JU Srednja Medicinska kola Tuzla

Seminarski rad iz Psihologije

Tema: Miljenje
Profesor: Uenik:
Tarade Duka Ali enan
Tuzla! januar "#$%&god
M I LJ E NJ E
Miljenje je 'sihika funkcija koja slu(i udo)olja)anju *iosocijalnih i saznajnih 'o+re*a
o)jeka&To je 'sihika funkcija 'omou koje se saznaje s+)arnos+! sh)a+a kauzali+e+ ,
uzronos+! sh)a+a in+erakcija , me-uso*ni odnos i uslo)ljenos+ s)ih 'oja)a i odnosa&
Miljenje se nadogra-uje na ulno saznanje& Dok je odra(a)anje realnog s)ije+a u
o'a(anju ne'osredno! ono je u miljenju 'osredno&
Prema sa)remenoj 'sihologiji miljenje 'os+oji +amo gdje 'os+oji odre-eni zada+ak i
mo+i) da se on rijei&
Miljenje ima % faze:
1. analiza zadatka (shvatanje zadataka);
2. ta!enje jeenja (hi"#teza)
$. "#vjea jeenja
% "v#j &azi ' analizi zadatka ! osno)ni 'reduslo) je sh)a+anje 'ro*lema! +e kada se
zada+ak sh)a+i! on sam )odi ka cilju! +o je )e druga faza misaonog 'rocesa&
% d()#j &azi! koja podrazumijeva traenje rjeenja .'os+a)ljanje hi'o+eza/! kojih mo(e
*i+i )ie a samo jedna je 'ra)a& 0)a faza se za)ra)a u)i-anjem funkcionalne )eze
izme-u sreds+a)a kojima se dolazi do rjeenja& 1jeenje 'ro*lema se sas+oji u +ome da se
na-e nain da se u'o+rije*i ono +o se ima +ako da se do-e do onog +o se (eli&
Te*a &aza , provjera rjeenja! izme-u 'os+a)ljenih hi'o+eza se iza*ere jedno rjeenje !
koje nije u)ijek adek)a+no! 'a ga na neki nain +re*a 'ro)jera)a+i
+i#l#ke #sn#ve miljenja
Mozak je ana+omski 'odjeljen na d)ije hemisfere koje kon+roliu funkcije lije)e i desne
hemisfere +ijela , iz dosad neo*janjenih razloga! hemisfere i njiho)i 2feudi2 su
me-uso*no ukr+eni& 3is+orijski! 'rema kos+ima lo*anje! neurolozi su mo(dani kor+eks!
koru )elikog mozga! dijelili na e+iri mo(dana re(nja& Me-u+im! sa raz)ojem elek+ro
.445/ i magne+o cefalografije .M45/! kao i drugih sa)remenijih me+oda za skeniranje
mozga 'o'u+ SP46T! P4T ili fM17! 'okazalo se da funkcije mozga nisu s+ruk+uralno
ras'odeljene 'o o)im re(nje)ima&
0)im me+odama o'ser)acije misaonog 'rocese! zakljueno je da )eliki dijelo)i kor+eksa!
kao +o su zadnje o*las+i hemisfera gdje su smje+eni ulni cen+ri i eona o*las+ , u kojoj
su organizo)ane in+elek+ualne s'oso*nos+i ! su odgo)orne za *ioloku osno)u miljenja&
U +oku razmiljanja i zakljui)anja koris+e se in+elek+ualne o'eracije:
, k#m"aa,ija , u+)r-i)anje razlika i slinos+i
, analiza , misaono ralanji)anje jedne cjeline na njene dijelo)e
, sinteza , 'o)ezi)anje dijelo)a u celinu
, a"stak,ija , zanemari)anje nekih dijelo)a i is+icanje drugih koji su *i+ni za zada+ak
.la+& a*s+rac+io! od)ajanje koje ne +re*a mjea+i sa 8a's+rak+nim miljenjem9 /
, k#nketiza,ija , 'rimjena o'+ih 'rinci'a na 'ojedinanu 'oja)u
, zaklj(-ivanje
, ind(k,ija , na osno)u 'ojedinanog ili 'ose*nog donosi se o'+i s+a) o dedukcija ,
.su'ro+no indukciji/ iz)o-enje zakljui)anja 'ose*nog sluaja na osno)u o'+eg s+a)a
Maina u lo*anji
Karakteristike misaonog procesa
Misli+i znai jeavati neki "#.lem / +ra(i+i odgo)or na neko 'i+anje! doi do zakljuka&
Miljenje se 'okree u onim si+uacijama kada do+adanje znanje 7 iskus+)o nije do)oljno
da *i se o)ek us'eno 'rilagodio& U +ak)im si+uacijama nu(no je iskoris+i+i s+aro znanje 7
