Leonard Bulen

Budizam
metod vebanja uma
Prevod
Branislav Kovaevi
www.yu-budizam.com
3
K
ada proitate poneto o budizmu u dnevnim novinama
obino pomislite kako je on neraskidivo vezan za ogromne
kamene idole i monahe u utim ogrtaima, za atmosferu zgusnutu
od raznovrsnih egzotinih mirisa. Nikada ni ne pomislite da u
tome ima bilo ega to bi se i vas ticalo, izuzev moda orijentalnog
spektakla.
No da li se budizam sastoji jedino od toga? Da li razni TV izveta-
i daju snimke pravoga budizma? Da li vam asopisi sjajnih stra-
nica pokazuju sutinu ili samo ono spoljanje? Pogledajmo zato
ta budizam zaista jeste, budizam kakav je izvorno bio izloen i
kakav jo uvek postoji ispod spoljanjih ukrasa i predstava.
Mada se najee smatra religijom, budizam je u osnovi metod
usavravanja uma. Tano je da on sa svojom monakom tradi-
cijom i naglaskom na etikim kvalitetima poseduje mnoge od
spoljanjih karakteristika koje Zapadnjaci povezuju sa religijom.
Meutim, on nije teistian, jer istie da univerzumom upravljaju
bezlini zakoni, a ne neki bog-stvoritelj; molitva nema nikakvog
smisla, jer Buda je bio uitelj, a ne boanstvo; a predanost se ne
smatra religijskom obavezom, ve jedino sredstvom izraava-
nja zahvalnosti prema utemeljivau i sredstvom samorazvijanja.
Zbog toga, posmatran sa te strane, budizam ni u kom sluaju nije
religija.
Leonard Bul en
4
injenica je takoe da budizam poznaje veru jedino u smislu po-
verenja u put koji je preporuio Buda. Od budiste se ne oekuje
da gaji slepu veru ili da veruje u bilo ta samo zato to je to izrekao
Buda ili zato to tako kae tradicija ili zato to tako drugi veruju.
On se, naravno, moe odluiti da Budino uenje uzme kao radnu
hipotezu i ima poverenje u njega, ali se ne oekuje da bilo ta pri-
hvati sve dotle dok to ne prihvati njegov razum.
Ovo ne znai da se sve moe pokazati na racionalan nain, jer
mnoge stvari lee izvan dosega intelekta i mogue ih je dokuiti
jedino razvijanjem viih sposobnosti; ali ostaje injenica da nema
potrebe za slepim prihvatanjem bilo ega u Budinom uenju. Bu-
dizam je nain ivota zasnovan na vebanju uma. Njegov krajnji
cilj je da pokae put do potpunog oslobaanja od patnje dostiza-
njem Neuslovljenog, stanja izvan domena obinog, neuvebanog
uma. Njegov neposredni cilj je da udari u koren patnje u svakod-
nevnom ivotu.
Svaka ovekova aktivnost usmerena je, neposredno ili posredno,
ka postizanju sree u ovom ili onom obliku ili, ako to isto izrazimo
negativnim pojmovima, svaka ovekova aktivnost je usmerena ka
oslobaanju od nekog oblika nezadovoljstva ili neugode. Tako se
nezadovoljstvo moe smatrati polaznom takom ovekove aktiv-
nosti, sa sreom kao krajnjim ciljem.
Nezadovoljstvo, polazna taka ovekovog postojanja, takoe je
polazna taka budizma; ta injenica je izraena u formuli etiri
osnovne tvrdnje, koje se tiu injenice da postoji nezadovoljstvo,
njegovog uzroka, mogunosti njegovog leenja i naina leenja.
Prva osnovna tvrdnja se moe ovako iskazati:
Budizam - metod vebanj a uma
5
NEZADOVOLJSTVO JE NEIZBENO
U IVOTU IJI JE CENTAR SOPSTVO
U svome izvornom znaenju re koja je ovde prevedena kao ne-
zadovoljstvo i koja se esto prevodi kao patnja obuhvata ne
samo bol, alost i nezadovoljstvo, ve i sve to je neugodno, od
akutnog fzikog bola i otre mentalne teskobe, na jednom kraju,
do lakog zamora, dosade i blagog razoarenja. Ponekad se ovaj
termin prevodi i kao nezadovoljstvo ili nezadovoljenost; u ne-
kom kontekstu ovo je prikladnije, dok je u drugom re patnja
ekspresivnija. Zbog toga emo koristiti i patnju i nezadovolj-
stvo i nezadovoljenost, ve prema kontekstu.
