustio sednicu, a VSS je nastavio sa odluivanjem. Ve na sle-
deoj sednici VSS-a odranoj 29. avgusta 2011. godine, svi lanovi
189 Blagoje Jaki je i dalje lan VSS-a i ne moe se razreiti do pravnosnanosti
presude u krivinom postupku (naravno, samo ukoliko ona bude osuuju-
a), ali faktiki ne moe uestvovati u radu VSS-a jer je suspendovan usled
najnovijih izmena Zakona o Visokom savetu sudstva.
190 Citat sa strane 3 Zapisnika: Blagoje Jaki je jo jednom istakao da upuiva-
nje njegove supruge u Vie tuilatvo u Sremskoj Mitrovici predstavlja priti-
sak na njegov rad u Saveta, da u ovakvim okolnostima ne moe da radi kao
i da ne moe da uestvuje u postupku donoenja odluka dok se ova situacija
ne rei, koja je unela nemir u njegovu porodicu.
VSS-a su se izjasnili da se na njih ne vri pritisak kada je re o od-
luivanju o prigovorima.
191
Iz Zapisnika se moe videti da sudija
Jaki ovoj sednici nije prisustvovao, ali to nije smetalo predsedni-
ci VSS-a da 31. avgusta objavi saoptenje u kojem se ponavlja da se
na lanove VSS-a iz reda sudija ne vri pritisak od strane izvrne
vlasti, prilikom glasanja o prigovorima neizabranih sudija.
192
Na sednici od 9. septembra 2011. godine, predsednica VSS-a je
izvestila sednicu da je sa predsednikom Republike razgovarala o
situaciji koja je dovela do blokade u radu VSS-a.
193
Zanimljivo je
da je upotrebljena re blokada iako VSS nije zastao ni sa roiti-
ma, ni sa odluivanjem o prigovorima. Sudija Jaki je prisustvo-
vao ovoj sednici, ali nije eleo dalje da elaborira o problemu koji
je izloio na sednici od 26. avgusta. Pre sledee sednice VSS-a, 23.
septembra 2011. godine, sudija Jaki je uhapen.
Dalje, ostavka sudije Milimira Lukia takoe govori o nepra-
vilnostima u radu VSS-a i indirektno nastavlja priu o pritiscima
na njegove lanove iz reda sudija. Sudija Luki je podneo ostav-
ku 23. novembra 2011. godine, a na sednici odranoj 24. novem-
bra ta ostavka je i proitana, iako je donet zakljuak da, budui da
nije bila naslovljena, nije u nadlenosti VSS-a da je prosledi Narod-
noj skuptini.
194
Navodi iz ostavke su kasnije preneti i u razliitim
medijima. Sudija Luki je ostavku podneo zato to se na sednica-
ma Saveta kre odredbe l. 24, 26, 27. i 29. Poslovnika Visokog sa-
veta sudstva, zapisnici se ne dostavljaju redovno, dok lanovi komi-
sija razliito glasaju na sednicama Saveta u odnosu na glasanje na
sednicama komisije;VSS ne moe da obezbedi nezavisnost lanovima
191 Zapisnik sa X redovne sednice VSS-a od 29. avgusta 2011. godine (delovodni
broj 06-00-25/2011-01).
192 Saoptenje se moe proitati u celini na internet-stranici: http://vss.sud.rs/
Arhiva-saoptenja-2011.htm, 1. 9. 2012.
193 Zapisnik sa XI redovne sednice VSS-a (delovodni broj 06-00-27/2011-01),
str. 3.
194 Zapisnik sa XXI redovne sednice VSS-a (delovodni broj 06-00-49/2011-01),
str. 5.
Saveta, dok Ministarstvo pravde svojim aktivnostima zadire u njego-
ve nadlenosti.
195
Iako je u nastavku sednice vie lanova VSS-a po
funkciji pokualo da relativizuje ono to je izneto u kako se u Za-
pisniku kae dopisu sudije Lukia, sasvim je jasno da je njegova
ostavka posledica irenja nedozvoljenog pritiska sa sudije Jakia na
njega, a moda i na druge lanove VSS-a iz reda sudija.
Navedeni podaci umnogome utiu na ocenu o tome da li je
VSS samostalno i nezavisno telo. ak dvoje od estoro sudija koji
su njegovi lanovi imali su zamerke na njegovo funkcionisanje i
trpeli razliite pritiske. Iako zapisnici sa sednica ne sadre podat-
ke o tome ko je i iz kojeg konkretnog razloga vrio pritisak na su-
dije, njihova svedoenja moraju biti dovoljna da bi se sa rezervom
uzele sve odluke koje je VSS u postupku preispitivanja doneo. Ko-
liko su pritisci zaista delovali i da li su sudije (svih estoro sudija,
ne samo sudije koje su i javno iznele svoj otpor) menjale svoje mi-
ljenje zbog nedozvoljenih uticaja, nije mogue utvrditi. Meutim,
sasvim je izvesno da je ovakav postupak doveo do ozbiljnih posle-
dica zastoja u radu VSS-a, nelegitimnosti i nelegalnosti pojedi-
nih donetih odluka, ponovnih izbora za lana VSS-a iz reda sudi-
ja apelacionih sudova. O nekima od njih bie rei u daljem tekstu.
3.2.4. Kvorum pri radu i odluivanju
na optim sednicama VSS-a
Posle hapenja sudije Jakia i ostavke sudije Lukia, VSS je na-
stavio da radi tumaei Zakon o VSS tako da je prisustvo est la-
nova dovoljno za rad i usvajanje odluka. Meutim, pritisak strune
javnosti, Delegacije EU, kao i miljenje Zatitnika graana, doveli
su do prevladavanja stanovita da je ovakav sastav nelegitiman, ako
ne i nelegalan. U vezi sa time su se pojavila razliita tumaenja: ko-
liki je zapravo kvorum VSS-a za zasedanje, a koliki za odluivanje,
195 Ibidem, str. 34.
kao i da li taj kvorum vai u svim situacijama, tj. za sva pitanja o ko-
jima VSS moe raspravljati i odluivati u okviru svojih nadleno-
sti, ili postupak preispitivanja mora imati i posebnu teinu imajui
u vidu da se odluuje o sudijskim funkcijama?
Ustav Republike Srbije u pomenutom lanu 153. u najoptijim
crtama utvruje da VSS ima 11 lanova, od kojih su lanovi po po-
loaju predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean
za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine.
Ostalih osam lanova bira Narodna skuptina u skladu sa zakonom,
i to est sudija, jednog advokata i jednog profesora pravnog fakul-
teta. Osim to ograniava izbor lanova iz reda sudija u smislu da
predsednici sudova ne mogu biti izborni lanovi VSS-a, Ustavom
nisu reena druga pitanja koja su od znaaja za njegov rad.
Zakon o Visokom savetu sudstva u lanu 14. stav 3. odreuje da
Savet moe da odri sednicu ukoliko je prisutno najmanje est la-
nova Saveta. Dakle, kvorum koji je potreban za odravanje sednice
i raspravljanje o pojedinim pitanjima eksplicitno je odreen. Kada
je re o odluivanju, Zakon je daleko manje precizan. Naime, odred-
ba lana 17. stav 1. glasi: Odluke Saveta donose se veinom glasova
svih lanova. Pri tome se ne kae koliki je kvorum za glasanje, ve
koja je (kvalifikovana) veina potrebna da bi se smatralo da je neka
odluka usvojena. Zakon u daljem tekstu ne nudi dodatna reenja, pa
se jedino sa sigurnou moe rei da je potrebno prisustvo najma-
nje est lanova VSS-a da bi sednica bila odrana, kao i da je potreb-
no najmanje est glasova za neku odluku da bi ista bila usvojena.
Pravila u lanu 2. izriito navode da se prigovaraima moraju
obezbediti evropski standardi u toku postupka preispitivanja, to se
pre svega odnosi na potovanje kriterijuma nedvosmisleno utvre-
nih kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava u pogledu ostvari-
vanja prava na pravino suenje. Osim pravila o izuzeu pojedinih
lanova VSS-a u lanu 27. Pravila ne elaboriraju dalje pitanja kvo-
ruma pri odravanju sednice, raspravljanju i glasanju.
Ustavni sud se u svojoj odluci u sluaju Savelji, a povodom
prigovora da je o prijavama na konkurs 2009. godine odluivao
VSS u nepotpunom sastavu, izjasnio da nije bilo potrebno da svi
lanovi ovog tela budu izabrani da bi se odluivalo o izboru su-
dija. Meutim, ova odluka se odnosi na privremeni sastav VSS-
a, koji predstavlja krajnje neobino reenje usvojeno u Zakonu.
Glava VII, Prelazne i zavrne odredbe, potpuno menja smisao
Zakona formalnopravno, samo privremeno, do izbora stalnog
sastava. Takav privremeni sastav je bio odgovoran za tzv. opti
izbor sudija 2009. godine, to mu je faktiki dalo izuzetan znaaj
iako je bio zamiljen samo kao prelazno reenje ogranienog vre-
menskog trajanja. Otuda se verovatno i predsednik Ustavnog suda
oglasio saoptenjem da se odluka Savelji moe primeniti samo na
taj privremeni sastav VSS-a, dok e se o eventualnom nedostatku
kvoruma stalnog sastava odluivati kada se budu razmatrale albe
neizabranih sudija u postupku preispitivanja.
196
Pored toga, valja
napomenuti i izdvojeno miljenje prof. dr Olivere Vui, koja se
nije sloila s tim da je uzrok odsustva odredaba da VSS mora ra-
diti u punom sastavu njihova notornost, a da nema mesta milje-
nju da nepostojanje izriitog zakonskog reenja moe biti tuma-
eno tako da VSS moe raditi i bez prisustva pojedinih lanova.
197

Najzad, u odluci Tasi,
198
Ustavni sud citira dve relevantne presu-
de Evropskog suda za ljudska prava
199
i konstatuje da postupak
u kome su donete osporene odluke VSS podlee zahtevima pra-
vinog suenja u smislu lana 32. Ustava jer je voen pred svoje-
vrsnim tribunalom (kurziv na).
196 Saoptenje predsednika Ustavnog suda od 3. februara 2012. godine. Vest u
celini na zvaninoj prezentaciji Ustavnog suda: http://www.ustavni.sud.rs/
page/view/sr-Latn-CS/89-101549/ustavni-sud-dobio-259-novih-zalbi-sudi-
ja-i-tuzilaca, 1. 9. 2012.
197 Odluka Ustavnog suda u predmetu VIII-102/2010 od 28. maja 2010. godi-
ne; izdvojeno miljenje prof. dr Olivere Vui.
198 Eskelinen and Others protiv Finske (GC, broj 63235/00, presuda od 19. aprila
2007. godine) i Oluji protiv Hrvatske (GC broj 22330/05, presuda od 5. fe-
bruara 2009. godine).
199 Predmet Ustavnog suda broj VIII-189/2010, odluka od 21. decembra 2010.
godine (Slubeni glasnik RS, broj 27/11).
Visoki savet sudstva se nijednom nije izjasnio o tumaenju na-
vedenih odredaba, osim to su pojedini njegovi lanovi u medijima
ponavljali kako nema problema sa kvorumom za zasedanje i odlu-
ivanje i nakon ostavke sudije Lukia.
Osim navedenih izvora, moraju se uzeti u obzir i meunarodni
standardi, koji umnogome utiu na pravinost i legitimnost sprove-
denog postupka. Ovde se pre svega misli na citirani lan 1.3. Evrop-
ske povelje o statutu za sudije, kojim se propisuje standard da o
svim pitanjima u kojima se reava o statusu sudija mora odluivati
telo u kojem najmanje polovinu lanova ine profesionalne sudije.
Pri tome se ovo pravilo mora tumaiti u smislu da sudije efektivno
uestvuju u radu tog tela, raspravljanju i odluivanju.
Drugi nesumnjivi standard, da niko ne moe odluivati u dru-
gom stepenu ako je uestvovao u radu tela koje je donelo odluku
u prvom stepenu, takoe je jedan od osnovnih postulata prava na
pravino suenje (pravini postupak). To bi, preneto na sluaj gla-
sanja u VSS-u znailo da iako formalnopravno ne postoji izri-
ita obaveza da se pojedini lanovi uzdre od uestvovanja u po-
stupku etvoro lanova (troje lanova po funkciji i izborni lan
iz reda advokata) ne mogu ni na koji nain uticati na rad VSS-a,
osim to e svojim prisustvom obezbeivati kvorum za rad (odr-
avanje sednice).
Poseban problem nastaje kada se ima u vidu i injenica da je
izborni lan iz reda profesora pravnih fakulteta u sukobu interesa,
i to na osnovu odluke Agencije za borbu protiv korupcije od 9. de-
cembra 2010. godine, koja je postala pravnosnana 9. marta 2011.
godine. Meutim, kada je ovo pitanje stavljeno na dnevni red go-
dinu dana po donoenju odluke Agencije, Narodna skuptina je
odbila da potvrdi odluku i formalno ovog lana razrei funkcije u
VSS-u. Budui da ovakvo postupanje Narodne skuptine, osim to
uruava samostalnost Agencije za borbu protiv korupcije i ozbilj-
no dovodi u pitanje postojanje bilo kakve politike kulture i poli-
tike svesti u zakonodavnom organu, ne moe imati posledice po
samu konstataciju postojanja sukoba interesa koji je nedvosmisleno
utvren od strane nadlenog organa i kojem je funkcija prestala po
sili zakona,
200
kako e se posmatrati dalji rad ovog lana u VSS-u i
da li e njegovo postupanje dalje uticati na legitimitet odluivanja
po prigovorima, ali i u svim drugim pitanjima koja su u nadleno-
sti VSS-a i o kojima ovo telo odluuje?
Na osnovu ovakve situacije, nastala su tri tumaenja kvoru-
ma u VSS-u.
Prema prvoj teoriji, koju zastupa jedan deo strune javnosti, za
rad VSS-a kada se odluuje o statusnim pitanjima sudija, potrebno
je prisustvo svih 11 lanova. Prof. dr Zoran Ivoevi u svom milje-
nju koje je pridodato zahtevu Drutva sudija Srbije Zatitniku gra-
ana da se izjasni o situaciji u VSS-u posle ostavke sudije Lukia,
navodi da je VSS izgubio svoj ustavnopravni identitet. Da bi ispunio
ustavni zadatak, VSS uvek mora da odluuje u punom sastavu. Svaki
organ koji odluuje o pravima drugih ima tretman suda, a lan 17.
bi se morao tumaiti tako da se utvrivanje da se odluke donose ve-
inom svih lanova jasno odreuje da svi lanovi moraju uestvova-
ti u postupku u kojem se donosi odluka. Ovakav stav je potkrepljen
i relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava.
201
Ve po-
menuto izdvojeno miljenje sudije Ustavnog suda, prof. dr Olivere
Vui, takoe zastupa ovu tezu ukoliko nije izriito odreeno da
200 Miljenje o radu VSS-a od 11. januara 2012. godine moe se nai na inter-
net-prezentaciji Zatitnika graana: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-
sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-13-14/2105-2012-01-12-12-56-47,
1. 9. 2012.
201 Zoran Ivoevi, Problemi stalnog sastava Visokog saveta sudstva u preispiti-
vanju odluka o prestanku sudijske funkcije zbog nereizbora, str. 5; Pomenuto
miljenje Zatitnika graana od 11. januara 2012. godine sadri drugaiju
argumentaciju, ali sa potpuno istom posledicom. Zatitnik graana smatra da
je sutina postojanja VSS-a kao institucije da sudije same odluuju o statusu
svojih kolega i na taj nain brane i odravaju nezavisnost i samostalnost, tj.
integritet njihove profesije. Imajui ovu injenicu u vidu, VSS svojim radom
kri Ustav Republike Srbije, koji izriito predvia uee est izbornih lanova
iz reda sudija to se ponavlja i u Zakonu o VSS-u, pa je svaka odluka doneta
posle ostavke sudije Lukia (uhapeni sudija Jaki je i dalje lan VSS-a jer ne
postoje uslovi za njegovo razreenje) neustavna i nezakonita.
neki organ odluuje i u nepotpunom sastavu, uzima se pretpostav-
ka da on mora iskljuivo odluivati sa svim prisutnim lanovima.
202
Druga teorija, koja je nekoliko puta ponovljena u medijima od
strane lanova VSS-a po poloaju, jeste to da je est lanova dovolj-
no kako za odravanje sednice, tako i za donoenje bilo koje odlu-
ke. Ova teorija se iskljuivo zasniva na specifinom tumaenju ne-
doreenog lana 17. Zakona o VSS-u. Meutim, ak i kada bi se
moglo prihvatiti da je potrebno samo estoro lanova koji glasaju,
rad VSS-a bi se prema ovom shvatanju u jednom delu morao oce-
niti kao nelegitiman. Ovde do izraaja dolazi trea teorija, koju, ini
se, zastupa najvei deo strune javnosti.
Prema treem tumaenju, prilikom ocene legitimnosti i legal-
nosti donetih odluka, odnosno postojanja kvoruma za odluivanje,
mora se poi od svih prethodno navedenih problema koji postoje
u radu VSS-a. Naime, ako se sagledaju svi lanovi VSS-a ije bi an-
gaovanje automatski predstavljalo obesmiljavanje postupka, kao i
lan ija je funkcija prestala po sili zakona a koji i dalje obavlja svoju
funkciju, dolo bi se do dva kritina trenutka. Jedan bi bilo hape-
nje sudije Jakia, a drugi ostavka sudije Lukia. Sasvim je eviden-
tno da se posle ostavke sudije Lukia nije moglo stei est glasova
onih koji nisu glasali u prvostepenom postupku (moglo je da glasa
etvoro preostalih sudija i lan iz reda profesora). Dakle, kvorum
za glasanje od trenutka ostavke sudije Lukia ne postoji, kao ni is-
punjenje standarda o polovini lanova iz reda sudija koji ne utie
na glasanje, ali utie na legitimnost celokupnog rada VSS-a, pa i u
odnosu na postupak preispitivanja. U situaciji pre ostavke sudije
Lukia postojalo je est lanova koji su mogli da glasaju sa stano-
vita odravanja faktike dvostepenosti postupka, kao i est sudija
koji su inili veinu (pet izabranih i predsednica VSS po poloa-
ju). Meutim, s obzirom na poloaj lana iz reda profesora i po-
stojei utvreni sukob interesa, ni ove odluke se ne mogu smatrati
202 Odluka Ustavnog suda u predmetu VIII-102/2010, op. cit.; izdvojeno mi-
ljenje prof. dr Olivere Vui.
validnim jer je postupanje ovog lana sve vreme trajanja suko-
ba interesa (formalnopravno, od trenutka pravnosnanosti od-
luke Agencije za borbu protiv korupcije) suprotno zakonu prema
kojem mu je funkcija automatski prestala, dok Narodna skupti-
na to samo treba da konstatuje. Dakle, prema ovom shvatanju, le-
gitimitet odluivanja VSS je izgubio 24. septembra 2011. godine
i sve odluke koje su potom donete ne mogu se smatrati u skladu
sa evropskim standardima i Ustavom garantovanim pravom na
pravino suenje.
Tri opisane teorije na razliit nain posmatraju validnost done-
tih odluka u postupku preispitivanja. Meutim, ako se zanemari tu-
maenje samih lanova VSS, prema kojem je sa postupkom odlui-
vanja sve u redu, sasvim je jasno da se preostale teorije kvoruma za
odluivanje poklapaju u shvatanju odluka donetih posle hapenja
sudije Jakia 24. septembra 2011. godine, kada je VSS radio sa pe-
toro izabranih sudija (ukupno estoro sudija raunajui i predsed-
nicu), etvoro lanova koji su odluivali u prvom stepenu (troje la-
nova po poloaju i predstavnik advokata) i jednim lanom kome je
funkcija prestala po sili zakona. Ove odluke su nelegitimne, jer VSS
nije imao potrebnu veinu od est glasova za bilo kakvo odluiva-
nje. Jedini nain na koji se est glasova moglo obezbediti jeste gla-
sanje lana kome je prestala funkcija po sili zakona ime su takve
odluke nezakonite, ili glasanjem nekog od lanova koji su odluiva-
li i u prvom stepenu to ih ini nelegitimnim i obesmiljava dvo-
stepenost postupka i pravo na pravino suenje, koji su garantova-
ni Ustavom i potvreni lanom 2. Pravila.
Posle ostavke sudije Lukia 24. novembra 2011. godine, svaka
aktivnost VSS-a se moe okarakterisati nedozvoljenom, jer se vie
nije potovao ni princip da sudije moraju imati veinu u telu koje
odluuje o njihovim statusnim pitanjima, kao ni ustavna odredba
da VSS mora imati est lanova iz reda sudija. Pored toga, citirani
zapisnik sa sednice od 24. novembra 2011. godine jasno pokazuje
to da je lan VSS-a iz reda advokata izjavio da e glasati u postup-
ku, to je direktno suprotno lanu 2. Pravila, kao i ozbiljno krenje
prava na pravni lek i prava na pravino suenje, koji su deo srpskog
pravnog sistema i spadaju u osnovna garantovana ljudska prava.
Iako je nakon 8. marta 2012. godine sastav Visokog saveta sud-
stva promenjen, utoliko to je na dunost stupio novi lan iz reda
sudija (umesto sudije Lukia, koji je podneo ostavku), problemi u
vezi sa kvorumom, kao i u vezi sa legitimnou odluivanja, na taj
nain nisu razreeni, budui da je pun legitimitet za odluivanje i
dalje imalo samo petoro lanova VSS-a, iz reda sudija.
3.2.5. Odluivanje o prigovorima
Na osnovu prethodno izloenih problema, kao i drugih deta-
lja koji se nalaze u zapisnicima, ne moe se detaljno opisati sam tok
sednica VSS-a kada je re o odluivanju o prigovorima. Kao to je
ve napomenuto, sednice se nisu snimale na osnovu odluke pred-
sednice VSS-a, a zapisnici su veoma neprecizni kada je re o pojedi-
nanim predmetima i o toku postupka. Svaki zapisnik sadri samo
ime i prezime prigovaraa, delovodni broj predmeta, ime izvestio-
ca, datum odranog roita i odluku zahtev se usvaja, odbija, od-
bacuje, ili se postupak obustavlja. Obrazloenja odluke nema, kao
ni rezultata glasanja (koliko je bilo glasova za, protiv ili, even-
tualno, uzdranih). Ukoliko je odluka pozitivna, sadri i naziv suda
za koji se prigovara bira.
Dalje, nije jasno da li je predlog komisije dostavljan u pisanoj
formi ili ga je izvestilac iskljuivo usmeno saoptavao na sednici;
ta se deavalo nakon zavretka izvetavanja, da li je bilo rasprave,
ko je u njoj uestvovao i zato su pojedini predmeti o kojima VSS
nije uspeo da donese odluku i koji predmeti su vraeni komisijama.
Nejasno je i ko je glasao, tj. da li meu onima koji su glasali ima la-
nova VSS-a koji su odluivali i u prvom sastavu o istim sudijama.
203
203 to je u direktnoj suprotnosti sa lanom 69. ZUP: (1) Kad u postupku reava
kolegijalni organ, o veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je
Oigledno je da je standard transparentnosti ozbiljno naruen,
ak i ako se ima u vidu da su veanje i glasanje tajni i da primena tih
odredaba nije zavisila od postojanja volje da se rad VSS-a otvori za
iru javnost. Ne postoji nikakav dokaz koji bi upuivao na to da su
procesni standardi kada je re o pravu na pravino suenje (pravi-
an postupak) prigovaraa potovani. Naprotiv, postoji niz okolno-
sti koje govore u prilog suprotnom:
Izmenama Poslovnika od 24. marta 2011. godine, a u skladu
sa lanom 14. stav 1. Zakona o VSS-u, VSS je u lan 5. uvrstio
odredbu da VSS moe odluivati u javnoj sednici, na predlog
predsednika ili lana VSS-a. Na osnovu izmenjenog lana 24.
Poslovnika, sednica moe biti javna samo u jednom delu, o
emu se odluka donosi na poetku sednice. Novi lan 5a. ra-
zrauje odredbe lana 5. i ak doputa prisustvo akreditova-
nim predstavnicima sredstava javnog informisanja. Na ovaj
nain je u potpunosti omoguena transparentnost rada VSS-a
a da se pri tome ne povredi tajnost veanja i glasanja o prigo-
vorima, ukoliko za to postoji volja samih lanova. Meutim,
uprkos ovoj mogunosti prisustvo sednicama VSS-a prvi put
je bilo omogueno posmatraima tek na sednici od 8. marta
2012. godine, dok je isto i dalje uskraeno kako neizabranim
nosiocima sudijske funkcije u ijem predmetu se odluuje,
tako i optoj javnosti i medijima. Dodatno oteavajua okol-
nost za VSS postoji u tome to su i meunarodne organizaci-
je zainteresovane za praenje postupka (Evropska unija, Savet
Evrope, OEBS) i pojedini prigovarai traili jo u julu 2011.
godine da prisustvuju sednicama (prigovarai u onom delu u
kojem se odluivalo o njihovom prigovoru). VSS nikada nije
u postupku po albi jednoglasno odlueno, ne mora se sastavljati zapisnik o
veanju i glasanju, ve se o tome moe staviti samo zabeleka na spisu.
(2) U zapisnik o veanju i glasanju upisuju se, pored podataka o linom sa-
stavu kolegijalnog organa, oznaenje predmeta o kome se radi i kratak sadr-
aj onoga to je reeno, kao i izdvojena miljenja ako ih je bilo. Taj zapisnik
potpisuje lice koje predsedava i zapisniar.
izdao nijedan zvanian odgovor na ove zahteve, a indirek-
tno objanjenje koje su pojedini lanovi VSS-a davali putem
medija i saoptenja bilo je da su sednice zatvorene za javnost
po Poslovniku, pri tome jasno preutkujui injenicu da je
prema tom istom dokumentu mogue i njihovo otvaranje za
javnost u onom segmentu koji ne predstavlja tajni postupak.
U prilog namernoj konspirativnosti rada VSS-a i odbijanju
transparentnog postupanja ide i estoko protivljenje ostav-
ljanju bilo kakvog traga o postupku rasprave (koji moe biti
javan), veanja i glasanja. Formalnopravno gledano, nisu
postojale prepreke da se audio-zapis i transkript sa sednice
oznae tajnim i na taj nain potuju odredbe Poslovnika, kao
i tajnost dela postupka.
204
Meutim, otpor nesudijskog dela
VSS-a ovakvom postupanju ve je citiran, pa se ak i dogodi-
lo da se izglasa odluka o snimanju koju je predsednica VSS-a
nakon protesta pojedinih lanova svojevoljno preinaila.
Samo glasanje je takoe praeno razliitim nedoumicama
koje su delimino posledica (a moda i uzrok) postojanja po-
stupka zatvorenog za javnost. O kvorumu potrebnom za gla-
sanje, kao i o drugim pitanjima koja dovode u sumnju legiti-
mnost i/ili legalnost donetih odluka, bie rei u daljem tekstu.
Pored toga, mora se ukazati na eventualno krenje jasno po-
stavljenog standarda da niko ne moe odluivati u drugom
stepenu o istoj stvari u kojoj je odluivao u prvom stepenu.
Dvostepenost odluivanja zasniva se na injenici da odluu-
je razliito telo, u razliitom personalnom sastavu. To u ovom
procesu nije sluaj, to znatno umanjuje njegovu svrsishod-
nost. Da bi se otklonila mogunost da se postupak obesmisli
u potpunosti, Pravila sadre mogunost (ne i obavezu) da se
oni lanovi VSS-a koji su uestvovali u donoenju prvostepe-
ne odluke u novom postupku uzdre od glasanja, odnosno u
204 Onako kako je propisano l. 28. i 29. Poslovnika VSS-a.
potpunosti izuzmu iz postupka ili nekih njegovih delova.
205

Ova garantija nije postavljena racionalno, jer se nije moglo
oekivati da e se stalni lanovi, kao i predstavnik iz reda ad-
vokata, svojevoljno u svakom od sluajeva na isti nain is-
kljuiti iz postupanja, posebno kada nejavnost onemogua-
va bilo kakvu spoljnu kontrolu.
U praksi, dokumenti koji su dostupni pre svega, zapisnici sa
sednica VSS-a pokazuju da to zaista nije bio sluaj. Izjave o tome
da je glasanje lini in,
206
kao i otvoreno priznanje jednog od la-
nova VSS-a iz prvog sastava da e glasati u svakom od sluajeva,
207

205 lan 27. Pravila, kojim se utvruju pravila o izuzeu predsednika i lanova
VSS-a. U ovom lanu se ne navode direktno razlozi za izuzee, ve se upu-
uje na lan 13. Poslovnika, u kojem je od znaaja odredba da se predsednik
ili lan VSS-a izuzima, izmeu ostalog, i onda kada postoje okolnosti koje
izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost.
206 Kada je re o izjavama da je glasanje i/ili bilo kakvo uestvovanje u postupku
od strane onih lanova VSS-a koji su odluivali u prvom stepenu, indikati-
van je podatak iz ve citiranog Zapisnika sa sednice VSS-a od 20. i 22. jula
2011. godine, gde je predsednica VSS-a obavestila lanove o preporuci pred-
sednika Vlade Srbije da se lanovi prvog sastava uzdre prilikom glasanja, da
bi odmah zatim dodala da ona to smatra linim inom i da e svako od la-
nova odluiti da li e glasati u svakom pojedinanom sluaju. U istom zapi-
sniku stoji i izjava jednog od stalnih lanova VSS-a da je rekao ambasadoru
Delegacije Evropske unije u Beogradu da insistiranje na tome da isti lanovi
ne mogu glasati u prvom i drugom stepenu o istim sluajevima, smatra pri-
tiskom na rad VSS-a. Sve ove izjave upuuju na jasnu reenost lanova koji
su odluivali u prvom stepenu da imaju aktivnu ulogu i u odluivanju po
prigovorima.
207 lan iz reda advokata, nakon ostavke sudije Milimira Lukia, izjavio je, to
je objavljeno i u sredstvima javnog informisanja a postoji i kao zapis u Za-
pisniku sa XXI redovne sednice VSS-a odrane 24. novembra 2011. godine
(delovodni broj 06-00-49/2011-01), da e glasati u svakom od narednih slu-
ajeva koje VSS bude razmatrao kako se ne bi blokirao rad ovog tela, iako je
ve uestvovao u donoenju prvostepenih odluka 2009. godine. Pri tome je
obrazloenje tog lana takvo da otkriva jasan nedostatak znanja i razumeva-
nja za standard pravinog suenja. Naime, navedeno je da to ne predstavlja
krenje prava na pravino suenje jer nije u pitanju lan VSS-a po funkciji.
Ovde je (ne)namerno napravljena jasna zamena teza, jer se ne postavlja pita-
nje da li je neko lan po funkciji ili izborni lan, ve da li je uestvovao u pr-
vostepenom postupanju. injenica da je u pitanju izborni lan ovde uopte
podrivaju dvostepenost postupka i vraaju ga na poetak pred
Ustavni sud, koji e odluiti o njegovoj saobraznosti optim nae-
lima. Pravo na pravino suenje, podseamo, jeste deo unutranjeg
pravnog sistema Republike Srbije, kao i deo lana 6. Evropske kon-
vencije o ljudskim pravima. Pravo na suenje pred nepristrasnim i
nezavisnim tribunalom, kao nerazdojivi deo prava na pravino su-
enje, koji je potvren u obimnoj praksi Evropskog suda za ljudska
prava, na ovaj nain je obesmiljeno jer su nepristrasnost i objektiv-
nost u potpunosti ozbiljno ugroene. Ne postoji nijedan sudski ili
administrativni postupak u srpskom pravnom sistemu (a ni upo-
rednim) u kojem se odreuje da ista lica mogu odluivati o pravi-
ma graana u prvom i drugom stepenu.
Na svakoj od odranih sednica VSS-a na kojima se odluiva-
lo o prigovorima doneto je manje odluka nego to je bilo za-
kazanih predmeta, to se moglo videti jednostavnim poree-
njem podataka objavljenim na sajtu VSS-a pre i posle svake
sednice. VSS nikada nije izdao zvanino saoptenje o tome
zato je to tako, kao ni ta se desilo sa predmetima o kojima
nije doneta nikakva odluka na sednicama. Posle izvesnog vre-
mena, za neke od ovih predmeta ponovo su zakazivana roi-
ta (nekada je prolazilo i vie meseci do takvog razvoja doga-
aja), na kojima se najee nisu mogli izneti precizni razlozi
zbog kojih je dolo do ponovnog otvaranja roita po pra-
vilu su to bile nove okolnosti, tj. pojedini predmeti koje su
sudije reavale u periodu 20062008. VSS nikada nije saop-
tio kako je doao do podataka o tim predmetima, zato su
oni posebno vani i kako mogu da utiu na preispitivanje ini-
cijalne pojedinane odluke kada u njoj ti podaci nisu navede-
ni. Komisija je u nekoliko predmeta bila izriita da je uputila
pozitivan predlog VSS-u, ali su predmeti vraeni na ponovno
nije relevantna i dovodi u ozbiljnu sumnju legitimnost svih odluka donetih
na toj sednici i narednim sednicama. Vie o ovome u tekstu koji analizira
odluke donete u periodu od 24. novembra do 8. decembra 2011. godine.
roite na zahtev stalnih lanova VSS-a.
208
Ove injenice do-
datno govore ne samo u prilog postupanju nego i faktikom
uticaju lanova koji su odluivali u prvom stepenu, kao i u
prilog netransparentnosti u radu i nedostatku kriterijuma ko-
jima se VSS rukovodio prilikom odluivanja. Ceo postupak
pred VSS-om iz te perspektive podseao je na postupak koji
je vodio DVT, gde se formalno preispitivanje inicijalnih odlu-
ka pretvorilo u novu procenu rada tuilaca i njihov novi izbor
(reizbor) dok su argumentacija pa i samo postojanje indivi-
dualizovanih razloga iz prvostepene odluke zanemareni (ili
efikasno pobijeni od strane prigovaraa na roitu).
3.2.6. Omoguavanje prisustva posmatraa
sednicama VSS-a od 8. marta 2012. godine
Posle sudijskih izbora, na osnovu kojih je zamenjen lan VSS-a
Milimir Luki (ranije podneo ostavku), posmatraima iz pojedinih
organizacija dozvoljeno je da prisustvuju sednicama VSS-a. Budui
da je nain na koji je ovo prisustvo omogueno u potpunosti pravno
neutemeljeno (o tome neto vie videti pod 5.2.2), mora se smatrati
da su posmatrai zapravo prisustvovali nejavnim sednicama koje su
selektivno otvorene za javnost samo kako bi se ispunila forma (do-
govor sa predstavnicima Direktorata za proirenje Evropske komi-
sije), te da su obavezni da uvaju tajnost podataka koji su na sed-
nicama izneti. Ipak, potujui svoju zakonsku obavezu, autori ove
publikacije, koji su imali status posmatraa na sednicama, oseaju
potrebu da iznesu svoj naelni utisak sa ovih sednica:
sednice su se odvijale bez potovanja relevantnih pravnih pra-
vila i standarda i, ukupno uzev, bile su ispod svakog standar-
da pravnike profesije;
208 to su lanovi komisija izriito i saoptavali prigovaraima na ponovljenim
roitima.
sve pretpostavke u vezi sa nedozvoljenim uticajem lanova
VSS-a po funkciji na odluivanje po prigovorima pokazale su
se tanim, ime je itav postupak obesmiljen, a pravno najso-
lidniji deo postupka, roita pred komisijama, marginalizovan;
lanovi VSS-a su pokazali nedopustivu nestrunost, neospo-
sobljenost i nedostojnost za obavljanje svojih funkcija.
3.2.7. Zakljuak
Postupci koje je VSS sproveo u fazi odluivanja po prigovo-
rima, tj. po zavrenom roitu, imaju niz nedostataka. Kao to se
moe videti analizom zvaninih dokumenata VSS-a, procedura je
krena po vie osnova, a pri tome je evidentan izuzetan uticaj stal-
nih lanova na lanove iz reda sudija. Priroda VSS-a, kao organa
koji obavlja neke od najznaajnijih funkcija vezanih za rad sudija
i sudova u Srbiji, jeste da bude to nezavisniji u odnosu na izvrnu
vlast. Podvojenost ove dve grane vlasti i samostalnost i nezavisnost
sudske vlasti uopte, jedna je od osnovnih pretpostavki demokrat-
skog ureenja, kao i jedan od najviih principa Ustava Srbije.
209
U
postupku preispitivanja ovaj princip je ozbiljno testiran i ugroen,
a ini se da je najevidentnija faza u kojoj se to dogaalo upravo od-
luivanje o prigovorima neizabranih sudija.
Ne ulazei u istinitost optubi koje su stavljene na teret sudiji
Jakiu i ne dovodei te optube u vezu sa njegovim zalaganjem za
veu samostalnost sudija u radu VSS-a, mora se primetiti da citira-
ni zapisnici sa sednica ovog tela jasno ukazuju na postojanje priti-
ska i na politizaciju postupka koja ide do krenja zakona. Nejasno
je zato se VSS odluio na takav put preispitivanja i zato se poje-
dini detalji postupka i dalje skrivaju pod izgovorom dravne tajne.
Posebno brine injenica da su mnoga krenja i neobina tumaenja
koja su protivna prirodi i svrsi postupka mogla biti izbegnuta da je
209 lan 4. Ustava Srbije.
postojala dobra volja da se pojedine odredbe Pravila i Poslovnika o
radu VSS-a upodobe praksi, kao i da se praksa izmeni u skladu sa
osnovnim vaeim principima i standardima kako se ne bi ugrozi-
lo pravo na pravian postupak koje neotuivo poseduje svaki nei-
zabrani sudija, tj. podnosilac prigovora.
Ipak, nuno je takoe napomenuti da su same sudije kao la-
novi VSS-a ispoljili znatno vei stepen nezavisnosti i samostalno-
sti od kolega tuilaca i zamenika tuilaca u DVT-u. Naalost, ini
se da takav otpor nije doneo poboljanje u ovoj, najosetljivijoj fazi
postupka. No, postupak odluivanja je zaustavljen posle 8. decem-
bra 2011. godine zahvaljujui reakciji strune i opte javnosti, stavu
Delegacije Evropske unije u Srbiji, kao i miljenju Zatitnika graa-
na koji je u pomenutom miljenju od 12. januara 2012. godine upu-
enom Narodnoj skuptini izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog dea-
vanja na sednicama VSS-a.
Naalost, prisustvovanje sednicama VSS-a potvrdilo je, ak i
premailo najgore pretpostavke. Pokazalo se da su upravo oni la-
novi VSS-a koji su uestvovali u postupku izbora sudija 2009. godi-
ne imali odluujuu re, a, reklo bi se, i odluujui uticaj na dono-
enje odluka po prigovorima. Uz to, svi lanovi VSS-a pokazali su
nedopustivu nestrunost, neosposobljenost i nedostojnost za obav-
ljanje svojih funkcija naalost, najpre kroz temeljno nepoznava-
nje pravnih propisa i standarda.
4. ANALIZA SADRINE ODLUKA
Kako je ranije istaknuto, postupci koji su voeni pred Drav-
nim veem tuilaca i Visokim savetom sudstva smatraju se uprav-
nim postupcima sui generis. Stoga i odluke donete u ovom postup-
ku valja prvo ispitati sa stanovita potovanja odredaba Zakona o
optem upravnom postupku,
210
te odgovarajuih pravila koja se pri-
menjuju na konkretne postupke.
Ovo je naroito znaajno zbog:
rokova za donoenje odluka u postupku;
postojanja obaveze da se odluka donese u pisanom obliku;
donoenja procesnih odluka tokom postupka;
ispravljanja greaka u odlukama;
preispitivanja ve donetih prvostepenih odluka.
Do trenutka pisanja ovog teksta, odluke su donete u svim
predmetima u postupku voenom pred Dravnim veem tui-
laca dakle, ukupno 162 odluke, dok su u postupku voenom
pred Visokim savetom sudstva donete 752 odluke. Detaljniji sta-
tistiki podaci u vezi sa brojem odluka kojima se prigovor usva-
ja ili odbija, broju odbaenih prigovora i obustavljenih postupa-
ka bie prikazani u delovima teksta u kojima se analizira kvalitet
odluka oba ova tela.
210 Zakon o optem upravnom postupku (Slubeni list SRJ, br. 33/97 i 31/01 i
Slubeni glasnik RS, broj 30/10).
4.1. Opte napomene u vezi sa odlukama
Zakonom o optem upravnom postupku
211
propisano je da
se o upravnim stvarima odluuje reenjem, osim ako to poseb-
nim propisima nije drugaije odreeno. Pravilima o postupku
pred Dravnim veem tuilaca
212
propisano je da Dravno vee
tuilaca u postupku preispitivanja donosi odluku, dok se Pravi-
lima o postupku pred Visokim savetom sudstva
213
samo u ru-
brumu odgovarajueg lana ukazuje na to da bi upravni akt koji
se donosi u ovom postupku trebalo nazivati odlukom, a ne ree-
njem. Oba organa dosledno su odgovarajui upravni akt ozna-
avala kao odluku.
to se tie forme odluka, potovane su odgovarajue odredbe
Zakona o optem upravnom postupku
214
koje se odnose na reenje.
Naime, sve odluke oba organa sadre naziv organa koji ih je doneo,
dispozitiv, obrazloenje, te pouku o pravnom leku.
Ipak, valjalo bi podsetiti na injenicu da u postupcima pred oba
organa konana odluka nije nuno i prva koja se donosi u postupku.
Naime, lanom 14. Pravilnika o postupku pred DVT-om pro-
pisano je da izvestilac u predmetu, ukoliko utvrdi da ne postoje ra-
zlozi za sumnju u pogledu strunosti, dostojnosti ili osposobljeno-
sti pojedinih nosilaca javnotuilakih funkcija, sainjava listu takvih
prigovaraa, te da potom DVT donosi odluku o tome hoe li prigo-
vor usvojiti ili odbiti. Ako se predlog izvestioca usvoji, postupak je,
jasno, okonan, te se podnosiocu prigovora dostavlja pismeni otpra-
vak odluke. Ako se predlog izvestioca ne usvoji, zakazuje se zaseda-
nje, kome prisustvuje i neizabrani nosilac javnotuilake funkcije.
215

Dosledna primena Pravilnika i Zakona o optem upravnom postup-
ku zahtevala bi da o odluci DVT-a da ne prihvati predlog izvestioca
211 lan 196. stav 1.
212 l. 20. i 21.
213 lan 29.
214 l. 192209.
215 lan 14. stav 4. i lan 15. Pravilnika.
postoji odgovarajui zapisnik,
216
dok bi se tumaenjem odredbe
lana 195. ZUP moglo zakljuiti da je neophodno da izvestilac sa-
ini nacrt reenja koji e se dostaviti DVT-u. Nadalje, kako u prak-
si postupak pred Dravnim veem tuilaca nije voen u skladu sa
Pravilnikom, ve su zasedanja odravana pred tzv. radnim telima,
dosledna primena lana 195. ZUP nalagala bi i da izvestilac u sva-
kom predmetu saini pisani nacrt odluke. Tu pretpostavku dodat-
no uvruju i pravila o kratkim rokovima za donoenje odluke i
dostavljanje pisanog otpravka odluke koji su Pravilnikom propisa-
ni naime, DVT je duan da o odluci usmeno, uz kratko obrazlo-
enje, saopti podnosiocu prigovora istog dana, a najkasnije u roku
od tri dana od dana njenog usvajanja,
217
dok se pismeni otpravak
odluke, koja mora biti obrazloena, dostavlja u roku od osam dana
od dana njenog objavljivanja.
218
Ipak, u praksi se Dravno vee tu-
ilaca ponaalo bitno drugaije odluke su objavljivane na inter-
net-stranici DVT-a, bez obrazloenja, dok su pisani otpravci dostav-
ljani u rokovima koji su znatno premaivali propisanih osam dana.
S druge strane, Visoki savet sudstva je ve prema Pravilima po-
stupka odravao roita pred posebno formiranim komisijama (ka-
snije jednom komisijom), koje su potom predlagale odluku u sva-
kom konkretnom predmetu Visokom savetu sudstva,
219
a onda su
se, uz dnevni red sednice na kojoj se o njima glasalo, imale dostav-
ljati i lanovima Visokog saveta sudstva.
220
Visoki savet sudstva je
potom donosio odluku o prigovoru.
221
Ovom odlukom se prigo-
vor moe usvojiti ili odbiti, ali se moe i vratiti Komisiji na dodat-
ni rad, uz obrazloenje. lanom 25. izriito je propisano da odluka
koju donosi Komisija mora biti obrazloena, no ono to je ostalo
nejasno jeste da li se Visokom savetu sudstva dostavlja obrazloena
216 l. 21. i 22. Pravilnika.
217 lan 20.
218 lan 22.
219 lan 25. Pravila.
220 lan 26. Pravila
221 lan 29.
odluka Komisije ili samo dispozitiv odluke u pisanom obliku. Ra-
zlog za ove nedoumice lei u obavetenju broj 7-00-0013/2011-01
od 30. januara 2012. godine koje je Visoki savet sudstva izdao po-
stupajui po zakljuku Poverenika za informacije od javnog znaa-
ja i zatitu podataka o linosti
222
u kome je izloen stav da, budui
da lanom 25. Pravila nije predvieno da se odluka Komisije do-
stavlja u pisanoj formi, komisije Visokog saveta sudstva to nisu ni
inile. Razlog zbog kojeg su u posmatranju i oceni postupka pre-
ispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva znaajne
odluke komisija ve je izloen prilikom ocene transparentnosti po-
stupka, te ovom prilikom samo valja podsetiti na injenicu da se iz
dokumenata koji su oznaeni informacijama od javnog znaaja, na
osnovu naloga Poverenika za informacije od javnog znaaja i za-
titu podataka o linosti, saznalo da su neke konane odluke koje
je Visoki savet sudstva donosio bile suprotne odlukama komisije,
ime je u sumnju doveden postupak odluivanja pred Visokim sa-
vetom sudstva. Stoga je neophodno pravnoteorijski ispitati pravnu
prirodu odluka Komisije, te utvrditi jesu li sumnje u vanpravne ra-
zloge za postupanje komisija i Visokog saveta sudstva opravdane.
Dakle, mora li cela obrazloena odluka Komisije biti dostavlje-
na Visokom savetu sudstva? ini se da to nuno proizlazi iz same
prirode postupka, kao i iz Pravila. Naime, Pravilima je izriito pro-
pisano da Komisija donosi odluku, koju iznosi pred Visoki savet
sudstva. Iako po svojoj funkciji u postupku ova odluka predstav-
lja predlog konane odluke VSS-a, formalnopravno ona to nije, ve
predstavlja zasebno reenje. Stoga ova odluka, u skladu sa odredba-
ma ZUP, mora biti obrazloena u pisanom obliku i kao takva do-
stavljena Visokom savetu sudstva, budui da ne postoje okolnosti
koje bi omoguile donoenje usmenog reenja iz lana 204. Zakona
o optem upravnom postupku, niti je mogue u smislu lana 203.
doneti reenje koje se sastoji samo od dispozitiva i koje nee sadr-
ati obrazloenje. Stoga je neprihvatljivo i oigledno protivpravno
222 Zakljuak broj 07-00-00036/2012-03 od 24. januara 2012. godine.
tumaenje izloeno u pomenutom obavetenju da lanom 25. Pravi-
la nije predvieno da se odluka Komisije dostavlja u pisanoj formi,
te da komisije Visokog saveta sudstva to nisu ni inile.
to se tie pojedinanih obrazloenih odluka u postupku pred
Visokim savetom sudstva, prve su usvojene u julu 2011. godine,
a poele su se dostavljati tokom novembra 2011. godine, dakle, u
roku od gotovo pet meseci. Ovakav rok svakako je suprotan odred-
bi lana 208. stav 2. Zakona o optem upravnom postupku, kojim
je kao najdui rok za izradu reenja u upravnom postupku odreen
onaj od dva meseca. Slina praksa se nastavila nakon to je VSS po-
novo zapoeo sa sednicama, 8. marta 2012. godine prve odluke
su dostavljene tek tokom maja/juna 2012. godine. U vreme pisanja
ovog teksta, na internet-stranici Visokog saveta sudstva dostupno
je oko 180 odluka VSS-a skenirani pisani otpravci odluka postav-
ljeni su na stranicu u PDF formatu, ali su umesto imena ostavljeni
samo inicijali podnosioca prigovora. Ovo je, ini se, uinjeno kako
bi se zatitila privatnost podnosilaca prigovora ali ta svrha se ne
ispunjava, budui da iz skeniranog otpravka odluke nisu izbrisa-
ni ostali podaci na osnovu kojih se moe utvrditi identitet podno-
sioca prigovora, kao to je, na primer, broj odluke Visokog saveta
sudstva iz 2009. godine i broj stava u kojem je navedeno ime pod-
nosioca prigovora, podaci o sudu u kojem je podnosilac prigovora
radio, i slino. Takoe je nejasno na osnovu ega su objavljene od-
luke izabrane budui da to nije ukupan broj odluka koje su done-
te na sednicama VSS-a od 8. marta 2012. godine nadalje, a jedna-
ko je nejasno hoe li se ovaj broj objavljenih odluka dopunjavati.
Visoki savet sudstva je, dakle, jo jednom pribegao neobinoj i se-
lektivnoj praksi.
Ono to je primetno posle analize obrazloenih odluka koje je
usvojilo Dravno vee tuilaca i onih koje je usvojio Visoki savet
sudstva jeste neto bolji kvalitet odluka Visokog saveta sudstva,
te i doslednija primena pravila upravnog postupka, naroito onih
koji se odnose na ocenu dokaza. Odluke oba organa sadre i brojne
nedostatke, od kojih se mnogi ponavljaju. Stoga se ini uputnim
odvojeno analizirati sadrinu odluka svakog od tela, poklanjajui
naroitu panju uoenim nepravilnostima.
4.2. Odluke dravnog vea tuilaca
Dravno vee tuilaca je zakljuno sa decembrom 2012. go-
dine formalno okonalo svoj rad u postupku preispitivanja odluka
prvog saziva Dravnog vea tuilaca. To znai da su usvojene od-
luke po svim uloenim prigovorima i te odluke su dostavljene pri-
govaraima. Kako je ranije napomenuto,
223
pisani otpravci obra-
zloenih odluka izraivani su i dostavljani u rokovima koji znatno
premauju one propisane Pravilnikom, to nije imalo neposrednog
uticaja na prava prigovaraa, ali je svakako dovelo do nepotrebnog
odugovlaenja postupka.
Ipak, valja naglasiti da angaman stalnog sastava Dravnog
vea tuilaca u postupku preispitivanja nije ujedno i u potpunosti
okonan. Zbog ega je to sluaj?
Jo pre nego to su usvojene odluke po prigovoru u svim pred-
metima, prigovarai koji su u postupku revizije dobili negativne
obrazloene odluke podnosili su albe Ustavnom sudu. Postupaju-
i po pravnom leku u postupku, Ustavni sud je, u skladu sa lanom
99. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, dostavljao albu DVT-u koje
je imalo pravo da u roku od 15 dana dostavi svoj odgovor na albu.
Dravno vee tuilaca se, meutim, oduilo za drugaiji pristup
naime, ono je, pozivajui se na lan 226. Zakona o optem uprav-
nom postupku,
224
u pet predmeta ponovo odluivalo te usvajalo
223 Videti supra, II-4.1.
224 Ako organ koji je doneo prvostepeno reenje nae, povodom albe, da je spro-
vedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na reavanje
upravne stvari, on moe postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona.
(2) Organ koji je doneo prvostepeno reenje dopunie postupak i onda kad
alilac iznese u albi injenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za druk-
ije reenje upravne stvari, ako je aliocu morala biti data mogunost da ue-
nove odluke kojima se usvaja prigovor podnosioca. Ono to ostaje
nejasno jeste to kako je Dravno vee tuilaca dopunjavalo postupak,
da li su tom prilikom prikupljani i izvoeni novi dokazi i kako su oni
cenjeni. Ujedno je i nejasno, budui da autorima nije dostupan tekst
svih novih odluka, da li je Dravno vee tuilaca u svim ovim pred-
metima primenjivalo samo odredbu lana 226, a ne i odredbu lana
225, kojom se prvostepenom organu omoguava da, ako nae da je
alba osnovana a da nije potrebno sprovoditi posebni ispitni postu-
pak, stvar rei drukije, i novim reenjem zameni staro.Iako je ova
praksa dovela do veeg broja usvajajuih odluka, te se sa tog stano-
vita moe oceniti kao pozitivan pomak, nedoslednost u njenoj pri-
meni i netrasparentnost ovog dela postupka u odnosu na sve odluke
DVT-a protiv kojih je uloena alba Ustavnom sudu ostaju proble-
matine. Budui da je u trenutku pisanja rada pred Ustavnim sudom
Srbije u toku vei broj postupaka po albi prigovaraa, moglo bi se
oekivati da Dravno vee tuilaca jo u nekim predmetima odlu-
i da primeni mogunost iz lana 226. Zakona o optem upravnom
postupku. S druge strane, autorima nije poznato kada istie i posled-
nji pojedinani rok za podnoenje albe Ustavnom sudu
225
i shodno
tome, odgovor DVT-a, te podjednako osnovana moe biti i pretpo-
stavka da je DVT odluilo da u preostalim postupcima pred Ustav-
nim sudom prepusti konanu odluku Ustavnom sudu.
to se tie dispozitiva odluka koje je u postupku revizije usvo-
jilo Dravno vee tuilaca, ocena je da je u ovom postupku usvojen
nesrazmerno mali broj pozitivnih odluka. Ovakav utisak naroito je
pojaan nakon itanja obrazloenih pojedinanih odluka (trenutno
stvuje u postupku koji je prethodio donoenju reenja, a ta mu mogunost
nije bila data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u albi
opravdao to proputanje.
(3) Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno
reenje moe u granicama zahteva stranke upravnu stvar reiti drukije i
novim reenjem zameniti reenje koje se albom pobija.
(4) Protiv novog reenja stranka ima pravo na albu.
225 Ovaj rok poinje da tee od trenutka kada se pisani otpravak odluke dostavi
podnosiocu prigovora.
je autorima na raspolaganju 126 odluka od 162). Ono to je naroito
izraeno u odnosu na negativne odluke, mada je podjednako tano
i za odreene pozitivne odluke, jeste utisak da su obrazloenja pi-
sana kako bi se uskladila sa dispozitivom (usvaja se/odbija se) pret-
hodno donetim na plenarnoj sednici Dravnog vea tuilaca nego
to se zaista radi o obrazloenju odluke u kome su savesno i sveo-
buhvatno ispitane sve okolnosti sluaja i svi dokazi cenjeni na isti
nain mada, zanimljivo, gotovo svaka odluka DVT-a sadri for-
mulaciju o tome da je konana odluka doneta na osnovu savesne
ocene dokaza pojedinano i u vezi sa ostalim dokazima. Naalost,
sadrina obrazloenih odluka ukazuje na to da to ipak nije bio slu-
aj. U prilog iznetoj pretpostavci da su obrazloenja pisana kako
bi se uskladila sa odlukama, a ne da su odluke usledile posle pret-
hodno sprovedenog postupka utvrivanja injenica i ocene doka-
za, ide i injenica da je Dravno vee tuilaca postupalo suprotno
lanu 20. Pravilnika odluke nisu saoptavane usmeno podnosi-
ocu prigovora, ve na internet-stranici DVT, a objavljivan je samo
dispozitiv, ne i kratko obrazloenje.