iskus+)o na sas)im no) nain! 'o+re*no je u)ide+i 'u+ 7 naine rea)anja 'ro*lema! uoi+i
koja sreds+)a mogu da se u'o+re*e da *i se dolo do cilja&
Su+ina miljenja jes+e (vi0anje relacija ! +j& u)-janje odnosa i )eza izme-u elemena+a u
da+oj si+uaciji& U)i-anjem se shvata njiho)a unu+ranja! ne)idlji)a 'o)ezanos+&
U)i-anjem se u+)r-uje da li ne+o jes+e ili nije . Da li je 'ing)in '+ica! da li sam ja
moralan o)ek/! u+)r-uje se slinos+ 7 razlika izme-u d)a ili )ie o*jek+a! u+)r-uju se
uzroci ili 'osledice! u+)r-uju se odnosi izme-u 'oja)a .da je ne+o 'rije ili 'osle! gore ili
dole! jue! danas! su+ra! 'rolo 7 *udue i+d/
Miljenje je sim.#li-ka ak+i)nos+& Sim*ol je men+alni 'reds+a)nik konkre+nog o*jek+a ili
'oja)e& 1ijei su sim*oli& 1ije ,' a s, ako je izgo)orena! u su+ini 'reds+a)lja z)uni
+alas koji nas+aje izgo)orom o)a +ri glasa& Me-u+im! +a +ri glasa ine rije a +a rije je
sim*ol koji 'reds+a)lja sas)im odre-enu )rs+u (i)ih *ia& :roj ; je sim*ol za sas)im
odre-en sku'& < = < je sim*ol za ne'ozna+o i+d& Miljenje je men+alno o'erisanje
sim*olima&
Saznanja do kojih se dolazi miljenjem nikada nisu ne'osredno da+a& Do njih se dolazi
u)i-anjem na ni)ou s)ijes+i! na mentaln#m niv#(.
Miljenje je svish#dna "sihi-ka aktivn#st ! +j& ak+i)nos+ koja je u)ijek usmjerena ka
nekom cilju koji omogua)a zado)oljenje neke o)ijeko)e 'o+re*e& Miljenje je samim
+im ada'+i)na ak+i)nos+ koja omogua)a o)ijeku da mijenja sredinu 7 da je 'rilago-a)a
s)ojim 'o+re*ama&
Kako izraavamo svoje misli ?
Mi imamo 'e+ izlaznih kanala kojima sao'a)amo s)ojoj okolini s)oje misli i osjeanja&
To su:
, go)or
, facijalna eks'resija , 'okre+i lica! izraz oiju i sl&
, 'okre+i +ijela
, ges+o)i
, dr(anje +ijela
' 1#v##m izra(a)amo s)oje misli koris+ei se rijeima i 'ojmo)ima&
' 2#keti na li,(/ mimika! 'okazuje naa osjeanja koja 'ra+e nae misli i onda kad +o ne
(elimo&
' 3etanje nae) tijela 'okazuju nae s+a)o)e i na odnos 'rema drugima
' 1est#vi koje imamo dok izgo)aramo nae misli da ih 'ro'ra+imo su dodoa+no
iskazi)anje misli
' 4!anje tijela +ako-er go)ori o naim osjeanjima i mislima koji su 'o)ezani! a
drugima go)ore o nama
5ime se sl(!im# d#k mislim#6
2#jm#vi ' Pri izra(a)anju naih misli mi se najee slu(imo rijeima i znacima!
reenicama! sudo)ima! zakljucima& Ti znaci ili rijei! ako ih razumijemo! 'reds+a)ljaju
'ojmo)e& Pojmo)i su! dakle! rijei ili o*ilje(ja koji su )e u jednoj rijei misao! i +o misao
o gru'i slinih 'redme+a! 'oja)a! oso*a ili doga-aja! o*uh)a+ajui u njoj s)e ono +o je
*i+no i zajedniko za +u gru'u&
N27: ada ka(emo knjiga! s)i koji razumiju +u rije 'odrazumije)aju da +a rije
oznaa)a 'redme+ koji slu(i za i+anje! da ima korice! s+ranice i+d&
>a(ni 'rocesi 'ri formiranju 'ojmo)a su:
' 8"stak,ija je izd)ajanje na osno)u u'ore-i)anja i razliko)anja odre-enih
karak+eris+ika gru'e 'redme+a ! a zanemari)anje drugih s)ojs+a)a koja se ocjenjuju kao
ne*i+na& U 'rimjeru , knjiga, na osno)u iskus+)a sa )eim *rojem knjiga! uoa)amo neke
zajednike oso*ine , das u s)e knjige kockas+e! od 'a'ira! sa s+ranicama 'unim +eks+a id a
imaju korice! a ne o*aziremo se na +o koja je knjiga! ko je na'isao! kak)a je! koje *oje i
)eliine&
' 1enealiza,ija ili uo'a)anje se sas+oji u 'o)ezi)anju! a's+rakcijom od)ojenih oso*ina!
