Skripta - Proizvodne Tehnologije (OMR)

MAINSKI FAKULTET - KRAGUJEVAC
BOGDAN NEDI
MIODRAG LAZI

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
OBRADA METALA REZANJEM
PREDAVANJA

Kragujevac, 2007.
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
OBADA METALA REZANJEM
skripta

Autori: Dr Bogdan Nedi, vanredni profesor
Mainski fakultet, Kragujevac
Dr Miodrag Lazi, redovni profesor
Mainski fakultet, Kragujevac

Mainski fakultet
34000 Kragujevac
Sestre Janji 6

Viegodinji rad autora skipte i ostalih saradnika Laboratorije za obradu
metala rezanjem Mainskog fakulteta u Kragujevcu, omoguio je izradu
velikog broja publikavija iz oblasti proizvodnih tehnologija, posebno obrade
metala rezanjem. Mnogobrojne knjige, udbenici i prirunici sadre obilje
saznanja i podataka do kojih su saradnici doli kroz dogogodinji struni rad i
istraivanja i veoma korisno slue kako studentima tako i inenjerima -
strunjacima u praksi za svakodnevno reavanje niza problema.
Ova skripta je namenjena studentima osnovnih akademskih studija Mainskog
fakulteta u Kragujevcu i bazirana je na nastavnom planu i programu
zajednikog predmeta PROIZVODNE TEHNOLOGIJE (deo koji se odnosi
tehnologije obrade metala rezanjem).
Skripta sadri osnovne i neophodne podatke potrebne za razumevanje
problematike definisanje tehnologija i tehnolokih postupaka, izbor i primenu
alata, pribora, merne opreme, mainai parametara reima obrade u obradi
metala rezanjem.
Skripta sadri i neophodne podatke potrebne za ovladavanje znanjima na
laboratorijskim vebama i izradu samostalnog rada.

Autori

S A D R A J

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA 1
1.1. Proizvodne tehnologije 1
1.2. Tehnologije mainogradnje 1
1.3. Tehnologije obrade 3
1.4. Obrada metala rezanjem 5
1.4.1. Postupci obrade metala rezanjem 5
1.4.2. Osnovi procesa rezanja 7
1.4.3. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade 10
1.4.4. Osnovna geometrija reznog alata 11
1.4.5. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem 13
1.4.6. Naune oblasti OMR 14
2. OBRADNI SISTEMI I PROCESI 15
2.1. Obradni sistemi 15
2.2. Obradni procesi 15
2.3. Maine u obradi metala rezanjem 17
2.3.1. Prenosnici alatnih maina 18
2.4. Rezni alati 20
2.4.1. Klasifikacija reznih alata 20
2.4.2. Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata 21
2.4.3. Alatni materijali 27
2.5. Pomoni pribori 31
2.5.1. Uloga i klasifikacija pribora 31
2.5.2. Univerzalni (stezni) pribori 32
2.5.3. Specijalni pribori 36
2.6. Merni pribori (merila) 37
2.6.1. Osnovi merenja i kontrole 37
2.6.2. Sredstva merenja i kontrole (merila) 38
3. OSNOVI TEORIJE OBRADE METALA REZANJEM 43
3.1. Obrazovanje strugotine 43
3.1.1. Mehanizam nastanka strugotine 43
3.1.2. Vrste i oblici strugotine 45
3.1.3. Naslaga na reznom klinu alata 46
3.1.4. Faktor sabijanja strugotine 47
3.2. Mehanika rezanja 49
3.2.1. Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju 49
3.2.2. Snaga rezanja i pogonska snaga maine 51
3.3. Termodinamika rezanja 52
3.3.1. Toplota rezanja 52
3.3.2. Temperatura rezanja 54
3.4. Tribologija rezanja 55
3.4.1. Priroda tribolokih procesa 55
3.4.2. Habanje reznih elemenata alata 57
3.4.3. Obradljivost materijala 64
3.4.4. Sredstva za hladjenje i podmazivanje - SHP 65
3.5. Kvalitet obrade 71
3.5.1. Tanost obrade 71
3.5.2. Kvalitet obradjene povrine 72
3.6. Ekonomika rezanja i reimi obrade 77
3.6.1. Struktura vremena obrade 77
3.6.2. Trokovi obrade 78
3.6.3. Postojanost alata 79
4. OBRADA STRUGANJEM 81
4.1 Proizvodne operacije i alati 81
4.1.1 Proizvodne operacije u obradi struganjem 82
4.1.2 Alati u obradi struganjem 83
4.2 Otpori i snaga rezanja 88
4.2.1 Otpori rezanja 88
4.2.2 Snaga maine 89
4.3 Reim obrade u obradi struganjem 89
4.3.1 Korak u obradi struganjem 90
4.3.2 Brzina rezanja u obradi struganjem 91
4.4 Maine u obradi struganjem 91
4.4.1 Strugovi za pojedinanu proizvodnju 92
4.4.2 Strugovi za serijsku proizvodnju 93
4.4.3 Strugovi za masovnu proizvodnju 94
5. OBRADA BUENJEM 95
5.1.1 Osnovna kretanja 95
5.1.2 Proizvodne operacije u obradi buenjem 96
5.1.3 Alati u obradi buenjem 98
5.2.1 Obrada buenjem 102
5.3 Reim obrade u obradi buenjem 103
5.4 Maine u obradi buenjem 104
5.4.1 Jednovretene builice 104
5.4.2 Vievretene builice 106
6. OBRADA GLODANJEM 108
6.1.1 Osnovna kretanja 108
6.1.2 Proizvodne operacije obrade glodanjem 110
6.1.3 Alati u obradi glodanjem 112
6.2.1 Otpori rezanja 115
6.2.2 Snaga maine 116
6.3 Reim obrade u obradi glodanjem 116
6.3.1 Korak po zubu 117
6.3.2 Brzina rezanja u obradi glodanjem 117
6.4 Podeoni aparati 118
6.5 Maine u obradi glodanjem 120
7. OBRADA TESTERISANJEM 125
7.1 Osnovne operacije i alati 125
7.1.1 Proizvodne operacije u obradi testerisanjem 125
7.1.2 Alati u obradi testerisanjem 126
7.2 Brzina rezanja 127
7.3 Maine u obradi testerisanjem 127
8. OBRADA RENDISANJEM 129
8.1 Proizvodne operacije 129
8.2 Alati u obradi rendisanjem 131
8.4 Reim obrade u obradi rendisanjem 133
8.5 Maine u obradi rendisanjem 134
8.5.1 Kratkohode rendisaljke 135
8.5.2 Dugohode rendisaljke 136
8.5.3 Vertikalne rendisaljke 136
9. OBRADA PROVLAENJEM 137
9.2 Otpori rezanja i snaga maine 142
9.2.1 Otpori rezanja i vuna sila maine 142
9.3 Reim obrade u obradi provlaenjem 142
9.4 Maine u obradi provlaenjem 143
10. OBRADA BRUENJEM 145
10.1 Proizvodne operacije 145
10.2 Alati u obradi bruenjem 149
10.4 Reim obrade u obradi bruenjem 151
10.5 Maine u obradi bruenjem 153
11. IZRADA NAVOJA 155
11.1 Izrada navoja na strugu 155
11.2 Izrada navoja na builici 157
11.3 Izrada navoja na glodalici 157
11.4 Specijalni postupci izrade navoja 158
12. IZRADA ZUPANIKA 159
12.1 Izrada cilindrinih zupanika glodanjem 159
12.1.1 Izrada zupanika pojedinanim rezanjem 159
12.1.2 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem 160
12.2 Izrada cilindrinih zupanika rendisanjem 161
12.2.1 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem 161
12.3 Izrada koninih zupanika 162
12.3.1 Izrada koninih zupanika glodanjem 162
12.3.2 Izrada koninih zupanika rendisanjem 163
12.4 Izrada zupanika provlaenjem 163
12.5 Zavrna obrada zupanika 164
12.5.1 Obrada zupanika bruenjem 164
12.5.2 Obrada zupanika ljuenjem (brijanjem) 164
12.5.3 Obrada zupanika glaanjem (poliranjem) uparivanjem 164

13. NOVI POSTUPCI OBRADE 165
13.1 Visokoproduktivni postupci obrade 165
13.2 Nekonvencionalni postupci obrade 166
13.2.1 ECM - Elektrohemijska obrada 167
13.2.2 EDM - Elektroeroziona obrada 168
13.2.3 EUS - Ultrazvuna obrada 169
13.2.4 LBM - Obrada laserom 170
13.2.5 PJM - Obrada plazmom 170
13.2.6 CM Hemijska obrada 171
13.2.7 AJM i WJM obrada 172
13.2.8 Ostali NPO obrade 172
14. LITERATURA 173

Prilig 1. Pitanja za kolokvijum iz PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR
Prilog 2. Pitanja za zavrni ispit iz PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR

1. OSNOVI PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA
1.1 PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
Tehnologija (od grkih rei tehnos - zanat, logos - nauka) je nauka koja prouava
procese i postupke prerade sirovina (ruda i sl.) u polufabrikate i gotove proizvode. Ona
obuhvata materijalne i nematerijalne procese i deli se na:
neproizvodnu ili nematerijalnu i
proizvodnu ili materijalnu tehnologiju.
Neproizvodne tehnologije prouavaju problematiku transformacije ili prerade energije i
informacija, transporta i organizacije transporta, skladitenja, uvanja i ispitivanja
materijala i proizvoda i sl.
Proizvodne tehnologije su tehnologije prerade sirovina i izrade polufabrikata i
proizvoda razliitih tipova i namena (alatnih maina, automobila, aviona, brodova ...). To
su tehnologije kojima se menja:
sutina materije (dobijanje gvoa, elika, bakra i drugih metala, granulata za
izradu sinterovanih delova i delova od plastike, drobljenje, mlevenje i
rastvaranje sirovina ...),
oblik, dimenzije i karakteristike delova i proizvoda i
struktura materijala i estetski izgled proizvoda (termika i hemijskotermika
obrada, povrinska zatita, tehnologija modifikovanja povrina ...).
Razvoj tehnologija je inicirao veliki broj postupaka izrade proizvoda u razliitim
oblastima ivota, tako da se prema nameni proizvodne tehnologije dele na:
tehnologije mainogradnje,
tehnologije prerade plastinih masa,
tehnologije prerade drveta,
tehnologije prerade papira,
tehnologije prehrambene industrije,
tehnologije dobijanja cementa itd.
1.2 TEHNOLOGIJE MAINOGRADNJE
Prerada materijala (metala i nemetala) i oblikovanje razliitih delova (vratila, zavrtnjeva,
navrtki, zupanika i sl.), podsklopova i sklopova (spojnica, kuita, menjaa, prenosnika
...) i proizvoda (alatnih maina, automobila itd.) se ostvaruje primenom razliitih
tehnologija mainogradnje. Izuava osobine metala, nemetala i legura i postupke
njihove prerade u poluproizvode ili proizvode. Postoji est osnovnih tehnologija, to su
tehnologije:
materijala,
obrade,
Proizvodne tehnologije

2
termike i hemijsko-termike obrade,
montae,
povrinske zatite i
modifikovanja povrina.
Tehnologija materijala prouava postupke prerade sirovina, problematiku dobijanja
materijala, osobine, namenu, sisteme oznaavanja i metode ispitivanja materijala.
Tehnologija obrade prouava postupke izrade i obrade (oblikovanja) mainskih delova
eljenog oblika i dimenzija od polufabrikata, dobijenih livenjem, kovanjem, valjanjem i sl.
Pojednostavljeno reeno obuhvata problematiku izrade i oblikovanja gotovih delova
(slika 1.1).
Polufabrikat - sirovina
( ) pripremak
Gotov deo
( ) izradak
Predmet obrade
( ) obradak
tehnologija obrade
rezanjem
SREDSTVA RADA:
* alatna ma ina
* rezni alati, pribori
* merila i drugi ure|aji
* upravlja ki sistem
TEHNOLO KA ZNANJA:
* redovnim obrazovanjem
* permanentnim usavr avanjem
* kroz prakti an rad
k
n
o
w
-
h
o
w

Slika 1.1. Ilustracija postupka obrade
Tehnologija termike obrade (arenje, kaljenje, poboljanje, normalizacija,
otputanje...) obuhvata postupke promene strukture, hemijskog sastava i mehanikih
osobina (tvrdoa, vrstoa, ilavost itd.) materijala. Hemijskotermikom obradom
(cementacija, nitriranje, cijanizacija...) menjaju se karakteristike povrinskog sloja
obraenih delova.
Postupcima montae se, od delova, formiraju podsklopovi, sklopovi i proizvodi razliite
funkcionalnosti i namene.
Tehnologija povrinske zatite obezbeuje:
zatite metalnih delova i konstrukcija od tetnog dejstva razliitih hemijskih
uticaja okoline (kiselina, baza, soli, gasova, kiseonika iz vazduha itd.) i
poboljanje estetskog izgleda delova i proizvoda
Ostvaruje se:
metalom: cinkovanje, kadmijumizacija, pobakrenje, kalaisanje, niklovanje,
hromiranje, posrebrivanje, pozlaivanje ...,
nemetalom: emajliranje, bojenje, lakiranje, premazivanje sredstvima za
konzerviranje... i
hemijskim i elektrohemijskim postupcima: bruniranje, fosfatiranje...

3
Tehnologijama modifikovanja povrina se obezbeuje poboljanje karakteristika
povrinskih slojeva, veka trajanja i pouzdanosti mainskih delova i tehnikih sistema.
Poznate su pod nazivom i povrinske tehnologije. Dve osnovne tehnologije su
tehnologije: nanoenja prevlaka i modifikovanja povrinskih slojeva.
Tehnologijama nanoenja prevlaka nanose se ili deponuju anti-habajue, zatitne,
dekorativne, optike, regenerativne i druge prevlake na povrinu mainskog dela.
Najee koriene tehnologije su:
CVD - hemijsko taloenje prevlaka,
PVD - fiziko taloenje prevlaka,
termalni postupci (gasni, elektroluni, plazma sprej, laserski),
galvanizacija,
elektroforeza (anaforeza i kataforeza),
TD (difuzioni) postupci,
nanoenja prevlaka vrstih maziva (molibden disulfid...) ,
plastifikacija,
nanoenja neorganskih prevlaka (oksidne prevlake, fosfatiranje,
hromiranje, emajliranje ...),
nanoenja organskih prevlaka (gumiranje, bojenje i lakiranje).
Tehnologijama modifikovanja povrinskih slojeva se menja hemijsko, strukturno i
fizikometalurko stanje materijala u povrinskim slojevima. Najee koriene
tehnologije modifikovanja su:
a) Termika obrada
Poboljanje,
Kaljenje itd.
b) Termohemijski i hemijski postupci
nitriranje (klasino, plazma ...)
cementacija
karbonitriranje
difuziona metalizacija (boriranje, siliciranje, alitiranje ...)
bruniranje ...
c) Jonska implantacija
d) Deformaciono otvrdnjavanje ....
1.3 TEHNOLOGIJE OBRADE
Tehnologija obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih delova. Zavisno
od osnovnih principa uklanjanja vika materijala i oblikovanja gotovih delova
(korienjem mehanike ili drugih vidova energije) tehnologije obrade se dele na:
tehnologije mehanike obrade i
nekonvencionalne postupke obrade.
U tehnologije obrade spadaju i novi postupci obrade kao to su postupci:
visokoproduktivne obrade, obrade na suvo, bez primene SHP, brze izrade prototipa,
mikro obrade, nano obrade...

4
Tehnologija mehanike obrade prouava problematiku izrade i oblikovanja gotovih
delova mehaniim putem (delovanjem alata na predmet obrade). Postupci mahanike
obrade se dele na postupke:
sa uklanjenjem vika materijala (sa skidanjem strugotine) i
bez uklanjanja vika materijala (bez skidanja strugotine).
Obrada bez skidanja strugotine obezbeuje obradu i oblikovanje bez ili sa neznatnim
uklanjanjem vika materijala. To su postupci:
Obrade livenjem,
Obrade spajanjem,
Obrade deformisanjem.
Obrada livenjem (slika 1.2.a) obuhvata livenje elika, sivog liva, obojenih metala i
nematala u pesku, kokili, pod pritiskom, u obliku kouljice, centrifugalno...
Elektrootporno - ta kasto zavarivanje
b) Zavarivanje
iana
elektroda
Kotur sa
icom
Za titni gas
(Argon)
MIG postupak
Zavarivanje u za titi argona
topljivom metalnom elektrodom
2
5
4
1
3
1 - kalup
2 - pogonski ure|aj
3 - te~ni SL
4 - zidovi kalupa
5 - gotov deo
(izradak)
Centrifugalno livenje u vertikalnom
rotiraju em kalupu
1
2
3
4
7
8
5
6
1 - jezgro
2 - gotov deo (izradak)
3 - gornji deo kalupa
4 - donji deo kalupa
5 - elementi za vezivanje
6 - optere enje
7 - ulivni sistem
8 - ispusni otvor
Izgled kalupa za livenje u pesku

a) Livenje
c) Obrada metala deformisanjem
F
v
F
v
duboko izvla enje lima
Gornji pokretni deo
Donji nepokretni deo
Kovanje u kalupu
oblika
gotov deo
(izradak)
matrica

Slika 1.2. Postupci mehanike obrade bez uklanjanja vika materijala
Obrada spajanjem (slika 1.2b) obuhvata postupke zakivanja, lemljenja, zavarivanja,
lepljenja ...
Obrada deformisanjem (slika 1.2c) predstavlja postupke kovanja, prosecanja i

5
probijanja, dubokog izvlaenja, savijanja ...
Obrada sa skidanjem strugotine (slika 1.3) podrazumeva postupke obrade kod kojih
se oblikovanje ostvaruje uklanjanjem vika materijala. To su:
Bravarski radovi - runa obrada (seenje, turpijanje ...) i
Obrada metala rezanjem.
Obrada metala rezanjem (struganje, buenje, glodanje ...) je postupak oblikovanja
uklanjanjem vika materijala mehanikim putem alatima najee znatno vee tvrdoe
od tvrdoe materijala predmeta obrade.
Dd
obrada struganjem
a) Obrada metala rezanjem
b) Nekonvencionalni postupci obrade
A K
elektrolit
A - anoda - predmet
obrade
K - katoda - alat
ECM - elektrohemijska obrada
dielektrikum
EDM - elektroeroziona obrada
alat
predmet obrade
obrada bu enjem
alat
alat
predmet obrade
predmet
obrade

Slika 1.3. Ilustracija nekih postupaka obrade metala rezanjem
Nekonvencionalni postupci obrade - NPO (elektrohemijska - ECM, elektroeroziona -
EDM, laserska obrada ...) su postupci oblikovanja uklanjanjem vika materijala razliitim
fiziko-hemijskim mehanizmima, korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne
i drugih vidova energije.
1.4 OBRADA METALA REZANJEM
1.4.1 Postupci obrade metala rezanjem
Postupci obrade metala rezanjem su postupci oblikovanja (promene oblika, dimenzija,
hrapavosti obraene povrine i karakteristika povrinskog sloja) uklanjanjem vika
materijala mehanikim dejstvom reznog alata na predmet obrade (slika 1.4). Najee
se razvrstavaju na postupke:
prethodne - grube obrade i
zavrne - fine obrade
Postupci prethodne obrade (struganje, buenje, glodanje, rendisanje ... ) imaju,
prvenstveni, cilj da uklone to veu koliinu materijala.
Postupcima zavrne obrade (razvrtanje, provlaenje, bruenje, honovanje, lepovanje ...)
se ostvaruje zahtevani kvalitet obrade (tanost i kvalitet obraene povrine).
Osnovni postupci OMR su: struganje, buenje, glodanje, testerisanje (odsecanje),
rendisanje, provlaenje, bruenje i glaanje (lepovanje, superfini, honovanje i
poliranje).

6
POSTUPCI OBRADE METALA REZANJEM
alatima definisane geometrije alatima nedefinisane geometrije
struganje
uzdu` no popre~no
bu{enje
bu{enje pro{ irivanje razvrtanje
glodanje
obimno ~eono
pr ovla~enje
odsecanje
rendisanje
br u{enje
spolja{nje
kru`no
r avno
lepovanje
superf ini{
honovanje
poliranje
* ~etkama
* obrtnim diskovima
* elektr ohemijsko

Slika 1.4. Postupci obrade metala rezanjem
Postupci OMR se razvrstaju i prema obliku obraivanog dela na postupke (slika 1.5):
obrade rotacionih delova (osovine, vratila ...)

7
obrade prizmatinih povrina (kuita, blokovi motora ...)
izrade navoja (spoljanjeg, unutranjeg ...)
izrade zupanika (cilindrinih, koninih ...)
izrade oljebljenih vratila ....
izrada zuba zup anika pojedina nim
rezanjem

izrada navoja vretenastim
glodalima
izrada navoja bu enjem
izrada navoja struganjem
izrada zup anika relativnim
kotrljanjem
c) Izrada o ljebljenih vratila

b) Izrada zup anika
a) Izrada navoja
spolja nji
unutra nji

Slika 1.5. Postupci izrade navoja, zupanika i oljebljenih vratila
U postupke OMR se esto ubrajaju i kombinovani postupci obrade kao to su
postupci: vibracionog rezanja, obrade u abrazivnoj sredini, obrade na povienim
temperaturama, ojaanja povrinskih slojeva deformisanjem, nareckivanja i sl. To su
razliiti postupci kojima se obezbeuje poboljanje efekta obrade klasinih postupaka.
1.4.2 Osnovi procesa rezanja
Proces rezanja nastaje prodiranjem reznog klina alata (1), brzinom v, u materijal
predmeta obrade (2), slika 1.6. Prodiranjem reznog klina alata, pod dejstvom spoljanje

8
sile (sile rezanja F), dolazi do pretvaranja vika materijala debljine a (dubina rezanja) u
strugotinu (3) debljine a
s
.
4
5
2
3
1
V
a
a
s F
obrada bu enjem
obrada struganjem
6 7
6
7

Slika 1.6. Osnovi procesa rezanja
U procesu rezanja se uoavaju tri osnovne povrine:
Obraivana povrina (4),
Obraena povrina (5) i
Povrina rezanja (6)
Obraivana povrina je povrina koja prethodi obradi i nalazi se ispred reznog klina. To
je povrina koja se potpuno ili delimino uklanja u procesu rezanja.
Obraena povrina je povrina nastala kao rezultat procesa rezanja. Nalazi se iza
reznog klina i karakterie je tanost oblika i dimanzija, povrinska hrapavost i veliina i
osobine povrinskog sloja.
Povrina rezanja je povrina predmeta obrade koja se nalazi u direktnom kontaktu sa
reznim alatom. To je povrina koju obrazuje rezna ivica alata u toku rezultujueg
kretanja.
Dve grupe osnovnih parametara obrade su:
Tehnoloki parametri obrade i
Geometrijski parametri obrade
Tehnoloki parametri obrade (slika 1.7) su:
a, mm - dubina rezanja,
s, mm/o - korak ili v
p
, mm/min - brzina pomonog kretanja i
v, m/min - brzina rezanja ili n, o/min - broj obrta.

9
S
V, n
struganje
V, n
V
p
glodanje
Dd
D
a
a
h
h
1
2
2
1
1

Slika 1.7. Tehnoloki parametri obrade u obradi struganjem i glodanjem
Dubina rezanja a, mm je vrednost debljine sloja materijala koji se uklanja u procesu
rezanja, odreena rastojanjem obraivane (1) i obraene povrine (2):
2
d D
a
= , mm pri obradi rotacionih delova i

,
1
h h a = mm pri obradi prizmatinih delova.
Korak (posmak) s, mm/o je pomeranje alata ili predmeta obrade u pravcu pomonog
kretanja za jedan obrt alata ili predmeta obrade, za jedan zub alata s
1
, mm/z (glodanje),
za jedan dupli hod alata ili predmeta obrade s, mm/dh (rendisanje) ili jedan hod alata s,
mm/hod (ravno bruenje).
Brzina pomonog kretanja v
p
, mm/min je pomeranje alata ili predmeta obrade u
jedinici vremena.
Brzina rezanja v, m/min ili v, m/s (bruenje) je preeni put glavne rezne ivice alata u
jedinici vremena.
Osnovni geometrijski parametri obrade su:
irina reznog sloja b,
debljina reznog sloja h i
povrina poprenog preseka reznog sloja A.
U obradi struganjem (slika 1.8), na primer, irina i debljina reznog sloja su:
sin ;
sin
= = S h
a
b ,
gde je - napadni ugao.
S
b
a
h D
d
A B
E
C
D

Slika 1.8. Rezni sloj u obradi struganjem

10
U procesu rezanja vei deo vika materijala CE uklanja glavno seivo i pretvara u
strugotinu. Manji deo obraivane povrine BE, uz obraenu povrinu, koji obrazuje
pomona rezna ivica AE, ostaje na obraenoj povrini kao sastavni deo
mikrogeometrije obraene povrine.
Zato je nominalna povrina poprenog preseka reznog sloja ograniena konturom
ABCD i iznosi: h b S a A = .
1.4.3 Osnovna kretanja alata i predmeta obrade
Da bi se proces rezanja ostvario neophodno je da postoje relativna kretanja alata i
predmeta obrade. Na mainama za obradu metala rezanjem se realizuju osnovna i
dopunska kretanja (slika 1.9). Osnovna kretanja se izvode u toku procesa obrade, a
dopunska na poetku i kraju procesa obrade ili u prekidima. Osnovna kretanja se dele
na: glavna i pomona.
S (2)
V, n (1)
struganje
V, n (1)
V (2)
p
glodanje
S (2)
V, n (2)
bu enje
V , V
r p
n (1)
L
S (2)
rendisanje
S (2)
V, n (1)
razvrtanje
S (2)
a
V ,
n (1)
t
t
V ,
n (2)
r
r
bru enje
D
D
D
L

Slika 1.9. Glavna (1) i pomona kretanja (2, 3) u obradi metala rezanjem
Glavna kretanja (kretanje 1, slika 1.9) su kretanja koja omoguavaju stvaranje
strugotine i nastanak procesa rezanja. Definisana su:
brzinom rezanja - v, m/min ili m/s (obrada bruenjem),
brojem obrta n: ,

=
D
v 1000
n o/min
brojem duplih hodova n
L
, dh/min (rendisanje) ili hodova n
L
, hod/min (ravno
bruenje):
L
v 1000
n
L
= , dh/min (hod/min).

11
gde su, pored poznatih veliina: D, mm - prenik predmeta obrade ili alata i L, mm -
duina hoda alata ili predmeta obrade u pravcu glavnog kretanja.
Pomona kretanja (kretanja 2 i 3) obezbeuju nastavak procesa rezanja. Definisana
su:
korakom - s, mm/o; mm/dh; mm/hod,
korakom po zubu s
1
, mm/z: s
1
= s / Z ili
brzinom pomonog kretanja - s
p
, mm/min: , S n V
p
= mm/min
gde je, pored poznatih veliina, Z - broj zuba alata.
Glavna i pomona kretanja mogu biti: obrtna i/ili pravolinijska, a izvode ih: rezni alat,
predmet obrade ili rezni alat i predmet obrade.
Dopunska kretanja su kretanja kojima se alat i predmet obrade dovode u taan
meusobni poloaj (primicanje, odmicanje ili podeavanje poloaja alata i sl.).
1.4.4 Osnovna geometrija reznog alata
Svi rezni alati (slika 1.10) se sastoji od najmanje dva dela:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i
drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i privrivanje
alata na nosa alata i mainu.
Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje
(uklanjanje vika materijala). Rezni alati (slike 1.10 i 1.11) u svom osnovnom obliku
imaju zajedniki geometrijski oblik - rezni klin (slika 1.12.b).
1
2

2
1
2
1
2
1
2
1

2
1
1 2
2
1

Slika 1.10. Neki od alata u obradi metala rezanjem

12
dr ka
telo
osnova
grudna
povr ina
grudna
povr ina
le na
povr ina
le na
povr ina
glavno
se ivo
glavno
se ivo
popre no
se ivo
pomo no
se ivo
strugarski no valjkasto glodalo

JUS K.D2.020
telo
otvor
rub
(fazeta)
spiralna burgija
telo
dr ka
rub (fazeta)

Slika 1.11. Osnovni delovi reznih alata
Na reznom klinu alata se uoavaju karakteristine povrine, linije i take:
grudna povrina, GP - povrina po kojoj klizi strugotina,
lena povrina, LP - povrina okrenuta prema povrini rezanja i
pomona lena povrina, PLP - povrina reznog klina alata okrenuta prema
obraenoj povrini predmeta obrade.
Presek grudne i lene povrine reznog klina alata predstavlja glavno seivo - GS ili
glavnu reznu ivicu alata - GRI, a presek grudne i pomone lene povrine pomono
seivo - PS ili pomonu reznu ivicu - PRI. Presek glavnog i pomonog seiva je rezni
vrh alata - RV.
dr ka
osnova
alata (no a)
Ps
Pr
Po
Pn
Z
Y
X
rezni klin
LP
GP
a
GS
a) Tehnolo ki koordinatni sistem
b) Osnovna geometrija reznog
klina alata

Slika 1.12. Koordinatne ravni tehnolokog koordinatnog sistema i osnovna geometrija
reznog klina alata
Osnovna geometrija reznog alata je geometrija reznog klina alata (slika 1.12.b). Prema
standardu JUS K.A2.010 definisanje i utvrivanje geometrije se izvodi korienjem dva
koordinatna sistema:
tehnolokog - definisanje geometrije reznih alata kao geometrijskog tela pri
njegovoj izradi, otrenju i kontroli (osnovna geometrija alata) i

13
kinematskog - definisanje geometrije alata u procesu rezanja (kinematska
geometrija alata).
Tehnoloki koordinatni sistem (slika 1.12.a) ine etiri ravni:
osnovna ravan Pr - ravan koja prolazi kroz posmatranu taku na seivu alata i
paralelna je ili upravna na neku ravan ili osu alata od znaaja za izradu i
otrenje alata ili kontrolu geometrije alata. Moe se definisati i kao ravan koja
sadri osu predmeta obrade ili alata i normalna je na vektor brzine u taki u
kojoj se posmatra geometrija alata,
ravan rezanja Ps - ravan tangencijalna na glavnu reznu ivicu (sadri glavnu
reznu ivicu alata) i normalna je na osnovnu ravan,
normalna ravan Po - ravan upravna na osnovnu i ravan rezanja i
normalna ravan na glavno seivo Pn - ravan normalna na glavnu reznu ivicu
ili tangentu na seivo u posmatranoj taki.
Poloaj grudne i lene povrine reznog klina alata odreen je osnovnom geometrijom
alata (slika 1.12.b), koja obuhvata tri ugla:
leni ugao - ugao izmeu lene povrine reznog klina alata i ravni rezanja,
grudni ugao - ugao izmeu grudne povrine reznog klina alata i osnovne
ravni i
ugao klina - ugao izmeu grudne i lene povrine reznog klina alata.
Vrednosti uglova reznog klina alata se definiu (mere), najee, u normalnoj ravni Po
(osnovni uglovi reznog klina sa ili bez indeksa -
). Mogu se definisati i normalni

(
,

- u normalnoj ravni na glavno seivo Pn), radijalni i aksijalni uglovi reznog klina
alata.
1.4.5 Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem
Proces rezanja u svim vrstama obrade metala rezanjem se ostvaruje u tribo-
mehanikom sistemu (TMS) iju strukturu ine (slika 1.13):
rezni klin alata,
predmet obrade i
sredstvo za hlaenje i podmazivanje.
Tribomehaniki sistem predstavlja skup meusobno povezanih elemenata u jednu
celinu radi ostvarivanja postavljenog cilja: uklanjanje vika materijala i oblikovanje
delova uz minimalne trokove izrade i maksimalnu proizvodnost, tanost i kvalitet
obrade.
Materijal
Energija
Informacija
Obra ena
povr ina
1 - rezni alat
2 - predmet obrade
3 - sredstvo za hla enje
i podmazivanje - SHP
2
1
3
V

Slika 1.13. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem
Pored strukture, TMS karakteriu ulazne i izlazne veliine.

14
Ulazne veliine su:
materijal, energija i informacija.
Materijal se odnosi na materijal predmeta obrade i pomoni materijal (sredstva za
hlaenje i podmazivanje, ulja za podmazivanje prenosnika i voica alatnih maina itd.).
Polazni materijal ili polufabrikat se naziva pripremak, materijal ili deo u toku obrade
obradak (predmet obrade), a gotov deo izradak.
Energija se troi na ostvarivanje procesa rezanja, savlaivanje otpora rezanja, otpora
kretanju izvrnih organa obradnog sistema i ostvarivanje potrebnih kretanja alata i
predmeta obrade.
Informacija obezbeuje upravljanje procesom rezanja. Predstavljaju skup podataka o
mainama, alatima, priborima, pripremku, mernim i kontrolnim sredstvima, reimima
obrade, sistemima upravljanja procesom itd.
Izlazne veliine iz tribomehanikog sistema su:
informacija, energija i materijal.
Izlazne informacije su transformisane ulazne informacije i obuhvataju skupove podataka
o: kvalitetu obrade (tanost oblika, poloaja i ostvarenih mera i kvalitet obraenih
povrina), proizvodnosti i ekonominosti obrade.
Izlazna energija je transformisana ulazna energija, toplotna i kinetika energija
elastinih deformacija i vibracija elemenata tehnolokog sistema (maina - rezni alat -
pribor - predmet obrade).
Izlazni materijal je izradak i otpadni materijal (strugotina, utroeno sredstvo za hlaenje i
podmazivanje, utroeno ulje za podmazivanje i sl.).
1.4.6 Naune oblasti OMR
Proces rezanja prati pojava otpora kretanju reznog klina alata kroz materijal predmeta
obrade, toplote i visokih temperatura u zoni rezanja, trenja u zonama kontakta alata i
predmeta obrade i habanja alata.
Mehanika procesa rezanja je deo nauke o obradi metala rezanjem posveen
problematici odreivanja vrednosti otpora i brzina rezanja i dinamikog ponaanja
elemenata obradnog sistema.
Termodinamika procesa rezanja je posveena problemima generisanja i odvoenja
toplote iz zone rezanja (obrade), kao i odreivanja temperatura rezanja.
Tribologija rezanja obuhvata prouavanje procesa trenja u zonama kontakta alata i
predmeta obrade i procesa habanja reznih elemenata alata.
Ekonomika procesa rezanja je oblast nauke o OMR posveen problematici trokova
obrade i obezbeenja maksimalnih tehno - ekonomskih efekata obrade (minimalne
cene kotanja proizvoda, maksimalnog profita i sl.).

2. OBRADNI SISTEMI I PROCESI
2.1 OBRADNI SISTEMI
Sistemi za obradu rezanjem ili obradni sistem (slika 2.1) se sastoji od sredstava rada i
obradnih procesa, sa karakteristinim ulaznim i izlaznim veliinama, prikazanim na slici.
SISTEM ZA OBRADU METALA
SREDSTVA
RADA
OBRADNI
PROCESI
Ma ina
Rezni alat
Pribor
Merilo
Predmet obrade
- obradak
Procesi
obrade
Pomo ni
procesi
Inf ormacije
Energija
Pripremak
(sirovina)
Inf ormacije
Energija
Izradak
(gotov deo)
Otpadni
materijal
Pomo ni
materijal

Slika 2.1. Struktura sistema za obradu rezanjem
Sredstva rada obuhvataju pet podsistema i to podsisteme: maina, reznih alata,
pribora, mernih instrumenata - merila i predmeta obrade.
Podsistem maina ini jedna ili vie alatnih maina sa svim instalacijama i agregatima.
Podsistem alata se sastoji od jednog ili vie reznih alata za izvoenje procesa obrade.
Podsistem pribora obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za
pozicioniranje, voenje i stezanje alata i obratka. Podsistem merila ine univerzalna i
specijalna sredstva merenja i kontrole (prema standardima sistema upravljanja
kvalitetom ISO 9001:2001 oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje). Jedan ili vie
predmeta obrade ine podsistem predmeta obrade.
2.2 OBRADNI PROCESI
Obradni procesi se sastoje od:
procesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i
pomonih ili dopunskih procesa.
Procesi obrade su procesi direktne transformacije predmeta obrade u gotov proizvod ili
poluproizvod za dalju obradu (struganje, buenje, glodanje...).
Pomoni procesi omoguavaju izvoenje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje
alata i predmeta obrade, odlaganje predmeta obrade, ukljuivanje i iskljuivanje
maine...).

16
Tehnoloki ili obradni proces (proces izrade delova ili proizvoda) se realizuje kroz
tehnoloke postupke obrade. Tehnoloki postupak je skup svih obrada na predmetu
obrade u toku izrade na odgovarajuim mainama, uz primenu reznog, steznog i
mernog alata. Elementi tehnolokog postupka su tehnoloke operacije ili jednostavno
operacije. Operacija je obrada pripremka na jednoj maini (jednom radnom mestu) uz
jednu pripremu maine. Broj operacija je broj priprema ili broj maina (kada se operacija
poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade. Dva osnovna principa
projektovanja tehnolokih procesa (slika 2.2) su sa:
diferencijacijom i koncentracijom operacija.
DIFERENCIJACIJA OPERACIJA KONCENTRACIJA OPERACIJA
Gotov deo - izradak
Operacija 10: Operacija 50:
Popre na obrada Popre na obrada
Operacija 10:
Obrada jedne strane
Operacija 20:
Obrada druge st rane
Uzdu na obrada Uzdu na obrada
Bu enje otvora Obaranje ivice
Operacija 40:
Obaranje ivice
Zahvati:
1 - Popre na obrada
2 - Uzdu na obrada (2 prolaza)
3 - Bu enje otvora
4 - Obaranje ivice
Zahvati:
1 - Popre na obrada
2 - Uzdu na obrada
3 - Obaranje ivice
4
3
1
2
1
2
3

Slika 2.2. Diferencijacija i koncentracija operacija, podela operacija na zahvate i prolaze
Diferencijacija operacija podrazumeva tehnoloki proces proizvodnje kod koga su
proizvodne operacije svedene na najjednostavnije elemente (zahvate). Koncentracija
operacija je objedinjavanje nekoliko razliitih obrada (zahvata) na jednoj maini i u isto
vreme.
17
U okviru jedne operacije moe da postoji vie podoperacija. Podoperacija predstavlja
jedan poloaj predmeta obrade u odnosu na mainu i stezni alat ili pribor. Svaka
operacija odnosno podoperacija se sastoji od:
zahvata i prolaza.
Zahvat je proces istovremene obrade jedne ili vie povrina predmeta obrade
korienjem jednog ili vie alata, bez promene reima obrade. Razlikuje se elementarni,
sloeni i grupni zahvat. Elementarni zahvat je obrada jedne povrine jednim alatom.
Sloeni zahvat (slika 2.3.a) je proces oblikovanja sloene povrine jednim alatom
(kopiranjem ili na NU mainama). Grupni zahvat (slika 2.3.b) ini proces istovremene
obrade vie povrina veim brojem alata.
Prolaz (slika 2.4) je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom.
Poslednjim prolazom zavrava se zahvat i proces oblikovanja i obrade posmatrane
povrine.
b) Slo eni zahvat
c) Grupni zahvat
a) zahvat Elementarni

Slika 2.3. Sloeni (obrada kopiranjem) i grupni zahvat (obrada viesenim alatom)
a) Jedan prolaz b) Dva prolaza

Slika 2.4. Prolazi u obradi struganjem
2.3 MAINE U OBRADI METALA REZANJEM
Alatne maine obezbeuju izradu i obradu delova razliitih oblika i dimenzija, poev od
najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloenijih (lopatice turbina,
bregovi i sl.). Alatne maine se razlikuju po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama,
eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maina se najee izvodi
prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, builice, glodalice, rendisaljke,
testere, brusilice, maine za provlaenje, obradne centre, fleksibilne tehnoloke module,
elije, centre i sisteme ....

18
Strukturni elementi univerzalnih (na primer struga - slika 2.5) i specijalnih alatnih
maina se razvrstavaju na glavne ili osnovne, elemente gradnje i montae i elemente
upravljanja. Glavni ili osnovni elementi su: nosei sistem, sistem voenja i pogonski
sistem.
EM
n
o
n =n , n ,..., n
i 1 2 m
s =s , s ,..., s
i 1 2 m
glavno
vreteno
nosa~
alata
zadnji
oslonac
(konji )
prenosnik
glavnog
kretanja
prenosnik
pomo nog
kretanja
izmenljiva
grupa
zup anika
mehanizam
pretvaranja
obrtnog u
pravolinijsko
kretanje
1
2
4
3
6
7
8
5
10
9
1 - pogonski elektromot or; 2 - prenosnik glavnog kretanja; 3 - izmenljiva grupa zup anika;
4 - prenosnik pomo nog kretanja; 5 - stezna glava; 6 - vu no vreteno; 7 - vode e
vreteno; 8 - suport; 9 - konji ; 10 - predmet obrade

Slika 2.5. ematski prikaz univerzalnog struga
Pogonski sistemi glavnog obrtnog i pravolinijskog kretanja obezbeuju neophodne
momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog spektra materijala i
dimenzija predmeta obrade. Sastoje se od pogonskog elektromotora, prenosnika i
vretenita kod glavnog obrtnog kretanja, odnosno pogonskog elektromotora,
prenosnika, mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje i izvrnog
organa kod glavnog pravolinijskog kretanja.
Pogonski sistemi pomonog kretanja obezbeuju neophodne momente i brzine
kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog reenja i vrste alatne
maine mogu biti zavisni ili nezavisni, kontinualni ili periodini. Sastoje se od prenosnika
pomonog kretanja, mehanizma pretvaranja obrtnog u pravolinijsko kretanje i izvrnog
organa. Kod zavisnih prenosnika pogon se obezbeuje dopunskim prenosnikom izmeu
prenosnika glavnog i pomonog kretanja, a kod nezavisnih posebnim elektromotorom.
2.3.2 Prenosnici alatnih maina
Mehanizmi koji obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina
(broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl.) su prenosnici
alatnih maina. Predstavljaju jedan od osnovnih elemenata konstrukcije alatnih maina
(slika 2.5) i dele se na prenosnike:
glavnog kretanja i pomonog kretanja.
Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki, elektrini,
hidraulini i pneumatski, a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja odnosno
nainu regulisanja izlaznih parametara: kontinualni i stupnjeviti.
Mehaniki stupnjeviti prenosnici, izvedeni najee kao kaini ili zupasti prenosnici
(slika 2.6), obezbeuju diskretne vrednosti parametara kretanja unutar oblasti izmene
parametara kretanja (od minimalne do maksimalne vrednosti).
19
EM
EM
n
o
n
o
n =n , n , n
i 1 2 3
n =
n , n ,..., n
i
1 2 12
glavno
vreteno
glavno
vreteno
kai ni prenosnik zup asti prenosnik

Slika 2.6. Mehaniki stupnjeviti prenosnici
Kontinualni prenosnici se izvode najee kao mehaniki u vidu varijatora (slika 2.7
a), elektrini (slika 2.7 b), hidraulini ili kombinovani. Obezbeuju bilo koju vrednost
parametara kretanja unutar oblasti izmene parametara kretanja.
EM
EM
n
o
n =n - n
i min max
n =n - n
i min max
n =n - n
i min max
glavno
vreteno
glavno
vreteno
varijator - mehani ki prenosnik elektri ni prenosnik

Slika 2.7. Mehaniki i elektrini kontinualni prenosnici
Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili kombinovani
(stupnjeviti i kontinualni).
Zakonitosti promene parametara kretanja
Broj obrta alata ili predmeta obrade:
), D , V ( f
D
V 1000
n =
o/min
je funkcija brzine (V) i prenika alata ili predmeta obrade (D). Jedna te ista vrednost
brzine rezanja V, pri razliitim vrednostima prenika, se moe ostvariti samo razliitim
brojevima obrta alata ili predmeta obrade.
Kako se prenik kontinualno menja u granicama D
min
- D
max
, to se utvrena brzina
rezanja moe ostvariti prenosnicima sa kontinualnom promenom broja obrta u
granicama n
min
- n
max
. Kontinualnih (mehanikih) prenosnika ima malo i sreu se
najee u laboratorijskim uslovima, jer je njihova konstrukcija i izrada veoma sloena,
a cena visoka. Meutim, pojavom frekventnih regulatora nove generacije primena
elektrinih kontinualnih prenosnika postaje dominantna.

20
Veina obradnih sistema (maina) ima prenosnike sa stupnjevitom promenom broja
obrta. Prenosnici sa stupnjevitom promenom mogu biti sa: aritmetikom,
geometrijskom, dvostrukom geometrijskom i logaritamskom promenom.
Najee se koristi geometrijska promena. To je promena broja obrta koju karakterie
konstantan odnos dva susedna broja obrta:
. const
n
n
.......
n
n
n
n
1 m
m
2
3
1
2
= = = = =

Odnos brojeva obrta (koraka ili brzina pomonog kretanja) se naziva geometrijskim
faktorom promene prenosnika maine .
Za unifikaciju i standardizaciju maina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste
se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog kretanja. Standardne
vrednosti se formiraju za geometrijsku promenu korienjem osnovnog reda
zasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:
. 12 , 1 10 20 R
20
= =
Pored osnovnog reda najee se koriste izvedeni redovi:
, 25 , 1 10 10 R
10
= = i , 4 , 1 10 3 / 20 R
3 / 20
= =
a ree 6 , 1 10 5 R
5
= = i . 2 10 3 / 10 R
3 / 10
= =
Na osnovu navedenih vrednosti geometrijskih faktora promene formiraju se tabele
standardnih vrednosti brojeva obrta i koraka (tabele P.20 i P.21 Prirunika). I osnovni i
izvedeni redovi ukazuju na niz vrednosti brojeva obrta i koraka, formiran tako da odnos
dve susedne vrednosti bude konstantan i odgovara geometrijskom faktoru promene
prenosnika.
2.4 REZNI ALATI
2.4.1 Klasifikacija reznih alata
Osnovne oblici reznih alata, dimenzije, namena i tehniki zahtevi standardnih reznih
alata su definisani odgovarajuim standardima, odnosno tehnikim uslovima kojima je
odreen kvalitet i rezna sposobnost alata.
U masovnoj i visokoserijskoj proizvodnji, posebno u uslovima visoke automatizacije i
fleksibilne proizvodnje, racionalnije je koristiti tzv. specijalne rezne alate. To su alati
specijalno projektovani i izraeni za konkretne uslove obrade i konkretnu proizvodnu
opremu.
Klasifikacija reznih alata se moe vriti na razliite naine. Opta podela reznih alata je
na: rune i mainske.
Podela mainskih alata se izvodi na bazi razliitih kriterijuma i to prema vrsti obrade,
materijalu predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku alata i
poloaju povrina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd.
Najea podela alata je prema vrsti obrade i to na rezni alati za: struganje, buenje,
proirivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, bruenje i glaanje, provlaenje, izradu
zupanika, oljebljenih vratila, navoja i sl.
21
Prema vrsti materijala predmeta obrade razlikuju se rezni alati za obradu metala,
drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, mermer, hartiju, grafit i sl.).
Prema vrsti alatnog materijala alati se dele na alate od alatnog elika, brzoreznog
elika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantske alate, alate od supertvrdih
materijala i sl. Pored ovim alata i alatnih materijala postoje alati od brzoreznih elika i
tvrdih metala sa tvrdim prevlakama.
Prema broju reznih ivica razlikuju se jednoseni (noevi za rendisanje, struganje,
buenje, rezanje navoja i sl.), dvoseni (spiralne i ravne burgije i sl.), vieseni
(proirivai, razvrtai, uputai, glodala, ureznici, ...) i mnogoseni alati (alati za
bruenje - tocila).
Prema obliku alata razlikuju se alati za obradu spoljanjih povrina, izradu otvora,
izradu navoja, oljebljenih vratila i zupanika.
Prema tipu alati se razvrstavaju na alate izraene izjedna od alatnog materijala
(integralni alati), sa umetnutim reznim elementima (zubima), alati sa lemljenim i
mehaniki privrenim ploicama.
Prema nainu postavljanja na mainu razlikuju se alati sa drkom i nasadni alati ili
alati sa otvorom.
Najvanije karakteristike reznih alata su:
geometrijski oblik, koji je odreen postupkom obrade kome je namenjen,
rezna geometrija, koju ine osnovna geometrija i geometrija specifina za
pojedine alate i
materijal alata, materijal od koga je rezni alat izraen.
2.4.2 Oblik i osnovni konstruktivni elementi reznih alata
Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela (slika 2.8):
tela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klin) i
drke ili otvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alata na
nosa alata i mainu.
dr ka
telo
osnova
grudna
povr ina
grudna
povr ina
le na
povr ina
le na
povr ina
glavno
se ivo
glavno
se ivo
popre no
se ivo
pomo no
se ivo
strugarski no
valjkasto glodalo
JUS K.D2.020
telo
otvor
rub
(fazeta)
spiralna burgija
telo
dr ka
rub (fazeta)

Slika 2.8. Osnovni delovi reznih alata

22
Rezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje odnosno
uklanjanje vika materijala. Sastoji se od jedne ili vie reznih ivica (glavnih i pomonih
seiva), utvrene osnovne geometrije.
Telo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu celinu
formiranu na razliite naine i to kao alat: iz jednog komada (integralno) - slika 2.8, sa
umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili mehaniki privrenom ploicom
(slika 2.9).
izgled alata
ìca za
vezivanje
telo sa
dr kom
plo ica
boraks
sredstvo za
lemljenje - lem
ema lemljenja plo ica
Strugarski no sa lemljenom plo icom
Strugarski no sa okretnom plo icom
Dva sistema vezivanja (stezanja)

Slike 2.9. Oblik alata sa lemljenim i mehaniki privrenim ploicama
Drugi deo, drka odnosno prihvatni i stezni deo, obezbeuje pravilno postavljanje -
baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u odgovarajui pribor maine. U nizu
sluajeva drka se koristi i za centriranje alata.
Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog, pravouga-
onog ili kvadratnog poprenog preseka (slika 2.10.a). Kod cilindrinih alata (burgije,
razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drki (slika 2.10.b-d) se razvrstavaju na:
cilindrine i
sa Morze konusom i to:
sa uicama i
bez uica,
pri emu su zavreci cilindrinih drki prikazani na slici 2.10.e-g.
Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore (slika 2.11), preko kojih se ostvaruje
postavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreava
proklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine na alat.
Oblici i karakteristike reznih ploica
Rezne ploice se izrauju od brzoreznog elika, tvrdog metala, rezne keramike,
dijamanta i kubnog nitrida bora, a za nosa alata se vezuju:
lemljenjem (lemljene ploice) ili
mehanikim privrivanjem (okretne ili izmenjive ploice).
23
a)
d b
b
h
c
x
h
l
b)
e) f) g)
c)
60
o
1
2
0
o
6
0
o
D
d)
b
D
D
1
D
2
L
l
l
1
6
0
o
D
d
l
1
l
2
1
2
0
o
6
0
o
D
d
l
1
l
2

Slika 2.10. Oblici drki strugarskih noeva i cilindrinih alata
h
k
b
k
L
h
l
1
l
1
L
b
D
f
D
konus 1:30
a) Cilindri ni
otvori
b) Koni ni
otvori

Slika 2.11. Oblici otvora kod nasadnih alata

24
Lemljenje ploice (slika 2.12) od brzoreznog elika ili tvrdog metala se koriste za
izradu strugarskih noeva, burgija, razvrtaa, glodala i sl. Retko se sreu u savremenim
proizvodnim uslovima.
za laku obradu - JUS K.C1.150
Tip G Tip H Tip J
oblik A oblik B oblik C oblik D oblik E
za ma inske no eve - JUS K. C1. 151
za kopirno struganje
JUS K. C1. 152
za izradu kai nika
JUS K. C1. 153

Slika 2.12. Neki oblici lemljenih ploica
Okretne - izmenjive ili viesene ploice (slika 2.13) se mehaniki vezuju za nosa
alata. Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja se
ploica. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.
trouglaste
TNUN TNMA TNMM TNMG
TPUN, TPGN TPMR, TPGR
TPAN TNMX
kvadratne
SNUN, SNGN
SNMA SNMM SNMG
SPUN, SPGN
SPGF SPGX
SNAN, SNCN
romboidne, romb
DNMM, DNMG, DNMA
CNMA CNMG
okrugle specijalne
R 166G
KNUX
R 156.3

Slika 2.13. Neki oblici izmenjivih (okretnih) ploica
25
Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl. Prema
JUS K.A9.030 oznaka ploica je usklaena sa ISO standardima (slika 2.14).
SISTEM OBELE AVANJA REZNIH PLO ICA ZA STRUGARSKE
NO EVE PO STANDARDU

ISO
1. OBLIK OKRETNE PLO ICE
4. VRSTA LOMA A
I NA IN PRITEZANJA
12. SMER REZANJA 11. OBLIK

REZNE
IVICE
2. LE NI UGAO
5. 6. DU INA REZNE
IVICE
7. 8.
DEBLJINA
PLO ICE
9. 10.
RADIJUS
VRHA
G
N R
M
A F
X
specijalni oblik
80
o
55
o
85
o
88
o
55
o
75
o
80
o
35
o
T
S
R
V
K
M
P E B
A D O
L C H
3
o
5
o
7
o
15
o
20
o
25
o
30
o
0
o
11
o
A B
C D
E F
G N
P
F
E
T
S
R
L
N
l
l
l
l
l
l
l
l
l
H L
O A
B
K
P
C
D
E
H
V
R
S
T
S
S
S
r
oznaka r, mm
00
00
02
01
03
04
06
07
09
11
04
08
12
16
24
32
40
okrug.
o{t. vr.
s, mm oznaka
11,11
7,94
4,0
2,4
9,52 3,2
1,6 6,35
1,2 4,76
0,8 3,18
0,4 1,59
0,2
S
1
P
2
G
3
R
4
12
5 6
04
7 8
08
9 10
E
11
R
12
+0,13 +0,38 +0,18 25,4 +0,25
+0,10 +0,27 +0,15 9,05 +0,18
+0,10 +0,27 +0,15 5,66 +0,18
+0,03 +0,20 +0,13 2,7 +0,13
+0,03 +0,13 +0,08 9,52 +0,08
+0,03 +0,13 +0,08 6,35 +0,08
d,
mm
T za m T za d
klasa
U
klasa
U
klasa
N
kl. J,
K,L,
M
T - tolerancija mere
1
Odnosi sena plo i ce sa bru e-
nom ravnomfazetom

2
Toleranci je zaviseod veli ine
plo ice i date suu gornjoj tabeli
3. TOLERANCIJE
+0,005 +0,025 +0,025
+0,013 +0,025 +0,13
+0,005 +0,025 +0,013
+0,025 +0,025 +0,025
+0,013 +0,025 +0,025
+0,025 +0,13
+0,005
1
+0,025
+0,013
1
+0,025
+0,025
1
+0,025
+0,13
+0,13
+0,025
A
Tolerancija, mm
m s d
Klasa
U
M
L
K
J
G
H
B
C
E
od+0,08
2
do+0,18
2
od+0,12
2
do+0,38
2
od+0,05
2
do+0,13
2
od+0,05
2
do+0,13
2
od+0,05
2
do+0,13
2
od+0,08
2
do+0,25
2
od+0,05
2
do+0,13
2

Slika 2.14. Sistem oznaavanja okretnih ploica
Ploice od alatne keramike imaju iste oblike kao i ploice od tvrdog metala. Izrauju se
bez centralnog otvora, imaju veu debljinu i leni ugao im je 0
o
. esto se izrauju sa
rubom - fazetom du glavnog seiva u cilju poveanja vrstoe.

26
Mehaniko privrivanje ploica i nosai alata
Mehaniko privrivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje na razliite
naine (preko poluge, klina i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd.). Mehaniko privrivanje
ploica predstavlja osnovu gradnje savremenih reznih alata, a sistem privrivanje je
standardizovan. Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od konstruktivnih
materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa (slika 2.15) ima 14 simbola (12
obaveznih i dva dopunska).
SISTEM OBELE AVANJA DR A A - NOSA A ALATA ZA
SPOLJA NJU OBRADU PO STANDARDU
ISO

2. OBLIK OKRETNE PLO ICE 1. SISTEM STEZANJA 5. SMER REZANJA 6. 7.

VISINA
DR A A
8. 9.
IRINA
DR A A

4. LE NI UGAO
10. DU INA DR A A
3. NAPADNI UGAO 11. 12.
DU INA REZNE
IVICE
13. 14.
OZNAKE
PREMA
IZBORU
PROIZVO-
A A
80
o
55
o
85
o
88
o
55
o
75
o
80
o
35
o
T
S
R
V
K
M
P E B
A D O
L C H
3
o
5
o
7
o
15
o
20
o
25
o
30
o
0
o
11
o
A B
C D
E F
G N
P
R
L
N
l
l
l
l
l
l
l
l
l
H L
O A
B
K
P
C
D
E
H
V
R
S
T
P
1
S
2
B
3
N
4
R
5
25
6 7
25
8 9
__
13 14
M*
10
12
11 12
C
P
M
S
Pritezanje odozgo
Pritezanje odozgo
i preko otvora
Pritezanje preko otvora
Pritezanje vijkom
90
o
45
o
63
o
72,5
o
50
o
60
o
90
o
75
o
60
o
90
o
93
o
75
o
45
o
93
o
60
o
85
o
95
o
95
o
A
75
o
B
90
o
C
D E F G
J K L M
N R S T
V U W Y
1
1 1

Slika 2.15. Sistem oznaavanja nosaa reznih ploica
27
2.4.3 Alatni materijali
Poetkom XX veka brzina rezanja se kretala u granicama 10 - 20 m/min (slika 2.16), da
bi u savremenim proizvodnim uslovima dostigla vrednost i do 1.000 m/min, pa i vie, u
proizvodnim operacijama struganja i eonog glodanja.
t
g
V
t ,
min
g
100
1
1000
10
V,
m/min
1903 1974 godina
ugljeni ni alatni
elici
rezna keramika

Slika 2.16. Uticaj vrste alatnog materijala na brzinu i vreme obrade
U skladu sa razvojem alatnih materijala i porastom brzine rezanja menjala se i
konstrukcija reznih alata i alatnih maina i obradnih sistema, ime su stvoreni uslovi za
korienje raspoloivih mogunosti savremenih alatnih materijala, kako u pogledu
poveanja brzine rezanja, tako i u pogledu proizvodnosti, ekonominosti, tanosti i
kvaliteta obrade.
Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da se
obezbedi alatni materijal to vee tvrdoe i ilavosti, odnosno otpornosti na:
habanje i
udarna optereenja i vibracije,
posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature rezanja
opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala (slika 2.17). Smanjenje
tvrdoe alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti
alata.
HRC
, K
T
HRC
tvrdi
metal - TM
brzorezni
elik - B
alat: valjkasto glodalo
64
alatni
elik
rezna keramika
400 600 1000

Slika 2.17. Uticaj temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala i uticaj
promene tvrdoe alatnog materijala na postojanost glodala

28
Istovremeno reenje suprotnih zahteva, posebno zahteva za visokom tvrdoom i
ilavou, dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao to su:
ugljenini i legirani alatni elici,
brzorezni elici,
tvrdi metali,
alatna ili rezna keramika i
super tvrdi materijali.
Sem ovih alatnih materijala koriste se i materijali nedefinisane geometrije namenjeni
izradi alata za bruenje, poliranje, honovanje i sl. To su razliiti brusni materijali tipa
korunda, silicijum karbida i sl.
Danas se za izradu reznih alata najee koriste: brzorezni elik i tvrdi metal.
Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i pomoni materijali. To su materijali za
izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali koriste se:
konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd.
Ugljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se za
izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi ureznici, razvrtai
i sl.) i obradi drveta.
Legirani alatni elici su elici poboljanih karakteristika, posebno u pogledu otpornosti
na visokim temperaturama i otpornosti na habanje. Koriste se, uglavnom, za izradu
alata koji rade sa malim optereenjima i malim brzinama rezanja. ee se koriste za
izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, kao i izradu mernih alata i pribora.
Prema osnovnom legirajuem elementu dele se na: hrom, volfram, hrom - volframove,
hrom - silicijuumove i hrom - vanadijumove legirane alatne elike. To su, na primer,
elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici (4170 ... 4176), merilo
elici (3840, 4840, 6440, ...), OCR elici (4150, 4650, 4750 ...) ...
Brzorezni elik se preteno koriste za izradu alata za buenje, glodanje, rendisanje,
provlaenje i sl., alata koji preteno rade u uslovima prekidnog rezanja.
Predstavljaju najvaniji i najee primenjivani visokolegirani alatni elik sa veim
sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i
kobalta. Variranjem sadraja legirajuih elemenata menjaju se tvrdoa i otpornost na
habanje, ilavost i otpornost na udarna - dinamika optereenja, otpornost na povienim
temperaturama i sl.
Brzorezni elici sa poveanim sadrajem volframa (18 % W, 4 % Cr i 1 % V) su klasini
brzorezni elici. U savremenim proizvodnim uslovima sve vie se ko-riste molibdenski
brzorezni elici sa smanjenim sadrajem volframa (5 % Mo, 6 % W i 2 % V). Brzorezni
elici poveane postojanosti na visokim temperatrama sadre vei procenat vanadijuma
(do 4 %), a brzorezni elici visoke otpornosti na povienim temperaturama sadre vei
procenat molibdena, vanadijuma i kobalta. To su tzv. super brzorezni elici.
Poveanjem sadraja volframa poveava se i osetljivost brzoreznog elika na pojavu
defekata pri bruenju - otrenju. Poveanjem sadraja kobalta smanjuje se ilavost
brzoreznog elika.
Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici se dele na:
29
volframove brzorezne elike: 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 ...
namenjene izradi normalno optereenih reznih alata,
volfram - molibdenske brzorezne elike: 7680, 9780, 9783... namenjene
izradi alata poveanog optereenja,
molibdenske brzorezne elike: 7880, ... namenjene izradi alata za prekidno
rezanje, jer se odlikuju poveanom ilavou,
vanadijumske brzorezne elike: 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, ... koje
odlikuje poveana otpornost na habanje i visoke temperature, a namenjeni su
izradi alata za zavrnu obradu i
kobaltske brzorezne elike: 6980, 9682, 9780, ... koje karakterie
otpornost na visokim temperaturama i namenjeni su izradi jae optereenih
alata.
Savremeni brzorezni elici sa prevlakama, najee titan - nitrida (TiN) poskupljuju alat
za 20 - 40 %, ali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 - 3 pa i nekoliko puta
(slika 2.18). Prevlake se izrauju kao jednoslojne ili vieslojne od TiC, TiN, Al
2
O
3
,
kubnog nitrida bora ili dijamanta.
h
T
brzorezni elik brzorezni elik +
TiN
TiN
h
k
T
1
T
2

Slika 2.18. Uticaj prevlake na postojanost alata od brzoreznog elika
Tvrdi metali se koriste za izradu strugarskih noeva, eonih glodala i sl., alata koji
preteno rade u uslovima neprekidnog rezanja.
Tvrdi metali su fiziko - metalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida WC,
TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti - vezivnog materijala (metali Co, Ni, ...).
Variranjem sadraja osnovnog i vezivnog materijala prilagoavaju se tvrdoa i ilavost
tvrdih metala irokom podruju primene.
Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama
(i do 1250
o
C), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim,
manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna, dinamika optereenja.
Prema sadraju volfram - karbida WC razlikuju se:
tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih karbida
TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada se formira kidana
strugotina i
tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC).
Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidna strugotina.

30
Prema ISO i JUS standardima oznaka tvrdog metala sadri:
slovni i brojni deo.
Slovni deo oznake (slika 2.19) ukazuje na osnovnu grupu tvrdih metala. Prema slovnoj
oznaci tvrdi metali se razvrstavaju u tri grupe:
grupa P (plava) - namenjena obradi elika, elinog i temper liva,
grupa M (uta) - namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva i
grupa K (crvena) - namenjena obradi krtih materijala.
ISO P ISO M ISO K
t
v
r
d
o
a
t
v
r
d
o
a
i
l
a
v
o
s
t
i
l
a
v
o
s
t
M10
M20
M30
M40
P01
P05
P08
P10
P20
P25
P30
P40
P50
K01
K05
K10
K20
K30
K40
K50

Slika 2.19. Klasifikacija i
oznaavanje tvrdih metala
Brojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast njegove primene.
Tako, na primer, otpornost na habanje (tvrdoa) tvrdog metala raste sa porastom
sadraja karbida TiC i TaC (nia brojna oznaka). U tim sluajevima opada ilavost,
raste osetljivost na mehanika i termika naprezanja. Otuda se, na primer, kvalitet P
tvrdog metala sa veim sadrajem TiC i TaC (P01 - P10) koristi za izradu alata
namenjenih zavrnoj obradi, velikim brzinama rezanja i pri malim presecima strugotine.
Kvalitet P tvrdog metala sa veim sadrajem WC i Co (P20 - P50) se koristi za izradu
alata namenjenih gruboj obradi, manjim brzinama rezanja i pri veim presecima
strugotine, jer se odlikuje poveanom ilavou i otpornou na dinamika optereenja.
Tehnologijom nanoenja prevlaka (slika 2.20) nanose se: jednoslojne i vieslojne
prevlake od TiC, TiN, Al
2
O
3
, kubnog nitrida bora, dijamanta i sl.

V
tvrdi metal tvrdi metal +
TiC
TiC
V
1
V
2
T
T

Slika 2.20. Prevlake i uticaj prevlake na postojanost alata od TM
Nanoenjem prevlaka se obezbeuje poveanje tvrdoe povrinskih slojeva (otpornosti
na habanje) pri nepromenjenoj ilavosti, koja zavisi od kvaliteta osnovnog materijala -
tvrdog metala. Time se obezbeuje znaajno poveanje brzine rezanja ili postojanosti
alata. Nedostatci prevlaka se ogledaju u nemogunosti preotravanja alata i obrade
31
malim dubinama i koracima zbog relativno veeg radijusa vrha. Zato se koriste alati sa
viesenim izmenjivim okretnim ploicama.
Rezna ili alatna keramika
Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante - tipa kao:
mineralna (ista ili oksidna) keramika, Al
2
O
3
,
meana (oksidno - karbidna) keramika se sastoji od 60 % Al
2
O
3
i 40 % WC,
Mo
2
C ili TiC.
silicijumnitridna keramika Si
3
N
4
.
Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 - 1800
o
C izrauju se ploice
razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki privruju za nosa alata.
Prednosti rezne keramike u odnosu na tvrde metale su vea tvrdoa, otpornost na
habanje i otpornost na visokim temperaturama. Nedostatci su niska ilavost i visoka
osetljivost na dinamika optereenja i promenu termikih naprezanja.
Rezna keramika se koristi za izradu alata namenjenih neprekidnom rezanju na
mainama vee krutosti i stabilnosti i to obradu konstruktivnih elika (ugljeninih i
legiranih), visokokvalitetnih elika, sivog i temper liva, legura obojenih metala i
nemetala. Nije pogodna za obradu lakih metala i njihovih legura zbog porasta
intenziteta difuzionog habanja.
Supertvrdi alatni materijali
Supertvrdi alatni materijali su: prirodni dijamant, kubni nitrid bora - CBN (borozan i
elbor) i sintetiki dijamant - PKD.
Odlikuju se vrlo visokom tvrdoom i otpornou na habanje, niskom ilavou i
otpornou na dinamika optereenja.

2.5 POMONI PRIBORI
2.5.1 Uloga i klasifikacija pribora
Pribori su dopunski ureaji koji se koriste pri obradi, montai i kontroli delova,
sklopova i proizvoda. U toku izvoenja procesa obrade i realizacije pomonih
operacija, pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata.
U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet
obrade. Prema nameni dele se na: univerzalne i specijalne.
Univerzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju standardni
pribor svake alatne maine.
Specijalni pribori su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenju odreenih
operacija obrade na jednom ili vie delova.
Pravilno koncipiranje pribora, projektovanje i konstrukcija, podrazumeva poznavanje i
analizu baznih povrina dela koji se izrauje.
Pri projektovanju konstrukcije i tehnologije obrade delova, posebno projektovanju
tehnolokih procesa, najpre se vri izbor baznih povrina (baza). Baze su take, linije

32
ili povrine u odnosu na koje se orijentiu drugi delovi ili povrine delova u procesu
obrade, merenja ili montae. Dele se na:
konstrukcione, tehnoloke, merne i montane.
Grupu konstruktivnih baza ine: osnovne i pomone baze, koje, pri konstruisanju
(izboru oblika povrina, njihovog poloaja, utvrivanju dimenzija i normi tanosti i sl.),
imaju sutinski znaaj. U fazi konstrukcije se identifikuju i: funkcionalne i slobodne
povrine.
Osnovne povrine (baze) su povrine u odnosu na koje se odreuje poloaj dela u
proizvodu (sklopu). Po pravilu poloaj dela u sklopu se odreuje kompletom od dve ili tri
baze. Osnovne baze vratila prikazanog na slici 2.21 su cilindrina povrina aura 2(2'),
osa vratila OO i stepenaste povrine 1(1'), jer odreuju poloaj vratila u kuitu 6(6').
Stepenaste povrine spreavaju pomeranje vratila du ose vratila.
Pomona povrina (baza) odreuje poloaj montiranih delova podsklopova. Za vratilo,
na primer, se javljaju dva kompleta pomonih povrina za postavljanje zupanika, sa tri
elementa: rukavac 3(3'), stepenica 5(5') i klin (slika 2.21).
Funkcionalne povrine su povrine preko kojih se ostvaruje funkcija zadatog sklopa.
To su, u pomenutom sluaju, bone povrine zuba zupanika.
Slobodne povrine su povrine povezuju osnovne i pomone povrine. To je povrina
valjka (4).
O O
2'
1'
6'
3'
5'
5
4
3
1
2
6

Slika 2.21. Karakteristine povrine delova sklopa
Tehnoloka baza je povrina koja odreuje poloaj dela u procesu izrade (obrade) u
odnosu na rezni alat i/ili pribor.
Merne baze se koriste u procesu merenja i kontrole gotovog dela. Merna baza je
povrina koja odreuje relativni poloaj dela ili sklopa i sredstva merenja.
Montane baze se koriste za orijentaciju i postavljanje delova pri montai. To su baze
koje liavaju deo ili sklop tri stepena kretanja, na primer pomeranja du jedne ose i
obrtanja oko druge dve ose.
2.5.2 Univerzalni (stezni) pribori
Univerzalni pribori ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata
33
razliitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za
stezanje, iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate
sa cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni
prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl.
Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i standardnim
priborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu).
Univerzalna glava za stezanje (slika 2.22) sa tri (etiri, retko dve) eljusti je standardni
pribor strugova, glodalica i brusilica. Slui za stezanje okruglih (esto i prizmatinih)
delova ili alata sa drkom (burgije, vretenasta glodala ...). Razlikuju se po stepenu
univerzalnosti, konstrukciji mehanizma za samocentriranje i stezanje. Postoje i druge
konstrukcije univerzalnih glava, sa runim i mehanizovanim (pneumatskim, hidraulinim
ili elektromehanikim) stezanjem.

Slika 2.22. Univerzalna glava za stezanje
Mainske stege (slika 2.23)
se koriste za runo stezanje
razliitih delova na rendisalj-
kama, builicama, glodalica-
ma i dr. Razliite konstrukcije
stega, okretne u ravni ili
prostoru, omoguujui orijen-
taciju dela za obradu
povrina pod uglom. Pored
runih, postoje i stege sa
mehanizovanim stezanjem,
najee hidraulinim.

Slika 2.23. Neki tipovi mainskih stega
iljci (slika 2.24) se koriste za pozicioniranje i stezanje cilindrinih delova veih duina
(odnos duine i prenika L/d iznad 4 do 10), najee na strugovima i brusilicama za
okruglo bruenje. Delovi se pozicioniraju i oslanjaju sa jedne ili obe strane (slika 2.25),
primenom nepokretnih (neobrtnih) ili pokretnih (obtnih) iljaka. Oslanjanju na iljke
prethodi izrada sredinjih gnezda na delovima.

34
standardni
zase eni - popre na obrada
sa kuglicom - izrada konusa
sa sredi njim gnezdom - obrada
pripremaka malog pre nika
nepokretni - neobrt ni
pokretni - obrt ni

Slika 2.24. iljci

Slika 2.25. Pozicioniranje pomou iljaka
Obrtai (srca) slue za prenos obrtnog kretanja sa glavnog vretena na predmet
obrade, kod pozicioniranja pomou iljaka (slika 2.26).

Slika 2.26. Osnovne konstrukcije obrtaa (srca)
Linete (slika 2.27) se koriste za oslanjanje predmeta obrade u toku rezanja sa ciljem
spreavanja i smanjenja deformacija duih delova, nastalih dejstvom spoljanjih sila
(sila i otpora rezanja, sopstvene mase i sl.). Dva osnovna tipa lineta su: pokretne i
nepokretne. Pokretne se postavljaju na uzduni nosa alata, a nepokretne na voice
nosaa alata odnosno nosaa iljka.
35
a) Nepokretna lineta b) Pokretna lineta
suport
postolje ma ine
(vo ice)

Slika 2.27. Pokretne i nepokretne linete
Trnovi (slika 2.28) se primenjuju za postavljanje i stezanje predmeta sa centralnim
otvorom veeg prenika i manje debljine zida, odnosno stezanje alata.
predmet obrade

Slika 2.28. Trnovi
Magnetne ploe se koriste za postavljanje i stezanje predmeta od feromagnetnih
materijala sa ravnim povrinama, kod brusilica za ravno bruenje (slika 2.29). Mogu biti
sa permanentnim magnetima ili elektromagnetima. Obezbeuju ravnomernu silu
stezanja po oslonoj, baznoj povrini obratka, imaju visoku krutost i jednostavno i brzo
stezanje (prebacivanjem ruica ili iskljuivanjem jednosmerne struje).
N N N N S S S S

Slika 2.29. Magnetna ploa
Za stezanje alata sa drkom (burgije, uputai, proirivai, razvrtai, vretenasta
glodala...) koriste se univerzalni stezai (slike 2.30 i 2.31).

36
alat
univerzalni steza za alate sa
cilindri nom dr kom

aura za stezanje alata sa MK dr kom

Slika 2.30. Stezanje alata sa drkom
za ve e pre nike
za manje pre nike
elasti ne aure
elasti na aura za male pre nike
brzi steza za alate sa koni nom dr kom

Slika 2.31. Brzi steza i stezne aure
2.5.3 Specijalni pribori
Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i
masovnoj proizvodnji. Sastoje se (slika 2.32) od: tela pribora, elemenata za
postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za
povezivanje (ivije, zavrtnjevi i sl.).
predmet
obrade
mehanizam za
stezanje
telo pribora
elementi za baziranje
elementi za povezivanje

Slika 2.32. ematski prikaz mogueg reenja pribora u obradi glodanjem
37
2.6 MERNI PRIBORI (MERILA)
2.6.1 Osnovi merenja i kontrole
Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 (standardima
QMS) tehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje)
obuhvata, izmeu ostalog, i kontrolu:
kvaliteta izrade proizvoda i
sposobnosti tehnolokih procesa i proizvodne opreme.
Kontrola kvaliteta izrade proizvoda je provera stepena bliskosti - poklapanja
pokazatelja kvaliteta izrade sa zahtevima definisanim konstruktivno - tehnolokom
dokumentacijom.
Kontrola sposobnosti tehnolokih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva
identifikovanje:
indeksa potencijala (preciznosti): 33 1
T
T
C
p
p
, =
indeksa sposobnosti (tanosti): 33 1
T
2
C
p
pk
,

=
gde su (slika 2.33):
T = X
g
- X
d
, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade;
T
p
= 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom izrade;
, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata viestruko ponovljene
procedure merenja posmatrane dimenzije:
2
n
1 i
i
X X
n
1
) (
=
=
X , mm - srednja aritmetina vrednost rezultata merenja:
=
=
n
1 i
i
X
n
1
X
X
i
, mm - vrednosti pojedinanih merenja;
n - broj merenja;
, mm - minimalno rastojanje srednje aritmetike vrednosti rezultata meranja i
granica specifikacije (X
d
, X
g
);

s
X X r = , mm - veliina podeavanja;
X
s
, mm sredina tolerantnog polja:
2
X X
X
d g
s

= .
Kontola sposobnosti, oigledno, predstavlja kontrolu: tanosti i stabilnosti tehnolokih
procesa, prema unapred utvrenim kriterijumima.


38
T =6
p

X
d
X
S
X
g
X
1
X
2
X
3
X
n
X =X+3
2

X =X-3
1

X
T
teorijska kriva
stvarna kriva
f
X
f
r

Slika 2.33. Ilustracija postupka kontrole sposobnosti procesa
Osnovni strukturni elementi sistema kvaliteta u oblasti ispitivanja, kontrolisanja i
proveravanja kvaliteta (tehnike kontrole kvaliteta), prema standardima sistema
upravljanja kvalitetom serije ISO 9000, su: funkcija kvaliteta u proizvodnji, kontrola
proizvodnje i verifikacija kvaliteta proizvoda (klasina kontrola kvaliteta proizvoda:
ulazna ili prijemna, meufazna ili operacijska i zavrna kontrola.
Merenje je eksperimentalno odreivanje numerike vrednosti fizike veliine. Vrednost
se oitava na indikatorskoj jedinici mernog pribora (slika 2.34).
d = a
18.02
d
a

Slika 2.34. Ilustracija postupka merenja
Kontrola (slika 2.35) je postupak kojim se izvodi provera da li se kontrolisana dimenzija
(veliina) nalazi unutar propisanih granica tolerancije (maksimalnog i minimalnog
odstupanja). Vrednost kontrolisane veliine je odreena atributima:
u granicama, iznad gornje granice i ispod donje granice.
Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaene (u granicama) i
neusaglaene (van granica). Neusaglaeni delovi se mogu doraditi ako je kontrolisana
dimenzija iznad gornje granice kod spoljanje odnosno ispod donje granice kod
unutranje dimenzije.
2.6.2 Sredstva merenja i kontrole (merila)
Sredstva merenja i kontrole ili merila (oprema za merenje, kontrolisanje i
ispitivanje prema QMS - standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene
formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama.
Prema nameni merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska merila,
univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontolne ureaje
(poluautomate i automate) i merne sisteme.

39
kompleksni - integralni
metod kontrole
diferencijalni - elementarni
met od kontrole

Slika 2.35. ematski prikaz operacija kontrole
Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se identifikuje
(materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u odgovarajuem
opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se u Saveznom
zavodu za mere i dragocene metale.
Merke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) ili viestruka
merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za merenje ili kontrolu
jedne ili vie vrednosti fizikih veliina.
Granina merila se razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za
merenje i kontrolu duina najee se koriste paralelna granina merila - PGM (slika
2.36), kod kojih rastojanje dve paralelne ravni predstavlja nominalnu vrednost.
Formiranje slogova razliite nominalne vrednosti duine se vri slepljivanjem, odnosno
slaganjem merki.
9 9
3
5
3
5
1
2
3
0
2
5
l>
1
0
l<
1
0
9
l
15
25 25
0,2 l 0,2 l
l>100
1,002
1
7
,
4
0
2
1
0
5
1
,
4

Slika 2.36. Paralelna granina merila

40
Granina merila za uglove (slika 2.37) po svom obliku mogu biti veoma razliita
(trougaona, etvorougaona i sl.). Obezbeuju formiranje slogova razliite nominalne
vrednosti ugla (slepljivanjem - slaganjem merki).
+
-
15
o
15
o
5
o
5
o
+
+
+
+
-
-
-
-
= 15 + 5 = 20
o o o
= 15 - 5 = 10
o o o
3
7
o
1
0
2
0
'
o
= 47 20'
o
5
9
o
9
0
5
5
'
o

= 149 55'
o
1
1
6
o
1
0
5
'
o

= 126 5'
o

Slika 2.37. Granina merila za uglove
Kontrolnici ili tolerancijska merila (slika 2.38) se koriste za kontrolu dimenzija, jer
obezbeuju proveru da li se kontrolisana dimenzija nalazi u granicama dozvoljenih
odstupanja. Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovi i kontrolne rave.
n
e

i
d
e
id
e
n
e

i
d
e
id
e
n
e

i
d
e
id
e
C
dD
C
d
D
Kontrolnik za du ine
Kontrolnik za konus
Kontronik za dubine
ide ne ide
dvostrana za merenje pre nika
ne ide
ide
jednostrana
ide ne ide
dvostrana za ve e pre nike
za manje pre nike
za ve e pre nike
Kontrolne ra ve za osovine
Kontrolni epovi za osovine

Slika 2.38. Kontrolnici ili tolerancijska merila
Univerzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje
vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, plotera (ureaja za
crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatora (ureaja za signalizaciju usaglaenih i
neusaglaenih proizvoda, kao i proizvoda koji se mogu doraditi). Nezavisno od namene
dele se na: instrumente sa nonijusom (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri
i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektore i
mikroskope, interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolne robote
itd.
Pomina ili kljunasta merila (slika 2.39) spadaju u grupu najee korienih merila u
industriji prerade metala, za merenje spoljanjih i unutranjih mera (prenici, duine,
irine, dubine i sl.), visina, meuosnih rastojanja itd.
41
0 10
0 5 10
20 30 40

Slika 2.39. Standardno pomino merilo
Mikrometri za spoljanja i unutranja merenja (slika 2.40) koriste za iste namene kao i
pomina merila. Obezbeuju znatno tanija merenja i najee se primenjuju u
operacijama zavrne obrade.
0 - 25
1
2 3
6
4
5
Mikrometar za spolja nja merenja
Mikrometar za unutra nja merenja
1 - ra va; 2 - nepokretni pipak;
3 - pokretni pipak; 4 - dobo sa
dopunskom skalom; 5 - mehanizam sa
skakavicom; 6 - ko nica

Slika 2.40. Mikrometri za spoljanja i unutranja merenja
Komparatori (slika 2.41) ili merni pretvarai su merni instrumenti za merenje i
identifikovanje odstupanja merene veliine. Mogu biti razliitog tipa i konstrukcije, a
najee korieni su sat komparatori i subito za kontrolisanje unutranjih dimenzija.
Minimetar Ortotest Sat komparator Subito

Slika 2.41. Neki tipovi komparatora
Univerzalni mehaniki uglomer (slika 2.42) se koristi za merenje uglova u rasponu od
0 - 360
o
sa tanou 5'.