Nadalje, po itanju pojedinanih obrazloenih odluka posta-
je oevidno da je Dravno vee tuilaca zanemarivalo dokaze koje
su prigovarai iznosili na roitima, kako u obliku svog naelnog
usmenog iskaza (a neretko i istovetnog ili umnogome slinog pisa-
nog iskaza), tako i podnoenjem dodatnih dokaza, kao to su tui-
laki rokovnici, uverenja o bolovanjima i godinjim odmorima, te
u vidu iscrpljujuih i iscrpnih pojanjenja i obrazloenja razloga i
posledica svog postupanja u neretko vie od 100 predmeta. Obra-
zloenja Dravnog vea tuilaca, naroito u negativnim odlukama,
ne sadre ak ni osvrt na iskaze prigovaraa na roitima. Napro-
tiv, ono to je sadrano u izvetajima nadlenih tuilatava, za koje
se, kako je ve reeno,
226
neretko pokazalo da su netani i koji su sa-
drali formalne nedostatke, Dravno vee tuilaca smatra utvre-
nim, te upravo na tome temelji svoju odluku.
226 Videti supra, II-2.1.2.
Uopte uzev, kvalitet obrazloenih odluka koje je DVT usvo-
jilo je lo. Sa pravnotehnike strane, odluke sadre nemale greke
i propuste na primer, sadre vie razliitih imena, ak i pogre-
nom rodu, u obrazloenjima su navedeni statistiki podaci drugih
prigovaraa. Jedna od odluka ak nije ni potpisana. Ipak, jasno je
da su ovo propusti koji se mogu ispraviti u skladu sa lanom 209.
Zakona o optem upravnom postupku. No, ono na ta broj ovakvih
greaka ukazuje jeste stihijski i nepaljiv pristup izradi obrazloe-
nja pojedinanih odluka (neretko je re o tzv. copy-paste tehnici).
Materijalnopravni nedostaci su svakako mnogo znaajniji od for-
malnih, i njima obiluju odluke Dravnog vea tuilaca. Meutim, vrste
povreda ili propusta u primeni kako Pravilnika, tako i njime prokla-
movanih evropskih standarda (ta god oni bili u tumaenju DVT-a)
mogu se sistematizovati u nekoliko oblika, pri emu valja napome-
nuti da je neretko vie ovakvih povreda bilo uinjeno u jednoj odluci:
1. Povrede u vezi sa dokazima, pod kojima se podrazumevaju
kako povrede u pogledu pravila o prikupljanju dokaza (formalni ne-
dostaci zvaninih izvetaja, netani podaci u izvetajima, prikuplja-
nje dodatnih dokaza po okonanim roitima), tako i povrede u od-
nosu na ocenu dokaza. U brojnim sluajevima, kada su podnosioci
prigovora na roitima uspeno osporili tanost podataka iz zva-
ninih izvetaja, injenice i navodi iz ovih izvetaja se i dalje sma-
traju utvrenim. Iz obrazloene odluke ostaje nejasno da li je DVT
uopte cenilo izjave prigovaraa, kao i dokaze koje su oni prilagali,
i ukoliko jeste, zbog ega je odluilo da te izjave i dokaze zanema-
ri. U tom smislu je potrebno ispitati da li se zapisnici o instruktiv-
nim pregledima, te izvodi iz dokumentacije u vezi sa potovanjem
zakonskih i instruktivnih rokova imaju smatrati javnom ispravom
ili uverenjem koji izdaje nadleni organ, u smislu odredaba l. 154.
i 161. Zakona o optem upravnom postupku. Smatramo da nema
osnova da se ovi dokumenti smatraju bilo im drugim do isprava-
ma koje nemaju svojstvo javnih isprava. U svakom sluaju, podno-
sioci prigovora su neretko na roitima, nakon neposrednog uvida
u pojedinane predmete, ukazivali na pogreke u dokumentaciji
koju su dostavljala nadlena tuilatva, a neke su i bile oigledne.
Nadalje, podnosioci prigovora su ukazivali i na formalne nedostat-
ke nedostatak naziva dokumenta, potpisa, peata i slino. Radna
tela DVT su samo u jednom sluaju donela procesnu odluku u tom
smislu, prihvativi prigovor o formalnim nedostacima izvetaja o
prisustvu na radu u odnosu na jednog neizabranog nosioca javno-
tuilake funkcije, i izdvojile ih iz spisa predmeta. U ostalim slua-
jevima, obrazloenja ne sadre nijednu napomenu u vezi s tim, ve
samo izjavu o tome ta se smatra utvrenim. Slino je i sa drugim
izjavama podnosilaca prigovora iz obrazloenja se ne vidi jesu li
one i kako cenjene prilikom odluivanja.
Nadalje, u nekoliko predmeta DVT se u obrazloenoj odluci
izriito poziva na dokaze pribavljene po okonanom roitu dakle,
dokaze u vezi sa kojima podnosilac prigovora nije dobio priliku da
se izjasni. Na plenarnim sednicama DVT-a takoe se pokazalo da
su izvestioci prilikom izvetavanja o predmetu iznosili injenice o
kojima uopte nije bilo rei na roitima, te da su u pojedinim pred-
metima upravo one predstavljale osnovne razloge na kojima je DVT
utemeljio svoju odluku.
2. Uvoenje aurnosti kao kriterijuma i nepostojanje jasnih kri-
terijuma o tome ta se smatra izrazitom neaurnou
Kako je ranije istaknuto
227
na roitima je aurnost uvedena
kao dodatni kriterijum na osnovu koga se ocenjuje strunost pod-
nosilaca prigovora. Veliki deo dokaza koji su izvoeni na roitima
odnosio se upravo na objanjavanje postupanja neizabranih nosi-
laca javnotuilakih funkcija u pojedinanim predmetima, za ta
su polaznu taku predstavljali izvodi iz slubene evidencije javnih
tuilatava u vezi sa kretanjem predmeta u odnosu na zakonske i
instruktivne rokove. Potom su podnosioci prigovora ukazivali na
netanosti u izvetajima, ili obrazlagali svoje postupanje. Neretko
227 Videti supra, II-2.1.3.
je upravo utvrena izrazita neaurnost u postupanju jedan od glav-
nih osnova ili jedini osnov za donoenje odbijajue odluke u po-
stupku po reviziji. U vezi sa ovim se mora postaviti nekoliko pitanja.
Kao prvo, u trenutku kada su donoene odluke o neizboru vri-
laca javnotuilakih funkcija, 2009. godine, aurnost nije predstav-
ljala posebno znaajan element strunosti. Svi pribavljeni izvetaji o
postupanju prigovaraa u odreenim rokovima pribavljeni su tek u
postupku revizije. Stoga se sa pravom postavljaju dva pitanja mogu
li se ti dokazi uopte pribavljati i kako oni mogu uticati na konanu
odluku? to se tie pribavljanja dokaza, nakon brojnih uloenih pri-
govora, to prigovaraa, to posmatraa ispred Udruenja tuilaca
Srbije, lanovi radnih tela su izneli stav koji je usvojilo ali ne i obja-
vilo Dravno vee tuilaca, prema kojima je prikupljanje ovih do-
kaza u postupku revizije dozvoljeno, jer predstavlja dodatno obja-
njenje injenica. ak i ukoliko se prihvati ovo tumaenje, o kome
odluka ostaje neobjavljena, neizvesno je ta se tim izvetajima zapra-
vo utvruje. Naime, roita su odlagana kako bi prigovarai mogli
da izvre uvid u pojedinane predmete i obrazloe svoje postupanje
u njima. Iz toga bi valjalo pretpostaviti da su radna tela imala name-
ru ne samo da utvrde injenicu da u odreenim predmetima nisu
potovani zakonski ili instruktivni rokovi, ve i da ustanove da li su
takva prekoraenja bila utemeljena i opravdana. No, iz obrazloenih
odluka postaje jasno da je DVT samo utvrivao injenicu da pre-
koraenje postoji, a ne i da li su postojali objektivni razlozi za takvo
prekoraenje. to se tie drugog pitanja, ostaje nejasno zbog ega bi
prekoraenje instrukcionih rokova, koje je takoe cenjeno kao izra-
zita neaurnost, predstavljalo osnov za razreenje, ako se ima u vidu
injenica da nepotovanje instruktivnih rokova ne proizvodi nika-
kve procesnopravne posledice ni za tuilatvo ni za stranke u postup-
ku. ini se stoga da je DVT uvelo novi kriterijum kojim se koristilo
kako bi oborilo pretpostavku strunosti prigovaraa.
Meutim, ono to ak i u ovako irokom tumaenju kriteriju-
ma strunosti i prikupljanja dokaza predstavlja ozbiljan problem
jeste nedostatak jasnih standarda.
Jasno je da je aurnost uvedena de facto kao novi kriterijum, te
da propisa o tome ta e se smatrati izrazitom neaurnou nema.
Od savesnog organa bi se oekivalo da prilikom odluivanja u
veem broju predmeta takav standard postavi, ili barem naznai.
Dravno vee tuilaca, to, meutim, nije uinilo. Obrazloenja od-
luka ne nude nikakve smernice u pogledu toga koji e se broj slu-
ajeva u kojima je dolo do prekoraenja rokova smatrati izrazitom
neaurnou, niti dodatno kvantifikuje ta prekoraenja u smislu
broja dana. Neretko se u obrazloenim odlukama navode samo bro-
jevi predmeta u kojima je utvrena izrazita neaurnost; sami po
sebi ti brojevi nita ne govore, naroito ako se ima u vidu injenica
da broj ovako pomenutih predmeta varira od sedam do vie od 90.
Nadalje, DVT se ne izjanjava o obrazloenjima koja su izneli pri-
govarai. U pojedinim predmetima se takoe navode datumi pre-
duzimanja pojedinih procesnih radnji kao potvrda utvrene nea-
urnosti. Opet, ostaje nepoznato da li je i na koji nain prigovara
objasnio razloge takvog postupanja.
Dakle, ima se uzeti da je, suprotno praksi pokazanoj na roiti-
ma, Dravno vee tuilaca zapravo imalo nameru samo da prikupi
dokaze iz evidencije nadlenih tuilatava o injenici da u nekim
predmetima postoje prekoraenja rokova i da te injenice upotre-
bi prilikom donoenja odbijajue odluke. Utoliko je nejasno zbog
ega se onda prolazilo kroz iscrpljujui postupak sasluanja prigo-
varaa u vezi sa postupanjem u brojnim pojedinanim predmetima.
Obrazloene odluke jasno pokazuju da su iskazi prigovaraa na ro-
itima za DVT u najveoj meri potpuno nevani.
3. Primedbe i zapaanja iz izvetaja o instruktivnim pregledima i
miljenje vieg tuioca kao bitan ili jedini osnov za odbijajuu odluku
U mnogim predmetima se obrazloena odluka umnogome za-
sniva na nestrunosti utvrenoj na osnovu primedaba iznetih u
izvetajima o instruktivnom nadzoru, koji obavljaju via tuila-
tva. Ovi izvetaji se uglavnom koriste krajnje selektivno, tako to
se iz njih citiraju samo negativni navodi, ak i u sluajevima kada
je odreeno postupanje na koje vie tuilatvo ima zamerke, bilo
standardna praksa bilo usvojeni stav tuilatva u kojem je podnosi-
lac prigovora radio. Kao i u sluaju aurnosti, iz obrazloene odluke
je nemogue utvrditi da li je DVT uopte cenio iskaze prigovaraa
date na roitima u odnosu na primedbe iz izvetaja.
U drugoj grupi predmeta kao bitan osnov za odbijajuu odlu-
ku u postupku revizije se navodi negativna ocena (ne zadovolja-
va) nadlenog javnog tuioca, dok se potpuno zanemaruju ostali
statistiki podaci i dokazi predstavljeni na roitu, iako ne postoje
dokazi koji bi potkrepili ovako datu ocenu.
Ovakva, namerno selektivna praksa u pogledu predstavljanja
dokaza za odbijajuu odluku u postupku revizije ukazuje na oz-
biljne nedostatke u postupku odluivanja, te potvruje ocenu da je
DVT usvajalo dispozitive odluka na osnovu nekih drugih kriteri-
juma, a potom u obrazloenjima navodilo samo one podatke koji
idu u prilog negativnoj odluci.
4. Selektivna upotreba lana 14. Pravilnika
Kako je ranije istaknuto, lan 14. Pravilnika omoguava da se
u postupku revizije donese usvajajua odluka a da se prethodno
ne odri roite sa podnosiocem prigovora, ako se iz pribavljenih
podataka utvrdi da ne postoji sumnja u strunost i dostojnost, te
ili da vai i pretpostavka osposobljenosti ili da postoje opravda-
ni razlozi za niu efikasnost prigovaraa. Ovaj lan su radna tela
DVT-a primenila samo u jednom predmetu, iako je ocena da bi se
on mogao i morao primeniti gotovo u jednoj etvrtini od ukupnog
broja preispitanih odluka. Ostaje, dakle, nejasno, ime se DVT ru-
kovodilo kada je odluivalo o tome da li da primeni lan 14. Pravil-
nika u svakom konkretnom predmetu. Obrazloena odluka u jedi-
nom predmetu u kome je lan 14. primenjen tura je i nedovoljno
opisna, utoliko to ne daje zadovoljavajui odgovor na ovo pitanje,
a naroito ne na pitanje zato lan 14. nije primenjen u drugom
predmetu, u kome je postojalo gotovo istovetno injenino stanje.
S druge strane, postoje i obrazloene odluke u kojima je DVT na
zadovoljavajui nain pokazao zbog ega pretpostavke struno-
sti, osposobljenosti i dostojnosti prigovaraa nisu oborene. Neja-
sno je, stoga, zbog ega u ovim predmetima nije odlueno prime-
nom lana 14. ve se prolazilo kroz postupak odravanja roita.
4.3. Odluke visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva je doneo ukupno 752 odluke.
Poslednja sednica koju je VSS odrao u 2011. godini bila je
sednica od 8. decembra, nakon ega je usledilo raspisivanje su-
dijskih izbora kako bi se izabrao kandidat za VSS iz reda sudija
apelacionih sudova,
228
te njegovog izbora u Narodnoj skuptini.
Potom je VSS odrao narednu sednicu na kojoj se glasalo o pri-
govorima neizabranih nosilaca sudijskih funkcija tek 8. marta
2012. godine. VSS je poslednju sednicu, na kojoj se odluivalo o
prigovorima u postupku revizije, zvanino odrao 30. maja 2012.
godine i objavio kraj postupka preispitivanja. Ipak, jo jedna od-
luka je naknadno doneta na sednici odranoj u nejasnom sa-
stavu VSS-a, 4. jula 2012. godine, nakon to su konstituisanjem
novog saziva Narodne skuptine prestali mandati u VSS-u mi-
nistarki pravde Sneani Malovi i predsedniku odbora za pra-
vosue Boku Ristiu. Posmatrai, kao ni opta javnost, nisu bili
obaveteni o odravanju ove sednice putem uobiajenih infor-
macija na sajtu VSS-a.
Osim to je prouzrokovala tromesenu pauzu, ostavka lana
VSS-a Milimira Lukia proizvela je i jo jednu ozbiljnu posledicu
odluke koje je VSS doneo na sednicama odranim 24. novembra, 1.
i 8. decembra, njih ukupno 50, moraju se smatrati nevaeim, bu-
dui da ih je donelo telo koje nije postupalo u Ustavom propisanom
sastavu od najmanje polovine sudija. Ovakav stav VSS je prihva-
tio tek poto ga je, na zahtev Drutva sudija Srbije, izneo Zatitnik
228 Da bi zamenio sudiju Milimira Lukia, koji je podneo ostavku.
graana,
229
a osim strune javnosti u tome ga podrala i Delegacija
EU u Srbiji.
230
Osim toga to izrazito zabrinjava injenica da je Viso-
ki savet sudstva usvajao odluke iako je nemogue da njegovi lano-
vi nisu bili svesni nedostataka u pogledu sastava, takvo postupanje
je proizvelo i posledice na vaenje odluka usvojenih na pomenu-
te tri sednice. Ove odluke se moraju smatrati nevaeim. Za sada
ostaje nejasno da li i VSS smatra ovako donete odluke nevaeim i,
ako ih smatra nevaeim, koji formalni put e odabrati za ponov-
no odluivanje. Jedan od moguih puteva svakako bi moglo biti to
da se saeka na odluku Ustavnog suda po albi lica u ijem pred-
metu je odlueno.
Imajui sve navedeno u vidu, statistiki podaci u vezi sa brojem
odluka koje je VSS do sada doneo u postupku preispitivanja odluka
prvog sastava moraju se izraziti na dva naina kroz ukupan broj
donetih odluka i kroz broj donetih odluka koje se mogu smatrati
vaeim. U tom smislu, statistiki podaci su sledei:
Autori su imali priliku da analiziraju 411 pojedinanih obra-
zloenih odluka, usvojenih na sednicama zakljuno sa 4. julom
2012. godine.
Prve ocene osnovanosti (opravdanosti) dispozitiva odluke u
svakom pojedinanom predmetu pokazale su visok procenat neu-
sklaenosti izmeu iskaza datih na roitima i predstavljenih i izve-
denih dokaza. Posle analize obrazloenih odluka, taj broj se pove-
ao na 329 od ukupno 554 odluke, ili 60% odluka o kojima su autori
mogli da donesu sud na osnovu podataka kojima su raspolagali.
Ovo svakako svedoi o tome da je Visoki savet sudstva svoje odlu-
ke temeljio na nedoslednom, irokom, a nekada i pogrenom tuma-
enju Pravila koja je sam usvojio, te da su obrazloenja nepotpuna
229 Miljenje o radu VSS-a od 11. januara 2012. godine moe se nai na inter-
net-prezentaciji Zatitnika graana: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-
sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-13-14/2105-2012-01-12-12-56-47,
1. 9. 2012.
230 EU zabrinuta zbog stanja u VSS, http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/eu-zabri-
nuta-zbog-stanja-u-vss_294679.html, 1. 9. 2012.
utoliko to se u njima podaci prikazuju selektivno. Opti je utisak
da su, kao i u sluaju Dravnog vea tuilaca, obrazloenja pojedi-
nanih odluka pisana kako bi se opravdala odluka doneta na sed-
nici Visokog saveta sudstva.
Ipak, valja istai i to da je kvalitet odluka VSS-a ipak bolji nego
to je sluaj sa odlukama Dravnog vea tuilaca, najvie utoliko to
su u njima po pravilu predstavljeni navodi podnosilaca prigovora iz
prethodnih pravnih lekova (ustavne albe, albe Ustavnom sudu),
predoeni njihovi iskazi dati na roitima i dokazi koje su oni pod-
neli, te data ocena ovih dokaza. to se tie tehnikih nedostataka,
oni su neto rei nego u sluaju odluka DVT-a, ali i ovde ima slu-
ajeva pisanja u pogrenom rodu, te greaka u navoenju datuma
odravanja roita.
S druge strane, ponovimo, opti je utisak da su obrazloenja,
naroito u odbijajuim odlukama, pisana kako bi se opravdala ve
doneta odluka, nasuprot, inilo bi se, nunoj praksi da se svi do-
kazi prethodno savesno ispitaju i ocene. Otuda i odluke Visokog
saveta sudstva sadre brojne materijalnopravne nedostatke koji se
mogu sistematizovati na sledei nain, uz napomenu da, kao i u
sluaju odluka Dravnog vea tuilaca, pojedine odluke sadre vie
vrsta povreda:
1. Selektivna upotreba statistikih podataka i izvoenje zaklju-
aka iz njih
Kako bi se u ovom postupku donela valjana odluka, neophod-
no je statistike podatke prikupiti i analizirati u celosti, te sagleda-
ti celokupan rad sudije. U svojim obrazloenim odlukama Visoki
savet sudstva to i izriito ponavlja. Otud je nejasno zbog ega brojne
obrazloene odluke sadre nepotpuno prikazane statistike podatke.
Statistiki podaci iz izvetaja o radu sudova po pravilu su prikaza-
ni po godinama i po materijama, i retki su primeri kada je neki od
podataka predstavljen i na trogodinjem nivou, to je, podsetimo,
bio opredeljujui kriterijum iz lana 13. Odluke o utvrivanju kri-
terijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
za izbor sudija i predsednika sudova.
231
Istovremeno, Pravilima po-
stupka revizije u l. 4. i 6. ne govori se o trogodinjem periodu, ve
o pojedinanim godinama (u 2006, 2007. i 2008), to bi se, logi-
kim tumaenjem, moralo razumeti kao u trogodinjem periodu.
Ipak, Visoki savet sudstva ostao je u svojim odlukama u tom po-
gledu nedosledan, te je u nekim obrazloenjima izriito naveo da
kriterijumi na osnovu kojih se utvruju strunost i osposobljenost
moraju biti ispunjeni u svakoj godini pojedinano, dok je u dru-
gim oevidno da se odluka zasniva na sveukupnosti podataka. ak
i kada bi se usvojilo strogo jeziko tumaenje Pravila postupka, koje
bi moglo voditi zakljuku da se rezultati posmatraju samo na go-
dinjem nivou, zasnivanje odluke samo na neispunjenosti kriteri-
juma strunosti i osposobljenosti na godinjem nivou nesumnjivo
je u suprotnosti sa idejom sagledavanja celokupnog rada sudije i,
nadalje, takvo tumaenje je protivreno izraenom stavu VSS-a da
se sagledava celokupan rad sudije. Problem je, zapravo, u tome to
je praksa predstavljanja rezultata rada sudija iskljuivo po godina-
ma i po materijama podlonija negativnom tumaenju rezultata i
izvoenju zakljuka o nestrunosti i/ili neosposobljenosti sudije.
Visoki savet sudstva takoe je nedosledno tumaio pravilo o
tome da sudije moraju ispuniti kriterijume, te da istovremeno re-
zultati njihovog rada ne smeju odstupati od proseka suda. U poje-
dinim odlukama VSS izriito navodi da su proseci suda/odeljenja
korektiv koji se uzima u obzir kada postoje odstupanja u odnosu
na normu; s druge strane, jedan broj odluka zasnovan je upravo na
odstupanjima od proseka suda, ak i kada je kriterijum ispunjen.
U jednom broju odluka proseci suda nisu ni ispitani, niti je nave-
deno da je VSS, na primer, razmotrio mogunost primene pravila
o malom broju ukinutih odluka, propisanog Merilima, ili da je, u
sluaju da sudija nije reio dovoljan broj predmeta, ispitan prosek
suda i priliv predmeta u sud. Otuda se mora uzeti da VSS ili nije
potpuno utvrdio injenino stanje, ili pogreno primenjuje pravo.
2. Nepostojanje kriterijuma u pogledu toga ta se smatra grubim
odstupanjem i proputanje da se primene alternativni kriterijumi koji
bi mogli biti povoljniji za podnosioca
Jedan od kljunih problema u vezi sa obrazloenim odluka-
ma Visokog saveta sudstva poiva u injenici da ovo telo ne daje
ak ni naznake u vezi sa tim ta e se smatrati grubim odstupa-
njem od merila i/ili proseka suda, dok istovremeno temelji nemali
broj odluka upravo na tome to je pretpostavka strunosti i/ili os-
posobljenosti oborena dokazima o grubim odstupanjima od meri-
la ili proseka suda. Ako se i uzme da savesna i sveobuhvatna ocena
dokaza u svakom pojedinanom predmetu iskljuuje postavljanje
vrstih standarda, i dalje ostaje nejasno zbog ega je Visoki savet
sudstva u nekim predmetima isti procenat odstupanja uzimao kao
grubo odstupanje i stoga obarao pretpostavku strunosti ili ospo-
sobljenosti, dok je u drugim isti taj procenat sagledavao zajedno
sa ostalim rezultatima rada podnosioca prigovora i donosio usva-
jajuu odluku. U pojedinim odlukama odstupanje u pogledu kva-
liteta rada na osnovu koga se utvruje grubo odstupanje kree se
od 0,18% do ak 18%, pri emu ne postoje nikakve naznake u po-
gledu toga da li je VSS ujedno uzeo u obzir mogunost da se radi
o malom broju oalbenih odluka.
Poseban problem postoji u vezi sa pitanjem izrade odluka uz
prekoraenje propisanih rokova.
232
Ve na samim roitima komi-
sije nisu zauzele jedinstven stav u pogledu toga da li e se u obzir
uzimati samo presude izraene po isteku roka od 60 dana od pre-
suenja, to su na nekim roitima izriito navodili, ili sve presude
izraene po isteku roka od 30 dana, kako je propisano Pravilima.
Istovremeno, u pojedinim sluajevima komisije su traile od sudo-
va i dodatne izvetaje u vezi sa tanim datumima, kako bi utvrdi-
le trajanje prekoraenja. Ipak, to nije uinjeno u svim predmetima,
te je oigledno da je u nekim predmetima preovlaujui kriterijum
232 Re je odlukama koje su, vrei sudijsku funkciju, pisali podnosioci prigo-
vora i pri tome prekoraili propisane rokove.
bio broj odluka, dok je u drugim bilo znaajno i trajanje prekora-
enja. Imajui u vidu injenicu da je u jednoj odluci iskljuivi ra-
zlog za obaranje pretpostavke osposobljenosti injenica da je pod-
nosilac prigovora bio neauran u izradi presude u tri od ukupno
1.500 predmeta u kojima je odluio u trogodinjem periodu, te s
obzirom na to da brojni drugi primeri ukazuju na nedosledno tu-
maenje ovog kriterijuma, jasno je da je i standard grubog odstu-
panja neretko prilagoavan potrebama sluaja, tanije, potrebi da
se opravda dispozitiv odluke kojim se prigovor odbija.
3. Nepotovanje pretpostavke da sudija ispunjava kriterijume
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
U brojnim obrazloenim odlukama Visoki savet sudstva izrii-
to navodi da je prilikom odluivanja poao od postojanja sumnje u
ispunjenost kriterijum strunosti i osposobljenosti na osnovu odlu-
ke prvog sastava Visokog saveta sudstva. Ovakva polazna taka za
celokupan postupak preispitivanja odluka prvog sastava VSS-a vid-
ljiva je i u obrazloenjima drugih odluka u kojima VSS iznosi do-
kaze ili izvodi zakljuke koji su suprotni onima izraenim u odluci
prvog sastava Visokog saveta sudstva, te utvruje da pretpostavke
strunosti ili osposobljenosti nisu oborene. Praksa komisija Viso-
kog saveta sudstva na roitima u vezi sa prebacivanjem tereta do-
kazivanja na podnosioce prigovora dodatno je, dakle, potvrena i
opti je utisak da je ona postojala u svim predmetima. Ono to je,
meutim, naroito problematino jeste to to je utisak da je ova-
kva praksa postojala, izriito ili preutno, i u sluajevima kada prvi
sastav VSS nije dostavio ni pojedinanu obrazloenu odluku niti je
u odgovoru na pravne lekove uloene pred Ustavnim sudom do-
stavio individualizovane razloge za neizbor podnosioca prigovora.
4. iroko tumaenje kriterijuma dostojnosti
U vezi sa kriterijumom dostojnosti izdvajaju se, zapravo, dve
vrste povreda. Prva se odnosi na injenicu da je Visoki savet sud-
stva neretko odreene elemente kriterijuma osposobljenosti (izrada
odluka, reavanje starih predmeta) tumaio kao nesavesno postupa-
nje, i na osnovu toga utvrivao da je podnosilac prigovora nesave-
stan, te stoga i nedostojan. Obrazloenja neretko sadre i iskaz da bi
protiv podnosioca zbog takvog postupanja mogao biti pokrenut dis-
ciplinski postupak, pa da bi to bio razlog za izricanje ozbiljnih disci-
plinskih mera. injenica da postupak nije pokrenut, dakle, u potpu-
nosti se zanemaruje. U jednoj odluci VSS je ak izriito priznao da
je prilikom odluivanja razmatrao postupanje sudije u predmetima
tokom 2009. godine, budui da se pitanje dostojnosti ne posmatra
samo u navedenom periodu (20062008). To je ujedno i omogui-
lo da VSS prilikom odluivanja uzima u obzir i postupanja sudija u
periodima koji su znatno prethodili posmatranom. Druga vrsta po-
vreda odnosi se na sve vrste injenica koje VSS razmatra u okviru
dostojnosti na primer, injenica da su brat i otac podnosioca pri-
govora vlasnici ugostiteljskog objekta, injenica da su u postupku
okrivljeni angaovali kao zastupnika snaju podnosioca prigovora,
posle ega je on traio svoje izuzee, injenica da je jedan od optu-
enih u postupku koji se vodio pred Posebnim veem za organizo-
vani kriminal naveo ime podnosioca prigovora kao sudije sa kojim
je tzv. zemunski klan saraivao, iako u vezi sa time nije pokrenut
postupak protiv podnosioca prigovora i slino.
4.4. Zakljuak
Opta je ocena da je kvalitet obrazloenih odluka koje je usvo-
jilo Dravno vee tuilaca nedopustivo nizak, te da svedoi o ne-
maru i bahatosti ovog organa u sprovoenju postupka preispitiva-
nja odluka koje je usvojio prvi sastav DVT-a. U odnosu na odluke
Visokog saveta sudstva, ocena mora biti neto blaa, ali nipoto po-
voljna. Nesumnjivo je da u oba sluaja ceo postupak donoenja od-
luka, osim to je bio obeleen izrazitom netransparentnou, kako
je ranije opisano, pokazuje i ozbiljne nedostatke u pogledu poto-
vanja osnovnih naela procesnog i materijalnog prava. Neretko se
postupak preispitivanja odluka prvog sastava pretvarao u postupak
ponovnog odluivanja o podobnosti prigovaraa da uopte bude
izabran na tuilaku funkciju. U postupku voenom pred Drav-
nim veem tuilaca roita su odravana samo kako bi se zadovolji-
la forma u obrazloenjima odluka, ak i onim usvajajuim, retko
se pominju iskazi prigovaraa i njihovi podnesci. Situacija je neto
drugaija u odnosu na postupak pred Visokim savetom sudstva, no
ipak ima primera u kojima su iskazi podnosilaca prigovora sa roi-
ta u potpunosti zanemareni, i ponovljene ocene i zakljuci iz od-
luke koju je doneo prvi sastav. Obrazloenja odluka Dravnog vea
tuilaca pisana su tendenciozno, selektivno i sa jasnom namerom
da budu upodobljena odluci koja je doneta ili uz znaajan politi-
ki uticaj ili na osnovu razloga koji su ostali nepoznati prigovarau
i iroj javnosti, ili i jednog i drugog. Isto vai i za nemali broj odlu-
ka Visokog saveta sudstva. Otuda je ocena da postupak preispitiva-
nja odluka prvog sastava DVT-a predstavlja nedvosmislen primer
izrugivanja pravdi, iznet u miljenju posmatraa koje je angao-
vala Delegacija Evropske unije u Srbiji,
233
razoaravajue istinita i
odnosi se kako na postupak pred Dravnim veem na roitima,
tako i na obrazloene odluke. to se tie obrazloenih odluka Vi-
sokog saveta sudstva, selektivnost u upotrebi statistikih podataka i
iroko tumaenje kriterijuma dostojnosti u obrazloenjima navo-
de na zakljuak da su obrazloene odluke pisane kako bi se oprav-
dali dispozitivi odluka usvojeni na netransparentan nain, na sed-
nicama Visokog saveta sudstva gde su stalni i politiki uticajni
lanovi VSS-a vrili pritisak na izabrane lanove, naroito one iz
reda sudija. Iako je kvalitet obrazloenih odluka Visokog saveta
sudstva bolji no to je to sluaj sa odlukama Dravnog vea tui-
laca, on se i dalje ne moe oceniti kao dobar, a brojni propusti u
primeni materijalnog prava ostavljaju irok prostor za albu i dalji
postupak pred Ustavnim sudom. U tom smislu, dakle, ispitivanje
233 http://pescanik.net/2011/12/evropa-ignorise-mane-srpskog-pravosuda/,
1. 3. 2012. godine.
kvaliteta obrazloenih odluka, na koji e se u svojoj konanoj od-
luci o oceni reforme oslanjati Direktorat za proirenje
234
(o emu e
biti vie rei kasnije u tekstu) nee doneti nikakve novine.
Zanimljivo je da sve odluke koje je donelo Dravno vee tui-
laca i jedan broj odluka koje je usvojio Visoki savet sudstva u obra-
zloenju sadre iskaz u kome se navodi da je postupak bio javan, te
da je podnosiocima prigovora omogueno da vre prava koja su im
zajemena Pravilnikom, odnosno Pravilima. Unosei ovakvu for-
mulaciju u obrazloenja svojih odluka, oba tela kao da su pokua-
la da preduprede navode buduih albi Ustavnom sudu u pogledu
toga da je neizabranim javnim tuiocima, zamenicima javnih tu-
ilaca i sudijama povreen neki aspekt prava na pravino suenje
tokom postupka preispitivanja odluka prvih sastava DVT-a i VSS-a.
Ipak, spisak elja je jedno, a stvarnost neto sasvim drugo; podseti-
mo, oba ova tela su i tokom ranijih faza procesa reforme pravosua,
o kojima je ve bilo rei u tekstu, uporno tvrdila da su u postupku
opteg izbora sudija i tuilaca dosledno potovani svi aspekti prava
na pravino suenje. Meutim, kako je Ustavni sud potvrdio u svo-
joj odluci u predmetu Savelji, ovakve proklamacije nisu dovoljan
osnov da se utvrdi da pravo na pravino suenje odista i nije po-
vreeno ta ocena se u ovoj analizi temelji na injenicama, kao to
e, verujemo, i biti sluaj sa buduom analizom oba postupka, koju
e, postupajui po albama na odluke donete u postupku preispiti-
vanja, sprovesti Ustavni sud.
234 http://www.danas .rs/danasrs/politika/brisel_ozbiljno_zabrinut_zbog_refor-
me_pravosudja.56.html?news_id=234993, 1. 9. 2012. gdine.
5. ORGANIZACIJE KOJE SU PRATILE POSTUPAK
I NJIHOVO DELOVANJE
Postupak preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a i VSS-a,
kako se s pravom moglo i oekivati, pratile su domae i meuna-
rodne organizacije, kao i najira struna javnost. Ve je istaknuto
da su procesne odredbe koje su se imale primenjivati u postup-
ku pisane u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i kan-
celarijom OEBS-a u Srbiji. Obe ove organizacije izrazile su i za-
interesovanost da prate roita u postupcima neizabranih sudija.
Dok su posmatrai kancelarije OEBS-a bili prisutni na manjem
broju roita, i to neretko na onima kada se radilo o naroito za-
nimljivim predmetima, posmatrai Delegacije Evropske unije u
Srbiji pratili su sva roita odrana posle 4. jula 2012. godine. Za
praenje postupka su, razumljivo, bila zainteresovana i nacional-
na strukovna udruenja, meunarodne strukovne organizacije,
kao to je MEDEL,
235
i holandska strukovna organizacija Rech-
ters voor Rechers.
236
Postupci pred Dravnim veem tuilaca i Visokim savetom
sudstva umnogome su imali drugaiji tok i izazvali drugaiju pa-
nju strune i opte javnosti. I relevantne odredbe Pravilnika i Pra-
vila o postupcima pred ovim telima razliite su, pa se za poetak
ini uputnim da se odvojeno ispita procesna uloga posmatraa na
roitima, a potom i ire implikacije i posledice prisustva posma-
traa na roitima.
Jasno je da su ve zbog samog znaaja postupka strukovna
udruenja Udruenje tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije i
235 Magistrats Europens pour la Dmocratie et les Libers, www.medelnet.org.
236 http://www.rechtersvoorrechters.nl, 1. 9. 2012.
Drutvo sudija Srbije bila i neposredno zainteresovana za posma-
tranje roita, budui da se radi o njihovim lanovima. U tom smi-
slu ova dva udruenja usvojila su neto drugaiji pristup.
5.1. Praenje roita pred dravnim veem tuilaca
i sednica dravnog vea tuilaca
Pravilnikom o postupku pred DVT-om izriito je propisana
javnost ovog postupka.
237
Nadalje, lanom 5. su odreena znaenja
pojedinih izraza, pa je izriito propisano da se posmatrai organi-
zacija, kao to su Udruenje tuilaca i javnih tuilaca Srbije, EU,
OEBS, Zatitnik graana, smatraju uesnicima u postupku, te da
im DVT na njihov zahtev omoguava posmatranje postupka. Ipak,
lanom 7. Pravilnika jedino su posmatraima UTS data i procesna
ovlaenja, dok ih drugi posmatrai nisu imali. U tom smislu, oni
su u postupku pred DVT-om imali istu ulogu kao i opta javnost.
U odnosu na posmatrae UTS propisano je da posmatra UTS
ima pravo da se upozna sa predmetom, izvri uvid u celokupnu do-
kumentaciju, prisustvuje svim fazama postupka preispitivanja osim
veanja i glasanja, preko predsedavajueg Vea uz njegovu pret-
hodnu saglasnost postavlja pitanja podnosiocu prigovora, sainjava
izvetaj o toku postupka koji sadri ocenu nepristrasnosti i objek-
tivnosti rada i odluke DVT-a. Osim toga, stavom 4. istog lana pro-
pisano je da nadleni tuilac mora odobriti odsustvo radi posma-
tranja, a da se vreme provedeno u posmatranju rauna kao vreme
provedeno na radu.
Nesumnjivo je da je cilj ovih odredaba bio da se obezbedi
procesna uloga strukovnog udruenja koje je i u prethodnom toku
postupka de facto pomagalo neizabranim nosiocima javnotuila-
ke funkcije u odbrani i ostvarenju njihovih prava, te da se isto-
vremeno obezbedi vea transparentnost i pravinost postupka.
237 lan 2.
Naroito je znaajno to to je strukovnom udruenju zajemen ne-
posredan pristup spisima predmeta, kao i mogunost da postav-
ljanjem pitanja podnosiocu prigovora na roitu poboljaju njegov
procesnopravni poloaj. Udruenje tuilaca Srbije je svoja pro-
cesna ovlaenja u postupku preispitivanja shvatilo ozbiljno
238
i,
kako je ve istaknuto, predstavnici UTS-a bili su prisutni na svim
roitima. Prethodno su takoe koristili svoje procesno ovlae-
nje i vrili uvid u spise predmeta, to znai da su roitima pri-
sustvovali raspolaui istim informacijama kojima su raspolaga-
li prigovarai. Predstavnici UTS-a koji su prisustvovali roitima
bili su tuioci sa duim radnim staom i tuioci ili zamenici tui-
oca iz okrunih, posebnih ili republikih javnih tuilatava. To je
bilo naroito znaajno ako se ima u vidu ranije opisani opti stav
lanova radnih tela prema podnosiocima prigovora isledniki i
na granici nepristojnog.
Predstavnici UTS-a relativno retko su koristili svoje ovlaenje
da podnosiocu prigovora postavljaju pitanja, ali su po pravilu ulaga-
li tri vrste prigovora: jedan se odnosio na naknadno prikupljene do-
kaze i njihovo korienje na roitima, drugi na aurnost kao novi
kriterijum, a trei na injenicu da su se u konkretnom predmetu
stekli uslovi da se primeni lan 14. Pravilnika, ali da on nije prime-
njen. Na samom poetku odravanja roita predstavnici UTS-a su
takoe ulagali prigovor kada su predsednici radnih tela postavlja-
li podnosiocima prigovora pitanje jesu li trenutno zaposleni; s tom
praksom se ubrzo prestalo.
Ni u jednoj obrazloenoj odluci nije naveden nijedan prigovor
posmatraa ispred UTS-a, niti injenica da je posmatra postavio
pitanje podnosiocu prigovora.
Iznenauje injenica da, uprkos svom donekle povlaenom
poloaju u postupku u odnosu na ostale posmatrae, posmatrai
UTS-a nisu imali pristup sednicama DVT-a na kojima se glasalo
238 Udruenje je o svom ueu u postupku donelo odluku 22. maja 2011. godi-
ne, saoptenje dostupno na http://www.uts.org.rs, 1. 9. 2012.
o prigovorima, sve dok ista mogunost nije data i posmatraima
Delegacije Evropske unije u Srbiji, u trenutku kada je ostalo da DVT
odlui u jo 33 predmeta. Dakle, DVT ne samo to je krilo Pravil-
nik u odnosu na postupanje na roitima, ve je ujedno i zanema-
rilo procesna ovlaenja predstavnika strukovnog udruenja, koja
im je zajemio u Pravilniku koji je samo usvojilo.
Kako Pravilnikom nisu izriito propisana nikakva procesna
ovlaenja posmatraa UTS-a prilikom odluivanja o prigovoru,
to su na onim sednicama DVT-a kojima su prisustvovali posmatra-
i DVT-a imali ulogu opte javnosti u nekom postupku.
Udruenje tuilaca Srbije je sainilo i konaan izvetaj o toku
postupka preispitivanja odluka prvog sastava DVT-a. U izvetaju
su iznete sledee ocene:
da su u postupku pred DVT-om povreena naela neposred-
nosti, pravinosti, javnosti i kontradiktornosti;
da je preduzetim radnjama u postupku dovedena u pitanje
pretpostavka da podnosioci prigovora ispunjavaju kriteriju-
me za izbor;
239
da je predstavnicima uskraeno pravo da prisustvuju svim
fazama postupka;
da je stanje u spisima uglavnom iznoeno objektivno, ali da
je ocena da ne postoje uslovi za primenu lana 14. netana.
Kako je izvetaj sainjen nakon to su okonana sva roita i
odlueno o prigovorima 126 neizabranih nosilaca javnotuilake
funkcije, jasno je da ocena UTS-a nije mogla poboljati procesni
poloaj podnosilaca prigovora, niti uticati na radna tela DVT-a da
ponu da primenjuju odredbu lana 14. Pravilnika. Neizvesno je i
da li je ovakva ocena UTS-a uticala na to da DVT otvori svoje sed-
nice za posmatrae.
to se tie posmatraa ispred Delegacije Evropske unije u Sr-
biji, oni su takoe prisustvovali svim roitima odranim pred
239 A naroito u odnosu na one podnosioce prigovora za koje je Republiki
javni tuilac dao ocenu ne zadovoljava.
Dravnim veem tuilaca, a od trenutka kada je DVT omoguio
prisustvo svojim sednicama, i njima su prisustvovali. Posmatrai
OEBS-a su prisustvovali malom broju roita i nisu prisustvovali
sednicama DVT-a. Imajui u vidu da ni jedni ni drugi nisu imali
nikakva procesna ovlaenja, jasno je da su, sa procesne take,
imali ulogu opte javnosti. Posmatrai Delegacije Evropske unije
sainjavali su detaljne dnevne, nedeljne i druge izvetaje, o ijem
uticaju e biti rei dalje u tekstu.
Zanimljivo je da roitima pred Dravnim veem tuilaca,
po pravilu, nije prisustvovala opta javnost ni predstavnici me-
dija, ni lanovi porodica/prijatelji podnosioca prigovaraa. Isti-
ni za volju, pitanje je u kojoj meri bi se tim zahtevima u praksi i
moglo udovoljiti, s obzirom na to da su roita odravana u dve
nevelike kancelarije sa malim brojem sedeih mesta. Istovreme-
no, ako se ima u vidu injenica da je jedan broj roita odra-
van u najmanju ruku u nekonvencionalno vreme, ne iznenauje
to su njima prisustvovali samo oni najneposrednije zaintereso-
vani za postupak. Ipak, opti je utisak da je javnost naelno bila
manje zainteresovana za postupak koji se vodio pred Dravnim
veem tuilaca, dok je istovremeno panja ne samo medija, ve i
strune javnosti, bila usmerenija na postupak pred Visokim sa-
vetom sudstva.
Kao to se osnovano moe pretpostaviti iz dela publikacije
posveenog toku postupka pred Dravnim veem tuilaca, prisu-
stvo posmatraa nije imalo nikakav uticaj na njega, uprkos posto-
janju procesnih ovlaenja koje je imala jedna kategorija uesnika
u postupku. Opti je utisak da su radna tela Dravnog vea tui-
laca postupak sprovodila ili nesvesna povreda postupka koje ine
ili uz punu svest o tim povredama postupka i istovremenu neza-
interesovanost za injenicu da se one odvijaju pred oima stru-
nih posmatraa. Prisustvo posmatraa ni na koji nain nije olak-
alo procesnu ulogu podnosilaca prigovora niti uticalo na radna
tela da dosledno sprovode propisana pravila postupka. to se tie
sednica DVT-a, indikativno je to da su i na njima lanovi ovog tela
nastavili da kre kako Pravilnik, tako i standarde pravinog postu-
panja
240
sa jednakom nezainteresovanou.
5.2. Praenje roita pred Visokim savetom sudstva
i sednica Visokog saveta sudstva
5.2.1. Opte napomene i posmatranje roita
pred komisijama VSS
Kako je ranije istaknuto, opti je utisak da je postupak pred Vi-
sokim savetom sudstva izazvao veu panju javnosti, naroito medi-
ja. to se tie posmatraa, ova pojaana panja odslikava se u prisu-
stvu veeg broja predstavnika opte javnosti, kako lanova porodica
i prijatelja podnosilaca prigovora roitima, te u prisustvu predstav-
nika udruenja koja nisu neposredno pratila sva roita, ve su tra-
ila prisustvo roitima u pojedinim, naroito kontroverznim slu-
ajevima. Slino je i sa predstavnicima medija.
Ipak, valja prvo analizirati odredbe Pravila koje se odnose na
prisustvo posmatraa.Kako je ranije istaknuto, za razliku od po-
stupka pred DVT-om, postupak pred VSS-om je jasno razdvojen
na dve faze roita pred komisijama i odluivanje na sednici
VSS-a. Pravilima je izriito propisano da su roita javna, tavi-
e, lanom 31. su propisane i posebne mere kojima se obezbeu-
je javnost postupka, npr. izdavanje saoptenja sa sednica komisi-
ja i sednica Saveta, objavljivanje reenja o imenovanju komisije,
te o izvestiocu u svakom predmetu, objavljivanjem datuma odr-
avanja roita pred komisijom i datuma sednica Saveta, te jav-
nou sednica komisija i sednica Saveta. Ovde valja primetiti da
je VSS tumaio javnost postupka iskljuivo kao javnost roita na
240 Na primer, kada su izvestioci iznosili injenice o kojima se uopte nije ra-
spravljalo na roitima, ili kada su lanovi DVT-a po funkciji izjavljivali
da su se raspitali o podnosiocu prigovora i da nema nekih primedbi na
njega/nju.
kojima se razgovaralo sa podnosiocima prigovora, te da je tek na
svojoj sednici od 8. marta 2012. godine dozvolio prisustvo po-
smatraa ispred nacionalnih strukovnih udruenja i iz meuna-
rodnih organizacija, ali ne i prisustvo opte javnosti, o emu e
biti rei kasnije u tekstu.
Slino kao i u sluaju posmatraa u postupku pred DVT-om,
i u Pravilima su od opte javnosti posebno izdvojeni predstavni-
ci Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a, Drutva sudija Srbije
i predstavnici drugih strukovnih udruenja sudija, kojima VSS,
na njihov zahtev, omoguava posmatranje postupka. Posmatranje
postupka, u skladu sa Pravilima, podrazumeva neposredno prisu-
stvo posmatraa u toku postupka, osim prilikom glasanja. Nada-
lje, posmatraima je dato i jedno procesno ovlaenje da pod-
nesu komisiji pismena zapaanja sa roita u roku od tri dana od
dana odranog roita. Pretpostavka je da ova odredba treba da
predstavlja pandan procesnim ovlaenjima datim UTS-u u po-
stupku pred Dravnim veem tuilaca. Ipak, ova odredba lana 33.
stav 5. istovremeno je manje celishodna u odnosu na konkretan
predmet, a vie celishodna u odnosu na ceo tok postupka. Zbog
ega? Kako Pravilima nije dalje razraeno tano od kakvog su uti-
caja ova pisana zapaanja posmatraa na tok postupka u konkret-
nom predmetu, ostaje nejasno zbog ega je ovo ovlaenje uopte
i dato, te zato je odreen rok od tri dana u odnosu na konkret-
no roite. Jedini uticaj koji bi pisana zapaanja u vezi sa ve za-
kljuenim roitem u konkretnim predmetima mogla imati jeste
uticaj na Komisiju koja bi, u teoriji, valjalo da prilikom donoe-
nja odluke u konkretnom predmetu uzme u obzir sopstvene pro-
puste u radu na koje joj ukazuju posmatrai, te da shodno tome
i odlui. Pravila ne sadre odredbe na osnovu kojih bi Komisija
odravala naknadna roita a da prethodno nije izvestila Savet o
svojoj odluci; stoga bi se u svakom konkretnom sluaju valjalo po-
uzdati u savesnost Komisije. Budui da iz Pravila ne proizlazi da
bi Komisija o zapaanjima posmatraa morala da obavesti Savet,
ovo procesno ovlaenje je sutinski beznaajno, te se stie utisak
da je u Pravila uneto samo kako bi se prikazalo da je VSS voljan
da saslua glasove strukovnih udruenja i drugih posmatraa u
vezi sa postupkom.
S druge strane, postojanje mogunosti da u pisanom obliku
iznese svoja zapaanja u odnosu na roita i sednice VSS-a, Dele-
gacija Evropske unije u Srbiji koristila je kroz neposrednu komu-
nikaciju sa predsednicom VSS-a i predsednicima komisija, kao i
povremene sastanke sa predstavnicima VSS-a, a na osnovu dnev-
nih, nedeljnih i ostalih izvetaja koje su joj dostavljali njeni posma-
trai. Isto je inila i kancelarija OEBS-a. Nesumnjivo je da je ova
komunikacija doprinela poboljanju toka postupka na roitima
u prvim mesecima postupka. Zanimljivo je to da se u saoptenji-
ma za javnost Visokog saveta sudstva,
241
kao i u izjavama za me-
dije pojedinih lanova Visokog saveta sudstva
242
redovno iznosilo
da posmatrai Delegacije EU nisu imali nikakve primedbe na po-
stupak pred VSS-om pretpostavimo, oslanjajui se na nedosta-
tak pisanih zapaanja o pojedinanim roitima lica koja su bila
posmatrai ispred Delegacije EU u smislu lana 33. Pravila. Istina
je, meutim, sasvim drugaija od samog poetka postupka De-
legacija EU u Srbiji uspostavila je praksu dostavljanja pisanih pri-
govora o uoenim nepravilnostima na veem broju roita, koje je
ambasador slao neposredno predsednici Visokog saveta sudstva.
Nesumnjivo je, stoga, da je Visoki savet sudstva u javnosti svesno
stvarao netanu sliku u vezi sa stavom posmatraa o celokupnom
postupku preispitivanja koji se pred njim sprovodi. Ovakvo pona-
anje VSS-a moe se samo tumaiti kao dodatna potvrda u prilog
241 Na primer, saoptenje VSS-a, dostupno na http://www.vss.sud.rs/Saopstenja.
htm od 18. januara 2012. godine, u kojem se navodi: Posmatrai delagacije
EU u Srbiji koji su prisustvovali roitima nisu izneli primedbu na rad ko-
misija Visokog saveta sudstva i postupka preispitivanja odluka prvog sastava
saveta o prestanku sudijske dunosti.
242 Na primer, Nata Mesarovi, http://www.tanjug.rs/novosti/21800/revizija-od-
luka-gotova-do-kraja-januara-2012-.htm, 1. 9. 2012. Ukazujem da do sada
posmatrai nisu izneli nijednu primedbu na rad komisija.
tezi da ovo telo nije nezavisno i nepristrasno, te da u svom postu-
panju podlee politikim pritiscima izvrne vlasti.
to se tie Drutva sudija Srbije, kako je ve reeno, njegova pro-
cesna ovlaenja su bila mnogo manja nego ona koje je imalo UTS
u postupku pred Dravnim veem tuilaca. Moda je upravo i zbog
toga Drutvo sudija Srbije usvojilo i drugaiji pristup posmatranju
roita pred VSS-om roita su povremeno posmatrali predstavni-
ci DSS-a, i redovno su bili prisutni na roitima u posebno zanimlji-
vim predmetima. Slino su se ponaali i predstavnici OEBS-a. Ipak,
upravo je aktivnost Drutva sudija Srbije bila kljuna u zaustavljanju
protivzakonitog rada Visokog saveta sudstva, o emu e vie rei biti
kasnije u tekstu. Utoliko se injenica da DSS i OEBS nisu posmatrali
sva roita ne sme tumaiti kao nedostatak zainteresovanosti za celo-
kupan postupak. S druge strane, kao i u sluaju postupka pred DVT-
om, posmatrai Delegacije Evropske unije u Srbiji prisustvovali su
svim roitima odranim posle 4. jula i pisali detaljne dnevne i ne-
deljne izvetaje, te ad hoc izvetaje o posebno vanim pitanjima i pro-
blemima u vezi sa postupkom. Na ovom mestu bi bilo korisno istai
da je pojaano interesovanje DEU za postupak preispitivanja odluka
prvih sastava DVT-a i VSS-a nuna posledica faze u kojoj se tada na-
lazila i sada nalazi Srbija u postupku pridruivanja Evropskoj uniji.
Ocena u vezi sa uspenou reforme pravosua predstavljala je bitan
faktor prilikom odluivanja o tome da li e Evropska komisija dati
pozitivno miljenje o Srbiji kao moguem kandidatu za pristupanje
Evropskoj uniji. O tome e vie biti rei kasnije u tekstu.
5.2.2. Posmatranje sednica komisija VSS-a
i sednica VSS-a
Sednice komisija su ostale zatvorene za javnost. Podsetimo,
na sednicama komisija se, u skladu sa Pravilima, sprovodi pret-
hodni postupak, u kome je mogue i bez odravanja roita a na
osnovu stanja u spisima predmeta predloiti VSS-u da se prigovor
usvoji.
243
Nadalje, ukoliko se odri roite ili vie njih, pa se na njima
injenino stanje dovoljno ispita a roita zakljue, komisija ponovo
donosi odluku o tome da li prigovor treba usvojiti ili ne. Iako Pravili-
ma to nije izriito propisano, osnovano se moe pretpostaviti da Ko-
misija o tome odluuje na jo jednoj sednici. Posmatraima nije bilo
dozvoljeno prisustvo ni na jednoj sednici Komisije. Time ne samo
to je prekren lan 33. Pravila, ve je i ozbiljno dovedena u sumnju
transparentnost itavog postupka. Naime, iz Pravila bi valjalo zaklju-
iti da se glavni deo postupka, u kome se utvruju injenice od zna-
aja za odluivanje, odvija pred komisijama. Upravo zbog toga su i
komisije sainjene od sudija. U tom smislu je trebalo da sednice ko-
misija budu sam osnov i klju nepristrasnosti u postupku preispiti-
vanja i jamstvo da e struna ocena dokaza biti opredeljujua prili-
kom konanog odluivanja. Kako je praksa pokazala, meutim, ovo
nipoto nije bio sluaj. Jedini deo postupka pred komisijama koji je
ostao otvoren za posmatrae jesu roita, na kojima se nisu donosi-
le nikakve odluke o predmetu (a i procesne odluke koje su donoene
odnosile su se u najveoj meri na javnost postupka i odlaganje roi-
ta). To znai da su posmatrai bili iskljueni iz onoga to je trebalo
da predstavlja samu sr postupka preispitivanja odluka prvog sasta-
va sednice Komisije na kojima, po ispitanom injeninom stanju,
Komisija donosi svoju odluku o prigovoru.