u jednu cjelinu& Tako ono +o smo izd)ojili o knjiga a's+rakcijom! 'o)ezujemo u cjelinu
da *ismo doli do saznanja da s)i 'redme+i koji imaju +e oso*ine s'adaju u knjige&
' 8simila,ija je nain kojim 'ri susre+u sa no)im 'redme+ima! )rimo u'ore-i)anje sa
onim +o znamo odranije! sa 'redme+ima i 'oja)ama o kojima )e imamo formirane
'ojmo)e& 0)o je 'asi)an nain formiranja 'ojmo)a&
' 2et"#stavljanje ili 'os+a)ka hi'o+eze je kada 'ri susre+u sa no)om gru'om 'redme+a i
'oja)a uoimo odre-ene zajednike oso*ine i 'ro)jera)amo da li one zais+a 'os+oje& 0)aj
nain je ak+i)no formiranje 'ojmo)a&
9(d#vi su reenice u kojima ne+o +)rdimo! kad kons+a+iramo 'os+ojanje nekog odnosa&
Sud kao 'siholoki 'roces odre-uju d)ije kom'onen+e:
$& kons+a+iranje nekog odnosa i
"& do(i)ljaj u)jerenos+i u +anos+ ili ne+anos+ +og odnosa
U logici se )rs+e sudo)a odre-uju 'o +ome da li su 'o+)rdni! odrini! o'i! 'ose*ni!
'ojedinani! dok se u 'sihologiji odre-uju 'rema +ome na kojoj )rs+i 'sihikog 'rocesa
'oi)aju& 1azlikuju se 'o s+e'enu u)jerenos+i! 'a +ako imamo:
, sudo)i na 'erce'+i)noj e)iden+nos+i , +ra)a je zelena
, sudo)i na logikoj e)iden+nos+i , konj je )ii od 'sa! 'as je )ii od make! onda je konj
)ii od make
, sudo)i au+ori+e+a! naroi+og naunog , san je do*ar za zdra)lje
, sudo)i na su*jek+i)nom iskus+)u , no)inama uo'e ne )jerujem
, sudo)i na emocionalnom odnosu 'rema sadr(aju , najlje'a je lju*ias+a *oja
8s#,ija,ije ' To je 'oja)a misli , <misaonih slika? o d)a do(i)ljaja do(i)ljena ranije
is+o)remeno! ili jedan za drugim! a es+o se u re'rodukciji ja)ljaju zajedno& To je
'siholoka si+uacija kada nam neku misao izazo)e konkre+an 'odra(aj iz )ana! i
is+o)remeno ekforie 'oja)u misli na koju nas 'odsjea od'rije& Pos+oje 'rinci'i
asocijacije koje je 'os+a)io Aristotel,a i danas su 'rih)aeni:
' 8s#,ija,ije "# sli-n#sti su 'o)ezi)anje sjeanja slinih 'o slinos+i do(i)ljaja ili
'oja)a&
N27: :ijela *oja me u)ijek 'odsjea na *olnicu
' 8s#,ija,ije "# k#ntast( su 'oja)e kada se u naoj s)ijes+i! u fazi sjeanja! 'o)ezuju
do(i)ljaju su'ro+ni 'o su+ini! form ii znaenju&
N27: :ijela *oja me 'odsjea na crnu! )isok o)jek na 'remalog&
' 8s#,ija,ije "# vemensk#m i "#st#n#m d#di( su kad nam 'erce'cija ekforie
da)no za*ora)ljenje doga-aje&
N27: ad )idim razrednicu iz osno)ne kole! odmah me 'odsje+i na mno+)o doga-aja
iz +og 'erioda&
Kako mislimo?
2imje 1: @ajednos+a)nija s)akodne)na si+uacija A 'rela(enje uliceB
2imje 2: Carazna *oles+ : higijena D nesrean sluaj : E !