Dakle, Budino uenje kae da su nezadovoljstvo ili patnja neod-
vojivi od ivota iji je centar sopstvo; ovo takoe zahteva obja-
njenje. Naime, uenje tvrdi da sopstvo, uzeto kao trajna, nepro-
menljiva, vena dua, ne postoji. Sr svakoga bia nije bilo kakva
nepromenljiva dua, ve ivotna struja, jedan stalno promenljiv
tok energije koji ni u dva sasvim bliska trenutka nije isti.
Sopstvo, uzeto kao jedna vena dua, otuda je obmana i gledano
sa krajnje take gledita uopte ne postoji; a samo unutar te ob-
mane sopstva moe postojati patnja. Kada na kraju prevladamo
tu samoobmanu i dostignemo konano prosvetljenje, dostiemo
ujedno i onu apsolutnu egzistenciju to lei izvan ovoga relativ-
nog univerzuma. U tome apsolutnom stanju, u Neuslovljenome,
patnja je iskorenjena; ali sve dok preostaje bilo kakav element
sopstva, makar to bila i obmana, patnja ostaje mogua.
Moramo razumeti, zato, da Prva osnovna tvrdnja ne znai da je
patnja neizbena; ona znai da je patnja neizbena u ivotu iji je
centar sopstvo ili sve dok traje iluzija sopstva. Sada moemo prei
na Drugu osnovnu tvrdnju, koja glasi:
Leonard Bul en
6
IZVOR NEZADOVOLJSTVA JE ELJA
Ako se okliznete na skliskom podu i ugruvate, rei ete da je
uzrok vaoj patnji sklizak pod. U tome ste, naravno, u pravu i rei
da je uzrok vaem padu elja nema nikakvog smisla. Ali Druga
osnovna tvrdnja se ne odnosi na pojedinane sluajeve ili nepo-
sredne uzroke. Ona znai da je povezujua sila koja dri na oku-
pu ivotni tok elja usmerena ka sopstvu; jer ta ivotna struja ta
iluzija sopstva sadri u sebi uzroke patnje, dok je sklizak pod tek
jedna od prilika za ispoljavanje te patnje.
Oigledno je nemogue, prema prirodi sveta u kojem ivimo, da
patnju izleimo uklanjanjem svih prilika za ispoljavanje patnje;
dok je prema budizmu mogue da se udari po njezinom prvom
ili temeljnom uzroku.
Zbog toga trea osnovna tvrdnja glasi:
OSLOBAANJE SE MOE POSTII RAZARANJEM ELJE
elja usmerena ka sopstvu dri na okupu sile koje ine ivot-
nu struju, onaj tok postojanja koji nazivamo sopstvom; i samo
unutar te iluzije sopstva nezadovoljstvo ili patnja mogu postoja-
ti. Unitavanjem onoga to odrava tu iluziju sopstva razara se i
osnovni uzrok patnje. Krajnji cilj budistike prakse otuda je po-
nitavanje sopstva. Tu nastaje dobar deo nesporazuma, to je i
normalno; ali onda kada shvatimo da ponitavanje sopstva znai
i ponitavanje iluzije ovi nesporazumi nestaju. Kada je obmana
uklonjena, pojavljuje se stvarnost; tako razaranje iluzije znai ot-
krivanje stvarnosti. Stvarnost se ne moe otkriti sve dotle dok je
iluzija sopstva zaklanja.