244
Ovakvo postupanje VSS-a u pogledu javnosti sednica komisi-
ja moe ukazati na neto od sledeeg:
lanovi komisija su ve prilikom donoenja svoje odluke tr-
peli pritiske;
nije bilo uputno da posmatrai steknu uvid u to koji broj od-
luka komisije se razlikovao od konane odluke VSS i koji su
razlozi na kojima je svaka od ovih odluka utemeljena;
243 to bi predstavljalo pandan lanu 14. Pravilnika o postupku pred DVT-om. Re
je o odredbi lana 20. Pravila o postupku pred VSS-om i mogunosti da izvesti-
lac u predmetu predloi Komisiji da donese odluku da prigovor treba usvojiti.
244 Znaaj ove odluke i nepostojanje pisane obrazloene odluke objanjeni su
ranije u tekstu.
komisije u jednom broju predmeta nisu uopte donosile od-
luke, ve je jedina odluka ona koja se donosila na sednici
VSS-a.
245
Sednice Visokog saveta sudstva, kako je ranije objanjeno, neo-
binim tumaenjem Poslovnika, sve do 8. marta 2012. godine osta-
le su zatvorene za javnost. Na sednicama VSS-a je od 8. marta do-
zvoljeno prisustvo posmatraa Delegacije Evropske unije i OEBS
246

i strukovnih udruenja, ali ne i podnosilaca prigovora, predstavnika
medija ili opte javnosti. Ovakvo reenje u praksi je iznenadilo pod-
nosioce prigovora, budui da je sednica u medijima bila najavljena
kao javna.
247
Osim toga, iako mu je cilj da predstavlja pozitivan isko-
rak u pogledu transparentnosti postupka pred VSS-om, ovo reenje
je, naalost, u potpunosti pravno neutemeljeno. Odgovarajue odred-
be poslovnika o radu VSS-a ne predviaju mogunost postojanja de-
limino zatvorene (ili, optimistiki gledano, delimino otvorene) sed-
nice VSS-a. Otuda, osim to je nedopustivo da o otvaranju sednice
najvieg sudijskog tela u dravi, kojim predsedava predsednica naj-
vieg suda u Srbiji, ne postoji, bar prema saznanjima autora, formal-
na odluka (dakle, postoje formalnopravni nedostaci), neobjanjivo
je na kojem je pravilu ili pravnom naelu utemeljena odluka o selek-
tivnoj javnosti sednice (dakle, postoje materijalnopravni nedostaci).
Kako Pravila ne sadre posebne odredbe o sednicama VSS-a,
mora se uzeti da posmatraima kojima je dozvoljeno da prisustvu-
ju sednicama nije dozvoljeno da u vezi sa njima iznose svoja zapa-
anja u pisanom obliku VSS-u, te stoga oni nuno, kao i posmatrai
koji su imali pristup sednicama DVT-a, imaju istu procesnopravnu
ulogu kao i opta javnost. Nadalje, jedini pravno odriv stav je da
su posmatrai zapravo prisustvovali sednicama koje su zatvorene
245 Podsetimo, postoje pisani dokazi da su u odreenom broju predmeta komi-
sije odista i donosile odluke.
246 http://www.vss.sud.rs/obavestenje-14-03-2012.pdf, 1. 9. 2012.
247 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/VSS-preispituje-izbor-i-neizbor-su-
dija.sr.html, 1. 9. 2012.
za javnost, te da su stoga i obavezni da uvaju tajnost podataka koje
su na njima iznete. Indikativno je to da, jo jednom potvrujui
svoje temeljno nepoznavanje ne samo Pravila ve i brojnih drugih
pravnih propisa, predsednica ovog tela na tu obavezu nije upozo-
rila posmatrae.
Potrebno je istai i da su roitima pred Visokim savetom sud-
stva prisustvovali i predstavnici meunarodnih strukovnih udrue-
nja, kao to je MEDEL. Osim toga, MEDEL je, osim praenja roi-
ta, takoe pokrenuo pitanje valjanosti postupka reforme pravosua
u Srbiji, u svojim obraanjima Evropskoj komisiji i Evropskom par-
lamentu, o emu e biti vie rei u nastavku teksta.
5.3. Aktivnosti strukovnih udruenja van roita
Ve je napomenuto da su razliita strukovna udruenja na dru-
gaije naine uestvovala u roitima pred DVT-om i VSS-om. Nji-
hova aktivnost van roita je takoe bila drugaija.
to se tie Udruenja tuilaca, ono je uputilo javni poziv svim
podnosiocima prigovora da Udruenju dostave obrazloene odluke
donete u postupku preispitivanja kako pozitivne, tako i negativne.
Ove odluke je potom Udruenje analiziralo, ali ih takoe i dostavilo
posmatraima Delegacije Evropske unije u Srbiji. Udruenje je ta-
koe 13. marta izdalo saoptenje kojim obavetava svoje lanove da
e njegovi predstavnici prisustvovati na raspravama pred Ustavnim
sudom povodom albi na odluke DVT-a. Prema podacima koje je
DVT trailo od Ustavnog suda, ovom sudu je do 3. februara pod-
neto ukupno 126 albi, kao i osam ustavnih albi.
248
Udruenje e,
dakle, nastaviti sa posmatranjem postupka i u njegovoj narednoj fazi.
S druge strane, Drutvo sudija Srbije je zbog problema o koji-
ma je vie bilo rei u delu o transparentnosti postupka preduzimalo
248 http://www.uts.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=592
&Itemid=106, 1. 9. 2012.
drugaije korake, ne one koji su usmereni na pojedinane predme-
te, ve na postupak u celini. Svakako najznaajniji korak koji je DSS
preduzela jeste podnoenje pritube Zatitniku graana u vezi sa
radom Visokog saveta sudstva.
249
Neposredan povod za ulaganje pri-
tube bila je injenica da je VSS i posle ostavke Milimira Lukia na-
stavio da odluuje o prigovorima neizabranih sudija,
250
no prituba
se odnosila na celokupan rad ovog tela u dotadanjem postupku pre-
ispitivanja. Miljenje Zatitnika graana od 11. januara 2012. godi-
ne, kako je ve objanjeno, prouzrokovalo je i pauzu u odluivanju
Visoki savet sudstva kao da je tek tada postao svestan injenice da
odluuje ne samo u nelegitimnom ve i u nezakonitom sastavu, te je
pokrenut postupak za izbor novog lana VSS-a iz reda sudija apela-
cionih sudova, koji e zameniti sudiju Lukia, i preduzeti su koraci
da se Narodna skuptina izjasni o reenju kojim Agencija za borbu
protiv korupcije utvruje da je lan VSS-a iz reda profesora pravnih
fakulteta u sukobu interesa. Aktivnost ovog strukovnog udruenja
je, dakle, bar u ovom domenu, dala veoma dobre rezultate VSS je
spreen da odluuje u nelegalnom sastavu. Ono to je, meutim,
obeshrabrujue jeste injenica da druge zamerke na rad VSS-a koje
su iznete u pritubi Zatitniku graana i u miljenju Zatitnika gra-
ana, a odnose se na probleme koji su detaljno izloeni u ovom radu
netransparentnost, uticaj izvrne vlasti, nepostojanje kriterijuma
prilikom odluivanja ostaju kao otvorena i nereena pitanja.
Kako je ranije napomenuto, postupak preispitivanja odluka
prvog sastava DVT-a i VSS-a sa panjom su pratile i meunarodne
strukovne organizacije, od kojih su najaktivnije bile MEDEL (meu-
narodna organizacija) i holandska organizacija Rechters vor Rechters.
Predstavnici ovih organizacija bili su u radnoj poseti Srbiji poet-
kom oktobra 2011. godine, nakon koje su uputili zajedniko pismo
predsedniku Evropske komisije, upozoravajui ga na nedostatke i
249 Tekst pritube je dostupan na: http://www.sudije.rs/files/file/pdf/14%20
12%202011%20prituzba%20zastitniku.pdf, 1. 9. 2012.
250 O ovome je bilo rei ranije u tekstu, u delu koji se odnosi na transparentnost
postupka.
nepravilnosti u postupku pred Visokim savetom sudstva,
251
i to ne-
posredno pred objavljivanje miljenja Evropske komisije o tome da
li Srbija treba da dobije status kandidata za pridruivanje Evropskoj
uniji. U aprilu 2012. godine MEDEL je uputio dvoje svojih pred-
stavnika u Srbiju sa ciljem da napiu izvetaj o stanju pravosua u
Srbiji. Ove bive sudije (u penziji)
252
odrale su razgovore sa pred-
stavnicima svih relevantnih aktera u postupku revizije ukljuujui
lanove nadlenih tela, predstavnike strukovnih udruenja i strune
javnosti, i sainile izvetaj koji je dostupan na internet-stranici ME-
DEL-a.
253
U izvetaju je izneta ocena da trenutno stanje u pravosu-
u Srbije nije u skladu sa standardima Evropske unije i predlog da
se celokupan postupak reizbora sudija poniti, dakle, vrati u stanje
pre decembra 2009. godine. Istovremeno su autori izvetaja izrazi-
li sumnju u spremnost Ustavnog suda Srbije da naini takav korak,
prevashodno imajui u vidu ranije odluke Ustavnog suda u vezi sa
celokupnim procesom reforme pravosua u Srbiji od 2008. godine
pa nadalje. Ustavni sud Srbije ih je, meutim, demantovao svojim
odlukama od jula 2012. godine, o kojima e biti rei kasnije u tekstu.
5.4. Ocena evropske komisije o reformi pravosua u Srbiji
U svom izvetaju o napretku Srbije za 2009. godinu,
254
Evrop-
ska komisija je prilino otro kritikovala reformu pravosua u Sr-
biji. Podsetimo, ukupna ocena je bila ta da je Srbija uinila skro-
man napredak u oblasti reforme pravosua, te da tekua reforma i
251
252 Simon Gaboriau, predsednica Apelacionog suda u Parizu u penziji, i Hans-
Ernst Bttcher, predsednik Okrunog suda u Lubeku u penziji.
253 http://medelnet.org/images/Audit%20SerbiaEN.pdf
254 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/sr_rap-
port_2009_en.pdf i http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_doku-
menta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godisnji_izvestaj_sa_statistickim_
aneksom_2009_cir.pdf, 1. 9. 2012.
njena delimino ishitreno sprovoenje predstavljaju veliki rizik za
nezavisnost, odgovornost i efikasnost pravosua. U izvetaju o na-
pretku za 2010. godinu
255
ukazano je na brojne nedostatke u vezi
sa postupkom izbora tuilaca i sudija, pa je Komisija u vezi sa tim
iskazala ozbiljnu zabrinutost. Imajui u vidu tok postupka pred Dr-
avnim veem tuilaca i Visokim savetom sudstva, kao i zamerke
koje su u odnosu na ove postupke iznosila nacionalna i meuna-
rodna strukovna udruenja, prilino blaga ocena Komisije u vezi
sa ovim postupkom predstavljala je nemalo iznenaenje. Naime, u
svom Analitikom izvetaju
256
Komisija je ocenila da je preispitiva-
nje odluka u pogledu sudija do sada sprovoeno na zadovoljava-
jui nain, bez obzira na neke proceduralne nedostatke, dok je, to
se tie tuilaca, bilo odreenih proceduralnih nedostatka, ali da se
preostala sumnja u vezi sa potovanjem smernica mora otkloniti pi-
smenim odlukama. Opta ocena je bila da se poetni znaajni ne-
dostaci utvreni u postupku reizbora trenutno obrauju kroz po-
stupak preispitivanja, za koji postoje jasne smernice. inilo se da je
Evropska komisija svesno odluila da zanemari i u svojoj oceni re-
lativizuje brojne nedostatke ovih postupaka, koje su uoila ne samo
strukovna udruenja, ve i opta javnost. Stoga je naroitu panju
i domaih i stranih medija izazvalo curenje izvetaja posmatraa
koje je angaovala Delegacija Evropske unije u Beogradu,
257
a u ko-
jima su date neuporedivo otrije ocene oba postupka. Naime, do sa-
znanja o izvetaju posmatraa dolo se na osnovu saoptenja Grupe
zelenih poslanika u Evropskom parlamentu o tome da je Evropska
255 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2010/package/sr_ra-
pport_2010_en.pdf i http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_doku-
menta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izestaj_o_napretku_srbije_2010_
sa_%20aneksom.pdf, 1. 9. 2012.
256 http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2011/package/
sr_analytical_rapport_2011_en.pdf i http://www.seio.gov.rs/upload/docu-
ments/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/analiticki_izve-
staj_2010.pdf, 1. 9. 2012.
257 Vie o tome na http://pescanik.net/2011/12/evropa-ignorise-mane-srpskog-
pravosuda/, 1. 9. 2012.
komisija zadrala vane informacije u svom Izvetaju o napretku
u vezi sa reformom pravosua u Srbiji, te da e oni u vezi sa time
postaviti poslaniko pitanje u Evropskom parlamentu. U poslani-
kom pitanju je istaknuto da je od Delegacije Evropske unije direk-
tno traen izvetaj posmatraa, no da na taj nain nije dobijen, ve
je do poslanika stigao drugim izvorima. U pitanju se ukazuje na ve-
liku razliku izmeu ocene koju su dali posmatrai i ocene Komisije,
te je od Komisije zatraeno ne samo da prizna da je uskratila Parla-
mentu vane informacije, ve i da odgovori kakve e mere preduze-
ti da se isprave ozbiljni nedostaci u radu Visokog saveta sudstva.
258
Poslanica zelenih EP je takoe zatraila od Evropske komisije
da da potenu ocenu reforme pravosua u Srbiji.
Ovakav razvoj dogaaja ukazao je na to u kojoj meri je ocena
Evropske komisije o reformi pravosua u Srbiji tokom 2011. godi-
ne postala politiko, a ne pravno pitanje. To je vidljivo i iz odgovo-
ra evropskog komesara za proirenje, tefana Filea, u kome je ista-
knuto da Komisija svoje ocene zasniva na razliitim izvorima, ne
samo na radu pojedinanih strunjaka koji, za razliku od Komisije,
nisu svesni svih bitnih pitanja, te da je izvetaj lokalnih strunjaka
koje je Delegacija angaovala namenjen samo za internu upotrebu,
kao i da je u njemu izraeno samo njihovo miljenje, a ne i milje-
nje Delegacije ili Komisije.
Ipak, ini se izvesnim da e Evropska komisija u budunosti za-
uzeti neto otriji stav u odnosu na postupak reforme pravosua u
Srbiji, a u vezi sa otpoinjanjem pregovora za pridruivanje Evrop-
skoj uniji. Naime, najavljeno je
259
da e se nastaviti sa praenjem po-
stupka reforme, te da je tek nakon uvida u obrazloene pojedina-
ne odluke donete u postupku preispitivanje mogue dati konanu
ocenu u vezi sa uspenou reforme pravosua u Srbiji. Takoe je
258 Pitanje je dostupno na http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.
do?pubRef=-//EP//TEXT+WQ+E-2012-000006+0+DOC+XML+V0//EN
(01.09.2012.), gde takoe postoji i direktan link na odgovor.
259 Izvor: http://www.danas.rs/danasrs/politika/brisel_ozbiljno_zabrinut_zbog_
reforme_pravosudja.56.html?news_id=234993, 1. 9. 2012.
ponovo zatraeno prisustvo posmatraa Delegacije EU na sednica-
ma Visokog saveta sudstva, kako bi se uklonio barem deo nedosta-
taka koji se odnose na transparentnost postupka. Kako je istaknu-
to ranije u tekstu, prisustvo na sednicama VSS-a od 8. marta 2012.
godine omogueno je posmatraima EU i OEBS-a.
Zbog ega je dolo do ovakvog pootrenja stava Komisije? Uti-
sak je da su razlozi viestruki:
nedvosmisleni propusti u radu Visokog saveta sudstva i Dr-
avnog vea tuilaca;
pritisak strune javnosti u Srbiji, naroito nakon to je objav-
ljeno miljenje Zatitnika graana;
jasna kritika postupka od strane Delegacije EU u Srbiji;
pritisak javnosti u samoj Evropskoj uniji, naroito u okviru
Evropskog parlamenta.
5.5. Zakljuak
ini se da nije mogue dati jasnu i nedvosmislenu ocenu o
tome da li je uee posmatraa doprinelo kvalitetu postupka pre-
ispitivanja odluka prvih sastava DVT-a i VSS-a. Mogue je, meu-
tim, izneti odreene zakljuke.
Opti je utisak da bi celokupan kvalitet postupaka pred ovim
telima bio znatno nii da uee posmatraa nije bilo omogueno.
Uee strukovnog udruenja bilo je neposrednije u postupku pred
DVT-om; meutim, njihovo prisustvo na roitima, kao ni prisu-
stvo posmatraa ispred Delegacije EU, nije bitno doprinelo kvali-
tetu postupka pred ovim organom. Promene u postupanju komi-
sija Visokog saveta sudstva usled zamerki koje su preko efa misije
EU u Srbiji upuene ovom telu bile su mnogo vidljivije. Ipak, kako
se videlo, Visoki savet sudstva je na drugaiji nain prekrio nae-
la prava na pravino suenje i odreagovao tek nakon intervencije
Zatitnika graana koja je, treba napomenuti, vremenski koinci-
dirala sa izvetavanjem medija o neusklaenosti izmeu izvetaja
posmatraa koje je angaovala Delegacija EU u Srbiji i ocene Evrop-
ske komisije o ovim postupcima, kao i sa pribliavanjem datuma
kada se odluivalo o tome da li e Srbija dobiti status kandidata za
pridruivanje Evropskoj uniji.
Naelno bi se ipak moralo rei da je i za pravniku i za optu
javnost u Srbiji, naroito sa stanovita tenje da Srbija bude prav-
na drava u kojoj je na snazi vladavina prava, prilino poraavaju-
a injenica da je najvii i teoretski nezavisni organ sudske vlasti u
Srbiji, Visoki savet pravosua, tek na izriitu intervenciju Zatit-
nika graana, te rukovoen politikim pritiscima u vezi sa pridru-
ivanjem Evropskoj uniji, uloio napor da neke delove postupka
koji se pred njim vode upodobi pravnim pravilima koja se na taj
postupak primenjuju.
6. ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE
IZ JULA 2012. GODINE
Ustavni sud je odlukom od 18. jula 2012. godine prihvatio sve
albe neizabranih javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca iji su
prigovori odbijeni u postupku preispitivanja prvostepenih odluka
DVT-a. Odluku o vraanju na funkciju 122 neizabrana javna tui-
oca i zamenika javnih tuilaca, odnosno o njihovom izboru, Ustav-
ni sud je obrazloio praktino koristei istu argumentaciju kao i
struna javnost koja je upozoravala na pogubne nedostatke celog
postupka i jasno izraeno odsustvo prava na pravian postupak. O
evidentnosti tih nedostataka govori i injenica da je Ustavni sud sa-
sluao stranke samo u jednom manjem procentu sluajeva; smatra-
jui da se isti nedostaci simptomatino javljaju u svim posmatra-
nim sluajevima, odluka je doneta primenom analogije. U pitanju
je jedna, grupna obrazloena odluka ovo je sasvim jasno nedo-
statak sa pravnotehnike strane, ak isti na koji je upravo Ustavni
sud upozorio u odlukama Tasi i Savelji; ne postoje individuali-
zovani razlozi na koje odluka ukazuje u svakom od sluajeva. Me-
utim, ovaj nedostatak je donekle ublaen obrazloenjem odluke
sasvim je jasno da se isto obrazloenje moe primeniti na svaki
pojedinani predmet.
Obrazlaui svoju odluku, Ustavni sud kree od normativnog
i injeninog okvira svih predmeta i konstatuje sledee:
DVT ima svojstvo svojevrsnog suda tribunala jer nepo-
sredno odluuje o pravima i obavezama nosilaca javnotui-
lakih funkcija (njihovom statusu i poloaju), te stoga njegove
odluke i postupak u kome se one donose podleu zahtevima
pravinog suenja. Ova konstatacija je od izuzetnog znaa-
ja za dalje analiziranje postupanja DVT-a, jer se od njega, na
osnovu standarda prava na pravino suenje, a na osnovu
prakse ESLJP po lanu 6. EKLJP, oekuje da predstavlja ne-
zavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud koji e u
razumnom roku javno raspraviti i odluiti o pravima i oba-
vezama prigovaraa, tj. koje se tiu osnovanosti sumnje u is-
punjenost kriterijuma za izbor na javnotuilaku funkciju.
Takoe se utvruje da je postupak preispitivanja vodio DVT
kao kolegijalni organ koji je na to jedini imao pravo po zako-
nu, a ne komisije koje su naknadno ustanovljene da bi obavile
razgovore sa neizabranim nosiocima javnotuilakih funkcija.
Razmatrajui dalje nepristrasnost DVT-a kao tribunala,
Ustavni sud zakljuuje da se nepristrasnost pre svega ogle-
da u postupanju sudije (u ovom sluaju, lanova DVT-a) koji
nema nikakav razlog da favorizuje odreenu stranku. Nepri-
strasnost se izraava kroz odsustvo svake predrasude i linu
neutralnost u radu i odluivanju. Budui da su u drugom
(stalnom) sazivu DVT-a po prigovorima odluivali neki la-
novi koji su se nalazili i u inicijalnom sazivu, i koji su ue-
stvovali u prvostepenom odluivanju, Ustavni sud konstatu-
je da takva injenica nedvosmisleno utie na nepristrasnost
tih lanova. Pravo na pravino suenje je nespojivo sa inje-
nicom da iste osobe odluuju u prvom i drugom stepenu. Svi
lanovi DVT-a koji su uestvovali u radu prvog saziva, nisu
smeli da uestvuju u radu stalnog saziva pri tome se jasno
moe videti shvatanje Ustavnog suda da se pod uestvova-
njem smatra i samo prisustvo sednicama, raspravi i odlui-
vanju, bez obzira na injenicu da li ti lanovi u raspravi ak-
tivno uestvuju i da li glasaju.
Osim ovih povreda, koje su same po sebi dovoljne da se usvo-
je albe neizabranih nosilaca javnotuilakih funkcija, Ustavni sud
ipak ima potrebu da analizira jo tri vrste povreda postupka koje
su nastupile u odnosu na pojedine sluajeve.
Prva grupa sluajeva odnosi se na prigovarae kojima nika-
da nije dostavljena inicijalna pojedinana obrazloena odluka o
neizboru. Budui da njima nikada nije utvreno koje od uslova za
izbor ne ispunjavaju, DVT nije mogao da vri preispitivanje inje-
nica na kojima je odluka o neizboru zasnovana jer odluka ne po-
stoji. Zbog toga je postupak preispitivanja pred DVT-om u odnosu
na ove prigovarae Ustavni sud posmatrao kao inicijalni postupak
izbora. Meutim, s obzirom na to da je, pravno gledano, re o dru-
gostepenom postupku, DVT nije mogao da odlui na tetu prigova-
raa (zabrana preinaenja na tetu alioca) ime je jedino mogue
reenje bilo da se donese odluka o njihovom izboru na javnotui-
laku funkciju. U svim sluajevima u kojima DVT nije tako postu-
pio, prekrio je pravo na pravino suenje.
Drugu grupu sluajeva ine oni prigovarai kojima je dostav-
ljena pojedinana obrazloena odluka u kojoj je stajalo da ispunja-
vaju sve uslove za izbor, ali nisu izabrani, uz ve uvenu formula-
ciju zato to drugi kandidati ispunjavaju bolje uslove (kao to je
objanjeno, ovde se verovatno mislilo da drugi kandidati imaju bolje
rezultate rada, mada nijedna od takvih inicijalnih odluka nije pot-
krepljena nikakvim dokazima u prilog takvoj tvrdnji). Ustavni sud
je utvrdio da je DVT u takvim sluajevima morao doneti odluku o
izboru na funkciju, osim ukoliko nije nedvosmisleno pokazao da
prigovara ne ispunjava neki od uslova za izbor na osnovu injeni-
ca koje su bile poznate u trenutku donoenja inicijalne odluke o ne-
izboru. Meutim, DVT je svoj fokus stavio na utvrivanje potpu-
no novih injenica, koje nisu bile poznate i/ili nisu ni postojale kao
kriterijumi za utvrivanje osposobljenosti, strunosti i dostojnosti
kandidata. Ovo se naroito odnosi na aurnost kao novi kriterijum
koji je uveden tek u postupku preispitivanja, i to suprotno vaeim
Pravilima, kako je ve objanjeno u prethodnom delu. Ustavni sud
je zakljuio da je DVT morao u takvim sluajevima, umesto izna-
laenja novih injenica kojima se po svaku cenu obara pretpostav-
ka ispunjenosti uslova za izbor na javnotuilaku funkciju, da pri-
meni lan 14. Pravila i donese pozitivnu odluku.
Konano, treu grupu albi prema klasifikaciji Ustavnog suda
ine oni predmeti u kojima je DVT doneo inicijalnu obrazloenu
odluku i detaljno utvrdio razloge neizbora kandidata na javnotui-
laku funkciju. Iako pominje da je u takvim sluajevima ustanov-
ljavana nestrunost, neosposobljenost ili nedostojnost, Ustavni sud
ove sluajeve svodi na one u kojima je nova odluka zasnovana na
posmatranju aurnosti i, odbijajui da primeni tumaenje prema
kojem je aurnost deo strunosti i osposobljenosti, tj. njihova kom-
ponenta, s pravom konstatuje da aurnost kao takva nije mogla
predstavljati kriterijum za odluivanje ni u inicijalnom postupku, ni
u postupku preispitivanja inicijalnih odluka, a da ista nije ni preci-
zno utvrena odnosno definisana nijednim propisom i kao takva je
neprecizna i nepodobna za bilo kakvu evaluaciju rada javnih tuila-
ca i zamenika javnih tuilaca. Posebno se napominje da je ocena re-
levantnog javnog tuioca, odnosno javnotuilakog kolektiva, koja
je bila deo dokumentacije prema kojoj se odluivalo, sadrala u sebi
i procenu efikasnosti, odnosno aurnosti, tako da nije bilo potrebe
(niti mogunosti) za ponovnim preispitivanjem takvih ocena kroz
prikupljanje izvetaja o aurnosti. Dalje se ukazuje i na nepreciznost
prikupljenih izvetaja i odsustvo bilo kakvog standarda ili kriteri-
juma prilikom primene navodnog kriterijuma aurnosti, i da je isti
primenjivan potpuno proizvoljno, odnosno arbitrerno. DVT nije
pregledao nijedan predmet za koji je teretio prigovarae da su pre-
koraili instrukcione rokove, niti je utvrdio okolnosti koje su dove-
le do takvog prekoraenja. Na osnovu svega, Ustavni sud zakljuu-
je da je dolo do diskriminacije neizabranih nosilaca javnotuilake
funkcije jer je aurnost bila primenjivana iskljuivo u postupku pre-
ispitivanja, a ne i izbora 2009. godine.
Osim ove tri grupe albi, Ustavni sud ipak pominje jo dve
vrste iako ih iz nekog razloga ne svrstava u osnovnu podelu. Naj-
pre konstatuje da sve odluke koje se zasnivaju na tome da neiza-
brani nosioci javnotuilakih funkcija nisu vrili dunost u periodu
20062008. godine i samim tim nisu struni, osposobljeni i dostoj-
ni, ne mogu nai utemeljenje ni u jednom propisu koji se tie po-
stupka izbora ili potonjeg postupka preispitivanja. Radno neangao-
vanje se ne moe smatrati krivicom prigovaraa, ne moe se njima
stavljati na teret, niti zbog toga mogu trpeti bilo kakve posledice.
Naprotiv, Ustavni sud konstatuje da je DVT bio duan da tim lici-
ma na osnovu lana 62. stav 3. Zakona o javnom tuilatvu obez-
bedi radno angaovanje premetanjem u ona tuilatva u kojima je
postojala potreba za njihovim radom. Druga grupa koja se javlja a
koja nije posebno izdvojena jesu sluajevi nedostojnosti prigovara-
a. Ustavni sud konstatuje da nije primenjeno pravilo jednakosti
oruja, kao i da prigovarai nisu bili u prilici da ospore injenice
na osnovu kojih se dolo do zakljuka o nedostojnosti, pa je samim
tim povreeno njihovo pravo na pravino suenje.
Ustavni sud je, s obzirom na sve izneto, doao do zakljuka da
pretpostavka izbornosti nije oborena ni u jednom sluaju. Zbog
toga se DVT-u nalae da primenom lana 14. Pravila, u skraenom
postupku, u roku od 60 dana, izvri izbor svih podnosilaca albe na
javnotuilaku funkciju za koju su se prijavili. Ustavni sud podsea
i na to da takav izbor nije prepreka DVT-u da na osnovu nadle-
nosti iz lana 55. stav 2. Zakona o javnom tuilatvu, u za to preci-
zno predvienim postupcima, ispita u odnosu na pojedine nosioce
javnotuilakih funkcija da li ispunjavaju opte zakonske kriteriju-
me za obavljanje funkcije na koju su izabrani.
Ustavni sud Srbije je, postupajui po albama neizabranih su-
dija, iji su prigovori odbijeni u postupku revizije izbora, sprove-
denom tokom 2011. i 2012. godine, doneo etiri odluke
260
u koji-
ma su svi prigovori usvojeni, a Visokom savetu sudstva naloeno
da u roku od 60 dana od dana prijema odluke izabere podnosioce
prigovora na funkciju.
Slino kao i u sluaju odluke koju je doneo po albama nei-
zabranih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, Ustavni sud Srbije je
i u sluaju albi neizabranih sudija odabrao da ne ulazi u ispitiva-
nje pojedinanih predmeta, ve da, ocenjujui da se u odnosu na
260 U predmetu VIII-534/2011, na sednici odranoj 11. jula 2012. godine i u
predmetima VIII-364/2011, VIII-570/2011 i VIII-727/2011 na sednici
odranoj 18. jula 2012. godine.
sve podnosioce albi postavljaju ista sporna pitanja, spoji postup-
ke i donese nekoliko grupnih odluka. Zanimljivo je napomenu-
ti da su se pred Ustavnim sudom Srbije odravale javne rasprave u
jednom broju ovih predmeta, ali da u tim raspravama, iako ured-
no pozvani, nisu uestvovali predstavnici Visokog saveta sudstva.
261
Ustavni sud Srbije je svoju odluku zasnovao na onim zamer-
kama na rad Visokog saveta sudstva koje su i ranije bile iskazane u
strunoj javnosti.
Naroito je znaajno to to je Ustavni sud Srbije, ispitujui nor-
mativni i injenini okvir svih predmeta, izneo stav da je, postupa-
jui po prigovorima neizabranih nosilaca sudijskih funkcija, Visoki
savet sudstva imao svojstvo tribunala, te da se postupak preispiti-
vanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva morao odvija-
ti u svetlu standarda pravinog suenja, uz potovanje pretpostav-
ke ispunjenja kriterijuma dostojnosti, strunosti i osposobljenosti
podnosilaca prigovora. U tom smislu posebno je naglaeno da su
predmet preispitivanja mogle biti samo injenice i razlozi koje je
prvi sastav VSS-a ve utvrdio u vreme donoenja odluke o neizboru.
Ustavni sud Srbije je takoe zauzeo stav da stalni sastav Vi-
sokog saveta sudstva, koji je postupao u postupku preispitivanja,
nije naelno doveo u pitanje karakter ovog tela kao suda ustanov-
ljenog zakonom u smislu lana 32. stav 1. Ustava i lana 6. stav 1.
Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i ostalih sloboda, ali
je potom preispitao njegov sastav kroz prizmu zahteva za nepristra-
snost njegovih lanova. inei to, Ustavni sud Srbije je zauzeo stav
da je uee onih lanova Visokog saveta sudstva koji su bili la-
novi i prvog sastava VSS-a i uestvovali u odluivanju o prijavama
kandidata u postupku opteg izbora podsetimo, re je o lanovi-
ma VSS-a po poloaju i istaknutom pravnom strunjaku iz reda ad-
vokata u suprotnosti sa zahtevom za nepristrasnost suda. Ustav-
ni sud je istakao da je za potovanje naela nepristrasnosti sudija
261 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/333137/Ustavni-sud-Iz-VSS-se-nisu-odaz-
vali-na-rasprave-o-zalbama
nije bilo dovoljno da se pomenuti lanovi samo uzdre od glasanja,
ve i podsetio da se u svetlu sudske prakse Evropskog suda za ljud-
ska prava moe smatrati da nisu smeli ni da prisustvuju donoenju
odluke, jer se samim njihovim prisustvom stvara privid nedostat-
ka nezavisnosti ili nepristrasnosti.
262
Ustavni sud je, nadalje, ocenio
da lice koje ne moe uestvovati u odluivanju ne moe uestvova-
ti ni u radu organa koji sprovodi postupak koji se okonava odlu-
ivanjem, to znai da ne moe initi ni kvorum za rad tog organa.
Ustavni sud Srbije se potom osvrnuo na kontroverzno pitanje
statusa lana stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda profe-
sora pravnog fakulteta, u odnosu na koga je, podsetimo, Agencija
za borbu protiv korupcije utvrdila da postoji sukob interesa, te da
mu je prestala funkcija lana VSS-a, dok Narodna skuptina nije
prihvatila predlog za prestanak njegove funkcije. Ustavni sud je za-
uzeo pravni stav da je, imajui u vidu relevantan normativni okvir,
funkcija ovog izbornog lana VSS-a mogla prestati samo odlukom
Narodne skuptine, kao organa koji ga je izabrao, te da u tom smi-
slu njegov ostanak na funkciji nije sporan. Ipak, imajui u vidu za-
htev za nepristrasnost VSS-a u objektivnom smislu, Ustavni sud
smatra da je samim donoenjem reenja Agencije za borbu pro-
tiv korupcije nepristrasnost ovog lana dovedena u pitanje, te da
ni on nije mogao uestvovati u radu VSS-a i odluivanju o podne-
tim prigovorima.
Stoga je Ustavni sud zakljuio da su u postupku odluivanja o
prigovorima neizabranih sudija mogli uestvovati samo izborni la-
novi VSS-a iz reda sudija na stalnoj sudijskoj funkciji.
Shodno tome, Ustavni sud je zakljuio da se pretpostavka da
podnosilac prigovora ispunjava kriterijume strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti u postupku preispitivanja mogla smatrati obore-
nom samo pod uslovom da je najmanje est lanova stalnog sastava
VSS-a iz reda sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, koji nisu bili
i u prvom sastavu VSS-a, glasalo da se prigovor odbije.
262 Odluka Ustavnog suda u predmetu VIII-534/2011, str. 14.
Na osnovu uvida u zapisnike o veanju i glasanju stalnog sa-
stava VSS-a, Ustavni sud je utvrdio da ne samo da su u glasanju
uestvovali lanovi VSS-a za koje Ustavni sud nalazi da to pravo
nisu imali, i to uzdravanjem od glasanja, ve i da su njihovi glaso-
vi tretirani kao glasovi protiv usvajanja prigovora, iz ega je pro-
istekla odluka VSS-a o odbijanju prigovora. Ustavni sud je podse-
tio da se glasanje o prigovoru mora sagledati u svetlu neoborene
pretpostavke o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti podnosi-
oca albe, za ta je bilo neophodno dobiti est glasova novoizabra-
nih sudija. U svakom drugom sluaju, Ustavni sud ocenjuje da se
ne moe smatrati da je ovakvim nainom odluivanja ta pretpo-
stavka odista i oborena.
Ustavni sud je, nadalje, ocenio da su u postupku preispitiva-
nja uinjeni i drugi propusti koji su od takvog znaaja da zbog njih
pretpostavka izbornosti neizabranih sudija nije oborena ak ni u
sluaju kada je stalni sastav VSS-a donosio odluke na osnovu prav-
no valjanih glasova. Ustavni sud je, naime, naao da je u postupku
odluivanja bilo povreeno naelo jednakosti oruja, a da su od-
luke kojima je prigovor odbijen zasnovane na oigledno proizvolj-
noj primeni materijalnog prava. Ustavni sud je potom ukazao na
nekoliko paradigmatinih primera tumaenja ispunjenosti kriteri-
juma strunosti i osposobljenosti, naavi da je stalni sastav VSS-a
kriterijume strunosti i osposobljenosti tumaio proizvoljno, se-
lektivno, te da je propustio da podnosiocima prigovora prui prili-
ku da u javnoj raspravi ospore navode kojima se njihova dostojnost
dovodi u sumnju. Ustavni sud je ocenio da je u postupku preispiti-
vanja povreeno pravilo jednakosti oruja, koje predstavlja jedan
od osnovnih aspekata prava na pravino suenje.
Otuda je Ustavni sud zauzeo stav da ni za jednog od podnosila-
ca albi nije oborena pretpostavka izbornosti. S obzirom na to da je
teret dokazivanja postojanja razloga za neizbor tih lica bio na strani
Visokog saveta sudstva, Ustavni sud je podnete albe usvojio, a sve
odluke VSS-a donete u postupku po prigovorima ponitio, te nalo-
io Visokom savetu sudstva da podnosioce albi izabere za sudije u
sud koji je preuzeo nadlenost ili deo nadlenosti suda u kome su
obavljali sudijsku dunost. Ustavni sud je takoe ukazao na to da je
Visoki savet sudstva pre nego to postupi po odluci Ustavnog suda
duan da utvrdi da li u odnosu na odreenog podnosioca albe po-
stoje razlozi za prestanak sudijske funkcije po sili zakona, potom,
da utvrdi da li postoji dovoljan broj slobodnih sudijskih mesta ili da
prethodno donese odluku o izmeni Odluke o broju sudija kako bi
se omoguilo da podnosilac albe bude zakonito izabran na sudij-
sku funkciju u odreenom sudu. Nadalje, Ustavni sud je podsetio
da donoenje ovakve odluke Ustavnog suda nije smetnja Visokom
savetu sudstva da primenom odredbe lana 6. Zakona o izmenama
i dopunama Zakona o sudijama preispita postojanje razloga koji
ukazuju na sumnju u njihovu strunost, osposobljenost i dostoj-
nost, pod uslovima i na nain na koji je VSS ovlaen da preispita
postojanje sumnje u strunost, osposobljenost i dostojnost ve iza-
branih sudija na stalnu sudijsku dunost.
7. KAKO OKONATI REFORMU PRAVOSUA U SRBIJI?
I u dananje vreme, ve u samom Ustavu iz 2006. godine, a
jo vie u Ustavnom zakonu za sprovoenje Ustava, manje ili vie
je jasna namera ustavotvorca da proglasi sudove novim i da onda
za te nove sudove bira nov sudijski kadar. Takva namera je bila
rezultat poimanja novog legalizma na nain koji je objanjen, a
iji je formalni okvir uspostavljen u period 20042007. godine, za
vreme vlade Vojislava Kotunice. Taj okvir je primenjen za vreme
vlade 20082011, pod dominacijom Demokratske stranke. Pravo-
sudnu reformu je (neovlaeno) branio i sam predsednik Repu-
blike Boris Tadi.
U javnosti poslednjih deset godina nije otpoela ozbiljna de-
bata o tome kakvo pravosue Srbija ima i da li ono moe zadovolji-
ti elementarnu potrebu pravne zatite graana. Vano je postaviti i
pitanje da li se pravosue u Srbiji moe promeniti na zadovoljava-
jui nain unutar postojeih ustavnih okvira ili se, pak, iz tih ustav-
nih okvira mora izai. Promena pravosua van ustavnih okvira u
teoriji i u praksi kritikuje se kao odstupanje od principa pravne dr-
ave. Iako drimo do pravne drave, moramo na ovo pitanje, koje
emo ponoviti, odgovoriti negativno. Dakle, da li se pravosue u
Srbiji moe promeniti u okviru postojeih ustavnih okvira? Na od-
govor na ovo pitanje glasi: ne, ne moe.
Prvi razlog zbog kojeg verujemo da je pravosue nemogue
promeniti u okviru postojeeg ustavnog okruenja jeste taj to je
sam ustavni okvir nelegitiman, ima i elemenata koji ga moda ine
i nelegalnim, a ne samo nelegitimnim, zbog mnogo indicija da se
na referendumu nije postigla veina koja je potrebna za donoenje
novog Ustava.
Drugi razlog je u tome to Ustav iz 2006. godine nastavlja kon-
tinuitet s ustavnim, politikim i pravnim poretkom jednog autori-
tarnog razdoblja, a sada se pledira za stvaranje nezavisnog pravo-
sua koje ne moe da potekne iz takvog jednog miljea.
Sledei razlog lei u injenici da jedan ne tako mali broj sudija
nije ak uspeo ni da ostavi utisak nezavisnosti i nepristrasnosti, a
da se i ne govori o stvarnoj nezavisnosti i nepristrasnosti.
Tu ve prestaje govor o pravnoj dravi, jer se pravna drava ne
moe graditi tehnikama ili mehanizmima koji se razvijaju u okvi-
ru nelegitimnog ustavnog okvira. Ali, kada se tako neto kae ili
napie, onda uvek slede prebacivanja da se zastupa revolucionarna
zakonitost koja je suprotna pravnoj dravi. To bi nas navelo na isti
put kojim su ili akteri ove reforme.
Meutim, ne sme se zaboraviti da izmeu pravne drave i re-
volucionarne zakonitosti postoji tranziciona pravda. A tranzicio-
na pravda upravo i slui tome da se premosti stanje izmeu prav-
no neureene i konfuzne partokratske drave do vladavine prava
u toj dravi. Ne moe vladavina prava da nastane sama iz sebe, a
pogotovu ne moe da nastane iz nelegitimnih ustavnih okvira, i
ne mogu da je tite ljudi koji u svojoj profesiji nikad nisu bili oz-
biljno podvrgnuti ispitivanju njihove profesionalne odgovornosti
za krenje ljudskih prava. Kad izostane most prema pravnoj dra-
vi, kada se proigra ansa da se u javnom i verodostojnom postup-
ku, od verodostojnih ljudi izabere novi sudski kor, ono to se do-
bije ostaje samo grupa izvrilaca jedne nepravne drave. U tome
vidimo bitnu razliku prema reformskim akterima: oni su izbega-
vali i dalje izbegavaju lustraciju i druge pravne metode suoava-
nja sa prolou.
teta koja je do sada navodnom reformom prouzrokovana
ogromna je i materijalna i moralna. Graani Srbije imaju pravo
da saznaju materijalnu raunicu. Koliko do sada kota reforma,
ukljuujui sve trokove isplaene za zarade neizabranih sudija i tu-
ilaca, kao i trokove putovanja od sedita suda do sudskih jedinica?
Koliko se procenjuje da e kotati reforma reforme, tj. kompletna
revizija postupaka svih koji nisu reizabrani? Koliko se procenjuje
da e drava Srbija isplatiti naknadu za tetu svima onima koji po-
vedu i uspeno okonaju postupak pred Evropskim sudom za ljud-
ska prava zbog neopravdano dugog trajanja sudskih postupaka?
Graani Srbije e moda umeti da svedu i rezultate moralne tete.
ta za Srbiju znai uporno izbegavanje da se suoi sa ratnom i au-
toritarnom prolou? ta znai la o pravosudnoj reformi? Jeste, u
politici se lae, ne samo ovde, ali ak ni u politici se ne moe neka-
njeno lagati sve vreme.
Deo III
PRILOZI
1. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O SUDIJAMA
Slubeni glasnik RS, br. 101/10 i 8/12 odluka Ustavnog suda
lan 5
sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti sudi-
ja iz lana 101. stav 1. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 58/09 odluka US i 104/09), u skladu sa kriterijumima
i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje
e doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Postupci po albama, odnosno po ustavnim albama koje su
sudije iz stava 1. ovog lana podnele Ustavnom sudu, okonavaju
se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Viso-
kom savetu sudstva.
albe, odnosno ustavne albe iz stava 2. ovog lana smatrae
se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva.
Sudije iz stava 1. ovog lana koje nisu podnele albu, odnosno
ustavnu albu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava
1. ovog lana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zako-
na. O ovom prigovoru odluuje stalni sastav Visokog saveta sudstva.
U postupku po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana, sudija iz stava
1. ovog lana ima pravo da se upozna sa predmetom, prateom do-
kumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sa-
stavom Visokog saveta sudstva izloi svoje navode. Odluka stalnog
sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazlo-
ena, u skladu sa lanom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Protiv odluke stalnog sastava Visokog saveta sudstva donete po
prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana, kojom se potvruje odluka prvog
sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti, sudi-
ja iz stava 1. ovog lana moe izjaviti albu Ustavnom sudu, u roku
od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
lan 6
sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkci-
ju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put bi-
raju, radi utvrivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u
strunost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvr-
uje postojanje razloga iz stava 1. ovog lana, predstavlja poseban
osnov za pokretanje postupka za razreenje.
Postupak za razreenje iz stava 2. ovog lana, stalni sastav Vi-
sokog saveta sudstva pokree po slubenoj dunosti.
Prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na su-
dijsku funkciju izvrie stalni sastav Visokog saveta sudstva.
lan 7
Kriterijume i merila iz lana 5. stav 1. ovog zakona, donee
stalni sastav Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana iz-
bora lanova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
lan 8
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljiva-
nja u Slubenom glasniku Republike Srbije.
2. ODLUKE USTAVNOG SUDA U SLUAJEVIMA
SAVELJI I TASI
Predmet: VIIIU-102/2010
Datum donoenja odluke: 28.05.2010
Ishod: Odluka o usvajanju albe sudije,
JT i zamenika JT
Osporeni akt: Zoran Savelji
Podatak o objavljivanju: Slubeni glasnik RS, broj 34/2010
Vrsta postupka: Odluivanje o albama sudija i javnih
tuilaca na odluke Visokog saveta
sudstva i Dravnog vea tuilaca
o odluke VSS o prestanku
sudijske funkcije
Napomena: prestanak sudijske funkcije
izdvojeno miljenje sudije Olivere Vui
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi i sudije dr
Olivera Vui, dr Marija Draki, Bratislav oki, Vesna Ili Preli,
dr Goran Ili, dr Agne Kartag Odri, Katarina Manojlovi Andri,
mr Milan Markovi, dr Dragia Slijepevi, Milan Stani, dr Dragan
Stojanovi i Predrag etkovi, u postupku po albi Zorana Saveljia
iz Nia, na osnovu lana 167. stav 4. u vezi lana 148. stav 2. Ustava
Republike Srbije, na sednici odranoj 28. maja 2010. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se alba Zorana Saveljia i ponitava Odluka Visokog
saveta sudstva broj 06-00-37/2009-01 od 25. decembra 2009. godi-
ne u delu stava I taka 662. izreke.
2. Nalae se Visokom savetu sudstva da u roku od 30 dana od
dana prijema ove odluke ponovo odlui o prijavi podnosioca albe
Zorana Saveljia podnetoj na oglas za izbor za sudiju na stalnoj su-
dijskoj funkciji u Apelacionom sudu u Niu i Viem sudu u Niu.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca albe za odlaganje izvrenja
Odluke iz take 1. i za odlaganje izbora sudija koji je u toku.
O b r a z l o e nj e
1. Zoran Savelji iz Nia je 22. februara 2010. godine Ustav-
nom sudu podneo albu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj
06-00-37/2009-01 od 25. decembra 2009. godine, kojom je utvren
prestanak sudijske dunosti sa 31. decembrom 2009. godine sudija-
ma koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama (Slubeni
glasnik RS, broj 116/08).
Podnosilac albe navodi: da se 15. jula 2009. godine, kada je u
Slubenom glasniku RS, broj 52/09 objavljen oglas Visokog save-
ta sudstva za izbor sudija u sudovima opte i posebne nadlenosti
u Republici Srbiji, nalazio na dunosti sudije Okrunog suda u Pri-
tini, sa seditem u Niu; da je za sudiju prvi put biran 1985. godi-
ne, po tada vaeim propisima, te da se od 1985. godine nepresta-
no nalazio na stalnoj sudijskoj funkciji; da je blagovremeno podneo
prijavu na oglas za izbor za sudiju Apelacionog suda u Niu i Vieg
suda u Niu; da ispunjava sve uslove da bude biran za sudiju u su-
dovima za koje je konkurisao, odnosno da nisu postojali razlozi da
mu prestane sudijska dunost, jer je odredbom lana 13. Odluke o
kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i do-
stojnosti za izbor sudija i predsednika sudova propisano da se pret-
postavlja da sudija koji je biran po ranijim propisima i koji u vreme
izbora vri sudijsku dunost, a prijavio se za izbor u sud iste vrste,
odnosno istog stepena, ispunjava kriterijume i merila iz ove odlu-
ke; da je o tome da nije izabran faktiki saznao tako to Odluka o iz-
boru sudija na stalnu sudijsku funkciju u sudovima opte i posebne
Deo III Prilozi 239
nadlenosti (Slubeni glasnik RS, broj 106/09 od 17. decembra
2009. godine) ne sadri njegovo ime, da bi potom formalno bio
obaveten da mu je prestala sudijska dunost donoenjem ospore-
ne Odluke Visokog saveta sudstva od 25. decembra 2009. godine.
Podnosilac albe istie da osporena Odluka, osim konstatacije o
prestanku sudijske dunosti sa 31. decembrom 2009. godine i spiska
837 imena dotadanjih sudija kojima prestaje sudijska dunost, sadri
samo kratko, uopteno obrazloenje koje se odnosi na sve neizabrane
sudije o tome da je licima sa navedenog spiska prestala sudijska du-
nost poto nisu ispunili uslove za izbor u sud za koji su podneli prija-
vu, predviene lanom 45. Zakona o sudijama i l. 1, 13. i 14. Odluke
o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i do-
stojnosti za izbor sudija i predsednika sudova. Konstatuje da iz obra-
zloenja osporene Odluke proizlazi da je i za njega, kao i za ostale su-
dije koje nisu izabrane u postupku opteg izbora sudija, Visoki savet
sudstva utvrdio da kumulativno ne ispunjavaju nijedan od propisanih
uslova za izbor u sud, a da u Odluci nisu navedeni konkretni razlo-
zi o tome zato te uslove ne ispunjavaju, niti je u toku postupka izbo-
ra Visoki savet sudstva obavestio podnosioca o postojanju bilo kakve
sumnje u njegovu strunost, dostojnost i osposobljenost. Ukazuje na
to da mu Visoki savet sudstva, tokom postupka izbora, nije omogu-
io uvid u dokaze na osnovu kojih je utvrdio da postoji sumnja u to
da ispunjava propisane uslove za izbor. Pozivajui se na odredbe lana
148. stav 2. Ustava i lana 99. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojima
je sudiji u sluaju prestanka sudijske funkcije garantovano pravo na
poseban pravni lek albu Ustavnom sudu, te na odredbu lana 17.
stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva, kojom je propisano da od-
luka Visokog saveta sudstva protiv koje je dozvoljen pravni lek mora
biti obrazloena, istie da je i osporena Odluka morala biti obrazlo-
ena navoenjem jasnih, konkretnih i individualizovanih razloga u
odnosu na svakog sudiju kome je prestala sudijska dunost, pa tako i
u odnosu na njega, zbog kojih je Visoki savet sudstva odluio da po-
jedine sudije ne izabere na stalnu sudijsku funkciju, a to je imalo za
posledicu da im sudijska dunost koju su do tada obavljali prestane.
Podnosilac albe, pored navedenog, osporava sastav Visokog
savet sudstva koji je odluivao u postupku opteg izbora sudija, po-
stupak u kome je Visoki savet sudstva doneo odluke i istie nedo-
statke osporene Odluke u pogledu sadrine obrazloenja i pouke o
pravnom leku, smatrajui da svi izneti navodi albe upuuju na za-
kljuak da je osporena Odluka doneta nepravilnom primenom me-
rodavnog procesnog i materijalnog prava.
Podneta alba sadri i navode o povredi podnosioevih prava
garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zatitu ljud-
skih prava i osnovnih sloboda, ali koji se u najveem delu odnose
na osporavanje ustavnosti i saglasnosti sa potvrenim meunarod-
nim ugovorom odredaba Zakona o sudijama i Zakona o Visokom
savetu sudstva.
Podnosilac albe predlae da Ustavni sud usvoji albu i poni-
ti osporenu Odluku u delu koji se odnosi na njega, da naloi Vi-
sokom savetu sudstva da ponovo odlui o njegovoj prijavi za izbor
za sudiju u Viem sudu u Niu i Apelacionom sudu u Niu i da mu
omogui ostvarivanje svih prava po osnovu rada do okonanja po-
stupka odluivanja o prijavi. Takoe, predlae da Ustavni sud, na
osnovu lana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odloi izvre-
nje osporene Odluke u delu kojim je podnosiocu prestala sudijska
dunost i naloi Visokom savetu sudstva da podnosioca rasporedi
na sudijsku dunost u sudu koji je preuzeo nadlenost suda u kome
je podnosilac obavljao sudijsku dunost, iste vrste i istog ranga, do
okonanja ponovnog postupka odluivanja o prijavi, kao i da od-
loi izbor sudija po oglasu Visokog saveta sudstva od 19. februara
2010. godine objavljenom u dnevnom listu Politika i da zabrani
Visokom savetu sudstva raspisivanje novih oglasa za izbor sudija do
okonanja postupka ponovnog odluivanja o prijavi.
2. Povodom ustavnih albi, odnosno albi koje su Ustavnom
sudu izjavile sudije zbog toga to u postupku opteg izbora nisu iza-
brane na stalnu sudijsku funkciju, Ustavni sud se, saglasno odred-
bi lana 34. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (Slubeni glasnik
Deo III Prilozi 241
RS, broj 109/07), dopisom Su broj 97/1 od 24. februara 2010. go-
dine, obratio Visokom savetu sudstva sa zahtevom da Visoki savet
sudstva dostavi obavetenje o tome da li su neizabranim sudijama
dostavljene pojedinane odluke o prestanku sudijske dunosti, sa
individualizovanim razlozima neizbora i da, ukoliko takve odlu-
ke nisu dostavljene, navede razloge zbog kojih to nije uinjeno. Za
dostavljanje obavetenja ostavljen je rok od 15 dana, uz upozorenje
da e u sluaju nepostupanja u odreenom roku, Ustavni sud na-
staviti postupak i doneti odluke na osnovu raspoloive dokumen-
tacije, saglasno odredbi lana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
Visoki savet sudstva je 11. marta 2010. godine dostavio oba-
vetenje u kome se navodi: da sudijama koje nisu izabrane u po-
stupku opteg izbora sudija u Republici Srbiji po oglasu od 15. jula
2009. godine, Visoki savet sudstva nije dostavljao pojedinane od-
luke o prestanku funkcije sa individualizovanim razlozima neizbo-
ra; da je svim neizabranim sudijama dostavljena identina odluka
kojom se konstatuje prestanak sudijske dunosti sa 31. decembrom
2009. godine, a na osnovu odredbe lana 101. stav 1. Zakona o su-
dijama (Slubeni glasnik RS, broj 116/08); da se u konkretnom
sluaju nije radilo o postupku reizbora sudija, odnosno razreenja
sudija, iz kog razloga je Visoki savet sudstva smatrao da nije po-
trebno da svakom od neizabranih sudija dostavi pojedinanu od-
luku sa individualizovanim razlozima; da Odluka Visokog saveta
sudstva kojom se konstatuje prestanak sudijske dunosti sudiji koji
nije izabran prilikom opteg izbora ne spada u odluke protiv kojih
je dozvoljen pravni lek; da se odredbe l. 67. i 68. Zakona o sudi-
jama primenjuju od 1. januara 2010. godine i odnose se na sudije
koje su stupile na funkciju 1. januara 2010. godine.