Ako analiziramo misaoni +ok! mo(emo )ide+i da je miljenje )eoma slo(en 'roces koji
'rolazi kroz sledee faze:
9vijest # zadatk( ili "#.lem( A identi&ika,ija "#.lema 'U emu je 'ro*lemE 5dje je
'ro*lemE, Da *i se uo'+e 'okrenuo 'roces miljenja mora da 'os+oji s)ijes+ o zada+ku
ili 'ro*lemu! +o je u 'r)om 'rimeru sas)im jednos+a)no . zada+ak je da o)jek
*ez*jedno 're-e ulicu! nara)no, nikako da za)ri u *olnici/& Polazna +aka u 'rocesu
miljenja jes+e u)ijek 'os+ojanje nekog zada+ka ili cilja do koga oso*a (eli da s+igne u
odre-enim uslo)ima&
:adka im"(lsivnih eak,ija ; .7z*roj do dese+! ka(e narod/, @e'osredno 'o
uoa)anju zada+ka! odmah nakon s)es+i o cilju! nu(no je uzdr(a)anje od 'r)og odgo)ora
. reakcije /! neo'hodna je kon+rola im'ulsi)nih reakcija& To uzdr(a)anje od 'r)og
odgo)ora je neo'hodno i ono omogua)a orijen+aciju u uslo)ima zada+ka! uoa)anje
elemena+a koji ine da+u si+uaciju! analizu kom'onen+i zada+ka i njiho)o me-uso*no
'ore-enje! izd)ajanje *i+nog od ne*i+nog& Dakle! u si+uaciji 'relaska ulice o)jek mora
naj'rije da se uzdr(i od slije'og 're+ra)anja! dakle od 'r)e reakcije! da 'ogleda +a je na
ulici! da uoi au+omo*ile! 'ra)ac njiho)og kre+anja! 'rocjeni njiho)u *rzinu i u'oredi
*rzinu njiho)og kre+anja i udaljenos+ sa so's+)enom *rzinom kre+anja&
8ltenativna jeenja ili hi"#teze ; U +oku analize uslo)a zada+ka mogu se ja)i+i
razlii+e ideje o moguim nainima rjeenja . mogu da 're-em ulicu&&&ne! *olje je da
saekam da 'rodju au+omo*ili&&&! mo(da *ih mogao ako se 'ro)uem o)uda&&&ne! *olje je
da saekam&&&/& S)aki zada+ak neiz*je(no 'red'os+a)lja 'os+ojanje )ie al+erna+i)nih
rjeenja od kojih su*jek+ *ira jednu koja mu izgleda naj)ero)a+nija&
7jeenje'iz.# jedne #de0ene altenative ; @akon analize uslo)a zada+ka iz*or jedne
al+erna+i)e 'reds+a)lja rjeenje 'ro*lema& Ako je zada+ak *io +e(ak! ako je o)jek dugo
+ragao za rjeenjem! sam +renu+ak rjeenja mo(e *i+i 'raen sna(nim emocionalnim
do(i)ljejem& <Aha < do(i)ljaj je do(i)ljaj da smo nali ono za im smo +ragali! da smo
rijeili 'ro*lem! o+krili +ajnu&&& < kako se nisam se+io?! <'a da! +o je +oFF?! < iznenada mi je
sinulo <& < Aha < do(i)ljaj mo(e da 'ra+i i reenje koje je o*jek+i)no 'ogreno&
2#vjea '"#e0enje jeenja sa "#-etnim (sl#vima zadatka A Posle 'ronala(enja
rjeenja nu(no slijedi e+a'a 'ore-enja sa 'oe+nim uslo)ima zada+ka& . Ako je o)jek
odluio da 're+ri 'reko ulice i za)rio u *olnici )jero)a+no e analizira+ gdje se +aj
au+omo*il nalazio i kojim se *rzinom kre+ao u +renu+ku kad je on odluio da krene i
'okua)ae da o+krije u kom je +renu+ku i koji je elemena+ si+uacije 'red)idjeo ili
'ogreno 'rocjenio/&Ako se rezul+a+ 'odudara sa 'olaznim uslo)ima zada+ka! misaoni ak+
se 'rekida jer je 'ro*lem oigledno rijeen! a ako su oni neusaglaeni! 'ono)o 'oinje
+raganje! 'ono)o se )ri analiza si+uacije! )re kom'aracije . gdje sam 'ogrijeio / dok se
ne na-e adek)a+no rjeenje&
Vrste miljenja
Miljenje je 'roces u)i-anja odnosa i )eza izme-u elemena+a u da+oj si+uaciji B sim*oliki
'roces rjea)anja 'ro*lema i donoenja odluka na osno)u korienja 'ojmo)a! rijei i
'reds+a)a&
Vrste miljenja
Ako 'osma+ramo sreds+)a koja 'reo)lada)aju 'rilikom misaonog 'rocesa! miljenje
mo(e *i+i k#nketn# i a"staktn#.