Budizam - metod vebanj a uma
7
A kakva je ta stvarnost koja se pojavljuje kada se obmana uklo-
ni? Krajnja realnost je Neuslovljeno, zvano jo i Neroeno, Ne-
nastalo, Nestvoreno i Nesastavljeno. Moemo ga prikladno i ne
sasvim precizno opisati kao pozitivno stanje bia. Karakterie ga
vrhunsko blaenstvo i potpuna osloboenost patnje i ono je toli-
ko drugaije od uobiajenog iskustva da ga zapravo ne moemo
ni opisati. Neuslovljeno se moe nagovestiti, u izvesnoj meri, jedi-
no nabrajanjem onoga to nije; jer ono je izvan rei i izvan misli.
Dostizanje Neuslovljenog je krajnji cilj itave budistike prakse i
isto je to i postizanje osloboenja od nezadovoljstva ili patnje.
Ovo nas dovodi do poslednje od etiri osnovne tvrdnje:
PUT OSLOBAANJA JE PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT
Osam inilaca ovoga puta su:
1. ispravno razumevanje, znanje o pravoj prirodi egzistencije
2. ispravna namera, misao osloboena poude, zlovolje i okrut-
nosti
3. ispravan govor, govor bez lai, ogovaranja, gneva i naklapanja
4. ispravni delovanje, izbegavanje ubijanja, krae i preljube
5. ispravno ivljenje, obavljanje profesije koja ne ugroava ostala
svesna iva bia
6. ispravan napor, napor da se uklone neistoe u umu
7. ispravna svesnost, usavrenost uobiajene sposobnosti panje
8. ispravna koncentracija, negovanje natprirodnih stanja uma da
bi se stekla svest o Neuslovljenome, krajnjoj realnosti izvan re-
lativne pojavnosti univerzuma.
Leonard Bul en
8
Sada moete videti da na ovom Osmostrukom putu nema bilo
ega sutinski religioznog; on je pre neka vrsta moralne psiho-
logije. Ali na Istoku, ba kao i na Zapadu, ljudi po pravilu trae
neto to e ih ve na prvi pogled impresionirati, tako da u nekim
sluajevima sporedno dobija vei znaaj od sutinskog.
Dok neke spoljanje osobine prakse u budizmu nuno variraju
u skladu sa okolinom, sutina i trajne karakteristike te prakse su
saete u Plemenitom osmostrukom putu, srednjem putu izmeu
tetnih ekstrema, kako je to Buda poduavao. Mada je zgodnije
govoriti o razliitim vidovima Osmostrukog puta kao o osam de-
lova, njih ne treba smatrati odvojenim delovima koji se prelaze je-
dan po jedan. Naprotiv, svaki treba praktikovati zajedno sa osta-
lima i moda je bolje razmiljati o njima kao o osam paralelnih
staza na jednom jedinom putu nego o osam sukcesivnih delova.
Prvi deo ovoga puta, ispravno razumevanje, prvenstveno zavisi
od sagledavanja stvari onakvim kakve one jesu, bez okolienja.
Drugim reima, ispravno razumevanje zapoinje kao intelektu-
alno shvatanje prirode postojanja i kao takvo se moe smatrati
poetkom Puta; ali kada se tim putem stigne do kraja, ovo puko
intelektualno shvatanje se nadomeuje direktnim i prodornim
uvianjem apsolutne ili neuslovljene realnosti koja lei iza sveta
relativnosti.
Dok se ispravno razumevanje moe smatrati potpunim razume-
vanjem Budinog uenja, ono je zasnovano na prepoznavanju tri
dominantna obeleja relativnog univerzuma, univerzuma vreme-
Budizam - metod vebanj a uma
9
na, oblika i materije. Ova tri obeleja se ukratko mogu izloiti na
ovaj nain.
1. Nepostojanost: Sve stvari u relativnom univerzumu se nepre-
stano menjaju.
2. Nespokojstvo: Izvestan stepen patnje ili nespokojstva svojstven
je ivotu usmerenom ka sopstvu ili ivotu ogranienom relativ-
nou univerzuma i individualne egzistencije.
3. Nepostojanje sopstva: Nijedno bie ni ljudsko, niti bilo koje
drugo ne poseduje trajnu, nepromenljivu, venu duu ili sopstvo.
Umesto toga, svako se bie sastoji od jednog stalno menjajueg
toka sila, jedne stalno menjajue struje materijalnih i mentalnih
fenomena, nalik reci koja neprekidno tee i ni za trenutak ne za-
stane.