42
6
4
5
3
2
1
0
1 - osnovna skala
2 - dopunska skala
3 - nepokretni di sk
4 - nepokretni lenj ir
5 - pokretni disk
6 - pokretni lenji r

Slika 2.42. Univerzalni mehaniki
uglomer
Merna sredstva specijalne namene su merila za merenje i kontrolu: duina i uglova
(kalibri, abloni, tolerancijska i granina merila, merni projektori i mikroskopi, merila sa
nonijusom i mikrometarska merila, interferometri, merne maine i sl.), parametara
hrapavosti povrina (dvojni mikroskopi, profilografi, profilometri, interferometri itd.),
parametara navoja (abloni, tolerancijska merila, mikrometri, merni mikroskopi,
specijalni merni ureaji itd.), parametara zupanika (abloni, modulna merila,
kompleksna merila, specijalni ureaji i sl.).
Kontrolni ureaji su ureaji sa nizom funkcionalno povezanih mernih sredstava i
pomonih pribora namenjenih merenju i kontroli objekata sloene konfiguracije (blokovi
motora, kolenasta vratila itd.).
Merni sistemi su skup tehnikih ureaja i/ili instrumenata meusobno povezanih u
jednu konstruktivnu i funkcionalnu celinu (slika 2.43). Sistem se povezuje sa objektom
merenja, kontrole, analize, upravljanja, istraivanja ili drugim objektima radi generisanja,
pretvaranja, memorisanja, prikazivanje ili korienja mernih rezultata i informacija
(mernih signala) za odgovarajue namene.
4 5 6
POLAZNI PODACI UPRAVLJA KA JEDINICA
MERNI INSTRUMENT
OBJEKT UPRAVLJANJA
poj a iva
izvr ni
organ
indi katorska
jedi nica
dava ko-pretv. jed.
poj a i -
va
3 1 2
1 - merni pi pak
2 - pretvara ki niz
3 - predajni k
4 - prijemnik signala
5 - memorij a
6 - pretvara sa
poj a i va em
7 - upore iva

7

Slika 2.43. Tok informacija za obezbeenje kvaliteta izrade proizvoda primenom
aktivnog mernog sistema
Merni ili metroloki sistemi najvie klase tanosti su fleksibilni metroloki sistemi kao
to su fleksibilni metroloki moduli, elije, centri, stanice i informacioni metroloki sistemi
(CIQ, CAQ i sl.), raunarom integrisani sistemi. Osnovu gradnje fleksibilnih mernih
sistema ine numeriki upravljane merne maine i mernokontrolni roboti.

3. OSNOVI TEORIJE
OBRADE METALA REZANJEM

Pri prodiranju reznog klina alata (1 - slika 3.1) u materijal predmeta obrade (2) mogu da
se pojave dva sluaja (principa) rezanja: ortogonalno i koso rezanje.
1
2
V
GS
=90
o
ortogonalno rezanje
2
1
V
GS
=90
o
koso rezanje

Slika 3.1. Osnovni principi rezanja: ortogonalno (a) i koso (b)
Ortogonalno rezanje nastaje u sluajevima kada je glavna rezna ivica alata (glavno
seivo) normalna na pravac kretanja alata ili predmeta obrade (pravac relativnog
kretanja). Kod kosog rezanja pravac kretanja alata ili predmeta obrade i glavnog
seiva zaklapaju ugao razliit od 90
o
.
Principi kosog ili ortogonalnog rezanja zastupljeni su kod svih vrsta obrade metala
rezanjem (slika 3.2), mada su uslovi pri kojima se izvodi obrada razliiti.
Struganje je, u optem sluaju, koso rezanje. Pri odsecanju (usecanju) i obradi kada je
napadni ugao 90
o
nastaje ortogonalno rezanje. Pri obimnom glodanju koso rezanje
nastaje pri obradi valjkastim glodalima sa zavojnim zubima, a ortogonalno pri glodanju
glodalima sa pravim zubima. Rendisanje je koso rezanje, osim usecanja ljebova kada
nastaje ortogonalno rezanje. Pri buenju se javlja koso rezanje. Provlaenje je najee
ortogonalno rezanje. Obrada mnogosenim alatima, na primer tocilima, je koso rezanje.
3.1 OBRAZOVANJE STRUGOTINE
3.1.1 Mehanizam nastanka strugotine
Formiranje strugotine se odvija kroz tri sukcesivne faze:
plastino deformisanje materijala predmeta obrade (stvaranja strugotine),
odvoenje strugotine iz zone rezanja i
savijanje i lomljenje strugotine. Ova faza se ne pojavljuje uvek.
Proces formiranja strugotine ostvaruje se, u osnovi, lokalnim plastinim deformisanjem
materijala predmeta obrade. Pri prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta
obrade javljaju se, u materijalu ispred reznog klina, sloena naprezanja. Ravan u kojoj
su naprezanja na smicanje maksimalna (slika 3.3) se naziva ravan smicanja, a njen
poloaj je odreen uglom smicanja . Veem uglu smicanja odgovara manja debljina
strugotine.

44
ortogonalno
ortogonalno
ortogonalno
koso
koso
koso
struganje
rendisanje
buenje
koso
glodanje

Slika 3.2. Primeri kosog i ortogonalnog rezanja
ravan smicanja
a
s
a
ravan smicanja
A
O
a
A
O
V
st
F
R
V
zona deformisanja - rezanja
C
B

Slika 3.3. Ravan i zona smicanja
U stvarnosti proces deformisanja se ne odvija u jednoj ravni (ravni smicanja), ve u
jednom sloju materijala oko te ravni, koji se naziva zona smicanja ili zona
deformisanja (zona rezanja). Deformacija zrna materijala predmeta obrade zapoinje
u ravni AO, a zavrava u ravni OCB, u kojoj je struktura materijala potpuno deformisana
(slika 3.3).
Izgled zone deformisanja prikazan je na slici 3.4. Pored primarne zone deformisanja
(I) - zona ADOHB, javlja se i sekundarna zona deformacija (II) - zona OHC sa
koionim slojem debljine a
1
0,1 a
s
. Relativna deformacija u sekundarnoj zoni
znaajno (do 20 puta) prevazilazi srednju deformaciju slojeva strugotine. Ispred zone
ODA metal je elastino deformisan. Debljina deformisanog sloja a
2
(tercijalne zone
deformisanja) zavisi od osobina materijala predmeta obrade i optereenja.
Pravac u kome se vri deformisanje zrna materijala izduenjem ne poklapa se nikada
sa pravcem ravni smicanja, ve zaklapa neki ugao (ugao teksture) u odnosu na
ravan smicanja. Usled dejstva sile trenja ( F
T
) i normalne sile ( F
N
) dolazi do
naknadnog deformisanja sabijanjem i povijanja linija tekstura u oblasti koionog sloja.
3. OSNOVI TEORIJ E OBRADE METALA REZANJ EM

45
b) Linije teksture
a
1
a) Zona deformisanja
strugotina
rezni klin
c
1
c
a
2
a
a
1
a
s
A
B
D
O
C
E
H
F
N
V
st
F
T
V
A
O

Slika 3.4. Zona smicanja (zona rezanja) i linije teksture
Na debljinu zone smicanja (zone plastinog deformisanja) utie vrsta materijala
predmeta obrade i uslovi pod kojima se proces rezanja ostvaruje. Pri visokim brzinama
rezanja i korienju alata sa malim ili negativnim vrednostima grudnog ugla, debljina
zone smicanja je relativno mala, tako da se moe aproksimirati sa ravni smicanja.
Meutim, pri rezanju malim brzinama rezanja i korienju alata sa velikim vrednostima
grudnog ugla debljina zone smicanja je znatna.
3.1.2 Vrste i oblici strugotine
U zavisnosti od mehanizma i karaktera obrazovanja strugotine formira se strugotina
razliitog oblika i tipa. Oblik i tip strugotine zavisi od vrste i fiziko-mehanikih osobina
materijala predmeta obrade (pre svega plastinosti) i uslova plastinog deformisanja
reznog sloja: karaktera naprezanja (prekidno ili neprekidno rezanje), vremena, stepena
i brzine deformisanja. arolikost uslova obrade, po spektru obraivanih materijala i
njihovih osobina, metodama obrade itd., dovodi do velikog broja oblika i tipova
strugotine, razvrstana u etiri osnovna tipa (slika 3.5):
prekidna ili diskontinualna,
neprekidna ili kontinualna (trakasta),
neprekidna u uslovima pojave naslage i
lamelarna.
Prekidna ili diskontinualna strugotina (lomljena, segmentna itd.) nastaje pri obradi
livenog gvoa, livene bronze i drugih krtih materijala. Nastaje i pri obradi ilavih
materijala malim brzinama rezanja i velikim koracima. Proces formiranja prekidne
strugotine prate lomovi materijala nestacionarne prirode izmeu kojih tee proces
plastinog deformisanja dela materijala koji se pretvara u strugotinu.
prekidna (diskontinualna) neprekidna - trakasta (kontinualna)

p ( ) p ( )
neprekidna (kontinualna) u uslovima
pojave naslage
lamelarna

Slika 3.5. Osnovne vrste strugotine
Neprekidna ili kontinualna (trakasta) strugotina je najee eljeni oblik strugotine
pri obradi veine materijala. Njeno formiranje je posledica uglavnom plastinog
deformisanja u zoni smicanja, odvajanje materijala se vri kontinualno u vidu traka

46
odreene debljine. Pri tome je kvalitet obraene povrine veoma dobar. Pri obradi na
automatima ovaj oblik strugotine nije poeljan.
Neprekidna strugotina u uslovima pojave naslage javlja se u uslovima rezanja
pogodnim za stvaranje naslage na reznim elementima alata.
Debljina strugotine zavisi od ugla smicanja. Pri manjim vrednostima ugla smicanja viak
materijala se pretvara u strugotinu vee debljine i obrnuto.
3.1.3 Naslaga na reznom klinu alata
Visoka specifina toplotna i mehanika optereenja dovode do visokih temperatura i do
1600 K i kontaktnih pritisaka i do 35000 MPa. To su idealni uslovi za pojavu zavarivanja
dva materijala (materijala predmeta obrade i alata). Kako je kontakt grudne povrine
reznog klina alata i strugotine diskontinualne prirode, u pogodnim uslovima obrade, do-
lazi do stvaranja zavarenih spojeva u nizu taaka. Zavareni spojevi su dobra podloga za
dalje nagomilavanje estica materijala i stvaranje naslage (slika 3.6). Pod naslagom se
podrazumeva klinasta manje ili vie nepokretna oblast materijala uz reznu ivicu alata.

f
V
st
L
O
H
V
a
a
Slika 3.6. ema nastanka i
lokacija naslage
Periodina pojava i lom naslage utie na proces nastanka strugotine, oblik i veliinu
zone rezanja, geometriju i postojanost alata, habanje alata, kvalitet obrade, sile i snagu
rezanja, stabilnost procesa rezanja i sl.
Uticaj naslage na habanje alata je dvojak: zatita i destrukcija. Naslaga titi rezni klin
od habanja, jer se kretanje strugotine ne odvija direktno po grudnoj povrini reznog
klina alata. Destruktivno dejstvo naslage nastaje kada se naslaga razara kada se
odvajaju delii reznog klina alata. Delii se odnose strugotinom i poto su tvri od
osnovnog materijala izvode abrazivno habanje grudne povrine i lene povrine reznog
klina. Pojava naslage ima negativan uticaj i na kvalitet obrade. Pojava loma naslage
izaziva skraenje reznog klina, smanjenje tanosti obrade i pojavu veih neravnina na
obraenoj povrini (slika 3.7).
H
1
H
2
H
1
H
2
H
formiranje naslage posle loma naslage
a
a

Slika 3.7. Posledice pojave i loma naslage

47
Poveanjem naslage menja se stvarni grudni i ugao reznog klina, to znaajno utie na
smanjenje otpora i snage rezanja. Otpori se periodino poveavaju i smanjuju i zbog
promene dubine rezanja. Periodini nastanak i razaranje naslage, promena dubine
rezanja i sl., izazivaju i samopobudne oscilacije u obradnom sistemu.
3.1.4 Faktor sabijanja strugotine
Kao parametri procesa deformisanja materijala strugotine koriste se faktori
deformisanja strugotine, faktor sabijanja strugotine, relativno klizanje, brzina relativnog
klizanja, kvadratno izduenje, relativna dilatacija i stvarni ili logaritamski stepen
deformacije.
Stepen deformacije materijala koji se pretvara u strugotinu se izraava koeficijentima
deformacije (faktorima deformisanja strugotine, slika 3.8): faktorima debljine, irine i
duine strugotine i faktorom povrine preseka strugotine.
D
B
A
b
A=b a
A =b a
S S S
a
a
s
a
s
b
s
= = >
a
s
a
a
1
b
s
b
b
= > 1
l
s
l
l
= < 1

A
s s
a b
a b
a b
=

= > 1

Slika 3.8. Osnovne veliine za odreivanje parametara deformisanja strugotine
Za identifikovanje stepena deformisanja strugotine najee se koristi faktor sabijanja
strugotine koji predstavlja odnos debljine strugotine (a
s
) i dubine rezanja (a):
. 5 2
a
a
s
= =
Vrednost faktora sabijanja strugotine se moe definisati na bazi vrednosti grudnog ugla
i ugla smicanja, matematikom interpretacijom eme prikazane na slici 3.9.a.
90+
O B
C
A
a
a
s
90
90()
V
st
V
s
V
F
G O
A
a) Geometrijske veli ine b) Brzine u zoni rezanja

Slika 3.9. Faktor sabijanja strugotine definisan preko geometrijskih veliina i brzina
Iz trouglova OAC i OAB sledi: ) ( cos OA a
s
= i
sin
a
OA = ,

48
to znai da je debljina strugotine: . ) ( cos
sin
a
a
s

=
Prema definiciji faktor sabijanja strugotine je: .
sin
) ( cos
a
a
s

= =
Faktor sabijanja strugotine se moe definisati i preko brzine rezanja V i brzine klizanja
strugotine po grudnoj povrini V
st
(slika 3.9.b). Naime, na bazi sinusne teoreme
primenjene na trougao OFG:
[ ]
,
) ( cos
V
) ( 90 sin
V
sin
V
st

=

= sledi: .
sin
) ( cos
V
V
st

=
Vrednost faktora sabijanja strugotine: ,
sin
) ( cos
V
V
a
a
st
s

= = =
zavisi od brzine rezanja i strugotine, dubine rezanja, debljine strugotine, ugla smicanja i
grudnog ugla alata.
Vrednost faktora sabijanja strugotine eksperimentalno se odreuje na tri naina:
merenjem brzine rezanja i brzine strugotine,
zapreminskom metodom i
masenom metodom.
Najjednostavniji postupak odreivanja faktora sabijanja strugotine se zasniva na
jednakosti zapremina sloja materijala pre rezanja i strugotine (zapreminska metoda):
s s s s
l b a l b a ; V V = = , tako da za b
s
b sledi: .
l
l
a
a
s
s
= =
To znai da se postupak svodi na identifikovanje preenog puta alata ili duine mate-
rijala pre rezanja (slika 3.10): ,
S
l D
l
1

=

i merenje duine strugotine nakon rezanja l
s
.
D
S
l
1
l
S
Slika 3.10. ema identifikovanja
duine strugotine pre rezanja
Masena metoda je neto tanija i bazira na jednakosti mase materijala i strugotine.
Primenom analitike vage za merenje mase m
s
i merila duina za merenje duine
odrezane strugotine l
s
stvaraju se uslovi za odreivanje faktora. Masa strugotine je:
, l b a l b a V m
s s s s s s s
= = =
gde su: a
s
, mm - debljina strugotine; b, mm - irina obrade i , kg/mm
3
- specifina masa
materijala predmeta obrade.

49
Za b
s
b debljina strugotine je: ,
l b
m
a
s
s
s

=
dok je faktor sabijanja strugotine: ,
l A
m
l b a
m
a
a
s
s
s
s s

=

= =
gde je: A, mm
2
- povrina poprenog preseka strugotine A = a b = a S.
3.2 MEHANIKA REZANJA
3.2.1 Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju
Prodiranju reznog klina alata u materijal predmeta obrade (slika 3.11) suprotstavljaju se
otpori rezanja. Njihovo poznavanje ima znaajnu ulogu u postupku definisanja
obradljivosti materijala, habanja reznih elemenata alata, dimenzionisanja elemenata
maina, pogonske snage maine i sl.
Kod ortogonalnog rezanja rezultujua sila rezanja F
R
se moe razlaiti na:
tangencijalnu silu (silu trenja) F
T
, koja deluje u ravni grudne povrine i
normalnu F
N
, koja deluje u ravni normalnoj na grudnu povrinu reznog klina,
silu u ravni smicanja (silu smicanja) F
S
i normalnu silu F
SN
, koja deluje u ravni
normalnoj na ravan smicanja i
glavnu silu (glavni otpor rezanja) F
1
i silu (otpor) prodiranja F
2
, koja deluje
normalno na obraenu povrinu predmeta obrade.
+
90
b
A
F
1
F
2
F
S
F
R
F
SN
F
N
F
T
aa
a

Slika 3.11. Komponente rezultujue sile rezanja pri ortogonalnom rezanju
U sluaju kosog rezanja javlja se i otpor pomonom kretanju F
3
(slika 3.12).
Odnos sile smicanja i sile normalne na ravan smicanja
s s
SN
S
tg
F
F
= = , definie
koeficijent unutranjeg trenja
s
odnosno ugao unutranjeg trenja
s
. Za praksu je
znaajniji odnos sile trenja i normalne sile tg
F
F
N
T
= = , kojim se utvruje koeficijent

50
trenja odnosno ugao trenja , jer omoguuje izraunavanje pojedinih komponenti
rezultujueg otpora rezanja.
n
F
2
F
1
F
3
S
n
S
F
2
F
3
F
1
a) uzdu na obrada b) popre na obrada

Slika 3.12. Komponente rezultujue sile rezanja u obradi struganjem
Glavna sila rezanja se najee i najlake meri i eksperimentalno odreuje. Na osnovu
rezultujueg otpora rezanja:
) ( cos
F
F
1
R

= , odnosno glavne sile rezanja ostale
komponente rezultujue sile rezanja mogu se definisati relacijama:
sila trenja ili tangencijalna sila: , F
) ( cos
sin
F sin F F
N 1 R T
=
= =

normalna sila: ,
) ( cos
cos
F cos F F
1 R N

= =
sila smicanja ili sila u ravni smicanja:
, F
) ( cos
) ( cos
F ) ( cos F F
SN s 1 R S
=
+
= + =

sila normalna na ravan smicanja
) ( cos
) ( sin
F ) ( sin F F
1 R SN

+
= + = i
sila prodiranja: ) ( tg F F
1 2
= .
Jednainama za proraun najee se utvruje zavisnost glavne sile rezanja. Na bazi
glavne sile rezanja odreuju se i ostale komponente. Najuticajnije veliine na glavnu
silu rezanja su materijal predmeta obrade i parametri reima obrade, pre svih dubina
rezanja (a) i korak (S), tako da je najee korieni izraz oblika:
1 1
y x
1 k 1
S a C F = ,
u kome su C
k1
, x
1
i y
1
- konstanta i eksponenti uticaja materijala predmeta obrade,
geometrije alata i uslova obrade.
Za proraun glavne sile rezanja koriste se razliiti izrazi oblika:
, S a K A K F
s s 1
= = zasnovani na specifinom otporu rezanja K
s
.
gde su: K
S
, MPa/mm
2
- specifini otpor rezanja ija vrednost zavisi od geometrije i
materijala alata, materijala predmeta obrade, vrste obrade itd. i A = a S, mm
2
-
povrina poprenog preseka strugotine.

51
S
b
a
h
h S
b
a
=
=
sin
sin

Slika 3.13. Geometrija preseka strugotine u obradi struganjem
Od vrednosti ugla smicanja zavisi utroak energije pri rezanju, razvijena koliina
toplote, veliina deformacija i intenzitet razvoja tribolokih procesa na alatu i sl. Ugao
smicanja se moe odrediti na dva naina:
preko faktora sabijanja strugotine i
iz uslova maksimalnog naprezanja na smicanje u ravni smicanja.
Iz izraza za faktor sabijanja strugotine ,
sin
) ( cos

= odgovarajuim matematikim
transformacijama , sin
tg
cos
sin
sin sin cos cos
sin
) ( cos

+ =
+
=
= sledi
ugao smicanja .
sin
cos
tg

=
Odreivanje ugla smicanja iz uslova maksimalnog naprezanja na smicanje u ravni
smicanja predstavlja Merant (Merchant) - ov model analize ugla smicanja.
+
90
b
A
F
1
F
2
F
S
F
R
F
SN
F
N
F
T
aa
a

Slika 3.14. ema odreivanja ugla smicanja
3.2.2 Snaga rezanja i pogonska snaga maine
U procesu rezanja potrebno je savladati otpore rezanja i trenja u obradnom sistemu. To
znai da se snaga pogonskog elektromotora obradnog sistema sastoji od snage
praznog hoda P
o
i snage potrebne za savladavanje:
glavnog otpora rezanja P
F1
, otpora prodiranja P
F2
i otpora pomonog kretanja P
F3
.

52
Snaga P
o
je snaga praznog hoda neoptereene maine zajedno sa dopunskim
gubicima izazvanim optereenjima pri radu (otpori trenja i drugi otpori u obradnom
sistemu). Njena vrednost je promenljiva i zavisi od optreenja, jer sa optereenjem
rastu pritisci u leajevima, a usled zagrevanja menja se i koeficijent trenja.
Snaga glavnog otpora rezanja:
4
1
F
10 6
V F
P
1

= , kW
zavisi od vrednosti glavnog otpora rezanja (F
1
, N) i brzine rezanja (V, m/min).
Snaga otpora prodiranja je snaga potrebna za savladavanje otpora prodiranja. Kako
je brzina prodiranja jednaka nuli ili priblino jednaka nuli, to je i snaga 0 P
2
F
= .
Snaga pomonog kretanja:
7
p 3
F
10 6
V F
P
3

= , kW
zavisi od otpora (F
3
, N) i brzine pomonog kretanja (V
p
, mm/min).
Snaga pogonskog elektromotora:

= =
4
1 k
10 6
V F P
P , kW
zavisi i od - mehanikog stepena iskorienja snage maine, koji ukljuuje i snagu
praznog hoda obradnog sistema P
o
.
3.4 TERMODINAMIKA REZANJA
3.4.1 Toplota rezanja
Pojava toplote u zoni rezanja posledica je pretvaranja mehanike energije u toplotnu.
Toplota utie na: proces obrazovanja strugotine, plastino deformisanje strugotine i
faktor sabijanja strugotine, otpore rezanja, pojavu naslage, intenzitet razvoja procesa
habanja reznih elemenata alata i strukturu i debljinu defektnog sloja.
Vie od 99,5 % energije (mehanikog rada) utroene na deformisanje materijala
predmeta obrade i savlaivanje sila trenja na kontaktnim povrinama reznog klina alata
(grudnoj i lenoj) pretvara se u toplotu, tako da je koliina generisane toplote:
V F A Q
1
= = , J.
Generisana toplota (Q) je rezultat pojave etiri toplotna izvora (slika 3.15) u zonama:
Q
1
= (75 - 80) % Q - smicanja (primarna zona deformisanja), u kojoj se izvodi
plastino deformisanje materijala predmeta obrade i njegovo pretvaranje u
strugotinu,
Q
2
= (19 - 22,5) % Q - kontakta grudne povrine reznog klina alata i strugotine
irine c,
Q
3
=(2 - 3,5) % Q - kontakta lene povrine reznog klina alata i obraene
povrine i
Q
4
= oko 0,5 % Q - zona elastinih deformacija (ispod zone smicanja).
Kratka analiza toplotnih izvora pokazuje da se najvea koliina toplote generie u zoni
deformisanja i na kontaktu grudne povrine reznog klina alata i strugotine. Upravo su to
i oblasti kojima se, u analizi problematike procesa rezanja i posveuje najvea panja.

53
a
Q
1
Q
4
Q
2
Q
3
a
Q =75 - 80 %Q
1
Q =0,5 %Q
4
Q =2 - 3,5 %Q
3
Q =19 - 22,5 %Q
2

Slika 3.15. Toplotni izvori
a
q
4
q
1
q
2
q
5
q
3
a
q =8 - 25 %q
4
q =68 - 80 %q
1
q =2 - 10 %q
3
q =2 - 5 %q
2
q =1 - 6 %q
5
c
predmet obrade
strugotina
rezni alat
0
20
40
60
80
100
Q, %
50 100 150 200 V, m/min
~elik
bronza
mesing
alumin.
sivi liv
0
0
500
1000
1500
2000
1000 2000
Brzina rezanja V, m/min
S
r
e
d
n
j
a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

r
e
z
a
n
j
a

,

C
s
r
o
3000 4000 5000
a) Toplotni ponori
b) Procentualni udeo odvo enja toplote

Slika 3.16. Toplotni ponori i procentualni udeo odvoenja toplote
Karakter odvoenja (distribucije) toplote zavisi od postupka obrade, brzine rezanja,
toplotne provodljivosti materijala predmeta obrade i alata, dimenzija predmeta obrade i
alata i sl. Toplotni ponori (slika 3.16.a) su:
q
1
= (68 - 80) % q - strugotina; odvodi vei deo toplote generisane izvorom Q
1
i
deo toplote od izvora Q
2
,
q
2
= (2 - 5) % q - rezni alat; odvodi vei deo toplote generisane izvorom Q
2
i deo
toplote od izvora Q
3
,
q
3
= (2 - 10) % q - predmet obrade; odvodi toplotu generisanu izvorom Q
4
i deo
toplote od izvora Q
2
i Q
3
,
q
4
= (8 - 25) % q - okolina (sredstvo za hlaenje i podmazivanje); odvodi deo
ukupne generisane toplote. Pri obradi bez primene SHP toplota se odvodi
vazdunim strujanjem u okolinu, a pri obradi uz primenu SHP sredstvom i
q
5
=(1 - 6) % q - povrinski slojevi alata. Deo toplote se akumulira u povrinskim
slojevima i izaziva poveanje temperature slojeva.
Najvei deo generisane toplote se odvodi strugotinom (slika 3.16.b). Kod malih brzina
rezanja koliina generisane toplote koja se odvodi strugotinom i predmetom obrade je
priblino ista. Sa poveanjem brzine rezanja smanjuje se koliina toplote koja se odvodi
predmetom obrade i alatom. Pri primeni savremenih postupaka obrade visokim

54
brzinama rezanja strugotina odvodi i do 95 % generisane toplote, tako da su alat i
predmet obrade praktino hladni.
Poznavanjem toplotnih izvora i ponora moe se formirati i jednaina toplotnog
bilansa procesa rezanja oblika:
5 4 3 2 1 4 3 2 1
q q q q q Q Q Q Q Q + + + + = + + + = .
3.4.2 Temperatura rezanja
Generisana toplota u zoni rezanja dovodi do zagrevanja predmeta obrade, strugotine i
reznog alata i pojave karakteristinih temperaturnih polja i temperatura (slika 3.17). Sa
slike 3.17 je evidentno da se razliite take strugotine i grudne povrine reznog klina
alata nalaze na razliitim temperaturama.
le na povr ina reznog klina grudna povr ina reznog klina
200
o
250
o
300
o
500
o
600
o
700
o
800
o
850
o
900
o
400
o
50
o
200
o
100
o
150
o
350
o
50
o
30
o
150
o
100
o
600
o
500
o
400
o
900
o
850
o
800
o
700
o
750
o
A
A
A (x, y, z)

Slika 3.17. Temperaturna polja pri obradi elika
U oba sluaja maksimalna temperatura je na sredini kontakta. Temperatura bilo koje
take u zoni rezanja zavisi od koordinata te take (x, y, z) i vremena (t): , ) t , z , y , x ( f =
funkcija koordinata te take (na primer take A), za razliku od temperaturskih oblasti
ogranienih karakteristinim temperaturnim poljima, izotermama (krivama konstantne
temperature).
Pored temperature u bilo kojoj taki, za prouavanje procesa obrade rezanjem
znaajne su i:
temperature u karakteristinim takama zone rezanja (slika 3.18.a) i
srednja temperatura rezanja (slika 3.18.b).
Temperatura
1
nastaje kao posledica loma materijala odnosno raskidanja strukture
osnovnog materijala predmeta obrade. Kod ilavijih materijala prouzrokovana je
sabijanjem strugotine i raste sa porastom brzine rezanja. Zato se esto i naziva
temperaturom brzine rezanja.
Temperatura otpora rezanja
2
nastaje u korenu strugotine kao rezultat sabijanja i
deformisanja strugotine.
Temperatura
3
je temperatura kontakta povrine strugotine i grudne povrine reznog
klina alata. Svoj maksimum dostie na polovini kontakta.

55
Na kontaktnoj povrini lene povrine reznog klina alata i obraene povri ne predmeta
obrade javlja se kontaktna temperatura
4
.
Temperatura zone rezanja je srednja temperatura rezanja
sr
.

a
2

1
brzina rezanja V, m/min

a
80% 10%
10%
sr
sr
3
200
400
600
800
0 200 400 V, m/min
a) Temperatura u ta ki
b) Srednja temperatura

Slika 3.18. Temperatura u karakteristinim takama i srednja temperatura rezanja
Za odreivanje vrednosti temperature rezanja postoji vei broj manje ili vie tanih,
preciznih i pouzdanih metoda. Sve metode odreivanja temperature rezanja se dele u
tri grupe i to na metode:
prorauna temperature rezanja, analogije i merenja temperature rezanja.
Metode merenja temperatura alata, strugotine i predmeta obrade se razvrstavaju u
dve grupe, zavisno od toga da li se meri temperatura u zoni rezanja ili u taki, tanije u
uskom podruju alata, strugotine ili predmeta obrade, i to na metode merenja:
srednje temperature rezanja i
temperature u taki (na pojedinim mestima).
Za merenje srednje temperature rezanja najee se koriste metode: kalorimetarska,
metod promene boje tankog sloja oksida, metod termoosetljivih boja ili premaza i metod
prirodnih termoparova.
Za merenje temperature rezanja u taki primenjuju se: metod vetakih termoparova,
metod poluvetakih termoparova, radijacijski ili optiki metod, metod mikroskopske
analize, metod elektrotoplotne analogije i sl.
3.5 TRIBOLOGIJA REZANJA
3.5.1 Priroda tribolokih procesa
Osnovni tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem (slika 3.21) ine: rezni alat
(1), predmet obrade (2) i sredina, koju najee ini sredstvo za hlaenje i
podmazivanje (3).
Tribomehaniki sistem ima dva kontaktna para (slika 3.19):

56
prvi - kontakt grudne povrine reznog klina alata i strugotine i
drugi - kontakt lene povrine reznog klina alata i obraene povrine
predmeta obrade.
1
2
3
1 - predmet obrade
2 - rezni alat
3 - sredstvo za hla enje
i podmazivanje - SHP
I - kontaktni par II - kontaktni par

A
A
F
N
V
st
V
strugotina
grudna povr ina
reznog klina alata
le|na povr ina

reznog klina alata
F =F
r 2
obra|ena
povr{ina
F - normalna sila; F - radijalna sila; F - otpor prodiranja;
V - brzina strugotine; V - brzina rezanja
N r 2
st

Slika 3.19. Tribomehaniki sistem u obradi metala rezanjem i kontaktni parovi
Triboloki procesi na kontaktnim povrinama grudne povrine alata i predmeta obrade
utiu na: karakter i intenzitet habanja alata, kvalitet obraene povrine, tanost obrade,
sile rezanja itd. Kontakt strugotine i grudne povrine odlikuje: promenljiv kvalitet
povrina kontakta, neravnomernost naprezanja (napona) i izmena temperature
kontakta u irokim granicama od sobne do temperature topljenja. To znai da se
klizanje strugotine du grudne povrine odvija u razliitim uslovima, od graninog trenja
(veoma retko, skoro nikada) do potpunog mikrozavarivanja kontaktnih povrina.
F
T
F
t2
- estica alatnog
materijala
1
3
2
1 - rezni alat
2 - predmet obrade
3 - SHP
F - sila trenja na le noj povr ini reznog klina alata
t2

F - sila trenja na grudnoj povr ini reznog klina alata
T

Slika 3.20. Kretanje masa u procesu ostvarivanja kontakta
U uslovima visokih toplotnih i mehanikih optereenja dolazi do razvoja procesa
formiranja i raskidanja frikcionih veza (zavarenih spojeva) izmeu materijala alata i

57
predmeta obrade. Otuda se priroda trenja u procesu rezanja moe razjasniti estom
pojavom i raskidanjem frikcionih veza - zavarenih spojeva.
Posledica ovih pojava je gubitak energije, utroak rada na raskidanje veza i generisanje
toplote. Pored toga u procesu ostvarivanja kontakta nastaje i kretanje masa izmeu
elemenata tribomehanikog sistema (odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom
i obraenom povrinom predmeta obrade - slika 3.20). Odlazak estica alatnog
materijala dovodi do habanja reznih elemenata alata.
3.5.2 Habanje reznih elemenata alata
Mehanizmi habanja reznih elemenata alata (slika 3.21) se mogu podeliti na:
mehaniko habanje: abrazivno habanje i mikrorezanje
fiziko-hemijsko habanje: tribohemijsko habanje, atheziono habanje,
difuziono habanje, oksidno habanje i habanje usled zamora.
Abrazivno habanje (2) je mikrorezanje povrinskih slojeva reznog klina alata.
Mikrorezanje se javlja u uslovima pojave tvrdih estica (ukljuaka, karbida, oksida) u
zoni rezanja. Tvrde estice mogu biti i: delii strugotine, produkti habanja, produkti
sagorevanja legirajuih elemenata u sredstvu za hlaenje i podmazivanje i sl.
Tribohemijsko habanje je rezultat hemijskog dejstva sredstva za hlaenje i
podmazivanje, uticaja okoline, razliitih procesa izmeu materijala predmeta obrade i
alata i sl. Aktivne komponente, u tenom i gasovitom stanju, dovode do formiranja
prevlake na povrinskim slojevima reznog klina alata. Razaranjem prevlake nastaje i
habanje alata.
Najei vid tribohemijskog habanja je oksidno habanje (4) nastalo kao rezultat
difuzije ili athezije kiseonika u povrinske slojeve.
Poseban vid tribohemijskog habanja je koroziono habanje.
Jedan od oblika tribohemijskog habanja je i difuziono habanje (1) nastalo kao rezultat
meusobne difuzije pojedinih legirajuih elemenata materijala predmeta obrade i alata
(ugljenika, volframa, kobalta).
3) adhezivno habanje
mikroelement
alat
predmet obrade
2) abrazivno habanje
rezni alat
predmet obrade
5) zamorno habanje
rezni alat rezni alat
predmet
obrade
predmet
obrade
SHP SHP
- frikcione veze
U
k
u
p
n
o

h
a
b
a
n
j
e
Brzina rezanja
(Temperatura rezanja)
Korak ...
1
1 - difuziono habanje
2 - abrazivno habanje
3 - adhezivno habanje
4 - oksidno habanje
F
+
_
naponi
promenljivi
po znaku i
intenzitetu
4
2
3

Slika 3.21. Osnovni mehanizmi habanja reznog klina alata

58
Atheziono habanje (3) je proces nastanka i razaranja frikcionih veza - zavarenih
spojeva na povrinama u kontaka alata i strugotine. Atheziono habanje je prisutno na
svim temperaturama, a njegov intenzitet raste sa porastom temperature rezanja,
posebno u uslovima pojave naslage.
Zamorno habanje nastaje u uslovima dinamikih optereenja. Manifestuje se pojavom
mikropukotina koje prerastaju u makropukotine i dovode do odvajanja sitnih delia
alatnog materijala. Odvajanjem delia stvaraju se karakteristine jamice i krateri
("pitting"). Dinamika optereenja su rezultat nedovoljne krutosti i stabilnosti elemenata
tehnolokog sistema, neravnomernosti dubine rezanja, nehomogenosti strukture
materijala predmeta obrade i sl.
Habanje reznih elemenata alata predstavlja gubitak rezne sposobnosti alata (slika
3.22) i rezultat je:
plastinog deformisanja reznog vrha alata,
krzanja, odlamanja ili razaranja reznog klina alata i
habanja reznog klina alata.
H
1
H2
a) Habanje b) Krzanje c) Deformisanje

Slika 3.22. Osnovni oblici gubitka rezne sposobnosti alata
Plastino deformisanje reznog klina nastaje pri visokim toplotnim i mehanikim
optereenjima i manifestuje se izmenom oblika kontaktnih povrina alata (povijanje
grudne i pojava ispupenja na lenoj povrini reznog klina alata).
Krzanje, odlamanje i razaranje reznog klina je nepovoljan oblik troenja alata, jer
dovodi do brzog otkaza alata. Krzanje je odvajanje estica dimenzija do 0,3 mm,
odlamanje odvajanje estica dimenzija 0,3 - 1 mm i razaranje odvajanje estica
dimenzija iznad 1 mm. Javlja se, uglavnom, kod krtih alatnih materijala (rezna keramika,
tvrdi metali na bazi TiC i sl.) i nije funkcija vremena rada.
Odlazak estica alatnog materijala sa strugotinom, obraenom povrinom i sredstvom
za hlaenje i podmazivanje dovodi do promene oblika reznog klina alata (habanja alata
- slika 3.23). Ta promena se manifestuje preko pojave: kratera na grudnoj i pojasa
habanja na lenoj povrini reznog klina alata.
Tri osnovna oblika habanja reznih alata (slika 3.23 i 3.24) su:
habanje iskljuivo po grudnoj povrini reznog klina alata u vidu kratera.
Karakteristino je za obradu alatima od brzoreznog elika bez primene
sredstva za hlaenje i podmazivanje,
habanje iskljuivo po lenoj povrini reznog klina alata u vidu pojasa habanja
odgovarajue irine. Karakteristino je za zavrnu obradu i
opti oblik habanja (habanje i po lenoj i po grudnoj povrini reznog klina
alata). Karakteristino je za obradu krtih materijala, elika sklonih pojavi
naslage, obradi veim dubinama rezanja i pri primeni sredstva za hlaenje i
podmazivanje i sl.

59
h
LP
GP
a
e
b
GP - krater
LP - pojas habanja
a - dubina kratera
b - irina kratera
e - polo aj kratera
h - irina pojasa
habanja
a) Pojas habanja na
le noj povr ini:
Krti materijali,
male vrednosti koraka
i brzine rezanja

c) Op t i oblik habanja:
srednje vrednosti koraka
i brzine rezanja
b) Krater na grudnoj
povr ini:
ilavi materijali,
ve e vrednosti dubine
i brzine rezanja
d) Op ti oblik habanja:
Abrazivni, obojeni
i laki metali i legure
f) Krzanje:
Plo ice od tvrdog
metala i rezne
keramike
e) Deformisanje:
Vrlo velike vrednosti
brzine rezanja

Slika 3.23. Oblici habanja reznih elemenata alata
razvrta
pro iriva
strugarski no
- op ti oblik habanja
spiralna burgija
valjkasta glodala
vretenasta glodala
odvalno glodalo
zup asti no

Slika 3.24. Oblici habanja reznih alata

60
Pored osnovnih javljaju se i drugi oblici habanja kao to su: zaobljenje reznog vrha,
radijalno habanje, koncentrisano habanje na lenoj povrini reznog klina itd.
Koncentrisano habanje (slika 3.25) se manifestuje pojavom niza ljebova, najee u
zoni prelaza sa pomone na glavnu reznu ivicu.
le na povr ina
h
L
a) Oblik habanja le ne povr ine
le na povr ina
c) Radijalno habanje
h
r
h
1
h
2
h
3
h
L
h
m
a
x
b) Koncentrisano habanje
S
S S
le na povr ina
grudna povr ina
`ljebovi
glavna rezna ivica
pomo na rezna ivica

Slika 3.25. Koncentrisano i radijalno habanje reznog klina alata
Proces habanja reznih elemenata alata moe se pratiti brojnim parametrima koji se
dele na:
direktne i
indirektne parametre habanja.
Direktni parametri habanja su parametri kojima se prati promena oblika reznog klina
alata. To su:
linijski ili jednodimenzionalni,
povrinski ili dvodimenzionalni i
zapreminski ili trodimenzionalni.
Linijski parametri su osnovni parametri habanja. Njima se prate promene dimenzija
kratera na grudnoj povrini reznog klina alata (a, b) i/ili irine pojasa habanja na lenoj
povrini (h), slika 3.26.
h
a
e
b
a - dubina kratera
b - {irina kratera
e - poloàj kratera
h - {irina pojasa
habanja
h
s
r
h - srednja {iri na
poj asa habanja
sr
h
n
h
sr i
i
i n
=
=
=
1
1
A
g
A
p
V
g
V
p

Slika 3.26. Linijski, povrinski i zapreminski parametri habanja reznog klina alata
Povrinski parametri habanja (slika 3.26) su: povrina poprenog preseka kratera na
grudnoj povrini A
g
i povrina poprenog preseka pojasa habanja na lenoj povrini A
p
.
Zapreminski parametri habanja (slika 3.26) su zapremina pohabanog materijala sa:
grudne (V
g
) i lene povrine reznog klina (V
p
).
Parametar habanja moe biti i masa pohabanog materijala: sa grudne povrine reznog
klina, sa lene povrine ili ukupna masa pohabanog materijala.

61
Indirektni parametri habanja (slika 3.27) su parametri koji se odnose na praenje
promena na predmetu obrade, promena u procesu rezanja i sl. kao to su promene:
hrapavosti obraene povrine, dimenzija predmeta obrade (tanosti obrade), otpora
rezanja, temperature rezanja i sl.
R
z
T (h)
srednja visina neravnina
D
T (h)
promena dimenzije - ta nost
F
1
T (h)
glavni otpor rezanja
q
T (h)
temperatura rezanja

Slika 3.27. Indirektni parametri habanja
Za praenje habanja reznih elemenata alata koriste se: direktne i indirektne metode.
Direktne metode praenja habanja reznih elemenata alata su metode koje obezbeuju
merenje parametera habanja reznih elemenata alata. To su: masene, mikroskopske,
metode otisaka i radioaktivne metode.
Indirektne metode su metode praenja promene: parametara hrapavosti obraene
povrine, dimenzija predmeta obrade, otpora rezanja, temperature rezanja i sl., sa
vremenom. To su metode praenja promena na predmetu obrade i u procesu rezanja.
Retko se primenjuju i ne mogu obezbediti praenja procesa habanja, ve samo mogu
ukazati na momenat zatupljenja alata.
Proces habanja se matematiki modelira korienjem funkcionalnih zavisnosti promene
parametra habanja sa vremenom. Tri osnovne zavisnosti su: krive habanja,
intenziteta i otpornosti na habanje.
Razvoj procesa habanja reznih elemenata alata sa vremenom se prikazuje, najee,
krivom promene irine pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata, poznatom
pod nazivom kriva habanja (slika 3.28). Kriva habanja ukazuje na tri karakteristine
zone habanja reznih elemenata alata i to zone:
I. inicijalnog (poetnog) ili ubrzanog habanja,
II. ustaljenog ili normalnog habanja i
III. naglog porasta irine pojasa habanja ili katastrofalnog habanja.
U zoni inicijalnog habanja intenzitet habanja je prouzrokovan visokim specifinim
toplotnim i mehanikim optereenjima, nastalim kao posledica relativno male mase
reznog klina alata, jer je alat potpuno otar.
U drugoj fazi alat poprima drugi oblik tako da je masa reznog klina vea. To prouzrokuje
smanjenje specifinih optereenja, kako toplotnih tako i mehanikih. Posledica je
usporavanje intenziteta razvoja procesa habanja i pojava zone ustaljenog ili
normalnog habanja.

62
h, mm
h
k
h
1
T
1
T
k
T, min
I II III
I - zona inicijalnog habanja
II - zona ustaljenog habanja
III - zona katastrofalnog habanja
h=0
h
1
h
k
h
T
h
T
h
T
mogu i oblici krivih
habanja

Slika 3.28. Principijelni oblik krive habanja
U treoj fazi (katastrofalno habanje) dolazi do naglog porasta irine pojasa habanja.
Rezni klin alata se menja, pa moe doi do pojave krzanja, meukristalnih promena i
sl., odnosno do trajne neupotrebljivosti alata. Alat, zbog pojave kritine vrednosti
parametra habanja, gubi rezne sposobnosti i postaje neupotrebljiv, tako da bi dalji rad
znaio, po pravilu, i njegov lom.
Krive habanja se analitiki mogu aproksimirati, u koordinatnom h - T sistemu (slika
3.28), sa dve parabole oblika:
. ; ; 1 z T T 0 T C h I
1 1
z
1
1
< =
. ; ; 1 z T T T C T C h II
2 1 3
z
2
2
> + =
Krive habanja se mogu matematiki prikazati i polinomima treeg ili vieg reda:
3
3
2
2 1
T a T a T a h + + = .
Primenom polinoma dobija se jedinstvena zavisnost u sve tri faze habanja, bez obzira
na izabrani parametar habanja. Izabrani parametar habanja moe se prikazati u funkciji
uslova obrade i elemenata reima obrade, funkcijom oblika:
p z y x
T V S a C VB = ,
to znai da njegova vrednost zavisi od dubine rezanja, koraka, brzine i vremena
rezanja (postojanosti alata) i sl.
Promena irine pojasa habanja u jedinici vremena predstavlja intenzitet habanja (slika
3.29). Na osnovu funkcionalne zavisnosti krive habanja h = f (T) proizilazi i intenzitet
habanja reznih elemenata:
, ;
1
1 z
1 1
I
I
T T 0 T z C
dT
dh
I I
1
=
=

. ; T T T T z C
dT
dh
I II
1
1 z
2 2
II
II
2
=
=


63
h, mm
T, min
h
h
1
T
1
T
I
II
T, min
h
1
T
1
I
II
I,
mm
min
I=f(T)

Slika 3.29. Kriva habanja i intenziteta habanja reznih elemenata alata
Vreme rezanja u toku koga se parametar habanja promeni za jedinicu duine
predstavlja otpornost na habanje (slika 3.30). Proizilazi na osnovu funkcionalne
zavisnosti krive habanja oblika T = f (h) i odreena je relacijom:
, ;
1
1 u
1 1
I
I
h h 0 hT u K
dh
dT
R I
1
=
=

. ; h h h h u K
dh
dT
R II
1
1 u
2 2
II
II
2
=
=

T, min
h
1
T
1
T
h, mm
h
I
II
h
1
R
1
h
k
h, mm
I
II
R,
min
mm
R=f(T)
T

Slika 3.30. Kriva habanja i otpornosti na habanje reznih elemenata alata
Za dati kriterijum zatupljenja h
k
, na bazi krive otpornosti na habanje, moe se odrediti
postojanost alata T, jer ista predstavlja povrinu ispod krive.
Kriterijum zatupljenja alata definie trenutak prekida procesa rezanja i zamene
alata novim ili preotrenim. Kod utvrivanja kriterijuma zatupljenja alata treba: izbe-
gavati nepotrebna oteenja alata - krzanje ili lom alata (nastaje pri visokom stepenu
pohabanosti alata); obezbediti zahtevani kvalitet obrade (tanost obrade i kvalitet
obraene povrine); obezbediti maksimalnu ekonominost i proizvodnost obrade i sl.
Izbor alata za konkretne uslove obrade rezanjem podrazumeva izbor: vrste, oblika,
dimenzija, i materijala alata, uz poznavanje i tribolokih karakteristika (kvaliteta) alata.
Ispitivanje tribolokih karakteristika alata se zasniva na primeni dve grupe metoda:
kompleksnih i komparativnih metoda.
Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja alata i formiranja tehnolokih
baza podataka.
Komparativne metode ili indeksne - relativne metode zasnovane su na uporeivanju
ispitivanog i referentnog alata, iji je indeks kvaliteta 100. Za uporeivanje se koriste
osnovni: postojanost alata, brzina rezanja i trokovi obrade i dopunski kriterijumi:
otpori rezanja, temperature rezanja, kvalitet obraene povrine, tanost obrade i sl.

64
Osnovna veliina za utvrivanje tribolokih karakteristika alata je postojanost alata (T).
Postojanost alata odreena je oblikom krive habanja i kriterijumom zatupljenja alata
(slika 3.31).
Na osnovu krivih habanja za razliite alate (alate od razliitih alatnih materijala)
identifikuju se odgovarajue postojanosti alata i odreuje indeks tribolokih
karakteristika alata:
. 100
T
T
I
A
B T
aB
=
Pri tome je jedan od alata etalon alat (npr. alat A), iji je indeks tribolokih karakteristika
100. Postojanosti alata (T
A
, i T
B
) su odreene na bazi zadatog kriterijuma zatupljenja
alata h
k
.
h
T
h
k
T
A
T
B
A
B
I
T
T
aB
T B
A
= 100
I
a
T
100
100
A B
Alat

Slika 3.31. Krive habanja pri primeni razliitih alata
3.5.3 Obradljivost materijala
Projektanti i konstruktori razliitih delova i elemenata pri izboru materijala posebnu
panju obraaju samo na osobine materijala (tvrdoa, zatezna vrstoa, ilavost,
otpornost na koroziju, otpornost na habanje i sl.). Meutim, cena i kvalitet projektovanih
i konstruisanih elemenata zavise i od obradljivosti materijala. Obradljivost materijala je
relativna osobina materijala predmeta obrade, koja se definie kao lakoa kojom se
izvodi obrada.
Pojam obradljivosti materijala je sloen i razmatra se istovremeno sa vie aspekata i u
razliitim uslovima obrade. Tako, na primer, materijal dobre obradljivosti u obradi
struganjem moe da ima nisku obradljivost, na primer, u obradi provlaenjem i sl.
Ispitivanje obradljivosti materijala se zasniva na primeni dve grupe metoda:
komparativnih i
kompleksnih metoda.
Komparativne metode ili indeksne - metode relativne obradljivosti su zasnovane na
uporeivanju obradljivosti ispitivanog i referentnog (etalon) materijala, iji je indeks
obradljivosti 100. Kompleksne metode su metode sistematskog ispitivanja obradljivosti
i formiranja tehnolokih baza podataka.
Kriterijumi za ocenu obradljivosti materijala predmeta obrade, pri komparativnim
ispitivanjima, se formiraju na osnovu: postojanosti alata, ekonomine brzine
rezanja, trokova obrade, otpora rezanja, temperature rezanja, parametara
hrapavosti obraene povrine i sl.

65
Postojanost alata je jedan od osnovni pokazatelja za definisanje indeksa obradljivosti
materijala. Na osnovu formiranih krivih habanja za razliite materijale (slika 3.32) i
utvrenih kriterijuma zatupljenja alata identifikuju se vrednosti postojanosti alata (T
E
i
T
A
) pri obradi razliitih materijala.
h
T
h
k
T
A
T
B
A
B
I
T
T
mB
T Bi
Ai
= 100
I
m
T
100
100
A B
mat erijal

Slika 3.32. Krive habanja i indeks obradljivosti materijala
Ako se indeks obradljivosti materijala A (etalon materijala) oznai sa 100 tada je indeks
obradljivosti materijala B:
. 100
T
T
I
A
B T
mB
=
Kompleksne metode su metode utvrivanja skupova funkcija obradivosti, koje
obezbeuju kompleksna znanja o mehanici, termodinamici, tribologiji i ekonomici
rezanja, kao i kvalitetu obrade. Odlikuju ih kompleksna, dugotrajna i skupa ispitivanja,
uz veliki utroak raspoloivih resursa. Zato se i koriste za sistematska i sistemska
ispitivanja usmerena formiranju tehnolokih baza podataka (TB) neophodnih za
razvoj raunarski podranih sistema projektovanja tehnologija.
3.5.4 Sredstva za hlaenje i podmazivanje - SHP
Sredstva za hlaenje i podmazivanje predstavljaju trei element tribomehanikog
sistema u obradi rezanjem (slika 1.13). Primena SHP poela je jo u ranim fazama
razvoja procesa obrade metala rezanjem sa ciljem da se oblivanjem prostora u kome
se izvodi proces rezanja prvenstveno odvede generisana toplota, a zatim smanji trenje
na kontaktnim povrinama alata, slika 3.33.
p
p
p
SHP
SHP
SHP
p
p
SHP
SHP
a) Poli vanjem preko
strugoti ne
b) Pod pri tiskom u pravcu
grudne i le| ne
povr{ine
c) Pod viskom pri tiskom
kroz rezni alat
d) Unutra{nje hl a| enje kroz
dr{ku alata

Slika 3.33. Dovoenje SHP i hlaenje alata i predmeta obrade

66
Uklanjanje vika materijala sa predmeta obrade, bilo kojom vrstom obrade metala
rezanjem, ostvaruje se u uslovima koje karakteriu visoke temperature rezanja i visoki
pritisci na kontaktnim povrinama alata i predmeta obrade. Triboloki procesi koji se u
ovakvim uslovima razvijaju dovode do intenzivnog troenja alata i pojave velikih
neravnina na obraenoj povrini. Intenzitet razvoja tribolokih procesa je funkcija, pored
ostalog, i koliine generisane toplote koja se razvija u zoni rezanja i pritiska izmeu
kontaktnih povrina. Zato su osnovni zadaci, mehanizmi dejstva i uloga (time i
karakteristike) SHP:
sposobnost hlaenja - toplotna provodljivost,
sposobnost podmazivanja - sposobnost smanjenja trenja i
zatitna sposobnost - spreavanje neeljenih pojava u procesu obrade.
U procesu rezanja prisutni su i drugi mehanizmi dejstva SHP (slika 3.59) kao to su:
mahaniko dejstvo, difuziono dejstvo i spirajue dejstvo.
Oblivajui strugotinu, alat i predmet obrade, SHP odvodi deo generisane toplote u zoni
rezanja, smanjujui temperaturu rezanja. Efekat hlaenja zavisi od naina dovoenja
(slika 3.33), vrste i kvaliteta SHP itd.
Mehanizam podmazivanja kontaktnih povrina alata, pri primeni SHP, je jo uvek
nedovoljno razjanjen. Smanjenje trenja formiranjem noseeg (uljnog) filma nekog
fluida izmeu kontaktnih povrina obezbeuje se kod veine kliznih parova (slika 3.34).
Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da se pri veoma malim brzinama rezanja moe
formirati nosei film SHP i da se u tim sluajevima intenzitet trenja smanjuje i do 80 %.
Meutim, pri porastu brzine rezanja mogunosti formiranja noseeg filma su svedene
na minimum, zbog pojave visokih temperatura i kontaktnih pritisaka pri kojima se razara
nosei film i ostvaruje direktni kontakt alata i predmeta obrade.
rezni alat
predmet obrade
SHP
kl izni par rezni alat - predmet obrade
uljni fil m
element 1
element 2
F
N
V
F
N
V

Slika 3.34. Nosei - uljni film u uslovima trenja klizanja i obrade rezanjem
Sredstva za hlaenje i podmazivanje imaju i znaajnu zatitnu ulogu, koja zavisi od
njihove zatitne sposobnosti. SHP treba da: spree pojavu korozije na elementima
tehnolokog sistema, zadre stabilnost u procesu obrade (ne smeju se razlagati,
obrazovati penu itd.), spree stvaranje otrovnih para i negativne reakcije na koi
radnika, ne poseduju neprijatan miris, ne rastvaraju sredstva za podmazivanje (maziva)
i ne dovode do drugih negativnih reakcija i sl.
Vrste SHP
Razvoj SHP zasniva se na stvaranju fluida koji moe efikasno da hladi zonu rezanja
(odvodi generisanu toplotu), efektivno da podmazuje kontaktne povrine alata i
predmeta obrade i da pri svemu tome ne utie negativno na radnika, elemente
tehnolokog sistema i okolinu.

67
Efikasno hlaenje obezbeuje voda, jer ima visoku termiku provodljivost i specifinu
toplotu. Ali, voda ima izuzetno slaba podmazujua svojstva, ispira sredstva za
podmazivanje elemenata i sklopova, izaziva koroziju i sl.
Mineralna ulja imaju izvanredna podmazujua svojstva, deluju antikoroziono na
elemente tehnolokog sistema, podmazuju i klizne parove. Meutim, njihova termika
provodljivost i specifina toplota su izuzetno niske, tako da je efekat hlaenja izuzetno
mali.
Reavanje ova dva suprotna zahteva dovelo je do razvoja niza SHP, koja se mogu
razvrstati u tri grupe:
uljne emulzije,
hemijska - sintetika sredstva i
ista ulja za rezanje.
Uljne emulzije su meavina mineralnih ulja, emulgatora i vode. Koriste se u
proizvodnim operacijama koje se izvode velikim brzinama rezanja, pri relativno niskim
vrednostima otpora rezanja. U ovim uslovima obrade primarna je sposobnost hlaenja
(struganje, buenje, glodanje...). Dele se na:
mlene - neprozirne emulzije,
iste mlene, prozirne ili transparentne emulzije i
mlene emulzije sa EP aditivima (aditivi visokog pritiska).
Hemijska ili sintetika sredstva su rastvori neorganskih i organskih materija u vodi sa
ili bez aditiva za poboljanje tribolokih i drugih karakteristika sredstva. Dele se na:
hemijska - sintetika SHP za bruenje i
hemijska - sintetika SHP za struganje, buenje i glodanje.
Polusintetika sredstva sadre manju koliinu mineralnih ulja od uljnih emulzija i veu
koliinu emulgatora i povrinski aktivnih molekula od hemijskih.
Uljne emulzije, hemijska - sintetika i polusintetika sredstva sadre i odgovarajue
dodatke - aditive:
emulgatore (stvaranje kvalitetne emulzije),
inhibitore korozije (spreavanje pojave korozije),
antipenuavce (spreavanje penuanja sredstva),
baktericide (spreavanje biolokog zagaenja sredstva) i
EP aditive (obezbeenje mogunosti primene sredstva u uslovima obrade
sa visokim kontaktnim pritiscima).
ista ulja za rezanje su mineralna ulja sa ili bez aditiva. U ovu grupu spadaju i masna
ulja. Koriste u proizvodnim operacijama u kojima je bitna sposobnost podmazivanja i
antikoroziona stabilnost SHP (provlaenje, izrada zupanika...). Dele se na:
aktivna sa EP aditivima i
neaktivna sa EP aditivima.
Izbor SHP podrazumeva izbor pre svega: vrste SHP, koncentracije SHP, tipa aditiva, i
zavisi od: vrste obrade, materijala alata, materijala predmeta obrade i sl.

68
Osnovna veliina kojom se ocenjuju triboloke karakteristike SHP je postojanost alata
(T). Postojanost alata odreena je oblikom i poloajem krive habanja i kriterijumom
zatupljenja alata (slika 3.35).
h
T
h
k
T
A
T
B
SHP A
SHP B
I
T
T
shpB
T B
A
= 100
I
shp
T
100
100
SHP
A
SHP
B
SHP

Slika 3.35. Krive habanja pri primeni razliitih SHP
Ekoloki aspekti primene SHP
Proizvodne procese, pored izrade delova i proizvoda, prati i pojava razliitih tipova
otpada (slika 3.36) kao to su: otpadne vode, ulja i emulzije, hemikalije i drugi
vidovi organskih i neorganskih zagaivaa ivotne sredine. Sve vidove otpada
treba evidentirati, odloiti i odstraniti, ime se spreava zagaenje ivotne sredine i
stvaraju podloge za razvoj i izgradnju sistema zatite ivotne sredine prema zahtevima
standarda upravljanja kvalitetom (standardi ISO 9000 i ISO 14000) i meunarodnih
konvencija u oblasti zatite ivotne sredine.
proizvodi
usluge
st rugot ina
ot padna SHP
ost al i otpad
osnovni i pomo} ni
mat erij al
energija
voda
znanje
PROI ZVODNI PROCES
- evidencija
- odlaganje
- regener acija
(recikla` a)
- odst ranjivanje

Slika 3.36. Strukturni elementi proizvodnog procesa
Viestruko negativno delovanje SHP na oveka, elemente tehnolokog sistema i radnu
i ivotni sredinu zahteva razradu ekolokog sistema primene SHP u cilju ekoloke
zatite ivotne sredine (slika 3.37). To iz razloga to neorganska (strugotina, produkti
habanja, praina i sl.), organska (papir, cigarete, kafa, hrana i sl.) i bioloka (bakterije i
gljvice) zagaenja SHP u toku pripreme i korienja dovode do velikog broja posledica.
Posledice se ogledaju u pojavi neprijatnog mirisa i isparenja, promeni boje i stabilnosti
SHP, pojavi korozije na elementima tehnolokog sistema, penuanja, infekcija, alergija i
drugih tetnih dejstava SHP.
Osnovu ekolokog sistema poslovanja sredstvima za hlaenje i podmazivanje ini
sistem odravanja propisanih osobina SHP sastavljen iz dva nivoa zatite. Prvi nivo je
smanjenje svih zagaenja SHP, a drugi preiavanje i regeneracija SHP. Smanjenje
nivo zagaenja se postie revitalizacijom sistema podmazivanja maine (spreavanje ili
svoenje na minimum mogunosti prodiranja SHP i drugih ulja u SHP), spreavanjem
zagaenja izborom SHP (vrsta, koncentracija i sl.), kvalitetnom pripremom SHP, stal-
nom kontrolom, preiavanjem i potovanjem propisa, tehnikih uslova i standarda.

69
obaveze preduzetnika
za tita ljudi za tita ivotinjskog sveta
za tita prirode
za tita
ivotne sredine
za tita na radu
ekolo ka za tita
ivotne sredine

ekolo ka za tita
radne sredine

EKOLO KA
ZA TITA
ekolo ka
za tita prirode
ekolo ka za tita
ivotinjskog sveta

- pokazatelji dermatolo kog

uticaja SHP
- pokazatelji isparljivih ga-
sova nastalih sagoreva-
njem SHP
- pokazatelji sklonosti ka
reagovanju sa ne isto ama
- pokazatelji aktivnosti
EP aditiva
- pokazatelji korozionog
delovanja SHP

- mogu nost razgradnje
- mogu nost recikla e

- pokazatelji sadr aja opas-
nih materija u SHP
- sadr aj mineralnog ulja u
SHP
- pokazatelji ekolo kih
tro kova

Slika 3.37. Sistem ekoloke zatite ivotne sredine
Poslovanje sa sredstvima za hlaenje i podmazivanje
Savremeni sistem poslovanja sredstvima za hlaenje i podmazivanje zahteva
poznavanje metodologije poslovanja SHP koja obuhvata:
izbor SHP sa tribolokog i ekolokog aspekta,
skladitenje, pripremu, praenje i kontrolu SHP,
primenu tehnologija preiavanja, razgradnje, regeneracije (reciklae) SHP,
primenu proizvodne opreme sa sistemima za razgradnju i regeneraciju SHP,
razradu novih postupaka projektovanja proizvodnih procesa koji ukljuuju
ekoloki aspekt primene SHP i sl.
Postupak i kvalitet pripreme SHP zadatog sastava i karakteristika odreuje vek trajanja
i tehnoloku efektivnosti SHP u procesu obrade. Emulzije se pripremaju od koncentrata
rastvaranjem u vodi ili od vodenih rastvora razliitih komponenata. Rezna ulja su
najee ve pripremljena za upotrebu.
Osnovnu pripreme ini uvoenje komponenti SHP (koncentrata, emulgatora, aditiva) u
vodu, primenom specijalnih ureaja - miksera (slika 3.38) ili postupaka meanja,
homogenizacije, ultrazvune disperzije, koloidnog meanja i sl.

70

12
4
3
1
6
7
8
9
10
11
5
2

NE
DA
Slike 3.38. SHP mikser razvijen u LOMT -u Mainskog fakulteta u Kragujevcu
Preiavanje, razgradnja i regeneracija (reciklaa) SHP se sastoje u primeni
razliitih principa i postupaka: izdvajanje mehanikih neistoa, unitavanja
mikroorganizama, izdvajanja nerastvorljvih ulja iz emulzija i rastvora, izdvajanja vode iz
istih reznih ulja i kompleksne razgradnje i regeneracije (reciklae) SHP, slika 3.39.
SPALJI VANJE
DESTILACIJA
ELEKTROLI ZA
FLOTACI JA
HEMI JSKE
FI LTRI RANJE
CENTRI FU-
GI RANJE
RAZGRADNJA
SHP

Slika 3.39. Postupci razgradnje SHP

71
3.6 KVALITET OBRADE
Kvalitet proizvoda je kompleksan pokazatelj i funkcija je kvaliteta: konstrukcije dela,
izrade i obrade, obradnog sistema, obradnog procesa, pripremka i sl.
Kvalitet izrade i obrade je jedan od uslova za postizanje visokog nivoa kvaliteta
proizvoda i obuhvata:
tanost obrade i
kvalitet obraenih povrina.
Ova dva kompleksna pokazatelja kvaliteta obrade su u meusobnoj zavisnosti, razliito
za svaki obradni sistem, i funkcije su velikog broja uticajnih faktora.
3.6.1 Tanost obrade
Tanost obrade je stepen podudarnosti (bliskosti) obraenih delova i modela
definisanog konstruktivno-tehnolokom dokumentacijom. Uslovljena je zahtevima
konstruktivne dokumentacije (oblik, dimenzije, klasa tanosti, odstupanja i sl.),
funkcionalnost, zamenljivost delova i sklopova itd. Osnovni cilj ekonomine proizvodnje,
sa minimalnim trokovima obrade, je proizvoditi delove samo onoliko tano koliko je
potrebno, a ne koliko je mogue.
Greke obrade su sluajnog karaktera, retko sistematskog, i ne mogu se unapred
predvideti. Meutim, pravilnim izborom tehnologija i parametara obrade mogu se svesti
na minimum, u granice dozvoljenih odstupanja.
Pri obradi rezanjem se javljaju greke u mikrostrukturi - povrinskom sloju i
geometrijske greke obrade. Geometrijske greke obrade (slika 3.40) su:
makrogeometrijske i mikrogeometrijske greke.
T
Gre{ka oblika
T
Gre{ka mer e
T
Gre{ka polo` aja
MAKROGEOMETRI JSKE GRE[ KE
MI KROGEOMETRI JSKE
GRE[ KE
T
Hr apavost

Slika 3.40. Geometrijske greke obrade
Mikrogeometrijske greke se odnose na hrapavost obraene povrine, a
makrogeometrijske na tanost - odstupanja: oblika, poloaja i mera - dimenzija.
Odstupanje oblika je odstupanje stvarnog oblika od idealnog. Dozvoljena odstupanja
oblika su pravost, ravnost, krunost, cilindrinost, oblik linije i oblik povrine. Neki
primeri oznaavanja odstupanja oblika na crteu, prema standardu JUS M. A1. 243,
244 i 246, su prikazani na slici 3.41.
Odstupanja poloaja povrina su odstupanja meusobnog poloaja u odnosu na
idealni. Dozvoljena odstupanja poloaja (slika 3.41) su odstupanja: pravca (paralelnost,
upravnost i ugao nagiba), mesta (lokacija, koncentrinost, koaksijalnost i simetrinost) i
tanosti obrtanja (tanost, krunost i ravnost obrtanja).

72
0,1
toler ancija za pravost
0,01
toler ancija za ravnost
0,1
tol erancija za kru` nost
0,1
R
t olerancija obli ka povr{ ine
0,04
toler ancija oblika linije
0,1
t oler ancija cilindr i~nost i

Slika 3.41. Primeri oznaavanja odstupanja oblika
3.6.2 Kvalitet obraene povrine
Izlazna povrina iz tribomehanikog sistema u obradi metala rezanjem je uvek
obraena povrina, povrina iza reznog alata.
Pod obraenom povrinom se podrazumeva povrinski sloj materijala ispod povrine
nastale obradom (slika 3.42). To je tanak sloj materijala sastavljen, po Schmalz-u, od
dva dela:
spoljanjeg graninog sloja i
unutranjeg graninog sloja.
Spoljanji granini sloj debljine oko 0,0001 - 0,001 mm je sloj koji razdvaja metalnu
povrinu predmeta obrade od atmosfere ili nekog naleueg vrstog tela. Sastavljen je
od apsorbovane vode, ulja, gasova i drugih organskih jedinjenja, kao i sloja oksida,
nastalih nakon reakcije obraene povrine sa sredinom u kojoj se izvodi proces obrade.
SGS
UGS
[ malc
Ja{} erici n
1
6
5
4
3
2

Slika 3.42. Obraena povrina prema malzu i Jaericinu
Unutranji granini sloj debljine oko 0,01 - 0,05 mm je tanak strukturno izmenjen
prelazni sloj materijala u odnosu na strukturu materijala pre obrade. Fizike i hemijske
osobine sloja se znatno razlikuju od osnovnog materijala, a promene su rezultat
ukupnih toplotnih i mehanikih optereenja, fiziko-hemijskih i drugih meudejstava.
Zbog strukturnih promena, promene hemijskog sastava, mehanikih karakteristika,
pojave zaostalih napona i drugih defekata sloj se esto naziva i defektnim slojem.

73
Osobine povrinskog sloja su rezultat dejstva sloenog i meusobno uslovljenog
kompleksa kinematskih i fizikohemijskih faktora, meu kojima odluujuu ulogu ima
plastino deformisanje, otvrdnjavanje i zagrevanje predmeta obrade. Dve grupe
pokazatelja kvaliteta obraenih povrina su:
geometrijske (odstupanje oblika, valovitost i hrapavost) i
fizikomehanike karakteristike povrinskog sloja (struktura, mikrotvrdoa,
zaostali naponi).
Geometrijski parametri podrazumevaju odstupanja od geometrijski pravilnog makro i
mikro novoa. Fizikohemijsko stanje povrinskog sloja ocenjuje se parametrima koji
karakteriu strukturu, fazni i hemijski sastav, deformacije, naprezanja i sl.
Hrapavost obraene povrine
Osnovne karakteristike mikrogeometrije obraene povrine (slika 3.43) su:
valovitost i
hrapavost obraene povrine.
Valovitost obraene povrine je definisana neravninama kod kojih je odnos koraka
(S
v
) i visine neravnina (H
v
) iznad 40 (S
v
/ H
v
40).
S
S
v
H
v

Slika 3.43. Valovitost i hrapavost obraene povrine
Hrapavost obraene povrine ine neravnine kod kojih je odnos koraka (S = 2 - 800
m) i visine neravnina (H=0,03 - 400 m) ispod 40.
Hrapavost obraene povrine je skup svih neravnina koje obrazuju reljef
povrine u granicama odabranog iseka takve veliine da su eliminisane greke
oblika i valovitosti. Hrapavost povrine zavisi od uslova rezanja, posebno oblika alata,
stanja reznih ivica alata, habanja reznih elemenata alata, naslage, vibracija, krutosti
elemenata tehnolokog sistema i sl. Razlikuje se poprena i uzduna hrapavost.
popre~na hrapavost
V
S
u
z
d
u
`
n
a

h
r
a
p
a
v
o
s
t
S
V
S
popre~na
hrapavost

Slika 3.44. Poprena i uzduna hrapavost obraene povrine
Parametri hrapavosti obraene povrine
Za praenje hrapavosti obraene povrine postoji vie od 30 parametara. Prema JUS
standardima (JUS M. A1. 020) parametri hrapavosti se dele na: osnovne i dopunske.

74
Tri osnovna parametra hrapavosti su:
R
a
- srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila,
R
z
- srednja visina neravnina i
R
max
- maksimalna visina neravnina.
m
0
R
a
R
m
a
x
y
x
l
y ....
1
..... y
n

Slika 3.45. Parametri hrapavosti povrina
Za njihovo definisanje koriste se dve osnovne veliine:
m - srednja linija profila i
l - referentna duina.
Srednja linija profila - m (osa x - slika 3.45) je linija koja see profil obraene
povrine tako da je, u granicama referentne duine, zbir kvadrata odstupanja svih
taaka profila minimalan:

=

n
1 i
2
i
y . min
Referentna duina - l je minimalna duina iseka profila povrine, neophodna za
pouzdano definisanje paramatara hrapavosti, na kojoj su eliminisani uticaji drugih vrsta
nepravilnosti (valovitosti, greke oblika itd.).
Srednje aritmetiko odstupanje profila od srednje linije profila - R
a
(slika 3.45) je
srednja aritmetika vrednost odstupanja svih taaka efektivnog profila (y
1
, y
2
, ...., y
n
) od
srednje linije profila u granicama referentne duine:

=
l
0
a
dx y
l
1
R .
Maksimalna visina neravnina - R
max
(slika 3.45) je rastojanje dve paralelne prave sa
srednjom linijom profila, povuene tako da, u granicama referentne duine profila,
dodiruju najviu i najniu taku profila.
Srednja visina neravnina - R
z
(slika 3.46) je razlika srednjih aritimetikih vrednosti pet
najviih i pet najniih taaka profila u granicama referentne duine:
.
5
R R R R R
5
R R R R R
R
10 8 6 4 2 9 7 5 3 1
z
+ + + +
+ + + +
=

75
RR
l
R
z
R
1
R
2
R
6
R
3
R
8R
5
R
7
R
1
0
R
9
R
4

Slika 3.46. Srednja visina neravnina
Pored osnovnih postoji i vei broj dopunskih parametara hrapavosti. Prema JUS
standardima to su:
duina noenja profila,
koeficijent noenja profila,
kriva noenja profila i sl.
Duina noenja profila - l
c
(slika 3.47) je zbir duina svih elementarnih odseaka na
profilu, u granicama referentne duine, koje odseca prava paralelna srednjoj liniji profila
na rastojanju (c): .
=
=
k
1 i
ci c
l l
0
R
m
a
xc
c
/
R
m
a
x
y
x
l
l
c1
l
ci l
cn
l/l
pi
p
i
1
0
1

Slika 3.47. Duina noenja profila i relativna kriva noenja profila
Koeficijent noenja profila - p
nc
je odnos duine noenja profila i referentne duine
profila: . % , 100
l
l
p
c
nc
=
Kriva noenja profila, slika 3.47, najbolje govori o rasporedu materijala u hrapavom
sloju obraene povrine. Predstavlja grafiku interpretaciju zavisnosti duine noenja
profila od poloaja ravni seenja (rastojanja ravne povrine od gornje granice AA - p
i
).
Sve povrine, od najgrubljih do najfinijih, prema standardu JUS M. A1. 020, razvrstane
su u 12 klasa hrapavosti povrina (tabela 3.3). Oznaavanje kvaliteta povrina na
crteu je propisano standardom JUS M. A0. 065 (slika 3.52).

76
OZNAKE HRAPAVOSTI
Znak Tuma~enje
Zna~enje znaka se unosi na
crt e` u, na primer
Ozna~ena povr {ina se obr a| uj e
bilo kojim postupkom obrade
postupcima ski danja materijala
Ozna~ena povr {ina se ne obra| uje
postupcima bez skidanja mat eri jala
N9
N9
N9
=
RASPORED DODATNI H OZNAKA HRAPAVOSTI
a - Klasa hrapavosti il i vrednost R , m
b - Postupak obrade i li vrsta pr evl ake -
upi suje se j asno re~ima
c - Referentna duì na pr ema JUS M. A1. 120
ili broj tal asnog fi ltra kada odstupa
od standardnog broja
d - Oznaka pr avca prostiranja ner avni na
e - Dodatak za obradu, mm
a
s
f - Drugi parametr i hr apavosti , osi m R , uz obavezno upi si vanj e

oznake i vr ednosti parametra, m, na pr imer R 12
a
z
PRI MERI OZNAKA:

e
a
b
c ( f)
d
z B z n
OZNAKE PRAVCA PROSTIRANJA NERAVNINA
Znak
T
u
m
a
~
e
n
j
e
O
p
i
s
n
o
G
r
a
f
i
~
k
o
M
M
C
R
C R
Paralelno ravni
pr ojekci je u
kojoj je znak
postavljen
Upravno na
ravan projekcije
u kojoj je znak
postavljen
Ukr{teno u dva
kosa pravca
relat ivno prema
ravni projekcije
U vi {e
pravaca
Pri bli` no
kru`no prema
sredi{t u
povr{ina
Pribli` no
radijal no prema
sredi{t u
povr{ina
VELI^ INA KUKICE
Oznaka
60
o
60
o
H
2
H
2
H
1
H
1 d'
3,5
5
7
5
7
10
10
14
20
0,35
0,5
0,7
d' - debl jina l inija kuki ce

Slika 3.48. Oznaavanje kvaliteta povrina na radionikim crteima
Tabela 3.1: Pregled klasa hrapavosti povrina pri pojedinim postupcima obrade
0,025 0,05
0,1
0,2 0,4 0,8
1,6 3,2 6,3 12,5
25
50
VRSTA
OBRADE
N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N9 N10 N11 N12 N8
GRADACIJE
KLASA
KVALITETA
GRUBA OBRADA
PRETHODNA
OBRADA
FI NA
OBRADA
NAJFI NIJA OBRADA
Aritmeti~ko odstupanje od sr ednje linije prof ila, R , m
a

Grubo rendisanje
Fino r endi sanje
Grubo struganje
Prethodno st rug.
Fino struganje
Najfinije struganje
Bu{enje
Upu{tanje
Razvrtanje
Fino r azvrtanje
Najfinije razvrt.
Grubo glodanje
Prethodno glod.
Fino glodanje
Najfinije glodanje
Provla~enje
Fino pr ovla~enje
Grubo bru{enje
Normalno bru{.
Fino br u{enje
Najfinije bru{enje
Honovanje
Fino honovanje
Najfinije honov.
Grubo lepovanje
Prethodno lepov.
Fino lepovanje
Najfinije lepov.


77
U povrinskim slojevima obraene povrine, usled dejstva toplotnih i mehanikih
optereenja, dolazi do pojave neeljenih efekata kao to su: pojava mikropukotina i
zaostalih napona, plastino deformisanje i otvrdnjavanje, promena mikrostrukture i
mikrotvrdoe, pojava mestimino nagorelih povrina i sl.
3.7 EKONOMIKA REZANJA I REIMI OBRADE
3.7.1 Struktura vremena obrade
Svi delovi se obrauju na veem broju obradnih sistema ili jednom obradnom sistem sa
veim brojem obradnih jedinica. Savremeni obradni sistemi namenjeni serijskoj i
masovnoj proizvodnji projektovani su i izgraeni tako da izvre potpunu obradu
predmeta odreenog oblika. Ukupno vreme obrade serije od Z komada je [89, 126]:
,
k pz u
t Z T T + = min
gde su: T
pz
, min - pripremno - zavrnog vremene za seriju i
t
k
, min - komadno vreme (vreme obrade po komadu).
Pripremno - zavrno vreme je vreme potrebno za prouavanje tehnoloke
dokumentacije, pripremu obradnog sistema (maine, alata i pribora i sl.) i raspremanje
obradnog sistema (odlaganje pribora, alata, ienje i podmazivanje maine i sl.) nakon
zavretka izrade serije od Z - komada.
Broj komada u seriji obuhvata broj komada koji se izradi u toku jedne ili vie smena,
jedne ili vie nedelja/meseci.
Komadno vreme ili vreme obrade po komadu se sastoji od osnovnog redoslednog (t
or
)
i izgubljenog vremena (t
i
). Izgubljeno vreme obuhvata vremenske gubitke u procesu
proizvodnje (organizaciono-tehniki i drugi razlozi), dok se osnovno redosledno vreme
sastoji od osnovnog vremena (t
o
) i meuvremena (t
m
), uslovljenog tehnolokim
razlozima (prelaz sa jedne na drugu tehnoloku operaciju). Osnovno vreme obuhvata
glavno vreme obrade (t
g
) i pomono vreme (t
p
). Komadno vreme je vreme izvoenja
jedne proizvodne operacije se moe prikazati relacijom oblika:
. min ,
d g p pz k
t t t t t + + + =
u kojoj su: t
pz
- pripremno zavrno vreme (t
pz
= T
pz
/ Z), t
p
- pomono vreme, t
g
- vreme
efektivnog rezanja (glavno vreme obrade) i t
d
- dodatno vreme.
Pomono vreme je vreme koje se troi za realizaciju pomonih aktivnosti i kretanja u
procesu obrade kao to su: postavljanje i stezanje predmeta obrade, prazni hodovi,
otputanje i skidanje predmeta obrade i sl. Snima se i odreuje metodama studije rada
i vremena.
Dodatno vreme je vreme koje se troi na kratke odmore i druge potrebe radnika.
Odreuje se najee u funkciji pomonog i glavnog vremena:
%. ) ( min; , ) ( 20 5 p t t
100
p
t
1 p g
1
d
= + =
Glavno vreme ili vreme efektivnog rezanja je vreme koje se troi na direktno
oblikovanje predmeta obrade (vreme kontakta alata i predmeta obrade). Definisano je
relacijama (slika 3.49):

78
za maine sa glavnim obrtnim kretanjem min, ,
S n
L
i t
g
=
i za maine sa glavnim pravolinijskim kretanjem: min, ,
S n
B
i t
L
g
=
U izrazima su: i - broj prolaza; L, mm - radni hod alata i B, mm - irina obrade.
V, n
S
L
l e
d
L= l+ e
a
b
B
e
2
e
2
S
mm/dh
B= b+ 2 e
2
a) Obrada struganj em b) Obrada rendisanjem

Slika 3.49. Osnovni parametri za odreivanje glavnog vremena obrade
3.7.2 Trokovi obrade
Obradne sisteme u kojima se izvodi proces rezanja i oblikovanja predmeta obrade ine:
alatna maina na kojoj se vri obrada,
rezni alat kojim se izvodi proces rezanja,
sredstvo za hlaenje i podmazivanje kojim se poboljavaju uslovi obrade i
radnik koji upravlja procesom obrade.
Vrednost proizvodnje koja se stvara na obradnim sistemima sastoji se iz trokova
obrade (V
o
) i dodatnih trokova (V
d
):
,
=
+ = + =
n
1 i
di o d o
V V V V V
gde su: V
o
, din - trokovi obrade proizvodne operacije i V
di
, din - dodatni trokovi
(kontrole, pripreme, doprinosi, energija, vode, pare i sl.) svedeni na proizvodnu
operaciju.
Trokovi obrade koji nastaju u obradnom sistemu:
, SHP M A R V
o
+ + + = din/operaciji
se sastoje od: R - trokova rada, A - trokova alata, M - trokova maine i SHP -
trokova sredstva za hlaenje i podmazivanje.
Trokovi rada su direktno proporcionalni faktoru uticaja bruto linog dohotka strunog
radnika (n), bruto linom dohotku radnika (k
1
) i komadnom (ukupnom) vremenu obrade
(t
k
): , , din t k n R
k 1
= o znai da se mogu smanjiti smanjenjem komadnog
vremena odnosno poveanjem produktivnosti rada. Faktor uticaja bruto linog dohotka
strunog radnika: ,
2
1
1
3
N
N
k
k
1 n + = zavisi od: k
1
, k
3
, din/min - bruto linog dohotka
proizvodnog i strunog radnika i N
1
, N
2
- broja maina koje opsluuje jedan proizvodni
odnosno jedan struni radnik.

79
Trokovi alata e sastoje od: A
1
- trokova zamene pohabanog alata novim ili
preotrenim, A
2
- trokova regeneracije odnosno odravanja alata i A
3
- trokova
amortizacije alata. U izrazu su: t
1
, min - vreme zamene alata, k
2
, din/min - bruto lini
dohodak otraa, t
2
, min - vreme otrenja alata, C
a
, din - nabavna vrednost alata, i -
broj moguih otrenja alata i T, min - postojanost alata, vreme rada izmeu dva otrenja
alata:
, , din
T
t
1 i
C
t k t k n A A A A
g
a
2 2 1 1 3 2 1

+
+ + = + + =
Trokovi maine su definisani izrazom:
, , din t
60 100 F
p C
M
k
m

=

u kome su: C
m
, din - nabavna vrednost maine (obradnog sistema) sa priborom, na
koju se primenjuje amortizaciona stopa, p = 7-12 % - amortizaciona stopa, F, h -
raspoloivi godinji fond asova rada maine i - vremenski stepen iskorienja
maine.
Trokovi sredstva za hlaenje i podmazivanje zavise od: Q
shp
, l - koliine utroenog
sredstva za hlaenje i podmazivanje, C
shp
, din/l - nabavne cene SHP i t
k
, min -
komadnog vremena obrade:
din t
60
C Q
SHP
k
shp shp
,
=
Ukupni trokovi obrade se mogu prikazati kao na slici 3.50.
R
M
A
SHP
T T
e
V
o
V
o
R
A
M
V ,
di n
o
V ,
%
o
0,3
0,2
0,1
0
60
40
20
0
48.7, %
10.5, %
40.8, %
0.370
0.220
0.180

Slika 3.50. Struktura trokova obrade
3.7.3 Postojanost alata
Postojanost alata (T) je vreme neprekidnog rezanja izmeu dva otrenja ili dve
zamene alata. Izraava se u vremenskim jedinicama, mada se koriste i veliine kao to
su: preeni put alata, broj obraenih komada, zapremina skinute strugotine, povrina
obraena u toku procesa rezanja i sl.
Postojanost alata zavisi od velikog broja parametara: reima rezanja, geometrije alata,
materijala predmeta obrade i alata, vrste alata, vrste i naina dovoenja SHP, vrste
proizvodne operacije, postupka obrade, vrste rezanja (prekidno ili neprekidno),
dinamikih pojava u procesu itd. Pri optimalnoj geometriji alata i konstantnim uslovima
obrade osnovni parametri uticajni na postojanost alata su korak, brzina i dubina
rezanja.

80
Ekonomina postojanost alata je vreme neprekidnog rezanja izmeu dva otrenja
alata (dve zamene alata) pri kome su trokovi obrade minimalni ili je specifina
proizvodnost obrade maksimalna. Na osnovu definicije ekonomine postojanosti alata
proizilaze i metode prorauna. To znai da se ekonomina postojanost moe
proraunati na bazi:
trokova obrade,
proizvodnosti obrade,
vremena izrade i sl.
Ekonomini i merodavni reimi obrade su definisani parametrima:
glavnog i
pomonog kretanja.
Ekonomini reim obrade je reim obrade odreen na bazi trokova obrade odnosno
ekonomine postojanosti alata. Za izabrani reim obrade bira se maina.
Merodovani reim obrade se projektuje za poznatu mainu relativno male snage.

4. OBRADA STRUGANJEM
4.1 PROIZVODNE OPERACIJE I ALATI
Obrada struganjem je postupak obrade prvenstveno rotacionih delova (vijaka,
navrtki, osovina, vratila, aura, remenica, ...). Ostvaruje se tako to predmet obrade
izvodi glavno obrtno kretanje, a alat pomono pravolinijsko kretanje (slika 4.1).
Relativna kretanja alata i predmeta obrade uslovljavaju i vrstu proizvodne operacije u
obradi struganjem (uzduna i poprena obrada, izrada konusa i sl.).
2
1
Uzdu na obrada
1
3
Popre na obrada
1
2
usecanje - odsecanje
1
2
izrada konusa

Slika 4.1. Osnovna kretanja alata i predmeta obrade u obradi struganjem
Glavno kretanje (1) je definisano brzinom rezanja (V, m/min) - brojem obrta
predmeta obrade (n, o/min). Pomono kretanje (2) je odreeno korakom (S, mm/o
- aksijalno pomeranje alata za jedan obrt predmeta obrade) i brzinom pomonog
kretanja (V
p
, mm/min).
Osnovni geometrijski parametri obrade su irina i debljina reznog sloja (slika 4.2):
sin
a
b = i sin S h = ,
tako da je povrina poprenog preseka reznog sloja: h b S a A = = .
S
b
a
h D
d

Slika 4.2. Povrina poprenog preseka strugotine u obradi struganjem
82
Dubina rezanja (a) zavisi od dodatka za obradu i iznosi:
2
d D
a
= ili
2
a
i
=
gde su dodaci za obradu (slika 4.3, tabele P.4 - P.10, Prirunik [79]):
1
- dodatak za grubu obradu,
2
- dodatak za finu obradu i
3
- dodatak za bruenje.
L
D
2
/
2
3
/
2
L
3p
1p
2p
D
Uzdu na obrada Popre na obrada

Slika 4.3. Dodaci za obradu u obradi struganjem
4.1.1 Proizvodne operacije u obradi struganjem
Proizvodne operacije obrade struganjem se, prema kvalitetu obraene povrine,
razvrstavaju na proizvodne operacije: grube i fine obrade, odnosno proizvodne
operacije:
prethodne i
zavrne obrade,
pri emu su proizvodne operacije prethodne obrade operacije grube obrade, a
proizvodne operacije zavrne obrade operacije grube ili fine obrade.
Obradom struganjem (slika 4.4) se realizuje veliki broj operacija kao to su:
uzduna obrada (spoljanja i unutranja - a),
poprena obrada (spoljanja i unutranja, usecanje, prethodno i zavrno
odsecanje - b),
izrada konusa (spoljanjeg i unutranjeg - c),
izrada profila (profilnim alatom i kopiranjem - d),
nerotaciono struganje (prizmatinih delova i leno struganje - e),
izrada navoja (spoljanjeg i unutranjeg - f),
izrada i obrada otvora i rupa itd.

83
Spolja nja
obrada otvora obrada rupa
Unutra nja
gruba Zavr na
usecanje
prethodno
odsecanje
zavr{no
odsecanje
Spolja nji navoj
Unutra nji navoj
a) Uzdu na obrada
c) Izrada konusa
d) Izrada profila
f) Izrada navoja
e) Nerotaciona obrada uz dopunsko oscilatorno
radijalno kretanje alata
b) Popre na obrada
Spolja nja
Unutra nja
Spolja nji Unutra nji
kopiranjem profilnim no evima
Prizmati ni delovi Le no struganje

Slika 4.4. Proizvodne operacije u obradi struganjem
4.1.2 Alati u obradi struganjem
Strugarski noevi su raznovrsni po obliku, dimenzijama i vrsti alatnog materijala.
Prema vrsti obrade razlikuju se strugarski noevi za spoljanju obradu (uzdunu i
poprenu), unutranju obradu, usecanje i odsecanje, izradu navoja i sl. Prema kvalitetu
povrine strugarski noevi se razvrstavaju na strugarske noeve za grubu (prethodnu) i
zavrnu (finu) obradu.
Prema obliku strugarski noevi mogu biti pravi, savijeni i krstasti (slika 4.5), a prema
obliku poprenog preseka drke pravougaoni, kvadratni i kruni.
pravi savijeni krstasti

Slika 4.5. Oblici strugarskih noeva
84
Prema smeru kretanja u toku obrade strugarski noevi se dele na leve, desne i eone
(slika 4.6). Orijentacija se odreuje poloajem palca ruke.
desni
glavno
se ivo
glavno
se ivo
levi
desni
levi
Popre ni

Slika 4.6. Levi, desni i popreni strugarski noevi
Prema vrsti alatnog materijala razlikuju se strugarski noevi od brzoreznog elika, sa
lemljenim ploicama od tvrdog metala i mehaniki privrenim ploicama savremenih
alatnog materijala.
Za izradu strugarskih noeva danas se uglavnom koriste tvrdi metali (sa ili bez
prevlake), rezna keramika i super tvrdi materijali u vidu okretnih (izmenjivih) ploica.
Ploice se mehaniki vezuju za nosae alata, tako da se formiraju razliiti tipovi
strugarskih noeva (slika 4.7). Strugarski noevi sa okretnim ploicama se ne otre, ve
se ploica okree sve dok se ne iskoriste sve rezne ivice. Iskoriene i pohabane
ploice se prikupljaju i upuuju na reciklau.
Strugarski noevi sa lemljenim ploicama (slika 4.8) se retko koriste u savremenoj
industriji. To iz razloga to je njihova izrada skuplja, a i trokovi eksploatacije su vei
zbog potrebe preotravanja alata (trokovi otrenja i obrade).
a) Strugarski no evi za spolja nju obradu
b) Strugarski no evi za unutra nju obradu

Slika 4.7. Strugarski noevi sa izmenjivim (okretnim) reznim ploicama
85
a) Strugarski no evi za spolja nju obradu
b) Strugarski no evi za unutra nju obradu

Slika 4.8. Strugarski noevi za lemljenim ploicama
Brzorezni elici se koriste za izradu profilnih noeva namenjenih obradi sloenih i
profilisanih povrina na jednovretenim i vievretenim automatskim strugovima (slika
4.9).
Kru ni
paralelni
nagnuti
paralelni
nagnuti
Prizmati ni

Slika 4.9. Profilni strugarski noevi
86
Osnovni oblici i dimenzije strugarskih noeva od brzoreznih elika i sa lemljenim
ploicama su standardizovani. Istovremeno su standardizovane i drke
strugarskih noeva i okretne ploice. Takvi strugarski noevi spadaju u grupu
standardnih strugarskih noeva i proizvode ih visoko specijalizovane kompanije. U
metalopreraivakoj industriji koriste se i specijalni strugarski noevi, koji se
projektuju i izrauju od strane korisnika.
Strugarski no (slika 4.10) se sastoji od:
tela alata na kome se nalaze rezni elementi (rezni klin) i
drke preko koje se izvodi postavljanje i privrivanje na nosa alata.
Dr ka
telo
osnova
grudna
povr ina
le na
povr ina
pomo na
le na
povr ina
glavno
se ivo
pomo no
se ivo
rezni vrh

Slika 4.10. Osnovni delovi
strugarskog noa
Lena i grudna povrina reznog klina noa (ploice) se mogu izvoditi sa rubovima
(fazetama) utvrene irine, naroito kada je vrednost grudnog ugla, u oblasti ruba,
negativna (slika 4.11).
1
o =
+2
o
o1
o2
o1
o2
b
o1
o1
o2
0
,8
-
1
gruba obrada fina obrada
o
o o
o
o
s
o
=
=
=
6 8
20
8 0
o
o o
o
o
s
o
=
=
=
6 8
0 25
4 0

Slika 4.11. Oblikovanje grudne i lene povrine reznog klina
Grudne povrine okretnih ploice su izraene sa elementima za savijanje i
lomljenje strugotine. To su kanali, stepenice (slika 4.12) ili specijalno oblikovani profili
sa jedne (jednostrane) ili obe strane (dvostrane ploice). Kanali su razliitog oblika i
dimenzija, polukruni (manji ili vei), dva kanala (prvi za savijanje kod manjih koraka, a
drugi kod veih koraka) i sl. Stepenici su manji i vei ili sloene konfiguracije.
manji ve i
polukrug dva kanala
manji ve i
stepenik

Slika 4.12. Oblici grudne povrine okretnih ploica
87
ravan P
o
ravan P
f
ravan P
p
ravan P
r
ravan P
s
P
r P
s
P
p
P
r
P
f
P
r
P
p
P
r
P
n
P
r
r
'
r
p
r
f
r
o
oblici vrha reznog klina

Slika 4.13. Rezna geometrija strugarskog noa
Reznu geometriju strugarskog noa (slika 4.13), pored uglova reznog klina - grudni
ugao, - leni ugao i - ugao klina, odreuju:
napadni ugao - ugao izmeu projekcija glavne rezne ivice i pravca
pomonog kretanja na osnovnu ravan,

1
- pomoni napadni ugao - ugao izmeu projekcija pomone rezne ivice i
pravca pomonog kretanja na osnovnu ravan,
- ugao vrha - ugao izmeu projekcija glavne i pomone rezne ivice na
osnovnu ravan,
- ugao nagiba rezne ivice (seiva) - ugao koji zaklapa glavna rezna ivica sa
osnovnom ravni i
r - radijus vrha noa.
Rezni vrh strugarskog noa moe biti izveden sa radijusom r ili rubom (fazetom) irine f,
pri emu je napadni ugao fazete
o
.
Vrednosti grudnog i lenog ugla reznog klina u procesu rezanja se menjaju u zavisnosti
od poloaja reznog vrha alata u odnosu na osu predmeta obrade, koraka i ugla nagiba
rezne ivice.
Ukoliko se rezni vrh alata nalazi iznad ili ispod ose predmeta obrade dolazi do promene
uglova u procesu rezanja za vrednost (slika 4.14):
,
D
e 2
sin arc ;
D
e 2
sin
=
gde je e - odstupanje vrha reznog klina od ose predmeta obrade.
88
+
k
=
k

k
=
k

k
=
+
k
=
e
D

Slika 4.14. Uticaj poloaja reznog vrha alata na vrednost uglova reznog klina
4.2 OTPORI I SNAGA REZANJA
4.2.1 Otpori rezanja
Rezultujui otpor rezanja F
R
se razlae na tri komponente (slika 4.15):
F
1
- glavni otpor rezanja,
F
2
- otpor prodiranja i
F
3
- otpor pomonom kretanju,
tako da je: . F F F F
2
3
2
2
2
1
R
+ + =
n
F
2
F
1
F
3
S
n
S
F
2
F
3
F
1
a) uzdu na obrada
b) popre na obrada
F K A
K k R
s
s m
1
=
=
K
C
A
s
k
k
=
Kronenberg:

Slika 4.15. Komponente rezultujueg otpora rezanja pri uzdunoj i poprenoj obradi
Otpori rezanja zavise od uslova obrade, tehnolokih i geometrijskih parametara rezanja,
geometrije alata itd. Za orijentacioni proraun komponenti rezultujueg otpora rezanja u
obradi struganjem najee se koriste izrazi oblika:
N , S a C F
i i
y x
ki i
=
gde su:
C
ki
, x
i
i y
i
- konstanta i eksponenti otpora rezanja (tabela 2.1, Prirunik [79]),
a, mm - dubina rezanja i S, mm/o - korak.
89
Za tanije proraune otpora rezanja koriste se sloeniji proireni izrazi ili izrazi u
funkciji debljine (h), irine reznog sloja (b) i specifinog otpora rezanja:
h PO V a
z 1
1 , 1 Si i
K K K K K K h b K F =

, N
u kojima su:
K
Si1,1
- glavne vrednosti specifinih otpora rezanja,
K
i
- korekcioni faktori uticaja: K
- grudnog ugla, K
- ugla nagiba rezne ivice, K

a
-
materijala alata, K
V
- brzine rezanja, K
PO
- oblika obraivane povrine, K
h
-
kriterijuma zatupljenja alata, K
- lenog ugla i K
- napadnog ugla na otpore

rezanja (tabela P.24, Prirunik [79]).
4.2.2 Snaga maine
Snaga maine u obradi struganjem je:

=
4
1 1
10 6
V F
60 1000
V F
P , kW
gde su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.22, Prirunik [79]) i
V, m/min - brzina rezanja.

4.3 REIM OBRADE U OBRADI STRUGANJEM
Reim obrade u obradi struganjem (slika 4.16) je odreen brzinom rezanja:
min / m ,
320
n D
1000
n D
V

odnosno brojem obrta predmeta obrade:
min / o ,
D
V 320
D
V 1000
n
i
korakom: S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt predmeta obrade, a ree i
brzinom pomonog kretanja:
S n V
p
= , mm/min.
V, n
S
L
l
e
d
a

Slika 4.16. Osnovni elementi prorauna glavnog vremena obrade
90
Na osnovu parametara reima obrade definie se i glavno vreme obrade:
min, ,
S n
L
i t
g
=
gde su, pored poznatih veliina: i = /(2 a) - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu;
a, mm - dubina rezanja; L = l +e, mm - hod alata; l, mm - duina obrade i e = 2 - 5 mm -
prilaz alata.
Poprena obrada se izvodi na strugovima sa stupnjevitom ili kontinualnom promenom
brojeva obrta.
Pri poprenoj obradi na strugovima sa stupnjevitom promenom (broj obrta predmeta
obrade je konstantan - slika 4.17) reim obrade je odreen: korakom S, mm/o i brojem
obrta: n = f (D
e
), gde je ekvivalentni prenik priblino: , D
3
2
D
e

dok su tanije vrednosti definisane u tabeli 2.3, Prirunik [79].
r
D
0 r
D/2
V
n
n=const
V=f(r)
e
D
e

Slika 4.17. Zavisnost brzine rezanja i broja obrta u toku obrade (n = const)
Glavno vreme izrade u ovom sluaju je: min ,
S n
L
t
g
=
gde su: L, mm - hod alata - L=0,5 D'=0,5(D+2 e) za sluaj potpune eone obrade i
n, o/min - broj obrta koji odgovara preniku D
e
.
Pri poprenoj obradi na specijalnim strugovima za poprenu obradu, sa kontinualnom
promenom brojeva obrta, brzina rezanja je konstantna do prenika d (slika 4.23). U
tom sluaju reim obrade je odreen: korakom S i rasponom brojeva obrta
max min
n n ,
pri emu je: n
min
= f (D) i n
max
= f (d).
4.3.1 Korak u obradi struganjem
Izbor koraka u obradi struganjem obuhvata:
prouavanje proizvodne operacije,
izbor preporuene vrednosti koraka i
proveru i konani izbor koraka.
Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na:
otpornost drke strugarskog noa,
uslove nastanka strugotine,
kvalitet obraene povrine i
stabilnost predmeta obrade.
91
4.3.2 Brzina rezanja u obradi struganjem
Brzina rezanja u obradi struganjem predstavlja obimnu brzinu predmeta obrade.
Definisana je za maksimalnu vrednost prenika obrade D (slika 4.31):
S
V
Dd

,
1000
n D
V

=
m/min.

Slika 4.31. Geometrija obrade u
obradi struganjem
Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi:
preporuka (priblian izbor) ili prorauna.
Priblian izbor brzine rezanja se izvodi na osnovu preporuka proizvoaa alata ili
literaturnih podataka (tabela) datih u zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade i
alata i drugih parametara obrade (dubine rezanja, koraka), rezne geometrije alata i sl.
Proraun (provera) brzine rezanja se izvodi s obzirom na iskorienje:
postojanosti alata i snage maine.
Uticaj dubine rezanja na brzinu rezanja je jednoznaan (slika 4.32), jer sa porastom
dubine rezanja vrednost brzine rezanja opada.
V S
3
S
2
S
1
S > S > S
1 2 3
V a
3
a
2
a
1
a a a
1 2 3
> >
0,25 S a

Slika 4.32. Uticaj dubine rezanja i koraka na brzinu rezanja
Zavisnost brzine rezanja i koraka je diskontinualne prirode (slika 4.32), sa jednim ili
vie diskontinuiteta. Sa porastom koraka vrednost brzine rezanja opada.
Sa porastom postojanosti alata i tvrdoe materijala predmeta obrade vrednost brzine
rezanja opada. To znai da se tvri materijali mogu obraivati pri manjim vrednostima
brzine rezanja i da se vea postojanost alata obezbeuje smanjenjem brzine rezanja.

4.4 MAINE U OBRADI STRUGANJEM
Maine u obradi struganjem (strugovi) se, u zavisnosti od obima proizvodnje,
razvrstavaju na strugove za:
pojedinanu proizvodnju,
serijsku proizvodnju i
masovnu proizvodnju.
92
4.4.1 Strugovi za pojedinanu proizvodnju
Strugovi za pojedinanu proizvodnju su strugovi koji se lako mogu prilagoditi prelazu sa
jedne konfiguracije predmeta obrade na drugu, sa jednih dimenzija na druge. To su:
univerzalni strugovi, strugovi sa vunim vretenom, strugovi sa vodeim vretenom,
strugovi za leno struganje, strugovi za poprenu obradu i sl.
EM
n
o
n =n , n ,..., n
i 1 2 m s =s , s ,..., s
i 1 2 m
glavno
vreteno
nosa
alata
zadnji
oslonac
(konjic)
prenosnik
glavnog
kretanja
prenosnik
pom nog
kretanja
o
izmenljiva
grupa
zup anika
mehanizam
pretvaranja
obrtnog u
pravolinijsko
kretanje
1
2
4
3
6
7
8
5
10
9

Slika 4.33. ematski prikaz univerzalnog struga
Univerzalni strugovi (slika 4.33) su strugovi namenjeni realizaciji razliitih proizvodnih
operacija. Osnovu gradnje ine pogonski elektromotor (1), prenosnik glavnog kretanja
(2), izmenjiva grupa zupanika (3), prenosnik pomonog kretanja (4), glavno vreteno
(5), vuno vreteno (6), vodee vreteno (7), nosa alata (8) i konjic (9). Obrtno kretanje
se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i predmet obrade (10), a preko izmenjive
grupe zupanika, prenosnika za pomono kretanje i mehanizma za pretvaranje obrtnog
u pravolinijsko kretanje, nosa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na nosa
alata se postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog, ukljuuje pri izradi
navoja na strugu.
Strugovi za leno struganje se, najee, koriste za izradu glodala sa leno
struganim zubima (1). Alat (2) izvodi dopunsko, periodino oscilatorno, radijalno
kretanje za vreme obrtnog kretanja predmeta obrade (slika 4.34).
1
2

Slika 4.34. Princip rada struga za leno struganje
Strugovi za poprenu obradu su namenjeni, iskljuivo, poprenoj obradi (obrada
eonih povrina, usecanje, odsecanje itd.).
Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za pojedinanu proizvodnju
(znaajne i pri izboru i nabavci strugova) su:
93
pogonska snaga maine P i mehaniki stepen iskorienja snage ,
raspon brojeva obrta n
min
- n
max
i geometrijski faktor promene prenosnika
glavnog kretanja
n
,
raspon koraka S
min
- S
max
i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog
kretanja
S
,
koeficijent preciznosti C
mp
i tanosti maine C
mpk
,
gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik obrade i raspon iljaka -
maksimalna duina) i sl.
4.4.2 Strugovi za serijsku proizvodnju
Strugovi za serijsku proizvodnju se koriste za izradu veeg broja istih delova ili
izvoenje veeg broja operacija na istom predmetu obrade. To su: vieseni strugovi,
kopirni strugovi, revolver strugovi sa horizontalnom i vertikalnom revolver glavom i sl.
Vieseni strugovi imaju nosa alata sa veim brojem reznih alata. Time je
obezbeena istovremena obrada veeg broja povrina (slika 4.35.a).
Kod kopir strugova na nosau alata se nalazi i ablon. Strugarski no se, u procesu
obrade, kree u skladu sa kretanjem pipka ablona (slika 4.35.b) i kopira oblik ablona
na predmetu obrade.
strugarski
no`
pipak
ablona
ablon
a) Princip vi nog rezanja ese b) Princip kopiranja

Slika 4.35. Princip rada viesenog i kopir struga
Osnovu konstrukcije revolver strugova ini revolver glava (1- slika 4.36) sa veim
brojem alata poreanih prema redosledu izvoenja operacija - zahvata. Pored revolver
glave strugovi imaju i dodatne nosae alata (2). Time je obezbeena kompletna izrada
delova razliite konfiguracije.
Osnovne eksploatacijske karakteristike strugova za serijsku proizvodnju obuhvataju,
pored karakteristika strugova za pojedinanu proizvodnju, i broj nosaa alata i broj alata
koji prihvata revolver glava.
94
sa horizontalnom revolver glavom
1
2
sa vertikalnom revolver glavom
Priprema revolver struga za grupnu obradu
1-6 pozicije obrade
I-III predmeti obrade
1
2
3
4
5 6
III
III
III
I
I
II
II
III
III

Slika 4.36. ematski prikaz revolver strugova
4.4.3 Strugovi za masovnu proizvodnju
Strugovi za masovnu proizvodnju su strugovi koji obezbeuju smanjenje
komadnog vremena i smanjenjem pomonog vremena. To su strugovi namenski
projektovani i izgraeni za konkretne proizvode (slika 4.37) ili grupu slinih proizvoda:
automatski strugovi, automati za dugake delove, revolver - automatski strugovi i sl.
1 2
4 3
1 - 4 pozicije obrade

Slika 4.37. ematski prikaz izrade tela ventila na automatskom strugu

5. OBRADA BUENJEM
5.1.1 Osnovna kretanja
Buenje je postupak izrade i obrade otvora i rupa. Glavno obrtno i pomono
pravolinijsko kretanje izvodi alat (slika 5.1). Glavno kretanje je definisano brzinom
rezanja (V, m/min) ili brojem obrta (n, o/min), a pomono korakom (S, mm/o - aksijalnim
pomeranjem alata za jedan obrt alata) ili brzinom pomonog kretanja (V
p
= nS,
mm/min).
D D
a) Bu enje
D
b) Pro irivanje c) Razvrtanje
2

b
h
S
/
2
S
1S
1
b
h
d a a d
b
h
V, n V, n
S
V, n
S
S

Slika 5.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi buenjem
Geometrijski parametri obrade
irina i debljina reznog sloja pri buenju (slika 5.1.a) su:
sin 2
D
b
= i sin
2
S
h = ,
tako da je povrina poprenog preseka reznog sloja:
4
S D
h b A

= = , mm
2
.
Kod proirivanja i razvrtanja irina i debljina reznog sloja (slika 5.1.b, c) su:
sin 2
d D
sin
a
b

= = i sin
Z
S
sin S h
1
= = ,
dok je povrina poprenog preseka reznog sloja:
Z 2
S ) d D (
h b A

= = , mm
2

gde je Z - broj zuba (reznih ivica) alata za proirivanje ili razvrtanje.
Dubina rezanja u obradi proirivanjem i razvrtanjem je:
mm ,
2
d D
a

=

96
dok su dodaci za obradu (slika 5.2, tabela P.11 - Prirunik [79]):
1
- dodatak za obradu proirivanjem,
2
- dodatak za obradu grubim razvrtanjem i
3
- dodatak za obradu finim razvrtanjem.
D
1
D
2
D
3
D
2
/2
3
/2
1
/2

Slika 5.2. Dodaci za obradu u obradi buenjem
5.1.2 Proizvodne operacije u obradi buenjem
Pored osnovnih operacija (buenja, proirivanja, uputanja i razvrtanja) buenjem
se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade otvora i rupa kao to su:
zabuivanje, buenje dubokih otvora (duboko buenje) i izrada navoja.
Buenje otvora i rupa (slika 5.3) se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili, kod
veih prenika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama razliitog prenika.
D
Bu enje spiralnom burgijom
prvo bu enje
D =0,6 D
1
drugo bu enje
Stepenasto bu enje
D D
1
Bu enje ravnom
burgijom

Slika 5.3. Proizvodne operacije buenja
Buenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje dubine (odnosa
dubine i prenika otvora l/D 5). Za otvore vee dubine primenjuje se postupak
dubokog buenja, korienjem burgija za duboko buenje (topovske burgije).
Naknadna i konana obrada otvora ostvaruje se operacijama proirivanja i razvrtanja
(slika 5.4), koje obezbeuju ostvarenje zadatih dimenzija otvora i propisanog kvaliteta
povrina.
Obrada krajeva otvora se izvodi uputanjem (slika 5.5). Sve operacije uputanja imaju
za cilj obezbeenje pravilnog naleganja vijaka razliitog tipa (poravnavanje eone
povrine i uputanje glave vijaka). Ravno uputanje se primenjuje za obradu eone
povrine otvora kroz koji prolazi vijak sa ravnim seditem (estougaone glave i sl.),
cilindrino za imbus vijak, a konino za vijak sa konusnom glavom.
5. OBRADA BUENJEM

97
D
pro irivanje
D
prethodno
razvrtanje
D
zavr no
razvrtanje
a a a

Slika 5.4. Proizvodne operacije proirivanja i razvrtanja
koni no cilindri no
ravno

Slika 5.5. Proizvodne operacije uputanja
Zabuivanje pre buenja otvora ili gnezda za centriranje (slika 5.6) se koristi pre
buenja ili pre obrade osovina i vratila. Zabuivanje pre buenja obezbeuje centriranje
i pravilno voenje spiralne burgije. Izvodi se zabuivaima sa jednostrukim konusom
(slika 5.7.a). Zabuivanje gnezda za centriranje, na vratilima i osovinama, obezbeuje
pravilno centriranje i stezanje osovina i vratila u obradi struganjem i bruenjem.
6
0
o
a) Zabu ivanje pre bu enja
b) Zabu ivanje gnezda
6
0
o
1
2
0
o

Slika 5.6. Proizvodne operacije zabuivanja
Izrada unutranjeg navoja se ostvaruje korienjem jednostrukih ureznika (slika 5.7).
Pre izrade navoja bui se otvor iji prenik odgovara unutranjem preniku navoja.
d M
d
o

Slika 5.7. Izrada unutranjeg
navoja na builici

98
5.1.3 Alati u obradi buenjem
Za buenje otvora i rupa koriste se burgije, zabuivai i burgije za duboko buenje.
Burgije (slika 5.8) su definisane standardima JUS K.D3.001 - 063. Prema obliku dele se
na ravne i spiralne (sa cilindrinom i koninom drkom), specijalne i sl. Prema vrsti
alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog elika i sa ploicama od
tvrdog metala, prema postupku izrade na burgije izraene glodanjem, valjanjem i
bruenjem.
1
2 3 4 6
5

1-ravna burgija; 2-spiralna burgija sa koninom drkom; 3-spiralna burgija sa
cilindrinom drkom; 4-specijalna spiralna burgija za dovod SHP; 5-zabuiva;
6-spiralna burgija sa ploicom od tvrdog metala
Slika 5.8. Alati za buenje
1 2 6 3
4
5

1- sa cilindrinom drkom; 2- sa koninom drkom; 3-vratni proirivai; 4-konini
uputa; 5-nasadni proiriva; 6-proiriva sa ploicom od tvrdog metala
Slika 5.9. Alati za proirivanje i uputanje otvora
5. OBRADA BUENJEM

99
Za proirivanje i uputanje otvora koriste se proirivai i uputai (JUS K.D3.280 -
342, slika 5.9). Prema obliku razvrstavaju se na: spiralne proirivae sa cilindrinom i
koninom drkom, vratne, sa voicama, nasadne, sa ploicom od tvrdog metala,
specijalne i sl. odnosno cilindrine, konine, specijalne uputae itd.
Razvrtai (JUS K.D3.100 - 201) se dele na rune i mainske, prema konstrukciji na
podeljive i nepodeljive, vrsti alatnog materijala na razvrtae od brzoreznog elika i sa
ploicama od tvrdog metala, prema obliku na cilindrine i konine (slika 5.10).
1 2 3 4 5
6
7
8

1-razvrta sa koninom drkom; 2-razvrta sa zavojnim zubima; 3-runi razvrta;
4-runi podeljivi razvrtai; 5 i 7-nasadni razvrtai; 6-konini razvrta; 8-razvrta sa
ploicom od tvrdog metala
Slika 5.10. Alati za razvrtanje
U savremenim proizvodnim uslovima sve ee se koriste burgije (alati) sa izmenjivim
ploicama od tvrdog metala, rezne keramike i super tvrdih materijala (slika 5.11) ili
burgije (alati) poboljanih karakteristika, sa prevlakama.
Svi alati za obradu otvora se od drke, vrata, tela i vrha (slika 5.11). Drka
obezbeuje pozicioniranje, centriranje i stezanje burgije. Moe biti cilindrina (za burgije
prenika do 20 mm) ili konina (za burgije prenika preko 5 mm). Vrat se koristi za
upisivanje osnovnih karakteristika burgije (materijal i prenik). Telo ini cilindrini deo,
koji odgovara nominalnom preniku burgije. Na telu se nalaze dva naspramna zavojna
ljeba za odvoenje strugotine. Zavojni ljebovi su sloenog profila izraeni tako da
obrazuju konino centralno jezgro zamiljenog prenika od oko 2/15 D na vrhu burgije,
sa poveanjem prenika ka vratu burgije.
Vrh burgije se formira pomou dva konusa bruenjem na specijalnom ureaju za
otrenje burgija. Na reznom vrhu se uoavaju dve grudne i dve lene povrine.
Grudne povrine se poklapaju sa povrinama zavojnih ljebova. Lene povrine ne
obrazuju centralni konus sa uglom 2, jer bi u tom sluaju dolo do direktnog kontakta
sa materijalom. Zbog toga se lene povrine obrazuju pomou dva konusa (slika
5.11.a), kao presek konusa i tela burgije. Presekom lenih i grudnih povrina nastaju
dva glavna seiva. Glavna seiva su povezana pomonim seivom nastalim
presekom lenih povrina.

100
grudna
povr ina
le na
povr ina
glavno
se ivo
popre no
se ivo
pomo no
se ivo
spiralna burgija
telo
dr ka
rub
aura
morze konus
u ica
D 5
D 20
D
vrh telo vrat dr ka
Osnovni elementi spiralne burgije

Slika 5.11. Osnovni konstruktivni elementi
Reznu geometriju spiralne burgije (slika 5.12), kao dvosenog alata, pored uglova
reznog klina (, i ), definiu i uglovi:
2 - ugao vrha spiralne burgije,
- ugao nagiba pomonog seiva i
- ugao uspona spirale - zavojnice.
a
x
a
kx
g
x
a
M
g
M
l
g
kx
g
a
y
w
m
x
m
x
p

dx
d
x
d
o
2j
H
D
f
S S ' sin =
tg
S
d
S
d
x
x x

'
sin

kx x x
= +

kx x x
=
d D
o
0 2 ,
S'
S
g= 18 - 30
o
2j = 90 - 135
o
w = 10 - 45
o
y < 60
o
a = 8 - 14 - na priferiji
o
a
M
= 20 - 26 - na popre nom se ivu
o

stati ki uglovi
kinematski uglovi
S'

Slika 5.12. Rezna geometrija spiralne burgije
5. OBRADA BUENJEM

101
Radni deo proirivaa i razvrtaa (slika 5.13 i 5.14) se sastoje od dva dela: reznog i
kalibrirajueg. Rezni deo, u vidu konusa sa uglom vrha 2, obezbeuje uklanjanje vika
materijala, a kalibrirajui voenje alata, kalibrisanje otvora i odravanje dimenzija
(prenika) alata nakon otrenja (pomeranjem reznog dela prema drci alata).

=
=
=
=
8 10
0 35 0 5
3 4
o o
o
H D tg
d D
Z
( , , )
D
f
1
d
o
D
2

H
kalibriraju i deo
rezni
deo
f

Slika 5.13. Geometrija alata za proirivanje
Z = 6 - 12
razli ite vrednosti
ugaonog koraka
f
r
D
4
5
o
=0
kalibriraju i deo rezni deo

Slika 5.14. Geometrija alata za razvrtanje
5.2.1 Obrada buenjem
Rezultujui otpor rezanja u obrdi buenjem (slika 5.15) se razlae na tri komponente:
F
1
- glavni otpor rezanja,
F
2
F
3
- otpor pomonom kretanju.

102
F
1
M
o
F
1
D/4
D
F
2
F /2
3
V
S
/
2
2
VR HR
M F
D
K
D S
o s
= =

2
4 8
1
2
F K A
F F F
F F
s 1
2 1 1
3 2
07 0 9
2
=
=
=
( , , )
sin

Slika 5.15. Otpori rezanja u obradi buenjem
Meutim, analiza uticaja glavnog otpora rezanja i otpora prodiranja je pokazala da su
osnovne komponente rezultujueg otpora rezanja (slika 5.15):
otpor pomonom kretanju: N , S D C F
1 1
y x
f 3
= i
obrtni moment (moment uvijanja): Nmm , S D C M
y x
m
=
gde su:
C
f
, C
m
, x
1
, y
1
, x i y - konstanta i eksponenti otpora (tabela 3.1, Prirunik [79]),
D, mm - prenik burgije i S, mm/o - korak.
Snage maine
Na osnovu obrtnog momenta u obradi buenjem:
,
n
P
10 55 , 9 S D C M
6 y x
m

= = Nmm
definie se snaga maine: ,
10 55 , 9
n S D C
P
6
y x
m

= kW
pri emu su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.22, Prirunik
[79]) i n, o/min - broj obrta alata.
Snaga maine se orijentaciono moe proveriti i na osnovu specifine snage rezanja
preko izraza: kW ,
p q
P
=
gde su, pored poznatih veliina: q, cm
3
/min - specifina proizvodnost obrade i p,
kW/cm
3
min - prosena specifina snaga rezanja (tabela P.25, Prirunik [79]).
5.3 REIM OBRADE U OBRADI BUENJEM
Reim obrade u obradi buenjem (slika 5.16) je odreen brzinom rezanja:
,
320
n D
1000
n D
V

=

m/min
5. OBRADA BUENJEM

103
odnosno brojem obrta alata: ,
D
V 320
D
V 1000
n

o/min i
korakom S, mm/o - pomeranjem alata za jedan obrt alata, a ree i brzinom
pomonog kretanja: V
p
= n S, mm/min
D
l
l
1
L
e

Slika 5.16. Osnovni elementi
prorauna glavnog vremena obrade
Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme obrade:
,
S n
L
t
g
= min
gde su, pored poznatih veliina: L = l + e + l
1
, mm - hod alata (slika 5.17);
l, mm - dubina obrade; e = 2 - 5 mm - prilaz alata i l
1
D/3, mm - izlaz alata,
Preporuena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prenika burgije, materijala
predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu preporuka proizvoaa alata
za buenje ili iz drugih literaturnih izvora (prirunici, fabriki normativi i sl.).
Provera koraka se izvodi obzirom na:
otpornost spiralne burgije,
mogunost odvoenja strugotine i
vrednost kinematskog lenog ugla.
Pod brzinom rezanja u obradi buenjem podrazumeva se obimna brzina alata na
spoljanjem preniku. Izbor brzine rezanja se vri na bazi:
preporuka ili proraunom.
Proraun (provera) brzine rezanja se izvedi s obzirom na iskorienje:
postojanosti alata i snage maine.
5.4 MAINE U OBRADI BUENJEM
Maine u obradi buenjem - builice se mogu razvrstati na razliite naine. Prema
poloaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne builice, a prema broju glavnih
vretena na: jednovretene i vievretene builice.
5.4.1 Jednovretene builice
Jednovretene builice su namenjene pojedinanoj i serijskoj proizvodnji. Ovoj grupi
builica pripadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne radijalne i koordinatne
builice.

104
Stona builica (slika 5.17) se sastoji od noseeg stuba (1), konzole (2) sa pogonskim
agregatom (ektromotor - 3 i prenosnik za glavno kretanje) i radnog stola (5). Ruicom
(4) se ostvarivanje runo aksijalno pomono pravolinijsko kretanje radnog vretena (7)
sa reznim alatom. Predmet obrade (6) se postavlja na radni sto builice (5).
3
1
6
2
4
7
5
Slika 5.17. ema stone builice
3
6
8
2
4
5
1
7

Slika 5.18. ema stubne builice
Stubna builica (slika 5.18) je builica kod koje se na noseem stubu (1) nalaze
konzola radnog stola (2) i konzola pogonskog agregata (3), sastavljenog od
elektromotora (4) i prenosnika za glavno i pomono kretanje. Posredstvom ruice (7) se
obezbeuje automatsko ili runo pravolinijsko pomono kretanje radnog vretena (8) sa
alatom. Radni predmet (6) se postavlja na radni sto maine (5).
Radijalna builica (slika 5.19.a) se sastoji od noseeg stuba (1) na kome se nalazi
verikalno pomerljiva konzola (2) sa pogonskim agregatom (elektromotorom,
prenosnicima za glavno i pomono kretanje i radnim vretenom - 3). Builica obezbeuje
zakretanje konzole u horizontalnoj ravni, vertikalno pomeranje konzole du noseeg
stuba i horizontalno pomeranje pogonskog agregata du konzole, ime je obezbeeno
dovoenje alata u radnu poziciju pri buenju predmeta obrade (4) postavljenog na radni
sto maine (5). To je posebno znaajno kod buenja predmeta veih gabarita.
Univerzalna radijalna builica (slika 5.19.b) je slina radijalnoj builici, s tom razlikom
to obezbeuje i zakretanje konzole oko svoje ose, ime je obezbeeno buenje otvora
pod uglom.
Koordinatna builica obezbeuje buenje odnosno obradu prema zadatim
koordinatama centra otvora, u skladu sa programom utvrenim koordinatama. Zahteva
posebne uslove, u pogledu mikroklime, i obezbeuje visok kvalitet obrade.

5. OBRADA BUENJEM

105
a) Radijalna bu ilica b) Univerzalna radijalna bu ilica
4
5
1
2
3

Slika 5.19. ematski prikaz radijalne i univerzalne radijalne builice
Osnovne eksploatacijske karakteristike jednovretenih builica (znaajne i pri izboru i
nabavci maina) su:
mp
i tanosti maine C
mpk
,
min
- n
max
glavnog kretanja
n
,
raspon koraka S
min
- S
max
i geometrijski faktor promene prenosnika pomonog
kretanja
S
,
gabariti predmeta obrade (maksimalni prenik i dubina buenja) i sl.
5.4.2 Vievretene builice
Vievretene builice su namenjene masovnoj proizvodnji. To su: redne, builice sa
vievretenom glavom i vievretene builice.
Redne builice (slika 5.20) su builice sa veim brojem radnih jedinica (pozicija) za
istovremenu obradu, u skladu sa tehnolokim postupkom izrade i obrade otvora (na
primer, na prvoj buenje otvora, drugoj proirivanje, treoj razvrtanje, etvrtoj izrada
navoja itd.).
Builice sa vievretenom glavom su builice koje obezbeuju istovremenu izradu i/ili
obradu veeg broja otvora. Na radno vreteno builice postavlja se vievretena glava, sa
veim brojem radnih vretena rasporeenih u skladu sa rasporedom otvora na predmetu
obrade.
Vievretene builice (slika 5.21) su builice sa veim brojem radnih vretena
rasporeenih u zavisnosti od namene (konfiguracije predmeta obrade). Posebna grupa
vievretenih builica su agregatne builice sa veim brojem razliito postavljenih
agregata (jednovretenih i/ili vievretenih - slika 5.22).
U osnovne eksploatacijske karakteristike vievretenih builica se, pored karakteristika
jednovretenih builica, ubrajaju i broj radnih vretena, broj agregata itd.

106

Slika 5.20. ematski prikaz redne builice Slika 5.21. ema vievretene builice

Slika 5.22. Neke od ema agregatnih builica

6. OBRADA GLODANJEM
6.1.1 Osnovna kretanja
Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih povrina, ljebova, profilisanih
(fazonskih) kontura, povrina specijalnog i sloenog oblika. Glavno kretanje (slika
6.1) je obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V, m/min. Pomono
kretanje je pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i odreeno je brzinom
pomonog kretanja (V
p
= nS, mm/min - aksijalnim pomeranjem u jedinici vremena), a
moe biti definisano korakom po zubu (S
1
, mm/z - aksijalnim pomeranjem za jedan zub
alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim pomeranjem za jedan obrt alata).
V, m/min
n, o/min
V
p
, mm/min
a
V, m/min
n, o/min
V
p
, mm/min
a
a) obimno glodanje b) eono glodanje
istosmerno glodanje suprotnosmerno glodanje
V
V
V
p
V
p
a a
h
m
a
x
h
m
a
x
h=0 h=0
S
1

Slika 6.1. Osnovni postupci obrade glodanjem
Prema rasporedu reznih elemenata alata (slika 6.1) razlikuju se dva postupka obrade
glodanjem:
obimno glodanje i eono glodanje,
pri emu su zubi glodala za obimno glodanje rasporeeni po obimu cilindra, a kod
glodala za eono glodanje na eonoj strani diska.
108
Prema smeru meusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju se dva postupka
obrade glodanjem (slika 6.1) i to obrada:
istosmernim glodanjem i suprotnosmernim glodanjem.
Kod obrade istosmernim glodanjem smerovi glavnog i pomonog kretanja se poklapaju,
dok kod suprotnosmernog glodanja to nije sluaj. Pored toga kod istosmernog glodanja
debljina strugotine se menja od maksimalne vrednosti do nule, a kod suprotnosmernog
od nule do maksimalne vrednosti h
max
.
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem, pored dubine rezanja (a) i irine
glodanja (B), su: ugao kontakta , ugao zahvata , irina (b) i debljina reznog sloja -
strugotine (h), trenutna, srednja i maksimalna.
Ugao kontakta je centralni ugao koji odgovara luku (FD) dodira alata i predmeta
obrade (slika 6.2), dok ugao zahvata definie trenutni poloaj zuba glodala u
zahvatu.
Kod obimnog glodanja irina reznog sloja (strugotine) je jednaka irini glodanja b, dok
trenutna debljina strugotine (slika 6.2) za proizvoljni ugao zahvata sledi iz trougla ABC:
sin S h
1
= , gde je S
1
, mm/z - korak po zubu.
A
B
C
h
S
1
h
m
a
x
a

O
D
E
F
D
/
2
D2
-

a
C
B
A
H
1
H

Slika 6.2. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri obimnom glodanju
V
p
S
1
S
1
S
1r
S
1r
V
A
B
C
A B
C
h
b
a
D
E
F
G
H
b
D
E
F
h

Slika 6.3. Osnovni geometrijski parametri procesa rezanja pri eonom glodanju
6. OBRADA GLODANJEM
109
Maksimalna debljina strugotine odgovara uglu kontakta i iznosi: sin S h
1 max
= .
dok je trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:
sin b S b h A
1
= = , za obimno i
sin a S b h A
1
= = , za eono glodanje.
Kod eonog glodanja irina reznog sloja (slika 6.3) sledi iz trougla GHD:
sin
a
b = , gde je - napadni ugao zuba eonog glodala.
Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem iznosi:
h h a
1
= ,
gde su h
1
i h, mm - dimenzije pre i nakon obrade (slike 6.2 i 6.3), dok su dodaci za
obradu (slika 6.3 i tabela P.12 i P.13, Prirunik [79]):
1
- dodatak za grubu obradu glodanjem,
2
- dodatak za finu obradu glodanjem i
3
- dodatak za bruenje.
L
b
H
3
H
3
H
2H
1
H

Slika 6.4. Dodaci za obradu u obradi glodanjem
6.1.2 Proizvodne operacije obrade glodanjem
Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:
ravnih povrina,
krivolinijskih kontura,
povrina specijalnog oblika i
povrina sloenog oblika.
Obrada ravnih povrina (slika 6.5) je obrada horizontalnih, vertikalnih ili nagnutih
povrina, izrada kanala i ljebova na ravnim i cilindrinim povrinama (ljebova za klin),
usecanje i odsecanje, obrada stepenastih povrina i sl.
Obrada krivolinijskih kontura (slika 6.6) je obrada profilisanih povr-ina, ispupenja,
udubljenja, zaobljenja, zavojnih ljebova, sloenih kontura i sl.
Izrada i obrada povrina specijalnog oblika glodanjem (slika 6.7) je izrada T -
ljebova, profila prizmi, ljebova u vidu lastinog repa, povrina sa veim brojem
stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih ljebova itd.
110
obrada ravnih povr ina
valjkastim glodalima
obrada ravnih povr ina

eonim glodalima
obrada stepenastih povr ina

vretenastim glodalima
izrada ljebova
koturastim glodalima
odsecanje
testerastim glodalima
b
b
a
a
b
a
b
a
a

Slika 6.5. Neke proizvodne operacije obrade ravnih povrina glodanjem
izrada udubljenja obrada ispup enja
izrada zaobljenja
obrada koni nim
glodalom
obrada slo enih povr ina garniturom

glodala

Slika 6.6. Neke proizvodne operacije obrade krivolinijskih kontura glodanjem
T - `ljeb "lastin" rep prizma

Slika 6.7. Neke proizvodne operacije obrade povrina specijalnog oblika glodanjem
Izrada i obrada povrina sloenog oblika glodanjem (slika 6.8) je izrada zupanika,
navoja, oljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u kokilama, presovanje itd.
6. OBRADA GLODANJEM
111

2
3
1
izrada navoja vretenastim
glodalima
izrada zup anika odvalnim
glodalima
izrada o ljebljenih vratila

odvalnim glodalima

Slika 6.8. Neke proizvodne operacije obrade povrina sloenog oblika glodanjem
Proizvodne operacije obrade glodanjem se esto razvrstavaju i prema vrsti i obliku
glodala koje se koristi pri obradi (slika 6.9) na glodanje: valjkastim glodalima, eonim
glodalima, vretenastim glodalima, koturastim glodalima itd.
dD
b
dD
b
koturasta glodala
dvostrana ugaona glodala
a=D
b
D
b
vretenasta glodala
a
dD
b
dD
b
ispup ena polukru na glodala udubljena polukru na glodala
a
a
dD
b
a
aa
dD
b
testerasta glodala
a
b
D
eona glodala
a
b
B
dD
valjkasta glodala
a

Slika 6.9. Proizvodne operacije obrade glodanjem prema obliku alata
Sa aspekta kvaliteta obrade razlikuju se proizvodne operacije: grube obrade
glodanjem i fine obrade glodanjem.
6.1.3 Alati u obradi glodanjem
Alati u obradi glodanjem - glodala pripadaju grupi viesenih alati cilindrinog oblika
sa reznim elementima rasporeenim po obimu i/ili eonoj povrini. Glodala se
razvrstavaju primenom razliitih kriterijuma. Prema konstrukciji glodala mogu biti:
112
jednodelna (integralna) glodala - glodala iz punog materijala i
viedelna glodala i to sa:
umetnutim zubima,
lemljenim ploicama od tvrdog metala i
mehaniki privrenim ploicama alatnih materijala.
Prema nainu postavljanja na mainu (slika 6.10) glodala su:
sa koninom ili cilindirinom drkom i
otvorom - nasadna glodala,
a prema vrsti i obliku: valjkasta, eona, koturasta, vretenasta, testerasta, profilna,
vretenasta za T - ljebove, konina i sl., garniture glodala razliitog oblika i namene
(slika 6.11) itd.
koturasta glodala
JUS K.D2.043
testerasta glodala
JUS K.D2.151
eona glodala
JUS K.D2.021
vretenasta glodala JUS K.D2.090
vretenasta glodala JUS K.D2.091
valjkasta glodala
JUS K.D2.020
polukru na
ispup ena
glodala
JUS K.D2.081
polukru na
udubljena
glodala
JUS K.D2.082
etvrtkru na
udubljena
glodala
JUS K.D2.084
jednostrana
ugaona
glodala
JUS K.D2.070
simetri na
ugaona
glodala
JUS K.D2.071
glodalo za
T - ljebove
JUS K.D2.138
vretenasta ugaona glodala
JUS K.D2.145

Slika 6.10. Tipovi glodala prema obliku
6. OBRADA GLODANJEM
113
garnitura sastavljena od valjkastog,
koturastog i koni nog glodala
garnitura sastavljena od dva valjkasta
i tri koturasta glodala

Slika 6.11. Garnitura glodala za obradu sloenih povrina
Za obradu ravnih povrina posebno su znaajni alati sa lemljenim ili mehaniki
privrenim ploicama, poznati pod nazivom glodake glave (slika 6.12).
sa lemljenim
plo icama
sa izmenjivim
plo icama

Slika 6.12. Glodake glave
Glodala spadaju u grupu viesenih alata, to znai da imaju vei broj reznih elemenata
(zuba), a time i vei broj reznih ivica. Geometriju alata u obradi glodanjem ine osnovne
dimenzije (prenik - D, irina - B, prenik otvora ili drke - d), broj zuba glodala i
geometrija reznog klina (, i ), slika 13.
geometrija reznog klina
mogu i oblici zuba

f
K

glodalo sa le nostruganim zubima
GP
LP
f
glodala sa glodanim
zubima
koturasto glodalo
valjkast o glodalo
N

N

Slika 6.13. Geometrija reznih elemenata glodala za obimno glodanje
114
Kod eonih glodala (slika 6.14) geometrija reznog klina je definisana napadnim () i
pomonim napadnim uglom (
1
), uglom vrha zuba (), uglom nagiba seiva (),
radijusom vrha zuba (r) i geometrijom pomonog reznog klina (
1
,
1
i
1
). Pored
geometrije reznog klina geometrija ovih alata je odreena i uglom uspona spirale
glodala .
o
r
GP
LP
r
1

1
gloda ka glava
valjkast o- eono glodalo
eono glodalo sa
spiralnim zubima

=0
desnohodo
levohodo

Slika 6.14. Geometrija reznih elemenata glodala za eono glodanje
6.2.1 Otpori rezanja
U optem sluaju rezultujui otpor rezanja u obradi glodanjem se moe, u
koordinatnom sistemu glodala, razloiti na tri komponente:
F
o
- glavnu ili obimnu - tangencijalnu silu, koja deluje u pravcu brzine rezanja
tangencijalno na glodalo,
F
r
- radijalnu ili silu prodiranja, koja deluje u radijalnom pravcu i
F
a
- aksijalnu silu, koja deluje u pravcu ose glodala.
Obimna komponenta se koristi za definisanje snage maine i deformacija predmeta
obrade, alata i elemenata maine. Radijalna komponenta ima vanu ulogu pri
proraunu elemenata maine i alata, kao i identifikovanju vibracija u procesu rezanja.
Obimna sila jednog zuba F
o1
: , h b K A K F
sm sm 1 o
= = N
je proizvod povrine poprenog preseka strugotine (A, mm
2
) i srednjeg specifinog
otpora rezanja (K
sm
, MPa). Kako se debljina strugotine poveava od nule do svoje
maksimalne vrednosti kod suprotnosmernog glodanja to glavni otpor rezanja raste od
nule do maksimalne vrednosti, odnosno smanjuje se od maksimalne vrednosti do nule
kod istosmernog glodanja to glavni otpor rezanja opada od maksimalne vrednosti do
nule.
6. OBRADA GLODANJEM
115
Za praksu prouavanje i izraunavanje obimne sile jednog zuba nema praktinog
znaaja. Zato se utvruje obimna sila nastala kao rezultat rezanja zuba glodala koji su
istovremeno u zahvatu. To je srednja obimna sila ili krae obimna sila.
6.2.2 Snaga maine
Snaga maine u obradi glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu rezanja i glavni otpor
rezanja:

=
4
o
10 6
V F
P , kW gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
6.3 REIM OBRADE U OBRADI GLODANJEM
Reim obrade u obradi glodanjem (slika 6.15) je odreen brzinom rezanja:
L e e a D a = + + = + + l l l
1
( )
L e = + + l l
1
l
1
2 2
2 2
= =
=
( ) ( )
( )
D D
a
a D a
l
1
2 2
2 2
2 2 2
1
2
= =
=
D D b
D D b
( ) ( )
( )
O
B
A
D/2
a
-a
D
2
l e
l
1
h
L
a) obimno glodanje
b) eono glodanje
l e
l
1
L
b
A
B
O
D
/
2
b
/
2

Slika 6.15. Osnovni elementi prorauna glavnog vremena obrade
Brzina pomonog kretanja je: , z S n S n V
1 p
= = mm/min.
Pomono kretanje se moe definisati i:
S
1
, mm/z - korakom po zubu
S, mm/o - korakom po obrtu: , z S S
1
= mm/o
Glavno vreme obrade: min, ,
S n
L
i t
g
=
gde su, pored poznatih veliina: i = / a - broj prolaza; , mm - dodatak za obradu;
L = l + e + l
1
, mm - hod alata (slika 6.15); l, mm - duina obrade; e = 2 - 5, mm - prilaz
alata i l
1
, mm - izlaz alata (slika 6.15).
6.3.1 Korak po zubu
Preporuena vrednost koraka po zubu se usvaja u zavisnosti od vrste glodanja,
materijala predmeta obrade i alata, zahtevanog kvaliteta obrade itd., na bazi preporuka,
116
prvenstveno proizvoaa alata, ili preporuke definisanih u specijalizovanim
prirunicima, fabrikim normativima i drugoj literaturi.
Korak po zubu se najee proverava obzirom na:
dozvoljeni ugib vratila glodalice ili alata i
kvalitet obraene povrine,
Provera koraka po zubu pri obradi valjkastim i koturastim glodalima (slika 6.16.a) vri
se na osnovu maksimalno dozvoljene vrednosti ugiba vratila glodalice na kome se
glodalo nalazi: ,
I E
l F
110
1
f
3
max
max
=
gde su: l, mm - raspon leita vratila glodalice; I 0,05 d
4
, mm
4
- moment inercije
poprenog preseka vratila glodalice; d, mm - prenik vratila glodalice; E, MPa - modul
elastinosti materijala vratila glodalice; f
max
= 0,05 - 0,2 mm (do 0,2 mm za grubu i do
0,05 za finu obradu) ili f
max
= T/6 - maksimalno dozvoljena vrednost ugiba vratila
glodalice i T, mm - irina tolerantnog polja relevantne dimenzije.
b
a
d
F
max
F
max
l/2
l
f
m
a
x
a
b
l
d
f
max
a) Obimno glodanje
b) eono glodanje

Slika 6.16. Ugib vratila glodalice i glodala usled dejstva otpora rezanja
Pri obradi vretenastim i eonim glodalima (slika 6.16.b) korak po zubu se proverava
obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala: ,
I E
l F
3
1
f
3
max
max
=
gde su pored poznatih veliina: l, mm - prepust glodala, I 0,05 d
4
, mm
4
- moment
inercije poprenog preseka glodala na mestu ukljetenja, E, MPa - modul elastinosti
materijala alata (glodala) i f
max
, mm - dozvoljeni ugib alata.
6.3.2 Brzina rezanja u obradi glodanjem
Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzinu glodala:
min, / m ,
320
n D
1000
n D
V

=

gde su: D, mm - prenik glodala i n, o/min - broj obrta glodala.
Izbor preporuene brzine rezanja se vri u funkciji vrste materijala predmeta obrade i
alata, vrste glodanja i sl., a najee u zavisnosti od koraka po zubu, na bazi podataka
datih u literaturi i prospektnoj dokumentaciji proizvoaa alata.
6. OBRADA GLODANJEM
117
6.4 PODEONI APARATI
Podeoni aparati se koriste za ostvarivanje razliitog broja podela u pojedinanoj i
maloserijskoj proizvodnje, pri buenju otvora, izradi zupanika i sl. Dele se na: proste i
univerzalne, pri emu univerzalni podeoni aparati mogu biti mehaniki i optiki.
Mehaniki se izrauju sa izmenjivom grupom zupanika ili planetarnim prenosnikom.
Prema nainu ostvarivanja podele podeoni aparati se dele na podeone aparate sa:
direktnim (neposrednim) deljenjem i
indirektnim (posrednim) deljenjem.

Slika 6.17. Klasifikacija podeonih aparata
Prosti podeoni aparati (slika 6.18) spadaju u grupu podeonih aparata sa direktnim
deljenjem, to znai da je ugao zakretanja predmeta obrade (4) jednak uglu zakretanja
podeone ploe (2). Stezna glava (1) prihvata stoer (3) sa predmetom obrade (4).

Slika 6.18. Prosti podeoni aparat
Prosti podeoni aparati obezbeuju ostvarivanje broja podela na predmetu obrade (Z)
koji odgovara broju podela podeone ploe (Z) ili ispunjava uslov: ,
k
Z
' Z = gde je k =
1, 2, 3, ... - ceo broj.
U cilju ostvarivanja eljenog broja podela (Z) utvriva podeone ploe (5) se oslobaa,
podeona ploa zakree za jednu ili k - rupa i ponovo fiksira utvrivaem. Time je
ostvarena jedna podela.
Univerzalni podeoni aparati (slika 6.19) spadaju u grupu podeonih aparata sa
indirektnim deljenjem. Zakretanje ruice podeonog aparata (1) se preko zupanika Z
3
i
Z
4
prenosi na pu Z
g
i puni toak Z
p
. Puni toak je na istom vratilu (2) na kome se
nalazi i stezna glava (3) koja prihvata predmet obrade (4). To znai da se zakretanjem
118
punog toka zakree i predmet obrade u skladu sa prenosnim odnosom zupanika Z
3
i
Z
4
(uglavnom je prenosni odnos 1) i prenosnim odnosom prenosnika pu puni toak:
,
Z
Z
Z
g
p
= koji predstavlja karakteristiku podeonog aparata (Z = 40, 60 ili 80).
Podeona ploa podeonog aparata (5) ima dva niza podela, sa jedne i druge strane
ploe, sa razliitim brojem podela. Broj obrta ruice podeonog aparata za ostvarivanje
(Z) podela se definie relacijom: .
' Z
Z
n
r
=

Slika 6.19. Univerzalni podeoni aparat
U zavisnosti od mogunosti realizacije eljenog broja podela univerzalni podeoni aparati
obezbeuju tri vrste deljenja: jednostruko, dvostruko i diferencijalno deljenje.
Jednostruko deljenje je mogue primeniti kada se broj obrta ruice podeonog
aparata: ,
b
a
' Z
Z
n
r
= = moe prikazati jednim razlomkom, to znai da je na krugu sa b
podela podeone ploe potrebno ruicu podeonog aparata zaokrenuti za a podela.
6. OBRADA GLODANJEM
119
Dvostruko deljenje se primenjuje kada se broj obrta ruice podeonog aparata moe
prikazati relacijom oblika: .
d
c
b
a
' Z
Z
n
r
+ = =
Pri tome se prvi razlomak (a/b), na primer, realizuje zakretanjem ruice za a podela po
krugu sa b podela, a drugi (c/d) zakretanjem podeone ploe za c podela na krugu sa d
podela.
Diferencijalno deljenje se primenjuje u sluajevima kada broj obrta ruice podeonog
aparata: ,
' Z
Z
n
r
= nije mogue transformisati tako da se primeni jednostruko ili
dvostruko deljenje. U tim sluajevima se usvaja fiktivni broj podela (Z), priblian
eljenom broju podela. Broj obrta ruice podeonog aparata je sada: .
" Z
Z
n
r
=
eljeni broj obrta se dobija korekcijom koja se izvodi povezivanjem izmenjive grupe
zupanika Z
5
- Z
8
(9 - slika 6.19.c) sa vratilom punog toka izborom brojeve zuba
izmenjive grupe zupanika: ,
" Z
) ' Z " Z ( Z
Z
Z
Z
Z
k
5
6
7
8

= =
6.5 MAINE U OBRADI GLODANJEM
Maine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom reenju, dele na:
konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne (slika 6.20),
bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne i
glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne, programske,
odvalne, glodalice za navoj i sl.).
U zavisnosti od sistema upravljanja razlikuju se: konvencionalne i programsle glodalice.
Prema poloaju glavnog vretena glodalice se dele na: horizontalne i vertikalne, a prema
broju glavnih vretena na: jednovretene i vievretene. Posebnu grupu ine univerzalne
glodalice koje mogu raditi kao horizontalne i vertikalne.
Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdunom, poprenom i vertikalnom pravcu
(pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto, tako da je krutost i stabilnost radnog stola,
predmeta obrade relativno niska.
Bezkonzolne (posteljne) glodalice obezbeuju visoku krutost i stabilnost radnog stola,
jer isti izvodi dva kretanja (u uzdunom i poprenom ili vertikalnom pravcu, pravcu osa
Y i X ili Z), dok nosa alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprenom pravcu,
pravcu ose Z ili X. Meutim, najnoviji tipovi glodalica se izrauju sa jednim kretanjem
radnog stola, uzdunim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosa alata.
Horizontalne glodalice (slika 6.21) se koriste za obradu ravnih povrina, povrina
specijalnog oblika, izradu zupanika pojedinanim rezanjem, izradu dugohodih
zavojnica i sl. Osnovni elementi horizontalnih glodalica su radno vreteno (1), radni sto
(2), jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik glavnog kretanja - 3),
jedinica za pomono kretanje (pogonski elektromotor, prenosnik pomonog kretanja i
sistem prenosnika tipa navojno vreteno - navrtka, 4), postolje (5), sistem upravljanja
(komandna tabla, ruice, poluge i sl.), sistem za podmazivanje, sistem za hlaenje i
podmazivanje i sl.
120

Slika 6.20. Konzolne glodalice
5
4
2
1
3
X
Z
Y
5
4
2 3
1
Y
X
Z
Konzolne glodalice
MTZ
REGI VA
Bezkonzolna glodalica - HURON
5
4
3
1
2
X
Y
Z

Slika 6.21. Neki tipovi horizontalnih glodalica
Osnovne eksploatacijske karakteristike glodalica su:
6. OBRADA GLODANJEM
121
min
- n
max
glavnog kretanja
n
,
raspon brzina pomonog kretanja V
pmin
- V
pmax
i geometrijski faktor promene
prenosnika pomonog kretanja
S
,
maksimalna duina hoda radnog stola u pravcu sve tri ose,
mp
i tanosti maine C
mpk
,
gabariti predmeta obrade,
broj radnih vretena kod vievrtenih glodalica i sl.
Kod vertikalnih glodalica (slika 6.23) poloaj radnog vretena je vertikalan, mada se
sve ee izrauju glodalice sa radnim vretenima koja se zakreu za odgovarajui
ugao.
X
Z
Y
Konzolne glodalice
OERLIKON MTZ
Bezkonzolna glodalica
- HURON
X
Z
Y
X
Z
Y

Slika 6.23. Neki tipovi vertikalnih glodalica
Univerzalne glodalice su koncepcijski tako oblikovane da mogu raditi kao horizontalne
ili vertikalne. Pored toga veina univerzalnih glodalica obezbeuju i zakretanje radnog
stola. Time se stvaraju uslovi za realizaciju velikog broja proizvodnih operacija, pa i za
izradu zavojnih ljebova i dugohodih zavojnica primenom podeonog aparata.
Univerzalne alatne glodalice (slika 6.24), sa horizontalnim i vertikalnim radnim
vretenom, se koriste za izradu reznih alata, alata za kovanje, presovanje i sl.
Konstruktivno su tako formirane da obezbeuju obrtanje radnog stola oko jedne ili dve
ose i obrtanje nosaa alata (glavnog vretena) u cilju postavljanja vertikalnog radnog
vretena pod odreenim uglom. Snabdevene su i ureajima za buenje i rendisanje,
tako da mogu raditi i kao builice ili rendisaljke, to znatno proiruje nomenklaturu
proizvodnih operacija.
122
kao vertikalna
rendisaljka
kao bu ilica
kao horizontalna
glodalica
kao vertikalna glodalica

Slika 6.24. Univerzalna alatna glodalica
Kopirne glodalice su namenjene su za obradu krivolinijskih kontura i profilisanih
povrina. Poseduju (slika 6.25) dva paralelna vretena od kojih je vreteno (1) glavno
vreteno sa glodalom, a vreteno (2) se koristi za smetaj kopirnog iljka. Kopirni ureaj
radi na hidraulinom ili elektrinom principu i obezbeuje prenos kretanja od kopirnog
iljka do alata, tako da alat izvodi ista kretanja kao i kopirni iljak.
2 1
2 1

Slika 6.25. Kopirna glodalica
Sutina programskog upravljanja se sastoji u automatskom upravljanju radnim
organima maine po unapred zadatom redosledu kretanja, bez uea radnika.
Redosled rada pojedinih organa maine je definisan programom koji se unosi u
upravljaku jedinicu glodalice.

7. OBRADA TESTERISANJEM

7.1 OSNOVNE OPERACIJE I ALATI
7.1.1 Proizvodne operacije u obradi testerisanjem
Obrada testerisanjem (slika 7.1) se koristi prvenstveno za realizaciju proizvodnih
operacija odsecanja (seenja) materijala, mada se moe koristiti i za izvoenje
operacija isecanja i usecanja. Prema osnovnim kretanjima alata i predmeta obrade, kao
i tipu maine za obradu testerisanjem, razlikuju se postupci obrade na:
krunim,
trakastim i
okvirnim testerama.
V
p
V
p
V
p
V
odsecanj e na kru`nim
testerama
odsecanje na trakastim
testerama
odsecanj e na okvirnim
testerama
V
V
V

Slika 7.1. Osnovni tipovi obrade na testerama
Kod obrade na krunim testerama alat izvodi glavno obrtno kretanje (brzina rezanja
V, m/min ili broj obrta testere n, o/min) i pomono pravolinijsko kretanje (korak S,
mm/o). Pri obradi na trakastim testerama alat izvodi glavno kretanje brzinom rezanja
V, m/min, a predmet obrade pomono pravolinijsko kretanje brzinom V
p
, mm/min. U
124
obradi testerisanjem na okvirnim testerama alat izvodi glavno pravolinijsko
oscilatorno (brzinom V, m/min - brojem duplih hodova n
L
, dh/min) i pomono
pravolinijsko kretanje brzinom V
p
, mm/min ili korakom S, mm/dh.
Posebnu grupu proizvodnih operacija obrade testerisanjem ine i operacije isecanja
razliitih kontura, kopirnog seenja i sl. (slika 7.2).
kopirno se enje
ablon
predmet
obrade
testera isecanje rondela
testera
predmet
obrade
testera
predmet
obrade
isecanje profila

Slika 7.2. Proizvodne operacije isecanja i kopirnog seenja na testerama
7.1.2 Alati u obradi testerisanjem
Osnovni alati u obradi testerisanjem su testerasta glodala (krune testere), trakaste
testere i trakasti listovi (lisnate testere, slika 7.3).
lisnate testere kru ne testere trakaste testere

Slika 7.3. Tri osnovna tipa alata u obradi testerisanjem
Krune testere se izrauju u vidu tankog diska sa zubima po obimu, tako da u sutini
predstavljaju testerasta glodala. Na slici 7.4.a prikazana je geometrija zuba krune
testere. U cilju smanjenja trenja izmeu bonih povrina testere i povrina predmeta
obrade izvodi se razmetanje, bono povijanje zuba naizmenino na jednu i drugu stranu
(slika 7.4.b). Pri seenju veih preseka reznog sloja, u cilju smanjenja preseka
strugotine po zubu, izvodi se naizmenino sasecanje zuba testere (slika 7.4.c). Time se
postie i ravnomerniji rad maine.
Krune testere velikih prenika (iznad 250 mm) se retko izrauju iz jednog komada,
integralno. Umetnuti zubi ili zubi u vidu segmenata od brzoreznog elika ili tvrdog
metala mehaniki se privruju za telo testere od konstruktivnog elika, slika 7.4.
U novije vreme se izrauju testere sa izmenjivim ploicama od tvrdog metala, sa i bez
prevlaka, keramike, kubnog nitrida bora ili super tvrdih materijala, naroito dijamanta.
7. OBRADA TESTERISANJEM
125
a) Osnovna rezna geometrija
integralna
b
B
b) Razmetanje zuba
zub levo zub desno
c) Sasecanje zuba testere
sa segmentima
sa umetnutim zubima
konstrukcija testere
sa izmenjivim segmentima
telo od
konstruktivnog
elika
segmenti od alatnog
materijala

Slika 7.4. Geometrija zuba testere
Lisnate testere imaju sitne zube, obino trouglastog oblika. Novije konstrukcije lisnatih
testera su bimetalne lisnate testere, kod kojih je uska traka sa zubima izraena od
brzoreznog elika, a ostali deo od konstruktivnog elika. Spajanje se izvodi laserskim
zavarivanjem, uz naknadno minimalno doterivanje, poravnavanje, bruenjem. Lisnate
testere se mogu oplemeniti, presvlaenjem prevlakama od TiN.
Kod trakastih testera oblik zuba je takoe trouglast. Kod njih se posebna panja
poklanja izboru materijala. Naime testere treba da su elastine, jer su izloene
neprekidnom savijanju i ispravljanju.
7.2 BRZINA REZANJA
Brzina rezanja u obradi testerisanjem je obimna brzina testere (kod krunih), brzina
pravolinijskog kretanja (kod trakastih) i brzina oscilatornog kretanja (kod okvirnih
testera). Brzina rezanja se najee definie na bazi preporuka datih u prospektnoj
dokumentaciji proizvoaa alata i/ili literaturi:
, ) b , S ( f V = i zavisi od koraka (S) i irine rezanja (b).
7.3 MAINE U OBRADI TESTERISANJEM
Maine u obradi testerisanjem (testere) se dele na:
okvirne - lisnate,
krune i
trakaste testere.
Okvirne - lisnate testere (slika 7.5.a) su testere kod kojih se alat (2) postavlja na
nosa alata (1). Alat izvodi pravolinijsko oscilatorno glavno kretanje i istovremeno
visinsko pomeranje, kao i odizanje pri povratnom hodu, okretanjem oko osovine A.
Time se ostvaruje pomono kretanje alata ka predmetu obrade (3), uz istovremeno
smanjenje trenja materijala i alata pri povratnom hodu.
Kod krunih testera (slika 7.5.b) alat (1) izvodi glavno obrtno i pomono pravolinijsko
kretanje, ime se ostvaruje primicanje alata predmetu obrade (2).
126
1
2
A
3
1
2
a) Okvirna - lisnata testera
b) Kru na testera

Slika 7.5. Okvirna - lisnata i kruna testera
Trakasta testera (slika 7.6) ima pogonski (3) i voeni toak (4), preko kojih je
prebaena testera (1) u vidu beskonane trake. Pomono pravolinijsko kretanje se
ostvaruje pomeranjem predmeta obrade (2) prema tesreri.
V
p
V
V
1
3
4
2

Slika 7.6. Trakasta testera
Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi testerisanjem su:
pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine ,
brojevi obrtaja n
min
- n
max
, duplih hodova n
Lmin
- n
Lmax
ili brzine kretanja trake
V
min
- V
max
i geometrijski faktor promene prenosnika maine za glavno kretanje
n
,
raspon koraka S
min
- S
max
ili brzina pomonog kretanja V
pmin
- V
pmax
geometrijski
faktor promene prenosnika za pomono kretanje
s
,
mp
i tanosti maine C
mpk
,
maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade,
gabariti predmeta obrade i sl.

8. OBRADA RENDISANJEM
8.1 PROIZVODNE OPERACIJE
Obrada rendisanjem (slika 8.1) se koristi za obradu horizontalnih, vertikalnih,
nagnutih i profilisanih povrina, izradu ljebova u glavini i sl. Izvodi na mainama
sa glavnim i pomonim pravolinijskim kretanjem. Glavno kretanje je definisano brzinom
rezanja (V
r
, m/min) ili brojem duplih hodova (n
L
, dh/min), a pomono korakom S, mm/dh
(aksijalno pomeranje alata ili predmeta obrade za jedan dupli hod, nakon povratnog
hoda).
S
mm/dh
n , dh/min
L
V
r
V
r
V
p
V
p
S
a) Obrada na kratkohodim rendisaljkama
b) Obrada na dugohodim rendisaljkama
A B

Slika 8.1. ema obrade rendisanjem na kratkohodoj i dugohodoj rendisaljci
U procesu obrade razlikuju se: radni i povratni hod alata ili predmeta obrade. Radni
hod je hod alata ili predmeta obrade u toku koga se izvodi proces obrade (od
take A do take B - slika 8.1), dok se u toku povratnog hoda (od take B do take A)
proces rezanja ne odvija. U zavisnosti od toga da li alat ili predmet obrade izvodi
glavno kretanje (slika 8.1) dva osnovna postupka obrade su obrada na:
kratkohodoj i
dugohodoj rendisaljci.
Obrada rendisanjem je analogna obradi struganjem, jer se ravna povrina predmeta
obrade moe smatrati krunom povrinom beskonano velikog poluprenika krivine
(slika 8.2).
Povrina poprenog preseka strugotine (slika 8.2) je: h b S a A = = ,
pri emu su irina i debljina reznog sloja:
sin
a
b = i sin S h = ,
gde je - napadnu ugao; a, mm - dubina rezanja i S, mm/dh - korak.
128
st ruganje
S
a
h
rendisanje
a
h
S
b
b

Slika 8.2. Povrina poprenog preseka strugotine u obradi rendisanjem
Dubina rezanja je:
H H a
1
= ,
dok su dodaci za obradu rendisanjem (slika 8.3, tabela P.12 - P.14, Prirunik [79])
dodatak za:
1
- grubu obradu rendisanjem,
2
- finu obradu rendisanjem i
3
- bruenje.
L
b
H
3
H
3
H
2H
1
H

Slika 8.3. Dodaci u obradi rendisanjem
U zavisnosti od tipa maine i pravca kretanja razlikuju se postupci obrade i
proizvodne operacije obrade rendisanjem na:
horizontalnoj (slika 8.4) i
vertikalnoj rendisaljci (slika 8.5),
a u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine operacije grube i fine obrade
rendisanjem.
vo ice alatnih ma ina radni sto alatne ma ine
profilne povr ine-
kopirno rendisanje

Slika 8.4. Proizvodne operacije obrade na horizontalnoj rendisaljci
129
izrada l jebova obrada kosih pro irenja izrada zup astog konusa

Slika 8.5. Proizvodne operacije obrade na vertikalnoj rendisaljci
Posebnu grupu proizvodnih operacija u obradi rendisanjem ine proizvodne operacije
izrade i obrade profilisanih povrina - kopirno rendisanje (slika 8.6).
Obrada profila na rendisaljci primeno
ure aja za rendisanje po ablonu
ablon
predmet
obrade
Rendisanje na kratkohodoj
rendisaljci primenom ablona
ablon
pipak
predmet
obrade
hidrauli ni
cilindar

Slika 8.6. Kopirno rendisanje
8.2 ALATI U OBRADI RENDISANJEM
Alati za rendisanje ili noevi za rendisanje (slika 8.7) su slini strugarskim noevima,
po obliku, geometriji i drugim karakteristikama.
Noevi za rendisanje su pri ulasku u zahvat izloeni jakim udarnim optereenjima, da bi
pri izlasku iz zahvata nastupilo njihovo rastereenje. Takvo skokovito optereenje mogu
izdrati samo ilavi materijali. Zato se za izradu noeva za rendisanje koriste brzorezni
elici i neke ilave vrste tvrdog metala (P40, P50, M20, K10, K20 itd.). Kod noeva
veih dimenzija drka alata se izrauje od konstruktivnog elika, a rezni deo u vidu
ploica od brzoreznog elika ili tvrdog metala. Ploice se postavljaju na drku noa
lemljenjem ili mehanikim vezivanjem.
130
r
pravi no savijeni no
no za zavr no
rendisanje
savijeni no za
usecanje
pravi no
k
l
pravi no evi
k
l
savijeni no evi
no za izradu ljeba
g
a
no sa izmenjivom plo icom od TM
b
h
60
o

Slika 8.7. Alati u obradi rendisanjem (noevi za rendisanje)
Kao i u obradi struganjem, rezultujui otpor rezanja u obradi rendisanjem se moe
razloiti na tri komponente (slika 8.8):
F
1
- glavni otpor rezanja, , S a C F
1 1
y x
k 1
= N
F
2
F
3
- otpor pomonom kretanju.
u kome su: C
k
, x i y - konstanta i eksponenti otpora rezanja, a, mm - dubina rezanja i S,
mm/dh - korak.
a
S
F
3
F
1
F
2
S
V
Slika 8.8. Komponente otpora rezanja
131
Na osnovu brzine radnog hoda (V
r
, m/min) i glavnog otpora rezanja (F
1
, N) snaga
maine je:
kW ,
10 6
L n S a C
k
k 1
60 1000
V F
P
7
L
y x
k r 1
1 1
+
=

=
gde je, pored prethodno definisanih veliina: - mehaniki stepen iskorienja snage
maine.
8.4 REIM OBRADE U OBRADI RENDISANJEM
Reim obrade u obradi rendisanjem je odreen:
brojem duplih hodova alata ili predmeta obrade n
L
, dh/min i
korakom S, mm/dh, slika 8.9.
b
B
e
1
e
1
e
2
V
r
V
p
e
2
l
L
A B
a
S
mm/dh
n , dh/min
L

Slika 8.9. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena izrade
Na osnovu parametara reima obrade proraunava se i glavno vreme izrade
korienjem relacije:
min ,
n S
B
i t
L
g
=
u kojoj su, pored poznatih elemenata: i = / a - broj prolaza; , mm - dodatak za
obradu; a, mm - dubina rezanja; B = b+2 e
2
- hod alata ili predmeta obrade u pravcu
pomonog kretanja; e
2
= 2 - 5 mm - prilaz i izlaz alata u pravcu pomonog kretanja i b -
irina obrade.
Utvrivanje koraka u obradi rendisanjem obuhvata:
prouavanje proizvodne operacije,
izbor preporuene vrednosti koraka,
provera koraka i izbor merodavnog koraka.
Preporuena vrednosti koraka se bira na osnovu preporuka datih u prospektima
proizvoaa alata ili specijalizovanim prirunicina, literaturi i sl. u zavisnosti od dubine
rezanja, materijala alata i predmeta obrade i drugih uslova obrade.
Provera koraka u obradi rendisanjem se izvodi korienjem tri osnovna kriterijuma:
uslova nastanka strugotine, otpornosti drke noa za rendisanje i kvaliteta obraene
povrine.
132
Brzina rezanja u obradi rendisanjem je brzina pravolinijskog kretanja alata ili
predmeta obrade u toku radnog hoda. Brzina rezanja se bira na osnovu preporuka ili
proraunom s obzirom na iskorienje postojanosti alata i/ili snage maine.
U cilju definisanja broja duplih hodova polazi se od izraza za glavno vreme obrade
koje obuhvata vreme rezanja (t
d
) i vreme povrtanog hoda (t
d
), bez vremena potrebnog
za promenu smera kretanja. To znai da je vreme trajanja jednog ciklusa (sastavljenog
od radnog i povratnog hoda, slika 8.9) odreeno izrazom:
, " t ' t t
d d d
+ =
pri emu su vremena:
radnog hoda:
r
d
V 1000
L
' t
= i
povratnog hoda: ,
V 1000
L
" t
p
d
=
direktna funkcija: L, mm - hoda alata u pravcu glavnog kretanja; V
r
, m/min - brzine
radnog hoda i V
p
, m/min - brzine povratnog hoda.
Kako je glavno vreme rezanja za i - prolaza: , t
L
B
i t
d g
=
a vreme trajanja jednog ciklusa: ,
V
V
1
V 1000
L
t
p
r
r
d

=
to je glavno vreme obrade: .
V
V
1
V 1000
L
S
B
i t
p
r
r
g

=
Odnos brzina povratnog i radnog hoda:
, 3 5 , 1
V
V
k
r
p
= =
predstavlja karakteristiku maine. Imajui u vidu karakteristiku maine glavno vreme
obrade je:
,
n S
B
i
k
k 1
V 1000
L
S
B
i t
L r
g
=
+
=
to znai da je broj duplih hodova: , V
L
1000
k 1
k
n
r L

+
=
odnosno da je brzina radnog hoda - brzina rezanja: . n
1000
L
k
k 1
V V
L r

+
= =
8.4 MAINE U OBRADI RENDISANJEM
Maine u obradi rendisanjem (rendisaljke) se prema duini hoda (nainu ostvarivanja
kretanja) dele na:
133
kratkohode i
dugohode,
a prema pravcu glavnog kretanja na: horizontalne i vertikalne.
Posebnu grupu renisaljki ine rendisaljke za izradi zupanika, specijalnih alata i sl.
8.4.1 Kratkohode rendisaljke
Kod kratkohodih rendisaljki (slika 8.10) od pogonskog elektromotora (1) kretanje se,
posredstvom prenosnika (2) i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko
kretanje, prenosi na noseu konzolu (3). Na konzoli se nalazi nosa alata (4) koji
prihvata rezni alat (5). Time je obezbeeno glavno pravolinijsko kretanje. Na radnom
stolu (6), koji posredstvom mehanizma pomonog kretanja obezbeuje izvoenje
pomonog kretanja, nalazi se predmet obrade (7).
7
S
6
2
3
4
5
1
V
Kratkohoda rendisaljka sa zakretnim stolom
Kratkohoda rendisaljka sa ve im brojem glava za rendisanje
ema rendisaljke

Slika 8.10. ema kratkohode rendisaljke
Osnovne eksploatacijske karakteristike rendisaljki su:
pogonska snaga maine P i stepen iskorienja snage maine ,
raspon broja duplih hodova n
Lmin
- n
Lmax
i geometrijski faktor promene
prenosnika maine za glavno kretanje
n
,
raspon koraka S
min
- S
max
i geometrijski faktor promene prenosnika za
pomono kretanje
s
,
mp
i tanosti maine C
mpk
,
maksimalni hod alata odnosno predmeta obrade,
gabariti predmeta obrade i sl.

134
8.4.2 Dugohode rendisaljke
Kod dugohodih rendisaljki (slika 8.11) princip rada je slian, s tom razlikom to glavno
pravolinijsko kretnje izvodi radni sto (1) sa predmetom obrade (2), a pomono nosa
alata (3).
1
2
3

Slika 8.11. ema dugohode rendisaljke
8.4.3 Vertikalne rendisaljke
Vertikalna rendisaljka (slika 8.12) spada u grupu kratkohodih rendisaljki. Nosa alata (4)
sa alatom se, posredstvom klizaa (3), kree nanie, pri radnom, i navie pri povratnom
hodu. Predmet obrade (1) se postavlja na radni sto (2), koji je najee izveden kao
obrtni sto na klizau sa mogunou uzdunog i poprenog pomeranja.
1
2
3
4
S
V

Slika 8.12. ema vertikalne rendisaljke

9. OBRADA PROVLAENJEM
Obrada provlaenjem predstavlja savremeni postupak obrade metala rezanjem
visoke proizvodnosti, tanosti i kvaliteta obrade. Koristi se samo u serijskoj i
masovnoj proizvodnji, jer su alati veoma skupi i strogo namenski projektovani i izraeni.
a) Unutra nje provla enje b) Spolja nje provla enje
2
4
1
3
2
1
4
3
1 - provlaka
2 - vo ica
3 - radni sto
4 - predmet
obrade

Slika 9.1. Principijelna ema obrade provlaenjem
Proces rezanja ostvaruje se samo jednim kretanjem i to pravolinijskim glavnim
kretanjem alata - provlakaa (slika 9.1). Pravolinijskim povlaenjem alata (1),
postavljenog u prednji prihvatni deo (2), obezbeuje se uklanjanje vika materijala na
predmetu obrade zahvaljujui postepenom poveanju dimenzija alata. Proces rezanja
karakterie:
postepeno rezanje zadatog dodatka za obradu u obliku posebnih slojeva male
debljine i velike irine,
istovremeno rezanje veim brojem reznih elemenata alata,
ne postoji pomono kretanje kao samostalno kinematsko kretanje, jer
poveanje dimenzija narednog zuba u odnosu na prethodni odreuje debljinu
sloja meterijala (dubinu rezanja po zubu a
z
) koji uklanja rezni element (zub).
Izuzetak su proizvodne operacije izrade zavojnih ljebova (npr. kod cevi
naoruanja) kada postoji pomono obrtno kretanje u skladu sa korakom
zavojnice,
male brzine rezanja 15 - 18 m/min, a kod novijih konstrukcija maina u obradi
provlaenjem i do 30 m/min i sl.

136
Geometrijski parametri obrade (eme rezanja)
Postepeno odvajanje strugotine pri provlaenju, u cilju pretvaranja polaznog krunog u
eljeni profil (slika 9.2), moe biti profilno, slojevito i progresivno.
a) Profilno b) Slojevito (kombinovano
krug-profil)
c) Progresivno (kombinovana
krug-profil sa preraspodelom
dodatka)
a
z
a
z
a
'
z
b
1
b
2
b
3
b
i

Slika 9.2. eme rezanja pri provlaenju
Profilno provlaenje karakterie uklanjanje zadatog dodatka za obradu u slojevima
debljine a
z
, ija konfiguracija odgovara konfiguraciji profila predmeta obrade.
Slojevito provlaenje odlikuje uklanjanje dodatka u ravnim slojevima debljine a
z
ili
koncentrinim krugovima lunog oblika pri proizvoljnom profilu obratka.
Progresivno provlaenje je provlaenje kod koga svaki zub uklanja deo duine sloja
b
1
, b
2
, ..., dok debljina strugotine po zubu raste a
z
' > a
z
.
Proizvodne operacije obrade provlaenjem se razvrstavaju na dve grupe i to
proizvodne operacije:
unutranjeg provlaenja i spoljanjeg provlaenja.
U proizvodnim operacijama unutranjeg provlaenja (slika 9.3) prethodno se izrauje
cilindrini otvor (buenjem, struganjem i sl.), u cilju obezbeenja pravilnog voenja alata
i stvaranja uslova za konano oblikovanje otvora provlaenjem. Kretanjem provlakaa
kroz otvor obezbeuje se oblikovanje otvora u skladu sa profilom reznih elemenata
alata (formiranje otvora visoke tanosti i kvaliteta, razliitog oblika - kruni, trougaoni,
kvadratni i sl.).

Slika 9.3. Proizvodne operacije unutranjeg provlaenja
9. OBRADA PROVLAÊNJEM

137
Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja su operacije obrade povrina razliite
konfiguracije primenom viedelnih alata za provlaenje (slika 9.4). Dva osnovna
postupka provlaenja su sa:
dubinskim primicanjem i
bonim primicanjem.
Kod spoljanjeg provlaenja sa dubinskim primicanjem alati obezbeuju postepeno
oblikovanje profila po dubini, dok kod bonog primicanja oblikovanje se postepeno
odvija po irini.
spolja nje provla enje sa
dubinskim primicanjem
spolja nje provla enje sa
bo nim primicanjem

Slika 9.4. Osnovni postupci obrade spoljanjim provlaenjem
Spoljanjim provlaenjem se mogu formirati profili povrina razliite konfiguracije i
dimenzija (slika 9.5). Postupak se moe primeniti i kao zamena za proizvodne operacije
glodanja i rendisanja, posebno u uslovima obrade povrina sloene konfiguracije,
visokog kvaliteta i tanosti obrade.
oljebljena navrtka
jezgro brave
klipnja a motora
upravlja ka navrtka
vilju kasta poluga vilju kasti klju

Slika 9.5. Proizvodne operacije spoljanjeg provlaenja
Alati za provlaenje (provlakai) spadaju u grupu specijalnih alata, zbog svoje
sloenosti, tanosti izrade i drugih specifinosti. Dele se na provlakae za:
unutranje i spoljanje provlaenje.

138
Provlakai za unutranje provlaenje (slika 9.6) se najee izrauju kao integralni
alati od brzoreznog elika. Mogu biti oplemenjeni prevlakama od TiN. Sastoje od pet
karakteristinih delova: prednjeg prihvatnog dela, vodeeg dela, reznog dela,
kalibrirajueg dela i zadnjeg prihvatnog dela.
Prednji prihvatni deo obezbeje prihvatanje alata i prenos potrebne sile za provlaenje
sa pogonskog sistema maine na alat. Vodei deo obezbeuje voenje alata na
poetku procesa rezanja. Reznim delom alata se uklanja viak materijala (dodatak za
obradu) i vri oblikovanje eljenog profila u skladu sa profilom alata, dok se
kalibrirajuim delom stvaraju uslovi za kalibrisanje profila odnosno postizanje visokog
kvaliteta i tanosti oblika i dimenzija profila. Nakon zavretka procesa provlaenja preko
zadnjeg prihvatnog dela alat se prihvata i dovodi u poetnu poziciju, poziciju pre obrade
(slika 9.1). Prednji i zadnji prihvatni delovi provlakaa su standardizovani. Njihov oblik i
dimenzije zavise od namene provlakaa i vrste provlaenja. Ostali delovi provlakaa se
izrauju u zavisnosti od oblika i dimenzija profila koji se izrauje.
Pri provlaenju zatvorenih kontura nastaje zatvorena strugotina, koja se po izlasku zuba
iz zahvata zadrava u meuzublju. Da bi se olakalo uklanjanje strugotine na zubima
se izrauju ljebovi za lomljenje (sitnjenje) strugotine.
a b c d e
a- prednji prihvatni deo; b- vode i deo; c- rezni deo; d- kalibriraju i deo;
e- zadnji prihvatni deo

raspored loma a strugotine
0,5-1
0
,
5
-
1
,
5
e
l
a
a
z
elementi rezanja
sastavni elementi provlaka a
L
L
k
L
g
L
f
prednji
prihvatni deo
vrat vo|ica
zubi za grubu
obradu
zubi za finu
obradu
kalibriraju i
zubi

zadnji prihvatni
deo

Slika 9.6. Provlaka za unutranje provlaenje
Provlakai za spoljanje provlaenje (slika 9.7) se izrauju od brzoreznog elika ili sa
segmentima od tvrdog metala. Provlakai od brzoreznog elika, izraeni integralno ili sa
segmentima, se mogu oplemeniti i prevlakama od TiN. Po konstrukciji su znatno
sloeniji od provlakaa za unutranje provlaenje i sastoje se od vie segmenata,
namenjenih obradi pojedinih delova konture predmeta obrade. Segmenti se sastoje od
reznog dela sa zubima za grubu i finu obradu i montiraju se na osnovnu plou.

139

PREDMET
OBRADE:
klipnja a motora
3
2
1
4
4
3
2
3
3
2 2
4
4
1
1 - 4
segmenti
provlaka a
(rezni element i)
OSNOVNA
PLO A

Slika 9.7. Provlaka za spoljanje provlaenje
Geometrija reznih elemenata alata za provlaenje (zuba) je odreena oblikom i
dimenzijama reznih elemenata (zuba) provlakaa, geometrijom reznog klina (, i ),
korakom zuba provlakaa (e), visinom (H) i irinom zuba (B), oblikom i radijusom
meuzublja (r), porastom po zubu (dubinom rezanja - a
z
) i duinom provlakaa (L), koju
ine duine pojedinih delova provlakaa - slika 9.8.
B
e
H
a
z
r
a mm zagrubuobradu
a mm za finuobradu
z
z
=
=
0 1 0 25
0 02 0 1
, ,
, ,
H e
r e
e l
l dubinarezanja
=
=
=
( , , )
( , , )
( , )
0 35 0 4
0 1 0 25
15 2
rezna ivica zub provlaka a
ljeb za sitnjenje
strugotine
me uzublje
f
DETALJ A
A
r
1

Slika 9.8. Osnovni elementi geometrije provlakaa i oblici meuzublja


140
l
b
a
d
A
max
m
a
x
a
z
A O
B

Slika 9.9. Osnovni elementi za proraun duine reznog dela provlakaa
9.2 OTPORI REZANJA I SNAGA MAINE
9.2.1 Otpori rezanja i vuna sila maine
Na svaki zub provlakaa deluje rezultujua sila rezanja F
R
koja se, u optem sluaju,
razlae na:
glavni otpor rezanja F
1
,
otpor prodiranja F
2
, kod nesimetrinih alata (izrada ljeba za klin, alati za
spoljanje provlaenje) i
aksijalni otpor rezanja F
3
= F
a
, kada su zubi provlakaa sa uglom nagiba rezne
ivice 0.
Glavni otpor rezanja definisan je relacijom: , Z A K C F
s R
= N
u kojoj su C = 1,1 - 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir trenje izmeu zuba provlakaa i
zidova otvora; K
s
, MPa - specifini otpor rezanja (tabela 6.2, Prirunik); A, mm
2
-
povrina poprenog preseka strugotine i Z - broj zuba u zahvatu.
Vuna sila maine se odreuje za maksimalnu vrednost povrine strugotine po zubu
(A
max
) i iznosi:
N , Z A K C F
max s m
=
Vuna sila pri provlaenju je promenljiva zbog periodinog ulaska i izlaska zuba iz
zahvata. Na poetku procesa rezanja dolazi do stepenaste, teorijski posmatrano,
promene otpora rezanja do trenutka kada prvi zub provlakaa izae iz zahvata sa
materijalom predmeta obrade (nakod dostizanja hoda alata h koji odgovara duini
provlaenja l).
Pogonska snaga maine je: kW ,
60 1000
V F
P
m

=
gde su: - mehaniki stepen iskorienja snage maine i V, m/min - brzina rezanja.
6.3 REIM OBRADE U OBRADI PROVLAENJEM
Reim obrade u obradi provlaenjem je odreen brzinom kretanja provlakaa -
brzinom rezanja V .
Na osnovu brzine rezanja definie se glavno vreme izrade:

141
min ,
V 1000
L
t
g
=
gde je L = L
R
+ l +2 e, mm - hod alata; L
R
, mm - duina reznog dela provlakaa; l, mm -
dubina provlaenja i e = 2 - 3 mm - prilaz i izlaz zuba provlakaa iz zahvata.
Izbor brzine rezanja se moe izvesti na bazi:
preporuka i proraunom.
Preporuena brzina rezanja se bira iz prospektne dokumentacije proizvoaa alata u
funkciji materijala predmeta obrade i alata, vrste provlaenja, dubine rezanja po zubu i
sl.
9.4 MAINE U OBRADI PROVLAENJEM
Maine u obradi provlaenjem - provlakaice se razvrstavaju, prema nameni (vrsti
proizvodne operacije provlaenja) na provlakaice za:
unutranje i
spoljanje provlaenje.
a prema pravcu kretanja alata i nameni na: horizontalne i vertikalne provlakaice.
Vertikalne provlakaice za unutranje provlaenje (slika 9.10) su najei vid
konstrukcije maina za unutranje provlaenje. Predmet obrade (7) se postavlja na
radni sto maine (2), a alat se u poetnoj fazi obrade, pre obrade, postavlja u zadnji
vodei deo maine (1). Alat se, posredstvom zadnjeg vodeeg dela, dovodi u radnu
poziciju, kada prednji prihvatni deo (4) prihvata alat. Zahvaljujui pogonskom sistemu
maine (elektromotoru - 5, prenosnom sistemu - 6 i mehanizmu za pretvaranje obrtnog
u pravolinijsko kretanje) prednji vodei deo maine dobija neophodna kretanja i vunu
silu maine potrebnu za realizaciju procesa obrade. Po zavretku procesa rezanja
(dostizanju donje take hoda alata), predmet obrade se skida sa radnog stola i alat
vraa u poetnu poziciju.
2
8
7
1
3
4
6
5

Slika 9.10. ema vertikalne
provlakaice za unutranje
provlaenje

142
Horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje (slika 9.11) rade na slinom
principu, s tom razlikom to je kretnje alata (2) u horizontalnom pravcu i to je
neophodno obezbediti odgovarajui sistem za prihvatanje i stezanje predmeta obrade
(1).
Horizontalne maine za provlaenje obezbeuju mogunost kontinualnog rada
nepokretnim alatom, ako se predmeti obrade postave na obrtni sto ili beskonanu traku.
1
2

Slika 9.11. ema horizontalne provlakaice za unutranje provlaenje
Osnovne eksploatacijske karakteristike maina u obradi provlaenjem su:
- koeficijent preciznosti C
mp
i tanosti maine C
mpk
;
- maksimalna vuna sila maine;
- maksimalna brzina provlaenja;
- maksimalni hod alata;
- gabariti predmeta obrade i sl.

10. OBRADA BRUENJEM
10.1 PROIZVODNE OPERACIJE
Bruenje (slika 10.1) je jedna od najznaajnijih proizvodnih operacija zavrne obrade,
jer obezbeuje:
visoku tanost mera i
visok kvalitet obraene povrine.
Izvodi se nakon termike obrade tako da ostvaruje i uklanjanje greaka nastalih usled
toplotnih deformacija pri termikoj obradi. Raspored glavnog i pomonog kretanja zavisi
od vrste proizvodne operacije i alata.
S
a
V ,
n
t
t
V ,
n
r
r
D
d
B l
L
e
B
S , mm/hod
a
V , m/min
r
V , m/s
t
n , hod/min
L
n , o/min
t
a
L
B b
e
2
e
1
e
1
B
u
l
B a) spolja nje kru no bru enje
b) ravno bru enje koturastim tocilom

Slika 10.1. Proizvodne operacije krunog i ravnog bruenja
Glavno kretanje je obrtno kretanje alata (brusne ploe) definisano brzinom rezanja
V
t
, m/s:
60 1000
n D
V
t
t

=

, odnosno brojem obrta tocila n
t
, o/min:

=
D
V 60 1000
n
t
t
.

144
Pomono kretanje je obrtno i pravolinijsko (kod krunog) ili pravolinijsko kretanje
predmeta obrade (kod ravnog bruenja).
Obrtno i pravolinijsko pomono kretanje je odreeno brzinom V
r
, m/min odnosno brojem
obrta n
r
, o/min i brojem hodova n
L
, hod/min kod krunog bruenja. Kod ravnog bruenja
pomono pravolinijsko kretanje predmeta obrade ili alata odreeno je aksijalnim i
radijalnim korakom (S
a
ili S
r
, mm/o).
Rezni elementi tocila (zrna brusnog materijala) su rasporeeni po obimu tocila i po
unutranjosti mase tocila sa nejednakim rastojanjem (slika 10.2) t
1
t
2
... t
n
.
Raspored zrna brusnog materijala je nepravilan to, pri konstantnim obimnim brzinama
tocila V
t
i predmeta obrade V
r
ima za posledicu razliite dubine rezanja a
1
a
2
... a
n
i
razliite vrednosti koraka po reznom elementu S
1i
.
V
t
V
r
S
11
S
12
S
13
S
14
S
15
V
t
a
strugotina u obliku
zareza
segmentni oblik
strugotine
D
d
t
1
t
2
t
3
t
4
t
5
V
r
V
t
V
r

Slika 10.2. Osnovni oblici strugotine u obradi bruenjem
Analizom procesa obrazovanja strugotine kod bruenja, moe se uoiti elementarna
strugotina, nastala kao posledica uklanjanja vika materijala jednim zrnom.
Ukupni dodatak za obradu bruenjem
3
(slika 10.3, tabele P.8 - P.10 i P14,
Prirunik) se uklanja u vie prolaza razvrstanih na prolaze:
grubog bruenja, kada se uklanja 80 % dodatka (
g
= 0,8
3
) i
finog bruenja kada se uklanja 20 % dodatka (
f
= 0,2
3
).
L
b
h
3
g
3
f
3

3g 3
= 0,8 - grubo bru{enje

3f 3
= 0,2 - fi no bru{enje

Slika 10.3. Dodatak pri obradi bruenjem
Osnovne proizvodne operacije bruenja su proizvodne operacije:
krunog bruenja,
ravnog bruenja,
bruenja bez iljaka i
bruenja sloenih povrina.
10. OBRADA BRU[ENJEM

145
Kruno bruenje moe biti spoljanje, unutranje i bruenje eonih povrina.
Spoljanje kruno bruenje je bruenje spoljanjih povrina najee aksijalno
nepominim tocilom (slika 10.4a) i spoljanje radijalno bruenje povrina (slika 10.4b).
Unutranje bruenje (slika 10.5.a) se izvodi tocilima sa drkom i moe biti klasino ili
planetarno. Planetarno bruenje se izvodi kod tekih i velikih predmeta. Predmeti
obrade, privreni na radni sto, ne izvode nikakva kretanja, dok tocilo izvodi sva
potrebna kretanja u skladu sa emom na slici 10.5.a. eono bruenje (slika 10.5.b) se
najee ostvaruje lonastim tocilima.
S
a
n
r
n
t
n
t

a) b)
Slika 10.4. Spoljanje kruno aksijalno i radijalno bruenje
b) eono bru enje a) Unutra nje bru enje
S
a
n
t
n
r
S
r
n
r
n
t
S
a
n
t
V
r
planetno bru enje klasi no bru enje

Slika 10.5. Unutranje i eono bruenje
pravougaona povr{i na
n
t
n
L
S
a
ukr{teno lu~no
n
t
n
t
n
L
n
L
S
a
S
a

Slika 10.6. Ravno bruenje koturastim i lonasti tocilom
Ravno bruenje se moe izvesti koturastim tocilima ili lonastim tocilima (slika 10.6).
Ravno bruenje lonastim tocilima moe biti sa: ukrtenim ili lunim tragovima. Kod
ukrtenog bruenja tocilo potpuno nalee na obraivanu povrinu, ime se tanost

146
obrade poveava, ali su toplotna optereenja tocila i predmeta obrade vea. Luno
bruenje obezbeuje manja optereenja tocila i predmeta obrade, ali i manju tanost
obrade. Ostvaruje se perifernim povrinama tocila.
Bruenje bez iljaka je bruenje kod koga je predmet obrade naslonjen na podupira i
postavljen izmeu radnog i vodeeg tocila (slika 10.7). Radno tocilo ostvaruje proces
obrade, a vodee voenje (obrtanje) predmeta obrade. Aksijalno pomono kretanje se
ostvaruje naginjanjem vodeeg tocila za ugao .
bru enje bez iljaka
D
v
radno tocilo
predmet obrade
vode e tocilo
podupira

p D n sin
v v

Slika 10.7. Bruenje bez iljaka
U proizvodne operacije bruenja sloenih povrina spadaju proizvodne operacije
zavrne obrade (u novije vreme i izrade) navoja, zupanika (slika 10.8), bruenja
oljebljenih vratila, otrenja alata, seenja materijala i sl.
o trenje strugarskog no a
o trenje spiralne burgije o trenje glodala se enje materijala
bru enje o ljebljenog vratila

Slika 10.8. Proizvodne operacije bruenja sloenih povrina
Najfinija obrada bruenjem, povrina kvaliteta N1 - N3, se postie specijalnim
postupcima bruenja poznatim pod nazivom glaanje. Postupci spoljanjeg i
unutranjeg glaanja se razvrstavaju na: lepovanje, superfini, honovanje i poliranje.

147
10.2 ALATI U OBRADI BRUENJEM
Alati u obradi bruenjem - brusne ploe ili tocila se mogu razvrstati prema obliku i
nameni.
Prema obliku (slika 10.9) tocila se dele na: koturasta, lonasta, konina, tanjirasta,
tocila sa drkom ili navrtkom i segmentna - viedelna.
Prema nameni tocila se dele na tocila za: spoljanje kruno bruenje (koturasta,
lonasta i sl.), unutranje bruenje (nasadna ili sa drkom), ravno bruenje (koturasta ili
lonasta), seenje, otrenje alata, bruenje glodala, bruenje navoja, bruenje
zupanika itd.
sa paralelnom
povr{inom
JUS K.F1.020
sa jednim
upustom
JUS K.F1.030
sa dva
upust a
obru~no
JUS K.F1.041
val jkast o
JUS K.F1.042
koni~no
koturasta toci la
lon~asta t ocil a
koni~no
JUS K.F1.035
tanji rasto segmentno
sa dr{kom
sa navrtkom
toci la sa dr{kom i navrtkom

Slika 10.9. Osnovni oblici tocila
Za izradu tocila koriste se dva osnovna materijala: brusni i vezivni materijali.
Brusni materijali su sitna zrnca, razliitog oblika, prirodnog (kvarc SiO
2
, granit,
prirodni korund Al
2
O
3
, mirgla, dijamant) ili vetakog porekla (elektrokorund, silicijum
karbid, karbid bora, kubni nitrid bora, borozan, sintetiki dijamant). Broj zrna brusnog
materijala je ogroman tako da brusne ploe predstavljaju mnogosene alate.
Vezivni materijal obezbeuje povezivanje zrna brusnog materijala u jednu kompaktnu i
funkcionalnu celinu - tocilo. Definie vrstou i tvrdou tocila, kao i oblast primene.
Prema poreklu vezivni materijal se razvrstava na:
organski (keramika, silikatna i magnezitna veziva),
neorganski (gumena veziva, kauuk, prirodna smola itd.) i
metalna (elina i bronzana) - za dijamantska tocila.
Osnovne karakteristike tocila su:
oblik i dimenzije,
vrsta brusnog i vezivnog materijala,

148
finoa brusnog materijala,
tvrdoa i
struktura tocila.
Finoa (granulacija) brusnog materijala je merilo veliine (dimenzija) zrna brusnog
materijala. Meri se brojem otvora na duini jednog cola sita kroz koje zrna brusnog
materijala jo uvek propadaju. Broj otvora sita, po pravilu od 8 - 220, definie i oznaku
finoe. Prema finoi brusnog materijala tocila se razvrstavaju u 6 klasa: vrlo gruba,
gruba, srednje fina, fina, vrlo fina i naroito fina.
Tvrdoa tocila predstavlja otpor vezivnog materijala prema ispadanju zrna brusnog
materijala pod dejstvom spoljanjih sila pri bruenju (centrifugalnih, otpora rezanja i sl.).
Definisana je kvalitetom vezivnog materijala. Sa aspekta tvrdoe tocila se dele na: vrlo
meka, meka, srednje tvrda, tvrda, vrlo tvrda i naroito tvrda.
Pod strukturom tocila podrazumeva se odnos zapremine brusnog i vezivnog
materijala prema zapremini pora - upljina u tocilu. To znai da se ukupna zapremina
tocila sastoji od zapremine brusnog materijala (B), vezivnog materijala (V) i pora -
upljina (P). Prema strukturi tocila se dele na: zatvorena, otvorena i visokoporozna.
Habanje tocila
Kontakt tocila i predmeta obrade propraen je veoma visokim specifinim toplotnim i
mehanikim optereenjima reznih elemenata tocila. Rezultat toga (slika 10.10) je:
istiranje vrha reznih elemenata tocila i pojava povrine habanja i estica
obraivanog materijala na povrini habanja tocila,
pojava mikro i makropukotina u zrnu brusnog materijala, kao posledica
dinamikog karaktera optereenja zrna, uz postepeno odvajanje vrlo sitnih
kristala i
pojava ispadanja kompletnog zrna brusnog materijala.
a) b)
c) d)

a) povrina habanja (gnjeenje zrna); b) mikro i makropukotine u zrnu (krzanje zrna);
c) odvajanje sitnih kristala (lom zrna); d) ispadanje kompletnog zrna
Slika 10.10. Habanje reznih elemenata tocila
Ovakvi oblici habanja (pojava sitnih kristala i ispadanje kompletnog zrna) dovode do
pojave samootrenja tocila, jer obezbeuju pojavu novih otrih reznih ivica (odvajanje
sitnih kristala) i pojavu novih otrih zrna brusnog materijala (ispadanje kompletnog

149
zrna). Pojavom samootrenja tocila obezbeena je visoka rezna sposobnost tocila u
toku relativno dugog vremenskog perioda.
Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem (slika 10.11) se razloe na tri
komponente:
F
z
(F
o
) - tangencijalnu (obimnu),
F
y
(F
r
) - radijalnu i
F
x
(F
a
) - aksijalnu komponentu.
Tangencijalnim ili obimnim otporom rezanja odreena je snaga maine, radijalnim
veliina elastinih deformacija predmeta obrade i tocila, a aksijalnom snaga pogonskog
sistema pomonog kretanja.
F
z
F
y
F
R
F
x
V
r
V
t
F
m
F
R
F
r
V
r
V
t

Slika 10.11. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi bruenjem
Na osnovu poznavanja rezultujueg otpora rezanja F
o
, N i brzine rezanja V
t
, m/s moe
se izraunati snaga maine:
,
1000
V F
P
t o

= kW
gde je - mehaniki stepen iskorienja snage maine.
10.4 REIM OBRADE U OBRADI BRUENJEM
Reim obrade (slike 10.12 i 10.13) je odreen:
brojem obrta tocila n
t
, o/min,
aksijalnim (S
a
, mm/o ili mm/hod) ili radijalnim korakom (S
r
, mm/o) i
brojem obrta (n
r
, o/min) ili brojem hodova predmeta obrade (n
r
, hod/min).
Glavno vreme obrade za operacije krunog bruenja (slika 10.12), u optem sluaju,
je odreeno relacijom:
,
S n
k L
i t
a r
g
= min
u kojoj su: i - broj prolaza; k = 1,2 - 1,7 - koeficijent troenja tocila; L = l + B + e - hod
alata; l - duina bruenja; B - irina tocila i e = 2 - 5 mm - prilaz alata.

150

S
a
V ,
n
t
t
V ,
n
r
r
D
d
B l
L
e
B

Slika 10.12. Osnovni parametri reima obrade kod krunog bruenja
Broj prolaza obuhvata prolaze grubog i finog bruenja (i = i
g
+ i
f
). Pri tome broj prolaza
za pojedine zahvate iznosi:
i
i
i
a
i

= , gde su
i
i a
i
- dodatak za obradu i dubina
bruenja u jednom prolazu (i - gruba ili fina obrada).
S , mm/hod
a
V , m/min
r
V , m/s
t
n , hod/min
L
n , o/mi n
t
a
L
B b
e
2
e
1
e
1
B
u
l
B

Slika 10.13. Osnovni parametri reima obrade kod ravnog bruenja
Za proizvodne operacije ravnog bruenja koturastim tocilom (slika 10.34) glavno
vreme obrade je:
,
S n
k B
i t
a L
u
g
= min
gde je, pored poznatih veliina, B
u
= b + B + e
2
- hod alata u poprenom pravcu i b -
irina bruenja.
Aksijalni korak se najee odreuje u funkciji vrste proizvodne operacije bruenja i
irine tocila (B).
Radijalni korak (mm/o - kod krunog i mm/hod - kod ravnog bruenja) odgovara dubini
rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste proizvodne operacije, kvaliteta
obrade i vrste materijala predmeta obrade.
Brzina predmeta obrade V
r
se moe odrediti na osnovu: preporuka i proverom
(proraunom) preko: proirenih izraza ili maksimalne debljine strugotine.

151
Broj obrta predmeta obrade za proizvodne operacije krunog bruenja se odreuje na
osnovu brzine predmeta obrade iz izraza oblika: min / o ,
d
V 1000
n
r
r

= .
Broj hodova predmeta obrade kod proizvodnih operacija ravnog bruenja se odreuje
iz izraza oblika: min / hod ,
L
V 1000
n
r
L

= u kome je L = l +2 e
1
- hod predmeta
obrade u uzdunom pravcu.
10.5 MAINE U OBRADI BRUENJEM
Maine u obradi bruenjem (brusilice) se najee dele prema nameni na brusilice za:
spoljanje i unutranje kruno bruenje,
ravno bruenje,
bruenje bez iljaka i
specijalna bruenja (otrenje alata, i dr.).
Kod brusilica za kruno spoljanje bruenje (slika 10.14) tocilo (1) se nalazi na
nosau glavnog vretena. Tocilo izvodi glavno obrtno kretanje i ima mogunost
radijalnog primicanja ka predmetu obrade (2). Predmet obrade se stee izmeu iljaka,
pri emu nosa levog iljka ima ugraen prenosnik za promenu broja obrta predmeta
obrade. Nosai iljaka se nalaze na uzdunom klizau radnog stola (3), koji ostvaruje
aksijalno pomono kretanje. Uzduni kliza ima mogunost zakretanja u horizontalnoj
ravni, ime je obezbeeno bruenje i koninih povrina. Brusilice ovakvog tipa obezbe-
uju kruno spoljanje bruenje sa aksijalnim i radijalnim pomeranjem (korakom).
n
r
n
t
predmet
obrade (2)
alat (1)
radni
sto
3
S
a

Slika 10.14. Brusilice za spoljanje kruno bruenje
Kod brusilica za unutranje bruenje (slika 10.15) na nosau (1) nalazi se glavno
vreteno sa tocilom (2), dok se predmet obrade (3) postavlja u steznu glavu (4)
prenosnika za pomono kretanje (5). Kod ovog tipa brusilica predmet obrade izvodi
pomono obrtno kretanje, a nosa glavnog vretena pomono pravolinijsko kretanje.
Brusilica za bruenje bez iljaka (slika 10.16) je brusilica za spoljanje kruno
bruenje. Radno tocilo (1) obezbeuje uklanjanje vika materijala, dok vodee tocilo (2)
obezbeuje potrebnu brzinu (koi predmet obrade da se ne bi okretao brzinom tocila) i
aksijalno pomeranje predmeta obrade (3). Predmet obrade je postavljen izmeu radnog
i vodeeg tocila na podupira (4).


152
n
r
n
t
S
a
predmet obrade (3)
alat (2)
radni sto 5
4
1

n
r
n
v
n
t
S
a
vode e tocilo (1)
predmet obrade (3)
radno tocilo (2)
podupira (4)

Slika 10.15. Brusilice za unutranje bruenje Slika 10.16. Brusilice za bruenje bez iljaka
Brusilica za ravno bruenje koturastim tocilom (slika 10.17) ima tocilo (1) postav-
ljeno na nosa alata (2), koji obezbeuje vertikalno pomeranje tocila radi primicanja
tocila predmetu obrade (3) i regulisanja dubine rezanja. Na uzdunom klizau (4) nalazi
se radni sto sa predmetom obrade, postavljenim obino na elektromagnetni steza.
n
t
n
L
alat - tocilo (1)
predmet obrade (3)
radni sto
2
4
Brtusilica za ravno bru enje
koturastim tocilom
Brusilica za ravno bru enje lon astim tocilima

Slika 10.17. Brusilice za ravno bruenje
Brusilice za otrenje alata - orilice spadaju u specijalne brusilice namenjene
bruenju novih i otrenju pohabanih alata. Kod univerzalne brusilice za otrenje alata.
Osnovne eksploatacijske karakteristike brusilica su:
mp
i tanosti maine C
mpk
,
pogonska snaga maine i mehaniki stepen iskorienja snage maine ,
brojevi obrta tocila n
t
,
raspon aksijalnog ili radijalnog koraka S
amin
- S
amax
(S
rmin
- S
rmax
),
raspon brojeva obrta (n
rmin
- n
rmax
) odnosno broja hodova predmeta obrade
(n
Lmin
- n
Lmax
),
gabariti predmeta obrade itd.

11. IZRADA NAVOJA
Metode i postupci izrade navoja se najee razvrstavaju prema tipu maine koja se
koristi za izradu navoja (izrada navoja na: strugu, builici, glodalici, brusilici i
specijalnim mainama). Izbor metoda i postupaka izrade navoja zavisi od obima
proizvodnje i vrste navoja (spoljanji, unutranji, kratkohodi ili dugohodi itd.).
11.1 IZRADA NAVOJA NA STRUGU
Izrada navoja na strugu se koristi u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji. Ostvaruje
se na univerzalnim strugovima ili strugovima sa vodeim vretenom (slika 11.1.a),
strugovima koji obezbeuju strogu zavisnost glavnog obrtnog i pomonog pravolinijskog
kretanja.
Z
8
Z
7
Z
6
S
v
Z
5
S
n
v
n
tangencijalno primicanje no a
-gruba obrada
radijalno primicanje no a
-fina obrada
a) ema postupka b) Primicanje no a

Slika 11.1. Principijelna ema postupka izrade navoja na strugu
Sutina izrade navoja na strugu je da se za jedan obrt predmeta obrade (n = 1) nosa
alata, zajedno sa alatom, aksijalno pomeri za korak jednak koraku navoja koji se
izrauje (S). To znai da je osnovni uslov jednakost brzina pomonog kretanja:

v v
n S n S = ,
gde su: n, o/min - broj obrta predmeta obrade; S, mm - korak navoja koji se izrauje; n
v
,
o/min - broj obrta vodeeg vretena i S
v
, mm - korak vodeeg vretena.
Iz brzina pomonog kretanja proizilazi broj obrta vodeeg vretena: , n K n
S
S
n
v
v
= =
gde je K - prenosni odnos izmenjive grupe zupanika Z
5
- Z
8
:
Da bi se na strugu poznatog koraka navojnog vretena S
v
uradio navoj koraka S
potrebno je, na bazi prenosnog odnosa, izabrati i postaviti izmenjivu grupu zupanika Z
5

- Z
8
, koja obezbeuje potrebnu zavisnost glavnog i pomonog kretanja.
154
Izrada navoja se ostvaruje u vie prolaza pri emu se razlikuju prolazi: grube izrade i
zavrne obrade navoja. U prolazima grube obrade (slika 11.1.b) strugarski no se
primie tangencijalno, paralelno bonoj povrini profila navoja, ime je obezbeeno
odvajanje samo jedne strugotine. Pri zavrnoj obradi navoja primicanje noa je
radijalno. Time se uklanja relativno mala koliina materijala pa ne postoji opasnost od
sabijanja strugotine i ometanja procesa rezanja.
spolja nji navoj
unutra nji navoj
2

1 2
>

1 2
>
r
r

Slika 11.2. Standardni strugarski noevi za navoj
Kao alat za izradu navoja na strugu koriste se standardni strugarski noevi za
spoljanji i unutranji navoj (slika 11.2), jedno i vieprofilni kruni noevi, specijalni
noevi za izradu trapeznog navoja, itd.
Reim izrade navoja na strugu je definisan: korakom S, mm/o i brojem obrta
predmeta obrade n, o/min.
Korak je odreen korakom navoja koji se izrauje.
Broj obrta predmeta obrade se definie na bazi brzine rezanja V: ,
d
V 1000
n

=
gde je d, mm - nominalni prenik navoja koji se izrauje.
Glavno vreme izrade (slika 11.3) je definisano relacijom: ,
S n
L
Z i t
g
= min
u kojoj su: L = l + l
1
+ l
2
, mm - hod alata; l
1
= (0,5 - 1) S - prilaz alata; l
2
= /2 - izlaz
alata; i = i
I
+ i
II
- ukupan broj prolaza (tabela 8.6, Prirunik [79]); i
I
- broj prolaza grube
obrade; i
II
- broj prolaza zavrne obrade i Z - broj hodova navoja.
l
l
2
l
1
L

Slika 11.3. Osnovni elementi za proraun glavnog vremena obrade
11. IZRADA NAVOJA
155
11.2 IZRADA NAVOJA NA BUILICI
Na builici standardne ili specijalne konstrukcije je mogua izrada unutranjeg ili
spoljanjeg navoja primenom ureznika ili nareznica (slika 11.4). Maine za izradu
navoja obezbeuju pravolinijsko pomono kretanje i promenu smera obrtanja alata u
cilju ostvarivanja brzog povratnog hoda alata. Izrada unutranjeg navoja, manjih
nominalnih prenika, ureznicima je jedan od najjednostavnijih, najtanijih i
najekonominijih postupaka.
V, n
d M
d
o
L
l
l
1
l
2
l
x
l
S
d
b
A
i
r
i
V IV III II I
a) Princip rada ureznika
b) Povr ine strugotina po pojedinim zubima

Slika 11.4. Izrada navoja na builici
Ureznik ima oblik zavojnice prekinute ljebovima za odvoenje strugotine i formiranje
reznog klina alata. Broj ljebova je obino 3 - 4, pri emu se kod izrade navoja veeg
prenika koriste ureznici sa 4 ljeba. Ureznici se razlikuju po duini i koninosti
poetnog dela. Za izradu navoja u rupama ili kod izrade navoja na tvrdim materijalama
koristi se dva ureznika (prethodni i zavrni). Poetni deo ureznika je konino suen, to
znai da su rezni elementi na poetnom delu sa nepotpunim profilom. Time je
obezbeena ravnomernija raspodela ukupnog poprenog preseka strugotine na
pojednine rezne elemente ureznika.
Reim izrade navoja na builici (slika 11.4) je definisan, kao i pri izradi navoja na
strugu, korakom S, mm/o i brojem obrta alata n, o/min.
Glavno vreme izrade je definisano relacijom: ,
S n
L
Z i t
g
= min
u kojoj su: i - broj prolaza; L = l + l
1
+ l
2
- hod alata; l
1
- prilaz alata; l
2
- izlaz alata i Z -
broj hodova navoja.
11.3 IZRADA NAVOJA NA GLODALICI
Na glodalicama se mogu izraivati kratkohodi i dugohodi navoji.
Kratkohodi navoji (slika 11.5) se izrauju primenom vretenastih i valjkastih navojnih
glodala. To su glodala u vidu zavojnice ispresecane ljebovima za formiranje reznog
klina alata. Izrada kratkohodog navoja se izvodi na specijalnim glodalicama koje
obezbeuju odgovarajua kretanja alata i predmeta obrade. Alat izvodi glavno obrtno
kretanje i aksijalno pomono pravolinijsko kretanje uz prethodno primicanje alata, dok
156
predmet obrade izvodi lagano obrtno kretanje. Jednom obrtu predmeta obrade
odgovara aksijalno pomeranje alata za jedan korak.
Na specijalnim mainama je mogua izrada i navoja na predmetima obrade koji zbog
svog oblika nemaju mogunost obrtnog kretanja. U tom sluaju alat izvodi sva
neophodna kretanja, ukljuujui i planetarno kretanje oko predmeta obrade.
S
V, n
n
r
d

M

Slika 11.5. Izrada kratkohodog navoja na glodalici
Dugohodi navoji se izrauju na univerzalnim ili horizontalnim glodalicama (slika 11.6)
korienjem podeonog aparata, ije se jedan zupanik vezuje za vodee vreteno
radnog stola glodalice. Kao rezni alat najee se koristi koturasto profilno
glodalo.

Slika 11.6. Izrada dugohodog navoja na glodalici
Izmenjiva grupa zupanika se definie iz prenosnog odnosa: ,
S
Z S
Z
Z
Z
Z
K
v
5
6
7
8

= =
gde su: S, mm - korak navoja koji se izrauje; S
v
, mm- korak vodeeg vretena radnog
stola glodalice i Z - karakteristika podeonog aparata.
Reim obrade je definisan korakom S, mm/o i brojem obrta alata n, o/min. Princip
izbora reim obrade je identiam kao i u obradi struganjem, (videti Prirunik [79]).
11.4 SPECIJALNI POSTUPCI IZRADE NAVOJA
U specijalne postupke izrade navoja spada izrada i obrada navoja na brusilicama,
izrada navoja eljastim noevima, ekscentrino rezanje navoja (tzv. Wirbelgewinde),
valjanje navoja navojnim valjcima i navojnim ploama i sl. postupci.

12. IZRADA ZUPANIKA
U zavisnosti od zahtevanog kvaliteta izrade zupanika metode izrade se dele na dve
grupe i to metode: prethodne obrade - izrade i zavrne obrade zupanika.
Metodama prethodne obrade (glodanjem, rendisanjem, provlaenjem i sl.) formira se
oblik zuba zupanika rezanjem iz punog materijala.
Metodama zavrne obrade (bruenjem, glaanjem - poliranjem, ljutenjem - brijanjem
i sl.) se otklanjaju defektni sloj i toplotne deformacije nastale prethodnim obradom i
obezbeuje visoka tanost i kvalitet obraenih povrina.
Metode izrade i obrade zupanika se mogu razvrstati i prema vrsti zupanika koji se
izrauju i osnovnim postupcima obrade, kao na primer:
izrada zupanika glodanjem,
izrada zupanika rendisanjem,
izrada zupanika provlaenjem,
zavrna obrada zupanika.
12.1 IZRADA CILINDRINIH ZUPANIKA GLODANJEM
Za izradu cilindrinih zupanika glodanjem koriste se dve metode izrade:
pojedinanim rezanjem (zub po zub) i
relativnim kotrljanjem.
12.1.1 Izrada zupanika pojedinanim rezanjem
Metode pojedinane izrade zupanika koriste se samo u nedostatku specijalnih maina.
Izrada cilindrinih zupanika pojedinanim rezanjem (slika 12.1) je mogua na
univerzalnim, horizontalnim ili vertikalnim glodalicama uz primenu podeonog aparata
(prostog ili univerzalnog).
a) Izrada zuba zup anika koturastim
modulnim glodalom
b) Izrada zuba zup anika vretenastim
modulnim glodalom
koturasto modulno
glodalo
V, n
V, n
vretenasto modulno
glodalo

Slika 12.1. Pojedinano rezanje zuba zupanika modulnim glodalima

158
Kao alat koriste se modulna vretenasta ili koturasta glodala. Profil alata odgovara
profilu meuzublja zuba zupanika. Nakon izrade jednog meuzublja predmet obrade
se, posredstvom podeonog aparata, zakoree za jedan korak.
Kako se, pri istoj vrednosti modula zupanika, profil meuzublja menja sa brojem zuba
zupanika, teorijski bi bio potreban poseban alat za svaki modul i broj zuba. Meutim, u
praksi se za odreeni dijapazon brojeva zuba zupanika, pri istoj vrednosti modula,
koristi jedno glodalo. To znai da za svaku vrednost modula zupanika postoji
odreena garnitura glodala, pri emu se jedno glodalo iz garniture koristi za odreeni
dijapazon broja zuba zupanika.
12.1.2 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem
Za serijsku i masovnu proizvodnju zupanika koriste se specijalne maine, koje rade na
principu relativnog kotrljanja izmeu alata i predmeta obrade. Princip relativnog
kotrljanja obezbeuje veu tanosti izrade, bolji kvalitet i vii nivo produktivnosti izrade
zupanika. Ostvaruje se na mainama tipa Pfauter korienjem odvalnog glodala
(slika 12.2) kao reznog alata. Odvalno glodalo je oblika pua ispresecanog zavojnim
ljebovima normalnim na zavojnicu - spiralu pua.
se ivo
le na povr ina
grudna povr ina
K
jednodelno odvalno
glodalo
V, n

Slika 12.2. Odvalna glodala
U procesu izrade zupanika odvalno glodalo izvodi lagano glavno obrtno kretanje (slika
12.2), uz istovremeno pravolinijsko pomono kretanje paralelno osi zupanika koji se
izrauje. Predmet obrade izvodi pomono obrtno kretanje, koje je u funkciji glavnog
kretanja, kako bi se dobio eljeni broj zuba zupanika.
Odvalna glodala se izrauju od brzoreznih elika ili sa umetnutim segmentima sa
zubima od brzoreznog elika. Nanoenjem tvrdih TiN prevlaka postie se viestruko
poveanje postojanosti alata.
Reim obrade pri izradi zupanika odvalnim glodanjem je definisan korakom S, mm/o
i brojem obrta alata n, o/min, aksijalnim pomeranjem alata Sr, mm/o ili brojem hodova.
Za izradu zupanika glodanjem koriste se glodalice tipa Pfauter. Nosa alata sa
alatom se vertikalno pomera du stuba (periodino ili kontinualno) i zakree oko
horizontalne ose u cilju zakretanja odvalnog glodala. Alat izvodi glavno obrtno i
pomono aksijalno pravolinijsko kretanje. Predmet obrade se postavlja na stoer i
utvruje nosaem. Predmet obrade izvodi pomono obrtno, dopunsko obrtno (ukoliko je
potrebno) i pomono pravolinijsko radijalno kretanje (periodino ili kontinualno).
12. IZRADA ZUPANIKA

159
12.2 IZRADA CILINDRINIH ZUPANIKA RENDISANJEM
Izrada cilindrinih i koninih zupanika rendisanjem predstavlja postupak koji odlikuje
vea tanost izrade u odnosu na glodanje, ali i manja produktivnost.
12.2.1 Izrada zupanika relativnim kotrljanjem
U serijskoj i masovnoj proizvodnji se koriste metode zasnovane na principu
relativnog kotrljanja i to uglavnom: Felouz i Mag metoda.
Felouz (Fellows) postupak izrade cilindrinih zupanika sa pravim zubima je postupak
relativnog kotrljanja kod koga se kao alat koristi kruni zupasti no (slika 12.3.a), koji
predstavlja vieprofilni alat u vidu zupanika.
A-A
A
A
3
o
Oblik zuba pravog zup astog no a
a) Zup asti no
b) Postupak izrade zup anika
1
2

Slika 12.3. Alat i ema postupka izrade cilindrinih zupanika (metod Fellows)
Alat (1 - slika 12.3.b) izvodi glavno pravolinijsko kretanje u vertikalnom pravcu, uz
istovremeno pomono obrtno kretanje. Predmet obrade (2) izvodi kontinualno pomono
obrtno kretanje, uz periodino pravolinijsko radijalno kretanje sa ciljem primicanje
predmeta obrade i ostvarivanja odgovarajue dubine rezanja, pre poetka radnog hoda,
odnosno odmicanja predmeta obrade pre poetka povratnog hoda (eliminisanje
moguih oteenja obraene povrine).
Kod izrade cilindrinih zupanika sa zavojnim zubima primenjuju se zupasti noevi sa
zavojnim zubima. U ovom sluaju alat, pored prikazanih kretanja (slika 12.3.b) izvodi i
dopunsko obrtno kretanje.
Zupanici sa unutranjim ozubljenjem se izrauju na analogan nain kao i zupanici sa
spoljanjim ozubljenjem.
Mag (Maag) metoda je metoda izrade cilindrinih zupanika sa pravim zubima
relativnim kotrljanjem primenom pravog zupastog noa oblika zupaste letve. Alat (1)
izvodi vertikalno glavno pravolinijsko kretanje, slika 12.4. Predmet obrade (2) izvodi
pomono obrtno i pravolinijsko kretanje. Pomono obrtno kretanje je periodino, po

160
zavrenom povratnom pre radnog hoda alata. Pomono pravolinijsko kretanje se izvodi
kontinualno od jednog do drugog kraja alata, uz vraanje predmeta obrade u poetni
poloaj, nakon dostizanja krajnjeg poloaja.
2
1
zup asta letva

Slika 12.4. Izrada cilindrinih zupanika - metod Maag
Reim obrade pri izradi zupanika rendisanjem po metodi relativnog kotrljanja
(odvalnim rendisanjem) je definisan: korakom S, mm/dh i brojem duplih hodova alata
n
L
, dh/min, dok je sistemom prenosa kretanja od glavnog vretena do vretana sa
predmetom obrade obezbeeno odgovarajue obrtno kretanje predmeta obrade.
12.3 IZRADA KONINIH ZUPANIKA
Dva osnovna postupka izrade koninih zupanika su postupci izrade koninih
zupanika glodanjem i rendisanjem.
12.3.1 Izrada koninih zupanika glodanjem
Konini zupanici sa pravim zubima pojedinanim rezanjem se izrauju na
horizontalnim glodalicama primenom podeonog aparata. Profil zuba glodala, ija je
irina jednaka minimalnoj irini meuzublja, odgovara srednjem preseku meuzublja
zuba zupanika.
Metode serijske izrade koninih zupanika relativnim kotrljanjem se dele prema tipu
maine na: Klingelnberg, Glizon, Fiat - Mamano, Oerlikon i sl.
Klingelnberg metoda izrade koninih zupanika sa pravim i zavojnim zubima je tanija
metoda i bazira na principu relativnog kotrljanja. Kao alat se koriste dva glodala (1 i 2 -
slika 12.5) sa umetnutim zubima koji naizmenino izrauju jednu i drugu bonu
povrinu zuba zupanika. Alat izvodi glavno obrtno kretanje i pravolinijsko pomeranje
du izvodnice konusa, dok predmet obrade (3) izvodi istovremeno obrtno i pravolinijsko
oscilatorno kretanje sa ciljem ostvarivanja relativnog kretanja. Nakon izrade jednog
zuba predmet obrade se, posredstvom podeonog aparata, zakree za jedan korak.
2
1
3

Slika 12.5. Klingelnberg metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima
12. IZRADA ZUPANIKA

161
12.3.2 Izrada koninih zupanika rendisanjem
Metode izrade koninih zupanika rendisanjem se najee razvrstavaju na metode:
kopiranja po ablonu i relativnog kotrljanja,
mada se mogu razvrstati i prema tipu maine za izradu koninih zupanika na:
Oerlikon, Bilgram, Glizon metode itd.
Oerlikon metoda izrade koninih zupanika rendisanjem (slika 12.6) je metoda
kopiranja. Profil ablona je uvean u odnosu na profil zupanika koji se izrauje,
srazmerno rastojanju od vrha konusa. No za rendisanje (4) izvodi glavno pravolinijsko
kretanje u pravcu izvodnice konusa, dok iljak kopira (5) obezbeuje naginjanje sistema
priljubljivanjem uz ablon.
1
4
5
3
2

Slika 12.6. Oerlikon metoda izrade koninih zupanika - metod kopiranja
Glizon (Gleason) metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima (slika 12.7), je
metoda kod koje se relativno kotrljanje ostvaruje zakretanjem u jednu ili drugu stranu
dva zupasta segmenta (1) i (2).
2
1
3
4

Slika 12.7. Glizon metoda izrade koninih zupanika sa pravim zubima
12.4 IZRADA ZUPANIKA PROVLAENJEM
Provlaenje je ree primenjivani postupak izrade zupanika, zbog sloenosti alata koji
nemaju univerzalnu primenu, i koristi se eventualno kod velikih serija. Poto meuzublje
predstavlja otvorenu konturu to se pri izradi zupanika primenjuju metode i postupci
spoljanjeg provlaenja.

162
12.5 ZAVRNA OBRADA ZUPANIKA
Zavrna obrada zupanika se izvodi nakon izrade (glodanjem, rendisanjem ili
provlaenjem) i termike obrade. Zavrnom obradom se obezbeuje otklanjanje
termikih deformacija, poveanje tanosti izrade i kvaliteta bonih povrina zuba
zupanika. Za zavrnu obradu zupanika se primenjuju razliite metode, kao to su
metode: bruenja, ljutenja (brijanja), glaanja (poliranja) i sl.
12.5.1 Obrada zupanika bruenjem
Bruenje se, uglavnom, koristi kao metod zavrne obrade cilindrinih zupanika sa
pravim i kosim zubima, retko i koninih zupanika. Metode bruenja zupanika se
razvrstavaju u dve grupe i to na metode: kopiranja i relativnog kotrljanja.
Metode kopiranja su metode zasnovane na primeni dvostrano (metod Orkut) ili
jednostrano profilisanih tocila (metod Minerva), a metode relativnog kotrljanja na
primeni dvostranog koninog tocila (metod Niles), jednostranog koninog tocila (metod
Maag) ili punog tocila (metod Rajshauer).
12.5.2 Obrada zupanika ljuenjem (brijanjem)
Ljutenje zupanika je visokoproduktivni metod zavrne obrade zupanika pre termike
obrade. Pri zavrnoj obradi ljutenjem predmet obrade (zupanik - 1) se spree sa
alatnim zupanikom ili alatnom zupastom letvom (2 - slika 12.33.b i c). Bone povrine
alata su oljebljene radi dobijanja reznih ivica (slika 12.33.a). Relativnim kretanjem
predmeta obrade i alata uklanjaju se tanki slojevi materijala debljine oko 0,1 mm.
a) Zub alata za lju tenje zup anika
b) Me usobni polo aj predmeta obrade i
alatnog zup anika

c) Me usobni polo aj predmeta obrade i

alatne zup aste letve

2
2
1
1

Slika 12.33. Izglad reznog alata i meusobni poloaj alata i predmeta obrade pri
ljutenju zupanika
12.5.3 Obrada zupanika glaanjem (poliranjem) uparivanjem
Glaanje je postupak zavrne obrade zupanika koji se ne obrauju bruenjem nakon
termike obrade ili bruenih zupanika, u cilju dobijanja visokog kvaliteta bonih
povrina zuba zupanika. Izvodi se relativnim kotrljanjem dva spregnuta zupanika, uz
neophodna dopunska kretanja i dodatak sredstva za glaanje (tenosti sa abrazivom).
Ovako upareni zupanici se ugrauju zajedno u sklop prenosnika (menjaa vozila,
prenosnika alatnih maina i sl.).

13. NOVI POSTUPCI OBRADE

Nove postupke obrade obuhvataju:
visokoproduktivni i
nekonvencionalni postupci obrade
13.1 VISOKOPRODUKTIVNI POSTUPCI OBRADE
Savremene proizvodne uslove sve vie karakterie razvoj i uvoenje visokoproduktivnih
postupaka obrade rezanjem (slika 13.1), kao to su postupci obrade:
na povienim temperaturama,
struganjem alatima za glodanje i
visokim brzinama rezanja.
Posebno su znaajni postupci obrade visokim brzinama rezanja (visokobrzinski
postupci obrade). To su, uglavnom, postupci obrade struganjem i glodanjem sa
brzinama rezanja preko 1000 m/min (i do 10000 m/min).
Razvoj avionske, raketne, nuklearne i drugih tehnika i industrija zahteva primenu novih
materijala velike vrstoe, tvrdoe i otpornosti na visokim temperaturama. Obrada ovih
materijala je oteana, skoro nemogua. To je i bio razlog za pojavu postupaka obrade
rezanjem na povienim temperaturama sa ciljem da se zagrevanjem materijala
smanji vrstoa i olaka proces obrade.
Zagrevanjem predmeta obrade se, pored smanjenja vrstoe i tvrdoe, postie i
smanjenje sklonosti ka otvrdnjavanju, koeficijenta trenja, abrazivnog delovanja, sile i
snage rezanja i intenziteta habanja. Istovremeno se obezbeuje i poveanje plastinosti
materijala, debljine oksidnog sloja (sloja manje vrstoe i koeficijenta trenja) i
poboljanje kvaliteta obrade.
Obrada struganjem alatima za glodanje se odlikuje povoljnijim oblicima strugotine
(zbog prekidnog rezanja), malim brzinama predmeta obrade i mogunou optimizacije
(znaajnog poveanja) brzine rezanja. Alat (vretenasto ili eono glodalo) izvodi glavno
obrtno i pomono pravolinijsko kretanje, a predmet obrade pomono obrtno kretanje.

Slika 13.1. Obrada struganjem alatom za glodanje

164
Visokobrzinska obrada
Istraivanja uticaja brzine rezanja na efekte procesa obrade metala rezanjem su
pokazala da sa poveanjem brzine rezanja dolazi do znaajnog smanjenja otpora
rezanja i temperature predmeta obrade i alata. Naime, i do 98 % generisane koliine
toplote se odvodi strugotinom, tako da su i predmet obrade i alat skoro potpuno hladni.
Istovremno se znaajno poboljava i kvalitet obraene povrine (izuzetno sjajna
povrina) i tanost obrade, jer se obrada odvija izvan oblasti pojave vibracija.
Visokobrzinska obrada zahteva razvoj odgovarajuih alatnih maina i reznih alata. Re
je o mainama alatkama visoke krutosti i stabilnosti, kod kojih se posebna panja
posveuje podsistemima vretenita (glavno kretanje sa vrlo velikim brojem obrta i do
100.000 o/min), pogona radnog stola (sistema pomonog kretanja), upravljake
jedinice, sistema zatite i sl. Kod reznih alata osnovni zahtevi su u pogledu konstrukcije
(velika krutost, malo radijalno bacanje, maksimalna uravnoteenost ...), postavljanja i
stezanja (tano pozicioniranje i ponovljivost poloaja, laka i brza izmena alata ...) i
materijala i geometrije alata (tvrdi metali, rezna keramika, bornitrid ili polikristalni
dijamant, optimalna geometrija, najee pozitivan grudni ugao, velika vrednost lenog
ugla itd.).
Zavisno od vrednosti brzine rezanja visokobrzinski postupci obrade se dele na
postupke sa:
visokim brzinama rezanja (600 - 1.800 m/min),
vrlo visokim brzinama rezanja (1.800 - 18.000 m/min) i
ultravisokim brzinama rezanja (preko 18.000 m/min).
Obrada visokim brzinama, odnosno visokobrzinsko glodanje je sve vie prisutno,
njime se obezbeuje istovremeno visoka produktivnost i visok kvalitet zavrne obrade,
to je posebno znaajno kod obrade sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje,
livenje i presovanje, matrice...). Izvodi se specijalnim glodalima za visokobrzinsku
obradu. Zavisnosti postojanosti alata i parametara obrade ukazuju na razliit uticaj
parametara obrade (koraka po zubu, irine glodanja, brzine rezanja i materijala alata)
na smanjenje otpora rezanja, poboljanje kvaliteta povrina i tanosti obrade,
poveanje produktivnosti i utede u vremenu obrade. Zato je neophodno adekvatno
prouavanje problematike i projektovanje optimalnih uslova kako bi se dostigli eljeni
efekti.
13.2 NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE
Obrada novih materijala klasinim postupcima obrade je veoma oteana, esto i
nemogua. Zbog toga se, paralelno sa razvojem novih materijala, razvijaju, usavravaju
i uvode novi progresivni postupci obrade, vee produktivnosti i ekonominosti prerade
metala. Novi, nekonvencionalni postupci obrade (NPO), su postupci kod kojih se
uklanjanje vika materijala, izmena oblika, dimenzija i strukture materijala
ostvaruje korienjem elektrine, hemijske, svetlosne, magnetne, nuklearne i
drugih vidova energije dovedenih neposredno u proces - zonu rezanja.
Klasifikacija nekonvencionalnih postupaka obrade je mogua prema: vrsti energije i
radnog (prenosnog medijuma), osnovnim mehanizmima uklanjanja vika materijala, tipu
izvora energije i slino.

165
Najee se nekonvencoionalni postupci razvrstavaju prema vrsti energije i tipu
uklanjanja vika materijala i to na postupke:
- ECM - elektrohemijske obrade,
- EDM - elektroerozione obrade,
- EUS - ultrazvune obrade,
- EBM - obrade elektronskim snopom,
- LBM - obrade laserom,
- PJM - obrade plazmom,
- CM - hemijske obrade,
- WJM - obrade vodenim mlazom,
- AJM - obrade abrazivnim mlazom,
- anodnomehanike obrade,
- obrade u elektromagnetnom polju,
- elektrohidrauline obrade,
- obrade eksplozijom,
- elektromehanike obrade,
- kombinovani postupci obrade i sl.
13.2.1 ECM - Elekrohemijska obrada
ECM (Electrochemical Machining) obrada se zasniva na hemijskim procesima, koji
nastaju pri prolasku jednosmerne struje kroz elektrino kolo izmeu elektroda
potopljenih u elektrolit. Prolaskom jednosmerne struje na anodi (predmetu obrade -
slika 13.2) dolazi do anodnog rastvaranja metala i njegovog prelaska u elektrolit.
Intenzivnim kretanjem elektrolita rastvoreni metal se uklanja iz zone obrade, a predmet
obrade poprima oblik alata - katode.
- -
+
Profilni
alat
(katoda)
Predmet
obrade
(anoda)
Elektrolit
Izolacija
Elektrolit
Kretanje alata Nosa alata i
mehanizam za
povratni hod
-
+
Alat (katoda)
Elektrolit
Izolacija
Strugotina
(pucna)
Predmet
obrade
Protok
elektrolita
b) Elektrohemijsko enje i
bru enje
i
a) Princip obrade
4
2
1
6
3
5
R
U
A
V
4
7
5
radni zazor
1 - izvor napajanja
2 - potenciometar
3 - elektrolit
4 - alat - kat oda
5 - anoda - predmet
obrade
6 - kada
7 - radni zazor

Slika 13.2. ematski prikaz postupka ECM obrade
Osnovu procesa obrade ine procesi lokalnog anodnog rastvaranja pri prolasku
jednosmerne struje visoke gustine (od nekoliko desetina do nekoliko stotina A/cm
2
),
kroz elektrolit (vodeni rastvori kiselina, baza i soli, najee natrijum hlorida) koji

166
cirkulie. Anodno rastvaranje povrinskih slojeva predmeta obrade dovodi do izmene
konfiguracije zazora (veliine 0,05 - 1 mm) izmeu elektroda, preraspodele gustine
elektrine struje, izmene hidrodinamikih i drugih parametara procesa. Intenzivnim
kretanjem elektrolita obezbeuje se odnoenje produkata anodnog rastvaranja iz zone
obrade i kopiranje profila katode na povrini anode, stabilnost i visoka proizvodnost
obrade, odvoenje toplote i odgovarajua vrednost ostalih parametara procesa.
Elektrohemijska obrada se koristi za izradu delova sloene konfiguracije i male krutosti,
obradu nepristupanih povrina i visokokvalitetnih materijala sklonih obrazovanju
pukotina (silicijum, germanijum, berilijum i sl.), kao i realizaciju drugih proizvodnih
operacija. ECM postupcima obrade se realizaciju operacije buenja otvora razliitih
profila, izrade povrina sloenih konfiguracija (gravure alata za kovanje, livenje,
probijanje, prosecanje, presovanje, kompresorske i turbinske lopatice) i sl.

13.2.2 EDM - Elekroeroziona obrada
EDM (Electric Discharge Machining) obrada obuhvata postupke obrade metala kod
kojih se uklanjanje vika materijala ostvaruje serijom elektrinih pranjenja
periodinog karaktera, nastalih izmeu alata (katode 1 - slika 13.3) i predmeta
obrade (anode 2). Pri odgovarajuem rastojanju alata i predmeta obrade (0,005 - 0,5
mm) uspostavlja se elektrini luk ili iskra (3). Pojava luka ili iskre dovodi do jonizacije
radne tenosti (dielektrikuma 4), formiranja stuba pranjenja (jonizujueg stuba 5),
topljenja i isparavanja estica materijala predmeta obrade.
3
5
4
2
1
i
m
p
u
l
s
n
i
g
e
n
e
r
a
t
o
r
2
1 4
a) Princip obrade
b) ema procesa
1
4
2
R
C
U
L
A
V
r
Kretanje
alata
ALAT
(elektr oda)
Zazor
Predmet
obrade
Dielektrikum
Bo ni zazor
Alat
Habanje elektrode
Elekt ri no pra njenje
(mikro varnica)

Protok elekt rolita
Kavitaciono formiranje
kratera nakon
elekt ri nog pra njenja
Obradjena
povr ina
Jonizovani
dielektrikum
Predmet
obrade
}
Sistem za
dovod zice
Dielektrikum
iana elektroda
Predmet
obrade
Rez
y
x
Zatezanje i
namotavanje
ìce
Pomeranje predmeta
obrade
c) Obrada anom elektrodom i

Slika 13.3. Osnovni elementi elektroerozione obrade
Prekidom pranjenja (prekidom strujnog kola) dolazi do pucanja jonizujueg stuba,
izbacivanja rastopljenog materijala i njegovog odnoenja iz zone obrade. Hlaenje
rastopljenog materijala i odnoenje se ostvaruje dielektrikumom (dejonizovana voda,

167
petrolej, mineralno ulje,...) koji cirkulie. Naizmenino impulsno pranjenje obezbeuje
razaranje materijala, prodiranje alata i formiranje profila koji odgovara profilu alata.
Elektroerozionim postupcima obrade je mogue realizovati veliki broj proizvodnih
operacija korienjem profilisanog ili neprofilisanog alata u vidu pune ili iane
elektrode (slika 13.3). Otuda se EDM postupci obrade dele na:
EDM postupke obrade punim i
EDM postupke obrade ianim elektrodama.
Oblikovanje povrina ostvaruje se kopiranjem oblika alata ili uzajamnim kretanjem alata
i predmeta obrade i neprofilisanog alata (iane elektrode). EDM obrada se koristi u
sluajevima kada je mehanika obrada nemogua ili krajnje oteana, pri obradi tvrih
materijala (elika otpornih na visoke temperature, koroziju i sl.), izradi otvora malog
prenika (0,1 - 1 mm), otvora i proizvoda sloene konfiguracije itd.

13.2.3 EUS - Ultrazvuna obrada
Ultrazvuno oscilovanje alata se moe iskoristiti za uklanjanje vika materijala
(dimenzionalna obrada) ili poboljanje efektivnosti konvencionalnih i nekonven-
cionalnih postupaka obrade (obrade rezanjem i deformisanjem, elektrohemijske,
elektroerozione, hemijske i drugih postupaka obrade). U savremenim proizvodnim
uslovima postupci ultrazvune obrade (Electric Ultrasonic Machining - EUS - slika 13.4)
se koriste za izradu proizvoda bilo koje konfiguracije, posebno proizvoda od tvrdih i
super tvrdih materijala (izolacioni materijali, elementi elektronike itd.), ienje,
zavarivanje i lemljenje, itd.
Alat
Predmet
obrade
Emulzija sa
abrazivom
Protok
Visoko frekventni oscilator
alat
predmet
obrade
sonotroda
princip razaranja
alat
predmet obrade

Slika 13.4. Principijelna ema ultrazvune obrade
Ultrazvuna obrada je proces obrade kod kojeg se koriste zrna brusnog materijala
(abraziva). Energija potrebna za proces obrade se formira preko izvora vibracija i
prenosi na abrazivna zrna, koja udarom o predmet obrade, postavljen u kadu sa
abrazivnom suspenzijom (najee vodeni rastvor brusnog materijala), dovode do
razaranja povrinskih slojeva i formiranja konfiguracije predmeta obrade u skladu sa
konfiguracijom alata. Relativno visok intenzitet procesa obezbeuje se visokom
frekvencijom oscilovanja alata (18 - 25 kHz) i velikom koliinom zrna brusnog materijala
koja se nalaze u procesu (30000 - 100000 zrna/cm
2
). Prodiranjem zrna abraziva, pod
dejstvom ultrazvunih vibracija, u materijal predmeta obrade dolazi do nastanka i
irenja mikro i makropukotina koje se meusobno presecaju formirajui mehaniki
oslabljen sloj koji se relativno lako razara, uz pojavu produkata obrade.
Ultrazvuna obrada se koristi pri realizaciji proizvodnih operacija kao to su: seenje,
glodanje, struganje, buenje, bruenje, izrada navoja i obrada delova sloenih

168
konfiguracija (gravure alata za kovanje i presovanje) itd. Pored realizacije pomenutih
operacija ultrazvuk se koristi i za poveanje efikasnosti drugih postupaka obrade i
izvoenje drugih operacija kao to su zavarivanje, lemljenje, ispitivanje materijala,
identifikacija i defektoskopija razliitih parametara i procesa itd.

13.2.4 LBM - Obrada laserom
Razvojem lasera stvoreni su uslovi za razvoj razliitih postupaka obrade laserom (Laser
Beam Machining - LBM). Usmeravanjem laserskog snopa na predmet obrade (slika
13.5) mogue je izvesti veliki broj proizvodnih operacija, kao to su buenje, seenje,
otvrdnjavanje, nanoenje prevlaka, zavarivanje itd. Zahvaljujui iskljuivo visokom
usmerenju - fokusiranju snopa (na povrinu reda 10
-6
mm
2
), visokoj gustini energije
snopa (do 10
8
kW/mm
2
), mogunosti jednostavnog upravljanja laserskim snopom i
obrade u razliitim sredinama, obrada laserom dobija sve vei znaaj i ima niz
prednosti.
Predmet obrade
So ivo
Laserski snop
Propustno ogledalo
100% nepropustno
ogledalo
Fle lampa
Laserska cev
Laser
laserski snop
so ivo za
fokusiranje
radni gas
O ili N
2 2
predmet obrade
V
p

Slika 13.5. Principijelna ema formiranja laserskog snopa
Za realizaciju proizvodnih operacija obrade laserom najee se koriste vrsti rubinski i
gasoviti (CO
2
) laserski ureaji.

13.2.5 PJM - Obrada plazmom
Obrada plazmom (Plasma Jet Machining - PJM, slika 13.6) se koristi za realizaciju
proizvodnih operacija koje zahtevaju visoku koncentraciju toplotne energije. To
su procesi topljenja, zavarivanja, seenja metala i nemetala, nanoenja prevlaka,
topljenje itd. Proputanjem plazma gasova (radnih gasova kao to su argon,
vodonik, kiseonik i sl.) preko elektrinog luka, stvorenog izmeu anode i katode,
formira se buktinja - plazma. Plazma je, u sutini, svaka materija zagrejana na visoku
temperaturu dovoljnu da se pretvori u jonizovano gasno stanje (etvrto agregatno
stanje). U takvom stanju materija se ponaa po zakonima karakteristinim za normalne
gasove, a njene osnovne karakteristike su: veoma visoka temperatura pojedinih zona,
energetska nestabilnost, elektroprovodljivost, vrlo velika brzina kretanja estica koje
sainjavaju plazmu itd.
Pri nanoenju prevlaka dodatni materijal (materijal prevlake) se, u vidu praha, dovodi u
specijalno oblikovani gorionik ili u obliku ice na vrh mlaznice gorionika. Prah se, u struji
plazme, pretvara u teno stanje i pada u vidu kapljica na osnovni materijal, razliva po
njemu i formira prevlaku koja moe biti naneta na metale i nemetale.

169
Predmet obrade
Plazmeni luk
Primarni gas
Sekundarni gas
irina reza
Odstranjivanje rastopljenog
metala
P
o
l
o
m
l
a
z
n
i
c
e
a
j
Gorionik
Katoda
Telo gorionika, anoda
Spolja nji oklop
plazma gas katoda
anoda
luk pl azme
predmet obrade
+
_
> 20000 K
17000 - 20000 K
15000 - 17000 K
10000 - 15000 K

Slika 13.6. ematski prikaz luka plazme i temperaturnih zona
13.2.6 CM - Hemijska obrada
Hemijske metode obrade materijala (Chemical Machining - CM) su metode zasnovane
na uklanjanju vika materijala meudejstvima materijala predmeta obrade i radne
tenosti (vodeni rastvori sumporne, fosforne, azotne, sone i drugih kiselina, baza ili soli)
unutar kupatila (slika 13.7).
P
r
e
d
m
e
t
o
b
r
a
d
eNaOH
ili
H SO
2 4
1.
Predmet
obrade
5.
Za titni
sloj
7.
Ispiranj e
4.
Ul travi ol entno
svetlo
2.
Fotorezi stentni sl oj
(za titni sloj)
8.
Proizvod
3.
Negativ
6.
Radna
te nost

Slika 13.7. Principijelna ema hemijske obrade
Povrine koje se ne obrauju (nagrizaju) tite se zatitnim slojem (razliite vrste boja i
lakova, specijalne lepljive trake, gumene ili galvanske prevlake itd.). Oien i zatien
predmet obrade se stavlja u kadu sa radnom tenou. Na nezatienim delovima
povrine dolazi do rastvaranja materijala i njegovog uklanjanja. Hemijska obrada se
koristi za izvoenje proizvodnih operacija kao to su duboko konturno nagrizanje ili
hemijsko glodanje, hemijsko poliranje i olakanje predmeta obrade na neoptereenim ili
slabo optereenim delovima, bez promene mehanikih karakteristika (krutosti,
stabilnosti i sl.), itd.
13.2.7 AJM i WJM obrada
Hidromehanike metode obrade, obrade abrazivnim (AJM) ili vodenim mlazom
(WJM), se koriste za hidromehaniko rezanje i oblikovanje lima. Predstavljaju

170
progesivne metode zasnovane na korienju energije razaranja koju poseduje mlaz
tenosti velike brzine i visokog pritiska. Primenom hidraulinih instalacija snage 8 - 80
kW visokog pritiska (150 - 1000 MPa i vie) i brzine strujanja tenosti (vode sa ili bez
abraziva) stvaraju se uslovi za seenje i isecanje razliitih konfiguracija na predmetima
izraenim od metala i nemetala (slika 13.8).
a) Obrada vodenim mlazom b) Obrada abrazivnim mlazom
d
c
l
p
p - oko 400 MPa
d < 0,3 mm
Q - oko 2,8 l/min
vode
c
vode
d
c
d
a
l
p
p
p - oko 200 - 300 MPa
d > 0,25 mm
Q - oko 2-6 l/min
d = 0,8 - 2 mm
Q - oko 0,2 - 1,5 kg/min
vode
c
vode
a
abr az

Slika 13.8. AJM i WJM obrada
13.2.8 Ostali NPO obrade
U grupu ostalih nekonvencionalnih postupaka se mogu ubrojati anodnomehanika
obrada, obrada u elektromagnetnom polju, elektrohidraulina obrada, oblikovanje
eksplozijom, elektromehanika obrada, vibraciona obrada, obrada rezanjem sa
zagrevanjem, oblikovanje gumom, kombinovani postupci obrade (hemijskomehanika,
ultrazvunoelektro-hemijska, elektroeroziono-hemijska, elektroerozionomehanika i sl.)
itd.

LITERATURA

1. Lazi, M., Tehnologija obrade metala rezanje, Mainski fakultet, Kragujevc, 2002.
2. Lazi, M., Nedi, B., Mitrovi, B. Tehnologija obrade metala rezanjem, Izbor reima
obrade, Mainski fakultet, Kragujevac, 2002.
3. Nedi, B., Tadi, B., Obrada metala rezanjem, proraun elemenata reima obrade,
Zbirka zadataka, skripta, Mainski fakultet, Kragujevac, 2000.
4. Ivkovi B., Obrada metala rezanjem, Jugoslovensko drutvo za tribologiju,
Kragujevac, 1994.

PRILOG 1

PITANJA ZA KOLOKVIJUM IZ PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR

1. ta znai pojam tehnologija?
2. Nabrojati osnovne tehnologije.
3. ta je tehnologija obrade?
4. Obrada prosecanjem pripada tehnologijama obrade
a. 1 - bez skidanja strugotine; 2 - sa skidanjem strugotine
5. Obrada otvora bruenjem pripada tehnologijama obrade
a. 1 - bez skidanja strugotine; 2 - sa skidanjem strugotine
6. Nabrojati osnovne postupke obrade metala rezanjem
7. ta je obraivana a ta obraena povrina?
8. Navesti tehnoloke parametre obrade.
9. ta je dubina rezanja?
10. ta je korak (posmak)?
11. ta je brzina pomonog kretanja?
12. ta je brzina rezanja?
13. ta je glavno kretanje i kako se deinie?
14. ta je pomono kretanje i kako se definie?
15. ta je leni a ta grudni ugao reznog alata?
16. Iz ega se sastoji obradi proces?
17. ta je tehnoloki postupak?
18. ta je tehnoloka operacija?
19. ta je zahvat?
20. Izvriti podelu alatnih maina prema principu gradnje.
21. Izvriti podelu alata prema vrsti obrade.
22. Navesti materijale koji se koriste za izradu reznih alata?
23. Da li se okretne - izmenljive ploice otre?
24. Nacrtati dijagram uticaja temperature na mehanike karakteristike alatnog materijala.
25. Navesti osnovne karakteristike tvrdih metala.
26. ta su pomoni pribori i koja im je namena?
27. ta su tehnoloke a ta merne baze?
28. Objasniti mehanizam formiranja strugotine.
29. Kada nastaje prekidna a kada neprekidna strugotina?
30. Kada nastaje naslaga na reznom klinu i objasniti njen uticaj na alat?
31. Navesti toplotne izvore u zoni rezanja, nacrtati.
32. Navesti toplotne ponore u zoni rezanja, nacrtati.
33. Navesti mehanizme habanja reznih alata.
34. Objasniti atheziono habanje alata
35. Nacrtati osnovni oblik habanja reznog klina alata.
36. Nacrtati krive habanja, intenziteta i otpornosti na habanje.
37. ta je obradivost materijala?
38. Navesti osnovne zadatke sredstva za hlaenje i podmazivanje.
39. Navesti osnovne grupe sredstava za hlaenje i podmazivanje.
40. ta je tanost obrade i ime je uslovljena?
41. Navesti pokazatelje kvaliteta obraene povrine.
42. ta je hrapavost obraene povrine?
43. ta je glavno vreme obrade i kako se odreuje?
44. ta je postojanost alata?
45. Navesti osnovna kretanja kod obrade struganjem i ko ih izvodi?
46. Navesti proizvodne operacije u obradi struganjem.
47. Izvriti podelu alata za struganje na osnovu vrste obrade.
48. ta ini reznu geometriju alata u obradi struganjem?
49. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi struganjem?
50. Navesti parametre reima obrade kod struganja.
51. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod struganjem?
52. Navesti osnovne karakteristike maina u obradi struganjem.
53. Navesti osnovna kretanja kod obrade buenjem i ko ih izvodi?
54. Navesti proizvodne operacije u obradi buenjem.
55. Izvriti podelu alata za buenje na osnovu vrste obrade.
56. ta ini reznu geometriju alata u obradi buenjem?
57. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi buenjem?
58. Navesti parametre reima obrade kod buenja.
59. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod buenja?
60. Navesti osnovne karakteristike maina u obradi buenja.
61. Navesti osnovna kretanja kod obrade glodanjem i ko ih izvodi?
62. Navesti proizvodne operacije u obradi glodanjem.
63. Izvriti podelu alata za glodanje na osnovu vrste obrade.
64. ta ini reznu geometriju alata u obradi glodanjem?
65. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi glodanjem?
66. Navesti parametre reima obrade kod glodanja.
67. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod glodanja?
68. Navesti osnovne karakteristike maina u obradi glodanjem.
69. Navesti osnovna kretanja kod obrade testerisanjem i ko ih izvodi?
70. Navesti proizvodne operacije prema tipu maine u obradi testerisanjem.
71. Izvriti podelu alata za testerisanje.
72. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi testerisanjem?
73. Navesti osnovna kretanja kod obrade rendisanjem i ko ih izvodi?
74. Navesti proizvodne operacije u obradi rendisanjem.
75. Navesti parametre reima obrade kod rendisanja.
76. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod rendisanja?
77. Izvriti podelu maina u obradi rendisanjem i navesti osnovne karakteristike maina u
obradi rendisanjem.
78. Navesti osnovna kretanja kod obrade provlaenjem i ko ih izvodi?
79. Navesti proizvodne operacije u obradi provlaenjem.
80. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi provlaenjem?
81. Navesti parametre reima obrade kod provlaenja.
82. Izvriti podelu i navesti osnovne karakteristike maina u obradi provlaenjem.
83. Navesti osnovna kretanja kod obrade bruenjem i ko ih izvodi?
84. Navesti proizvodne operacije u obradi bruenjem.
85. Izvriti podelu alata za bruenje na osnovu namene.
86. ta ini rezni rezne elemente alata u obradi bruenjem?
87. Koji materijali se koriste za izradu alata u obradi bruenjem?
88. Navesti parametre reima obrade kod bruenja.
89. Kako se odreuje glavno vreme obrade kod bruenja?
90. Navesti osnovne karakteristike maina u obradi bruenjem.

Student polae jedan kolokvijum iz oblasti PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR, na kome
iz ove grupe pitanja dobija test sa 20 pitanja.
PRILOG 2

PITANJA ZA ZAVRNI ISPIT IZ PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA - OMR

1. Postupci obrade metala rezanjem
2. Navesti i objasniti tehnoloke i geometrijske parametre obrade
3. Osnovna geometrija reznog alata
4. Alatni materijali
5. Pomoni pribori, uloga, klasifikacija, primeri (skicirati nekoliko pribora)
6. Sredstva za merenje i kontrolu, primeri (skicirati nekoliko merila)
7. Objasniti mehanizam nastanka strugotine
8. Priroda tribolokih procesa
9. Otpori rezanja pri ortogonalnom rezanju
10. Toplotni izvori i toplotni ponori
11. Habanje reznih elemenata alata
12. Trokovi obrade
13. Izrada navoja
14. Ozubljenje
15. Nekonvencionalni postupci obrade

Na zavrnom ispiti student izvlai jedno pitanje iz ove grupe pitanja.

Skripta - Proizvodne Tehnologije (OMR)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta - Proizvodne Tehnologije (OMR)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MAINSKI FAKULTET - KRAGUJEVAC

Izgled kalupa za livenje u pesku

c) Izrada o ljebljenih vratila

= , mm pri obradi rotacionih delova i

strugarski no valjkasto glodalo

). Mogu se definisati i normalni

12. SMER REZANJA 11. OBLIK

2. OBLIK OKRETNE PLO ICE 1. SISTEM STEZANJA 5. SMER REZANJA 6. 7.

brzina rezanja V, m/min

I - kontaktni par II - kontaktni par

le|na povr ina

- pokazatelji dermatolo kog

f - Drugi parametr i hr apavosti , osi m R , uz obavezno upi si vanj e

PRI MERI OZNAKA:

- ugla nagiba rezne ivice, K

- napadnog ugla na otpore

kalibriraju i deo rezni deo

obrada ravnih povr ina

obrada stepenastih povr ina

obrada slo enih povr ina garniturom

izrada o ljebljenih vratila

a) ema postupka b) Primicanje no a

c) Me usobni polo aj predmeta obrade i

You might also like