3#nketn# miljenje .oigledno! o'a(ajno! si+uaciono/ odnosi se na rjea)anje 'ro*lema
'ri emu se koris+e ugla)nom elemen+i u o'a(ajnom 'olju ili konkre+ne 'reds+a)e& Ako!
na 'rimjer! 'relazimo ulicu! mi moramo da do)edemo u )ezu 'oledicu na kolo)ozu sa
so's+)enim izlizanim ci'elama i s)ojom nes're+nou ako (elimo da ne'o)rije-eni
s+ignemo na cilj& 7li! (elimo da na'ra)imo drugaiji razme+aj name+aja u s)ojoj so*i: u
+om sluaju do)odimo u )ezu +e(inu! recimo kaua i so's+)enu snagu! i u s)ijes+i imamo
'reds+a)u konkre+nih 'redme+a u naoj so*i razmje+enih na drugi nain& Primjer o)og
o*lika miljenja jes+e rjea)anje s)ih o*lika kons+ruk+i)nih zada+aka kao +o su slaganje
kocaka! kons+rukcija slika i figura iz dijelo)a i sl&
8"staktn# miljenje je onaj o*lik miljenja u kome se elemen+i 'ro*lema ne nalaze u
o'a(ajnom 'olju ni+i su da+i u o*liku konkre+nih 'reds+a)a )e se kao osno)na sreds+)a
miljenja 'oja)ljuju sim*oli& 0)aj o*lik miljenja nazi)a se i )er*alno,logiko miljenje i
ono dolazi do izra(aja u rjea)anju ari+me+ikih zada+aka! logikih 'ro*lema kao i u
razumje)anju smisla i znaenja +eks+o)a i s)ih drugih )er*alnih sao'+enja& Primjer
zada+ka koji anga(uje o)aj o*lik miljenja jes+e zada+ak +i'a: 8 @a d)ije 'olice *ilo je $G
knjigaB na jednoj od njih *ilo je d)a 'u+a )ie nego na drugojB koliko je knjiga *ilo na
s)akoj 'olici E9 7li zada+ak +i'a: 8 S)ijea je dugaka $; cen+ime+araB sijenka od s)ijee
du(a je od same s)ijee za H; cen+ime+araB koliko je 'u+a sijenka du(a od s)ijee 9& Da *i
se dolo do znaenja 'oslo)ica 8 samo 'razan klas gleda u ne*o 9 ! 8 su)ie sija da *i *ilo
zla+o 9 i +d& neo'hodan je o)aj o*lik mijenja&
Ako 'osma+ramo s+e'en realis+inos+i +j& 'o+o)anja 'rinci'a realnos+i u miljenju
miljenje mo(e *i+i ealisti,n# i ima)inativn#.
7ealisti-k# miljenje je o*lik miljenja kojim se rijea)aju s)akodne)ni (i)o+ni
'ro*lemi i u kome su elemen+i za rjea)anje 'ro*lema jasno odre-eni u )remenu i
'ros+oru i ije se oso*ine moraju uzima+i u o*zir da *i se 'ro*lem zais+a rijeio& Ako mi
'ri 'rela(enju ulice koja je zale-ena ne uzmemo u o*zir so's+)enu nes're+nos+ ili
'o)rije-enu nogu ili izlizane ci'ele! za)riemo u )eoma nezgodnom 'olo(aju& Ako
(elimo da os+)arimo lju*a)nu )ezu sa nekom oso*om 'red)i-ajui s)e znake njene
nezain+ereso)anos+i za nas *iemo )eoma nesreni& Ako (elimo da u'iemo liko)nu
akademiju moramo uze+i u o*zir realnu injenicu o 'os+ojanju ili ne'os+ojanju
so's+)enog +alen+a i+d&
Ima)inativn# miljenje mo(e *i+i miljenje u kome se 'rinci' realnos+i 'o+'uno
zanemaruje i u kome 'reo)lada)a logika (elja& S)akodne)nim jezikom naz)ano! ma+anje
je s'oso*nos+ s+)aranja 'reds+a)a o o*jek+ima! doga-ajima i si+uacijama koje (elimo ili u
kojima *ismo (eljeli da *udemo& ada zamiljamo 'o+'uno nemogue i ne'os+ojee
o*jek+e i si+uacije ka(e se da fan+aziramo& @ormalan o)jek! nara)no ima s)ijes+ o
nerealnos+i ili s+e'enu realnos+i s)ojih ma+anja i fan+azija i nije za)is+an od njih& 0)ak)o
ma+anje +re*a razliko)a+i od imagina+i)nog miljenja iji je rezul+a+ s+)aranje 'reds+a)a i
ideja koje su osno) umje+nikih dijela i naunih 'ronalazaka i koje je s)jesno! ak+i)no i
kon+rolisano&
Ako se 'osma+ra ishod misaonog 'rocesa! miljenje se moze 'odjeli+i i na stvaala-k# i
kiti-k# misljenje:
2#d(ktivn#'stvaala-k# miljenje jes+e miljenje iji je ishod neka dru+)eno 'rizna+a
)rijednos+ kojoj se mo(e 'rida+i s)ojs+)o originalnos+i& 0riginalno je ne+o s+o je no)o!
neo*ino! rijie+ko i izuze+no& 0riginalnos+ se mo(e odnosi+i i na neo*inos+ 'ris+u'a
rjeenju nekog 'ro*lema kao i na duho)i+os+& S+)aralako miljenje jes+e najoiglednije u
djelima umje+nika i naunika& S)ako od +ih dijela nije *ilo naj'rije u realnos+i iz koje *i
'erce'cijom *ilo 'renje+o na ni)o s)ijes+i! )e o*rnu+o& 0na su *ila naj'rije na ni)ou
s)jes+i o)jeka,s+)araoca u o*liku njego)e 'reds+a)e ili ideje 'a je on iz s)jes+i 'renijeo
s)ojim radom u realnos+ u o*liku slike! no+a! maine ili 'rojek+a& 7ako je neos'orno da je
in+eligencija )eoma *i+na! 'okazalo se da se krea+i)nos+ ne mo(e s)es+i na in+eligenciju
)e da su 'o+re*ne i naroi+o )a(ne neke oso*ine linos+i kao s+o je slo(enos+ linos+i!
neza)isnos+ u su-enju! dominan+nos+! am*icioznos+! u'ornos+ i+d&
3iti-k#'"#,enjiva-k# miljenje je 'ose*an o*lik miljenja iji je ishod ili rezul+a+
)redno)anje,e)aluacija! .'rocjena )rijednos+i/ neega s+o je *ilo 'redme+ ili sadr(aj
miljenja& S)aki misaoni 'roces sadr(i kri+iko miljenje& ada ga ne *i *ilo o)jek ne *i
imao 'rocjenu )rijednos+i neke ideje ili hi'o+eze! ni+i *i mogao da )ri izd)ajanje *i+nog
od ne*i+nog& Predme+ kri+ickog miljenja! dakle! mogu *i+i so's+)ene ili +u-e ideje i
'roduk+i& od nekih ljudi je raz)ijenija s'oso*nos+ 'rodukcije ideja a kod nekih kri+iko
'rocenji)anje )rijednos+i +u-ih 'roduka+a& Primjer za +o je 'os+ojanje kri+iara u s)im
o*las+ima umje+nos+i: knji(e)na! liko)na! muzika! 'ozorina i+d& kri+ika&
Ako se 'osma+ra 'u+ kojim se kree miljenje! +ok misaonog 'rocesa miljenje se dijeli na
k#nve)entn# i dive)entn#.
Primer
$
koji naj*olje o*janja)a o)e o*like miljenja je: Pri rjea)anju 'ro*lema
kons+rukcije )ozila za kre+anje 'o Mjesecu! naunici su 'roli kroz d)ije faze: 'r)a je
*ila,doi do ideje kako *i +re*alo da izgleda )ozilo! a druga,+ehnika realizacija ideje& Ca
rjea)anje 'ro*lema kako *i +re*alo da izgleda )ozilo! +ra(ilo se 'o+'uno slo*odno
iznoenje s)ih ideja koje o)jek mo(e da smisli! makar one izgledale i suludo& 7znoene
su ideje da )ozilo +re*a da ide na +oko)ima! da *ude kao +enk! da koraa! da le*di! da
skakue i+d& Druga faza je zah+je)ala da se 'o s)im +ehnikim 'ra)ilima kons+ruie
)ozilo&
3#nve)ent#
2
miljenje jes+e miljenje koje se zasni)a na s+rogo loginom slijedu
misaonih o'eracija iz kojih 'rois+ie jedan jedini mogui ishod ili zakljuak& Cah)aljujui
+om miljenju naunici su kons+ruisali )ozilo za kre+anje 'o mjesecu iz 'rimera&
v#*e
ja.(ka k(ka .anana
$
Primer je uze+ iz knjige Aktivno uenje, prof. Ivana Ivia i sar.
"
on)ergencija je 'oja)a uzajamnog 'ri*li(a)anja )ie o*jeka+aB +e(nja ka is+oj +aki&
4ive)entn# miljenje 'odrazumje)a 'rodukciju ideja! elas+inos+ miljenja! o+kri)anje
no)ih 'u+e)a rjeenja jednog is+og 'ro*lema& 0)o miljenje je dominan+no u umje+nos+i
ali je neo'hodno i u mnogim fazama naunog rada&

Neurofizioloke osnove miljenja
0sno)no 'i+anje u o)om kon+eks+u jes+e 'i+anje da li razlii+e )rs+e miljenja i
rjea)anja 'ro*lema anga(uju razlii+e o*las+i kor+eksa& @euro'siholoka is+ra(i)anja
'oslednjih s+o godina do)ela su do razlii+ih odgo)ora o kor+ikalnoj lokalizaciji
miljenja koja se mogu s)es+i na d)ije gla)ne hi'o+eze: hi'o+ezu da 'os+oji s'ecifina
lokalizacija miljenja i hi'o+eza o ueu i+a)e kore mozga u miljenju& U klinikoj
'raksi naunici sreu 'oremeaje razlii+ih as'eka+a miljenja: 'oremeaj
s'oso*nos+i da se zada+ak zadr(i u sjeanju! im'ulsi)no reago)anje *ez orijen+acije u
uslo)ima zada+ka! 'oremeaj s'oso*nos+i s+)aranja hi'o+eza! nes'oso*nos+ korienja
nekih misaonih o'eracija! 'oremeaj )erifikacije i+d& od s)ih o)ih 'oremeaja sreu
se o+eenja razlii+ih dijelo)a kore )elikog mozga& Dakle! is+ra(i)anja s)e )ie
'o+)-juju +ezu o s'ecifinim funkcijama 'ojedinih dijelo)a mo(dane kore a najno)ija
i ukazuju na )ei znaaj "e&#ntalnih dijel#va m#z)a i slje"##-n#'tjemen#'
"#tilja-ne t#me0e na#-it# lijeve hemis&ee ( "#,esima miljenja.
.Slje'oono,+jemeno,'o+iljana +rome-a je mjes+o u kori )elikog mozga gdje se susreu
s)e +ri 'omenu+e mo(dane zone& 0)e o*las+i se nazi)aju as#,ijativnim o*las+ima kore
)elikog mozga& Asocija+i)na o*las+ je jo i 'refron+alni region& Ca miljenje su! dakle!
odgo)orne asocija+i)ne zone kore )elikog mozga&/
@a slici je +amno o*ojen 'refron+alni region kore )elikog mozga o)jeka& :ijeli krug
'rikazuje 'ri*li(nu lokaciju drugog asocija+i)nog regiona! +rome-e u kojoj se susreu
+jemeni! slje'ooni i 'o+iljani region& Taj dio mozga je sjedi+e ljudske sim*olike
ak+i)nos+i&&
Asocija+i)na zona +rome-e lije)e hemisfere zadu(ena je za logiko i anali+iko miljenje!
*roje)e i s)e +o je )ezano za go)or dok je desna hemisfera zadu(ena za ri+am! sh)a+anje
'ros+ornih odnosa! sin+ezu .ge+al+,celo)i+os+/ imaginaciju
2<7EME=8JI MILJENJ8
Poremeaji miljenja mogu *i+i 'osljedica due)nog o*oljenja ! razlii+ih 'oremeaja
ishrane! +ro)anja razlii+im ma+erijama i slino&Razlikujemo poremeaje miljenja po
formi ili po sadraju.
2#eme*aji miljenja "# &#mi
Poremeaje miljenja 'o formi karak+eriu: nain formiranja i izlaganja misli! loginos+ i
'o)ezanos+ misli! kao i +ok i *rzina misaonog 'rocesa&@eki od formalnih 'oremeaja
miljenja su:
1. Patoloka opirnost nemogunos+ od)ajanja *i+nog od ne*i+nog!gu*i+ak ciljne
'reds+a)e i miljenje ima 'ra)olinijski +ok& Ja)lja se kod in+elek+ualnog defici+a ili kod
maninih 'acijena+a&
2. !sporeni misaoni tok us'oren go)or! +eka 'romjena ciljne 'reds+a)e!im'uls za
go)or sni(en! glas nemodulisan i +ih& Ja)lja se kod de'resi)nih 'acijena+a&
$. "isaoni #lok 'rekid misaonog +oka& Ja)lja se kod zdra)ih oso*a , 'odsjeanjem
nas+a)ljaju misao! 'acijena+a sa izofrenijom .'acijen+ ima u+isak da mu 2kradu2 misli/!
de'res)nih 'acijena+a&
>. !#rzan misaoni tok re'rezen+uje se logorejom .ne'res+ano! es+o *r*ljanje/! im'uls sa
go)orom je 'ojaan! ciljna 'reds+a)a se mijenja! 'a(nja hi'er)igilna! makismalno u*rzan
+ok misli , 8bujica ideja9& Ja)lja se kod maninih 'acijena+a&
?. Perseveracija ne)oljno 'ona)ljanje jedne ili )ie rijei& Ja)lja se kod zamora ili
aku+nog s+anja koje karak+erie nemogunos+ 'amenja izgo)orenih rijei&
@. $nko%erentno miljenje , 2salata od rijei2: u)ijek je 'risu+an 'oremeaj s)ijes+i!
karak+erisan raslanji)anjem misaonog +oka na 'ojedine 'ojmo)e! koji sami 'o se*i nisu
nelogini ali ni ne 'ru(aju u+isak cjeline& Ja)lja se kod o+eenja s)ijes+i! delirijuma . kao
delrijum +remensa / i demencije&
9ad!ajni "#eme*aji miljenja
$&2e,jenjenje tzv.&iks ideje : u*je-enja koja su 're+jerano afek+i)no o*ojena& Ja)ljaju se
kod zdra)ih oso*a . kad oso*a 'ridaje nekom 'ro*lemu 'os*enu 'a(nju i znaaj! +e 'ri
+ome 're+jeruje/! +e kod oso*a sa 'oremeajem linos+i&
"& 2isilne misli: za njih je karak+eris+ino name+anje misli 'ro+i) )olje! misao je s+rana!
ne'rija+na! name+nu+a!'acijen+ se 'ro+i) nje *ori& Ako su 'risilne misli 'raene s+rahom
koji dominira! onda +aka) 'oremeaj nazi)amo fo*ijom .gr& 'ho*os ,s+rah! *ijeg/ >eina
se ljudi *oji n'r& )isine ili 'auka! ali +aj ih s+rah ne ome+a u s)akidanjem (i)o+u& Taka)
s+rah 'os+aje fo*ija kada ih onemoguuje u ak+i)nos+ima koje su do +ada s lakoom
o*a)ljali ili u(i)ali u njima& Termin fo*ija odnosi se na gru'u sim'+oma 'rouzroko)anih
odre-enim o*jek+ima ili si+uacijama&
%&9(man(te ideje: su za*lude nas+ale na *olesnoj osno)i& Ugla)nom su znak due)nog
o*oljenja& Ja)ljaju se kao 'rolazne , 'siho+ine e'izode! s'oredne , kod 'acijena+a sa
izofrenijom! i gla)ne , kod 'aranoidnih 'sihoza& Prema mehanizmu nas+anka ih dijelimo
na in+ui+i)ni .'o osjeaju/! imagina+i)ni .kada se sadr(aj ma+anja 're+)ara u )jero)anje/ i
halucina+orni&
% s(man(te ideje s"adaj(:
I &kspanzive ideje , ideje o )eliini! *oga+s+)u! aris+okra+skom 'orijeklu i slino&
I 'epresivne ideje , kada oso*a se*e o'+u(uje za mnoge nesree! sma+ra da *oluje od
neziljei)ih *oles+i &&&na 'rimjer o+ardo) sindrom , nihilis+ike suman+ne ideje koje
'oriu 'os+ojanje 'ojedinih dijelo)a +ijela *olesnika! )las+i+e egzis+encije! o*jeka+a 'a i
cijelog s)ije+a&&&
I $deje proganjanja , 'resekucije: kada oso*a sma+ra da se cijeli s)ije+ uro+io 'ro+i) nje!
da ih )las+i i ne'rija+elji 'roganjaju&&&
I $deje lju#omore - )rs+o )jero)anje da je 'ar+ner 'relju*nik!*olesno se +ra(e
dokazi!falsifika+i seanja!a'surdnos+ u 'ronala(enju kri)ca& 0)a sumanu+a ideja je es+o
direk+na 'osljedica hroninog alkoholizma& @azi)a se jo i 0+elo) sindrom&
I &roti(ko ludilo - 0so*a )jeruje kako su u nju zalju*ljene is+aknu+e linos+i& @azi)a se
jo i De leram*uo) sindrom .ero+omanija/&
I Kapgrasov sindrom - *olesnik )jeruje kako su jedna ili )ie oso*a iz njego)e okoline
zamijenjeni d)ojnicima ili njima slinim oso*ama&
I )regolijev sindrom - *olesnik )jerje da ga 'rogoni neko ko je 'reuzeo izgled nekog od
njemu *liskih oso*a&
I &k#omov sindrom , u)jerenje *olesnika da se u njego)oj ko(i ili unu+ranjim organima
nlaze insek+i ili 'arazi+i&
I Religiozne sumanute ideje -kada 'acjen+ )jeruje da je mesija! 'rorok! da mu se *og
o*raa i slino&