Imajui u vidu sadrinu obavetenja Visokog saveta sudstva
od 11. marta 2010. godine, Ustavni sud je, na sednici odranoj 25.
marta 2010. godine, utvrdio pravne stavove koji se odnose na dva
prethodna sporna pitanja u vezi sa pravima sudija kojima je zbog
neizbora na stalnu sudijsku funkciju prestala dotadanja sudijska
dunost, i to: da ova lica imaju pravo na albu Ustavnom sudu
utvreno odredbom lana 148. stav 2. Ustava i da odluka kojom
se utvruje da im je sudijska dunost prestala mora da sadri in-
dividualizovane razloge zbog kojih odreeno lice nije izabrano.
Ustavni sud je o utvrenim stavovima dopisom obavestio Vi-
soki savet sudstva, uz dostavljanje podnetih albi, i naloio mu da,
u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, postupi saglasno nave-
denim stavovima, odnosno da dostavi odgovor na navode iz albe.
U ostavljenom roku, Visoki savet sudstva u odnosu na podnosioca
ove, kao ni ostalih dostavljenih albi, nije postupio po nalogu Ustav-
nog suda da podnosiocima albi dostavi pojedinane obrazloene
odluke o prestanku sudijske dunosti sa konkretnim razlozima zbog
kojih nisu izabrani na stalnu sudijsku funkciju.
3. Visoki savet sudstva je 19. maja 2010. godine, po proteku
ostavljenog roka, Ustavnom sudu dostavio podnesak u kome je
predloio da Ustavni sud albu podnosioca odbije kao neosnovanu i
potvrdi osporenu Odluku dopunjenu individualizovanim razlozima
za prestanak sudijske dunosti koji su sadrani u ovom podnesku.
Donosilac osporenog akta je naveo da postupanje podnosioca albe
kao istranog sudije u etiri predmeta Okrunog suda u Pritini, i
to u dva predmeta u toku 2002. godine, a dva u toku 2007. godine,
ukazuje na razloge za sumnju u strunost i obuenost kandidata u
skladu sa lanom 14. Odluke Visokog saveta sudstva o kriterijumi-
ma i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za
izbor sudija i predsednika sudova. Istakao je i to da navodi albe
kojima se ukazuje na bitne povrede postupka, pogrenu primenu
materijalnog prava, povrede ustavnih prava i prava garantovanih
Evropskom konvencijom nisu osnovani, imajui u vidu da je Viso-
ki savet sudstva postupak opteg izbora sudija sproveo u skladu sa
Ustavom i relevantnim zakonima, kao i Evropskom konvencijom.
Iz sadrine dostavljenog podneska proizlazi da on ne predstav-
lja odgovor donosioca osporenog akta na brojne navode albe, ve
dopunu obrazloenja osporene Odluke u pogledu razloga za pre-
stanak sudijske dunosti podnosioca albe.
Deo III Prilozi 243
S obzirom na to da u ostavljenom roku donosilac osporenog
akta nije postupio po nalogu Ustavnog suda da podnosiocu albe
dostavi pojedinanu odluku o prestanku sudijske dunosti sa indi-
vidualizovanim razlozima zbog kojih nije izabran na stalnu sudij-
sku funkciju, niti je Ustavnom sudu dostavio odgovor na konkretne
navode albe, Sud je nastavio postupak po albi, saglasno odredbi
lana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.
4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio sledee i-
njenice i okolnosti od znaaja za odluivanje u ovoj ustavnosud-
skoj stvari:
Podnosilac albe je 1985. godine, po tada vaeim propisima,
izabran na sudijsku dunost, koju je u vreme objavljivanja oglasa
Visokog saveta sudstva za izbor sudija u sudovima opte i posebne
nadlenosti u Republici Srbiji u Slubenom glasniku Republike Sr-
bije, broj 52/09, 15. jula 2009. godine, obavljao kao sudija Okru-
nog suda u Pritini sa seditem u Niu.
Osporenu Odluku broj 06-00-37/2009-01 doneo je Visoki savet
sudstva 25. decembra 2009. godine. Odluka je doneta uz pozivanje
na odredbe lana 101. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08 i 58/09) i lana 13. alineja 2. Zakona o Visokom savetu
sudstva (Slubeni glasnik RS, broj 116/08). Stavom I izreke ospo-
rene Odluke utvreno je da sudijama koje nisu izabrane u skladu
sa Zakonom o sudijama (Slubeni glasnik RS, broj 116/08) pre-
staje sudijska dunost sa 31. decembrom 2009. godine, pri emu su
u ta. 1. do 837. navedena imena i prezimena sudija i naziv suda u
kome su obavljali sudijsku dunost. Stavom II izreke Odluke odre-
eno je da navedene sudije imaju pravo na naknadu plate, koju e
utvrditi vrilac funkcije predsednika onog suda u kojem to pravo
treba da ostvare.
Osporena Odluka sadri deo oznaen kao Obrazloenje u
kome se navodi: da je Visoki savet sudstva sproveo postupak op-
teg izbora sudija u Republici Srbiji, nakon to je Ustavni sud obja-
vio Reenje IUz-43/09 od 9. jula 2009. godine, kojim nije prihvatio
inicijative za pokretanje postupka za utvrivanje neustavnosti i ne-
saglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima odredaba
lana 99. stav 1, lana 100. i lana 101. stav 1. Zakona o sudijama
(Slubeni glasnik RS, broj 116/08); da je do oglaavanja izbora su-
dija, sudijsku funkciju u Republici Srbiji vrilo 3149 sudija, od kojih
770 sudija za prekraje; da je Visoki savet sudstva doneo Odluku o
broju sudija u sudovima (Slubeni glasnik RS, br. 43/09 i 91/09),
na osnovu koje je oglasio izbor za 2483 sudije u sudovima opte i
posebne nadlenosti u Republici Srbiji; da je na oglas podneto 5030
prijava, od kojih su 2373 podnele sudije; da su Zakonom o sudija-
ma propisani uslovi za izbor za sudiju, meu kojima su strunost,
osposobljenost i dostojnost, a da je kriterijume i merila za ocenu
ispunjenosti navedenih uslova Visoki savet sudstva utvrdio u Od-
luci o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, ospo-
sobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova; da je
Visoki savet sudstva u postupku izbora sudija utvrdio strunost i
osposobljenost sudija koje su u vreme izbora bile na sudijskoj du-
nosti, na osnovu izvetaja o njihovom radu u poslednje tri godine,
koji sadre podatke o broju ukinutih, preinaenih i potvrenih od-
luka po pravnom leku, procentu ispunjenosti orijentacione norme,
vremenu izrade sudskih odluka, zastarelosti krivinih postupaka,
kao i neposrednim uvidom u predmete, ako su postojali osnovani
razlozi za sumnju u efikasno i struno postupanje sudije; da je Vi-
soki savet sudstva dostojnost sudija ocenio na osnovu saznanja o
ponaanju sudija do kojih je doao putem pribavljanja izvetaja od
nadlenih javnih tuilatava za sudije protiv kojih je pokrenut kri-
vini postupak, ili na osnovu podataka koji su pribavljeni od Nad-
zornog odbora i Velikog personalnog vea Vrhovnog suda Srbije,
a da je cenjena i osnovanost pritubi stranaka na rad sudija koje su
upuene predsednicima sudova, predsedniku Vrhovnog suda Sr-
bije, Ministarstvu pravde, Odboru za pravosue i upravu Narod-
ne skuptine i Visokom savetu sudstva; da su ostali izvori podataka
na osnovu kojih je utvreno da li sudija ispunjava uslove za izbor
lini list sudije i podaci iz line i radne biografije; da su meu
Deo III Prilozi 245
sudijama kojima je prestala sudijska dunost i sudije koje su pod-
nele prijavu za izbor za sudiju samo u sud vieg stepena, za koje je
Visoki savet sudstva utvrdio da ne ispunjavaju uslove iz Odluke o
utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljeno-
sti i dostojnosti za izbor za taj sud, a da je jedan broj sudija podneo
prijavu samo za jedan sud, za koji je Visoki savet sudstva, s obzi-
rom na utvrene kriterijume i broj sudijskih mesta i imajui u vidu
konkretne rezultate sudije, ocenio da ne ispunjavaju uslove za izbor
u taj sud, te Visoki savet sudstva nije mogao da ih bira, bez prijave,
u neki drugi sud istog stepena; da je Visoki savet sudstva na osno-
vu odredaba Zakona o sudijama, primenom kriterijuma i merila iz
Odluke, izabrao na stalnu sudijsku funkciju 1531 sudiju za koje je
utvrdio da kumulativno ispunjavaju sve propisane uslove. U obra-
zloenju Odluke se konstatuje da sudije iz stava I izreke nisu ispu-
nile uslove za izbor u sud za koji su podnele prijavu predviene u
lanu 45. Zakona o sudijama i l. 1, 13. i 14. Odluke o kriterijumi-
ma i merilima, te je stoga doneta Odluka o prestanku njihove su-
dijske dunosti sa 31. decembrom 2009. godine.
5. Ustavni sud nalazi da su za ocenu dozvoljenosti albe izjav-
ljene protiv osporene Odluke Visokog saveta sudstva od znaaja sle-
dee odredbe Ustava i zakona:
Odredbom lana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije svakome
se jemi pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke
kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasno-
vanom interesu.
Odredbom lana 148. stav 1. Ustava utvreno je da sudiji pre-
staje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom pro-
pisanih uslova ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga, kao
i ako ne bude izabran na stalnu funkciju, dok je odredbom stava 2.
istog lana Ustava utvreno da odluku o prestanku sudijske funkcije
donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo
albe Ustavnom sudu i da izjavljena alba iskljuuje pravo na pod-
noenje ustavne albe.
Odredbama lana 67. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik
RS, br. 116/08 i 58/09) propisano je: da protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva o prestanku funkcije sudija ima pravo albe Ustavnom
sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke (stav 1); da
Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu i
ponititi odluku o prestanku funkcije (stav 2); da je odluka Ustav-
nog suda konana. Saglasno odredbi lana 107. stav 1. Zakona, na-
vedene odredbe lana 67. Zakona primenjuju se od 1. januara 2010.
godine, dok su odredbe l. 43. do 54. ovog zakona, koje ureuju pi-
tanja uslova za izbor sudija, postupka za izbor, polaganja zakletve
izabranog sudije i teksta zakletve, poele da se primenjuju od stu-
panja ovog zakona na snagu.
Prema odredbi lana 99. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pro-
tiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tuilac i zamenik jav-
nog tuioca moe izjaviti albu Ustavnom sudu u roku od 30 dana
od dana dostavljanja odluke.
Polazei od navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud
je utvrdio da je odredbom lana 148. stav 2. Ustava garantovano
pravo na albu protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku
sudijske funkcije i u sluaju da sudija ne bude izabran na stalnu su-
dijsku funkciju, a ne samo u sluaju nastupanja drugih zakonom
propisanih uslova i razloga. S obzirom na to da je u konkretnom
sluaju postupak izbora sudija sproveden i osporena Odluka done-
ta primenom odredaba Zakona o sudijama iz 2008. godine, Ustav-
ni sud je ocenio da sudijama kojima je sudijska dunost prestala
zbog toga to u tom postupku nisu izabrane ne moe biti uskrae-
no pravo na albu protiv osporene Odluke propisano lanom 67.
istog Zakona, jer bi se na taj nain iskljuio postupak instancione
kontrole osporene Odluke koji sa prvostepenim postupkom ini je-
dinstvenu celinu. Pri tome, Sud je posebno imao u vidu da je pravo
na albu Ustavom zajemeno svakom licu (fizikom ili pravnom)
protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na
zakonu zasnovanom interesu, kao i da je alba podneta 22. februara
2010. godine (nakon stupanja na snagu Zakona o sudijama u celini).
Deo III Prilozi 247
Ustavni sud je stoga, na sednici odranoj 25. marta 2010. go-
dine, utvrdio naelni pravni stav da sudije iz lana 99. stav 1. Zako-
na o sudijama koje u postupku izbora sudija sprovedenog na osno-
vu odredaba lana 100. tog zakona nisu izabrane na stalnu sudijsku
funkciju, imaju pravo na albu Ustavnom sudu, utvreno odred-
bama lana 148. Ustava i propisano odredbama lana 67. Zakona
o sudijama.
6. Ustavni sud smatra da su za ocenu osnovanosti navoda pod-
nete albe od znaaja odredbe Ustava, Zakona o sudijama, Odluke
o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova (Slubeni
glasnik RS, broj 49/09), Zakona o Visokom savetu sudstva (Slu-
beni glasnik RS, broj 116/08) i Poslovnika o radu Visokog saveta
sudstva (Slubeni glasnik RS, broj 43/09).
Odredbom lana 32. stav 1. Ustava jemi se svakom pravo da
nezavisan, nepristrastan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino
i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i
obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje
postupka, kao i o optubama protiv njega.
Zakonom o sudijama propisano je: da za sudiju moe biti iza-
bran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad
u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pra-
vosudni ispit i koji je struan, osposobljen i dostojan sudijske funk-
cije (lan 43); da strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i
praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske dunosti, da os-
posobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu pri-
menu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predme-
ta, da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba
da poseduje i ponaanje u skladu sa tim osobinama, da su moral-
ne osobine koje sudija treba da poseduje potenje, savesnost, pra-
vinost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponaanje u skla-
du sa tim osobinama podrazumeva uvanje ugleda sudije i suda
u slubi i izvan nje, svest o drutvenoj odgovornosti, odravanje
nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u slubi
i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutranju organizaciju
i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti, kao i da kriterijume i merila
za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki
savet sudstva, u skladu sa zakonom (lan 45. st. 2. do 6).
Odredbama lana 13. Odluke o utvrivanju kriterijuma i meri-
la za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i
predsednika sudova, koju je na osnovu lana 45. Zakona o sudijama
doneo Visoki savet sudstva, propisano je: da se pretpostavlja da sudi-
ja koji je biran po ranijim propisima i koji u vreme izbora vri sudij-
sku dunost, a prijavio se za izbor u sud iste vrste, odnosno istog ste-
pena, ispunjava kriterijume i merila iz ove odluke (stav 1); da je ova
pretpostavka oboriva, ukoliko postoje razlozi za sumnju da kandidat
ispunjava kriterijume i merila iz ove odluke, zato to nije pokazao da
je struan, osposobljen i dostojan za vrenje sudijske funkcije (stav
2); da se smatra da kandidat nije ispoljio dovoljan nivo strunosti ako
je u poslednje tri godine imao ukinutih odluka znatno iznad proseka
suda u kome vri sudijsku dunost (stav 3); da se smatra da kandidat
nije ispoljio dovoljan nivo osposobljenosti ako u poslednje tri godi-
ne nije zavrio broj predmeta koji je odreen Merilima za ocenu mi-
nimuma uspenosti vrenja sudijske dunosti koja e se privremeno
primenjivati do dana poetka primene odredaba l. 21. do 28. Zako-
na o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS, broj 80/05) ili ako se
zastarevanje krivinog postupka moe pripisati oiglednom propu-
stu kandidata (stav 4); da se smatra da kandidat nije ispunio kriteri-
jume i merila iz ove odluke ako mu je Veliko personalno vee utvrdi-
lo razloge za razreenje (stav 5); da e Visoki savet sudstva u svakom
konkretnom sluaju oceniti da li kandidat kome je u postupku pred
Velikim personalnim veem izreena disciplinska mera ispunjava kri-
terijume i merila iz ove odluke (stav 6). Odredbama lana 14. navede-
ne Odluke propisano je na koji nain i u zavisnosti od ega se obra-
zuju razlozi za sumnju u strunost i osposobljenost kandidata, dok
je odredbama lana 15. ureeno pitanje izvora podataka i naina pri-
bavljanja podataka i miljenja za sve kandidate.
Deo III Prilozi 249
Odredbom lana 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva
propisano je da odluke Saveta moraju uvek biti obrazloene, kada
je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslov-
nikom propisano.
Odredbom lana 32. stav 1. Poslovnika o radu Visokog save-
ta sudstva propisano je da odluke Saveta protiv kojih je dozvoljen
pravni lek moraju biti obrazloene.
Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Ustava, zako-
na i propisa Visokog saveta sudstva proizlazi:
da svako lice koje se bira za sudiju u Republici Srbiji mora,
pored optih uslova za izbor, kumulativno da ispunjava tri
posebna uslova strunost, osposobljenost i dostojnost za
obavljanje sudijske funkcije;
da ispunjenost ovih uslova utvruje Visoki savet sudstva u po-
stupku izbora sudija na stalnu sudijsku funkciju, kao i u po-
stupku predlaganja za izbor lica koje se prvi put bira za sudiju;
da je sprovedeni postupak opteg izbora sudija u Republici
Srbiji po oglasu od 15. jula 2009. godine imao odreene spe-
cifinosti u odnosu na uobiajen postupak izbora na stal-
nu sudijsku funkciju, koje su se ogledale u tome da su po-
stupkom opteg izbora bile obuhvaene sve sudije koje su u
vreme objavljivanja oglasa obavljale sudijsku dunost u skla-
du sa ranije vaeim propisima, da je za njih vaila pretpo-
stavka da ispunjavaju kriterijume i merila za izbor, ali da je
ova pretpostavka bila oboriva, ukoliko su postojali razlozi za
sumnju da kandidat ispunjava uslove za izbor zato to nije
pokazao da je struan, osposobljen i dostojan za vrenje su-
dijske funkcije, pri emu je Visoki savet sudstva neispunje-
nost propisane pretpostavke trebalo da utvrdi tokom spro-
voenja postupka izbora;
da je u postupku izbora moralo biti obezbeeno Ustavom za-
jemeno pravo na pravino suenje, koje obuhvata i pravo
da neizabrane sudije dobiju obrazloene odluke o prestanku
sudijske dunosti.
Ustavni sud dalje ocenjuje da zakonska obaveza u pogledu
obrazloene odluke o prestanku sudijske dunosti nije usmerena
na formalno postojanje obrazloenja kao sastavnog dela akta koji
Visoki savet sudstva donosi, ve na navoenje konkretnih injenica
i okolnosti koje su bile odlune za neizbor odreenog lica na stal-
nu sudijsku funkciju, kao zakonski osnov prestanka njegove sudij-
ske dunosti. Ovo stoga to osporena Odluka o prestanku sudijske
dunosti zbog neizbora na stalnu sudijsku funkciju od strane Vi-
sokog saveta sudstva nije akt deklarativne prirode, ve konstitutiv-
ni akt ijem donoenju mora prethoditi postupak u kome e biti
utvreno koji uslov, odnosno koje od propisanih uslova za izbor
na stalnu sudijsku funkciju sudija ne ispunjava i iz kojih utvrenih
razloga. Navoenjem konkretnih, individualizovanih razloga zbog
kojih sudija nije izabran na stalnu sudijsku funkciju, usled kojih
mu je prestala sudijska dunost, donosilac osporenog akta izno-
si argumente na osnovu kojih se moe zakljuiti da njegova odlu-
ka nije posledica samovolje i arbitrernosti, a istovremeno se licu na
koje se odluka odnosi daje mogunost da delotvorno koristi prav-
no sredstvo, koje mu stoji na raspolaganju radi osporavanja osno-
vanosti donete odluke.
Imajui u vidu navedeno, Ustavni sud je, na sednici od 25.
marta 2010. godine, utvrdio i pravni stav da sudijama koje Od-
lukom Visokog saveta sudstva o izboru sudija na stalnu sudijsku
funkciju u sudovima opte i posebne nadlenosti (Slubeni glasnik
RS, broj 106/09) nisu izabrane na stalnu sudijsku funkciju, a to za
pravnu posledicu ima prestanak sudijske dunosti koju su do tada
obavljale, sudijska dunost prestaje danom stupanja na dunost no-
voizabranih sudija (lan 101. stav 1. Zakona o sudijama), na osnovu
pojedinane, obrazloene odluke Visokog saveta sudstva koja, iz-
meu ostalog, mora da sadri individualizovane razloge zbog kojih
odreeno lice nije izabrano, a koji se temelje na uslovima za izbor
sudija propisanim odredbama lana 45. Zakona o sudijama i blie
ureenim Odlukom o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova.
Deo III Prilozi 251
7. S obzirom na izloeno, Ustavni sud je ocenio da osporena
Odluka koja se odnosi na prestanak sudijske dunosti svih neiza-
branih sudija, sa sumarnim i uoptenim obrazloenjem, ima takve
procesne nedostatke koji onemoguavaju Ustavnom sudu da oceni
njenu zakonitost u odnosu na podnosioca albe u materijalnoprav-
nom smislu, a podnosiocu albe da efikasno koristi pravo na albu.
Stoga je Ustavni sud mogao da pristupi samo takozvanom meritor-
nom reavanju podnete albe, ali ne i meritornoj oceni zakonito-
sti osporene Odluke. Naime, iako osporena Odluka u formalnom
pogledu sadri deo oznaen kao Obrazloenje, ona se, po oceni
Ustavnog suda, ne moe smatrati obrazloenom odlukom u smi-
slu lana 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva, jer ne sadri
konkretne i individualizovane razloge na osnovu kojih je utvreno
koje uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju podnosilac albe
ne ispunjava, te mu je zbog toga prestala sudijska dunost. Ospo-
rena Odluka samim tim ne prua podnosiocu albe odgovarajui
stepen konkretnosti neophodan za njeno pobijanje albom, ime
se povreuje ustavno pravo podnosioca na pristup sudu kao jedna
od procesnih garancija prava na pravino suenje, a istovremeno
ne daje mogunost Ustavnom sudu za njeno sutinsko ispitivanje i
raspravljanje o njenoj osnovanosti u postupku po albi.
Ovakav stav Ustavnog suda temelji se i na praksi Evropskog suda
za ljudska prava u vezi sa primenom lana 6. stav 1. Evropske kon-
vencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (povreda prava
na pravino suenje). Evropski sud je u vie odluka izneo stav da ne-
postojanje obrazloenja moe prouzrokovati tekoe prilikom pri-
stupa sudu ako spreava efikasno korienje albenog postupka zbog
nedovoljnih pojedinosti u vezi sa osnovima na kojima se zasniva pr-
vostepena odluka (npr. presuda u sluaju Salov protiv Ukrajine, u
kojoj je konstatovano da je nepostojanje obrazloene odluke omelo
podnosioca predstavke da ospori odreena pitanja u albenom po-
stupku, kao i presuda u predmetu Hadjianastassiou protiv Grke, u
kome je podnosiocu predstavke pre podnoenja albe bila dostavlje-
na samo skraena verzija rezime presude Vojnog apelacionog suda).
Ustavni sud istie da svaki pojedinani akt dravnog organa
kojim se odluuje o neijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnova-
nom interesu mora biti obrazloen u postupku njegovog donoe-
nja, ime se obezbeuje elementarna pravinost sprovedenog po-
stupka, garantovana odredbom lana 32. stav 1. Ustava. Odluka o
izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju i odluka o prestanku sudij-
ske dunosti sudijama koje nisu izabrane na stalnu sudijsku funkci-
ju su u neposrednoj injeninoj i pravnoj vezi. Neizbor na sudijsku
funkciju je, u konkretnom sluaju, za podnosioca albe imao kao
pravnu posledicu ne samo prestanak njegove sudijske dunosti u
Okrunom sudu u Pritini, ve i prestanak njegovog radnog odnosa
i gubitak prava po tom osnovu. Stoga su podnosiocu albe u spro-
vedenom postupku izbora morale biti obezbeene sve procesne ga-
rancije obuhvaene pravom na pravino suenje, izmeu ostalog, i
da o prestanku njegove sudijske dunosti bude doneta pojedinana,
obrazloena odluka Visokog saveta sudstva koja treba da sadri in-
dividualizovane razloge zbog kojih nije izabran, a koji se temelje na
uslovima za izbor sudija propisanim odredbama lana 45. Zakona
o sudijama i blie ureenim Odlukom o kriterijumima i merilima
za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i
predsednika sudova, kao i na podacima i miljenjima pribavljenim
u skladu sa ovom odlukom.
S obzirom na navedeno, osporena Odluka Visokog saveta sud-
stva, po oceni Ustavnog suda, nije obrazloena na nain propisan
zakonom, ime se povreuju Ustavom zajemena prava podnosi-
oca. Visoki savet sudstva u ostavljenom roku, a ni naknadno, nije
postupio u skladu sa pravnim stavom Ustavnog suda od 25. marta
2010. godine, prema kome je trebalo da donese pojedinanu od-
luku o prestanku sudijske dunosti podnosioca albe. Ustavni sud
smatra da se naknadnim dostavljanjem podneska kojim je dono-
silac dopunio obrazloenje osporenog akta u pogledu razloga zbog
kojih podnosilac albe nije izabran na stalnu sudijsku funkciju, koji
nije sastavni deo tog akta, ne mogu otkloniti nedostaci osporene
Odluke, jer obrazloenje mora biti sadrano u samom osporenom
Deo III Prilozi 253
aktu, ime se omoguava ocena pravilnosti utvrenog injeninog
stanja i primene odgovarajuih materijalnih propisa. S obzirom na
to da je alba u konkretnom sluaju podneta protiv Odluke Viso-
kog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti neizabranih su-
dija, predmet ocene u postupku po albi moe biti samo osporena
Odluka i njena sadrina, pa nepostojanje utvrenog injeninog
stanja i razloga koji se odnose na neizbor podnosioca albe u obra-
zloenju osporene Odluke predstavljaju krupan i nepremostiv ne-
dostatak koji spreava Ustavni sud da pristupi njenom meritornom
ispitivanju. Ustavni sud naglaava da u postupku dvostepenog od-
luivanja pravo na pravino suenje mora biti obezbeeno u obe
instance, te da vrsta i priroda povrede ovog prava koja je podno-
siocu albe uinjena u postupku pred prvostepenim organom ne
daju mogunost Ustavnom sudu da tu povredu otkloni u albenom
postupku, niti da pristupi sutinskoj instancionoj kontroli sadri-
ne osporene Odluke.
8. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je cenio i navode
albe o sastavu Visokog saveta sudstva koji je odluivao u postupku
izbora. Naime, podnosilac albe navodi: da je Visoki savet sudstva
konstituisan 6. aprila 2009. godine u nepotpunom sastavu, bez tri
lana advokata, profesora pravnog fakulteta i jednog sudije; da se
organ ije postojanje predvia Ustav moe konstituisati u nepotpu-
nom sastavu samo ako je takva mogunost predviena zakonom na
nesumnjiv i izriit nain; da Ustavni zakon za sprovoenje Ustava i
Zakon o Visokom savetu sudstva ne sadre odredbu koja bi omogu-
avala konstituisanje Visokog saveta sudstva u nepotpunom sastavu.
Za ocenu ovih navoda podnosioca albe od znaaja su slede-
e odredbe Ustava, Ustavnog zakona za sprovoenje Ustava Repu-
blike Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 98/06) i Zakona o Viso-
kom savetu sudstva:
Odredbama lana 153. Ustava je utvreno: da je Visoki savet
sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (stav 1); da Visoki savet
sudstva ima 11 lanova (stav 2); da u sastav Visokog saveta sudstva
ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean
za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine,
kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje bira Narod-
na skuptina, u skladu sa zakonom (stav 3); da izborne lanove ine
est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa te-
ritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika
sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat,
a drugi profesor pravnog fakulteta. Prema odredbi lana 154. Usta-
va, u nadlenosti Visokog saveta sudstva je, izmeu ostalog, da bira
i razreava sudije.
Odredbama lana 6. Ustavnog zakona za sprovoenje Usta-
va Republike Srbije je utvreno da e Narodna skuptina, u roku
od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona iz lana 5. stav 2.
ovog zakona, izabrati izborne lanove Visokog saveta sudstva, s
tim to e lanove iz reda sudija za prvi sastav Visokog saveta sud-
stva birati iz reda sudija koji se u vreme izbora nalaze na sudijskoj
funkciji (stav 3), kao i da e se konstitutivna sednica Visokog sa-
veta sudstva odrati u roku od sedam dana od dana izbora izbor-
nih lanova (stav 5).
Odredba lana 17. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva
propisuje da se odluke Saveta donose veinom glasova svih lano-
va. Odredbom lana 50. stav 1. Zakona propisan je rok od 90 dana
od dana stupanja na snagu ovog zakona u kome e Narodna skup-
tina najkasnije izabrati izborne lanove prvog sastava Saveta, dok
su odredbama l. 52. i 53. Zakona propisani rokovi i postupak pred-
laganja izbornih lanova prvog sastava Saveta iz reda sudija, advo-
kata i profesora pravnog fakulteta. Prema odredbi lana 54. stav 1.
Zakona, konstitutivna sednica Saveta odrae se u roku od sedam
dana od dana izbora izbornih lanova.
Visoki savet sudstva je ustanovljen vaeim Ustavom kao
novi organ nadlean da, u skladu sa zakonom, bira sudije za traj-
no obavljanje sudijske funkcije. Odredbama lana 6. stav 5. Ustav-
nog zakona i lana 54. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva
Deo III Prilozi 255
nije izriito propisano da e se Visoki savet sudstva konstituisa-
ti nakon izbora svih njegovih izbornih lanova. Polazei od toga
da je prvi sastav Visokog saveta sudstva konstituisan nakon izbo-
ra pet od osam izbornih lanova Saveta i tri lana po poloaju, to
je omoguilo Savetu da moe da vri sve poslove iz svoje nadle-
nosti utvrene Ustavom i zakonom, Ustavni sud je ocenio da se
zbog nepotpunog sastava Saveta ne dovodi u pitanje zakonitost
njegovog rada i odluivanja. Ovakav pravni stav u pogledu uslo-
va za konstituisanje Narodne skuptine kao organa vlasti Ustavni
sud je izrazio u Odluci IU-61/2001 od 12. februara 2004. godine.
Takoe, prilikom odluivanja o albi podnosioca, Sud je imao u
vidu da je Visoki savet sudstva u vreme donoenja osporene Od-
luke imao deset lanova (sedam izbornih lanova) od 11 lanova
utvrenih Ustavom.
Ustavni sud smatra da se legitimnost rada jednog dravnog or-
gana kao to je Visoki savet sudstva, pored ostalog, ostvaruje njego-
vim konstituisanjem u punom sastavu. Meutim, razliite okolnosti
mogu uticati na to da pojedini lanovi koji ulaze u sastav dravnog
organa ne budu izabrani u rokovima predvienim Ustavnim zako-
nom i zakonom, to se dogodilo i prilikom izbora izbornih lano-
va prvog sastava Visokog saveta sudstva.
9. Ustavni sud dodatno ukazuje da stavovi Suda izneti u Re-
enju IUz-43/09 od 9. jula 2009. godine, u pogledu neprihvatanja
inicijative za pokretanje postupka za utvrivanje neustavnosti i ne-
saglasnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima odredaba
lana 99. stav 1, lana 100. i lana 101. stav 1. Zakona o sudijama
(Slubeni glasnik RS, broj 116/08), nisu od uticaja na drugai-
ju odluku Ustavnog suda po podnetoj albi, jer odluka o sagla-
snosti zakonskih odredaba sa Ustavom i potvrenim meunarod-
nim ugovorima, sama po sebi, ne znai i da su odredbe koje su bile
predmet ocene pravilno primenjene, a o tome je Ustavni sud nad-
lean da odluuje u postupku po albama sudija zbog prestanka
sudijske dunosti.
10. Polazei od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno
odredbi lana 101. Zakona o Ustavnom sudu, a u vezi sa lanom
103. ovog zakona, podnetu albu usvojio i osporenu Odluku po-
nitio u delu koji se odnosi na podnosioca albe, te naloio Viso-
kom savetu sudstva da u roku od 30 dana od dana prijema Odluke
Ustavnog suda ponovo odlui o prijavi podnosioca albe podnetoj
za izbor za sudiju u Viem sudu u Niu i Apelacionom sudu u Niu.
S obzirom na razloge usvajanja albe, Ustavni sud se nije upu-
tao u ocenu osnovanosti drugih navoda iznetih u albi, koje e
Visoki savet sudstva imati u vidu prilikom sprovoenja ponovnog
postupka, kako bi se otklonile eventualne povrede postupka koji je
prethodio donoenju osporenog akta. Visoki savet sudstva je duan
da ponovni postupak sprovede saglasno Ustavu i zakonu, na kojima
se temelje i pravni stavovi Ustavnog suda od 25. marta 2010. godine.
Visoki savet sudstva je ovlaen da u postupku ponovnog odluiva-
nja o prijavi podnosioca albe, pod uslovima i na nain propisan za-
konom i propisima donetim na osnovu zakona, odlui o njegovom
izboru ili neizboru na stalnu sudijsku funkciju u sudove za koje je
podneo prijavu. Ukoliko utvrdi da podnosilac ne ispunjava propi-
sane uslove za izbor, Visoki savet sudstva e doneti odluku o pre-
stanku njegove sudijske dunosti u kojoj e navesti koji(e) od pro-
pisanih uslova podnosilac ne ispunjava i izneti konkretne razloge i
dokaze na kojima zasniva takvu odluku.
Ustavni sud je odbacio zahtev podnosioca albe za odlaganje
izvrenja osporene Odluke, kao i za odlaganje izbora sudija koji je
u toku, saglasno odredbama lana 56. stav 3. u vezi sa lanom 86.
Zakona o Ustavnom sudu, jer je doneo konanu odluku kojom je
albu podnosioca usvojio, osporenu Odluku ponitio u delu koji se
odnosi na podnosioca i odredio da se ponovo odlui o prijavi pod-
nosioca za izbor za sudiju na stalnoj sudijskoj funkciji.
Sud je, saglasno odredbi lana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom
sudu, zbog znaaja za zatitu ustavnosti i zakonitosti, odnosno ljud-
skih prava i graanskih sloboda, odluio da se ova odluka objavi u
Slubenom glasniku Republike Srbije.
Deo III Prilozi 257
11. Na osnovu svega izloenog i odredaba lana 45. taka 12) i
lana 46. taka 3) Zakona o Ustavnom sudu, doneta je Odluka kao
u izreci.
Predsednik
Ustavnog suda
dr Bosa Nenadi
Izdvojeno miljenje u predmetu VIIIU-102/2010
Sudija dr Olivera Vui
Pred Ustavnim sudom, na sednici odranoj 28. maja 2010. godine,
raspravljano je o albi Zorana Saveljia, podnetoj protiv Odluke
Visokog saveta sudstva broj 06-00-37/2009-01 od 25. decembra
2009. godine, kojom je utvren prestanak sudijske dunosti sa 31.
decembrom 2009. godine sudijama koje nisu bile izabrane u skladu
sa Zakonom o sudijama (Slubeni glasnik RS, broj 116/08). Kako
sam, od poetka rasprava voenih u Ustavnom sudu o ovoj sloenoj
pravnoj situaciji izazvanoj, po mome sudu, nastajanjem nekoliko
veoma vanih spornih pravnih pitanja, koja su sva, u najirem
smislu kazano, u neposrednoj i tesnoj vezi sa sprovoenjem
reforme pravosua, odnosno onim segmentom ovog zahvata koji
se odnosi na opti izbor ili reizbor sudija u sudovima Republike
Srbije, bila miljenja da se kao nuno prethodno pitanje, postavlja
pitanje valjanosti sastava Visokog saveta sudstva, a na koje se
svi podnosioci albi, njih preko osam stotina, pozivaju, to ini i
Zoran Savelji, zatraila sam od Ustavnog suda da se prethodno,
pre prelaska na raspravu i odluivanje o ovoj konkretnoj albi,
raspravi pitanje sastava Visokog saveta sudstva. Prihvativi predlog
koji sam uinila, Ustavni sud je, nakon rasprave voene o ovom
pitanju kao prethodnom, odluio ...da se zbog nepotpunog sastava
Saveta ne dovodi u pitanje zakonitost njegovog rada i odluivanja,
to je i sadrano u delu odluke Ustavnog suda donete po albi
Zorana Saveljia. Kao sudija Ustavnog suda i profesor Ustavnog
prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa ovakvom
odlukom Suda nikako ne mogu da se sloim, te sam slobodna da u
okviru svog izdvojenog miljenja (saglasno lanu 61. Poslovnika o
radu Ustavnog suda), izloim argumente koje nalazim valjanim za
donoenje odluke suprotne onoj za koju se Ustavni sud opredelio.
Najpre o normativnom okviru Visokog sastava sudstva. lanom
153. Ustava RS od 2006. godine, koji se odnosi na poloaj, sastav i
izbor Visokog saveta sudstva utvreno je da je Visoki savet sudstva
nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje nezavi-
snost i samostalnost sudova i sudija. Sastav Visokog saveta sudstva
ini 11 lanova, od kojih su troje lanovi po poloaju predsednik
Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i pred-
sednik nadlenog odbora Narodne skuptine, kao i izborni lanovi
est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa
teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika
sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat,
a drugi profesor pravnog fakulteta. Ustavnim zakonom za sprovo-
enje Ustava Republike Srbije utvreno je da e Narodna skupti-
na, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona iz lana 5.
stav 2. ovog zakona, izabrati izborne lanove Visokog saveta sudstva
(lan 6. stav 3), kao i da e se konstitutivna sednica Visokog saveta
sudstva odrati u roku od sedam dana od dana izbora izbornih la-
nova (lan 6. stav 5. Ustavnog zakona). Zakonom o Visokom save-
tu sudstva utvreno je da se odluke Saveta donose veinom glasova
svih lanova (lan 17. stav 1), da e Narodna skuptina najkasnije
u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izabra-
ti izborne lanove prvog sastava Saveta (lan 50. stav 1), kao i da e
se konstitutivna sednica Saveta odrati u roku od sedam dana od
dana izbora izbornih lanova.
Zatim, o prirodi Visokog saveta sudstva i sastavu koji mu je
Ustavom propisan. Visoki savet sudstva, ustanovljen vaeim Mi-
trovdanskim ustavom donetim 2006. godine, bilo da se razume kao
Deo III Prilozi 259
telo sudske vlasti, ili organ pravosudne uprave, u svakom sluaju
je samostalan i, trebalo bi, od drugih dveju vlasti nezavisan organ,
kome je ustavom namenjena nadlenost da, u skladu sa zakonom,
bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije. Kako je namenje-
na mu nadlenost sloen i odgovoran ustavni zadatak, Visokom sa-
vetu sudstva je voljom ustavotvorca odreen precizno utvren slo-
en sastav, koji ine navedeni predstavnici po poloaju, i to svi, bez
obzira da li potiu iz sudske, izvrne ili zakonodavne sfere vlasti,
pojednostavljeno reeno, vezani i nadleni za pravosue, i iz-
borni lanovi sudije, i po jedan predstavnik advokature i profeso-
ra pravnih fakulteta. Svojim sastavom ovaj organ treba da odgovori
svojoj ustavnoj nadlenosti, i da profilom svojih lanova, precizni-
je, kompetencijama kojima oni raspolau, uspeno izvri poslove u
vezi sa izborom sudija. Budui da je izbor sudija vezan za brilji-
vu i doslednu primenu unapred utvrenih kriterijuma, koja (pri-
mena), nuno podrazumeva vrhunsku osposobljenost lanova Vi-
sokog saveta sudstva da, prilikom predlaganja ili izbora sudija koje
ispunjavaju postavljene uslove, te kriterijume sprovedu na nain da
drava dobije kompetentno, struno, osposobljeno i dostojno pra-
vosue, to se od lanova Visokog saveta sudstva s pravom oekuje
da i sami, svojim strunim i ljudskim profilom i formatom, od-
govore tim kriterijumima. Naime, struktura lanova Visokog save-
ta sudstva sainjena je tako da odgovara strukturi kriterijuma koji
se prilikom izbora moraju primeniti, kao i strukturi svojstava koje
predloeni kandidati za sudije i izabrane sudije moraju posedova-
ti. Tako, primera radi, ugledni pravnik predstavnik profesora prav-
nih fakulteta, svoj udeo u radu Visokog saveta sudstva ostvaru-
je kroz kompetentnu procenu ispunjenja uslova vezanih za period
sticanja pravnikih znanja koji se vrednuje ostvarenom prosenom
ocenom na studijama, duinom studiranja, naunim i strunim ra-
dovima pisanim za vreme studiranja i nakon sticanja diplome, po-
slediplomskog usavravanja, uspeha ostvarenog prilikom polaganja
pravosudnog ispita, ukupnom opredeljenou za naune discipli-
ne koje predstavljaju posebno polje interesovanja pretendenata na
sudijsku funkciju, i drugo. Dakle, upravo je profesija univerzitetskog
profesora pravnike struke trebalo da omogui da u ukupnom re-
zultatu koji se od Visokog saveta sudstva oekuje, ovaj organ izvri
izbor koji e na pravi nain sagledati tako vaan domen osposoblje-
nosti za vrenje jedne od najuglednijih profesija u drutvu sudij-
ske profesije. Zajedno sa ostalim lanovima Saveta, koji e, sagla-
sno znanjima i iskustvu koje poseduju u vrenju sudijske funkcije
ili u advokaturi, profesor pravnog fakulteta trebalo je da doprinese
izboru lica koja e svestrano obuena i osposobljena odgovoriti za-
htevima koje postavlja sudijski poziv.
U albi po kojoj je Ustavni sud odluivao na svojoj sednici od
28. maja 2010. godine VIIIU-102/2010. podnosilac Zoran Save-
lji je, osporavajui, izmeu ostalog, sastav Visokog saveta sudstva
koji je odluivao u postupku izbora, naveo da je Visoki savet sudstva
konstituisan 6. aprila 2009. godine u nepotpunom sastavu, bez tri
lana advokata, profesora pravnog fakulteta i jednog sudije; da se
organ ije postojanje predvia Ustav moe konstituisati u nepotpu-
nom sastavu samo ako je takva mogunost predviena zakonom na
nesumnjiv i izriit nain; da Ustavni zakon za sprovoenje Ustava
i Zakon o visokom savetu sudstva ne sadre odredbu koja bi omo-
guavala konstituisanje Visokog saveta sudstva u nepotpunom sa-
stavu. Na ove navode podnosioca albe Ustavni sud je odgovorio
da odredbama Ustavnog zakona (lan 6. stav 5) i Zakona o Viso-
kom savetu sudstva (lan 54. stav 1) nije izriito propisano da e
se Visoki savet sudstva konstituisati nakon izbora svih njegovih iz-
bornih lanova i polazei od toga da je prvi sastav Visokog save-
ta sudstva konstituisan nakon izbora pet od osam izbornih lano-
va Saveta i tri lana po poloaju, to je omoguilo Savetu da moe
da vri sve poslove iz svoje nadlenosti utvrene Ustavom i zako-
nom, Ustavni sud je ocenio da se zbog nepotpunog sastava Saveta
ne dovodi u pitanje zakonitost njegovog rada i odluivanje. Tako-
e, kako se dalje u odluci Ustavnog suda po ovoj albi istie, pri-
likom odluivanja o albi podnosioca, Sud je imao u vidu da je Vi-
soki savet sudstva (naknadnom dopunom svoga sastava izborom
Deo III Prilozi 261
jednog nedostajueg sudije u maju 2009. godine i predstavnika ad-
vokature krajem oktobra iste godine, prim. O. V.) u vreme donoe-
nja osporene Odluke imao deset lanova (sedam izbornih lanova)
od 11 lanova utvrenih Ustavom. I, za kraj, a u cilju da svoju ar-
gumentaciju u prilog valjanosti manjkavog sastava Visokog save-
ta sudstva dopuni, zaokrui i osnai, Ustavni sud istie da smatra
da se legitimnost rada jednog dravnog organa kao to je Visoki
savet sudstva, pored ostalog, ostvaruje njegovim konstituisanjem u
punom sastavu. Meutim, razliite okolnosti mogu uticati na to da
pojedini lanovi koji ulaze u sastav dravnog organa ne budu iza-
brani u rokovima predvienim Ustavnim zakonom i zakonom, to
se dogodilo i prilikom izbora izbornih lanova prvog sastava Viso-
kog saveta sudstva.
Iz navedenog proizlazi da se uoavaju tri uporine take na
kojima se, po oceni Ustavnog suda, zasniva odluka Ustavnog suda
u ovoj spornoj ustavnopravnoj stvari koja se odnosi na nepotpun
prvi sastav Visokog saveta sudstva:
Prva takva uporina taka odnosi se na injenicu da ni Ustav-
nim zakonom, ni Zakonom o Visokom savetu sudstva nije izriito
propisano da e se ovaj organ konstituisati nakon izbora svih nje-
govih izbornih lanova. Tano je da takvih odredbi nema, ali je isto
tako tano da kada takvih normi nema, njihov pisac podrazumeva,
bez potrebe da to posebno istie, da samo potpun, neokrnjen sastav
predstavlja uslov valjanog rada takvog kolektivnog organa i osnov
za valjanost odluka koje on donosi. Ukoliko ustavopisac ili, pak, za-
konopisac nalazi za potrebno, iz odreenog razloga, da pitanje ne-
potpunog sastava kolektivnog organa koji uspostavlja uredi i tako
uini pravno valjanim njegovo postupanje u nepotpunom sasta-
vu, on to izriitom normom mora i da uini. Stvari se drukije niti
mogu niti smeju razumeti, niti se tako, kako u obrazloenju svoje
odluke Ustavni sud pie, postupa u praksi. Dobar primer koji do-
kazuje ovakve tvrdnje jeste odredba Ustavnog zakona koja se odno-
si na Ustavni sud. Naime, u lanu 9. kojim je ureeno pitanje Pri-
mene odredaba Ustava na Ustavni sud utvreno je da e se izbor,
odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvriti najkasnije do
kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skuptine (stav 1), a ako
do isteka roka za izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda
ne budu konstituisani Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca,
odnosno ne bude izvren prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog
suda, izvrie se izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda
sa liste kandidata predsednika Republike i liste kandidata Narod-
ne skuptine, a imenovanje sa zajednike liste Visokog saveta sud-
stva i Dravnog vea tuilaca izvrie se u roku od 30 dana od dana
prvog izbora sudija Vrhovnog kasacionog suda (stav 2). U stavu 3.
ovoga lana izriito se utvruje da se izborom, odnosno imeno-
vanjem dve treine od ukupnog broja sudija Ustavnog suda smatra
(se) da je Ustavni sud konstituisan, u kom trenutku prestaje man-
dat predsedniku i sudijama Ustavnog suda izabranim u skladu sa
ranije vaeim Ustavom. Ne osvrui se ovom prilikom na kriti-
ke koje su se mogle uti u naunim krugovima i na raun ovakvog
reenja, a iz razloga to se njegovo osporavanje zasnivalo na neis-
punjavanju ustavnog uslova u pogledu strukture sudijskog sastava
Ustavnog suda koji treba da predstavlja zastupljenost sve tri grane
vlasti zakonodavne, izvrne i sudske, smatramo da se ve prostim
poreenjem ova dva razliita naina postupanja ustavotvorca na-
mee zakljuak jasan i sasvim neupitan. Nedostajanje izriitog do-
putenja za odstupanje u pogledu ustavom utvrenog sastava ko-
lektivnog organa, posebno organa sloenog, segmentiranog sastava,
znai samo jedno da takav sastav nije pravno doputen, odnosno
da nije saglasan pravu, ili da je neustavan i nezakonit. Da potkrepi-
mo ovaj svoj sud jo ponekim primerom, kako bismo stvari uinili
jo oiglednijim. Da li se mogla zamisliti kao pravno doputena si-
tuacija u kojoj bi kolektivni organ sloene, ustavom propisane struk-
ture (znai sastava koji bi bio propisan ustavom ne samo u smislu
broja lanova koji taj organ ine, ve i u pogledu njihove pripadno-
sti odreenoj lokalnoj sredini koju predstavljaju, ili odreenog svoj-
stva kojim, zajedno sa drugim lanovima, grade integrisano svoj-
stvo kolektivnog organa koji ustav uspostavlja iz jasno odreenog
Deo III Prilozi 263
razloga i sa jasno odreenim ciljem), poput nekadanjeg Predsed-
nitva SFRJ, kolektivnog efa nekadanje federalno ureene drave,
ili jednog od dva doma federalnog parlamenta, Vea republika i po-
krajina, bio nepotpunog sastava, lien predstavnika jedne od repu-
blika ili autonomnih pokrajina, i kao takav delovao i donosio klju-
ne odluke iz svoje ustavom utvrene nadlenosti? Zar ne bi ne samo
republika bez ijeg je predstavnika, ili pokrajina bez ije je delegaci-
je u svom sastavu delovao ovaj organ, ve i itava pravnika i opta
javnost, takvo delovanje smatrala nedopustivim i pravno nedozvolje-
nim, a odluke donete na taj nain, sa stanovita prava, spornim, od-
nosno nitavim? S druge strane, i kada je u pitanju kolektivni organ
koji nema ustavom naloenu strukturu svoga lanstva, ve ustavo-
pisac samo utvruje broj lanova koji ga ine, ureuje se, iz razloga
otklanjanja bilo kakvih nedoumica u pogledu valjanosti rada ova-
kvog organa i odluka koje donosi, donja granica broja lanova ispod
koje se postupanje nee smatrati saglasno pravu. Tako je Ustavom
RS od 2006. utvreno da je Narodna skuptina konstituisana potvr-
ivanjem mandata dve treine narodnih poslanika (lan 101. stav 4).
Ovde se valja osvrnuti i na pokuaj Ustavnog suda da se u obrazloe-
nju Odluke koju osporavamo u delu koji se tie sastava Visokog save-
ta sudstva, osloni na pravni stav koji je Ustavni sud izrazio u Odluci
IU-61/2001 od 12. februara 2004. godine u pogledu uslova za konsti-
tuisanje Narodne skuptine kao organa vlasti. Po naem sudu, i ovaj
pokuaj, ve samim izborom istovrsnog ustavnosudskog postupanja,
nije imao nikakvog izgleda na eljeni, nameravani i, u obrazloenju,
iskazani uspeh. Pomenuta Odluka doneta je u vreme vaenja Usta-
va Republike Srbije donetog 1990. godine, koji nije ureivao poseb-
no pitanje konstituisanja Narodne skuptine, osim to je u lanu 75.
stav 3. bilo predvieno da danom verifikacije mandata novih narod-
nih poslanika prestaje funkcija narodnih poslanika iji mandat istie.
Stoga se moglo, ne sporimo, u obrazloenju ove odluke zakljuivati
da je Narodna skuptina konstituisana kao organ vlasti potvriva-
njem onog broja mandata narodnih poslanika koji joj omoguava da
moe da vri sve poslove utvrene Ustavom. Tadanji Ustavni sud
nije imao drugih elemenata na osnovu kojih bi doneo i drugaiju od-
luku, osim onih koji su se oslanjali na propisane poslanike veine
potrebne radi donoenja valjanih odluka. Uz sve reeno treba doda-
ti da narodni poslanici, njih 250, imaju svoje jedinstveno izvorite
koje predstavlja izborna osnova, odnosno graani drave Srbije koji
imaju birako pravo. Izabrani, oni svi zajedno predstavljaju izbornu
osnovu, njih meusobno ne dele Ustavom propisana prepoznatljiva
i s razlogom zahtevana svojstva. Sasvim razliito, i u tom smislu sa
gore navedenim primerom kojim se Ustavni sud pokuao da poslui,
po sebi neuporedivo, Visoki savet sudstva, odnosno lanovi koji ine
sastav ovog organa, nalogom ustavotvorca, obavezujuim i bez izrii-
tom normom predvienih izuzetaka, dolaze iz razliitih profesional-
nih sredina i predstavljaju te sredine, odnosno u ime njih obavljaju
poslove izbora sudija, omoguavajui tim sredinama sudskoj, advo-
katskoj i naunoj, profesorskoj, da ostvare potrebni uticaj na sloene
poslove izbora sudija. Da li je potrebno ovom prilikom osvrtati se i
na prirodu sudske vlasti, koja je, za razliku od zakonodavne i izvrne,
koje se opravdano smatraju u velikoj meri politikim vlastima, izrazi-
to i nuno pravna vlast, i da, s tim u vezi, odstupanja u pogledu sasta-
va i strukture organa kojima se njeno vrenje poverava niti sme niti
moe biti, ili, izrazom Laze Markovia, da sastav i struktura organa
kojima je povereno vrenje sudske vlasti moraju biti apsolutno pred-
vidivi (to znai da nepredviena odstupanja nisu dozvoljena)?
Druga uporina taka na kojoj bi trebalo da se zasniva ova Od-
luka Ustavnog suda jeste injenica da je Visoki savet sudstva konsti-
tuisan nakon izbora pet od osam izbornih lanova Saveta i tri lana
po poloaju, to je omoguilo Savetu da moe da vri sve poslove
iz svoje nadlenosti utvrene Ustavom i zakonom. Ovaj se zaklju-
ak zasniva na veini koja je potrebna za donoenje odluka, ali se
pritom ini grubi previd i tako zanemaruje injenica da iako Savet
moe da odri sednicu ukoliko je prisutno najmanje est lanova
Saveta (lan 14. stav 3. Zakona o VSS), odluke Saveta donose se
veinom glasova svih lanova (lan 17. stav 1. Zakona o VSS). ta
se iz ovih zakonskih odredbi moe zakljuiti? Po naem sudu samo
Deo III Prilozi 265
i jedino da se sednice mogu drati ukoliko je prisutna natpolovi-
na veina lanova Saveta, ali da se odluke ne mogu donositi ako u
njihovom donoenju ne uestvuju svi ustavom propisani lanovi
Visokog saveta sudstva. Ako se po slovu Zakona odluke ne mogu
donositi u sastavu manjem od ustavom propisanog, onda odluke
donete u takvom sastavu nisu donete na zakonit nain, one su prav-
no nevaee i ne mogu proizvesti nikakve posledice. Navod sadran
u Odluci Ustavnog suda donetoj po albi neizabranog sudije Zo-
rana Saveljia, kojim se ukazuje da je u vreme donoenja osporene
odluke Visoki savet sudstva imao deset lanova od kojih sedam iz-
bornih, ime se verovatno eli istai da je u odnosu na pun sastav
od 11 lanova nedostatak samo jednog lana mogue smatrati za-
nemarljivim, jer je manji od izostanka dva, tri, ili pet lanova, nema
nikakvog pravnog znaaja. Sutina je, ponoviemo opet, da nije is-
potovan, odnosno uvaen, po nama sasvim bespogovoran, nalog
ustavotvorca, a da se sa nalozima takve vrste ne moe postupati na
nain koji lii na obino cenkanje. Inae, ako bi se prihvatilo su-
protno gledite koje, na nae istinsko uenje, u ovoj stvari prihva-
ta, ak, pravdajui ga i zagovara Ustavni sud, otvara se nepregled-
no polje moguih slobodnih, sasvim proizvoljnih ocena i procena
tzv. donjeg praga tolerancije manjkavog sastava kolektivnih organa
ustanovljenih vaeim ustavima.