Tako sopstvo nije statian entitet, ve jedan uvek promenljiv tok.
Ovakav dinamiki koncept postojanja je tipian za dublje bu-
distiko razumevanje stvari; ne postoji u ivotu nita statino i
poto je on u stalnom kretanju, moramo nauiti da se kreemo
zajedno sa njime. Drugi vid ispravnog razumevanja jeste uvia-
nje da se sve u univerzumu odvija prema strogom sledu uzroka i
posledica ili akcija i reakcija, sledu koji je isto tako nepromenljiv i
precizan u mentalnoj ili moralnoj sferi kao i u fzikoj.
U skladu sa tim zakonom moralne akcije i reakcije svaka moralno
ispravna ili poeljna voljna aktivnost kad-tad poiniocu donosi
sreu, dok nepoeljna ili moralno loa voljna aktivnost poiniocu
donosi patnju.
Posledice poeljnih i nepoeljnih voljnih aktivnosti - to zna-
i, srea i patnje koje iz toga proizilaze - u principu ne dolaze
Leonard Bul en
10
odmah, postoji odreena vremenska pauza, poto plod sree ili
patnje moe da se ispolji tek kada se steknu odgovarajui uslo-
vi. Tako se posledice ne moraju javiti u ovome ivotu. Zato se u
trenutku smrti obino javlja koliina zasluga koje se jo nisu
ispoljile kao srea; i u isto vreme postoji koliina grehova koji
kao svoju neizbenu posledicu jo nisu doneli patnju. Posle smrti
se telo, naravno, raspada ali ivotna struja nastavlja da postoji, ne
u obliku nepromenljive due, ve jednog stalno menjajueg toka
energije. Odmah posle smrti novo bie zainje novi ivot kako bi
nastavilo taj ivotni tok; ali novo bie nije nuno ljudsko i prepo-
raanje se moe odigrati na nekom drugom nivou egzistencije.
No, u svakom sluaju, novo bie je neposredni produetak bia
koje je upravo umrlo. Tako novo bie postaje direktni nastavak
starog bia i ivotna struja je neprekinuta. Novo bie nasleuje
od starog bia svu koliinu zasluga koje e jednom u budunosti
neizbeno doneti sreu. U isto vreme, novo bie nasleuje od sta-
roga i su koliinu grehova, koji e u budunosti doneti patnju.
U stvari, gledano iz ugla kontinuiteta, novo bie je isto kao i pret-
hodno. Na potpuno isti nain to jest, jedino u smislu kontinuiteta
starac je isti onaj mladi koji je nekada bio, mladi je isti onaj
deak koji je bio, a deak je ista ona beba koja je nekada bio. Ali ta
istovetnost starca, mladia, deaka i bebe postoji jedino zahvalju-
jui kontinuitetu; ne postoji bilo ta drugo u emu su isti.
Sve se na svetu menja iz dana u dan i iz trenutka u trenutak, tako
da je svako bie malo drugaije bie od onoga malopre; jedina
identinost je sadrana u kontinuitetu. Na isti nain, bie koje se
rodilo je razliito od prethodnog koje je umrlo; ali identinost
koja proizilazi iz kontinuiteta ostaje kao i pre.
Budizam - metod vebanj a uma
11
Ovo bi bile osnove Budinog uenja - prividnost sopstva, zakon
akcije i reakcije u moralnoj sferi i preporaanje ivotnih sila - ali
nema potrebe za bilo koga da prihvata neto od ovoga to se kosi
sa njegovim razumom.
Prihvatanje bilo kojeg odreenog uenja je nebitno; ono to je
bitno jeste stalni napor da se sagledaju stvari onakve kakve zaista
jesu, bez samoobmanjivanja i izvrdavanja.
Toliko o kratkom izlaganju uenja u domenu ispravnog razume-
vanja. Drugi korak, ispravna misao ili cilj, odnosi se na oslobaa-
nje intelektualnih sposobnosti od nepovoljnih emocionalnih fak-
tora kao to su pouda, zlovolja i okrutnost, koji ine nemoguim
donoenje mudrih i predubeenjima neoptereenih odluka.