Na kraju, trea uporina taka na kojoj bi trebalo da se zasniva
Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja alba Zorana Saveljia, u od-
nosu na pitanje nepotpunog sastava Visokog saveta sudstva i pravnih
posledica koje iz toga proizlaze, a kojoj se ovim izdvojenim milje-
njem protivimo, sadrana je u navodu da se legitimnost rada jed-
nog dravnog organa kao to je Visoki savet sudstva, pored ostalog,
ostvaruje njegovim konstituisanjem u punom sastavu, ali da razlii-
te okolnosti mogu uticati na to da pojedini lanovi koji ulaze u sastav
dravnog organa ne budu izabrani u rokovima predvienim Ustav-
nim zakonom i zakonom, to se dogodilo i prilikom izbora izbornih
lanova prvog sastava Visokog saveta sudstva. O ovom delu obrazlo-
enja Odluke Ustavnog suda ini se da neko pravniko i pravno
izjanjavanje nije ni potrebno. Ovo iz razloga to nam se ovaj i ovakav
navod Suda ini sasvim izvan pravnog prostora, a naao se u obra-
zloenju Odluke, po nama, usled nedostatka pravih pravnih argume-
nata, da popuni slabane take oslonca i nekako pokua da izae na
kraj sa vrstim, ozbiljnim i, po naem sudu, za svakog pravnika oe-
vidnim suprotnim argumentima, te je stoga teko suprotstaviti mu se
pravnom argumentacijom. Prvo pominjanje legitimiteta. ini se ne-
opravdanim isticati legitimitet kao svojstvo koje u pravno ureenoj
dravi u redovnim prilikama moe biti zamena za nedostajui lega-
litet. Visoki savet sudstva je uspostavljen Ustavom, donetim na nain
kako je u prethodnom, Ustavu Republike Srbije od 1990, bilo utvre-
no, blie ureen odgovarajuim zakonom, a norme tih pravnih akata
svojom sadrinom i potovanjem te sadrine prilikom njihove prime-
ne obezbedie potrebni legitimitet organa koji je legalno uspostavljen
i koji na isti takav nain radi i donosi odluke. Legitimitet moe biti
dovoljan u sluaju nedostatka legaliteta, ali samo u situacijama kada
stvarno vanredne drutvene prilike to ishoduju, a sa njihovom nor-
malizacijom, odnosno dovoenjem stvari u redovne tokove, legitimni
nosioci vlasti i njihovo legitimno postojanje i delovanje bie uvedeni
u ravan legalnog. Zatim, pominjanje razliitih okolnosti ijim nastu-
panjem moe biti uzrokovana nemogunost izbora kompletnog sasta-
va kolektivnih organa. Izbor lanova Visokog saveta sudstva mogao
je i morao biti obavljen bez ostatka. Odgovorni za sprovoenje te
izborne procedure morali su se rukovoditi svojim ustavnim obave-
zama u tom pogledu i morali su svojim celokupnim angaovanjem
u ovoj stvari ispoljiti potreban stepen odgovornosti da svojim postu-
panjem, ili, pak, izostankom svog postupanja u datoj stvari ne budu
razlog krenju Ustava i zakona. Svesni da izreene konstatacije izmi-
u pravnom sagledavanju spornog ustavnopravnog pitanja, opravda-
nje za njihovo iznoenje ini se da se ipak moe nai u samoj priro-
di ovog dela obrazloenja Odluke Ustavnog suda.
Uostalom, o pitanjima koja smo otvorili u svom izdvojenom mi-
ljenju kojim osporavamo valjanost rada i odluka Visokog saveta sud-
stva u nepotpunom, krnjem, sastavu, raspravljao je i sam Visoki savet
Deo III Prilozi 267
sudstva. Naime, na sednici prvog sastava Visokog saveta sudstva, odr-
anoj 6. aprila 2009. godine u biblioteci Vrhovnog suda Srbije (videti
zapisnik sa ove sednice objavljen na sajtu nedeljnika VREME, www.
vreme.com), upravo je pitanje nepotpunog sastava ovog organa bu-
dilo panju i izazivalo sadrajnu razmenu miljenja lanova koji su se
okupili. Prva napomena predsedavajue odnosila se upravo na nepot-
pun sastav, obzirom da Narodna skuptina nije izabrala jednog lana
iz reda sudija optinskih sudova, kao i izborne lanove iz reda advo-
kata i profesora pravnih fakulteta, te se, po nama, sasvim opravdano,
logino i apsolutno nezaobilazno, postavilo pitanje da li postoje uslovi
da se Visoki savet sudstva konstituie, imajui u vidu lan 54. i lan 5.
Zakona o Visokom savetu sudstva. Pritom predsedavajua smatra da
lan 54. navedenog Zakona vrlo jasno propisuje da se konstitutivna
sednica moe odrati ukoliko su izabrani svi izborni lanovi, odnosno
svih osam lanova, uz objanjenje da to propisuje i lan 5. istog Zako-
na, kao i da smatra da Zakon ne pravi razliku meu izbornim lano-
vima, da li su iz reda sudija, advokature ili profesure. U svom daljem
toku, rasprava se razvija na dva koloseka, jedan koji ide putem zako-
nitosti, legalnosti, i drugi koji se odvija putem legitimnosti, odnosno
saglasnosti odreenog postupanja sa nekim drugim, ali u svakom slu-
aju vanpravnim, vrednostima (na primer, stepenom iskazane podr-
ke koji je sadran u tom momentu okupljenim lanovima ovog orga-
na, ili prihvatljivosti postupanja Saveta u ovakvom, krnjem sastavu,
odnosno procene celishodnosti opredeljivanja za takvo postupanje).
I sasvim za oekivati, putem zalaganja i brige za legalnost kreu se
lanovi pravnici po obrazovanju i profesiji, dok se za put legitimno-
sti opredeljuju lanovi po poloaju, koji verovatno jesu i pravnike
struke, ali ne i prvenstvenog pravnikog zadatka, odnosno profesije
kojom se trenutno bave i na osnovu koje su se nali, kao lanovi po
poloaju, u sastavu Visokog saveta sudstva. Te dve, uslovno reeno,
struje slivaju se, nakon obavljene rasprave, u skoro jednoduno iska-
zivanje zalaganja, koje se pretae i u neku vrstu odluke, ili zaklju-
ka, da Visoki savet sudstva u ovom sastavu ne treba da donosi bit-
nije odluke, ve da se moe baviti jedino tehnikim pripremama za
stvaranje uslova za rad Saveta u punom sastavu. Hrabri i u strunom
smislu raduje ovakva rasprava, ali se ne nazire odgovor ta se u me-
uvremenu promenilo to je zasenilo snagu pravnike argumentaci-
je i promenilo tok iskazanih vienja samih lanova Saveta, to je sve
ishodovalo razliito postupanje i donoenje ne bitnih, nego naj-
bitnijih, krunskih odluka o izboru, odnosno neizboru hiljada pri-
javljenih sudija. U svakom sluaju, pravo i pravnika argumentacija
su daljim tokom dogaanja pobeeni i nadvladani. Legitimitetom?
Ne bavei se ovim povodom, ovom prilikom, i na ovom mestu,
drugim spornim ustavnopravnim pitanjima koja je na dnevni red po-
stavio sam ostvareni nain rada Visokog saveta sudstva, izostanak jav-
nosti, raspravnosti, izostanak valjanih obrazloenih odluka neizabra-
nim sudijama i svih drugih krupnih i sitnijih (ako je u pravu bilo ta
uraeno u neskladu s pravom sitno) pitanja, kojima nauna i stru-
na javnost u zemlji, ali, ozbiljno i istrajno i u meunarodnim institu-
cijama, ve mesecima raspravlja, namera nam je bila da doprinesemo
pravnom i pravilnom, ali nuno, u dravi koja se gradi na vladavini
prava, i pravednom sagledavanju znaaja samog nepotpunog sasta-
va Visokog saveta sudstva, jer od tog pitanja, koje se ovde postavlja,
kako se to neretko kae, kao pitanje svih pitanja, posledino, put
svoje sudbine krenue i ta druga pravna pitanja vezana za rad i odlu-
ke Visokog saveta sudstva. Kako je Odlukom Ustavnog suda u ovoj
pravnoj stvari odlueno da Visoki savet sudstva u svom nepotpunom
sastavu jeste zakonito uspostavljen organ, emu se mi izriito i svom
raspoloivom argumentacijom protivimo, ostaje da sva ta druga pita-
nja budu predmet daljeg ustavnosudskog razmatranja i odluivanja.
Na kraju, a da se ovog puta ne ponavljamo, jer mnogo je slinog,
ako ne i istovetnog, ve samim tim to se radi o spornim pravnim pi-
tanjima izazvanim injenjima i neinjenjima u integralnom reform-
skom zahvatu u srpskom pravosuu, upuujemo itaoce ovog teksta
na ranije objavljeno izdvojeno miljenje pisca ovog teksta u predme-
tu IU-43/2009. (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 65 od 14. av-
gusta 2009), i na argumentaciju izreenu tom prilikom. Pa ipak, ne
moemo da ne ponovimo pitanje koje smo sebi, svim delatnicima
Deo III Prilozi 269
okupljenim u reformskom poduhvatu, sudijama Ustavnog suda iji
sam lan i celoj javnosti, strunoj i onoj zainteresovanoj za ova pita-
nja iz bilo kog razloga: Kako je mogue, na koji nain moe da se ra-
zume i ime se moe pravdati injenica da svi pravniki autoriteti koji
se u javnosti o ovoj stvari oglaavaju, bilo ustavni pravnici, bilo pravni-
ci drugih pravnikih disciplina, bilo nai, domai, bilo inostrani, uz
izuzetno veliki interes respektabilnih meunarodnih institucija, misle i
govore o ovoj stvari kritiki izjanjavajui se na nain koji ne prua ni-
jedan pravni argument u prilog poznatih injenica vezanih za, u gore
datom tekstu, otvorena pitanja? Ili, drukijim putem, zato oni koji ra-
zumeju i znaju te argumente koji bi pomogli otklanjanju ovih brojnih
navoda osporavanja sastava, rada i odluka Visokog saveta sudstva ute
i liavaju sve nas, lakog i jednostavnog puta raspleta. A rasplet mora
dovesti u sklad verovatno, jer slutnje bez jasnih dokaza ne proizvode
sudove bez priziva, postojee etiri kategorije sudija u Republici Srbiji
koje je proizvela reforma pravosua: opravdano i zaslueno, na korist
i graanima i dravi izabrane sudije, moda, jer nemamo potrebnih
saznanja, neopravdano i nezaslueno izabrane sudije, moda, takoe,
neopravdano i nezaslueno neizabrane sudije koje se svojim albama
u elji da dokau svoju u ovim izborima neuvaenu strunost, osposo-
bljenost i dostojnost obraaju Ustavnom sudu, i, svakako, ali to treba
u skladu sa naelima pravne drave i dokazati, opravdano i zaslueno
neizabrane sudije. U protivnom, ako do takvog raspleta ne doe, ni-
kada nee doi ni do uspeha preduzete reforme.
O vrednostima poznatim evropskom konstitucionalizmu, o
naoj reenosti da celokupnim svojim postupanjem preporuimo
svoju zemlju Evropskoj uniji, o zahtevima koji stoje na putu evrop-
skih integracija kojim pokuavamo da idemo kako bismo na elje-
ni cilj i stigli, ovom prilikom neu potroiti nijednu re.
Sudija Ustavnog suda,
profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta u Beogradu,
dr Olivera Vui
Predmet: VIIIU-189/2010
Datum donoenja odluke: 21.12.2010.
Ishod: Odluka o usvajanju albe sudije,
JT i zamenika JT
Podatak o objavljivanju: Slubeni glasnik RS, broj 27/2011
Vrsta postupka: Odluivanje o albama sudija
i javnih tuilaca na odluke
Visokog saveta sudstva
i Dravnog vea tuilaca
o odluke VSS o prestanku sudijske
funkcije
Napomena: Sud je utvrdio da je podnosiocu albe
povreeno pravo na pravian postupak
(raspravnost, kontradiktornost, javnost
i dr.) kao i da VSS u postupku odluivanja
o prijavi na oglas za izbor za sudiju nije
pravilno primenio materijalno pravo.
Ustavni sud je naloio Visokom savetu
sudstva da ponovi postupak odnosno
ponovo odlui o prijavi podnosioca albe
na oglas za izbor za sudiju
na stalnu sudijsku funkciju, i da je
postupak sproveden u skladu
sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadi i sudije dr
Olivera Vui, dr Marija Draki, Bratislav oki, Vesna Ili Pre-
li, dr Goran Ili, dr Agne Kartag Odri, Katarina Manojlovi An-
dri, mr Milan Markovi, dr Dragia Slijepevi, Milan Stani, dr
Dragan Stojanovi, Sabahudin Tahirovi i Predrag etkovi, u po-
stupku po albi Milene Tasi iz Jagodine, na osnovu lana 167. stav
4. u vezi sa lanom 148. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici
odranoj 21. decembra 2010. godine, doneo je
Deo III Prilozi 271
O D L U K U
1. Usvajaju se albe Milene Tasi i ponitavaju Odluka Visokog
saveta sudstva broj 119-05-00129/2010-01 od 14. juna 2010. godi-
ne i Odluka Visokog saveta sudstva broj 06-00-37/2009-01 od 25.
decembra 2009. godine u delu stava I taka 759.
2. Nalae se Visokom savetu sudstva da ponovo odlui o prija-
vi podnositeljke albe podnetoj na oglas za izbor za sudiju na stal-
noj sudijskoj funkciji u Osnovnom sudu u Parainu i Viem sudu
u Jagodini.
3. Odbacuje se zahtev podnositeljke albe za odlaganje izvre-
nja odluka iz take 1.
1. Milena Tasi iz Jagodine je 23. februara 2010. godine podne-
la Ustavnom sudu albu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj
06-00-37/2009-01 od 25. decembra 2009. godine, kojom je utvren
prestanak sudijske dunosti sa 31. decembrom 2009. godine sudija-
ma koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama (Slubeni
glasnik RS, broj 116/08). Podnositeljka je albu izjavila zbog bit-
nih povreda odredaba postupka, pogreno i nepotpuno utvrenog
injeninog stanja, pogrene primene materijalnog prava i povre-
de ustavnih prava i prava garantovanih Evropskom konvencijom.
Imajui u vidu da je Visoki savet sudstva 14. juna 2010. godi-
ne doneo Odluku broj 119-05-00129/2010-01, kojom je u odnosu
na podnositeljku albe zamenjena jedinstvena Odluka broj 06-00-
37/2009-01 od 25. decembra 2009. godine u stavu I taka 759. izre-
ke, podnositeljka je albom od 29. jula 2010. godine osporila i ovu
pojedinanu odluku.
2. Iz podnetih albi i osporenih odluka Visokog saveta sudstva
Ustavni sud je utvrdio sledee:
Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) objavio je oglas za
izbor sudija u sudovima opte i posebne nadlenosti u Republici Sr-
biji u Slubenom glasniku RS, broj 52/09 od 15. jula 2009. godine.
Podnositeljka albe je blagovremeno podnela prijavu na oglas
za izbor za sudiju Osnovnog suda u Parainu i Vieg suda u Jagodi-
ni. U vreme podnoenja prijave podnositeljka je bila sudija na stal-
noj sudijskoj dunosti u Optinskom sudu u Parainu. Podnositelj-
ka je za sudiju prvi put birana po ranijim propisima 28. decembra
1988. godine i od tada je neprestano vrila sudijsku dunost.
VSS je 17. decembra 2009. godine doneo Odluku o izboru sudi-
ja na stalnu sudijsku funkciju u sudovima opte i posebne nadleno-
sti, koja je objavljena u Slubenom glasniku RS, broj 106/09. Pod-
nositeljka se nije nalazila na spisku izabranih sudija u ovoj odluci.
Nakon toga, VSS je 25. decembra 2009. godine doneo Odluku
broj 06-00-37/2009-01 kojom je u stavu I izreke utvreno da sudi-
jama koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama (Slube-
ni glasnik RS, broj 116/08) prestaje sudijska dunost sa 31. decem-
brom 2009. godine, pri emu su u ta. 1. do 837. navedena imena i
prezimena sudija i naziv suda u kome su obavljali sudijsku dunost
(podnositeljkino ime i prezime je navedeno u taki 759). U stavu II
izreke ove odluke odreeno je da navedene sudije imaju pravo na na-
knadu plate, koju e utvrditi vrilac funkcije predsednika onog suda
u kojem to pravo treba da ostvare. U obrazloenju Odluke je konsta-
tovano da sudije iz stava I izreke nisu ispunile uslove za izbor u sud
za koji su podneli prijavu predviene u lanu 45. Zakona o sudijama
i l. 1, 13. i 14. Odluke o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsedni-
ka sudova, te je stoga doneta Odluka o prestanku njihove sudijske
dunosti sa 31. decembrom 2009. godine. U Odluci nije navedena
pouka o pravnom leku, ali je veina neizabranih sudija, meu kojima
je i podnositeljka, Ustavnom sudu izjavila albu protiv ove odluke.
3. Ustavni sud je, na sednici odranoj 28. maja 2010. godi-
ne, doneo Odluku broj VIIIU-102/2010 kojom je usvojio albu
Deo III Prilozi 273
neizabranog sudije Zorana Saveljia iz Nia, ponitio Odluku VSS
broj 06-00-37/2009/01 od 25. decembra 2009. godine u delu koji se
odnosi na prestanak sudijske funkcije podnosioca i naloio VSS da
ponovo odlui o prijavi podnosioca albe na oglas za izbor za sudi-
ju na stalnoj sudijskoj funkciji u Apelacionom sudu u Niu i Viem
sudu u Niu (u daljem tekstu: Odluka Savelji).
U Odluci Savelji Ustavni sud je ponovio svoje pravne stavo-
ve utvrene 25. marta 2010. godine da sudije kojima je zbog neizbo-
ra na stalnu sudijsku funkciju prestala dotadanja sudijska dunost
imaju pravo na albu Ustavnom sudu garantovano odredbom lana
148. stav 2. Ustava i da odluka kojom se utvruje da im je sudijska
dunost prestala mora da bude obrazloena navoenjem konkret-
nih razloga zbog kojih odreeno lice nije izabrano, a koji se temelje
na uslovima za izbor sudija propisanim odredbama lana 45. Zako-
na o sudijama i blie ureenim Odlukom o kriterijumima i merili-
ma za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija
i predsednika sudova. Sud je konstatovao da je sprovedeni postupak
opteg izbora sudija u Republici Srbiji po oglasu od 15. jula 2009.
godine imao odreene specifinosti u odnosu na uobiajen postu-
pak izbora na stalnu sudijsku funkciju, koje su se ogledale u tome
da su postupkom opteg izbora bile obuhvaene sve sudije koje su
u vreme objavljivanja oglasa obavljale sudijsku dunost u skladu sa
ranije vaeim propisima, da je za njih vaila pretpostavka da ispu-
njavaju kriterijume i merila za izbor, ali da je ova pretpostavka bila
oboriva, ukoliko su postojali razlozi za sumnju da kandidat ispunja-
va uslove za izbor zato to nije pokazao da je struan, osposobljen
i dostojan za vrenje sudijske funkcije, pri emu je VSS neispunje-
nost propisane pretpostavke trebalo da utvrdi tokom sprovoenja
postupka izbora u kome je moralo biti obezbeeno Ustavom zajem-
eno pravo na pravino suenje. Stoga je Ustavni sud naloio VSS
sledee: da ponovo odlui o prijavi podnosioca albe na izbor za
sudiju na stalnu sudijsku funkciju; da prilikom sprovoenja po-
novnog postupka ima u vidu sve navode albe kako bi otklonio
povrede postupka izbora; da ponovni postupak sprovede saglasno
Ustavu i zakonu; da ukoliko utvrdi da podnosilac ne ispunjava pro-
pisane uslove za izbor, donese odluku o prestanku njegove sudijske
dunosti u kojoj e navesti koje od propisanih uslova podnosilac
ne ispunjava i izneti konkretne razloge i dokaze na kojima zasni-
va takvu odluku.
4. Nakon donoenja Odluke Savelji, VSS je 14. juna 2010.
godine doneo 564 pojedinane odluke o prestanku sudijske duno-
sti koje se odnose na odreene neizabrane sudije, meu kojima je
i podnositeljka albe, a koje je dostavio Ustavnom sudu povodom
postupaka po albama neizabranih sudija.
Odlukom VSS broj 119-05-00129/2010-01 od 14. juna 2010.
godine utvreno je da je Mileni Tasi, koja nije izabrana za su-
diju u skladu sa Zakonom o sudijama, prestala sudijska dunost
sa 31. decembrom 2009. godine (stav prvi izreke) i konstatovano
da se ovom pojedinanom odlukom zamenjuje jedinstvena Odlu-
ka Visokog saveta sudstva broj 06-00-37/2009-01 od 25. decem-
bra 2009. godine u stavu I taka 759. izreke (stav drugi izreke).
Obrazloenje ove odluke sadri: podatke o objavljivanju oglasa za
opti izbor sudija; sadrinu Odluke VSS od 25. decembra 2009.
godine; pravne stavove Ustavnog suda utvrene 25. marta 2010.
godine; bitne stavove Ustavnog suda izloene u Odluci Save-
lji; citirane odredbe lana 45. Zakona o sudijama, kao i l. 13.
i 14. Odluke o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu stru-
nosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsedni-
ka sudova; razloge zbog kojih Milena Tasi ne ispunjava uslo-
ve za izbor za sudiju. Navedeno je da postoje razlozi za sumnju
u pogledu njene strunosti i osposobljenosti, jer je u trogodi-
njem periodu (od 2006. do 2008. godine) bilo vie pritubi stra-
naka zbog odugovlaenja izvrnog postupka dok je radila u Op-
tinskom sudu u Parainu, i to u predmetima I.941/06, I.1955/07,
I.855/05, I.773/06 i I.95/04. Pojedinana odluka Visokog saveta
sudstva, kao ni prethodna Odluka koja se njome zamenjuje, ne
sadre pouku o pravu na albu.
Deo III Prilozi 275
5. Milena Tasi je albom osporila navedenu pojedinanu od-
luku VSS zbog pogreno utvrenog injeninog stanja. U albi na-
vodi da je u toku 2006. i 2007. godine bila parnini sudija, a da je
od 1. januara 2008. godine postupala i u vanparninim i izvrnim
predmetima. Istie da je u izvrnoj materiji dobila dosta starih pred-
meta, meu kojima su i predmeti oznaeni u osporenoj Odluci, pa
bi pritube stranaka trebalo da se odnose na rad prethodnih sudi-
ja. Izjasnila se o radnjama koje je preduzela u svakom od navedenih
predmeta i o tome dostavila pisane dokaze, tvrdei da nisu posto-
jali propusti u njenom postupanju koji bi doprineli odugovlaenju
izvrnog postupka.
Podnositeljka je navela da ostaje pri albi podnetoj protiv Od-
luke VSS od 25. decembra 2009. godine, koju je izjavila zbog po-
vrede naela javnosti, raspravnosti i nepristrasnosti u postupku
izbora sudija, zbog povrede prava na obrazloenu odluku i prav-
ni lek, kao i zbog nepostojanja objektivnih kriterijuma za izbor,
odsustva rangiranja kandidata i propusta da se pribavi miljenje
kolegijuma sudova za kandidate koji su u vreme izbora vrili su-
dijsku dunost.
Podnositeljka je zahtevala da Ustavni sud poniti odluke VSS
protiv kojih je izjavila albe, naloi VSS da otkloni tetne posledice
svojih odluka i odloi izvrenje osporenih odluka.
6. U postupku po albama podnositeljke protiv odluke o pre-
stanku njene sudijske dunosti, Ustavni sud je, na osnovu odredbe
lana 100. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (Slubeni glasnik RS,
broj 109/07), zakazao raspravu, koja je odrana 1. decembra 2010.
godine, u prisustvu podnositeljke albe i ovlaenog predstavnika
donosioca osporenih odluka.
Sudija izvestilac je na raspravi izneo sadrinu osporene poje-
dinane odluke VSS i razloge navedene u albi podnositeljke, uka-
zujui uesnicima u postupku da na raspravi, pre svega, treba ra-
zjasniti pitanje da li je podnositeljka albe, kao postupajui sudija
u predmetima izvrenja Optinskog suda u Parainu navedenim u
osporenoj Odluci, doprinela odugovlaenju postupka koje moe do-
vesti u opravdanu sumnju njenu strunost i osposobljenost, poseb-
no imajui u vidu navode albe i dokaze koji su uz nju dostavljeni.
Ovlaeno lice VSS je na raspravi ostalo pri navodima iz ospo-
rene pojedinane Odluke VSS, prema kojima je podnositeljka albe
kao sudija doprinela odugovlaenju sudskog postupka u predmeti-
ma navedenim u toj odluci. Istakla je da su u pitanju predmeti izvr-
enja u kojima je postupak po zakonu hitan, a da su pritube podne-
te u toku 2008. godine kada je podnositeljka bila izvrni sudija. Nije
mogla da se izjasni o tome da li je VSS vrio uvid u oznaene pred-
mete, ili je stanje u predmetima utvreno na osnovu drugih doka-
za koje je dostavio sud u kome je podnositeljka albe radila izvrnu
materiju, i to ne samo u toku 2008. godine ve i u toku 2007. godi-
ne, dok se o ostalim navodima albe koji se odnose na radnje koje
je podnositeljka preduzela u oznaenim predmetima i o dokazima
koji su na te okolnosti dostavljeni VSS uz albu nije izjanjavala.
Podnositeljka albe je na raspravi izjavila da je 2007. godine
dobila u rad samo 37 izvrnih predmeta, i to u toku leta kada je po-
stupajui izvrni sudija u tim predmetima otiao na godinji odmor,
pa je manji broj hitnih predmeta izvrenja raspodeljen svim sudi-
jama tadanjeg Optinskog suda u Parainu. Navela je da su svi ti
predmeti reeni u toku 2007. godine, to se moe videti iz izvetaja
o radu koji je dostavila uz albu. Ponovo je istakla da je spornim iz-
vrnim predmetima zaduena tek 2008. godine, da je nakon prijema
osporene pojedinane Odluke VSS u njih izvrila uvid, te da i dalje
smatra da nisu postojali njeni propusti u radu na ovim predmeti-
ma i da podnete pritube ne mogu biti razlog da se formira sumnja
u njenu strunost i osposobljenost, posebno imajui u vidu rezul-
tate rada koje je ostvarila u posmatranom periodu, a koji u ospore-
noj Odluci nisu ni pomenuti, niti cenjeni.
7. Ustavni sud nalazi da su za odluivanje o albama podnosi-
teljke merodavne sledee odredbe Ustava Republike Srbije, zakona
i optih akata koje je doneo VSS:
Deo III Prilozi 277
Ustav utvruje: da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravi-
ma tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva,
saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjin-
skih prava, kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru nji-
hovo sprovoenje (lan 18. stav 3); da ljudska i manjinska prava za-
jemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje
doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neop-
hodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom
drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava, kao i da su pri
ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a na-
roito sudovi, duni da vode rauna o sutini prava koje se ograni-
ava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, od-
nosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain
da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava (lan
20. st. 1. i 3); da svako ima pravo na nezavisan, nepristrastan i zako-
nom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno ra-
spravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sum-
nje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama
protiv njega, te da se javnost moe iskljuiti tokom itavog postupka
koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite inte-
resa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom
drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti ue-
snika u postupku, u skladu sa zakonom (lan 32. st. 1. i 3); da svako
ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom
se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom
interesu (lan 36. stav 2); da Odluku o prestanku sudijske funkcije
donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo
albe Ustavnom sudu i da izjavljena alba iskljuuje pravo na pod-
noenje ustavne albe (lan 148. stav 2); da su odluke Ustavnog suda
konane, izvrne i opteobavezujue (lan 166. stav 2).
Odredbama Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 58/09 i 104/09) propisano je: da za sudiju moe biti iza-
bran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za
rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio
pravosudni ispit i koji je struan, osposobljen i dostojan sudijske
funkcije (lan 43); da strunost podrazumeva posedovanje teorij-
skog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske duno-
sti, da osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efi-
kasnu primenu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih
predmeta, da dostojnost podrazumeva moralne osobine koje su-
dija treba da poseduje i ponaanje u skladu sa tim osobinama, da
su moralne osobine koje sudija treba da poseduje potenje, save-
snost, pravinost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a pona-
anje sa tim osobinama podrazumeva uvanje ugleda sudije i suda
u slubi i izvan nje, svest o drutvenoj odgovornosti, odravanje
nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u slubi
i izvan nje i preuzimanja odgovornosti za unutranju organizaciju
i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti, kao i da kriterijume i merila
za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki
savet sudstva, u skladu sa zakonom (lan 45. st. 2. do 6); da Viso-
ki savet sudstva pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti kandidata, te da se podaci i miljenja pribav-
ljaju od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj
struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje
miljenja sednice svih sudija suda iz koga potie kandidat, kao i mi-
ljenje sednice svih sudija neposredno vieg suda, u koje kandidat
ima pravo uvida pre izbora (lan 49. st. 1. i 2); da sudije izabrane po
Zakonu o sudijama (Slubeni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 17/03,
27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) i Zakonu o sudo-
vima (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 46/91, 60/91 isprav-
ka, 18/92 ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04) nastavlja-
ju funkciju u sudovima za koje su izabrane do dana stupanja na
funkciju sudija izabranih u skladu sa ovim zakonom (lan 99. stav
1); da sudijama iz lana 99. st. 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabra-
ni u skladu sa ovim zakonom, dunost prestaje danom stupanja na
funkciju sudija izabranih u skladu sa ovim zakonom, a da sudije iz
stava 1. ovog lana, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od est
meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dunosti
Deo III Prilozi 279
(lan 101. st. 1. i 2.); da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od
dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a pri-
menjuje se od 1. januara 2010. godine, izuzev odredbe lana 20. stav
2. koja se primenjuje od stupanja ovog zakona na snagu i odreda-
ba l. 4354. i lana 81, lana 82. stav 1. i l. 83. i 88. ovog zakona,
koje poinju da se primenjuju od dana konstituisanja Visokog sa-
veta sudstva (lan 107. stav 1).
Zakon o Visokom savetu sudstva (Slubeni glasnik RS, broj
116/08), pored ostalog, propisuje da Savet moe da odlui da radi
u javnoj sednici, u skladu sa Poslovnikom (lan 14. stav 1), kao i
da odluke Saveta moraju uvek biti obrazloene, kada je protiv njih
dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisa-
no (lan 17. stav 2).
Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva je predvieno
da su sednice Saveta zatvorene za javnost (lan 5) i da odluke Sa-
veta protiv kojih je dozvoljen pravni lek moraju biti obrazloene
(lan 32. stav 1).
Odredbama lana 13. Odluke o utvrivanju kriterijuma i me-
rila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudi-
ja i predsednika sudova (Slubeni glasnik RS, broj 49/09), koju je
na osnovu lana 45. Zakona o sudijama doneo Visoki savet sudstva,
propisano je: da se pretpostavlja da sudija koji je biran po ranijim
propisima i koji u vreme izbora vri sudijsku dunost, a prijavio se
za izbor u sud iste vrste, odnosno istog stepena, ispunjava kriteriju-
me i merila iz ove odluke (stav 1); da je ova pretpostavka oboriva,
ukoliko postoje razlozi za sumnju da kandidat ispunjava kriteriju-
me i merila iz ove odluke, zato to nije pokazao da je struan, ospo-
sobljen i dostojan za vrenje sudijske funkcije (stav 2); da se smatra
da kandidat nije ispoljio dovoljan nivo strunosti ako je u posled-
nje tri godine imao ukinutih odluka znatno iznad proseka suda u
kome vri sudijsku dunost (stav 3); da se smatra da kandidat nije
ispoljio dovoljan nivo osposobljenosti ako u poslednje tri godine
nije zavrio broj predmeta koji je odreen Merilima za ocenu mini-
muma uspenosti vrenja sudijske dunosti koja e se privremeno
primenjivati do dana poetka primene odredaba l. 21. do 28. Za-
kona o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS, broj 80/05) ili ako
se zastarevanje krivinog postupka moe pripisati oiglednom pro-
pustu kandidata (stav 4); da se smatra da kandidat nije ispunio kri-
terijume i merila iz ove odluke ako mu je Veliko personalno vee
utvrdilo razloge za razreenje (stav 5); da e Visoki savet sudstva u
svakom konkretnom sluaju oceniti da li kandidat kome je u po-
stupku pred Velikim personalnim veem izreena disciplinska mera
ispunjava kriterijume i merila iz ove odluke (stav 6). Odredbama
lana 14. stav 1. navedene Odluke propisano je da se razlozi za sum-
nju u strunost i osposobljenost kandidata obrazuju zavisno od:
procenta ispunjenosti orijentacione norme (taka 1); broja meritor-
no reenih predmeta i broja predmeta reenih na drugi nain (taka
2); broja potvrenih, preinaenih i ukinutih odluka po pravnom
leku (taka 3); broja otvorenih rasprava pred viim sudom koje se
mogu pripisati propustu prvostepenog sudije (taka 4); broja pred-
meta u kojima je rasprava ponovo otvorena i vremena od zaklju-
enja do ponovnog otvaranja nove rasprave (taka 5); koeficijenta
aurnosti (taka 6); vremena izrade odluka (taka 7); naina postu-
panja sa starim predmetima (broja primljenih i broja reenih starih
predmeta i u kojim rokovima (taka 8); broja zastarelih predmeta u
krivinim postupcima koji se mogu pripisati oiglednom propustu
kandidata (taka 9). Odredbama lana 15. ureeno je pitanje izvo-
ra podataka i naina pribavljanja podataka i miljenja za sve kan-
didate, pored ostalog i miljenja od sednice svih sudija.
8. Ustavni sud najpre istie da je osporena pojedinana Odluka
VSS od 14. juna 2010. godine doneta u izvrenju Odluke Savelji.
S obzirom na to da su odluke Ustavnog suda konane, izvrne
i opteobavezujue, te da se 837 neizabranih sudija kojima je ospo-
renom Odlukom VSS od 25. decembra 2009. godine utvren pre-
stanak sudijske dunosti, a meu kojima i podnositeljki albe, na-
laze u istoj pravnoj situaciji kao i neizabrani sudija Zoran Savelji,
VSS je bio duan da ponovi postupak po prijavi na izbor u skladu
Deo III Prilozi 281
sa pravnim stavovima i nalozima Ustavnog suda izloenim u Od-
luci Savelji i u odnosu na druge neizabrane sudije koje su ovom
sudu izjavile albe protiv navedene tzv. jedinstvene odluke VSS.
Na osnovu dokumentacije koju su Ustavnom sudu dostavili
uesnici u postupku i rezultata odrane rasprave, Sud je utvrdio
da je u postupku donoenja osporene pojedinane Odluke VSS od
14. juna 2010. godine samo delimino postupljeno po nalozima iz
Odluke Savelji.
Ustavni sud je u Odluci Savelji konstatovao da je u postupku
izbora sudija kandidatima koji su obavljali sudijsku dunost mora-
lo biti obezbeeno Ustavom zajemeno pravo na pravino suenje.
Ovo iz sledeih razloga: u pitanju su lica koja su po ranijim propi-
sima birana na stalnu sudijsku dunost; za ova lica je vaila pretpo-
stavka da ispunjavaju kriterijume i merila za izbor sudije; navedena
pretpostavka bila je oboriva, ukoliko su postojali razlozi za sumnju
da kandidat ispunjava uslove za izbor u pogledu strunosti, ospo-
sobljenosti i dostojnosti; u sluaju sumnje, nepostojanje nekog od
uslova za izbor moglo je biti utvreno samo na osnovu dokaza u
sprovedenom postupku, jer razlozi za neizbor predstavljaju istovre-
meno i razloge za pokretanje disciplinskog postupka protiv sudije,
pa ak i za njegovo razreenje; neizbor na sudijsku funkciju imao
je za posledicu ne samo prestanak sudijske dunosti, ve i presta-
nak radnog odnosa i gubitak prava po tom osnovu.
Ustavni sud je imao u vidu da se odredbe lana 32. Ustava pr-
venstveno odnose na jemstva pravinog suenja u graanskim i kri-
vinim stvarima u postupku pred sudovima. Meutim, tumaenjem
ovog ustavnog prava u skladu sa praksom meunarodnih instituci-
ja za zatitu ljudskih prava, saglasno odredbi lana 18. stav 3. Usta-
va, Ustavni sud je zakljuio sledee: prvo, da se standardi pravinog
procesa primenjuju i u disciplinskim, upravnim, carinskim i fiskal-
nim postupcima; drugo, da pojam suda ima autonomno znaenje u
praksi Evropskog suda za ljudska prava, osloboeno razliitih na-
cionalnih definicija. Na temelju prakse Evropskog suda za ljudska
prava, najpre predmeta Eskelinen and Others protiv Finske (GC,
broj 63235/00, 19. aprila 2007), a pre svega predmeta Oluji protiv
Hrvatske (broj 22330/05, 5. februara 2009) u kome je navedeno da
Dravno sudsko vee treba smatrati nezavisnim sudom (tribunal)
osnovanim zakonom, te da je stoga u svrhu lana 6. stav 1. Konven-
cije disciplinski postupak protiv podnosioca zahteva (sudije i pred-
sednika Vrhovnog suda Hrvatske) bio voen pred sudom (tribunal),
Ustavni sud je ocenio da i postupak u kome su donete osporene od-
luke VSS podlee zahtevima pravinog suenja u smislu lana 32.
Ustava, jer je voen pred svojevrsnim tribunalom.
9. U Odluci Savelji naloeno je VSS da ponovo odlui o pri-
javi podnosioca albe na izbor za sudiju na stalnu sudijsku funkciju
kako bi se u ponovnom postupku otklonile povrede uinjene pri-
likom opteg izbora i postupak sproveo saglasno Ustavu i zakonu.
U izvrenju navedene odluke, VSS nije ponovio postupak odlui-
vanja o prijavi podnositeljke albe, ve je samo doneo pojedinanu
odluku o prestanku njene sudijske dunosti kojom je zamenio ra-
nije donetu tzv. jedinstvenu Odluku od 25. decembra 2009. godine
u delu stava I izreke koji se odnosio na podnositeljku. U osporenoj
pojedinanoj odluci navedeni su razlozi za sumnju u osposobljenost
podnositeljke da obavlja sudijsku dunost, ali ne i dokazi na kojima
je ova sumnja zasnovana, nain na koji su podaci o postupanju u
est izvrnih predmeta pribavljeni i vreme kada je to uinjeno. Na-
vedeni nedostaci obrazloenja ove odluke su utoliko znaajniji to
iz zapisnika sa XXV Redovne sednice Prvog sastava VSS, odrane
18. novembra 2009. godine, u periodu od 10.00 do 17.30 asova,
proizlazi da su na sednici razmatrane prijave kandidata za est viih i
devet osnovnih sudova sa podruja Apelacionog suda u Kragujevcu,
izmeu ostalog i za Osnovni sud u Parainu i Vii sud u Jagodini za
koje se prijavila podnositeljka. U navedenom zapisniku je konstato-
vano da su B. T. i N. J. (lanovi VSS iz reda sudija) upoznali lanove
sa rezultatima rada sudija za period od 2006. do 2008. godine u po-
gledu ispunjenosti norme i procenta uspenosti, imajui u vidu re-
zultate rada sudova za navedeni period i priliv predmeta, da su imali
Deo III Prilozi 283
u vidu podatke koji se odnose na dostojnost sudija i da se vodilo
rauna o tome u kojoj materiji sudije postupaju, kako bi bili sraz-
merno zastupljeni najbolji kandidati iz svih sudeih materija. Iz za-
pisnika, dakle, proizlazi da prilikom odluivanja o prijavi podno-
siteljke albe VSS nije razmatrao podatke o njenom postupanju u
pojedinim izvrnim predmetima, niti je u njih vrio uvid, a iz osta-
lih dostavljenih zapisnika se vidi da VSS na drugim sednicama nije
ponovo razmatrao njenu kandidaturu.
Pored nedostataka u obrazloenju osporene Odluke VSS od 14.
juna 2010. godine, ova odluka ne sadri ni pouku o pravu na albu.
Ustavni sud ukazuje na to da pravino suenje obuhvata i pravo
na pristup sudu koje moe biti povreeno ili uskraeno postojanjem
kako pravnih, tako i faktikih smetnji. U Odluci Savelji Ustavni sud
se ve izjasnio o tome da osporena Odluka VSS od 25. decembra 2010.
godine zbog nedovoljnog stepena konkretnosti obrazloenja povreu-
je pravo podnosioca na pristup sudu, jer ne daje mogunost za njeno
sutinsko ispitivanje u postupku po albi. Nepostojanje delotvornog
pravnog leka bi, takoe, moglo predstavljati povredu prava na pristup
sudu. U ovom sluaju, alba protiv odluke o prestanku sudijske funk-
cije je dozvoljena, ali je ponovnim proputanjem da navede pouku o
pravnom leku VSS mogao povrediti pravo na albu neizabranih sudi-
ja kojima je prestala sudijska dunost, zajemeno lanom 36. stav 2.
Ustava. Do povrede tog prava podnositeljke nije dolo jer je bila upo-
znata sa pravnim stavom Ustavnog suda prema kome se protiv odlu-
ke VSS o prestanku sudijske dunosti moe izjaviti alba ovom sudu.
10. Ustavni sud, dalje, konstatuje da osporena pojedinana od-
luka VSS od 14. juna 2010. godine nije doneta u ponovnom postup-
ku odluivanja o prijavi podnositeljke albe za izbor, pa tako nisu
otklonjene povrede postupka koje se ogledaju u sledeem:
Podnositeljki albe, kao ni drugim neizabranim sudijama u
postupku opteg izbora pred VSS nije bilo obezbeeno pravo na
javnu raspravu. Podnositeljki nije bilo omogueno da se u postupku
upozna sa injenicama na osnovu kojih je VSS obrazovao razloge
za sumnju u njenu osposobljenost i da se o njima izjasni. Podno-
siteljka je tek sedam meseci nakon zavrenog opteg izbora sazna-
la za razloge zbog kojih je utvreno da ne ispunjava uslove za izbor
za sudiju, a prvi put se o njima izjasnila na raspravi odranoj pred
Ustavnim sudom. Imajui u vidu prirodu postupka izbora u kome je
sumnja u ispunjenost uslova za izbor sudije koji ve obavlja sudijsku
dunost morala biti zasnovana na podacima i dokazima koje je od
nadlenih organa pribavio VSS, kandidatima su morali biti predo-
eni ti podaci i dokazi kako bi mogli da ih provere i eventualno os-
pore. VSS je podnositeljki albe, kao i drugim kandidatima koji su
prethodno vrili sudijsku dunost, uskratio mogunost da se izja-
sne o okolnostima koje su bile prvenstveno injenine, a ne pravne
prirode, i koje su dovele do tekih posledica za njih.
Pravo na pravino suenje, izmeu ostalog, obuhvata i kon-
tradiktornost. Od sutinskog znaaja za pravini postupak je da
stranke imaju priliku da na pravi nain uestvuju u postupku pred
sudom (mutatis mutandis pred VSS kao tribunalom). Evropski sud
smatra da stranka u naelu mora imati mogunost ne samo da izne-
se sve dokaze da bi uspela u sporu, nego i da bude obavetena i da
iznese svoje miljenje o dokazima druge strane koji su podneti da
bi se uticalo na odluku suda (vidi: presude u sluajevima Lobo Ma-
chado protiv Portugalije i Vermeulen protiv Belgije).
Podnositeljki albe ne samo da je bilo onemogueno rasprav-
ljanje u postupku izbora, ve je VSS iz postupka iskljuio javnost.
VSS je u Slubenom glasniku Republike Srbije objavio Odluku o
utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, oglas za
izbor sudija, Odluku o izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju u
sudovima opte i posebne nadlenosti i Odluku o prestanku sudij-
ske funkcije, ali su sve druge odluke, sednice i postupanja VSS osta-
li zatvoreni za javnost.
Odredbom lana 32. stav 3. Ustava utvreno je da se javnost
moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili
u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti,
Deo III Prilozi 285
javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite ma-
loletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.
Odredbom lana 14. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva
propisano je da Savet moe da odlui da radi u javnoj sednici, ali je
Poslovnikom o svom radu VSS utvrdio da su njegove sednice za-
tvorene za javnost.
Ustavni sud konstatuje da je iskljuenje javnosti sa sednice VSS
svakako nuno kada je potrebno zatiti privatnost lica koja obavlja-
ju sudijsku dunost, a posebno njihov ugled i dostojanstvo. Meu-
tim, Ustavni sud ocenjuje da postupak opteg izbora koji je spro-
veo VSS u celini nije bio u dovoljnoj meri otvoren ni za stranaku
javnost, niti za optu javnost. Svako od prijavljenih kandidata koji
je obavljao sudijsku dunost je imao legitiman interes da mu budu
dostupni podaci o rezultatima rada svih sudija zbog meusobnog
uporeivanja i vrednovanja rezultata, kao i da zahteva da se o nje-
govoj kandidaturi javno raspravlja. Opti izbor sudija u sklopu re-
forme pravosua je bio od velikog drutvenog interesa, pa je i opta
javnost trebalo da dobije vie informacija o izbornom postupku,
to je moglo da iskljui sumnje u politiku motivisanost i arbitrer-
nost izbornog procesa koje su bile prisutne u iroj javnosti. U ta-
kvim okolnostima Ustavni sud ne moe prihvatiti tvrdnju VSS da
je u postupku izbora bila obezbeena javnost.
Zahtev za javnou rasprave doprinosi pravu na pravian pro-
ces i ostvarivanju njegovog cilja, jer titi uesnike u postupku od do-
noenja tajnih odluka koje izmiu kontroli javnosti i time jaa po-
verenje stranaka i graana u sudske institucije.
11. Ustavni sud je ocenio da VSS u postupku odluivanja o pri-
javi podnositeljke albe na izbor za sudiju nije pravilno primenio
merodavno materijalno pravo.
Naime, nesporno je da VSS za podnositeljku albe i za druge
kandidate koji dolaze iz sudova nije pribavljao miljenje sednice svih
sudija suda iz koga potie kandidat, kao i miljenje sednice svih su-
dija neposredno vieg suda. Prema izjavama predstavnika VSS datim
na raspravama, miljenja sudova nisu traena jer je postojala pret-
postavka da sve sudije koje su birane po ranijim propisima i koje u
vreme izbora vre sudijsku funkciju ispunjavaju kriterijume i meri-
la za izbor. Podnositeljka u albi navodi da je VSS na sednici od 1.
septembra 2009. godine doneo zakljuak da se ne trae miljenja ko-
legijuma sudova, sa obrazloenjem da se odredbe lana 49. Zakona
o sudijama primenjuju tek od 1. januara 2010. godine. Ustavni sud
se obratio VSS pisanim zahtevom za dostavljanje svih zapisnika sa
sednica VSS, ali zapisnik od 1. septembra 2009. godine nije dostav-
ljen Sudu, kao ni jo nekoliko drugih zapisnika, to se moe videti
iz rednog broja sednica sa kojih su zapisnici dostavljeni.
U vezi sa navedenim pravnim pitanjem, Ustavni sud najpre
konstatuje da su odredbe lana 49. Zakona o sudijama iz 2008. go-
dine morale biti primenjivane u vreme sprovoenja postupka opteg
izbora 2009. godine, na osnovu odredbe lana 107. stav 1. ovog za-
kona. Odredbom lana 15. stav 2. Odluke o utvrivanju kriterijuma
i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor
sudija i predsednika sudova je, takoe, propisano da se za sudije,
pored ostalih podataka i miljenja, pribavlja i miljenje od sedni-
ce svih sudija. Ustavni sud je stoga ocenio da, bez obzira na razloge
kojima se rukovodio VSS da ne pribavlja navedena miljenja, VSS
nije bio ovlaen da zakljukom izmeni imperativne odredbe lana
49. Zakona o sudijama koje propisuju da se u postupku izbora su-
dija miljenja sednica svih sudija obavezno pribavljaju.
Po oceni Ustavnog suda, VSS nije pravilno primenio ni odred-
be l. 13. i 14. Odluke o utvrivanju kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsedni-
ka sudova koje se odnose na izbor za stalnu funkciju sudije koji je
biran po ranijim propisima i koji u vreme izbora vri sudijsku du-
nost. Odredbe lana 13. navedene Odluke utvruju pretpostavku
da sudija koji je biran po ranijim propisima i koji u vreme izbora
vri sudijsku dunost, ispunjava kriterijume i merila iz ove odluke
za izbor u sud iste vrste, odnosno istog stepena, kao i da je ta pret-
postavka oboriva ukoliko postoje razlozi za sumnju da kandidat nije
Deo III Prilozi 287
pokazao dovoljnu strunost, osposobljenost i dostojnost za vrenje
sudijske funkcije. U odredbama st. 3. do 5. istog lana Odluke pro-
pisani su sluajevi kada e se smatrati da kandidat nije ispoljio do-
voljan nivo strunosti i osposobljenosti, odnosno kada nije ispunio
kriterijume i merila iz ove odluke. Odredbama lana 14. Odluke se
blie ureuju sluajevi u kojima se ne smatra, odnosno ne pretpo-
stavlja da kandidat nije ispunio neki od kriterijuma i merila kao u
lanu 13. Odluke, ve se nabrajaju razlozi za sumnju u strunost i
osposobljenost. Postojanje sumnje samo po sebi nije dovoljan osnov
za utvrivanje injenica, nego je potrebno da sumnja bude potvre-
na odgovarajuim dokazima. Ustavni sud smatra da pojedini razlo-
zi za sumnju, pri emu mnogi nisu dovoljno precizno formulisani,
ne mogu biti posmatrani parcijalno, selektivno ili izolovano u odno-
su na ukupne rezultate rada kandidata i bez sagledavanja subjektiv-
nih ili objektivnih okolnosti zbog kojih su ti razlozi nastali. U situ-
aciji kada navedena Odluka o kriterijumima i merilima ne definie
nain na koji treba vrednovati pojedine elemente rada sudija, VSS je
bio duan da utvrdi jasne i nedvosmislene stavove o vrednosti poje-
dinih elemenata, imajui u vidu njihov znaaj, teinu, broj i slino.
U konkretnom sluaju, u osporenoj pojedinanoj Odluci VSS od
14. juna 2010. godine je utvreno da podnositeljka albe ne ispunja-
va uslove iz lana 45. Zakona o sudijama u pogledu strunosti i ospo-
sobljenosti, u vezi sa lanom 14. stav 1. taka 8) Odluke o utvrivanju
kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
za izbor sudija i predsednika sudova. Prema navedenoj odredbi Odlu-
ke, razlozi za sumnju u strunost i osposobljenost kandidata obrazuju
se, pored ostalog, zavisno od naina postupanja u starim predmetima
(broja primljenih i broja reenih starih predmeta i u kojim rokovima).
Iz Odluke koja se osporava albom proizlazi da prilikom njenog do-
noenja VSS nije uzeo u obzir ukupne rezultate rada podnositeljke u
posmatranom trogodinjem periodu, niti ukupan broj primljenih i re-
enih starih predmeta i rokove njihovog reavanja, ve je sumnju u
strunost i osposobljenost podnositeljke zasnovao samo na stanju u
pet izvrnih predmeta, u koje nije izvrio uvid, niti je na pouzdan nain
utvrdio da li se eventualni propusti u postupanju u tim predmetima
mogu pripisati podnositeljki albe. Ustavni sud je, stoga, naao da os-
porena Odluka VSS nije u dovoljnoj meri obrazloena u pogledu pri-
mene kriterijuma i merila za ocenu strunosti i osposobljenosti podno-
siteljke, te da u tom smislu ne zadovoljava zahteve pravinog suenja.
12. Polazei od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno
odredbi lana 101. Zakona o Ustavnom sudu, a u vezi sa lanom
103. ovog zakona, podnete albe usvojio i osporene odluke VSS po-
nitio, kao u taki 1. izreke, te naloio VSS da ponovo odlui o prija-
vi podnositeljke albi podnetoj za izbor za sudiju u Osnovnom sudu
u Parainu i Viem sudu u Jagodini, kao u taki 2. izreke. Ustavni
sud jo jednom istie da je VSS duan da ponovni postupak spro-
vede saglasno Ustavu, zakonu i optim aktima VSS. U postupku po-
novnog odluivanja o prijavi podnositeljke albe, VSS je ovlaen
da pod uslovima i na nain propisan zakonom i propisima done-
tim na osnovu zakona, odlui o njenom izboru ili neizboru na stal-
nu sudijsku funkciju u sudove za koje je podnela prijavu.
Ustavni sud je odbacio zahtev podnositeljke albe za odlaga-
nje izvrenja osporenih odluka, saglasno odredbi lana 56. stav 3.
u vezi sa lanom 86. Zakona o Ustavnom sudu, jer je doneo kona-
nu odluku kojom je albe podnositeljke usvojio.
Sud je, saglasno odredbi lana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom
sudu, odluio da se ova odluka objavi u Slubenom glasniku Repu-
blike Srbije, zbog njenog znaaja za zatitu ustavnosti i zakonitosti,
odnosno ljudskih prava i graanskih sloboda, kao i zbog znaaja za
postupanje i odluivanje u drugim predmetima neizabranih sudija.
13. Na osnovu svega izloenog i odredaba lana 45. taka 12) i
lana 46. taka 3) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo
Odluku kao u izreci.
Predsednik
Ustavnog suda
dr Bosa Nenadi
4. PRAVILA O PREISPITIVANJU VSS-A
Slubeni glasnik RS, br. 35/2011 i 90/2011
Na osnovu lana 5. st. 1, 3, 4. i 5. Zakona o izmenama i do-
punama Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS, broj 101/10)
i lana 13. alineja 28. Zakona o Visokom savetu sudstva (Slube-
ni glasnik RS, br. 116/08 i 101/10), Visoki savet sudstva na sedni-
ci odranoj 23. maja 2011. godine donosi
PRAVILA
za primenu Odluke o utvrivanju kriterijuma i merila
i za postupak preispitivanja odluka prvog sastava
Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti
DEO PRVI
UVODNE ODREDBE
lan 1.
Ovim pravilima utvruju se osnovna pravila i pretpostavke u
postupku po prigovoru sudija kojima je prestala sudijska dunost,
preciziraju se kriterijumi i merila, ureuju se organizacija i rad ko-
misije i propisuje postupak po prigovoru na odluku Visokog saveta
sudstva (u daljem tekstu: Savet) o prestanku sudijske dunosti su-
dija iz lana 101. stav 1. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08 i 104/09).
lan 2.
Cilj pravila je da se u postupku po prigovoru obezbedi jedna-
ko primena kriterijuma i merila i da se obezbedi primena evrop-
skih standarda u tom postupku.
lan 3.
Odluka Saveta o broju sudija u sudovima (Slubeni glasnik
RS, br. 43/09, 91/09 i 35/10) ne moe predstavljati ogranienje Sa-
vetu da izabere podnosioca prigovora za sudiju, uz saglasnost mi-
nistra pravde.
U postupku preispitivanja:
zadrava se pretpostavka da podnosilac prigovora ispunjava
kriterijume dostojnosti, strunosti i osposobljenosti iz lana
13. stav 1. Odluke o kriterijumima i merilima za ocenu stru-
nosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsed-
nika sudova (u daljem tekstu: Odluka o kriterijumima i me-
rilima, Slubeni glasnik RS, broj 49/09);
ne mogu se koristiti merila koja nisu propisana Odlukom o
kriterijumima i merilima;
podnosiocu prigovora obezbeuje se da se obrati Savetu, jav-
nost i neposrednost u postupku, pravo na obrazloenu odlu-
ku i albu Ustavnom sudu;
Savet utvruje injenice da podnosilac prigovora ne ispunja-
va neki od kriterijuma;
Savet e razmatrati rezultate rada podnosioca prigovora na
osnovu statistikih podataka koje je za njega prema Uput-
stvu popunio sud obrazac T2, za 2006, 2007. i 2008. godinu.
Za podnosioce prigovora koji u posmatranom periodu nisu
vrili sudijsku dunost due od godinu dana razmatrae se re-
zultati rada u poslednje tri godine vrenja sudijske dunosti,
u skladu sa propisima koji su vaili u vreme vrenja sudijske
Deo III Prilozi 291
dunosti, ili propisima kasnije donetim, ukoliko su oni po-
voljniji za njega;
Savet moe, na predlog komisije, usvojiti prigovor iako ro-
ite za razgovor sa podnosiocem prigovora nije odrano;
Savet e na svojoj internet stranici postaviti rezultate rada
svih sudija za 2006, 2007. i 2008. godinu.
DEO DRUGI
KRITERIJUMI
Dostojnost
lan 4.
Podnosilac prigovora je nedostojan,
ako je pravnosnano osuen za krivino delo na bezuslovnu
kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo
koje ga ini nedostojnim sudijske dunosti;
ako je, pre 16. decembra 2009. godine, u postupku pred Ve-
likim personalnim veem Vrhovnog suda Srbije podnosiocu
prigovora utvreno da je uestvovao u radnjama ili slubama
koje nisu u skladu sa vrenjem sudijske dunosti, a ove aktiv-
nosti ozbiljno ugroavaju nepristrasnost i nezavisnost sudije;
ako bi postupanje i ponaanje podnosioca prigovora opravdava-
lo pokretanje disciplinskog postupka i izricanje ozbiljne sankcije.
Da podnosilac prigovora ne ispunjava kriterijum dostojnosti
utvruje se na osnovu
odluke Velikog personalnog vea;
uvidom u spise krivinog predmeta i razmatranjem razlo-
ga za optuenje
ili
zvaninih dokumenata pribavljenih od suda iz kojeg podno-
silac prigovora potie, neposredno vieg suda, drugog suda
ili javnog tuilatva, Nadzornog odbora Vrhovnog suda Sr-
bije i Ministarstva pravde. Prituba moe da se uzme u obzir
samo ukoliko su utvrene injenice i ukoliko je sudija oba-
veten o tome.
Strunost
lan 5.
Podnosilac prigovora ispunjava kriterijum strunosti ukoliko
je u 2006, 2007. i 2008. godini imao manji procenat ukinutih odlu-
ka (broj ukinutih odluka u odnosu na broj razmatranih odluka za
ceo posmatrani period), od
proseka odeljenja suda u kome je vrio sudijsku dunost, i
minimuma uspenosti vrenja sudijske dunosti koja je propi-
sana Merilima za ocenu minimuma uspenosti, koja e se pri-
vremeno primenjivati do dana poetka primene odredaba l.
21. do 28. Zakona o ureenju sudova (u daljem tekstu: Merila za
ocenu minimuma uspenosti, Slubeni glasnik RS, broj 80/05).
U sudovima u kojima nisu formirana odeljenja, a sudija je po-
stupao u vie materija, uzee se prosek na nivou suda.
Osposobljenost
lan 6.
Podnosilac prigovora ispunjava kriterijum osposobljenosti
ukoliko je u 2006, 2007. i 2008. godini ispunio orijentacionu normu
koja je propisana Merilima za ocenu minimuma uspenosti ili pro-
sek odeljenja suda,
I, ukoliko u istom periodu nije imao gruba negativna odstupa-
nja / krenja u odnosu na najmanje jedan od sledeih merila:
odluka izraenih po isteku 30 dana nakon presuenja u od-
nosu na prosek odeljenja suda u kojem je radio;
Deo III Prilozi 293
odnos nereenih starih predmeta (za ta je sudija odgovoran),
u odnosu na ukupan broj predmeta u radu, u poreenju sa
prosekom odeljenja suda i imajui u vidu priliv predmeta.
Savet e uzeti u obzir efektivno vreme koje je podnosilac pri-
govora proveo na radu u posmatranom periodu. Podnosiocu pri-
govora koji je postupao u vie materija istovremeno tokom godine,
rezultati rada prikazuju se kao zbir procenata ispunjenosti norme
za svaku od materija u kojoj je postupao.
U sudovima u kojima nisu formirana odeljenja, a podnosilac
prigovora je postupao u vie materija, uzee se prosek na nivou suda.
DEO TREI
ORGANIZACIJA I RAD KOMISIJA
Shodna primena drugih propisa
lan 7.
Na rad Komisije, ukoliko ovim Pravilima neka pitanja nisu po-
sebno ureena, primenie se Poslovnik Visokog saveta sudstva.
Sastav i zadatak Komisije
lan 8.
Komisija Visokog saveta sudstva sprovodi postupak utvriva-
nja injenica i razgovor sa podnosiocima prigovora.
lan 9.
Komisija ima tri lana, od kojih je jedan predsednik i jedan za-
menik predsednika.
U sastav komisije ne ulaze lanovi prvog sastava Saveta koji su
uestvovali u donoenju osporenih odluka.
lan 10.
Komisija ima sekretara i zamenika sekretara, iz reda zaposle-
nih u Administrativnoj kancelariji.
Sekretara i zamenika odreuje predsednik Saveta.
Sekretar pomae predsedniku Komisije u pripremi materijala
za sednicu i organizaciji sednice, pomae izvestiocima u pripremi
predmeta za sednicu, vodi evidenciju o kretanju predmeta, zapisnik
sa sednice i obavlja i druge poslove po nalogu predsednika Komisije.
Predsednik Komisije
lan 11.
Predsednik Komisije rukovodi radom Komisije, predsedava
sednicom, stara se o blagovremenom obavetavanju javnosti i po-
smatraa o radu Komisije; stara se da se u postupku preispitivanja
podnosiocu prigovora obezbede sva prava koja mu pripadaju po
odredbama Zakona o sudijama i po ovim Pravilima; stara se o po-
tovanju reda na roitu.
Predsednika Komisije, u sluaju njegove odsutnosti ili spree-
nosti da vri dunost predsednika, zamenjuje zamenik predsedni-
ka Komisije.
Rad Komisije
lan 12.
Komisija odluuje u sednici.
Za punovaan rad Komisije potrebno je prisustvo sva tri lana
Komisije.
Deo III Prilozi 295
Komisija donosi odluke veinom glasova.
O radu Komisije vodi se zapisnik.
Zahtev za izuzee predsednika i lana Komisije
lan 13.
U postupku pred Komisijom izuzee mogu traiti predsednik
Komisije i lan Komisije.
Izuzee se moe traiti iz razloga propisanih lanom 13. stav 1.
Poslovnika Visokog saveta sudstva.
O izuzeu odluuje predsednik Saveta.
Ako usvoji zahtev za izuzee, odredie koji e lan Komisije da
postupa u tom predmetu.
Struno-tehniki i administrativni poslovi
lan 14.
Administrativna kancelarija vri struno-tehnike i administrativ-
ne poslove za Komisiju, kao to su: prijem prigovora i drugih podne-
saka, voenje upisnika predmeta Komisije, osnivanje predmeta, popis
spisa, zdruivanje podnesaka, predaja predmeta u rad izvestiocu, po-
punjavanje i dostavljanje poziva za roite, postupanje po naredbama
izvestioca za upotpunjavanje spisa, pribavljanje dokaza i drugi poslovi.
DEO ETVRTI
POSTUPAK PO PRIGOVORU
Formiranje i raspodela predmeta
lan 15.
Administrativna kancelarija formira predmete, od predmeta
koji su ustupljeni u rad Savetu od Ustavnog suda i od predmeta po
izjavljenim prigovorima na odluku o prestanku sudijske dunosti
sudija iz lana 1. Pravila.
Predmeti se rasporeuju predsedniku i lanovima Komisije (u
daljem tekstu: izvestilac), prema redosledu prijema u skladu sa re-
dosledom komisija i lanova komisija u njima.
Na sajtu Saveta objavljuje se lino ime izvestioca u svakom od
predmeta kojim je zaduen i lino ime podnosioca prigovora.
lan 16.
Izvestiocu se moe predmet oduzeti i dodeliti u rad drugom
izvestiocu u komisiji, samo u sluaju due spreenosti izvestioca da
u predmetu postupa ili kada za to postoje opravdani razlozi.
O tome odluuje predsednik Saveta.
Prethodni postupak
lan 17.
Izvestilac po prijemu predmeta utvruje blagovremenost prigovo-
ra, upoznaje se sa sadrinom spisa, izdaje naredbu Administrativnoj kan-
celariji za pribavljanje potrebnih dokaza i odluuje o svim pripremnim
radnjama za odravanje roita i iznoenje predmeta na sednicu Komisije.
Naredbu iz stava 1. ovog lana mogu dati i drugi lanovi komi-
sije, ako je izvestilac odsutan ili spreen da to uini.
Razgledanje spisa i obavetenje o toku postupka
lan 18.
Predsednik komisije ili izvestilac daju saglasnost podnosiocu
prigovora i punomoniku za razgledanje, prepisivanje i fotokopi-
ranje spisa, kao i obavetenje o toku postupka.
Deo III Prilozi 297
Priprema predmeta za sednicu Komisije
lan 19.
Izvestilac prouava predmet i priprema ga za referisanje na
sednici Komisije.
Odravanje sednice Komisije
lan 20.
Predsednik Komisije zakazuje sednicu u dogovoru sa izvestiocem.
Na sednici izvestilac iznosi stanje u spisima predmeta i obra-
zlae svoj predlog.
Ako primenom merila Komisija utvrdi da je prigovor podno-
sioca osnovan, predloie Savetu da usvoji prigovor.
Obavetavanje o roitu
lan 21.
Poziv za roite dostavlja se podnosiocu prigovora i njegovom
punomoniku, najkasnije osam dana pre odravanja roita. Poziv
podnosiocu prigovora i njegovom punomoniku moe se dostavi-
ti i putem telegrama.
Obavetenje o odravanju roita objavljuje se na sajtu Saveta.
Prava podnosioca prigovora
lan 22.
Podnosilac prigovora ima pravo da se upozna sa predmetom i
svim dokazima u predmetu na osnovu kojih je odluka doneta i da
stavi predlog za pribavljanje podataka i izvoenje dokaza od zna-
aja za donoenje odluke.
Podnosilac prigovora moe da ospori dokaze koji su u spisima,
da predloi Komisiji pribavljanje drugih dokaza i da ih sam podne-
se, kao i da zahteva iskljuenje javnosti u postupku po prigovoru.
Podnosilac prigovora moe da podnese zahtev za izuzee pred-
sednika i lana Komisije, najkasnije tri dana pre odravanja roita.
Zahtev za izuzee moe se podneti iz razloga propisanih odred-
bom lana 13. stav 1. Poslovnika Visokog saveta sudstva.
Zahtev se podnosi pismeno predsedniku Saveta i mora biti
obrazloen.
Roite
lan 23.
Na roitu, predsednik Komisije konstatuje da li su pristupila po-
zvana lica, da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.
Na zahtev uredno pozvanih lica, Komisija moe odluiti da se
roite odloi.
Izvestilac izlae stanje u spisima i sporna pitanja u predmetu o
kojima e se raspravljati; zatim predsednik Komisije daje re pod-
nosiocu prigovora i njegovom punomoniku.
U toku rasprave mogu se postavljati pitanja i traiti dodatna razja-
njenja o spornim pitanjima i okolnostima od znaaja za odluivanje.
Kada komisija oceni da je injenino stanje u dovoljnoj meri
ispitano, zakljuuje roite.
Zapisnik sa roita
lan 24.
O odranom roitu komisija sainjava zapisnik, u koji se
unose: oznaka i broj predmeta; datum i vreme odravanja roita;
Deo III Prilozi 299
ime i prezime izvestioca i lanova komisije i sekretara komisije;
lino ime podnosioca prigovora; datum njegovog prigovora; imena
punomonika i posmatraa; podatak da li je rasprava bila javna ili
je javnost bila iskljuena.
Zapisnik potpisuju svi lanovi Komisije i sekretar Komisije.
Sastavni deo zapisnika predstavlja audio zapis. Transkript
audio zapisa uradie se u roku od sedam dana.
Odluka Komisije
lan 25.
Po zakljuenom roitu, na osnovu utvrenog injeninog
stanja i izvedenih dokaza, Komisija donosi odluku koja mora biti
obrazloena.
Odlukom se predlae Savetu da prigovor podnosioca odbaci,
usvoji ili odbije.
O veanju i glasanju sainjava se poseban zapisnik, koji potpi-
suju predsednik, lanovi Komisije i zapisniar.
Predsednik Komisije dostavlja Savetu zavrene predmete sa
popisom spisa i predlae predsedniku Saveta zakazivanje sednice.
Priprema sednice Saveta i zakazivanje sednice
lan 26.
Predsednik Saveta zakazuje sednicu za veanje i glasanje.
lanovima Saveta dostavlja se uz predlog dnevnog reda od-
luka Komisije u svakom od predmeta koji je na dnevnom redu
sednice.
Obavetenje o datumu odravanja sednice Saveta i predmeti-
ma koji su na dnevnom redu istie se na sajtu Saveta.
Izuzee predsednika i lana Saveta
lan 27.
Iz postupka odluivanja, izuzee predsednika i lana Saveta
mogu traiti oni sami i podnosilac prigovora, odnosno njegov pu-
nomonik.
Izuzee se moe traiti iz razloga propisanih lanom 13. Po-
slovnika Visokog saveta sudstva.
Podnosilac prigovora obrazloen zahtev za izuzee lana Save-
ta podnosi predsedniku Saveta, a zahtev za izuzee predsednika Sa-
veta, Savetu, najkasnije tri dana pre odravanja sednice.
Predsednik i lan Saveta zahtev za izuzee mogu podneti i usmeno
na sednici Saveta, u kom sluaju e se izjava uneti u zapisnik sednice.
Odluku o izuzeu lana Saveta donosi predsednik Saveta, a o
izuzeu predsednika Saveta odluuje Savet.
lan Saveta koji je izuzet ne moe uestvovati u postupku po
prigovoru ili u raspravi ili u donoenju odluke koja se odnosi na pi-
tanje zbog kojeg je izuzet.
Odravanje sednice Saveta
lan 28.
Predsednik Saveta otvara sednicu i utvruje da li su ispunjeni
uslovi za odravanje sednice.
Izvestilac na sednici Saveta iznosi odluku Komisije, pismena
zapaanja posmatraa i daje obrazloenje odluke.
Odluka Saveta o prigovoru
lan 29.
Savet moe odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti
prigovor i izmeniti odluku o prestanku sudijske dunosti ili odbiti
Deo III Prilozi 301
prigovor i potvrditi odluku o prestanku sudijske dunosti. Savet
moe predmet da vrati u rad Komisiji, uz navoenje razloga.
Protiv odluke Saveta dozvoljena je alba Ustavnom sudu.
Izbor u odgovarajui sud
lan 30.
Kada usvoji prigovor i izmeni odluku o prestanku sudijske
dunosti, Savet bira podnosioca prigovora za sudiju u sud koji je
preuzeo nadlenost ili deo nadlenosti suda u kome je obavljao
sudijsku dunost, vodei rauna o vrsti suda u kojem je radio,
materiji u kojoj je postupao i o njegovoj prijavi na oglas za izbor
sudija.
DEO PETI
JAVNOST I UEE POSMATRAA U POSTUPKU
Ostvarivanje javnosti u postupku preispitivanja
lan 31.
Javnost postupka preispitivanja ostvaruje se: izdavanjem saop-
tenja sa sednica Komisije i sednica Saveta; objavljivanjem reenja o
imenovanju Komisije; objavljivanjem podataka o izvestiocu u sva-
kom predmetu; objavljivanjem datuma odravanja roita pred Ko-
misijom i objavljivanjem datuma sednica Saveta i javnou sednica
Komisije i sednica Saveta.
Javnost sednica u postupku preispitivanja
lan 32.
Postupak preispitivanja je javan, ukljuujui i medije.
Podnosilac prigovora, o ijem statusu se odluuje, moe zah-
tevati iskljuenje javnosti.
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na podnosioca prigovora i nje-
govog punomonika. Iskljuenje javnosti odnosi se i na posmatra-
e, samo ukoliko to izriito zahteva podnosilac prigovora.
U postupku veanja i glasanja javnost je iskljuena.
Uee posmatraa u postupku
lan 33.
Predstavnicima Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a, Dru-
tva sudija Srbije i predstavnika drugih strukovnih udruenja sudija,
na njihov zahtev, Savet omoguava posmatranje postupka.
Savet odreuje rok u kojem zainteresovana lica mogu prijaviti
posmatrae, do broja raspoloivih mesta.
Posmatranje postupka podrazumeva neposredno prisustvo po-
smatraa u toku postupka preispitivanja, osim prilikom glasanja.
Posmatrai su duni potovati procesnu disciplinu.
Posmatrai mogu da podnesu Komisiji pismena zapaanja sa
roita u roku od tri dana od dana odranog roita.
lan 34.
Ova pravila stupaju na snagu narednog dana od dana objavlji-
vanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Broj 06-00-16/2011-01
U Beogradu, 23. maja 2011. godine
Predsednik
Visokog saveta sudstva,
Nata Mesarovi, s. r.
5. PRAVILNIK O PREISPITIVANJU DVT-A
Na osnovu l. 6. i 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 101/10), Dravno
vee tuilaca donosi
PRAVILNIK
o postupku preispitivanja odluka prvog sastava dravnog vea
tuilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti
I OSNOVNE ODREDBE
Uvod
lan 1.
Pravilnikom o postupku preispitivanja odluka pravog sastava
Dravnog vea tuilaca (u daljem tekstu: DVT) i primeni kriteriju-
ma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti ure-
uje se postupak preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog vea
tuilaca o prestanku funkcije javnih tuilaca i zamenika javnih tui-
laca iz lana 130. stav 1. Zakona o javnom tuilatvu (Slubeni gla-
snik RS, br. 116/08 i 104/09), o izboru zamenika javnih tuilaca na
stalnu funkciju (Slubeni glasnik RS, broj 106/09), o predlogu za
izbor javnih tuilaca (Slubeni glasnik RS, broj 98/09), o predlogu
za izbor zamenika javnih tuilaca koji se prvi put biraju (Slubeni
glasnik RS, broj 111/09), odnosno odluke DVT-a o izboru zame-
nika javnih tuilaca na stalnu funkciju i predloga za izbor zamenika
javnih tuilaca koji se prvi put biraju (Slubeni glasnik RS, broj
54/10), primeni kriterijuma i merila o strunosti, osposobljenosti
i dostojnosti iz Pravilnika o kriterijuma i merilima za ocenu stru-
nosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotu-
ilake funkcije (Slubeni glasnik RS, broj 55/09).
Naela postupka preispitivanja
lan 2.
Postupak preispitivanja je javan, kontradiktoran, nepristrastan,
pravian, neposredan, zasnovan na potovanju Ustavom zajamenih
sloboda i prava i zabrani svakog oblika diskriminacije.
U postupku preispitivanja posebno nije dozvoljeno neopravda-
no pravljenje razlike i nejednako postupanje u odnosu na nosioce
javnotuilake funkcije po osnovu starosne dobi, zanimanja bra-
nog partnera i mesta prebivalita.
Odluke DVT-a u postupku preispitivanja su objektivne i zasnova-
ne na injenicama utvrenim u postupku shodno st. 1. i 2. ovog lana,
a saglasno Zakonu o javnom tuilatvu, Zakonu o izmenama i dopuna-
ma zakona o javnom tuilatvu, Pravilniku o kriterijuma i merilima za
ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca jav-
notuilake funkcije, Pravilnika o postupku preispitivanja odluke prvog
sastava Dravnog vea tuilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, kao i drugih optih pravnih
akata i drugih propisa koji su se primenjivali pre 17. 12. 2009. godine.
Pokretanje, voenje i pretpostavke
postupka preispitivanja
lan 3.
Stalni sastav DVT preispituje odluke prvog sastava DVT.
Postupak preispitivanja pokree i vodi stalni sastav DVT.
Deo III Prilozi 305
Pre poetka postupka preispitivanja lanovi DVT, koji su ue-
stvovali u radu prvog sastava DVT, odluie o nainu uea u po-
stupku preispitivanja.
lanovi prvog sastava DVT koji su uestvovali u radu prvog
sastava DVT mogu se izuzeti iz dela ili celokupnog postupka
preispitivanja.
Postupak preispitivanja zasniva se na pretpostavci da javni tui-
lac i zamenik javnog tuioca ispunjavaju kriterijume strunosti, os-
posobljenosti i dostojnosti u skladu sa Zakonom o javnom tuilatvu
i Pravilnikom o kriterijuma i merilima za ocenu strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuilake funkcije.
U sluaju sumnje da neizabrani nosilac javnotuilake funk-
cije ispunjava kriterijume strunosti, osposobljenosti i dostojno-
sti, DVT moe da obori pretpostavku u postupku preispitivanja na
osnovu dokaza.
Znaenje izraza
lan 4.
DVT je Dravno vee tuilaca.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije je javni tuilac ili
zamenik javnog tuioca kome je dana 31. 12. 2009. godine prestala
javnotuilaka funkcija na osnovu lana 130. stav 1. Zakona o jav-
nom tuilatvu i koji je podneo albu iz lana 161. stav 4. Ustava RS,
odnosno ustavnu albu Ustavnom sudu ili prigovor shodno lanu
6. stav 4. u vezi sa stavom 1. Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona o javnom tuilatvu.
Odlukom o prestanku funkcije smatra se nastupanje zakonske
posledice iz lana 130. Zakona o javnom tuilatvu, za javne tui-
oce i zamenike javnog tuioca koji nisu izabrani u skladu sa Zako-
nom o javnom tuilatvu.
Obrazloenom odlukom smatra se akt prvog sastava DVT-a
koji sadri elemente pojedinanog pravnog akta sa obrazloenjem,
donet povodom prestanka funkcije javnog tuioca ili zamenika jav-
nog tuioca sa 31. 12. 2009. godine.
Punomonik neizabranog nosioca javnotuilake funkcije je
advokat koga neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ovlasti da
zastupa njegove interese u postupku preispitivanja.
Dokumentacijom se smatra: prijava na konkurs za izbor no-
sioca javnotuilake funkcije, podaci i miljenja o kandidatu sa-
glasno Pravilniku o kriterijuma i merilima za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuila-
ke funkcije, ustavna alba, alba Ustavnom sudu iz lana 161. stav
4. Ustava RS, ustupljen predmet od Ustavnog suda, prigovor iz
lana 6. stav 4. u vezi sa stavom 1. Zakona o izmenama i dopuna-
ma Zakona o javnom tuilatvu, s tim da DVT podatke o okon-
anom postupku za razreenje, koji je bio predvien Zakonom o
javnom tuilatvu i u kome su utvreni razlozi za razreenje ili
pravnosnano okonanom postupku kojim je osuen za kanji-
vo delo koji ga ini nedostojnim za vrenje javnotuilake funk-
cije ili je presudu kojom mu je izreena kazna zatvora od najma-
nje est meseci zbog izvrenog krivinog dela pribavlja i nakon
17. decembra 2009. godine.
Dokumentacijom se smatraju podnesci i dokazi koje je u po-
stupku preispitivanja dostavio neizabrani nosilac javnotuilake
funkcije, odnosno pribavilo DVT, a koji se odnose iskljuivo na ra-
zjanjenje injenica koje su bile predmet razmatranja prvog sasta-
va DVT do 17. 12. 2009. godine.
Pravilnikom se podrazumeva Pravilnik o kriterijumima i me-
rilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata
za nosioca javnotuilake funkcije.
Pravilnikom o postupku preispitivanju se smatra Pravilnik o
postupku preispitivanja odluke prvog sastava dravnog vea tui-
laca i primeni kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti.
Deo III Prilozi 307
II PROCESNI SUBJEKTI, UESNICI I OVLAENJA
Procesni subjekti i uesnici u postupku
lan 5.
Procesni subjekti su: DVT i neizabrani nosilac javnotuila-
ke funkcije.
Uesnici u postupku preispitivanja su: punomonik neizabra-
nog nosioca javnotuilake funkcije, posmatrai Udruenja javnih
tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije ( u daljem tekstu: UTS) i
drugi posmatrai relevantnih institucija i organizacija (OEBS, EU,
SE, Zatitnik graana i dr.).
Predstavnicima EU, Saveta Evrope, OEBS, UTS, meunarod-
nih strukovnih udruenja, na njihov zahtev, DVT omoguava po-
smatranje postupka.
Predstavnicima drugih posmatraa DVT moe na njihov zah-
tev omoguiti uee u svojstvu posmatraa.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije u postupku preis-
pitivanja uestvuje lino, sa punomonikom ili posredstvom pu-
nomonika.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije u postupku preis-
pitivanja moe angaovati (ovlastiti) samo jednog punomonika.
Ovlaenja procesnih subjekata
lan 6.
DVT pokree postupak, vodi postupak i donosi odluku na
osnovu Zakona o javnom tuilatvu, Zakona o Dravnom veu tu-
ilaca, Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tuila-
tvu, Pravilnika, Pravilnika o postupku preispitivanju, kao i i drugih
propisa koji su se primenjivali pre 17. 12. 2009. godine.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ima pravo da se
upozna sa predmetom, izvri uvid u kompletnu dokumentaciju u
svakoj fazi postupka preispitivanja, uestvuje u postupku preispiti-
vanja, izjanjava se pred stalnim sastavom DVT o navodima i od-
govara na postavljena pitanja, daje primedbe, iznosi predloge, do-
stavlja podneske i dokumentaciju od znaaja za odluku u postupku
preispitivanja.
Ovlaenja uesnika
lan 7.
Punomonik neizabranog nosioca javnotuilake funkcije ima
pravo da se upozna sa predmetom, izvri uvid u kompletnu doku-
mentaciju u svakoj fazi postupka preispitivanja, uestvuje u postup-
ku, postavlja pitanja neizabranom nosiocu javnotuilake funkcije,
stavlja primedbe, iznosi predloge, dostavlja podneske i dokumen-
taciju od znaaja za odluku u postupku preispitivanja.
Posmatra UTS ima pravo da se upozna sa predmetom, izvri
uvid u kompletnu dokumentaciju u svakoj fazi postupka preispiti-
vanja, prisustvuje svim fazama postupka preispitivanja, preko pred-
sedavajueg Vea uz njegovu prethodnu saglasnost postavlja pita-
nja neizabranom nosiocu javnotuilake funkcije, sainjava izvetaj
o toku postupka koji sadri ocenu nepristrasnosti i objektivnosti
rada i odluke DVT-a.
Posmatra Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tui-
laca Srbije izvetaj iz stava 2. ovog lana dostavlja DVT-u, UTS-u
i drugim relevantnim domaim i meunarodnim organizacijama
i institucijama.
Posmatrau Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tu-
ilaca nadleni tuilac mora odobriti odsustvo radi posmatranja,
a vreme provedeno u posmatranju rauna se kao vreme provede-
no na radu.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije moe da zahteva da
se postupak preispitivanja sprovede bez prisustva posmatraa.
Deo III Prilozi 309
III TOK POSTUPKA
Javnost postupka preispitivanja
lan 8.
Rad DVT-a u postupku preispitivanja je javan.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije moe da zahteva is-
kljuenje javnosti u postupku preispitivanja.
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na lanove DVT, neizabranog
nosioca javnotuilake funkcije i punomonika.
Odluku o iskljuenju javnosti donosi DVT reenjem, koje mora
biti obrazloeno.
Ukoliko je javnost iskljuena, uesnici postupka su duni da
podatke iz postupka uvaju kao slubenu tajnu.
Postupak preispitivanja
lan 9.
Faze postupka preispitivanja su:
poetak postupka preispitivanja
formiranje predmeta i odreivanje izvestioca
prikupljanje i dostavljanje dokumentacije
izvetaj izvestioca DVT-a
zasedanje DVT-a
pojedinana odluka u postupku preispitivanja
okonanje postupka preispitivanja
Poetak postupka preispitivanja
lan 10.
DVT donosi Odluku o postupku preispitivanja koju objavljuje
u Slubenom glasniku RS, na oglasnoj tabli u slubenim prosto-
rijama DVT-a i na veb stranici DVT-a.
DVT u Odluci o postupku preispitivanja navodi listu neizabra-
nih nosilaca javnotuilake funkcije.
Nakon objavljivanja Odluke, DVT dostavlja pojedinano pi-
smeni poziv sa povratnicom svim neizabranim nosiocima javno-
tuilake funkcije sa liste da se u roku od 7 dana izjasne o tome da
li ele da uestvuju u postupku preispitivanja.
Ukoliko se neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ne izja-
sni u roku iz stava 3. ovog lana, smatrae se da ne eli da se odlu-
ka prvog sastava DVT u odnosu na njega preispituje.
Formiranje predmeta
i odreivanje izvestioca
lan 11.
DVT za svakog neizabranog nosioca javnotuilake funkcije
formira predmet koji dodeljuje izvestiocu u rad.
DVT predmete uzima u rad po azbunom redu prezimena ne-
izabranih nosilaca javnotuilake funkcije.
Predmet se formira na osnovu dokumentacije kojom raspolae
DVT, a koju ini dokumentacija preuzeta od prvog sastava DVT-a;
ustupljeni predmeti Ustavnog suda; predmeti po prigovoru u smi-
slu lana 6. stav 4. u vezi sa stavom 1. Zakona o izmenama i dopu-
nama Zakona o javnom tuilatvu i dokumentacija koju je dostavio
neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ili punomonik neizabra-
ni nosilac javnotuilake funkcije.
Iz spisa predmeta se izdvaja sva dokumentacija koju je prvi
sastav DVT pribavio posle 17. decembra 2009, osim u sluajevima
predvienim ovim pravilnikom.
Izvestilac je izborni lan DVT iz reda javnih tuilaca i zame-
nika javnih tuilaca.
DVT sainjava raspored izvestilaca po predmetima.
Deo III Prilozi 311
Prikupljanje i dostavljanje dokumentacije
lan 12.
DVT pored dokumentacije kojom raspolae, po potrebi, pri-
kuplja dodatnu dokumentaciju do okonanja postupka preispitiva-
nja, shodno ovom pravilniku.
Naknadno pribavljenu dokumentaciju DVT dostavlja neizabra-
nom nosiocu javnotuilake funkcije i punomoniku.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije i njegov punomo-
nik mogu da predloe DVT da po slubenoj dunosti pribavi do-
kumentaciju od sutinskog znaaja za utvrenje ili razjanjenje
injeninog stanja.
Ovlaenja izvestioca DVT-a
lan 13.
Izvestilac DVT-a prouava dokumentaciju i sainjava izvetaj
koji sadri kratak prikaz stanja u spisima predmeta i ini sastavni
deo predmeta.
Izvetaj mora da sadri podatke o efikasnosti u postupanju
shodno l. 28. i 29. ovog pravilnika.
Izvetaj izvestioca DVT-a ne sadri obrazloenu odluku.
Izvestilac DVT-a sainjeni izvetaj dostavlja DVT-u zajedno
sa predmetom.
Predlog izvestioca DVT-a
lan 14.
Ukoliko na bazi podataka iz predmeta, u odnosu na pojedi-
ne neizabrane nosioce javnotuilake funkcije, izvestilac DVT-a
konstatuje da ne postoje razlozi za sumnju u strunost, osposoblje-
nost ili dostojnost, sainjava listu sa predlogom da DVT na sedni-
ci, bez odravanja zasedanja, donese odluku o njihovom izboru.
Izvestilac DVT-a je duan da predlog iz stava 1. ovog lana
stavi ukoliko utvrdi da procenat efikasnosti u postupanju, odgovara
lanu 5 st. 2, 3. i 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, odnosno ukoliko utvrdi da
su razlozi za nii procenat efikasnosti opravdani, a shodno lanu
28. ovog pravilnika, a ne postoji sumnja u strunost i dostojnost.
Ukoliko usvoji predlog izvestioca, DVT na sednici donosi od-
luku o izboru neizabranog nosioca javnotuilake funkcije sa liste
izvestioca, bez odravanja zasedanja.
Ukoliko DVT ne usvoji predlog izvestioca DVT-a, zakazuje
zasedanje.
Priprema zasedanja DVT-a
lan 15.
Nakon prijema predmeta i izvetaja izvestioca, DVT zakazu-
je zasedanje i o datumu i vremenu odravanja zasedanja pisme-
nim putem obavetava neizabranog nosioca javnotuilake funkcije
i njegovog punomonika, kao i posmatrae UTS i druge prijavljene
posmatrae, najkasnije 30 dana pre zakazanog zasedanja.
Zasedanju DVT prisustvuje neizabrani nosilac javnotuilake
funkcije i/ili ovlaeni punomonik.
Ukoliko neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ne eli da
prisustvuje zasedanju, ovlauje punomonika i o tome pismenim
putem obavetava DVT.
Nedolazak neizabranog nosioca javnotuilake funkcije, koji
ima punomonika, ne spreava odravanje sednice, osim ukoliko je
iz opravdanih razloga spreen da prisustvuje sednici, a eli da pri-
sustvuje sednici. Neizabrani nosilac je duan da pre poetka sedni-
ce navede razloge spreenosti i da o tome dostavi dokaze.
Deo III Prilozi 313
Tok zasedanja DVT
lan 16.
Predsednik otvara zasedanje i objavljuje predmet postupka pre-
ispitivanja.
Zasedanje poinje izlaganjem izvetaja izvestioca.
Neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ima pravo da se izja-
njava na navode izvetaja i na podatke iz dokumentacije, stavlja primed-
be na iznete podatke i tok postupka preispitivanja i daje predloge DVT.
lanovi DVT-a obavljaju razgovor sa neizabranim nosiocem
javnotuilake funkcije na okolnosti injenica sadranih u izveta-
ju i dokumentaciji.
Punomonik ima pravo da postavlja pitanja neizabranom no-
siocu javnotuilake funkcije, stavlja primedbe na iznete podatke i
tok postupka preispitivanja i daje predloge DVT.
Posmatrai imaju pravo da postavljaju pitanja neizabranom no-
siocu javnotuilake funkcije radi razjanjenja injenica, shodno
lanu 7. ovog pravilnika.
Odlaganje zasedanja i pauza
u toku zasedanja
lan 17.
Na predlog lana DVT-a, neizabranog nosioca javnotuilake
funkcije i njegovog punomonika, DVT moe doneti odluku kojom
odlae zasedanje najdue 30 dana.
Odlaganje zasedanja subjekti i punomonik mogu predloiti
zbog prikupljanja dokumentacije i drugih vanih razloga.
Nakon isteka roka od 30 dana zasedanje se nastavlja.
lan DVT-a, neizabrani nosilac javnotuilake funkcije i njegov pu-
nomonik mogu traiti pauzu u toku zasedanja u trajanju od 15 minuta.
Odlaganje zasedanja, pauza u toku zasedanja i zavretak zase-
danja se konstatuju u zapisniku.
Korienje dokumentacije
lan 18.
DVT u postupku preispitivanja, prilikom utvrivanja neke i-
njenice mora da navede izvor i datum pribavljanja dokumentacije
to se konstatuje u zapisniku.
Zavretak zasedanja
lan 19.
Posle date zavrne rei neizabranog nosioca javnotuilake
funkcije i/ili ovlaenog punomonika, DVT objavljuje da je za-
sedanje zavreno.
Zavrna re sadri predlog odluke u postupku preispitivanja i
kratko obrazloenje.
Donoenje odluke
lan 20.
Nakon zavretka zasedanja DVT se povlai na veanje i glasa-
nje radi donoenja odluke u postupku preispitivanja.
Donetu odluku DVT usmeno saoptava neizabranom nosio-
cu javnotuilake funkcije sa kratkim obrazloenjem istog dana, a
najkasnije u roku od 3 dana od zavretka zasedanja.
Veanje i glasanje
lan 21.
Odluka u postupku preispitivanja donosi se veinom glaso-
va prisutnih lanova DVT u skladu sa Poslovnikom o radu DVT.
Veanje i glasanje je zatvoreno za javnost.
Deo III Prilozi 315
O veanju i glasanju DVT-a sainjava se posebni zapisnik u
kome se navodi kako je glasao svaki lan DVT-a. lan vea moe
izdvojiti svoje miljenje to se konstatuje u zapisniku.
Zapisnik o zasedanju
lan 22.
Zapisnik DVT-a o zasedanju sadri vreme poetka i zavret-
ka zasedanja, tok zasedanja, izvetaj izvestioca, pitanja, odgovore,
predloge i primedbe subjekata i uesnika u postupku preispitiva-
nja, izvoenje dokaza, odlaganje zasedanja, pauze i odluku u po-
stupku preispitivanja
Pismeni otpravak
lan 23.
Pismeni otpravak odluke u postupku preispitivanja DVT do-
stavlja neizabranom nosiocu javnotuilake funkcije u roku od
osam dana od dana objavljivanja odluke u postupku preispitivanja.
Odluka DVT mora biti obrazloena.
U obrazloenju odluke kojom se potvruje prestanak javno-
tuilake funkcije, DVT e obavezno dati ocenu dokaza izvedenih
tokom postupka preispitivanja.
Odluka DVT
lan 24.
DVT odluku zasniva na dokumentaciji sadranoj u predmetu.
DVT odluku u postupku preispitivanja ne moe da zasniva is-
kljuivo na obrazloenoj odluci.
Vrste odluka u postupku preispitivanja
lan 25.
DVT donosi odluku o izboru neizabranog nosioca javnotu-
ilake funkcije za zamenika javnog tuioca na jednu od funkci-
ja na koju je konkurisao ukoliko u postupku preispitivanja utvrdi
da neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ispunjava kriteriju-
me iz Pravilnika.
DVT donosi odluku kojom potvruje prestanak javnotuila-
ke funkcije neizabranog nosioca javnotuilake funkcije ukoliko u
postupku preispitivanja utvrdi da nosilac javnotuilake funkcije ne
ispunjava jedan ili vie kriterijuma iz Pravilnika.
Odluka kojom DVT neizabranom nosiocu javnotuilake
funkcije potvruje prestanak javnotuilake funkcije smatra se od-
lukom DVT-a o prestanku funkcije i neizabrani nosilac javnotu-
ilake funkcije ima pravo na albu Ustavnom sudu u roku od 30
dana od dana dostavljanja odluke, shodno lanu 98. Zakona o jav-
nom tuilatvu.
Odluka DVT o broju zamenika javnih tuilaca (Slubeni gla-
snik RS, br. 43/09 i 24/10) ne utie na vrstu odluke i broj odluka u
postupku preispitivanja.
Okonanje postupka preispitivanja
lan 26.
Postupak o preispitivanju DVT okonava Odlukom o izabra-
nim nosiocima javnotuilake funkcije.
Odluka o izabranim nosiocima javnotuilake funkcije objav-
ljuje se u Slubenom glasniku RS, na oglasnoj tabli u slubenim
prostorijama DVT-a i na veb stranici DVT-a.
IV PRIMENA KRITERIJUMA I MERILA
ZA OCENU STRUNOSTI, OSPOSOBLJENOSTI
I DOSTOJNOSTI
Uopte o primeni kriterijuma i merila za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti
lan 27.
Pretpostavka strunosti za neizabranog nosioca javnotuila-
ke funkcije se moe oboriti ukoliko DVT na osnovu dokaza utvr-
di da neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ne poseduje opte
struno znanje i posebna znanja koja su od znaaja za vrenje jav-
notuilake funkcije, saglasno Pravilniku.
Pretpostavka osposobljenost za neizabranog nosioca javnotu-
ilake funkcije se moe oboriti ukoliko DVT na osnovu dokaza o
efikasnosti u postupanju utvrdi da neizabrani nosilac javnotuila-
ke funkcije ne ispoljava sposobnost u primeni strunih znanja i pre-
duzimanja procesnih radnji i ne iskazuje profesionalne vetine, od-
nosno na osnovu drugih definisanih merila utvrdi da ne ispoljava
analitiko miljenje, sposobnost pravnikog rasuivanja i donoe-
nja odluka, umenost obrazlaganja pravnih stavova, kvalitet pisa-
nog i usmenog izraavanja, sposobnosti komuniciranja i sposob-
nost za timski rad, saglasno Pravilniku.
Pretpostavka dostojnosti za neizabrane nosioce javnotuilake
funkcije obara se iskljuivo na osnovu dokaza podobnih da se ko-
riste u sudskom postupku i iz kojih proistie da je neizabrani nosi-
lac javnotuilake funkcije ispoljenim ponaanjem grubo krio lini
ugled i ugled javnotuilake funkcije to je dovelo do tekog naru-
avanja ugleda nosioca javnotuilake funkcije ili tekog naruava-
nja poverenja javnosti u javno tuilatvo.
Grubim krenjem linog ugleda i ugleda javnotuilake pro-
fesije, smatra se:
ako je utvreno da je koristio javnotuilaku funkciju za pri-
bavljanje neopravdanih koristi za sebe ili druge osobe,
ako je utvreno da je donosio odluke kojima se uporno i oi-
gledno kre pravila postupka u cilju neopravdanog povla-
ivanja ili diskriminisanja stranaka i uesnika u postupku,
ako je utvreno da se uestalo uputao u neprimerene od-
nose sa strankama u postupku ili njihovim punomonicima,
ako je utvreno da je u duem periodu i u vie navrata u
cilju pribavljanja materijalne koristi obavljao aktivnosti
koje su u zakonu odreene kao nespojive sa javnotuila-
kom funkcijom,
ako je utvreno da je odavao podatke koji se smatraju slu-
benom tajnom do kojih je doao u vrenju funkcije,
ako je utvreno da je uestalo i oigledno postupao sa pri-
strasnou i predrasudama u obavljanju javnotuilake funk-
cije zbog rase, pola, etnikog porekla, nacionalne pripad-
nosti, seksualne orijentacije ili drutvenog ili ekonomskog
statusa stranke ili uesnika u postupka.
Pretpostavka dostojnosti obara se i na osnovu okonanog po-
stupka za razreenje koji je bio predvien Zakonom o javnom tui-
latvu i u kojem su utvreni razlozi za razreenje ili pravnosnano
okonanog postupka kojim je kanjen za kanjivo delo koje ga ini
nedostojnim za vrenje javnotuilake funkcije ili je osuen na kaznu
zatvora od najmanje est meseci zbog izvrenog krivinog dela.
Posebno o postupku za preispitivanju neizabranog
zamenika javnog tuioca
lan 28.
Osnovanost sumnje u osposobljenost neizabranog zamenika
javnog tuioca, DVT utvruje tako to se u postupku preispitiva-
nja, na osnovu podataka dostavljenih prvom sastavu DVT-a pre 17.
decembra 2009. godine, u skladu sa lanom 5. st. 2, 3. i 4. Pravilni-
ka o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti
Deo III Prilozi 319
i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuilake funkcije, utvru-
je procenat efikasnosti u postupanju neizabranog zamenika jav-
nog tuioca.
Kada je procenat efikasnosti neizabranog nosioca javnotuila-
ke funkcije nii od proseka iz lana 5 st. 2, 3. i 4. Pravilnika o kri-
terijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i do-
stojnosti kandidata za nosioca javnotuilake funkcije, DVT e na
zahtev neizabranog nosioca javnotuilake funkcije, ceniti oprav-
danost razloga za nii procenat efikasnosti u postupanju.
Kada DVT utvrdi da su razlozi za nii procenat efikasnosti u
postupanju opravdani, smatrae e se da je neizabrani nosilac jav-
notuilake funkcije ispunio uslove iz lana 5 st. 2, 3. i 4. Pravilni-
ka o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti
i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuilake funkcije.
Posebno o postupku za preispitivanju
neizabranog javnog tuioca
lan 29.
Strunost i osposobljenost neizabranog javnog tuioca moe
da se ospori samo ukoliko DVT na osnovu dokaza utvrdi da ne-
izabrani javni tuilac nije pokazao optu sposobnost rukovoenja
javnim tuilatvom, sposobnost ostvarivanja nadzora, sposobnost
unapreivanja rada javnog tuilatva i sposobnost upravljanja u kri-
znim situacijama. Ukoliko su javnom tuiocu bili dodeljeni pred-
meti u rad DVT e, shodno lanu 28. ovog pravilnika, kao i shod-
no lanu 102. Pravilnika o upravi u javnom tuilatvu (Slubeni
glasnik, broj 77/04), procenat efikasnosti u postupanju javnog tu-
ioca utvrditi po pravilima koja vae za zamenike javnog tuioca.
Konana ocena strunosti osposobljenosti i dostojnosti utvr-
die se nakon zajednike primene kriterijuma i merila koji vae za
javne tuioce i za zamenike javnih tuilaca imajui u vidu odred-
be lana 20. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce jav-
notuilake funkcije (Slubeni glasnik RS, broj 77/04).
Neizabrani javni tuilac ne moe biti predloen za javnog tu-
ioca u postupku preispitivanja ukoliko su na funkcije javnog tui-
oce za koje je konkurisao izabrani drugi javni tuioci.
Posebno o postupku za preispitivanje odluke
o predlogu za izbor javnih tuilaca i odluke o izboru
na stalnu funkciju zamenika javnih tuilaca
lan 30.
DVT u postupku preispitivanja utvruje razloge koji potvru-
ju sumnju u ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti poje-
dinih nosilaca javnotuilake funkcije, odnosno koji potvruju po-
vredu postupka u donoenju odluke o izboru pojedinog zamenika
javnog tuioca ili predloga za izbor pojedinog javnog tuioca i za-
menika javnog tuioca koji se prvi put bira, nakon ega moe po-
krenuti postupak za razreenje shodno lanu 7. stav 2. Zakona o iz-
menama i dopunama Zakona o javnom tuilatvu samo ukoliko na
osnovu dokaza utvrdi da je nosilac javnotuilake funkcije pravno-
snano osuen za krivino delo koje ga ini nedostojnim za obav-
ljanje javnotuilake funkcije ili na kaznu zatvora od est meseci ili
da je u odnosu na njega okonan postupak za razreenje predvien
Zakonom o javnom tuilatvu, kao osnov za razreenje.
V PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena odredbi
lan 31.
Odredbe ovog pravilnika e se primenjivati samo u postup-
ku preispitivanja odluka prvog sastava DVT u skladu sa lanom 6.
Deo III Prilozi 321
i lanom 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tu-
ilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 101/10), a najkasnije do 31.
12. 2011. godine.
lan 32.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objav-
ljivanja u Slubenom glasniku RS.
Broj: 110-00-4/2011-01
U Beogradu, 25. maja 2011. godine
Predsednik
Dravnog vea tuilaca
Zagorka Dolovac, s. r.
6. PRESUDE USTAVNOG SUDA OD 11. I 18. JULA 2012.
Republika Srbija
USTAVNI SUD
Broj: VIIIU-364/2011
_____________. 2012. godine
B e o g r a d
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragia B. Slijepevi i
sudije dr Olivera Vui, Vesna Ili Preli, Bratislav oki, dr Agne
Kartag Odri, Katarina Manojlovi Andri, mr Milan Markovi, dr
Bosa Nenadi, Milan Stani, dr Dragan Stojanovi, Sabahudin Tahi-
rovi i Predrag etkovi, lanovi Vea, u postupku po albi Gorda-
ne Nei Danetovi iz Nia i albama Slavice Karlii iz aka, Jo-
vana Kordia iz Novog Beograda, Ljiljane endi iz Vrnjake Banje,
Veselina Savia iz Leskovca, Letice Nikoli iz Babunice, Slavie Ja-
njia iz Velike Plane, Miroslava Karapandia iz Kraljeva, Darinke
Devedi iz Ljiga, anke Radi iz Beograda, Tomislava orevia
iz Smedereva, Bratislave Petrovi iz Paraina, Olge Bukvi iz Vrca,
Milene Smiljkovi iz Beograda, Nikole Medakovia iz Vrca, Sla-
ane Stanisavljevi iz Poarevca, Marije Ivanovi iz apca, Sneane
Markovi iz aka, arka Gavrilovia iz Gue, Slobodanke Miko-
vi iz Nia, Nikole Peia iz Leskovca, Miroslava Radovanovia iz
Kruevca, Dragane Milenovi iz Nia, Vere Niki iz Trstenika, Dra-
gog okia iz Negotina, Dragoslava Pavlovia iz Smederevske Pa-
lanke, Mirjane Jovanovi iz Jagodine, Milana Blendia iz Kobinice,
Marije Svilar Petkovi iz Nia, Gordane Bajunovi iz Bogatia, Lji-
ljane Batalo iz Novog Sada, Nikole Preoanina iz Beograda, Milke
Basta iz Apatina, Vlastimira Dimia iz Raniluga, Desimira Jovano-
via iz Negotina, Zorana orevia iz Vranja, Svetlane Andreji iz
Varvarina, Dragoljuba Mladenovia iz Vranja, Miodraga Marko-
via iz Kragujevca, Milovana Petrovia iz Bake Palanke, Milan-
ke Stojanovi iz Bora, Rue Bojovi iz Uica, Jane Pekovi iz Obre-
novca, Milana Stojkovia iz Vranja, Dragice Glii enisi iz Uba,
Radmile Egeri iz Trstenika, Milene Krsti iz Kragujevca, Snea-
ne Pani iz Slovca, Ljiljane Popovi iz Kueva, Vladimira Bajia iz
apca, ivanke Mileti iz Kragujevca, Bojana Milenkovia iz Vra-
nja, Boka Popovia iz Beograda, Radomira Mazalice iz Prijepolja,
Stojadina Jovanovia iz Nia, Sneane okanovi iz Beograda, Go-
rice Radmilac iz Bora, Kate Maleni iz Kikinde, Radie Ljubania
iz Bogatia, Zorana Vitkovia iz Nia, Sneane Jovanovi iz Valje-
va, Katarine Parmakovi iz apca, Ruice Garev Vai iz Novog
Sada, Natae Milutinovi Panevski iz Beograda, Branimira Stoja-
novia iz Bele Crkve, Sneane Feje iz Vrca, Ninoslava Avramovi-
a iz Vranja, Ljubie Milojevia iz Zajeara, Mirjane Novakovi iz
Valjeva, Dejana Stamenkovia iz Leskovca, Biljane Mirosavljevi iz
Jagodine, Lidije Jovanovski iz Smedereva, ora Mirkovia iz Ze-
muna, Mirjane Stevovi Mili iz Beograda, Sneane Anelkovi iz
Jagodine, Jasmine Petrovi iz Poarevca, Anelke Pavlovi Savi iz
Lazarevca, Neboje Stojiia iz Leskovca, Ilije Rula iz Paneva, Tanje
Nei Tomovi iz Nia, Neboje eperca iz Jagodine, eljka ukovi-
a iz Subotice, Atile vager iz Apatina, Sae Kneevia iz Nia, An-
elke Stevanovi iz Smederevske Palanke, Jovice Rania iz Pirota,
Rue Trifunovi iz Despotovca, Radie Jovia iz Kurumlije, Janka
Lazarevia iz Beograda, Tatjane Petrovi iz Beograda, Verice Vojvo-
di Risti iz Leskovca, Milje Neki iz Lazarevca, Ljudmile Markovi
iz Leskovca i Aleksandre Luki iz apca, na osnovu lana 167. stav
4. u vezi sa lanom 155. Ustava Republike Srbije, na sednici odra-
noj 18. jula 2012. godine, doneo je
Deo III Prilozi 325
O D L U K U
1. Usvaja se alba:
Gordane Nei Danetovi izjavljena protiv odluke Visokog
saveta sudstva broj 010-01-77/2011-01 od 26. jula 2011. go-
dine;
Slavice Karlii izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00096/2011-01 od 16. avgusta 2011. godine;
Jovana Kordia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Ljiljane endi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00113/2011-01 od 20. jula 2011. godine;
Veselina Savia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Letice Nikoli izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Slavie Janjia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
broj 010-01-00574/2011-01 od 9. septembra 2011. godine;
Miroslava Karapandia izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-952/2011-01 od 23. septembra 2011.
godine;
Darinke Devedi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-1107/2011-01 od 2. novembra 2011. godine;
anke Radi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-001-00176/2011-01 od 6. oktobra 2011. godine;
Tomislava orevia izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-00171/2011-01 od 20. jula 2011. godine;
Bratislave Petrovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-1258/2011-01 od 21. oktobra 2011.
godine;
Olge Bukvi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
broj 010-01-211/2011-01 od 6. oktobra 2011. godine;
Milene Smiljkovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-01048/2011-01 od 30. marta 2012.
godine;
Nikole Medakovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 117-00-00015/2011-01 od 19. aprila 2012. go-
dine;
Slaane Stanisavljevi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-00500/2011-01 od 5. aprila 2012. godine;
Marije Ivanovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00577/2011-01 od 19. aprila 2012. godine;
Sneane Markovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-01184/2011-01 od 26. april 2012. godine;
arka Gavrilovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-00052/2011-01 od 16. avgusta 2011.
godine;
Slobodanke Mikovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Nikole Peia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-775/2011-01 od 9. septembra 2011. godine;
Miroslava Radovanovia izjavljena protiv odluke Visokog
saveta sudstva broj 010-01-00504/2011-01 od 9. septembra
2011. godine;
Dragane Milenovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Vere Niki izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
broj 010-01-00851/2011-01 od 1. decembra 2011. godine;
Dragog okia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Dragoslava Pavlovia izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-782/2011-01 od 1. decembra 2011.
godine;
Mirjane Jovanovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Deo III Prilozi 327
Milana Blendia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Marije Svilar Petkovi izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-00101/2011-01 od 24. aprila 2012.
godine;
Gordane Bajunovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-00214/2011-01 od 24. aprila 2012. go-
dine;
Ljiljane Batalo izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Nikole Preoanina izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Milke Basta izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
Vlastimira Dinia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Desimira Jovanovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Zorana orevia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Svetlane Andreji izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-497/2011-01 od 16. avgusta 2011.
godine;
Dragoljuba Mladenovia izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-01116/2011-01 od 21. oktobra 2011.
godine;
Miodraga Markovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-00230/2011-01 od 8. decembra 2011.
godine;
Milovana Petrovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Milanke Stojanovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Jane Pekovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Milana Stojkovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 117-00-00096/2011-01 od 23. aprila 2012.
godine;
Rue Bojovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
Dragice Glii enisi izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Radmile Egeri izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Milene Krsti izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Sneane Pani izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Ljiljane Popovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Vladimira Bajia izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-00216/2011-01 od 10. novembra 2011.
godine;
ivanke Mileti izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00585/2011-01 od 24. januara 2011. godine;
Bojana Milenkovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Boka Popovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta
godine;
Radomira Mazalice izjavljena protiv odluke Visokog saveta
godine;
Deo III Prilozi 329
Stojadina Jovanovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Sneane okanovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Gorice Radmilac izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Kate Maleni izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Radie Ljubania izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Zorana Vitkovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00714/2011-01 od 16. maja 2012. godine;
Sneane Jovanovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Katarine Parmakovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Ruice Garev Vai izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-238/2011-01 od 16. avgusta 2011.
godine;
Natae Milutinovi Panevski izjavljena protiv odluke Viso-
kog saveta sudstva broj 010-01-001012/2011-01 od 23. sep-
tembra 2011. godine;
Branimira Stojanovia izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-00019/2011-01 od 22. jul 2011. godine;
Sneane Feje izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Ninoslava Avramovia izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-902/2011-01 od 21. oktobra 2011.
godine;
Ljubie Milojevia izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Mirjane Novakovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-102/2011-01 od 21. oktobra 2011. godine;
Dejana Stamenkovia izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-00076/2011-01 od 23. septembra
2011. godine;
Biljane Mirosavljevi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-859/2011-01 od 6. oktobra 2011. godine;
Lidije Jovanovski izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
ora Mirkovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 117-00-00024/2011-01 od 8. decembra 2011. godine;
Mirjane Stevovi Mili izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Sneane Anelkovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
Jasmine Petrovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Anelke Pavlovi Savi izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-00042/2011-01 od 30. marta 2012.
godine;
Neboje Stojiia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 117-00-00016/2011-01 od 12. februara 2012. godine;
Ilije Rula izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva broj
010-01-010562011-01 od 24. aprila 2012. godine;
Tanje Nei Tomovi izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-00308/2011-01 od 26. aprila 2012.
godine;
Neboje eperca izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
eljka ukovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Atile vager izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
broj 010-01-00087/2011-01 od 19. oktobar 2011. godine;
Deo III Prilozi 331
Sae Kneevia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Anelke Stevanovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine;
Jovice Rania izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
Rue Trifunovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta
sudstva broj 010-01-00908/2011-01 od 21. oktobra 2011.
godine;
Radie Jovia izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
broj 010-01-00146/2011-01 od 8. decembra 2011. godine;
Janka Lazarevia izjavljena protiv odluke Visokog save-
ta sudstva broj 010-01-00965/2011-01 od 15. marta 2012.
godine;
Tatjane Petrovi izjavljena protiv odluke Visokog saveta sud-
stva broj 010-01-00978/2011-01 od 8. marta 2012. godine;
Verice Vojvodi Risti izjavljena protiv odluke Visokog sa-
veta sudstva broj 010-01-01196/2011-01 od 19. marta 2012.
godine;
Milje Neki izjavljena protiv odluke Visokog saveta sudstva
Ljudmile Markovi izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine i
Aleksandre Luki izjavljena protiv odluke Visokog save-
godine
i utvruje da u postupku odluivanja o prigovorima podnosilaca
albi nije oborena pretpostavka da podnosioci ispunjavaju uslove
za izbor na stalnu sudijsku funkciju.
2. Ponitavaju se odluke Visokog saveta sudstva iz take 1.
3. Nalae se Visokom savetu sudstva da u roku od 60 dana
od dana prijema ove odluke izvri izbor podnosilaca albi u skla-
du sa lanom 30. Pravila za primenu Odluke o utvrivanju krite-
rijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
i za postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog save-
ta sudstva o prestanku sudijske dunosti (Slubeni glasnik RS,
br. 35/11 i 90/11).
1. Gordana Nei Danetovi iz Nia i druga lica navedena u
uvodu i izreci ove odluke podnela su Ustavnom sudu albe protiv
odluka Visokog saveta sudstva donetih u postupku u kome je od-
luivano o njihovim prigovorima podnetim protiv odluka prvog
sastava Visokog saveta sudstva kojima je utvreno da podnosioci
u postupku opteg izbora sudija nisu izabrani na stalnu sudijsku
funkciju u skladu sa Zakonom o sudijama (Slubeni glasnik RS,
br. 116/08, 58/09 i 104/09), te da im je sa 31. decembrom 2009.
godine prestala sudijska dunost. Odlukama koje su albama os-
porene pred Ustavnim sudom u postupku preispitivanja odluka
prvog sastava Visokog saveta sudstva odbijeni su prigovori pod-
nosilaca albi.
albe su izjavljene zbog bitnih povreda postupka, pogreno
i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, povrede materijalnog
prava, kao i zbog povrede ustavnog prava i prava garantovanih
Evropskom konvencijom. Podnosioci albi, izmeu ostalog, kao
jednu od bitnih povreda istiu sastav Visokog saveta sudstva koji
je odluivao o izjavljenim prigovorima i nain odluivanja u tom
postupku, ukazujui da su u radu i odluivanju uestvovali i lano-
vi Visokog saveta sudstva koji su donosili odluke u postupku op-
teg izbora, a koje su, upravo zbog znaajnih propusta u postupku
donoenja, predmet preispitivanja.
Deo III Prilozi 333
2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio: da su svi
podnosioci albi do 15. jula 2009. godine, kada je Visoki savet
sudstva, u Slubenom glasniku RS, broj 52/09, objavio oglas za
izbor sudija u sudovima opte i posebne nadlenosti u Republici
Srbiji, obavljali sudijsku dunost u nekom od tada postojeih re-
dovnih sudova; da su blagovremeno podneli prijave na oglas za
izbor na stalnu sudijsku funkciju u neki/neke od sudova u Repu-
blici Srbiji; da je Visoki savet sudstva 16. decembra 2009. godine
doneo Odluku o izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju u su-
dovima opte i posebne nadlenosti, koja je objavljena u Slu-
benom glasniku RS, broj 106/09 od 17. decembra 2009. godine
i da je 25. decembra 2009. godine isti organ doneo Odluku broj
06-00-37/2009-01 kojom je u stavu I izreke utvreno da sudija-
ma koje nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama (Slu-
beni glasnik RS, broj 116/08) prestaje sudijska dunost sa 31.
decembrom 2009. godine, pri emu su u ta. 1. do 837. navede-
na imena i prezimena sudija i naziv suda u kome su obavljali su-
dijsku dunost, a u stavu II izreke odreeno je da navedene sudi-
je imaju pravo na naknadu plate, koju e utvrditi vrilac funkcije
predsednika onog suda u kojem to pravo treba da ostvare; da je po
osnovu ovih odluka podnosiocima albi prestala sudijska dunost,
jer nisu izabrani ni u jedan sud za koji su podneli prijavu. Ustav-
ni sud je takoe utvrdio: da je Visoki savet sudstva tokom 2010.
godine u odnosu na podnosioce albi doneo pojedinane odluke
kojima je utvrdio da nisu izabrani za sudije u skladu sa Zakonom
o sudijama, u kojima je naveo razloge zbog kojih svaki od pod-
nosilaca ne ispunjava uslove iz lana 45. Zakona u pogledu Zako-
nom propisanih kriterijuma za izbor sudija (stunost, osposoblje-
nost, odnosno dostojnost); da su se podnosioci albi, povodom
donetih odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva, obraali
Ustavnom sudu sa zahtevom za ustavnosudsku zatitu. Kona-
no, utvreno je da je Visoki savet sudstva u postupku preispiti-
vanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva doneo odluke
koje se osporavaju podnetim albama i da su tim odlukama
odbijeni prigovori podnosilaca i potvrene odluke prvog sastava
Visokog saveta sudstva.
Iz do sada odranih rasprava po albama neizabranih sudija,
kao i uvidom u spise predmeta koje je Ustavnom sudu dostavio Vi-
soki savet sudstva, Sud je utvrdio: da su u stalnom sastavu Visokog
saveta sudstva koji je odluivao o prigovorima neizabranih sudija,
kao lanovi po poloaju bila lica koja su, personalno, u istom svoj-
stvu, bila i lanovi prvog sastava Visokog saveta sudstva (predsed-
nik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue i
predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine), te da ova kon-
statacija vai i za jednog od izbornih lanova Visokog saveta sud-
stva lice koje se bira iz reda advokata; da ne postoji reenje Viso-
kog saveta sudstva kojim se ova lica izuzimaju iz rada i odluivanja
o prigovorima; da su navedena lica bila prisutna na sednicama Vi-
sokog saveta sudstva na kojima se odluivalo o prigovorima i da
su inila kvorum za rad Visokog saveta sudstva; da su se prilikom
odluivanja uzdravala od glasanja; da je u toku postupka odlui-
vanja o prigovorima protiv jednog izbornog lana Visokog saveta
sudstva iz reda sudija pokrenut krivini postupak i odreen pri-
tvor; da je u toku ovog postupka jedan od izbornih lanova iz reda
sudija podneo ostavku; da je tokom ovog postupka u odnosu na
izbornog lana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog
fakulteta Agencija za borbu protiv korupcije 9. decembra 2010.
godine donela reenje broj 020-00-002442010-06 kojim je utvre-
no da je Predrag Dimitrijevi, na javnoj funkciji dekana Pravnog
fakulteta u Niu prihvatanjem druge javne funkcije lana Viso-
kog saveta sudstva, postupio suprotno odredbi lana 28. stav 2.
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog ega mu javna
funkcija lana Visokog saveta sudstva prestaje po sili zakona, da je
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 9. marta 2011. godine,
reavajui o albi Predraga Dimitrijevia izjavljenoj protiv navede-
nog prvostepenog reenja, doneo reenje broj 012-00-00003/2011-
02, kojim je odbio albu kao neosnovanu, a da Narodna
Deo III Prilozi 335
skuptina, prema saoptenju sa sednice od 29. decembra 2011.
godine, nije prihvatila predlog za prestanak funkcije navedenom
lanu Visokog saveta sudstva.
3. Odredbama Zakona o Ustavnom sudu (Slubeni glasnik
RS, br. 109/07 i 99/11) propisano je: da Ustavni sud odlukom od-
luuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i
druge odluke Visokog saveta sudstva (lan 45. taka 12); da Ustav-
ni sud na sednici Velikog vea, koje ine predsednik Ustavnog suda
i sedam sudija, izmeu ostalog, donosi odluke iz lana 45. taka 12.
ovog zakona i da Ustavi sud ima dva velika vea (lan 42b stav 1.
taka 1. i stav 4).
Polazei od navedenih odredaba zakona kojim se ureuje po-
stupak pred Ustavnim sudom, kao i prethodno utvrenih injeni-
ca, Ustavni sud je ocenio da se u odnosu na sve podnosioce albi
neizabrane sudije, postavljaju ista sporna pravna pitanja, pa je iz
tog razloga celishodno i racionalno u svim predmetima iz nadle-
nosti jednog Velikog vea da Ustavni sud spoji postupke i o podne-
senim albama odlui jednom odlukom. Zbog toga je Ustavni sud,
saglasno odredbama lana 42. st. 1. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog
suda (Slubeni glasnik RS, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio pred-
mete po albama neizabranih sudija navedenih u uvodu ove odlu-
ke, radi voenja jedinstvenog postupka i donoenja jedne odluke.
laca merodavne sledee odredbe Ustava Republike Srbije i zakona,
kao i optih akata koje je doneo Visoki savet sudstva:
Odredbama lana 153. Ustava je utvreno: da je Visoki savet
sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija (stav 1); da Visoki savet
sudstva ima 11 lanova (stav 2); da u sastav Visokog saveta sud-
stva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadle-
an za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narodne skup-
tine, kao lanovi po poloaju, i osam izbornih lanova koje bira
Narodna skuptina, u skladu sa zakonom (stav 3); da izborne la-
nove ine est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je
jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta
pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan
advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Prema odredbi lana
154. Ustava, u nadlenosti Visokog saveta sudstva je, izmeu osta-
log, da bira i razreava sudije.
Odredbama Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS, br.
116/08, 58/09 i 104/09), pored ostalog, propisano je: da za kandi-
date koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje miljenja sedni-
ce svih sudija iz kojih potie kandidat, kao i miljenje sednice svih
sudija neposredno vieg suda (lan 49. stav 2); da sudijama iz lana
99. st. 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zako-
nom, dunost prestaje danom stupanja na funkciju sudija izabra-
nih u skladu sa ovim zakonom (lan 101. stav 1).
lanom 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudi-
jama (Slubeni glasnik RS, broj 101/10), pored ostalog, propisa-
no je: da e stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitati odluke
prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske duno-
sti sudija iz lana 101. stav 1. Zakona o sudijama (Slubeni gla-
snik RS, br. 116/08, 58/09 i 104/09), u skladu sa kriterijumima i
merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje
e doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva (stav 1); da se po-
stupci po albama, odnosno po ustavnim albama koje su sudije iz
stava 1. ovog lana podnele Ustavnom sudu, okonavaju stupanjem
na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Visokom savetu sud-
stva (stav 2); da e se albe, odnosno ustavne albe iz stava 2. ovog
lana smatrati prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva (stav
3); da sudije iz stava 1. ovog lana koje nisu podnele albu, odno-
sno ustavnu albu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na od-
luku iz stava 1. ovog lana u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona, a da o ovom prigovoru odluuje stalni sastav
Visokog saveta sudstva (stav 4), da protiv odluke stalnog sastava
Visokog saveta sudstva donete po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana,
Deo III Prilozi 337
kojom se potvruje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva
o prestanku sudijske dunosti, sudija iz stava 1. ovog lana moe
izjaviti albu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostav-
ljanja odluke (stav 6).
Odredbama Zakona o Visokom savetu sudstva (Slubeni gla-
snik RS, br. 116/08, 101/10 i 88/11), pored ostalog, propisano je:
da Visoki savet sudstva odreuje broj sudija i sudija porotnika za
svaki sud (lan 13. alineja 15); da se odluke Visokog saveta sudstva
donose veinom glasova svih lanova (lana 17. stav 1).
Odredbama lana 13. Odluke o utvrivanju kriterijuma i me-
rila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudi-
ja i predsednika sudova (Slubeni glasnik RS, broj 49/09), pored
ostalog, propisano je: da se pretpostavlja da sudija koji je biran po
ranijim propisima i koji u vreme izbora vri sudijsku dunost, a pri-
javio se za izbor u sud iste vrste, odnosno istog stepena, ispunjava
kriterijume i merila iz ove odluke (stav 1); da je ova pretpostavka
oboriva, ukoliko postoje razlozi za sumnju da kandidat ispunjava
kriterijume i merila iz ove odluke, zato to nije pokazao da je stru-
an, osposobljen i dostojan za vrenje sudijske funkcije (stav 2).
Odredbama Pravila za primenu Odluke o utvrivanju krite-
rijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
i za postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta
sudstva o prestanku sudijske dunosti (Slubeni glasnik RS, br.
35/11 i 90/11) (u daljem tekstu: Pravila) propisano je: da se ovim
pravilima utvruju osnovna pravila i pretpostavke u postupku po
prigovoru sudija kojima je prestala sudijska dunost, preciziraju
kriterijumi i merila, ureuju organizacija i rad komisije i propisu-
je postupak po prigovoru na odluku Visokog saveta sudstva o pre-
stanku sudijske dunosti sudija iz lana 101. stav 1. Zakona o sudi-
jama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08 i 104/09) (lan 1); da je cilj
pravila da se u postupku po prigovoru obezbedi jednako primena
kriterijuma i merila i da se obezbedi primena evropskih standar-
da u tom postupku (lan 2); da se u postupku preispitivanja zadr-
ava pretpostavka da podnosilac prigovora ispunjava kriterijume
dostojnosti, strunosti i osposobljenosti iz lana 13. stav 1. Odlu-
ke o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti
i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova (Slubeni gla-
snik RS, broj 49/09) (lan 3. stav 2. alineja 1); da po zakljuenom
roitu, na osnovu utvrenog injeninog stanja i izvedenih doka-
za, Komisija donosi odluku koja mora biti obrazloena, a da se od-
lukom predlae Visokom savetu sudstva da prigovor podnosioca
odbaci, usvoji ili odbije (lan 25. st. 1. i 2); da Visoki savet sudstva
moe odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor
i izmeniti odluku o prestanku sudijske dunosti ili odbiti prigovor
i potvrditi odluku o prestanku sudijske dunosti, a da Visoki savet
sudstva moe predmet da vrati u rad Komisiji, uz navoenje ra-
zloga (lan 29. stav 1); da kada usvoji prigovor i izmeni odluku o
prestanku sudijske dunosti, Visoki savet sudstva bira podnosioca
prigovora za sudiju u sud koji je preuzeo nadlenost ili deo nad-
lenosti suda u kome je obavljao sudijsku dunost, vodei rauna
o vrsti suda u kojem je radio, materiji u kojoj je postupao i o nje-
govoj prijavi na oglas za izbor sudija (lan 30).
Odredbama lana 4. stav 1. Pravila je propisano: da je podno-
silac prigovora nedostojan, ako je pravnosnano osuen za krivi-
no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili
za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske dunosti (aline-
ja 1); ako je, pre 16. decembra 2009. godine, u postupku pred Veli-
kim personalnim veem Vrhovnog suda Srbije podnosiocu prigo-
vora utvreno da je uestvovao u radnjama ili slubama koje nisu
u skladu sa vrenjem sudijske dunosti, a ove aktivnosti ozbiljno
ugroavaju nepristrasnost i nezavisnost sudije (alineja 2); ako bi
postupanje i ponaanje podnosioca prigovora opravdalo pokreta-
nje disciplinskog postupka i izricanje ozbiljne sankcije (alineja 3).
Odredbama lana 4. stav 2. Pravila je propisano: da podnosilac
prigovora ne ispunjava kriterijum dostojnosti utvruje se na osno-
vu odluke Velikog personalnog vea (alineja 1), uvidom u spise kri-
vinog predmeta i razmatranje razloga za optuenje (alineja 2) ili
zvaninih dokumenata pribavljenih od suda iz kojeg podnosilac
Deo III Prilozi 339
prigovora potie, neposredno vieg suda, drugog suda ili javnog
tuilatva, Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije i Ministarstva
pravde, a da prituba moe da se uzme u obzir samo ukoliko su
utvrene injenice i ukoliko je sudija obaveten o tome (alineja 3).
Odredbama lana 5. Pravila je propisano: da podnosilac prigo-
vora ispunjava kriterijum strunosti ukoliko je u 2006, 2007. i 2008.
godini imao manji procenat ukinutih odluka (broj ukinutih odlu-
ka u odnosu na broj razmatranih odluka za ceo posmatrani peri-
od), od proseka odeljenja suda u kome je vrio sudijsku dunost
(stav 1. alineja 1), i minimuma uspenosti vrenja sudijske duno-
sti koja je propisana Merilima za ocenu minimuma uspenosti, koja
e se privremeno primenjivati do dana poetka primene odreda-
ba l. 21. do 28. Zakona o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS,
broj 80/05) (stav 1. alineja 2); da e se u sudovima u kojima nisu
formirana odeljenja, a sudija je postupao u vie materija, uzeti pro-
sek na nivou suda (stav 2).
Odredbama lana 6. Pravila je, pored ostalog, propisano: da
podnosilac prigovora ispunjava kriterijum osposobljenosti ukoliko
je u 2006, 2007. i 2008. godini ispunio orijentacionu normu koja je
propisana Merilima za ocenu minimuma uspenosti ili prosek ode-
ljenja suda (stav 1), i, ukoliko u istom periodu nije imao gruba ne-
gativna odstupanja / krenja u odnosu na najmanje jedan od slede-
ih merila: odluka izraenih po isteku 30 dana nakon presuenja
u odnosu na prosek odeljenja suda u kojem je radio (stav 2. alineja
1); odnos nereenih starih predmeta (za ta je sudija odgovoran), u
odnosu na ukupan broj predmeta u radu, u poreenju sa prosekom
odeljenja suda i imajui u vidu priliv predmeta (stav 2. alineja 2).
Imajui u vidu prethodno navedene odredbe Ustava, zakona
i podzakonskih akata, Ustavni sud konstatuje da, prema prirodi
svojih nadlenosti i ovlaenja, Visoki savet sudstva ima svojstvo
svojevrsnog suda (tribunala), jer neposredno odluuje o pravima
i obavezama sudija (njihovom statusu i poloaju), te da stoga nje-
gove odluke i postupak u kome se one donose podleu zahtevima
pravinog suenja. Stoga Ustavni sud nalazi da je za odluivanje
o podnetim albama od znaaja i odredba lana 32. stav 1. Ustava
kojom se svakome jemi pravo da nezavisan, nepristrastan i zako-
nom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno ra-
spravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sum-
nje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama
protiv njega.
5. Ocenjujui osnovanost podnetih albi Ustavni sud najpre
konstatuje da je pravni status svih sudija izabranih po ranije vae-
im propisima regulisan odredbom lana 101. Zakona o sudijama.
Tom odredbom je propisano da sve sudije nastavljaju da obavljaju
sudijsku dunost sve do stupanja na dunost izabranih sudija po
tom zakonu. Time je i nakon donoenja Ustava Republike Srbije
od 2006. godine svim sudijama izabranim po zakonima donetim
u vreme vaenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine omogu-
eno da nastave obavljanje sudijske dunosti sve dok se, na nain
utvren odredbama vaeeg Ustava, ne izvri izbor sudija na stal-
nu sudijsku funkciju. To ujedno znai da je licima koja su sudij-
sku dunost obavljala saglasno ranije vaeem Ustavu i zakonima,
ova dunost mogla prestati samo u sluaju neizbora na stalnu su-
dijsku funkciju u nekom od sudova opte ili posebne nadlenosti
za koji su podneli prijavu u postupku opteg izbora. Pored toga,
i u postupku opteg izbora svim sudijama izabranim po ranijim
propisima garantovan je izbor na stalnu sudijsku dunost ukoli-
ko u odnosu na njih ne bude oborena pretpostavka izbornosti, jer
je odredbama lana 13. Odluke o utvrivanju kriterijuma i me-
rila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti propisano
da se pretpostavlja da sudija koji je biran po ranijim propisima i
koji u vreme izbora vri sudijsku dunost, a prijavio se za izbor u
sud iste vrste, odnosno istog stepena, ispunjava kriterijume i me-
rila iz ove odluke (strunost, osposobljenost i dostojnost), s tim
to je ova pretpostavka oboriva, ukoliko postoje razlozi za sumnju
da kandidat ispunjava kriterijume i merila zato to nije pokazao
da je struan, osposobljen i dostojan za vrenje sudijske funkcije.
Deo III Prilozi 341
Saglasno tako ustanovljenoj pretpostavci izbornosti, ove sudije su
u postupku opteg izbora mogle da budu neizabrane samo pod
uslovom da je od strane organa nadlenog za izbor, a to je bio
prvi sastav Visokog saveta sudstva, utvreno da ne ispunjavaju
neki od zakonom propisanih kriterijuma za izbor. Time je i teret
dokazivanja eventualne nestrunosti, neosposobljenosti ili nedo-
stojnosti ovih lica za izbor na stalnu sudijsku dunost bio isklju-
ivo na Visokom savetu sudstva. Stoga je Visoki savet sudstva bio
duan da u odnosu na svakog podnosioca prigovora izvede od-
govarajue dokaze na osnovu kojih zasniva tvrdnju da je obo-
rena pretpostavka njegove strunosti, osposobljenosti ili dostoj-
nosti za obavljanje sudijske dunosti. Sa tim u vezi, Ustavni sud
ukazuje da pravno valjano dokazivanje takvih injenica, saglasno
naelu neposrednosti, pretpostavlja obavezu Visokog saveta sud-
stva da izvri neposredan uvid u svaki od predmeta u odnosu na
koje se tim licima osporava strunost ili efikasnost u postupanju.
Na isti nain je Visoki savet sudstva morao da postupi i u odno-
su na tvrdnje podnosilaca prigovora o postojanju opravdanih ra-
zloga zbog kojih u tim predmetima nisu ostvarili zadovoljavajue
rezultate. Na osnovu izloenog, Ustavni sud zakljuuje da je Vi-
soki savet sudstva bio obavezan da postupak dokazivanja okolno-
sti koje su mogle opravdati postojanje sumnje u strunost, ospo-
sobljenost i dostojnost podnosilaca prigovora, sprovede u skladu
sa naelima neposrednosti i raspravnosti.
Meutim, prvi sastav Visokog saveta sudstva nije u skladu sa
standardima pravinog suenja utvrdio da bilo ko od neizabra-
nih sudija ne ispunjava zakonske uslove za izbor na stalnu sudijsku
funkciju. To je Ustavni sud konstatovao odlukama VIIIU-102/2010
od 28. maja 2010. godine (sluaj Savelji) i VIIIU-189/2010 od 21.
decembra 2010. godine (sluaj Tasi), koje su predstavljale povod
za donoenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama
(Slubeni glasnik RS, broj 101/10). Odredbom lana 5. stav 1. tog
zakona propisana je obaveza Visokog saveta sudstva u stalnom sa-
stavu da preispita sve odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva
o prestanku sudijske dunosti sudijama iz lana 101. stav 1. Zakona
o sudijama (Slubeni glasnik RS, br. 116/08, 58/09 i 104/09). Na
taj nain je zakonodavac uveo jednu novu fazu postupka preis-
pitivanje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku
sudijske dunosti. U skladu sa tim je alba neizabranih sudija za-
teenih na sudijskoj dunosti u vreme stupanja na snagu Zakona o
sudijama po osnovu njihovog izbora izvrenog po ranije vaeim
propisima, ex lege smatrana prigovorom na odluku Visokog save-
ta sudstva (lan 5. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o sudijama).
Ustavni sud istie da zakonska formulacija iz lana 5. stav 1.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama o preispitiva-
nju odluke, podrazumeva obavezu organa koji to ini da razmotri
pitanja koja se odnose kako na pravilnu primenu odredaba proce-
snog i materijalnog prava, tako i na pravilnost utvrenog injeni-
nog stanja. Re je, dakle, o preispitivanju odluke u svetlu standar-
da pravinog suenja, pri emu i u postupku preispitivanja odluka
prvog sastava Visokog saveta sudstva vai pretpostavka ispunjenja
kriterijuma dostojnosti, strunosti i osposobljenosti, na ta upuu-
je odredba lana 3. stav 2. alineja 1. Pravila koja su doneta od stra-
ne Visokog saveta sudstva u stalnom sastavu.
Ustavni sud posebno naglaava da su predmet preispitivanja
Visokog saveta sudstva u stalnom sastavu mogle biti samo injeni-
ce i razlozi koji su ve bili utvreni od strane prvog sastava Viso-
kog saveta sudstva u vreme donoenja odluke o neizboru na stal-
nu sudijsku dunost sudija izabranih po ranijim propisima. Jedino
na taj nain je moglo da bude ostvareno Ustavom zajemeno pravo
na jednaku zatitu prava pred Visokim savetom sudstva kao tribu-
nalom u odnosu na ve izabrane sudije na stalnu sudijsku dunost.
Takav postupak je bio nuan iz razloga to se samo u tom sluaju
moglo ostvariti ustavno naelo pravne sigurnosti kako za neizabra-
ne, tako i za izabrane sudije na stalnu sudijsku dunost, o emu je
Ustavni sud ve izneo pravno shvatanje (Odluka IUz-1634/2010 od
22. novembra 2011. godine).
Deo III Prilozi 343
6. Ustavni sud je u Reenju IUz-1634/2010 od 10. marta 2011.
godine zauzeo stav da uvoenje prigovora kao novog pravnog leka
protiv odluka Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkci-
je ne samo da ne naruava pravo na delotvoran pravni lek, ve je
u funkciji ostvarenja ovog prava. S obzirom na to da o prigovoru
odluuje stalni sastav Visokog saveta sudstva, Ustavni sud ne sma-
tra da, sama po sebi, kumulacija funkcija u odluivanju kod jed-
nog tela dovodi u pitanje karakter suda ustanovljenog zakonom
onako kako je on definisan u lanu 32. stav 1. Ustava i lanu 6. stav
1. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih slobo-
da. Sa tim u vezi, pojam suda ustanovljenog zakonom obuhvata pi-
tanja njegovog sastava, organizacije i nadlenosti.
Ustavni sud istie da obaveza stalnog sastava Visokog saveta
sudstva da preispita odluku prvog sastava Visokog saveta sudstva
pretpostavlja, pored ostalog, i ocenu da li stalni sastav Visokog sa-
veta sudstva predstavlja sud obrazovan na osnovu zakona, tj. da li
svojim sastavom ispunjava potrebne uslove u svetlu lana 32. stav
1. Ustava. Ustavni sud je u Odluci Savelji ocenio da se zbog ne-
potpunog sastava Visokog saveta sudstva ne dovodi u pitanje zako-
nitost njegovog rada i odluivanja, jer je prvi sastav Visokog saveta
sudstva bio u mogunosti da vri sve poslove iz svoje nadlenosti
utvrene Ustavom i zakonom. Meutim, kada je re o preispitiva-
nju odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva na osnovu prigo-
vora, sastav stalnog Visokog saveta sudstva bi morao da bude sa-
gledan i kroz prizmu zahteva za nepristrasnou njegovih lanova.
Zahtev za nepristrasnou suda moe se posmatrati sa subjek-
tivnog i objektivnog stanovita. Nepristrasnost u subjektivnom smi-
slu se svodi na injenicu da sudija, postupajui po svojoj savesti,
nema nikakvog razloga da favorizuje odreenu stranku. Nepristra-
snost oznaava odsustvo predrasuda i svega to moe uticati na
linu neutralnost sudije, s tim da se nepristrasnost pretpostavlja
dok se ne dokae suprotno (Evropski sud za ljudska prava, predmet
Le Compte, Van Leuven i De Meyer protiv Belgije, odluka od 23.
juna 1981. godine, 58). Nepristrasnost u objektivnom smislu se
ocenjuje na osnovu spoljanjih manifestacija, poto odreene i-
njenice, uprkos linom ponaanju sudije, mogu dovesti u sumnju
njegovu nepristrasnost.
S obzirom na to da prigovor protiv odluke Visokog saveta sud-
stva predstavlja pravni lek, nesporno je da je nepristrasnost dovede-
na u pitanje u sluaju kada o pravnom leku odluuje isti lan koji je
odluivao u prvostepenom postupku (upor. Evropski sud za ljudska
prava, odluka u predmetu De Haan protiv Holandije, od 26. avgusta
1997. godine, 51). Usled toga lanovi prvog sastava Visokog saveta
sudstva koji su uestvovali u donoenju odluke o izboru nisu mogli
uestvovati u radu i odluivanju na osnovu prigovora. Budui da su
lanovi Visokog saveta sudstva po poloaju i istaknuti pravni stru-
njak iz reda advokata po tom osnovu bili i u prvom sastavu Visokog
saveta sudstva, a samim tim i uestvovali u odluivanju o prijava-
ma kandidata podnesenim u postupku opteg izbora, dakle i prija-
vama lica o ijim prigovorima je trebalo odluivati u ovom postup-
ku, Ustavni sud istie da je mogunost da oni odluuju o prigovoru
u suprotnosti sa zahtevom za nepristrasnou suda. Zbog toga ni nji-
hova uzdranost pri glasanju ne bi mogla da ima nikakvog uticaja na
ishod odluivanja, to znai da se oni ne mogu pribrajati glasovima
protiv. Ovo iz razloga to uzdravanje od glasanja nije mogue u or-
ganu koji postupa i odluuje na nain kako to ini sud ustanovljen u
skladu sa zakonom. Uzdravanjem od glasanja sudija koji uestvuju u
odluivanju sud ne moe doneti nijednu odluku, ve to moe uiniti
samo izjanjavanjem svojih lanova za ili protiv. tavie, u svetlu
prakse Evropskog suda za ljudska prava bi se moglo postaviti pitanje
prisustva lanova prvog sastava Visokog saveta sudstva u donoenju
odluke ak i kada ne bi uestvovali u glasanju, jer se prisustvom stva-
ra privid nedostatka nezavisnosti ili nepristrasnosti (Evropski sud za
ljudska prava, sluaj Kress protiv Francuske, presuda od 7. juna 2001.
godine, 85, 87). Pored toga, Ustavni sud ocenjuje da lice koje ne
moe uestvovati u odluivanju ne moe da uestvuje ni u radu or-
gana koji sprovodi postupak koji se okonava odluivanjem, to znai
da ne moe initi ni kvorum za rad tog organa.
Deo III Prilozi 345
Ustavni sud, stoga, nalazi da je nesporno da su u odluiva-
nju u vezi sa prigovorom mogle da uestvuju sudije sa stalnom su-
dijskom funkcijom koje su izabrane u stalni sastav Visokog saveta
sudstva. S obzirom na to da je za odravanje sednice Visokog save-
ta sudstva potrebno prisustvo najmanje est lanova Saveta, a da se
odluke donose veinom glasova svih lanova (lan 14. stav 3. i lan
17. stav 1. Zakona o Visokom savetu sudstva), kvorum za rad i od-
luivanje Visokog saveta sudstva je, u svetlu zahteva za nepristra-
snou, morao da bude obezbeen iz reda novoizabranih sudija sa
stalnom sudijskom funkcijom, kao i izbornog lana iz reda profe-
sora pravnog fakulteta. Nemogunost ili spreenost da iz bilo kojih
razloga dva izborna lana uestvuju u radu i odluivanju, morala je
imati za posledicu privremen prekid rada Visokog saveta sudstva
dok se takve smetnje ne otklone.
Drugaije stoji stvar u sluaju kada Visoki savet sudstva odlu-
uje o predlogu za razreenje sudije izabranog na stalnu sudijsku
funkciju. U sluaju da usvoji predlog i razrei sudiju, Visoki savet
sudstva bi na osnovu prigovora bio u mogunosti da preispita svoju
odluku bez ogranienja na koja je prethodno ukazano. Naime, od-
luivanje o razreenju i preispitivanje takve odluke bi vrio stalni
sastav Visokog saveta sudstva, jer je ve donoenjem odluke o ra-
zreenju pretpostavka o strunosti, osposobljenosti ili dostojnosti
za vrenje sudijske funkcije oborena.
Kada je re o statusu lana stalnog sastava Visokog saveta
sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta dr Predraga Dimi-
trijevia iji izbor je usledio nakon to je okonano odluivanje
u okviru prvog sastava Visokog saveta sudstva, Ustavni sud kon-
statuje sledee:
Agencija za borbu protiv korupcije je 9. decembra 2010. go-
dine donela reenje broj 020-00-002442010-06 kojim je utvre-
no da je Predrag Dimitrijevi, na javnoj funkciji dekana Pravnog
fakulteta u Niu, prihvatanjem druge javne funkcije lana Vi-
sokog saveta sudstva, postupio suprotno odredbi lana 28. stav 2.
Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zbog ega mu javna
funkcija lana Visokog saveta sudstva prestaje po sili zakona, o
emu odluku treba da donese Narodna skuptina, u roku od osam
dana od dana prijema ove odluke.
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je 9. marta 2011.
godine, reavajui o albi Predraga Dimitrijevia izjavljenoj protiv
prvostepenog reenja, doneo reenje broj 012-00-00003/2011-02,
kojim je odbio albu kao neosnovanu.
Prema saoptenju sa sednice Narodne skuptine od 29. decem-
bra 2011. godine, Narodna skuptina nije prihvatila predlog za pre-
stanak funkcije navedenom lanu Visokog saveta sudstva.
Odredbama lana 28. Zakona o Agenciji za borbu protiv ko-
rupcije (Slubeni glasnik RS, br. 97/08, 53/10 i 66/11 odluka
Ustavnog suda), pored ostalog, propisano je: da funkcioneru koji
je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju, suprot-
no odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona
(stav 7); da odluku o prestanku funkcije u sluaju iz stava 7. ovog
lana donosi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je funk-
cionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju funkciju, u roku
od osam dana od dana prijema odluke Agencije kojom se utvruje
da je funkcioner izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu
funkciju suprotno odredbama ovog zakona (stav 8).
Odredbama lana 20. Zakona o Visokom savetu sudstva, pored
ostalog, propisano je: da izborne lanove Saveta bira Narodna skup-
tina na predlog ovlaenih predlagaa (stav 1); da kandidate za iz-
bornog lana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predla-
e zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji
(stav 5).
Odredbama lana 27. Pravila, pored ostalog, propisano je: da
iz postupka odluivanja, izuzee predsednika i lana Saveta mogu
traiti oni sami i podnosilac prigovora, odnosno njegov punomo-
nik (stav 1); da se izuzee moe traiti iz razloga propisanih lanom
13. Poslovnika Visokog saveta sudstva (stav 2).
Odredbom lana 13. Poslovnika Visokog saveta sudstva (Slu-
beni glasnik RS, broj 43/09), pored ostalog, propisano je: da e se
Deo III Prilozi 347
predsednik Saveta ili lan Saveta izuzeti iz uea u razmatranju pi-
tanja i odluivanja o istom ako postoje druge okolnosti koje izazi-
vaju sumnju u nepristrasnost predsednika ili lana Saveta (stav 1.
alineja 6); da su predsednik i lan Saveta duni da odmah po sazna-
nju o postojanju razloga za izuzee obaveste Savet, u pisanoj formi
ili usmeno na sednici Saveta (stav 2); da odluku o izuzeu lana Sa-
veta donosi predsednik Saveta, a o njegovom izuzeu Savet, vei-
nom glasova (stav 8), da lan koji je izuzet ne moe uestvovati u
bilo kom postupku ili raspravi koja se odnosi na pitanje zbog kojeg
je izuzet (stav 9).
Po nalaenju Ustavnog suda, izbornom lanu Visokog saveta
sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta dr Predragu Dimitrije-
viu, u konkretnom sluaju, moe prestati funkcija lana Visokog
saveta sudstva samo odlukom Narodne skuptine, kao organa koji
ga je izabrao. Meutim, polazei od prethodno iznetih stavova u
pogledu pojma nepristrasnosti u objektivnom smislu, Ustavni sud
smatra da je samim donoenjem reenja Agencije za borbu protiv
korupcije od 9. decembra 2010. godine objektivno dovedena u pi-
tanje nepristrasnost ovog izbornog lana Visokog saveta sudstva.
Zbog toga ni ovaj lan Visokog saveta sudstva nije mogao uestvo-
vati u radu Visokog saveta sudstva i odluivanju o podnetim prigo-
vorima. Radi otklanjanja svake sumnje u nepristrasnost dr Predraga
Dimitrijevia, on je, saglasno lanu 13. stav 1. alineja 6. Poslovnika
Visokog saveta sudstva, morao biti izuzet iz uea u razmatranju i
odluivanju o prigovorima neizabranih sudija.
U skladu sa prethodno iznetim, Ustavni sud zakljuuje da su
sa stanovita standarda nepristrasnog suenja u postupku odlui-
vanja o prigovorima neizabranih sudija mogli uestvovati samo iz-
borni lanovi izabrani iz reda sudija na stalnoj sudijskoj funkciji,
pod uslovom i samo dok kod pojedinih od njih nisu nastupili ra-
zlozi koji ovo uee iskljuuju.
7. U skladu sa izloenim stavovima i odredbom lana 17. stav
1. Zakona o Visokom savetu sudstva, Ustavni sud zakljuuje da se
pretpostavka strunosti, osposobljenosti i dostojnosti u postupku
preispitivanja moe smatrati oborenom samo pod uslovom da je
najmanje est lanova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda
sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, koji nisu bili i u prvom sa-
stavu Visokog saveta sudstva, glasalo da se odbije prigovor. Ustavni
sud, pri tome, ponavlja da se uzdrani glas ne moe smatrati glasom
za odbijanje prigovora i obaranje pretpostavke strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti.
Uvidom u zapisnike o veanju i glasanju stalnog sastava Vi-
sokog saveta sudstva o tome da li da se podneti prigovor usvoji ili
odbije, Ustavni sud je utvrdio ne samo da su u glasanju uestvova-
li i lanovi Visokog saveta sudstva za koje Ustavni sud nalazi da to
pravo nisu imali uzdravanjem od glasanja, ve su njihovi gla-
sovi tretirani kao glasovi protiv usvajanja prigovora, iz ega je
proistekla odluka Visokog saveta sudstva o odbijanju prigovo-
ra. U drugom sluaju, kao primera radi, u odnosu na podnositelj-
ku albe Gordanu Nei Danetovi pet lanova Saveta iz reda su-
dija na stalnoj sudijskoj funkciji glasalo je za odbijanje prigovora,
kao i profesor Predrag Dimitrijevi, koji se po stavu Ustavnog suda
morao izuzeti od glasanja, dok su etiri lana Saveta koji su bili i u
prvom sastavu bili uzdrani. Zbog toga je Visoki savet sudstva i u
jednom i u drugom sluaju doneo pravno nelegitimnu odluku da
se prigovor odbije.
Sa tim u vezi, Ustavni sud istie da se glasanje o prigovoru
mora sagledati u svetlu neoborene pretpostavke o strunosti, os-
posobljenosti i dostojnosti podnosioca albe. S obzirom na to da je
ova pretpostavka postojala u vreme kada je odluivano o prigovo-
ru, za njeno obaranje je bilo neophodno dobiti est glasova novoiza-
branih sudija sa stalnom sudijskom funkcijom. U svakom drugom
sluaju, Ustavni sud ocenjuje da se ne moe smatrati da je ovakvim
nainom odluivanja oborena pretpostavka strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti podnosilaca albe, imajui u vidu da su u odlu-
ivanju o prigovorima svakoga od njih uestvovali i lanovi Viso-
kog saveta sudstva koji to nisu mogli.
Deo III Prilozi 349
Meutim, Ustavni sud je, na osnovu rezultata sprovedenog po-
stupka, ocenio da su u postupku preispitivanja odluka prvog sastava
Visokog saveta sudstva uinjeni i drugi propusti koji su takvog zna-
aja da zbog njih pretpostavka izbornosti neizabranih sudija ozna-
enih u izreci ove odluke nije oborena ni u sluaju kada je stalni
sastav Visokog saveta sudstva donosio odluke na osnovu pravno va-
ljanih glasova sudija sa stalnom sudijskom funkcijom. Re je o od-
lukama u kojima je pojedinim od neizabranih sudija stavljeno na
teret da su nestruni, neosposobljeni ili nedostojni za vrenje su-
dijske funkcije. Ovakvo stanovite Ustavnog suda se temelji na i-
njenici da je u postupku odluivanja o prigovorima neizabranih su-
dija povreeno naelo jednakosti oruja, a da su odluke kojima
je prigovor odbijen zasnovane na oigledno proizvoljnoj primeni
materijalnog prava.
Sa tim u vezi, Ustavni sud istie da se strunost neizabranih su-
dija ne moe ocenjivati na osnovu procenta ukinutih odluka koji je
odreen u odnosu na ukupan broj odluka protiv kojih je izjavljena
alba. Takav kriterijum utvrivanja strunosti ne daje stvarnu sliku,
budui da se sudija, koji ima samo jednu odluku koja je ukinuta u
albenom postupku, smatra apsolutno nestrunim, uprkos injeni-
ci da je doneo na stotine meritornih odluka koje nisu pobijane al-
bom. Zbog toga se zakljuak o (ne)strunosti nekog sudije moe
izvesti samo na osnovu analize broja ukinutih odluka sagledanih u
odnosu na ukupan broj meritorno donetih odluka. Takoe, i drugi
kriterijum za ocenu strunosti koji se odnosi na minimum uspe-
nosti vrenja sudijske dunosti ne moe se posmatrati sm za sebe,
niti pak taj kriterijum samostalno moe dovesti do ocene da je su-
dija nestruan za obavljanje sudijske dunosti. Ovaj kriterijum se
moe smatrati pravno valjanim samo u sluaju kada je kumulativno
utvreno da sudija i na osnovu broja ukinutih odluka u odnosu na
ukupan broj meritorno donetih odluka nije ostvario rezultat kojim
se njegova strunost potvruje. Primena merila strunosti naroi-
to je sporna u sluaju kada je neizabrani sudija za posmatrani peri-
od dobio ocenu zadovoljava, ali je uprkos tome utvreno da nije
struan za obavljanje sudijske dunosti. Pravilnost takvog zaklju-
ivanja je u suprotnosti sa odredbom lana 63. Zakona o sudijama
koja propisuje da se nestrunim moe smatrati samo sudija koji je
dobio ocenu ne zadovoljava shodno kriterijumima i merilima za
vrednovanje rada sudija. U konkretnom sluaju Visoki savet sud-
stva nije primenjivao merila za vrednovanje rada sudija, ve merila
za ocenu minimuma uspenosti vrenja sudijske dunosti, to osno-
vano dovodi u sumnju mogunost obaranja pretpostavke o stru-
nosti pojedinih sudija koji nisu izabrani na stalnu sudijsku dunost.
Kada je re o kriterijumu osposobljenosti neizabranih sudi-
ja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom lana 6. Pravila propisano
da se osposobljenost neizabranih sudija ceni na osnovu postojanja
grubih krenja u odnosu na broj izraenih odluka preko 30 dana,
odnosno broj nereenih starih predmeta u odnosu na ukupan broj
predmeta u radu. Slian je sluaj i sa odredbom istog lana Pravila
koja predvia grubo negativno odstupanje / krenje u odnosu na
odreena merila na osnovu kojih se utvruje ispunjenje kriteriju-
ma osposobljenosti. Pojmovi grubog krenja i grubog negativ-
nog odstupanja / krenja oigledno ne zadovoljavaju standarde o
pravnoj normi koja mora sa dovoljno preciznosti da prui graa-
ninu mogunost da prilagodi svoje ponaanje i da, prema okolno-
stima konkretnog sluaja, u razumnom stepenu predvidi posledice
koje e proizai iz odreenog postupanja (Evropski sud za ljudska
prava, Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva, odluka od 29.
aprila 1979. godine, 49). Povrh toga, selektivnost u primeni ovog
kriterijuma na koju je ukazano u albama neizabranih sudija, nes-
pojiva je sa vladavinom prava koja predstavlja rukovodno naelo
prilikom ocene kvaliteta odreene zakonske odredbe (Evropski sud
za ljudska prava, Malone protiv Ujedinjenog Kraljevstva, odluka od
2. avgusta 1984. godine, 67).
S obzirom da je lanom 2. Pravila propisano da je cilj pravi-
la da se u postupku po prigovoru obezbedi jednako primena kri-
terijuma i merila i da se obezbedi primena evropskih standarda
u tom postupku, Ustavni sud ukazuje da Visoki savet sudstva nije
Deo III Prilozi 351
uporeivao rezultate rada izabranih i neizabranih sudija ni prili-
kom donoenja pojedinane odluke o neizboru podnosilaca albe,
ni u postupku po prigovoru. Takoe, Ustavni sud podsea da je
u Odluci Tasi konstatovao da Visoki savet sudstva za podnosi-
telje albe koji dolaze iz sudova nije pribavljao miljenje sednice
svih sudija suda iz kojeg potie kandidat, kao i miljenje sednice
svih sudija neposredno vieg suda, a na ta je bio obavezan sagla-
sno lanu 49. stav 2. Zakona o sudijama.
I kriterijum dostojnosti za vrenje sudijske funkcije stvara
odreene nedoumice, jer je, primera radi, odredbom lana 4. stav
2. alineja 3. Pravila propisano da se prituba protiv sudije moe
uzeti u obzir samo ukoliko su utvrene injenice i ukoliko je su-
dija obaveten o tome. Ustavni sud podsea da naelo jednakosti
oruja predstavlja jedan od osnovnih aspekata prava na pravino
suenje. Zbog toga je bilo neophodno da neizabrane sudije ija do-
stojnost je dovedena u sumnju podnoenjem pritube dobiju pri-
liku da u javnoj raspravi ospore iznete navode. Sadraj albi neiza-
branih sudija, kao i rasprave koje su na osnovu njih voene pred
Ustavnim sudom, upuuje na zakljuak da im to, uostalom kao i u
odnosu na kriterijume strunosti i osposobljenosti, nije omogue-
no (upor. Evropski sud za ljudska prava, predmet Ruiz-Mateos pro-
tiv panije, presuda od 26. juna 1993. godine, 63).
8. Polazei od svega iznetog, stav Ustavnog suda je da ni za
jednog od podnosilaca albe oznaenih u izreci ove odluke nije
oborena pretpostavka izbornosti. S obzirom na to da je teret do-
kazivanja postojanja razloga za neizbor tih lica na stalnu sudijsku
dunost na strani Visokog saveta sudstva, Ustavni sud je, na teme-
lju odredbe lana 101. Zakona o Ustavnom sudu, u vezi sa lanom
103. ovog zakona, usvojio podnete albe svih neizabranih sudija
oznaenih u uvodu ove odluke. Usled toga je Ustavni sud ponitio
sve odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti
tih lica i naloio Visokom savetu sudstva da, shodno odredbi lana
30. Pravila, izmeni odluku o prestanku sudijske dunosti u odnosu
na sve podnosioce albi oznaene u izreci ove odluke i da ih iza-
bere za sudije u sud koji je preuzeo nadlenost ili deo nadlenosti
suda u kome su obavljali sudijsku dunost, vodei rauna o vrsti
suda u kojem su radili, materiji u kojoj su postupali i njihovoj pri-
javi na oglas za izbor sudija.
Samo na taj nain podnosiocima albi se moe pruiti delo-
tvorna ustavnosudska zatita, uostalom kao i sudijama ve izabra-
nim na stalnu sudijsku dunost za sluaj da Ustavni sud poniti
odluku o prestanku njihove sudijske dunosti. Donoenjem takve
odluke bi sudija na stalnoj sudijskog dunosti, usled ponitenja od-
luke kojom mu je utvren prestanak sudijske dunosti, nastavio da
sudijsku funkciju obavlja u sudu za koji je izabran. Identine prav-
ne posledice mora proizvesti Odluka Ustavnog suda i u odnosu na
alioce koji su za sudije izabrani po ranijim propisima, budui da
je u postupku po njihovim albama utvreno da postoje nedosta-
ci u pogledu pravinog suenja zbog kojih pretpostavka o njiho-
voj strunosti, osposobljenosti i dostojnosti nije oborena. Imaju u
vidu, meutim, da se uprkos donetoj odluci Ustavnog suda njima
ne moe omoguiti nastavak obavljanja sudijske funkcije u sudo-
vima u kojima su prethodno bili izabrani i vrili sudijsku funkciju
pre nego to im je utvren prestanak sudijske dunosti, naloeno je
Visokom savetu sudstva da ih prethodno izabere na stalnu sudijsku
dunost na nain propisan odredbom lana 30. Pravila.
Sa tim u vezi, Visoki savet sudstva je duan da pre nego to
postupi po odluci Ustavnog suda utvrdi da li u odnosu na odree-
nog podnosioca albe postoje razlozi za prestanak sudijske funk-
cije po sili zakona. Takoe, Visoki savet sudstva je duan da pre
postupanja po Odluci Ustavnog suda utvrdi da li postoji dovoljan
broj slobodnih sudijskih mesta za njihov izbor na stalnu sudijsku
dunost, ili, pak, shodno odredbi lana 13. alineja 15. Zakona o
Visokom savetu sudstva, prethodno mora doneti odluku o izmeni
Odluke o broju sudija za sudove u odnosu na koje se mora izvri-
ti izbor alilaca u skladu sa odredbom lana 30. Pravila. Takav po-
stupak Visokog saveta sudstva je nuan, jer se samo na taj nain
Deo III Prilozi 353
moe obezbediti Ustavom i zakonom garantovana stalnost sudijske
funkcije sudija izabranih na stalnu sudijsku dunost. Ustavni sud
nije vlastan da donosi odluku o izboru neizabranih sudija na stal-
nu sudijsku dunost, a jo manje da utvruje broj potrebnih sudi-
ja za obavljanje sudijske dunosti. Donoenje tih odluka je prema
Ustavu i zakonu u iskljuivoj nadlenosti Visokog saveta sudstva.
Ujedno, to je jedini pravni put kojim se i neizabrane i izabrane su-
dije mogu dovesti u isti pravni poloaj u sluaju kada Ustavni sud
poniti Odluku Visokog saveta sudstva kojom je istim utvren pre-
stanak sudijske dunosti.
Donoenje ovakve odluke Ustavnog suda, kao ni odluka Viso-
kog saveta sudstva kojom e taj organ postupajui po Odluci Ustav-
nog suda izabrati alioce na stalnu sudijsku dunost nije smetnja
Visokom savetu sudstva da primenom odredbe lana 6. Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o sudijama preispita postojanje ra-
zloga koji ukazuju na sumnju u njihovu strunost, osposobljenost
ili dostojnost. On to moe uiniti i u odnosu na alioce pod uslovi-
ma i na nain na koji je citiranom odredbom Zakona ovlaen da
preispita postojanje sumnje u strunost, osposobljenost i dostojnost
ve izabranih sudija na stalnu sudijsku dunost.
9. Na osnovu svega navedenog i odredaba lana 42a stav 1.
taka 5) i lana 45. taka 12) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud
je doneo Odluku kao u izreci.
Predsednik
Ustavnog suda
dr Dragia B. Slijepevi
Republika Srbija
USTAVNI SUD
Broj: VIIIU - 412/2011
_____________. 2012. godine
B e o g r a d
Ustavni sud, Veliko vee, u sastavu: predsednik Suda dr Dragi-
a B. Slijepevi, predsednik Vea i sudije dr Bosa Nenadi, Katarina
Manojlovi Andri, dr Olivera Vui, Predrag etkovi, Milan Sta-
ni, Bratislav oki i mr Tomislav Stojkovi, lanovi Vea, u postup-
ku po albi Slavice ubari iz Nia, Milice Grgi iz Rume, Miroslava
Srzentia iz Negotina, Branislave Anelkovi iz Sokobanje, Draga-
ne Petrov iz Beeja, Nikole Obradovia iz Loznice, Ratka Markovi-
a iz Beograda, Argite Bulatovi iz Beograda, Milana Nikanovia
iz Paneva, Slavke Popovi iz Obrenovca, Slavka Kneevia iz Pa-
raina, eljka Gvojia iz Sombora, Slavice Popovi iz Vranja, Vere
Pejdi iz apca, Dragog Mitrovia iz Aleksandrovca, Tatjane eli
iz Rume, Dragane Jovanovi Gagovi iz Poarevca, Milorada Pej-
ia iz Babunice, Nadije Pavlovi iz Bele Crkve, Marije unjevi
iz apca, Mirjane Stanojlovi iz Jagodine, Milene Vukainovi iz
Novog Beograda, Stae Simi Petkovi iz Jagodine, Nenada Necia
iz Svilajnca, Mileta Markovia iz Beograda, Radovana Todorovia
iz Kragujevca, Milorada Troia iz Novog Sada, Vesne Drai Mi-
haljevi iz Apatina, Ljubie Brankovia iz Paraina, Dragorada Ma-
letia iz apca, Dragomira uriia iz Bele Crkve, Duanke Gligori-
jevi iz Prokuplja, Zorice Popovi iz Beograda, Milana arevia iz
Gibarca, Zorana Mitia iz Bujanovca, Suzane Toi iz Pirota, Radice
Risti iz Vranja, Dragice Rosi iz Rake, Branka Ostojia iz Bogati-
a, Borke Jovanovi iz Sremske Mitrovice, Svetlane Dabi iz Velike
Plane, Ljuce Sanjina iz Beograda, Milana Ilia iz Uba, Vere Studen
Deo III Prilozi 355
iz ida, Bine Duki iz Beograda, Dragia Dragievia iz Prokuplja,
Slavice Stanii iz Trstenika, Pavla Kolara iz Bake Palanke, Drago-
ljuba Oseanskog iz Bogatia, Ljiljane Mievi iz aka, Duana
Vrekia iz Inije, Vaske Maksimovi iz Beograda, Mihila Zeevia iz
Kraljeva, Zareta Dinia iz Vranja, Slaane Ranelovi iz Leskovca,
Vesne Staletovi iz Beograda, Radivoja Gvozdenovia iz Novog Be-
ograda i Bisenije Lazarevi iz Gornjeg Milanovca, na osnovu lana
167. stav 4. u vezi s lanom 161. stav 4. Ustava Republike Srbije, na
sednici Vea odranoj 18. jula 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se alba:
Slavice ubari izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-5207/2009-01 od 17. avgusta 2011. godine;
Milice Grgi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuilaca
broj 111-00-639/2009-01 od 11. avgusta 2011. godine;
Miroslava Srzentia izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 119-05-24/2009-01 od 4. avgusta 2011. godine;
Branislave Anelkovi izjavljena protiv odluke Dravnog
vea tuilaca broj 111-00-827/2009-01 od 17. avgusta 2011.
godine;
Dragane Petrov izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
ilaca broj 111-00-320/2009-01 od 22. avgusta 2011. godine;
Nikole Obradovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Ratka Markovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Argite Bulatovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-1262/2009-01 od 7. jula 2011. godine;
Milana Nikanovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 111-00-436/2009-01 od 26. jula 2011. godine;
Slavke Popovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Slavka Kneevia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
eljka Gvojia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Slavice Popovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Vere Pejdi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuilaca
Dragog Mitrovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Tatjane eli izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Dragane Jovanovi Gagovi izjavljena protiv odluke Drav-
nog vea tuilaca broj 111-00-1145/2009-01 od 16. avgusta
2011. godine;
Milorada Pejia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Nadije Pavlovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Marije unjevi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Mirjane Stanojlovi izjavljena protiv odluke Dravnog ve-
a tuilaca broj 111-00-425/2009-01 od 19. avgusta 2011.
godine;
Milene Vukainovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea
Stae Simi Petkovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 111-00-459/2009-01 od 7. oktobra 2011. godine;
Nenada Necia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-682/2009-01 od 21. oktobra 2011. godine;
Mileta Markovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Deo III Prilozi 357
Radovana Todorovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea
Milorada Troia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Vesne Drai Mihaljevi izjavljena protiv odluke Dravnog
godine;
Ljubie Brankovia izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 111-00899/2009-01 od 15. avgusta 2011. godine;
Dragorada Maletia izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 111-00-00819/2009-01 od 11. avgusta 2011.
godine;
Dragomira uriia izjavljena protiv odluke Dravnog
godine;
Duanke Gligorijevi izjavljena protiv odluke Dravnog vea
tuilaca broj 111-00-275/2009-01 od 6. oktobra 2011. godine;
Zorice Popovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-947/2009-01 od 24. oktobra 2011. godine;
Milana arevia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
ilaca broj 111-00-38/2009-01 od 26. jula 2011. godine;
Zorana Mitia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Suzane Toi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Radice Risti izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Dragice Rosi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Branka Ostojia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Borke Jovanovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
ilaca broj 111-00-00507/2009-01 od 15. novembra 2011.
godine;
Svetlane Dabi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-681/2009-01 od 7. jula 2011. godine;
Ljuce Sanjina izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuilaca
broj 111-00-01053/2009-01 od 26. jula 2011. godine;
Milana Ilia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuila-
ca broj 111-00-00818/2009-01 od 11. avgusta 2011. godine;
Vere Studen izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuilaca
Bine Duki izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuilaca
Dragia Dragievia izjavljena protiv odluke Dravnog
godine;
Slavice Stanii izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Pavla Kolara izjavljena protiv odluke Dravnog vea tuila-
ca broj 111-00-01418/2009-01 od 19. avgusta 2011. godine;
Dragoljuba Oseanskog izjavljena protiv odluke Dravnog
godine;
Ljiljane Mievi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
laca broj 111-00-366/2009-01 od 28. septembra 2011. godine;
Duana Vrekia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Vaske Maksimovi izjavljena protiv odluke Dravnog ve-
a tuilaca broj 111-00-1210/2009-01 od 4. avgusta 2011.
godine;
Mihaila Zeevia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Zareta Dinia izjavljena protiv odluke Dravnog vea tui-
Slaane Ranelovi izjavljena protiv odluke Dravnog
vea tuilaca broj 111-00-1125/2009-01 od 23. avgusta
2011. godine;
Deo III Prilozi 359
Vesne Staletovi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
Radivoja Gvozdenovia izjavljena protiv odluke Dravnog
vea tuilaca broj 111-00-260/2009-01 od 19. avgust 2011.
godine i
Bisenije Lazarevi izjavljena protiv odluke Dravnog vea tu-
ilaca broj 111-00-1254/2009-01 od 12. oktobra 2011. godine,
i utvruje da u postupku odluivanja o prigovorima podnosilaca
albi nije oborena pretpostavka da podnosioci ispunjavaju uslove
za izbor na javnotuilaku funkciju.
2. Ponitavaju se odluke Dravnog vea tuilaca iz take 1.
3. Nalae se Dravnom veu tuilaca da u roku od 60 dana od
dana prijema ove odluke izvri izbor podnosilaca albi u skladu sa
lanom 14. st. 1. i 2. Pravilnika o postupku preispitivanja odluka
prvog sastava Dravnog vea tuilaca i primeni kriterijuma i meri-
la za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti (Slubeni gla-
1. Slavica ubari iz Nia i druga lica navedena u uvodu i izre-
ci ove odluke podneli su Ustavnom sudu albe protiv odluka Dr-
avnog vea tuilaca donetih u postupku u kome je odluivano o
njihovim prigovorima podnetim protiv odluke prvog sastava Dr-
avnog vea tuilaca o izboru zamenika javnih tuilaca broj 119-
01-253/09-01 od 15. decembra 2009. godine (Slubeni glasnik
RS, broj 106/09), odnosno protiv pojedinanih odluka iz 2010.
godine kojima je utvreno da im je zbog neizbora prestala javno-
tuilaka funkcija sa 31. decembrom 2009. godine. Odluke koje
su albama osporene pred Ustavnim sudom donete su u postupku
preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog vea tuilaca i njima
su odbijeni izjavljeni prigovori podnosilaca albi.
Podnosioci su izjavili albe zbog bitnih povreda odredaba po-
stupka, pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, po-
grene primene materijalnog prava i povrede ustavnih prava i prava
garantovanih Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda. U albama je, izmeu ostalog, navedeno: da je
osporene odluke donelo Dravno vee tuilaca u nepotpunom sa-
stavu, jer lan Dravnog vea tuilaca iz reda advokata nije izabran,
a da je postupak sprovodila Komisija od tri lana; da je u nekim od-
lukama prvog sastava Dravnog vea tuilaca navedeno da podno-
sioci ispunjavaju uslove za izbor na javnotuilaku funkciju, ali da
nisu izabrani, jer nije bilo mesta u tuilatvima za koja su konku-
risali; da je bilo potrebno definisati aurnost u javnim tuilatvi-
ma, odrediti ta predstavlja aurnost, a ta nasuprot tome neaur-
nost, definisati ta predstavlja nepreduzimanje procesnih radnji u
instrukcionim rokovima, koji su to rokovi, koliko oni iznose, ko ih
je i kojim aktom propisao, zatim taj kriterijum i merilo predvide-
ti Pravilnikom o postupku, pa tek po ispunjenosti ovih uslova, pri-
stupiti postupku ispitivanja aurnosti; da je stalni sastav Dravnog
vea tuilaca, saglasno lanu 4. stav 7. Pravilnika o postupku bio u
obavezi da ceni dokumentaciju koju su dostavili podnosioci i koja
se odnosila na injenice koje su bile predmet razmatranja prvog sa-
ziva Dravnog vea tuilaca; da je stalni sastav Dravnog vea tu-
ilaca svoju odluku zasnovao iskljuivo na naknadno pribavljenim
izvetajima, pri tome ne proveravajui verodostojnost podataka iz
tih izvetaja; da je podnosiocima navodno oborena pretpostavka
strunosti i osposobljenosti, iako su od odgovarajuih kolegijuma i
javnih tuilaca bili ocenjeni sa ocenom zadovoljava, odnosno za-
dovoljava za napredovanje.
2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio: da su svi
podnosioci albi do objavljivanja oglasa za izbor zamenika jav-
nih tuilaca u javnim tuilatvima u Republici Srbiji (Slubeni
Deo III Prilozi 361
glasnik RS, broj 62/09, od 5. avgusta 2009. godine), odnosno
oglasa za izbor javnih tuilaca u javnim tuilatvima u Republici
Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 89/09), obavljali javnotuilaku
funkciju u nekom od tada postojeih tuilatava; da su blagovre-
meno podneli prijave na oglas za izbor javnih tuilaca, odnosno
zamenika javnih tuilaca u neko od tuilatava u Republici Srbi-
ji; da su odlukama Narodne skuptine Republike Srbije o izboru
javnih tuilaca u odgovarajua tuilatva objavljenim u Slube-
nom glasniku Republike Srbije, broj 98/09 od 30. novembra 2009.
godine navedena imena kandidata koji su izabrani za javne tui-
oce u odgovarajuim javnim tuilatvima na teritoriji Republike
Srbije, kao i da je Dravno vee tuilaca 15. decembra 2009. go-
dine donelo Odluku o izboru zamenika javnih tuilaca broj 119-
01-253/09-01, koja je objavljena u Slubenom glasniku Repu-
blike Srbije, broj 106/09, kojom su navedena imena kandidata
koji su izabrani za zamenike u odgovarajuim javnim tuilatvi-
ma na teritoriji Republike Srbije. Ustavni sud je, takoe, utvrdio
da je Dravno vee tuilaca u prvom sastavu tokom 2010. godi-
ne u odnosu na neke (ne sve) podnosioce albi donelo pojedi-
nane odluke kojima je utvrdilo da im je, u skladu sa Zakonom o
javnom tuilatvu, prestala dunost javnog tuioca, odnosno za-
menika javnog tuioca sa 31. decembrom 2009. godine, jer nisu
izabrani za zamenike javnog tuioca. U tim odlukama su navede-
ni razlozi zbog kojih pojedini od podnosilaca albi nisu izabra-
ni za zamenike javnih tuilaca. Podnosioci albi su se, povodom
odluka prvog sastava Dravnog vea tuilaca obraali Ustavnom
sudu sa zahtevom za ustavnosudsku zatitu. Konano je utvre-
no da je Dravno vee tuilaca u postupku preispitivanja donelo
odluke koje se osporavaju podnetim albama i da su tim odluka-
ma odbijeni prigovori podnosilaca, a potvrena je odluka Drav-
nog vea tuilaca o izboru zamenika javnih tuilaca broj 119-01-
253/09-01 od 15. decembra 2009. godine (Slubeni glasnik RS,
broj 106/09), u delu u kome je podnosiocima prigovora prestala
javnotuilaka funkcija.
3. Zakonom o Ustavnom sudu (Slubeni glasnik RS, br.
109/07 i 99/11) propisano je: da protiv odluke o prestanku funkci-
je, sudija, javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe izjaviti albu
Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, a
da organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije ima pravo na
odgovor na albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe
(lan 99); da posle isteka roka za dostavljanje odgovora na albu,
Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca albe i
predstavnika organa koji je doneo odluku o prestanku funkcije (lan
100. stav 1); da Ustavni sud svojom odlukom moe usvojiti albu i
ponititi odluku o prestanku funkcije ili odbiti albu (lan 101); da
se u postupku po albi sudije, javnog tuioca i zamenika javnog tu-
ioca shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojima se ureuje
postupak po ustavnoj albi (lan 102a).
Polazei od navedenih odredaba zakona kojim se ureuje po-
stupak pred Ustavnim sudom, kao i prethodno utvrenih injeni-
ca, Ustavni sud je ocenio da se u odnosu na sve podnosioce albi
neizabrane nosioce javnotuilakih funkcija, postavljaju ista spor-
na pravna pitanja, pa je iz tog razloga celishodno i racionalno da u
svim tim predmetima, Ustavni sud spoji postupke i o podnesenim
albama odlui jednom odlukom. Zbog toga je Ustavni sud, sagla-
sno odredbama lana 42. st. 1. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda
(Slubeni glasnik RS, br. 24/08, 27/08 i 76/11), saglasno zakljuku
Ustavnog suda od 18. jula 2012. godine spojio predmete albi neiza-
branih nosilaca javnotuilakih funkcija navedenih u uvodu ove od-
luke, radi voenja jedinstvenog postupka i donoenja jedne odluke.
laca merodavne sledee odredbe Ustava Republike Srbije, zakona i
optih akata koje je donelo Dravno vee tuilaca:
Ustav utvruje: da odluku o prestanku funkcije zamenika jav-
nog tuioca, u skladu sa zakonom, donosi Dravno vee tuilaca,
da protiv odluke o prestanku funkcije javni tuilac i zamenik jav-
nog tuioca mogu uloiti albu Ustavnom sudu i da izjavljena alba
Deo III Prilozi 363
iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe (lan 161. st. 3. i 4);
da je Dravno vee tuilaca samostalan organ koji obezbeuje i ga-
rantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u
skladu sa Ustavom, da Dravno vee tuilaca ima 11 lanova, da u
sastav Dravnog vea tuilaca ulaze Republiki javni tuilac, mini-
star nadlean za pravosue i predsednik nadlenog odbora Narod-
ne skuptine, kao lanovi po poloaju i osam izbornih lanova koje
bira Narodna skuptina, u skladu sa zakonom, da izborne lano-
ve ine est javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca sa stalnom
funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i
dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u
struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulte-
ta (lan 164. st. 1. do 4); da Dravno vee tuilaca predlae Narod-
noj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuioca,
bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zameni-
ka javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj
funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu,
odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tui-
laca, na nain predvien Ustavom i zakonom, vri i druge poslove
odreene zakonom (lan 165); da su odluke Ustavnog suda kona-
ne, izvrne i opteobavezujue (lan 166. stav 2).
Zakonom o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, br.
116/08 i 104/09) propisano je: da se javni tuilac kome funkcija
prestane na lini zahtev ili ako ne bude ponovo izabran, obave-
zno bira na funkciju zamenika javnog tuioca koju je obavljao pre
izbora, ukoliko je biran za javnog tuioca vieg stepena iz nieg
javnog tuilatva, tada se nakon prestanka funkcije javnog tuioca
obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tu-
ilatvu vieg stepena, kojim je rukovodio, ako je javni tuilac iza-
bran meu licima koja nisu bili zamenici javnog tuioca, nakon
prestanka funkcije, takvo lice se obavezno bira na funkciju zameni-
ka javnog tuioca u javnom tuilatvu u kojem je bio javni tuilac,
a odluku o izboru donosi Dravno vee tuilaca (lan 55. stav 2);
da ako javno tuilatvo bude ukinuto, odnosno bude smanjen broj
zamenika u javnom tuilatvu, javni tuilac, odnosno zamenik jav-
nog tuioca nastavljaju da vre funkciju zamenika javnog tuioca
u javnom tuilatvu koje odredi Dravno vee tuilaca, na predlog
Republikog javnog tuioca (lan 57); da zamenik javnog tuioca
moe biti trajno premeten u drugo javno tuilatvo istog stepena,
samo uz svoju pismenu saglasnost, da reenje o premetaju dono-
si Republiki javni tuilac da u sluaju iz lana 57. ovog zakona, za-
menik javnog tuioca moe biti premeten i bez svoje saglasnosti,
na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, te da zamenik javnog
tuioca nastavlja trajno da obavlja funkciju u javnom tuilatvu u
koje je premeten (lan 62); da pri predlaganju i izboru kandida-
ta za javnotuilaku funkciju Dravno vee tuilaca uzima u obzir
strunost, osposobljenost i dostojnost kandidata, a prema kriteriju-
mima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
koje propisuje Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom i prili-
kom izbora i predlaganja kandidata za javnotuilaku funkciju za-
branjena je diskriminacija po bilo kom osnovu (lan 82. stav 1); da
se nestrunim smatra nedovoljno uspeno vrenje javnotuilake
funkcije, ako javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca dobije
ocenu ne zadovoljava, shodno kriterijumima i merilima za vred-
novanje rada javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca (lan 93);
da javnim tuiocima i zamenicima javnih tuilaca koji nisu izabra-
ni u skladu sa ovim zakonom dunost prestaje 31. decembra 2009.
godine (lan 130. stav 1).
Odredbama lana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, broj 101/10), pored
ostalog, propisano je: da e stalni sastav Dravnog vea tuilaca pre-
ispitati odluke prvog sastava Dravnog vea tuilaca o prestanku
dunosti javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca iz lana 130. stav
1. Zakona o javnom tuilatvu (Slubeni glasnik RS, br. 116/08
i 104/09), u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu struno-
sti, osposobljenosti i dostojnosti, koje e doneti stalni sastav Drav-
nog vea tuilaca (stav 1); da se postupci po albama, odnosno po
ustavnim albama koje su javni tuioci i zamenici javnih tuilaca iz
Deo III Prilozi 365
stava 1. ovog lana podneli Ustavnom sudu, okonavaju stupanjem
na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Dravnom veu tui-
laca (stav 2); da e se albe, odnosno ustavne albe iz stava 2. ovog
lana smatrati prigovorom na odluku Dravnog vea tuilaca (stav
3); da protiv odluke stalnog sastava Dravnog vea tuilaca done-
te po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana, kojom se potvruje odluka
prvog sastava Dravnog vea tuilaca o prestanku dunosti, javni
tuilac i zamenik javnog tuioca iz stava 1. ovog lana moe izja-
viti albu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja
odluke (stav 6).
Odredba lana 17. stav 1. Zakona o dravnom veu tuilaca
(Slubeni glasnik RS, br. 116/08, 101/10 i 88/11) propisuje da se
odluke Dravnog vea donose veinom glasova svih lanova.
Pravilnikom o postupku preispitivanja odluka prvog sastava
Dravnog vea tuilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu
strunosti, osposobljenosti i dostojnosti (Slubeni glasnik RS,
broj 36/11) predvieno je: da je postupak preispitivanja javan i
sprovodi se na naelima kontradiktornosti, protivurenosti, ne-
pristrasnosti, pravinosti, neposrednosti i zasnovan je na poto-
vanju ustavom zajemenih sloboda i prava i zabrani svakog obli-
ka diskriminacije (lan 2. stav 1); da stalni sastav DVT preispituje
odluke prvog sastava DVT, da postupak preispitivanja pokree i
vodi stalni sastav DVT, da se postupak preispitivanja zasniva na
pretpostavci da javni tuilac i zamenik javnog tuioca ispunjava-
ju kriterijume strunosti, osposobljenosti i dostojnosti u skladu
sa Zakonom o javnom tuilatvu i Pravilnikom o kriterijumima i
merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandi-
data za nosioca javnotuilake funkcije, kao i da u sluaju sumnje
da neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ispunjava kriteriju-
me strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, DVT moe da obori
pretpostavku u postupku preispitivanja na osnovu dokaza (lan
3. st. 1, 2, 5. i 6); da se dokumentacijom smatraju podnesci i do-
kazi koje je u postupku preispitivanja dostavio neizabrani nosilac
javnotuilake funkcije, odnosno pribavilo DVT, a koji se odnose
iskljuivo na razjanjenje injenica koje su bile predmet razmatra-
nja prvog sastava DVT do 17. 12. 2009. godine (lan 4. stav 7); da
ukoliko na bazi podataka iz predmeta, u odnosu na pojedine nei-
zabrane nosioce javnotuilake funkcije, izvestilac Dravnog vea
tuilaca konstatuje da ne postoje razlozi za sumnju u strunost,
osposobljenost ili dostojnost, sainjava listu sa predlogom da Dr-
avno vee tuilaca na sednici, bez odravanja zasedanja, done-
se odluku o njihovom izboru i da je izvestilac Dravnog vea tu-
ilaca duan da predlog iz stava 1. ovog lana stavi ukoliko utvrdi
da procenat efikasnosti u postupanju odgovara lanu 5. st. 2. do 4.
Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, ospo-
sobljenosti i dostojnosti, odnosno ako utvrdi da su razlozi za nii
procenat efikasnosti opravdani, a shodno lanu 28. ovog pravil-
nika, a ne postoji sumnja u strunost i dostojnost (lan 14. st. 1. i
2); da se pretpostavka strunosti za neizabrane nosioce javnotui-
lake funkcije moe oboriti ukoliko DVT na osnovu dokaza utvr-
di da neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ne poseduje opte
struno znanje i posebna znanja koja su od znaaja za vrenje jav-
notuilake funkcije, saglasno Pravilniku, da se pretpostavka os-
posobljenosti za neizabrane nosioce javnotuilake funkcije moe
oboriti ukoliko DVT na osnovu dokaza o efikasnosti u postupanju
utvrdi da neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ne ispoljava
sposobnost u primeni strunih znanja i preduzimanja procesnih
radnji i ne iskazuje profesionalne vetine, odnosno na osnovu dru-
gih definisanih merila utvrdi da ne ispoljava analitiko miljenje,
sposobnost pravnikog rasuivanja i donoenja odluka, umenost
obrazlaganja pravnih stavova, kvalitet pisanog i usmenog izraa-
vanja, sposobnosti komuniciranja i sposobnost za timski rad, sa-
glasno Pravilniku, da se pretpostavka dostojnosti za neizabrane
nosioce javnotuilake funkcije obara iskljuivo na osnovu doka-
za podobnih da se koriste u sudskom postupku i iz kojih proisti-
e da je neizabrani nosilac javnotuilake funkcije ispoljenim po-
naanjem grubo krio lini ugled i ugled javnotuilake funkcije,
to je dovelo do tekog naruavanja ugleda nosioca javnotuilake
Deo III Prilozi 367
funkcije ili tekog naruavanja poverenja javnosti u javno tuila-
tvo, kao i da se pretpostavka dostojnosti obara i na osnovu okon-
anog postupka za razreenje koji je bio predvien Zakonom o
javnom tuilatvu i u kome su utvreni razlozi za razreenje ili na
osnovu pravnosnano okonanog postupka za kanjivo delo koje
ga ini nedostojnim javnotuilake funkcije ili presude kojom mu
je izreena kazna zatvora od 6 meseci i vie zbog izvrenog krivi-
nog dela (lan 27. st. 1, 2, 3 i 5); da odluka DVT o broju zamenika
javnih tuilaca (Slubeni glasnik RS, br. 43/09 i 24/10) ne utie
na vrstu odluke i broj odluka u postupku preispitivanja (lan 25.
stav 5); da strunost i osposobljenost neizabranog javnog tuioca
moe da se ospori samo ukoliko DVT na osnovu dokaza utvrdi da
neizabrani javni tuilac nije pokazao optu sposobnost rukovoe-
nja javnim tuilatvom, sposobnost ostvarivanja nadzora, sposob-
nost unapreivanja rada javnog tuilatva i sposobnost upravljanja
u kriznim situacijama, da ukoliko su javnom tuiocu bili dodeljeni
predmeti u rad, DVT e, shodno lanu 28. ovog pravilnika, kao i
shodno lanu 102. Pravilnika o upravi u javnom tuilatvu (Slu-
beni glasnik RS, broj 77/04), procenat efikasnosti u postupanju
javnog tuioca utvrditi po pravilima koja vae za zamenike javnog
tuioca, kao i da e se konana ocena strunosti, osposobljenosti i
dostojnosti utvrditi nakon zajednike primene kriterijuma i meri-
la koja vae za javne tuioce i zamenike javnih tuilaca kada je to
shodno stavu 2. mogue, imajui u vidu odredbe lana 20. stav 2.
Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuilake funkci-
je (Slubeni glasnik RS, broj 55/09), te da neizabrani javni tuilac
ne moe biti predloen za javnog tuioca u postupku preispitivanja
ukoliko su na funkcije javnog tuioca za koje je konkurisao izabra-
ni drugi javni tuioci (lan 29).
Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu strunosti,
osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioca javnotuilake
funkcije (Slubeni glasnik RS, broj 55/09) predvieno je: da stru-
nost, osposobljenost i dostojnost predstavljaju osnov pri predlaganju
i izboru nosioca javnotuilake funkcije (lan 1. stav 3); da se stru-
nost utvruje na osnovu opteg strunog znanja i posedovanja po-
sebnih znanja koja su od znaaja za vrenje javnotuilake funkci-
je, da se osposobljenost utvruje na osnovu ispoljene sposobnosti
u primeni strunih znanja i preduzimanja procesnih radnji, iskaza-
ne profesionalne vetine, analitikog miljenja, sposobnosti rasui-
vanja i donoenja odluka, umenosti obrazlaganja pravnih stavova,
kvaliteta pisanog i usmenog izraavanja, sposobnosti komunicira-
nja i sposobnosti za timski rad, da se dostojnost utvruje na osno-
vu ugleda koji kandidat uiva u profesionalnoj sredini svojim pona-
anjem u vrenju javnotuilake funkcije i van nje (lan 2. st. 1, 2. i
3); da je Dravno vee tuilaca u obavezi da u roku od mesec dana
od dana stupanja na snagu ovog pravilnika utvrdi i objavi prosean
broj donetih odluka po nosiocu javnotuilake funkcije za vrstu tu-
ilatva za period od poslednje tri godine i da se prosek za optin-
sko javno tuilatvo utvruje u odnosu na sva optinska javna tui-
latva na podruju neposredno vieg okrunog javnog tuilatva i
rauna se za svaku od poslednje tri kalendarske godine na taj nain
to se sabere ukupan broj donetih odluka optinskih javnih tui-
latava na podruju neposredno vieg okrunog javnog tuilatva,
nakon ega se dobijeni broj podeli sa brojem nosilaca javnotuila-
ke funkcije kojima su dodeljeni predmeti u rad (lan 5. st. 1. i 2).
5. Polazei od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud najpre
konstatuje da je Dravno vee tuilaca ovlaeno da predlae Na-
rodnoj skuptini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuio-
ca, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije zame-
nika javnog tuioca, bira zamenike javnih tuilaca koji su na stalnoj
funkciji za zamenike javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu,
odluuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tui-
laca, na nain predvien Ustavom i zakonom i vri i druge poslove
odreene zakonom. Takoe, Ustavni sud ukazuje da je na osnovu
odredbe lana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom
tuilatvu stalni sastav Dravnog vea tuilaca dobio ovlaenje
Deo III Prilozi 369
da preispita odluke prvog sastava Dravnog vea tuilaca o pre-
stanku dunosti javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca iz lana
130. stav 1. Zakona o javnom tuilatvu. U vezi sa tim Ustavni sud
smatra da uvoenje prigovora kao novog pravnog leka protiv od-
luka Dravnog vea tuilaca o prestanku javnotuilake funkcije ne
samo da ne naruava pravo na delotvoran pravni lek, ve je u funk-
ciji ostvarenja ovog prava. S obzirom na to da o prigovoru odluu-
je stalni sastav Dravnog vea tuilaca, Ustavni sud ne smatra da,
sama po sebi, kumulacija funkcija u odluivanju kod jednog tela do-
vodi u pitanje karakter tog organa ustanovljenog zakonom, u smi-
slu garancija definisanih u lanu 32. stav 1. Ustava i lanu 6. stav 1.
Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajui u vidu navedene odredbe Ustava, zakona i podzakon-
skih akata, Ustavni sud konstatuje da, prema prirodi svojih nadle-
nosti i ovlaenja, Dravno vee tuilaca ima svojstvo i svojevrsnog
suda (tribunala), jer neposredno odluuje o pravima i obavezama
nosilaca javnotuilakih funkcija (njihovom statusu i poloaju), te
da stoga njegove odluke i postupak u kome se one donose podleu
zahtevima pravinog suenja. Stoga Ustavni sud nalazi da je za od-
luivanje o podnetim albama od znaaja i odredba lana 32. stav 1.
Ustava kojom se svakome jemi pravo da nezavisan, nepristra-
stan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku,
javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, osnova-
nosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o op-
tubama protiv njega.
6. Ustavni sud je najpre cenio navode albi o sastavu Dravnog
vea tuilaca u postupku preispitivanja. Naime, podnosioci albi
istiu da je Dravno vee tuilaca odluivalo u nepotpunom sasta-
vu, jer lan Dravnog vea tuilaca iz reda advokata nije bio iza-
bran, te da je na ovaj nain podnosiocima povreeno pravo na pra-
vino suenje.
Iz obaveze stalnog sastava Dravnog vea tuilaca da preispita
odluke prvog sastava Dravnog vea tuilaca, proistie i zakljuak
da je Ustavni sud duan da oceni da li stalni sastav Dravnog vea
tuilaca predstavlja organ obrazovan na osnovu zakona, tj. da li
svojim sastavom ispunjava potrebne uslove u pogledu jemstava iz
lana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je u Odluci Savelji ocenio da se zbog nepotpu-
nog sastava Visokog saveta sudstva ne dovodi u pitanje zakonitost
njegovog rada i odluivanja, jer je prvi sastav Visokog saveta sud-
stva bio u mogunosti da vri sve poslove iz svoje nadlenosti utvr-
ene Ustavom i zakonom. Meutim, kada je re o preispitivanju od-
luka prvog sastava Visokog saveta sudstva, odnosno Dravnog vea
tuilaca na osnovu prigovora, stalni sastav Visokog saveta sudstva
ili Dravnog vea tuilaca bi morao da bude sagledan i kroz priz-
mu zahteva za nepristrasnou njegovih lanova.
Zahtev za nepristrasnou suda moe se posmatrati sa subjektiv-
nog i objektivnog stanovita. Nepristrasnost u subjektivnom smislu se
svodi na injenicu da sudija, postupajui po svojoj savesti, nema nika-
kvog razloga da favorizuje odreenu stranku. Nepristrasnost oznaa-
va odsustvo predrasuda i svega to moe uticati na linu neutralnost
sudije, s tim da se nepristrasnost pretpostavlja dok se ne dokae su-
protno (Evropski sud za ljudska prava, presuda u predmetu Le Comp-
te, Van Leuven i De Meyer protiv Belgije, od 23. juna 1981. godine,
58). Nepristrasnost u objektivnom smislu se ocenjuje na osnovu spo-
ljanjih manifestacija, poto odreene injenice, uprkos linom pona-
anju sudije, mogu dovesti u sumnju njegovu nepristrasnost.
S obzirom da prigovor protiv odluke Dravnog vea tuilaca
predstavlja pravni lek, nesporno je da je nepristrasnost dovedena u
pitanje u sluaju kada o pravnom leku odluuje isti lan koji je od-
luivao u prvostepenom postupku (upor. Evropski sud za ljudska
prava, sluaj De Haan protiv Holandije, odluka od 26. avgusta 1997.
godine, 51). Usled toga lanovi prvog sastava Dravnog vea tu-
ilaca koji su uestvovali u donoenju odluke o izboru nisu mogli
uestvovati u radu i odluivanju na osnovu prigovora.
Ustavni sud je, pri tome, konstatovao da je postupak preispiti-
vanja odluka prvog sastava Dravnog vea tuilaca sprovodio stalni
Deo III Prilozi 371
sastav, a ne Komisija od tri lana koja je obavljala samo razgovor sa
neizabranim nosiocima javnotuilake funkcije i o tome slala izve-
taj Dravnom veu tuilaca, koje je donosilo odluke.
7. Meutim, Ustavni sud je, na osnovu rezultata sprovedenog
postupka, ocenio da su u postupku preispitivanja odluka prvog sa-
stava Dravnog vea tuilaca uinjeni drugi propusti koji su takvog
znaaja da zbog njih pretpostavka izbornosti neizabranih javnih tu-
ilaca i zamenika javnih tuilaca oznaenih u izreci ove odluke nije
oborena. Re je o odlukama u kojima je neizabranim nosiocima jav-
notuilake funkcije stavljeno na teret da su nestruni, neosposo-
bljeni ili nedostojni za vrenje javnotuilake funkcije.
Pri tome, Ustavni sud nalazi da se podnosioci albi, naelno,
prema injeninoj i pravnoj situaciji u kojoj se nalaze, mogu raz-
vrstati u tri grupe.
U prvoj grupi se nalaze oni podnosioci albi kojima prvi sastav
Dravnog vea tuilaca nikada nije dostavio pojedinanu odluku
sa razlozima zbog kojih nisu izabrani na javnotuilaku funkciju za
koju su konkurisali, a ime im je prestala prethodno vrena javno-
tuilaka funkcija sa 31. decembrom 2009. godine. Samim tim, u
odnosu na ovu grupu podnosilaca albi prvi sastav Dravnog vea
tuilaca nije ni utvrdio injenice na osnovu kojih bi mogla biti obo-
rena pretpostavka izbornosti, odnosno da ispunjavaju predviene
uslove strunosti, osposobljenosti i dostojnosti. Kako se u postup-
ku preispitivanja po prigovoru izjavljenom protiv odluke donete od
strane prvog sastava Dravnog vea tuilaca sutinski proverava da
li je taj sastav Dravnog vea tuilaca pravilno utvrdio injenice na
kojima je zasnovao svoju odluku o neizboru podnosioca albe zbog
obaranja pretpostavke da isti ispunjava uslov strunosti, osposoblje-
nosti i dostojnosti, to stalni sastav Dravnog vea tuilaca u odno-
su na ovu grupu podnosilaca albi nije ni imao mogunost da vri
bilo kakvo preispitivanje (nepostojeih) odluka prvog sastava Dr-
avnog vea tuilaca. Dalje, iz toga se izvlai zakljuak da je postu-
pak koji je sproveo stalni sastav Dravnog vea tuilaca, a koji je
po svom karakteru morao biti drugostepeni, zapravo postao prvo-
stepeni postupak u kome su naknadno iznalaeni razlozi za oba-
ranje pretpostavke izbornosti kod ovih podnosilaca albi. Time je
u odnosu na njih povreeno procesno naelo zabrane preinaenja
na tetu alioca, ime im nije obezbeen standard pravinog sue-
nja u postupku po izjavljenom prigovoru. Drugim reima, poto u
odnosu na ovu grupu podnosilaca albi u postupku izbora nosila-
ca javnotuilakih funkcija nije bila oborena pretpostavka izbor-
nosti, ta pretpostavka nije mogla biti obarana ni od strane stalnog
sastava Dravnog vea tuilaca, ve je morala biti doneta odluka o
izboru ovih podnosilaca albi na neku od javnotuilakih funkcija
za koju su podneli prijavu.
Drugu grupu podnosilaca albi ine oni u odnosu na koje
je prvi sastav Dravnog vea tuilaca doneo pojedinanu odluku
tokom 2010. godine kojom je utvrdio da im je zbog neizbora pre-
stala javnotuilaka funkcija, ali su se razlozi za neizbor odnosili
na to da je smanjen broj zamenika javnih tuilaca u onim tuila-
tvima za koje su konkurisali, zbog ega je prednost kod izbora data
drugim kandidatima koji su bolje ispunjavali uslove za izbor od
podnosilaca albi. U odnosu na njih je u ovim pojedinanim od-
lukama izriito reeno da oni ispunjavaju sve zakonom propisa-
ne uslove za izbor, dakle eksplicitno je iskazan stav da u odnosu na
njih u postupku izbora nije oborena pretpostavka da su struni, os-
posobljeni i dostojni.
Iz formulacije lana 3. st. 5. i 6. Pravilnika o postupku preispi-
tivanja odluka prvog sastava Dravnog vea tuilaca i primeni kri-
terijuma i merila za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojno-
sti proizlazi da se postupak preispitivanja zasniva na pretpostavci
da javni tuilac i zamenik javnog tuioca koji su birani po ranijim
propisima i koji su u vreme izbora vrili javnotuilaku dunost, a
prijavili su se za izbor u odgovarajue javno tuilatvo, ispunjava-
ju kriterijume strunosti, osposobljenosti i dostojnosti. Ova pret-
postavka je bila oboriva, ukoliko su postojali razlozi za sumnju da
kandidat ispunjava kriterijume i merila zato to nije pokazao da je
Deo III Prilozi 373
struan, osposobljen i dostojan za vrenje javnotuilake funkcije.
Stoga je Dravno vee tuilaca bilo duno da u odnosu na svakog
neizabranog javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca izvede od-
govarajue dokaze na osnovu kojih zasniva tvrdnju da je u postup-
ku preispitivanja oborena pretpostavka njihove strunosti, osposo-
bljenosti ili dostojnosti za obavljanje javnotuilake dunosti. Time
je i teret dokazivanja eventualne nestrunosti, neosposobljenosti ili
nedostojnosti ovih lica za izbor na javnotuilaku dunost bio is-
kljuivo na Dravnom veu tuilaca.
Saglasno navedenom, kao i odredbi lana 4. stav 7. Pravilnika
o postupku preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog vea tu-
ilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti, stalni sastav Dravnog vea tuilaca je svoju
odluku mogao da donese samo na osnovu dokaza koje je u toku po-
stupka preispitivanja dostavio podnosilac ili koje je ono pribavilo
u razjanjavanju injenica koje su bile predmet razmatranja prvog
sastava tog tela, i to do momenta donoenja Odluke o izboru za-
menika javnih tuilaca od 15. decembra 2009. godine. Samim tim,
u postupku preispitivanja razloga za neizbor alioca na javnotui-
laku funkciju, nisu se mogli pribavljati dokazi usmereni na utvr-
ivanje potpuno drugih injenica u odnosu na one koje je utvri-
vao prvi sastav Dravnog vea tuilaca, niti su se mogli iznalaziti
naknadni ili novi razlozi kojima bi se, post festum, mogla ospori-
ti strunost, osposobljenost ili dostojnost podnosilaca albi, a koji
nisu postojali u vreme kada je doneta navedena Odluka o izboru
zamenika javnih tuilaca.
Meutim, stalni sastav Dravnog vea tuilaca je u postup-
ku preispitivanja, suprotno navedenoj odredbi lana 4. stav 7. Pra-
vilnika, utvrivao nove injenice u pogledu aurnosti u radu ove
grupe podnosilaca albi, iako za to nije imao normativno utemelje-
nje. Ovo se podjednako odnosi kako na podnosioce albi koji nisu
dobili pojedinanu odluku o razlozima zbog kojih im je prestala
javnotuilaka funkcija, tako i na podnosioce albi za koje prvi sa-
stav Dravnog vea tuilaca nije utvrdio da je oborena pretpostavka
o njihovoj strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kao nosilaca jav-
notuilake funkcije, ve da su podnosioci ispunjavali sve uslove za
izbor ali da su, s obzirom na smanjen broj mesta zamenika u tui-
latvima u kojima su konkurisali, izabrani kandidati koji su ispu-
njavali bolje uslove za izbor. U konkretnoj situaciji, stalni sastav
Dravnog vea tuilaca je bio duan i mogao jedino da postupi u
skladu sa odredbom lana 14. stav 2. u vezi sa stavom 1. Pravilnika
o postupku preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog vea tu-
ilaca i primeni kriterijuma i merila za ocenu strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti, odnosno da na sednici, bez odravanja za-
sedanja, donese odluku o izboru ovih podnosilaca albi na mesto
zamenika javnog tuioca u jednom od javnih tuilatava za koje su
podneli prijavu.
Treu grupu podnosilaca albi ine oni u odnosu na koje je
prvi sastav Dravnog vea tuilaca tokom 2010. godine doneo poje-
dinane odluke o prestanku javnotuilake funkcije, sa datim odre-
enim razlozima za njihov neizbor. U sutini svi ti razlozi se svode
na pitanje njihove neaurnosti, odnosno izrazite neaurnosti, tako
to se taksativno nabrajaju predmeti u kojima ovi neizabrani nosi-
oci javnotuilake funkcije nisu potovali instrukcione ili zakonske
rokove za preduzimanje pojedinih procesnih radnji.
Ustavni sud konstatuje da kriterijum aurnosti nije korien
prilikom donoenja odluke o izboru zamenika javnih tuilaca od
15. decembra 2009. godine, jer je taj izbor izvren samo na osno-
vu one dokumentacije kojom je prvi sastav Dravnog vea tuila-
ca raspolagao o kandidatima do navedenog datuma. Radi se o do-
kumentaciji koja sadri podatke o efikasnosti u radu kandidata,
u smislu procentualno iskazanog broja reenih predmeta za period
od poslednje tri godine u odnosu na prosek utvren za teritoriju
odgovarajueg okrunog javnog tuilatva, kao i na ocene koje su
kandidati dobili od nadlenog kolegijuma javnog tuilatva i nad-
lenog javnog tuioca kao inokosnog nosioca funkcije. Ove ocene
su donete na bazi relevantnih kriterijuma, koji su u sebi sadra-
vali i aurnost u radu, a iskazivale su se kroz ocene da kandidat
Deo III Prilozi 375
ne zadovoljava, zadovoljava ili zadovoljava za napredovanje.
Imajui u vidu, dakle, da kriterijum aurnosti u radu nije korien
prilikom izbora nosilaca javnotuilakih funkcija, isti nije mogao
biti korien ni prilikom donoenja i izrade pojedinanih odluka o
prestanku javnotuilake funkcije podnosilaca albi od strane prvog
sastava Dravnog vea tuilaca u 2010. godini, odnosno na tom kri-
terijumu se nije mogao graditi razlog za obaranje pretpostavke iz-
bornosti podnosilaca albi. Samim tim, ovaj kriterijum nije mogao
biti osnov za posebno utvrivanje injenica ni u postupku preispi-
tivanja od strane stalnog sastava Dravnog vea tuilaca, a naroi-
to imajui u vidu da tzv. instrukcioni rokovi za preduzimanje poje-
dinih procesnih radnji od strane nosilaca javnotuilakih funkcija
nisu konkretno utvreni bilo kojim optim pravnim aktom, to ne-
sumnjivo proistie i iz odgovora na albe koje je Ustavnom sudu do-
stavio stalni sastav Dravnog vea tuilaca. Pored toga, Ustavni sud
ukazuje da je kriterijum neaurnosti za podnosioce albi kao nei-
zabrane nosioce javnotuilakih funkcija primenjen potpuno proi-
zvoljno, odnosno arbitrerno. To proistie iz injenice da je zakljuak
o neaurnosti u radu podnosilaca albi prvenstveno zasnovan na
broju predmeta koji se u osporenim odlukama pojedinano navode,
bez bilo kakve konkretizacije o tome u kom roku su pojedine pro-
cesne radnje u tim predmetima preduzete, te bez sagledavanja po-
stojanja opravdavajuih subjektivnih ili objektivnih okolnosti zbog
kojih je do eventualnog kanjenja u radu kod pojedinih podnosila-
ca albi dolo. Takoe, Ustavni sud je utvrdio i to da je zakljuak o
neaurnom postupanju podnosilaca albi izveden samo iz tabelar-
nih izvetaja koji su Dravnom veu tuilaca dostavljani od strane
nadlenih javnih tuilaca u postupku preispitivanja odluka prvog
sastava ovog vea, a da pri tome Dravno vee tuilaca nije izvri-
lo uvid ni u jedan od predmeta za koje se tvrdi da je u njima dolo
do prekoraenja rokova za postupanje od strane podnosilaca albi.
Prema stavu Ustavnog suda, naknadnim korienjem ovog
konkretnog kriterijuma kao zasebnog, u cilju opravdanja odluke o
neizboru podnosilaca albi, dolo je do diskriminacije neizabranih
nosilaca javnotuilake funkcije, jer je kriterijum aurnosti kori-
en iskljuivo u odnosu na njih, i to nakon okonanja postupka
izbora, dok za one kandidate koji su izabrani za zamenike javnih
tuilaca takav kriterijum nije korien, niti su bilo kada dovoeni
u vezu i uporeivani podaci o aurnosti u radu izmeu izabranih i
neizabranih kandidata.
Osim toga, Ustavni sud ukazuje i na pravno neodriv stav Dr-
avnog vea tuilaca da je u odnosu na pojedine nosioce javnotui-
lake funkcije oborena pretpostavka strunosti, osposobljenosti ili
dostojnosti samo na osnovu injenice da u posmatranom periodu
od 2006. do 2008. godine nisu bili radno angaovani u tuilatvima
u kojima je trebalo da obavljaju svoju funkciju. Radno neangaova-
nje tih nosilaca javnotuilake funkcije ne moe se njima stavljati na
teret. Naprotiv, Dravno vee tuilaca je, saglasno odredbi lana 62.
stav 3. Zakona o javnom tuilatvu, bilo u obavezi da donese odlu-
ku o njihovom trajnom premetanju u javno tuilatvo u kojem po-
stoji potreba za njihovim radnim angaovanjem. Otuda, a imajui u
vidu injenicu da je teret obaranja pretpostavke strunosti, osposo-
bljenosti i dostojnosti na strani Dravnog vea tuilaca, Ustavni sud
ocenjuje da su odluke kojima je prigovor tih lica odbijen zasnovane
na oigledno proizvoljnoj primeni materijalnog prava.
I primena kriterijuma dostojnosti za vrenje javnotuilake
funkcije od strane Dravnog vea tuilaca otvara odreena spora
pravna pitanja, jer je, primera radi, odredbom lana 27. stav 3. Pra-
vilnika propisano da se pretpostavka dostojnosti za neizabrane no-
sioce javnotuilake funkcije obara iskljuivo na osnovu dokaza po-
dobnih da se koriste u sudskom postupku. Ustavni sud podsea da
naelo jednakosti oruja predstavlja jedan od osnovnih aspekata
prava na pravino suenje. Zbog toga je bilo neophodno da neiza-
brani nosioci javnotuilake funkcije, ija dostojnost je dovedena
u sumnju prilikom utvrivanja dokaza, dobiju priliku da na javnoj
raspravi ospore injenice iz kojih proistie da su nedostojni za vre-
nje javnotuilake funkcije. Sadraj albi neizabranih nosilaca jav-
notuilake funkcije upuuje na zakljuak da im to, uostalom kao i
Deo III Prilozi 377
u odnosu na kriterijume strunosti i osposobljenosti, nije omogu-
eno (upor. Evropski sud za ljudska prava, odluka u predmetu Ru-
iz-Mateos protiv panije, od 26. juna 1993. godine, 63).
8. Polazei od svega iznetog, stav Ustavnog suda je da ni za
jednog od podnosilaca albi oznaenih u izreci ove odluke nije na
pravno valjan nain oborena pretpostavka izbornosti. S obzirom na
to da je teret dokazivanja postojanja razloga za neizbor tih lica na
javnotuilaku dunost bio na strani Dravnog vea tuilaca, Ustav-
ni sud je, na temelju odredbe lana 101. Zakona o Ustavnom sudu,
usvojio podnete albe svih neizabranih javnih tuilaca i zameni-
ka javnih tuilaca oznaenih u izreci ove odluke. Stoga je Ustavni
sud u taki 1. izreke usvojio albe podnosilaca, te je u taki 2. izre-
ke ponitio osporene odluke, a u taki 3. izreke naloio Dravnom
veu tuilaca da primenom odredaba lana 14. st. 1. i 2. Pravilni-
ka o postupku preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog vea
tuilaca, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, izvr-
i izbor podnosilaca.
Imajui u vidu da Ustavni sud nije vlastan da donosi odluku
o izboru neizabranih javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca na
javnotuilaku dunost, kao i da se uprkos donetoj odluci Ustavnog
suda podnosiocima albi iz reda javnih tuilaca ne moe omoguiti
nastavak obavljanja javnotuilake funkcije u tuilatvu u kome su
prethodno tu funkciju vrili, naloeno je Dravnom veu tuilaca
da izabere podnosioce albi na dunost zamenika javnog tuioca, na
nain propisan odredbama lana 14. st. 1. i 2. navedenog Pravilnika.
Drugim reima, s obzirom na to da, u smislu odredbe lana
29. stav 4. Pravilnika o postupku preispitivanja odluka prvog sa-
stava Dravnog vea tuilaca, neizabrani javni tuilac ne moe biti
predloen za javnog tuioca u postupku preispitivanja ukoliko su na
funkcije javnog tuioca za koje je konkurisao izabrani drugi javni
tuioci, prilikom izbora podnosilaca albi Dravno vee tuilaca
mora voditi rauna da li su podnosioci albi pre prestanaka javno-
tuilake funkcije zbog neizbora obavljali dunost javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca, kao i o njihovoj prijavi na oglas za izbor u
odreeno tuilatvo. Ukoliko su obavljali dunost zamenika javnog
tuioca, Dravno vee tuilaca e ih izabrati u neko od javnih tui-
latava u Republici Srbiji za koje su konkurisali i ispunjavaju uslo-
ve za izbor, a ukoliko su obavljali dunost javnog tuioca, Dravno
vee tuilaca e izvriti izbor u skladu sa odredbama lana 55. stav
2. Zakona o javnom tuilatvu. Sa tim u vezi, Dravno vee tuilaca
je duno da, pre nego to postupi po Odluci Ustavnog suda, utvrdi
da li u odnosu na odreenog podnosioca albe postoje razlozi za
prestanak javnotuilake funkcije po sili zakona.
Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbi lana 25. stav 4. Pra-
vilnika o postupku preispitivanja odluka prvog sastava Dravnog
vea tuilaca, Odluka Dravnog vea tuilaca o broju zamenika jav-
nih tuilaca (Slubeni glasnik RS, br. 43/09 i 24/10) ne utie na
vrstu odluke i broj odluka donetih u postupku preispitivanja.
Donoenje ovakve odluke Ustavnog suda, kao ni odluke Dr-
avnog vea tuilaca kojima e taj organ, postupajui po odluci
Ustavnog suda, izabrati podnosioce albe na javnotuilaku du-
nost, konkretno za zamenike javnog tuioca, nije smetnja Drav-
nom veu tuilaca da primenom odredbe lana 6. Zakona o izme-
nama i dopunama Zakona o javnom tuilatvu preispita postojanje
razloga koji ukazuju na sumnju u njihovu strunost, osposobljenost
ili dostojnost. On to moe uiniti i u odnosu na podnosioce albi,
ali iskljuivo pod uslovima i na nain kako je citiranom odredbom
Zakona ovlaen da preispita postojanje sumnje u strunost, ospo-
sobljenost ili dostojnost ve izabranih zamenika javnih tuilaca na
stalnu javnotuilaku dunost.
9. Na osnovu svega navedenog i odredaba lana 42b stav 1.
taka 1) i lana 45. taka 13) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud
je doneo Odluku kao u izreci.
Predsednik Vea
dr Dragia B. Slijepevi
Deo IV
STVARNI REGISTAR
*
263
Agencija za borbu protiv korupcije, I-2.3.2, II-5.3, II-6.
Disciplinska odgovornost
lanova Visokog saveta sudstva, I-2.3.2.
sudija, I-2.3.2.
Diskriminacija, I-3.1.
Drutvo sudija Srbije, I-1.4.2, I-2.3.1, I-3.4, II-5.2.1, II-5.3.
Dravno vee tuilaca
izbor javnih tuilaca i zamenika, I-2.3.4.
nadlenost, I-2.3.4.
postupak preispitivanja odluka prvog saziva DVT-a
nepristrasnost u odluivanju II-3.1.2.
odluke u postupku preispitivanja, I-4.1.1, II-4.1, II-4.2, II-4.4.
opta sednica DVT-a, II-3.1.2, II-3.1.3.
postupak pred radnim telima, II-2.1, II-3.1.1.
transparentnost i nezavisnost u radu, II-3.
sastav, I-2.3.4.
ustavni poloaj, I-2.3.4.
uloga u postupku reizbora, I-3.2, I-3.4, I-3.5.
Evropska komisija, I-3.2, I-3.3, I-3.5, II-5.4.
Evropski sud za ljudska prava, I-2.5, II-3, II-6.
* Brojevi uz odrednice u registru oznaavaju redne brojeve poglavlja u knjizi.
Institucionalna nezavisnost sudije, I-1.2.
Javni tuilac
aurnost, II-2.1.2, II-2.1.3, II-4.2.
dostojnost (utvrivanje prilikom preispitivanja opteg izbora)
II-2.2.3.
mandat, I-2.3.4.
nadlenost za izbor, I-2.3.4.
postupak izbora, I-2.3.4.
uslovi za izbor, I-2.3.4.
Lustracija sudija, I-1.3, I-1.4.2.
Nepristrasnost sudije, I-1.2, I-2.1.1.
Nezavisnost sudije, I-1.2, I-2.1.1.
Ombudsman, vidi Zatitnik graana
Opti izbor i reizbor sudija, I-3.1.
Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka
o linosti, I-3.5, II-4.1.
Pravo na pravino suenje, I-2.2, I-3.1, II-1, II-2.1.3, II-2.1.4,
II-2.2.1, II-2.2.4, II-3.2.4, II-3.2.5, II-4.4, II-5.5, II-6.
Pravosudni savet, I-1.3.
Razreenje sudije, I-2.1.1, I-2.2, I-2.3.2.
Razuman rok, I-2.1.1.
Retroaktivnost, I-4.1.1.
Revizija postupka izbora sudija, analiza zakonskih izmena iz
2010. godine I-4.1.
Stalnost sudijskog mandata, I-1.2, I-2.1.1, I-2.3.1, I-2.3.2.
Sudija
dostojnost, I-2.3.2, I-2.4.
dostojnost (utvrivanje prilikom preispitivanja opteg izbora) II-4.3.
Deo IV Stvarni registar 381
izbor/imenovanje, I-2.2, I-2.3.3.
nezavisnost, I-2.1
osposobljenost (utvrivanje prilikom preispitivanja opteg izbo-
ra), II-2.2.3, II-4.3.
postupak izbora, I-2.2, I-2.3.1, I-2.3.3.
prestanak funkcije, I-1.2.2.
stalnost, I-1.2.2.
strunost (utvrivanje prilikom preispitivanja opteg izbora),
II-2.2.3, II-4.3.
Ustavna naela o sudskoj vlasti, javnom tuilatvu i pravosuu
blagovremenost (odluivanje u razumnom roku), I-2.1.
dostojanstvo linosti (prilikom preispitivanja opteg izbora),
II-2.1.2, II-2.1.4.
javnost (prilikom preispitivanja opteg izbora), I-3.1, I-3.5,
II-2.1.3, II-2.2.1, II-3.
pravna sigurnost, I-4.1.1, II-2.1.3.
pristup pravosuu, I-3.1.
zakonitost, I-2.2, I-2.3.2, I-2.3.4.
Ustavna alba, I-4.1.1.
Ustavni sud, I-3.1, I-4.1.1, II-6.
Venecijanska komisija, I-2.4, I-3.1.
Visoki savet sudstva
izbor i predlaganje izbora sudija, I-2.3.2.
kao tribunal, I-2.5.
mandat, I-2.3.2.
naela rada
javnost, I-2.3.2.
nezavisnost i samostalnost, I-2.3.2, I-2.5.
zakonitost i savesnost, I-2.3.2.
nadlenost za izbor lanova, I-2.3.2.
nadlenosti, I-2.3.2.
poloaj lanova, I-2.3.2.
postupak izbora lanova, I-2.3.2.
postupak preispitivanja opteg izbora, II-2.2.
prestanak funkcije lana, I-2.3.2.
odluke u postupku preispitivanja opteg izbora, II-4.1, II-4.3.
sastav, I-2.3.2.
sastav i nain rada prilikom izbora i reizbora sudija, I-3.4.
suspenzija, I-2.3.2.
transparentnost i nezavisnost u radu prilikom izbora i reizbora
sudija II-3.2.
unutranje ureenje, I-2.3.2.
Zatitnik graana, II-3.2.4, II-3.2.7, II-4.3, II-5.1, II-5.3.
alba Ustavnom sudu, I-4.1.1.

Reforma Pravosudja U Srbiji 2008-2012

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Reforma Pravosudja U Srbiji 2008-2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA UNION

JAVNO PREDUZEE SLUBENI GLASNIK

You might also like