Ispravan govor, ispravni postupci i ispravno ivljenje ine skupa
moralni odeljak Puta, a uloga im je da negativna stanja uma dre
pod kontrolom i spreavaju ih da se na nepovoljan nain ispo-
lje. Ova se stanja, meutim, ne mogu potpuno iskoreniti samo
zahvaljujui moralu, ve i ostali delovi Puta imaju svoju ulogu u
potpunom ienju uma od neistoa.
Sa sledeim korakom - ispravnim naporom - ulazimo u sferu
praktine psihologije, jer u ovome kontekstu ispravan napor zna-
i napor volje. Drugim reima, esti deo Puta je samodisciplina,
Leonard Bul en
12
vebanje volje kako bismo spreili nastajanje ili savladali ona ve
nastala stanja uma koja ometaju napredovanje, a podstakli i oja-
ali ona koja pospeuju mentalni razvoj.
Sedmi deo Puta je takoe u domenu praktine psihologije; to je
deo koji se zove ispravna sabranost panje i sastoji se od najpot-
punijeg mogueg razvijanja obine sposobnosti panje. Uglav-
nom zahvaljujui razvijanju panje podizanjem nivoa svesnosti,
s jedne strane, i njezinog intenziviranja, sa druge, moe um na
kraju postati sposoban da probijajui se kroz pojavni svet dopre
do krajnje realnosti.
Primarna uloga sedmog dela, ispravne sabranosti panje, jeste da
razvije svesnost u odnosu na sopstvo i privid koji ga ini. Me-
dutim, ona je mogua jedino istrajnim usavravanjem normalne
sposobnosti panje, osposobljavajui um za uspeniji susret sa
problemima i stresovima svakodnevnog ivota.
Prema Budinom putu, sabranost panje treba i da stvori nepre-
kidnu svesnost u odnosu na sve misli koje se jave, sve izgovo-
rene rei i sve postupke, drei ih sve skupa podalje od sebi-
nosti, emocionalnih predubeenja i samoobmanjivanja. Ispravna
sabranost ima mnotvo primena u svakodnevnim aktivnostima.
Na primer, moe biti upotrebljena kao jasnija svest, odnosno bo-
lje shvatanje motiva za sve te aktivnosti, a to jasno razumevanje
motiva je izuzetno vano.
Kod ispravne koncentracije, poslednjem od osam delova, dolazi
do razvijanja viih stanja svesti, stanja koja su izvan normalnih
sposobnosti uma i ona slue da ujedine, proiste i ojaaju um radi
dostizanja oslobaajueg uvida. U tome konanom postignuu
dostie se Neuslovljeno. U tome transcendentalnom stanju sve-
snosti stie se znanje o Venom izvan vremena, Beskonanom
Budizam - metod vebanj a uma
13
izvan oblika i Apsolutnom izvan bilo kakve relativne egzistencije.
Time se prevazilazi i iskorenjuje obmana o postojanju sopstva,
zajedno sa njome podsticanom eljom i patnjom.
Ovaj prodoran uvid je krajnji cilj itave budistike prakse i sa
njime dolazi i uvid u pravu prirodu ivota. I dok Neuslovljeno
donosi iskorenjivanje sopstva, ono ipak ne znai ne-postojanje ili
ponitavanje, jer iskorenjivanje sopstva nije nita drugo do isko-
renjivanje iluzije.
Svaki opis Neuslovljenoga je besmislen, jer ono lei ne samo izvan
rei, ve i izvan misli; i jedini put da ga upoznamo je sleenje Ple-
menitog osmostrukog puta do njegovog kraja.
Tek tada je to pravi budizam, budizam Plemenitog osmostrukog
puta, puta koji vodi od okovanosti sopstvom do oslobaajueg
uvida u stvarnost.
Dar Uenja nadmauje sve druge darove
Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem
da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje
upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse,
kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota.
Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put
oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo
pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga.
Nadamo se da emo tako biti i ubudue.
Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo
komentare ili predloge italaca.
Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila
i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju,
razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom.
Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za
pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela
drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom.

Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom,
molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad, Srbija
budizam@yahoo.com
Ova knjiica namenjenja je iskljuivo
za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme