Business&IT

asopis o poslovnoj primeni savremenih tehnologija

Broj 1 septembar 2013.
Sve o raunarskom oblaku:
karakteristike, tipovi, prednosti...
Oblak za moderan zdravstveni sistem Srbije
Cloud iz
menaderske
perspektive
Kome je namenjen?
Da li je bezbedan?
Koliko kota?
Prenosivi data-centar
Studije sluaja: MSK,
Squadra, Freefax...
SAP Hana:
nova IT revolucija
HP ProLiant Gen8 300 p-Series servers and
HP ProLiant Gen8 300 e-Series servers powered
by the Intel Xeon processor E5-2400 and
E3-1200v2 series
Copyright 2013 Hewlett-Packard Development Company, L.P. The information contained herein is subject to
change without notice. The only warranties for HP products and services are set forth in the express warranty
statements accompanying such products and services. Nothing herein should be construed as constituting an
additional warranty. HP shall not be liable for technical or editorial errors or omissions contained herein.
Intel, the Intel logo, Xeon, and Xeon Inside are trademarks or registered trademarks of Intel Corporation in
the U.S. and/or other countries.
Finally you can tailor
to your growing needs.
Find the best fit for your business with
HP ProLiant Gen8 300 p-Series servers
and HP ProLiant Gen8 300 e-Series servers.
The power of HP Converged Infrastructure is here.
Visit www.coming.rs
Cloud Computing
10 Kako su nastali
raunarski oblaci?
14 Ka zrelijem oblaku
15 Tipovi raunarskih oblaka
16 Modeli isporuke
raunarskog oblaka
18 Karakteristike oblaka
19 Kvalitet usluga u oblaku
20 Ekonominost
raunarskog oblaka
21 Prilagoavanje
potrebama kompanija
23 Nova uloga IT osoblja
24 Ko su korisnici
cloud usluga
26 Reenje za
zdravstveni sistem
32 Bezbednost u oblaku
34 Data-centri u oblaku
35 Oporavak podataka
u oblaku
36 Prenosivi data-centar
38 ta direktori moraju
da znaju
STUDIJE SLUAJA
47 Znaaj standarda u IT oblasti
48 Nova IT revolucija
49 Zato Microsoft Dynamics NAV?
50 Karakteristike savremenih storid-sistema
OFFTOPIC
TEMA BROJA
40 Dragan Keelj, Quantum Automarket
41 Boban Stefanovi, Shopgroup
42 Ljiljana Karaklaji, DExpress
44 Drago Smardi, Coming
INTERVJUI
28 Hipol 29 Squadra
30 Freefax 31 MSK Kikinda
4 Business&IT
Sadraj
Business&IT #1
Sadraj
CIP -
, 004

BUSINESS & IT : asopis o poslovnoj
primeni savremenih tehnologija / urednik Anja
oli. - 2013 (okt.)- . - [Beograd] :
Coming : PC Press, 2013- (Beograd : ugura
print). - 30 cm

ISSN 2334-8771 = Business & IT
COBISS.SR-ID 201180172
Impresum
Izdava
COMING Computer Engeneering
Toe Jovanovia 7, 11030 Beograd
Telefon: 011/3544-644
Mail: office@coming.rs
Web www.coming.rs
Glavna i odgovorna urednica
Anja oli
Izvrni urednik
Marko Herman
Saradnici
Nikola Budimir, Nemanja Cvetkov,
Neboja Ili, Gradimir Joksimovi,
Ljilja Kotaranin, Miroslav Kri,
Nedeljko Kuduz, Mladen Mijatovi,
Michel Petkovi, Roberto Poletto,
Vesna Redi, Drago Samardi,
Nikola Selak, Saa Stamenkovi
Dizajn i DTP
Andrija erani i Vojislav Simi
Redaktura
Bojana Nedeljkovi
Prodaja oglasnog prostora
COMING Computer Engeneering
Za izdavaa
PC Press d.o.o.
Osmana ikia 4, 11108 Beograd 12,
Telefon: 011/2080-220
Mail: pc@pcpress.rs
Web www.pcpress.rs
Direktor
Vesna arknajev
Direktor PC Press izdanja
Dejan Ristanovi
Marketing
Andrijana Maksimovi
i Aleksandra aki
tampa
ugura Print
Copyright 2013 COMING d.o.o.
Dragi itaoci,
Novi asopis Bussines&IT, kojim vam se po prvi put obraamo, namenjen je kako
onima koji se bave informacionim tehnologijama, tako i menaderima u kompanija-
ma razliitih veliina.
Na tritu ve postoji odreeni broj IT asopisa koji ovu temu obrauju iz ugla
korisnikih ureaja, ali je poslovna primena informacionih tehnologija slabo zastu-
pljena. Na cilj je da popunimo taj prostor. Zato e Bussiness&IT obraivati najnovije
svetske tehnologije iz oblasti informacionih tehnologija u funkciji savremenog bizni-
sa, od data-centara i infrastrukture do savremenih aplikativnih reenja.
Svaki broj asopisa na temeljan nain e obraivati jednu od savremenih tehno-
logija za koju smatramo da ima, i da e tek imati znaajan uticaj na dalji IT razvoj.
Na taj sveobuhvatan nain u prvom broju obraujemo cloud computing. A da bismo
ispunili nau misiju, sve teme emo obraivati iz dva ugla tehnolokog i poslovnog.
Tehnoloki deo je prvenstveno namenjen direktorima informacionih sistema i IT
osoblju, koji e imati prilike da se upoznaju sa savremenim i celovitim tehnolokim
reenjima, gde u centru panje nee biti samo karakteristike pojedinih ureaja, ve i
njihova uloga u ostvarivanju tehnikih reenja.
Poslovna strana asopisa obraa se direktorima i menaderima preduzea, kojima
ukazuje na to da svoje poslovne zahteve mogu efikasno reiti putem informacionih
tehnologija. U tom smislu, bie prikazani primeri takvih reenja u Srbiji i u svetu,
gde e se govoriti o njihovom uticaju na poslovanje i o njihovoj ekonomskoj oprav-
danosti uopte.
Trudiemo se da ovaj asopis ne bude reklamno glasilo, ve da sadrina objav-
ljenih tekstova ima sutinsku vrednost za va posao. Kako u Srbiji ima i odlinih
primera koji pokazuju kako ne treba ulagati u IT, trudiemo se da i njih iznesemo u
javnost i pomognemo drugima da ne skrenu na pogrean put.
Business&IT je asopis nekomercijalnog karaktera, nee se prodavati na kios-
cima, ve e besplatno biti upuivan na adrese naih italaca. Pozivamo vas da se
prikljuite tako to ete nam pisati, kritikovati nas, predlagati teme, a posebno
informisati nas o savremenim i tehnoloki naprednim projektima koje ste realizovali.
Anja oli
5
Uvodna re
6 Business&IT
Kompanija IBM planira da uloi milijardu dolara
u promovisanje Linux-a i srodnih tehnologija slo-
bodnog koda na svojim Power Systems serve-
rima. Navedena suma bie potroena u narednih etiri-pet
godina, a ovo nije prvi put da IBM na ovaj nain promovie
Linux: tokom 2000. godine u promovisanje Linux-a uloen je
isti iznos.
Deo novca bie uloen u IBM Power Systems Linux centar
za programere u Monpeljeu, Francuska, koji e se pridruiti
slinim centrima u Aziji i Severnoj Americi, u kojima nasta-
ju aplikacije za cloud okruenje, mobilnu primenu, big data
implementacije itd.
Milijardu
dolara za
promovisanje
Linux-a
Vesti
Business&IT
BOX PRETI
EVERNOTE-U
Kompanija poznata po cloud sto-
rid-servisu predstavila je Box Notes,
alat koji olakava hvatanje i uvanje
beleki dok ste online, kao i saradnju
sa drugim korisnicima. Jednostavan i
pregledan interfejs, te lakoa upotrebe,
govore da je novi alat direktna konku-
rencija popularnom Evernote-u.
Da bi Box Notes bio konkurentan,
mora brzo da se proiri na razliite
platforme (prvenstveno smartfon
i tablet ureaje), ali i da razvije set
funkcionalnosti tako da bude dovoljan
za veinu korisnika i da pri tom ne
ugui one koji trae jednostavnost.
Ipak, kompanija korisnike prvenstveno
trai u bazi od 20 miliona pojedinaca
i 180.000 kompanija koje koriste Box
cloud storid.
7
NSA USPENO PROBIJA
VEINU ENKRIPCIJA
Prema navodima Njujork Tajmsa, NSA uspeno
probija enkripciju veine zatienih podataka
jo od 2000. godine. Za to koriste nekoliko
metoda, meu kojima su: ogromna procesorska
snaga njihovih superraunara, ugraeni tajni
pristupni sistemi, sudski nalozi i hakerski napa-
di, u ta su uloili milijarde dolara. Na taj nain
su stekli uvid u zatiene bankarske sisteme, poslovne tajne, medicinske podatke...
Potencijalno vane podatke koje ne mogu dekriptovati uvaju u svojim data-centrima za
kasniju obradu, u vreme kada postojee metode dovoljno napreduju ili se razviju neke
druge.
NSA je navodno uloila vie od 250 miliona dolara u saradnju sa kompanijama kao
to su Google, Microsoft, Yahoo i Facebook, kako bi im te firme omoguile pristup svim
korisnikim podacima. NSA se takoe optuuje za namerno ometanje napretka kripto-
grafskih standarda, uz tvrdnju da su od 2006. godine dodavali ranjivosti u kriptograf-
ski standard prihvaen od Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju.
Koliko e kotati
Windows 8.1?
Microsoft je na svom zvaninom blogu obja-
vio cene i verzije novog Windows 8.1 operativnog
sistema. Nova verzija bie besplatna samo za one koji ve imaju
Windows 8 licencu, dok e korisnici starijih Windows-a morati
da plate novu licencu.
Cena u SAD iznosie 119,99 dolara za Windows 8.1 i 199,99
dolara za Windows 8.1 Pro. Korisnici koji kupe ureaj sa Win-
dows 8.1 sistemom platie upgrade na Windows 8.1 Pro 99,99
dolara, a uz njega e dobiti i Windows Media Center. Windows
8.1 Pro korisnici mogu da kupe Windows Media Center za
svega 9,99 dolara.
Oni koji koriste Windows 7 mogu da instaliraju Windows
8.1 preko postojeeg sistema, pri emu e njihovi fajlovi biti
sauvani, ali ne i aplikacije, koje e morati ponovo da se instali-
raju, ukljuujui i Office. Microsoft istie da Windows 8.1 ne bi
trebalo da instaliraju oni koji poseduju raunare sa Windows
XP i Vista sistemima, ali ukoliko to ele da urade, trebalo bi da
kupe DVD i urade istu instalaciju.
Kraj
Murovog
zakona?
Robert Kolvel, direktor agencije
DARPA, smatra da kraj Muro-
vog zakona nema veze samo
sa fzikim ogranienjima ve i
sa ekonominou. On ne iznosi
prognozu kada bi do toga moglo doi, ali
kae da moramo biti spremni i da razlog
lei u izuzetno visokim ulaganjima u
razvoj novih generacija ipova. A pitanje
je da li e se ta ulaganja isplatiti i u kom
roku.
Na primer, Intel-ovo novo postrojenje,
koje e biti gotovo do kraja 2014. godine,
ve je progutalo 6 milijardi dolara za
izgradnju proizvodnog pogona, a suma
e porasti na 8 milijardi kada bude zavr-
eno i odeljenje za istraivanje i razvoj.
Kolvel navodi da u Ministarstvu od-
brane barataju godinom 2020. i tehnolo-
gijom od 7 nanometara kao poslednjom
takom razvoja. S druge strane, Intel ve
najavljuje komercijalne ipove izraene
10-nanometarskom tehnologijom, koji bi
trebalo da se pojave 2015. godine.
8 Business&IT
Vesti
Veina kompanija
nema razvijenu
politiku bezbednosti
mobilnih ureaja
Gotovo polovina kom-
panija koje su ue-
stvovale u istraivanju,
koje je kompanija B2B
International sprovela
u saradniji sa Kas-
persky Lab-om nema
defnisanu politiku
bezbednosti povodom
korienja mobilnih
ureaja. Oko 14% kompa-
nija ima potpuno razvijenu
politiku bezbednosti na
mobilnim urea-
jima u sklopu
njihovih
kor-
porativ-
nih mrea. Broj bezbednosnih
incidenata koji ukljuuju
mobilne telefone i tablete je
u porastu, a veina kompa-
nija nema planove da uvede
ogranienja korienja linih
mobilnih ureaja u poslovne
svrhe.
IT bezbednosni inciden-
ti koji ukljuuju mobilne
ureaje mogu imati mnogo
razliitih oblika, a za oe-
kivati je da e postati jo
razliitiji i rasprostranjeniji
tokom vremena. Od ukupnog
broja, 6% ispitanika identi-
fikovalo je mobilne ureaje
kao izvor najmanje jednog
curenja poverljivih podata-
ka u poslednjih 12 meseci.
Mobilni ureaji posluili
su za vie curenja kritinih
podataka nego fiing napadi
(5% firmi), prevare od strane
zaposlenih (4%) ili korpora-
tivna pijunaa (3%).
Razlog je oigledan: sve
vie mobilnih ureaja (smar-
tfon i tablet) koristi se u sva-
kodnevnom radu. Ovi ureaji
su esto vlasnitvo zaposle-
nih, pa se koriste i za line i
za poslovne
svrhe.
Pose-
dovanje
vanih
korpo-
rativnih
i linih
informacija (kontakti, apli-
kacije itd.) na jednom mestu
je svakako zgodno, ali to
predstavlja i znaajan rizik za
bezbednost podataka kom-
panije. Skoro 65% ispitanika
priznalo je da korienje
ureaja u linom vlasni-
tvu za korporativne svrhe
predstavlja rastuu pretnju
bezbednosti korporativne IT
infrastrukture.
Oko 41% ispitanika izja-
vilo je da njihove kompanije
imaju politiku bezbednosti
mobilnih ureaja, ali ne u
potpunosti razvijenu, dok
32% ispitanika planira da je
usvoji u budunosti. ak 13%
ispitanika reklo je da njihove
kompanije nemaju tu politiku
i ne planiraju da je usvoje.
IT CENTAR U SRBIJI
ZA CEO SVET
Prepoznajui profesionalizam i meunarodno iskustvo
strunjaka Hemofarmovog IT odeljenja, STADA je odlui-
la da osnuje jedinstveni interni servisni centar pod nazi-
vom STADA IT Solutions. Nova kompanija osnovana je sa
ciljem da prua IT usluge celoj STADA grupi irom sveta.
Centar e zapoljavati 60 strunjaka iz Hemofarma, a u
bliskoj budunosti bie otvoreno jo 25 novih radnih me-
sta. Angaovanje domaih strunjaka predstavlja veliko
priznanje za Hemofarmovo IT odeljenje, njihovo obrazo-
vanje, kompetentnost i meunarodno iskustvo.
Usluge koje e pruati nova kompanija obuhvatae
konsalting, razvoj i sveobuhvatnu podrku savremenim
informacionim sistemima i novim projektima, koji e
se na poetku uglavnom odnositi na SAP i Microsoft
reenja.
Plan je da se ovaj portfolio u budunosti proiri. Bu-
dui da e lanovi STADA grupe po povoljnim uslovima
dobijati visokokvalitetne usluge konsaltinga, za koje su
do sada angaovali eksterne konsultante, osnivanje dru-
tva STADA IT Solutions obezbedie bolji kvalitet usluga,
efikasnije procese, kao i utede u budetu.
Sedite nove kompanije bie u Vrcu, dok e u Beogra-
du biti otvoreno predstavnitvo.
Linux operativni sistem
Chef framework Puppet softver
Cloud konsalting SaaS Python
Perl DevOps Shell skriptovi
Ruby on Rails
10 traenih
cloud vetina
Lista je nastala na osnovu podataka sa sajta Dice.
com, a pokazuje ta HR strunjaci trae od strunjaka
za cloud computing. Traeno je poznavanje sledeih
pojmova, tehnologija i alata:
9
etiri novine
sa VMworld-a
Nova i unapreena ponuda HP-
ovih proizvoda i reenja one-
moguava pretnje u realnom
vremenu, a tu je i tehnologija za
samostalno ispravljanje proble-
ma koje su napadi izazvali. Pored
toga, nova reenja koriste crowdsourcing
pristup za poboljanje zatite.
HP Threat Central je prva bezbed-
nosna platforma bazirana na moi
zajednice, a obezbeuje automatizovanu
saradnju izmeu organizacija radi borbe
protiv aktivnih pretnji u realnom vre-
menu. HP TippingPoint Next-Generation
Firewall reava rizike koje donose cloud,
mobilnost i korisniki ureaji, tako to
kreira pouzdanu zatitu, uz granularnu
vidljivost i kontrolu aplikacija.
HP ArcSight i HP Fortify donose
bezbednosne tehnologije bazirane na
podacima, meu kojima su HP ArcSight
Application View, HP ArcSight Manage-
ment Center, HP ArcSight Risk Insight
i HP ArcSight Enterprise Security
Manager (ESM) v6.5c. Ove tehnologije
omoguavaju bezbednosnim timovima
da rade efikasnije i da ubrzaju otkrivanje
opasnosti u realnom vremenu.
HP SureStart, prva i jedina tehnolo-
gija za samostalno ispravljanje problema
izazvanih napadima, u sluaju napada
ili kvara automatski dovodi BIOS rau-
nara u prethodno bezbedno stanje. To
korienje HP EliteBook raunara ini
bezbednim i od buduih pretnji. Ova po-
nuda je deo HP BIOSphere firmvera koji
automatizuje zatitu podataka i prua
robustne opcije za podeavanje i uprav-
ljanje poslovnim raunarima.
Za veu
bezbednost
kompanija
ENE U
TEHNOLOGIJI
U Beogradu je 13. septembra
odrano prvo okupljanje organiza-
cije Women in Tech Serbia. Misija
organizacije je da otkrije i okupi
ene iz svih visokotehnolokih
grana poslovanja u Srbiji i regionu,
bilo da su preduzetnice, suvlasnice
tehnoloki orijentisanih preduzea,
zaposlene u nekima od njih...
Suosnivai planiraju i saradnju
sa srodnim organizacijama u regio-
nu i svetu, kako bi to bre ostvarili
mentorske i edukativne programe
koji e pruiti adekvatnu podrku
enama koje su aktivne u tehno-
lokom sektoru, ali i onima koje se
posle vie godina odsustva vraaju
tom poslu. Oekuje se da e do
kraja godine meunarodna mrea
ovakvih organizacija, kao i njiho-
vi programi i direktno uee na
meunarodnim tritima, postati
dostupni i devojkama i enama u
IT-ju kod nas.
Za razliku od pre 10 godina kada je mu je pri-
sustvalo svega par stotina VMware sledbeni-
ka, ove godine je jubilarni 10. VMworld posetilo oko
23.000. Na glavnoj sesiji gostima se obratio Pat Gelsinger,
CEO VMware-a, koji je predstavio temelje za dalji razvoj IT
industrije a koji se zasnivaju na tri imperativa - proiravanje
virtuelizacije na druge segmente data-centra, postizanje au-
tomatizacije poboljanjem upravljanja, i uvoenje hibridnog
oblaka u svakodnevnicu. etiri kljune novine sa ovogodi-
njeg skupa su:
1. Mrea
U ovom segmentu nainjen
je najvei napredak, i on e
predstavljati jezgro budu-
ih softverski definisanih
data-centara. Jedno od
kljunih reenja za posti-
zanje ovakvog napretka
predstavlja VMware
NSX, tehnologija koja je u
VMware dola akvizicijom
kompanije Nicira. NSX je
hypervisor koji efikasno
virtuelizuje celokupnu
mrenu infrastrukturu.
4. vCloud
Automation
Center
Ovo je novi nain da sku-
pite i poveete sve kom-
ponente u data-centru.
Moda i kljuna stavka
u dostizanju softverski
definisanog data-centra.
Novo reenje e biti deo
VMware vCloud Suite-a,
a predviamo mu uspenu
budunost.
2. Storid
Znaajno je promenjen i
pristup storid u virtuelnoj
infrastrukturi. Predstavljen
je VMware Virtual SAN, koji
je znaajno unapreen VSA,
sa naprednim funkcionalno-
stima kao to su SSD caching,
bolja integracija sa vCenter-
om, fleksibilnim i pouzda-
nim kapacitetima, i brojnim
drugim mogunostima. Ovaj
proizvod je obajvljen u javnoj
beta verziji i moe se besplat-
no testirati.
3. vSphere 5.5
I ovaj VMworld je doneo novu
verziju vSphere-a. Unapree-
nja obuhvataju puno novih
stvari: Flash Read Cache, App
HA, VMDK vee od 2 TB, Reli-
able Memory... a veoma bitno
je da nema nikakvih promena
u nainu licenciranja.
10 Business&IT
Tema broja
Poeci cloud-a
I
deja da se raunarski resursi - ka-
paciteti za raunanje, skladitenje
i prenos podataka - isporuuju
slino komunalnim uslugama,
kao to su snabdevanje elektri-
nom energijom i gasom, prenos govora
ili javni prevoz, stara je pola veka. Nju
je prvi javno izneo John McCarthy 1961.
godine, u govoru povodom stogodinjice
uvenog MIT-a.
U meuvremenu raunarska tehno-
logija je napredovala brzinom koja nema
premca u ljudskoj istoriji, u skladu sa
postavkom Moore-ovog zakona, po kome
se snaga raunara, odnosno broj tranzi-
stora u integrisanim kolima, udvostru-
uje svakih 18 meseci. Taj napredak nije
bio samo kvantitativni - informaciona
tehnologija je prola kroz brojne faze u
kojima se irila od laboratorijskih uslova
pristupanih samo uskom krugu speci-
jalista, do sveprisutnih ureaja koji nas
danas okruuju. Pomenimo samo neke
od znaajnih perioda: period velikih
(mainframe) raunara ezdesetih, mini-
raunara sedamdesetih, personalnih
raunara osamdesetih, Interneta devede-
setih, do najnovije faze koju karakteriu
sveopta povezanost i mobilnost, te ra-
znolikost ureaja, od mobilnih telefona,
preko tableta i neizbenih personalnih
raunara, do specijalizovanih sistema
kao to su tanki klijenti. Zbog takve ra-
znolikosti, ova nova razvojna faza esto
se opisuje kao post-PC era.
Ideja o isporuci IT usluga kao javnog
servisa razvijala se kroz vie faza: rau-
nanje-na-zahtev (on-demand compu-
ting), autonomno raunarstvo, hosting
(opreme i aplikacija)... Ipak, ona nije
uspela da se nametne kao dominantan
model na tritu - nedostajalo je mnogo
toga, ali kljune dve komponente ekale
su upravo dananji trenutak: standardi-
zacija i komercijalizacija IT proizvoda, i
virtuelizacija raunarskih resursa.
Proces sazrevanja raunarskih
tehnologija i postizanje faze u kojoj su
proizvodi i usluge postali roba iroke
potronje odvijao sa slino obrascima
koji su prethodno uoeni na primerima
parne maine, proizvodnje i distribucije
elektrine energije, telefonskih usluga...
Ipak, postoji i vana razlika: taj je proces
bio znatno bri, pa je trajanje IT ciklusa
ne prelazi par decenija. Do koje faze je
ovaj proces dospeo lako se vidi u svakoj
prodavnici tehnike robe: personalni
raunari se danas prodaju zajedno sa
ureajima za domainstvo, a i brendo-
vi su isti (na primer LG, Samsung...).
Gotovo istovetan obrazac slede i druge
Kako su nastali
raunarski
oblaci?
Stara ideja izmetanja podataka i servisa na centralni sistem danas
predstavlja jedan od kljunih IT trendova. O prednostima cloud-a se
mnogo govori, ali njegovi korisnici, naroito potencijalni,
imaju brojna pitanja
DEFINICIJA
RAUNARSKOG OBLAKA
Postoje brojne definicije raunarskog
oblaka, ali sve one su konvergirale
kako se koncept razvijao. Danas se
obino koristi definicija koju je dao
NIST (Ameriki institut za standarde):
Raunarski oblak je model koji
omoguava svuda prisutan, pogodan
mreni pristup deljivim raunarskim
resursima (mrenim, serverima,
skladitu podataka, aplikacijama i
servisima), koji na zahtev korisnika i
uz minimalnu interakciju sa isporuio-
cem usluga mogu biti brzo stavljeni na
raspolaganje korisniku ili otkazani.
11
PRVI DOMAI
RAUNARSKI OBLAK
Na projektu prvog domaeg cloud
computing sistema koji bi bio ponuen
prvenstveno domaem, ali i meuna-
rodnom tritu, 2011. godine udruile
su se kompanije Coming Computer
Engineering i Telekom Srbija. Coming
je vodea kompanija na Balkanu u
domenu virtuelne IT infrastrukture,
a Telekom vodea telekomunikaciona
kompanija, koja ve ima veliki broj
korisnika slinih usluga: Web hosting,
data-centar hosting, disaster recovery
hosting. Takoe, Telekom u znaajnoj
meri koristi tehnologiju virtuelizacije
(VMware Virtual Infrastructure), u
ijem je uvoenju i podrci uestvovao
i Coming. Strateka orijentacija Teleko-
ma da ovakve i sline poslove radi sa
partnerima pomogla je da se uspostavi
saradnja i da se tritu ponude ove
savremene i ekonomine usluge. Prvi
korisnici, poput kompanija Mona, Squ-
ardra, Hipol, MSK Kikinda, Quantum-
Automarket i drugih, jasno pokazuju
da postoje potrebe za uslugom rau-
narskog oblaka, kao i da je ova ponuda
paljivo skrojena po meri korisnika.
komponente IT infrastrukture: mreni
ureaji, serveri, ureaji za skladitenje
podataka. Tipino za ovu fazu, margine
proizvoaa su prilino male (svega ne-
koliko procenata), a kvalitet proizvoda je
sve bolji na radost i korist sve brojnijih
kupaca, odnosno krajnjih korisnika. Uo-
stalom, i cene su sledile Moore-ov zakon,
na sreu u suprotnom smeru.
Sve to ipak ne bi bilo dovoljno, jer
isporuioci uvek nalaze inteligentne (i
manje inteligentne) naine da korisnike
veu za sebe, odnosno da ih zakljuaju.
Klju za oslobaanje korisnika, tj. njiho-
vih servisa i aplikacija od ove nepotrebne
i skupe zavisnosti donosi tehnologija
virtuelizacije raunarskih resursa. Ova
tehnologija je takoe nastala ezdesetih
godina, ali je kasnije nekako zaboravlje-
na i nestala iz vidokruga strune javno-
sti, sve do pre pet-est godina. Osnovna
ideja je jednostavna: bez obzira na sloe-
nost IT infrastrukture (veze, skladitenje
i obrada podataka), stvoriti i odravati
iluziju za krajnjeg korisnika da su svi
resursi koji su mu potrebni uvek na
raspolaganju, a da je, s druge strane, on
izolovan od ostalih korisnika i bezbedan
od nasrtljivaca i znatieljnika. Takva
iluzija je tehniki i ekonomski ostvariva
samo pod uslovom da se radi o zajedni-
koj, deljivoj platformi/infrastrukturi,
zasnovanoj na prihvaenim standardi-
ma. Analogija sa javnim prevozom, tele-
fonijom ili snabdevanjem elektrinom
energijom ni ovde nije sluajna.
Savremeno poslovno okruenje
Napredak raunarskih tehnologija nije
sam sebi svrha, ve je na najdublji nain
povezan sa potrebama i mogunostima
korisnika. A korisnici, pre svega pre-
duzea, danas su suoeni sa brojnim
lokalnim i globalnim izazovima. Konku-
rencija je postala globalna, tj. ne znate sa
koje strane stie opasnost (moda sa dru-
gog kontinenta), a nikad nije bilo lake
kopirati tue proizvode i usluge i onda ih
ponuditi po nioj ceni, jer nije bilo ulaga-
nja u razvoj. Dananje preduzee nema
ni vremena ni sredstava za rasipanje.
Opti obrazac mogueg odgovora je
vrlo jednostavan: treba da se usredsre-
dite na ono to najbolje radite, odnosno
na osnovne aktivnosti, ali i da smanjite
trokove i rizike poslovanja. Dakle, savre-
meno preduzee treba da se bavi samo
onim to mu omoguava da stekne i
odri konkurentsku prednost u industri-
ji kojom se bavi, a da pratee aktivnosti
(procese) prepusti drugima, koji ih rade
bolje i jeftinije (outsourcing).
IT usluge kao (javni) servis
Razvoj potreba korisnika s jedne i sazre-
vanje informacionih tehnologija s druge
strane omoguavaju danas, po prvi
put, da se na pouzdan i jeftin nain ove
usluge isporuuju kroz javno dostupne
kanale. Takav nain isporuke servisa
dobio je i novi naziv: raunarski oblak
(cloud computing). Kao to to obino
biva, posle provobitnog odbacivanja kon-
cepta i izjava da smo to ve videli i da
tu nema nita to ve ne radimo (Larry
Elisson, Oracle), krenula je lavina ponuda
i reenja za cloud computing usluge.
Danas nema ozbiljne IT kompanije
koja u sreditu svog interesovanja nema
razvoj i prodaju proizvoda i usluga ve-
zanih za raunarski oblak. U isporuci se
utrkuju tradicionalne IT firme, isporu-
ioci komunikacionih usluga (fiksna i
mobilna telefonija), isporuioci aplika-
tivnog softvera, najvei Internet pretra-
ivai, pa sve do sasvim malih preduzea
iz razliitih industrija.
Novo IT doba donosi mnoga pitanja.
Da li to znai da je nemogue definisa-
ti ta je raunarski oblak? Da li su svi
isti? Da li e se sve zavriti sa etiri-pet
globalnih isporuilaca? Da li treba da
napustimo tradicionalni nain izgrad-
nje i upotrebe IT infrastrukture? Da li
postoje prelazni oblici ili je slika crno-be-
la? Koliko su takve usluge prilagodljive
mojim potrebama? Koliko kotaju i da li
se isplate?
Vano je istai da je oblak raunara
brz nain da se bez poetnih investicija
i uz niske trokove obezbedi, odnosno
povea kapacitet IT infrastrukture, a da
pri tom ne moramo da mislimo na obu-
ku zaposlenih u IT sektoru, licenciranje
softvera ili implementaciju nove infra-
strukture. Cloud podrazumeva pretplatu
na usluge po modelu plati-prema-obimu-
korienja i koristi-usluge-dok-ti-trebaju.
To je lak nain da se proire sposobnosti
sopstvene IT infrastrukture ili da se ona
u potpunosti iznajmi od davaoca usluga.
Najvei globalni isporuioci usluga
raunarskog oblaka i kompanije koje
odluujue utiu na dalji razvoj koncep-
ta i reenja su Amazon, IBM, Google i
Microsoft. Kad je u pitanju infrastruk-
tura koja ukljuuje sve modele isporuka
usluga (privatni, javni i hibridni oblak),
12 Business&IT
Tema broja
nesumnjivi lider je kompanija VMware,
koja prua platformu za izgradnju oblaka
ali ne isporuuje usluge, ve taj posao
preputa svojim partnerima. Po brojnosti
isporuilaca najmasovniji je segment
trita koji oblak nudi kao softverski
servis. U njemu su lideri salesforce.com,
Microsoft i Google, ali im se ubrzano
prikljuuju i ostali: SAP, Oracle...
Zakljuak
Postoje uverljiva svakodnevna svedo-
anstva da oblak raunara nije samo
nova kovanica i prolazna moda, ve
da prisustvujemo dugo najavljivanoj
transformaciju raunarskih usluga u
javni servis. Pri tom se ini da je cloud
jedina realna alternativa tradicionalnom
modelu razvoja IT-ja, pre svega zbog eko-
nomije obima u korienju deljive, svima
dostupne infrastrukture. Na narednim
stranama emo do detalja obraditi pojam
raunarskog oblaka, njegov uticaj na
poslovanje i mogue naine primene.
3/ 5 131. 000. 000. 000$
SAMO 11% 47, 3%
KOMPANI JA UVODI NOVA
ZNANJA RADI PRI MENE
CLOUD TEHNOLOGI JA
Najvei i sporui ci cloud
REENJA I TEHNOLOGI JA
1/ 3
i T budeTa e bi Ti
POTROENA NA CLOUD
U 2013. GODI NI
21%
80%
JE GODI NJA UTEDA
kori sNi ka koji
preu u cloud
kori sNi ka rauNarskog
oblaka poveae
i NvesTi ci je u cloud reeNja
je proceNjeNa vredNosT
cloud Tri Ta Na
KRAJU 2013. GODI NE
kompaNi ja Ne bi kri Ti Ne
poslovNe podaTke
dralo u oblaku
je oeki vaNi rasT
i aas Tri Ta u
2013. GODI NI
13
CLOUD STATISTIKA
A
naliza iz 2009. godine sa
Univerziteta Barkeley jasno je
ukazala na prepreke koje stoje
na putu do potpunog sazrevanja usluga
raunarskog oblaka. Iako je od njenog
nastanka prolo nekoliko godina, ona je i
danas aktuelna. Istini za volju, u meu-
vremenu su isporuioci usluga raunar-
skog oblaka napredovali pa mnoge od
navedenih prepreka ne deluju zastra-
ujue, ali lista moe itekako pomoi
korisnicima pri odabiru isporuioca.
Visoka raspoloivost servisa
Infrastruktura koja ini raunarski
oblak poiva na tehnologiji virtueliza-
cije. Virtuelna infrastruktura moe biti
izgraena korienjem razliitih reenja:
od besplatnih do onih koja obezbeuju
otpornost na sve vrste otkazivanja, a
dodatno i mogunost oporavka u sluaju
katastrofe. Virtuelna infrastruktura
danas uspeno uklanja ovu prepreku, ali
korisnici moraju detaljno da proue ta
im je ponueno i da zahtevaju eljenu
raspoloivost servisa.
Vezivanje za jednog isporuioca
Nedostatak interoperabilnosti i dalje
predstavlja prepreku, ali su u meu-
vremenu isporuioci reenja uvideli da
moraju da podre heterogena okruenja.
Na primer: VMware hibridni oblak,
usmeren prvenstveno na VMware infra-
strukturu, zajedno sa alatom za auto-
matizaciju operacija u oblaku (VMware
Cloud Automation Center) omoguava
upravljanje heterogenim okruenjima i
obezbeuje mobilnost korisnikih servi-
sa. Takoe, standardi i alati za razmenu
slika virtuelnih servisa (OVF/OVA)
danas omoguavaju migraciju izmeu
razliitih okruenja.
Ka zrelijem
oblaku
Iako na prvi pogled deluje da raunarski oblak predstavlja
budunost bez vidljive mane, o nekim potencijalnim preprekama
ipak treba voditi rauna
Poverljivost podataka i raspolo-
ivost sredstava zatite Danas se sva
bezbednosna reenja koja postoje u fizi-
kom obliku isporuuju i kao virtuelni
ureaji. Virtuelna infrastruktura otvara
i neke nove naine zatite: zloudni
programi mogu biti presretnuti, prepo-
znati i uklonjeni pre nego uopte dospeju
do korisnikog servisa. S druge strane,
isporuioci mogu ekonomino da obez-
bede specijalizovanu podrku, to oblak
ini otpornijim od fizike infrastruktu-
re, a podatke i servise bezbednijim.
Nain licenciranja softvera Iako
jo uvek nije sve gotovo, mogli bismo da
odahnemo kad je ova prepreka u pitanju.
Danas gotovo svi isporuioci softvera
imaju poseban model licenci u oblaku.
VMware VSPP omoguava da isporu-
ilac usluga u oblaku koristi VMware
virtuelnu infrastrukturu, dok Microsoft
SPLA omoguava da isporuilac kraj-
njim korisnicima ponudi gotovo sve Mi-
crosoft proizvode. Po pravilu, licence se
ne kupuju, ve se plaaju na mesenom
nivou. Microsoft (i drugi) omoguava
korisnicima i da unesu ranije kupljene
licence u oblak.
Nepredvidive performanse i
problematina skalabilnost Viak
resursa kojim se amortizuju vrna opte-
reenja dodatno optereuje budet ispo-
ruioca usluga u oblaku. Dakle, balans je
u uslovima uvek ogranienog kapaciteta
neophodan, jer bi u protivnom cenu
morao da plati korisnik, koji i u ovom
sluaju mora da uoi razlike u arenilu
ponuda na tritu i da ugovorom obez-
bedi da e kvalitet usluge biti postignut
i potovan. Neki isporuioci omugua-
vaju korisnicima da rezerviu dodatne
resurse kojima se obezbeuje kvalitet
servisa u nepredvidivim sluajevima i
kod oekivanih vrnih optereenja.
14 Business&IT
Tema broja
Tipovi
raunarskih
oblaka
R
aunarski oblaci se korisnicima
nude u tri osnovna oblika, koji
se ponekad svode na sve-kao-
servis. To su infrastruktura kao servis
(IaaS), platforma kao servis (PaaS) i
softver kao servis (SaaS). Ovom spisku
IBM dodaje i poslovni proces kao servis
(BPaaS), ali to je samo njihov nain da
isti tip usluga na drugi nain predstave
korisnicima.
Infrastruktura kao servis
Infrastrukturne usluge pojavile su se
prve i predstavljaju najzastupljeniji vid
usluga u raunarskom oblaku, a najpo-
znatiji primer je Amazon AWS.
Opredelivi se za ovakvu uslugu,
korisnik dobija na korienje osnovne
infrastrukturne elemente: mogunost
povezivanja (komunikacione resurse),
skladitenja podataka i virtuelne rau-
nare (servere). Korisnik, tj. struno IT
osoblje korisnika, od ovih komponenata
prave korisniku IT infrastrukturu,
povezivanjem servisa, instalacijom kori-
snikih aplikacija itd.
Usluga je najslinija tradicional-
nom IT pristupu, s tim to je postupak
obezbeivanja resursa veoma kratak,
granularnost resursa vrlo fina, a kori-
snik je poteen svih aktivnosti nabavke,
instalacije i integracije fizikih kompo-
nenata infrastrukture. Slinost sa tradi-
cionalnim pristupom IT infrastrukturi
ini ovaj tip usluga vrlo prijemivim za
razliite kategorije korisnika.
Platforma kao servis
Ova vrsta usluga u raunarskom obla-
ku omoguava korisniku, s posebnim
akcentom na proizvoae aplikativnog
softvera, da bez posebnih postupaka in-
stalacije i integracije sopstvenih resursa
omogue rad korisnikih aplikacija u
oblaku, na platformi za koju je aplikacija
razvijena.
Najpoznatije platforme ove vrste su
su Google App Engine, Microsoft Azure,
VMware Cloud Foundry, kao i Amazon
AWS Elastic Beanstalk.
Softver kao servis
Isporuka aplikativnog softvera u formi
javnog servisa nije novost i na tri-
tu - ona postoji due nego sam pojam
raunarskog oblaka. Neki od primera
su salesforce.com i workaday.com, kao
i niz drugih isporuilaca najrazliitijih
kategorija aplikativnog softvera.
Ovaj nain isporuke je za korisnika
najjednostavniji, jer ne zahteva admini-
striranje sopstvene informatike infra-
strukture, ali donosi i brojne izazove
u pogledu integracije aplikacija i bez-
bednosti. Znaajna novina koju donosi
ovakav servis je i novi model licenciranja
softvera, jer umesto kupovine trajnih
licenci podrazumeva plaanje mesenog
najma za licence, koji ukljuuje i pretpla-
tu na nove verzije i odravanje aplikativ-
nog softvera.
Svaki element moderne IT infrastruk-
ture, ukljuujui i aplikacije za upravlja-
nje poslovnim procesima i poboljanje
produktivnosti krajnjih korisnika, danas
moe biti iznajmljen u formi raunar-
skog oblaka. Ali, pored razliite sadrine
(tipova) usluga, i model isporuke usluga
moe biti razliit.
U zavisnosti od svojih potreba, korisnici se mogu odluiti za
jedan od tri tipa raunarskih oblaka. Izaberite onaj koji najbolje
odgovara vaim uslovima poslovanja
15
Modeli isporuke
raunarskog
oblaka
16 Business&IT
Tema broja
K
ada je koncept raunarskog
oblaka prvi put jasno formu-
lisan, pretpostavljalo se da e
on voditi ka stvaranju malog broja cloud
computing sistema velikih isporuilaca
(Google, Amazon, IBM, Microsoft...),
koji e, manje-vie, pridobiti sve kori-
snike. To je ponavljanje ideje koja se prvi
put javila pedesetih godina, sa pojavom
prvih velikih raunara. Jedan od rodona-
elnika te tehnologije bio je uveren da e
etiri-pet takvih raunara biti dovoljno
za ceo svet.
IT oblast prepuna je loih proroan-
stava poput ovog, a predvianje malog
broja velikih oblaka nije nikakav izuze-
tak. Vodea kompanija u domenu virtu-
elizacije i platformi za raunarski oblak
- VMware zastupa drugaiji koncept.
Umesto jednog oblaka (ili etiri-pet, to
ne ini nikakvu razliku), usluge raunar-
skog oblaka isporuuju se (i isporuivae
se) po jednom od etiri modela u ijoj se
osnovi nalazi ista tehnologija virtuelna
infrastruktura i alati za upravljanje tom
infrastrukturom i razmenu sadraja sa
okruenjem (drugim oblacima).
Ipak, kako meu ovim modelima
isporuke postoje znaajne razlike, to
postavlja izazove koje korisnik i isporu-
ilac reenja i usluga treba da savladaju
da bi infrastruktura bila funkcionalna,
pouzdana, fleksibilna i ekonomina.
PRIVATNI OBLAK
Pre oko sedam godina postalo je jasno
da se virtuelizacija nametnula kao
kljuna tehnologija za transformaciju
data-centara preduzea. Dotadanji
trend umnoavanja fizikih servera
kao osnove za rad korisnikih apli-
kacija doiveo je slom, pre svega iz
ekonomskih razloga, ali nisu zane-
marljivi ni ostali: potronja energije,
zauzee prostora u data-centru,
nekompatibilnosti i tekoe u odra-
vanju opreme i softvera... Pored toga,
korisnik je zakljuan u svojoj fizikoj
infrastrukturi gvozdenom rukom
isporuilaca opreme. Na kraju, svi
ovi dodatni elementi optereivali su
ionako visoke trokove nabavke, in-
stalacije i odravanja IT infrastruktu-
re preduzea, a iskorienost resursa
pala je na jednocifren nivo (5-7%)!
Virtuelna infrastruktura donela je
spas. Oslobodila je korisnike zavisno-
sti od hardvera, odnosno smanjila
zavisnost od isporuilaca hardvera,
a omoguila je i konsolidovanje IT
infrastrukture, uz utede od preko
50% i podizanje nivoa iskorienosti
resursa na 65-70%.
U poetku jedva vidljiv trend vir-
tuelizacije danas je glavni tok u razvo-
ju IT-ja, ali je put koji nam predstoji do
potpune virtuelizacije i oslobaanja
od hardverske zavisnosti jo uvek
dug, jer kod izvesnog broja korisnika
postoji otpor prema virtuelizaciji kri-
tinih aplikacija. Usluge raunarskog
oblaka sada dodatno ubrzavaju ovaj
trend ka potpunoj virtuelizaciji i na
taj nain vraaju dug tehnologiji koja
ih je omoguila.
Infrastruktura privatnog oblaka
je, dakle, virtuelizovana IT infrastruk-
tura korisnika sa dodatnim elemen-
tima koji je ine jednostavnijom,
upravljivom i kompatibilnom sa okru-
enjem (drugim oblacima, privatnim
ili javnim). Ali, za samog korisnika je
bitno da zna da se svi procesi i dalje
odvijaju u sistemu koji je u potpunosti
njegov.
Kada odluite da se upustite u uvoenje
raunarskog oblaka, jedno od prvih pitanja
na koja treba odgovoriti jeste: na koji nain
elite da ga realizujete?
17
JAVNI OBLAK
Ovaj model isporuke usluga
raunarskog oblaka sve vie dobija
na zamahu, a broj isporuilaca se
svakodnevno poveava. Baziran je
na tome da kompanija koja upravlja
cloud computing sistemom njegove
delove, odnosno resurse, iznajmlju-
je po obimu upotrebe. To se odnosi
na procesorsku snagu, prostor za
skladitenje podataka, kao i aplika-
cije koje u sistemu ve postoje.
Meutim, nisu svi javni oblaci
isti, niti meu njima postoji intero-
perabilnost koja poiva na standar-
dima, iako se na tome intenzivno
radi. Zato je bitno da svaki korisnik
odabere ponuaa koji ima reenje
prilagoeno njegovim potrebama,
odnosno da sa primenom ovog tipa
oblaka otpone moda u manjem
obimu i potom je proiruje u skladu
sa eljenim razvojem sopstvene IT
infrastrukture.
HIBRIDNI OBLAK
Hibridno reenje omoguava da
korisnik koji je izgradio privatni
oblak svoju IT infrastrukturu
proiri dodatnim uslugama iz
javnog oblaka, tako da za korisnike
servisa bude nevidljivo (i nebitno)
u kom delu infrastrukture (sop-
stvenom ili iznajmljenom) servisi
trenutno rade.
Pored toga, hibridno reenje
mora da omogui mobilnost servisa
izmeu privatnog i javnog dela,
kao i jedinstveno upravljanje infra-
strukturom. Poeljna je i interope-
rabilnost sa veim brojem davalaca
javnih usluga raunarskog oblaka.
Na primer, virtuelna infrastruktu-
ra zasnovana na VMware Sphere
platformi za privatni oblak, zajed-
no sa vCloud Connector softverom
za povezivanje sa javnim oblakom,
kakav je razvijen za kompaniju
Telekom Srbija.
KOMUNALNI OBLAK
Ovaj model isporuke ima sve
osobine infrastrukture u javnom
oblaku, ali je implementiran kao
zatvoreno reenje za odreenu za-
jednicu, odnosno grupu ustanova
ili preduzea. Ova zajednica moe
optimalno da objedini i potom deli
zajednike resurse, a da pri tom
ostane relativno izolovana i samim
tim zatiena od okruenja.
Na primer, mogao bi se razviti
raunarski oblak za sve kole, kao i
univerzitete u Srbiji. Slian sistem
mogao bi se razviti i za dravne
ustanove i javna preduzea. Utede
pri ovakvom nainu realizacije IT
infrastrukture merile bi se milioni-
ma evra na godinjem nivou
J
asno je da cloud com-
puting sistemi trae
drugaiji pristup
realizaciji kompanij-
skih IT sistema. Koje
su to karakteristike,
zbog kojih je uvoenje
raunarskog oblaka
bilo kog tipa i po bilo
kom modelu isporuke
korisno za organizacije
razliitih veliina.
Isporuka usluga na zahtev
Usluge raunarskog oblaka esto se is-
poruuju po modelu samoposluivanja,
odnosno uz minimalnu interakciju sa
isporuiocem usluge. U svakom sluaju,
vreme za isporuku usluge meri se mi-
nutima, retko kada asovima. U fizikoj
infrastrukturi bi isti tip posla trajao
nedeljama, pa i mesecima.
Korisnicima je sada mnogo lake
da fleksibilno definiu svoje IT resur-
se u skladu sa potrebama i da ih sami
ukljuuju i iskljuuju, onda kada su im
dodatni resursi potrebni, odnosno kada
potreba za njima nestane. Kapitalne
investicije u IT infrastrukturu polako
postaju stvar prolosti.
Preko Interneta ili VPN-a?
Uslugama u oblaku se po pravilu pri-
stupa preko Interneta, ali se za usluge
sa garantovanim karakteristikama i
visokim nivoom zatite mogu koristiti i
druge pristupne mree.
Vano je istai da je na korisniku da
proceni, na osnovu izloenih tehnikih
parametara i cene, koji e pristupni
mehanizam izabrati za sebe. Za terci-
jarne usluge u oblaku (pristup drugim
oblacima iz oblaka isporuioca) Internet
predstavlja jedino ekonomino reenje.
Objedinjavanje resursa
Ova karakteristika je kri-
tina za ekonominost
sistema. Nastala je
kao posledica razvo-
ja i primene virtu-
elne infrastrukture
kao platforme za
raunarski oblak, a
njena mantra glasi:
objedini resurse za
raunanje, skladitenje i
prenos podataka u pul resursa,
pa ih potom deli onoliko fino koliko to
korisniki servisi zahtevaju.
U fizikom okruenju agregiranje
resursa je vrlo teko, a granularnost
je ograniena okvirima pojedinanih
sistema. Ako bismo traili samo jednu
karakteristiku koja cloud computing
infrastrukturu bitno razlikuje od fizike
infrastrukture, onda je to ova.
Potpuna elastinost
Elastinost infrastrukture oblaka mora
biti gotovo trenutna, tj. korisnik mora
imati oseaj da je kapacitet oblaka neo-
granien, te da uvek moe pronai nove
resurse, kad god mu zatrebaju; isto tako,
potrebno je da ih moe vratiti kada mu
nisu potrebni.
Merljivost upotrebe resursa
Radne karakteristike oblaka (korienje
raunarskih resursa, skladita podataka
i mrenog protoka, kao i raspoloivost
servisa) moraju biti merljive, a korisnik
mora biti u stanju da raunovodstvene
podatke uporedi sa ugovorenim i utvrdi
da li postoje odstupanja u kvalitetu
isporuenih usluga. Ova merenja pred-
stavljaju osnovu za obraun i fakturisa-
nje usluga, ako su usluge ugovorene po
modelu plaanja angaovanih resursa.
Zbog ega je zapravo
raunarski oblak bolji od
tradicionalnog pristupa
IT infrastrukturi?
Karakteristike oblaka
IT infrastruktura
18 Business&IT
Tema broja
O
beanja koja dobija od isporu-
ioca usluga u raunarskom
oblaku u pretprodajnoj i pro-
dajnoj fazi za korisnika imaju stvarnu
vrednost samo ako su pretoena u pre-
cizan ugovor o najmu i isporuci usluga.
Zato je neophodno da ugovor o najmu
usluga u oblaku sadri precizan opis
garantovanog kvaliteta usluga. Obian
kupoprodajni ugovor nije dovoljan!
Zato svaki ugovor o korienju usluga
u raunarskom oblaku mora imati dva
dela: standardni deo koji se odnosi na
korienje usluga i dodatak vezan za
kvalitet usluga. Ako vam potencijalni
isporuilac ne nudi ovaj dodatak, zaobi-
ite ga i potraite nekoga kome je to deo
ustaljene prakse.
Prvi deo ugovora definie standardne
komercijalne elemente usluge, kao to
su spisak servisa i njihove cene, rokovi
plaanja, kao i obaveze isporuioca i ko-
risnika. Drugi deo, dodatak komercijal-
nom ugovoru, tehnike je prirode i sadri
elemente kojima se procenjuje kvalitet
usluga na koji se isporuilac usluga oba-
vezao. Ovaj ugovor se u argonu naziva
SLA, prema engleskoj skraenici: Service
Level Agreement.
ta SLA mora da sadri?
Kao osnovna stavka tu je raspoloivost
usluga, koja se definie kao procenat
vremena u kome su korisniki servisi
dostupni. Uobiajena vrednost je od
99,5% navie, dok za kritine produk-
cione servise korisnik moe zahtevati i
raspoloivost od 99,9% ili vie.
Obavezno se precizira i nain prijav-
ljivanja i otklanjanja greaka i incidena-
ta. Isporuilac usluga mora da dopuni
svoju infrastrukturu vrsnim specijalisti-
ma za pojedine segmente infrastrukture
i da garantuje vrlo kratko vreme oporav-
ka u sluaju otkazivanja. S druge strane,
ukoliko ne ispuni uslove SLA, mora da
snosi posledice. Za manje incidente je uo-
biajeno smanjenje narednog mesenog
rauna za usluge.
Kroz ovaj deo ugovora definie se i
nain zatite podataka od unitenja, to
predstavlja najozbiljniji mogui incident
- naalost, vien u praksi vie puta - koji
najee dovodi do trajnog gubitka kre-
dibiliteta isporuioca usluga. Iz tehni-
kog ugla, osigurati podatke od unitenja
nije teak problem, ali greke obino
postoje u operativnim procedurama.
Korisnik usluga kroz SLA mora da se
obezbedi (osigura nadoknadu tete!) od
ovakvih dogaaja i da u svakom trenut-
ku moe od isporuioca da trai dokaz
da se postupak zatite podataka valjano
sprovodi, to moe da obuhvata i njihovo
kopiranje na treu lokaciju.
Zatita isporuioca
Naravno, kroz SLA se i isporuilac titi
od situacija koje moraju da se dese ili na
koje ne moe da utie. Tako se ovim de-
lom ugovora preciziraju planirani zastoji
u radu infrastrukture u oblaku, kao i ta
se deava u sluaju delovanja vie sile
(velike prirodne katastrofe).
Definiu se i bezbednost i privatnost
servisa i podataka. Ovo je osetljiva oblast
i uobiajeno je da korisnik i isporui-
lac potpiu izjavu o uzajamnoj zatiti
poverljivih informacija. S druge strane,
korisnik ima pravo revizije implemen-
tiranih reenja za bezbednost u oblaku,
kako bi se uverio da su njegovi servisi i
podaci zatieni na ugovoreni nain.
SLA definie i obaveze korisnika, kao
to su prihvatanje politike korienja
usluga u oblaka, nain licenciranja sof-
tvera u oblaku i, naravno, pravovremeno
plaanje mesenih obaveza.
Kvalitet
usluga u oblaku
Raunarski oblak adresira odgovornost za kvalitet servisa na
isporuioca i uspostavlja nove odnose izmeu njega i korisnika
IT infrastruktura
19
Ekonominost
oblaka
Pored tehnolokih prednosti i jednostavnijeg korienja, neretko
se odluka o novom IT reenju svodi na ekonomski aspekt.
Posmatrano iz tog ugla, raunarski oblak nema konkurenciju
T
ehnologija koja ne donosi stvarne
utede korisnicima, bez obzira na
nove funkcionalnosti i poboljanja,
najee doivi trini neuspeh - groblje
propalih informacionih tehnologija pre-
puno je slikovitih primera takvog toka
dogaaja. Na sreu, usluge raunarskog
oblaka ne pokazuju nijedan od znakova
ovih zaboravljenih tehnologija. Naprotiv,
korisniku su nadohvat ruke vrlo opiplji-
ve utede, pored brojnih drugih, manje
opipljivih koristi.
Osnovni argument je da kapitalni
trokovi ne postoje, odnosno CAPEX =
0. Investicije tradicionalno obuhvataju
hardver (servere, mrene ureaje, siste-
me za skladitenje podataka), sistemski
softver (operativne sisteme, sisteme za
upravljanje bazama podataka, softver
za elektronsku potu i druge infra-
strukturne komponente), te aplikativni
softver (ERP, POS, CRM i slina reenja).
Investicije u opremu u oblaku padaju na
teret isporuioca usluga, a najam licenci
sistemskog i aplikativnog softvera i me-
seno plaanje usluga su vrlo ekonomi-
na alternativa klasinoj kupovini trajnih
licenci. Pri tom korisnik moe u oblak da
unese svoje postojee licence.
Dodatne utede, koje prema proce-
nama analitiara iznose gotovo 30%,
mogue je ostvariti angaovanjem
resursa u oblaku za potrebe sezonskog ili
vrnog optereenja, umesto da se ulae u
sopstvenu opremu, koja je uglavnom bes-
poslena i eka anticipirano optereenje.
U oblaku se ovaj rizik moe ekonomino
preneti na davaoca usluga.
I operativni trokovi su nii (OPEX =
-50%), a dosadanje iskustvo pokazuje
da se stalni trokovi upotrebe i odrava-
nja IT infrastrukture mogu bar prepolo-
viti iznajmljivanjem usluga raunarskog
oblaka. Glavne kategorije ove vrste
trokova su: elektrina energija (za na-
pajanje i hlaenje data-centra), trokovi
iznajmljivanja, opremanja i korienja
prostora koji zauzima data-centar, kao
trokovi rada (zarade i ostali trokovi IT
administratora). U oblaku se ovi trokovi
prenose na isporuioca usluge (i delom
ukljuuju u cenu usluge), ali su znatno
POSLE EKONOMINOSTI
- INOVACIJE
Iako je pri cloud implementaciji jo
uvek akcenat na smanjenju investicija
i operativnih trokova, nasluuje se i
naredna faza, u kojoj e prihvaenost
raunarskih oblaka biti na tom nivou
da e se meriti njihov uticaj na rast
poslovanja preduzea, kao i uticaj na
uvoenje inovacija u poslovne procese.
IT infrastruktura
20 Business&IT
Tema broja
nii od sopstvenih, jer je infrastruktura
oblaka deljiva, te se i trokovi dele na
veliki broj korisnika. Tako je, na primer,
administrator u stanju da u sopstvenoj
infrastrukturi administrira 170 rauna-
ra (servera), a u infrastrukturi u oblaku
taj broj obino prelazi 1.000!
Spas od katastrofe
I u sluaju nastanka neeljene situacije,
poput poara, poplave, zemljotresa...
infrastruktura u oblaku je pouzdanija.
Naime, IT menaderi to znaju odavno, a
u poslednje vreme i menadment predu-
zea shvata da bilo kakav katastrofalan
dogaaj moe privremeno ili ak trajno
onesposobiti IT infrastrukturu predu-
zea i dovesti do ozbiljnih problema u
poslovanju. Zamislimo samo gubitak
koji bi pretrpela banka koja vie dana ne
bi mogla da nastavi poslovanje. Poljulja-
ni kredibilitet u ovom sluaju mogao bi
da dovede do gubitka klijenata, pa i do
bankrota. Gartner-ove analize pokazuju
da preko 40% preduzea koja su pretr-
pela ovu vrstu katastrofe ne uspeva da
se oporavi! Zbog toga je uobiajeno, a za
banke u Srbiji to je i obavezno prema od-
luci NBS, da preduzea implementiraju
svoj plan zatite od katastrofe i oporavka
ako do nje ipak doe.
Problem postojeih reenja je to to
su izuzetno skupa. Zahtevaju dodatna
ulaganja, koja su gotovo identina ulaga-
njima u produkcionu IT infrastrukturu.
Usluge oporavka od katastrofe u oblaku
po prvi put omoguavaju korisnicima
ekonomski ostvarivo reenje. Jednostav-
na raunica pokazuje da je to reenje i
do osam puta (!) jeftinije od klasinog,
zasnovanog na oporavku servisa u fizi-
kom obliku. Zakljuak se sam namee:
ako korisnik eli/mora da implementi-
ra reenje za oporavak od katastrofe,
a da pri tom na to ne potroi sav
IT budet treba da iznajmi
usluge oporavka u oblaku.
Alternativa, tj. neimple-
mentiranje nikakvog
reenja za oporavak,
nije vie prihvat-
ljiva ak ni za
najmanja
preduze-
a.
21
COMING - Computer Engineering, poslovna reenja
Toe Jovanovia 7, 11030 Beograd
tel: +381 11 35 44 644 fax: +381 11 35 46 013
www.coming.rs
NAV
COMING - Computer Engineering, poslovna reenja
Toe Jovanovia 7, 11030 Beograd
tel: +381 11 35 44 644 fax: +381 11 35 46 013
www.coming.rs
NAV
G
enerike usluge u oblaku, koje
su prilino uniformne za sve
korisnike, predstavljaju tek
osnovnu, ak prilino primitivnu ponu-
du usluga u oblaku. Napredan koncept
pristupa korisniku i njegovim problemi-
ma je drugaiji treba paljivo prouiti
zahteve korisnika (uglavnom i pomoi da
se oni formuliu) i potpuno se prilagoditi
njegovim potrebama u funkcionalnom i
ekonomskom smislu. Koliko je taj pristup
sloen i zahteva potpunu posveenost
korisniku najbolje se vidi iz liste servisa
koje je neophodno realizovati. S druge
strane, ovaj pristup pokazuje i raznovrsne
mogunosti primene, u zavisnosti od po-
treba potencijalnih korisnika. Na prvom
mestu, tu je iznajmljivanje celokupne IT
infrastrukture u oblaku. Tada korisnik
sve IT operacije, kao i rast i razvoj svoje
infrastrukture, preputa isporuiocu
usluga. Negde uz ovaj pristup nalazi se
iznajmljivanje jedne ili vie pojedinanih
virtuelnih maina, koje predstavljaju
osnovni servis u oblaku, od kojeg je sve i
poelo, a danas je tu da zadovolji potrebe
manjih kompanija i projekata.
Skladitenje podataka u oblaku moe
biti i zaseban servis koji se koristi uz
tradicionalnu infrastrukturu, a uvek je tu
u sluaju iznajmljivanja IT infrastrukture
i/ili virtuelnih maina u oblaku. Pored
upotrebe za skladitenje radnih verzija
podataka, moe se koristiti i kao bekap.
Oblak je za ove potrebe idealno mesto, jer
je jeftin i pouzdan, a pri tom udaljen od fi-
zike lokacije korisnika i tako otporniji na
katastrofalne situacije. Pri tom se mogu
implementirati dodatne mere zatite (en-
kripcija podataka), koje kopije podataka u
oblaku ine potpuno neitljivim neovla-
enim licima.
Korak iznad prostog uvanja
podataka je njihovo arhiviranje, koje
obuhvata i specijalizovani aplikativni
softver neophodan za izgradnju, admini-
straciju, pretraivanje i odravanje arhive.
U zavisnosti od naina implementacije,
ovaj aspekt postaje i kompletno reenje za
ponudu softvera kao usluge.
Specijalizovane potrebe
Oblak je idealno okruenje za razvoj i
testiranje softvera. Isporuioci aplikativ-
nog softvera korienjem usluga u oblaku
mogu svoj sofver postaviti, unapred
pripremljen i podeen, nadohvat ruke
korisnika. Korisnik, s druge strane, ne
remetei sopstvenu IT infrastrukturu i ne
gubei vreme na instalaciju (koja moe
biti vrlo zahtevna), moe odmah pristu-
piti testiranju funkcionalnosti aplikacije,
vriti stres-testove, obuavati krajnje
korisnike...
Slino prethodnom sluaju, oblak je
idealno okruenje za dokazivanje oprav-
danosti nekog reenja ili tehnologije, zato
to omoguava da se razliita reenja
isprobaju na bri, efikasniji i ekonomi-
niji nain, a u okruenju koje moe biti
identino onom u kojem bi na kraju to
reenje i radilo.
Raunarski oblak je idealno okruenje
i za paketnu obradu podataka. Ovaj tip
obrade znai angaovanje resursa za rau-
nanje i skladitenje u kraim predvidivim
intervalima. U tradicionalnom okruenju
ta obrada bi uvek ila svojim tempom,
u zavisnosti od nabavljenih resursa. U
raunarskom oblaku situacija se bitno
menja, jer je mogue po potrebi angaova-
ti dodatne resurse, kako za vee koliine
podataka, tako i za njihovu bru obradu.
Pri tom je, kao i svi ostali resursi cloud
sistema, taj dodatni angaman resursa
privremenog karaktera i prekida se im za
njim prestane potreba.
Ka krajnjim korisnicima
Savremeno preduzee sve vie svojih
aplikacija/servisa okree ka spoljnim
korisnicima. Ti servisi se zbog dodatne
zatite kritinih produkcionih aplikacija
korisnika izmetaju u posebno zatienu
zonu (DMZ) i odatle se otvaraju ka spolj-
nim korisnicima. Usluge raunarskog
oblaka omoguavaju jo bolju izolaciju
nego sopstvena DMZ korisnika, te su ove
spoljanje usluge idealni kandidati za
migraciju u oblak. Pri tom se izmeu pri-
vatnog oblaka korisnika i javnog oblaka
uspostavlja siguran (kriptovan) kanal,
koji omoguava da DMZ usluge pristupe
unutranjim servisima korisnika iz kojih
crpu podatke za rad.
Hostovanje prezentacija i portala u
cloud okruenju je tradicionalno najza-
stupljeniji vid Internet usluga i pored uo-
biajenog naina isporuke, preko Internet
provajdera, oblak prua dodatne mogu-
nosti da se ove usluge pruaju bezbedno
i jeftino.
Navedenim primerima mogli bismo
dodati itav niz inovativnih usluga, ali je
i ovo dovoljno da se ilustruje potencijal
infrastrukture oblaka i nove mogunosti
koje se otvaraju svim kategorijama kori-
snika. Pored navedenog, korisnik sop-
stvenu virtuelizovanu IT infrastrukturu
moe proiriti uslugama iz oblaka i tako
stvoriti flaksibilnu i ekonominu platfor-
mu za podrku poslovanju.
Prilagoavanje
potrebama
kompanija
Bez obzira na sektor u kojem
posluje i potrebu za IT
reenjima, svaka kompanija
e u oblaku nai neto to e
joj olakati poslovanje i uiniti
ga ekonominijim
OPORAVAK OD KATASTROFE
Pored uvanja udaljenih kopija po-
dataka, raunarski oblak korisniku
omoguava da pokrene postupak
oporavka u predvienim intervalima
(na primer, kvartalno), izvede planirani
oporavak i o tome saini izvetaj, koji
bi osim interno bio validan i za spoljne
inioce, kao to su revizorske kue ili,
na primer, Narodna banka Srbije. Na
taj nain korisnik bi bio spreman za
mogui incident sa velikom verovatno-
om uspenog ouvanja kontinuiteta
poslovanja.
22 Business&IT
Tema broja
P
oslednjih godina pojam cloud pro-
vejava kroz gotovo svaku temu koja
se dotie informacionih tehnolo-
gija, pa je tako oblak postao hit-pojam
u ovoj oblasti, dok su razvoj i upotreba
cloud servisa obeleili razvoj itave IT
industrije.
Ovaj trend je ve neko vreme prime-
tan u poslovnom svetu, a preseljavanje IT
infrastrukture iz poslovnog okruenja
preduzea u raunarski oblak provajdera
poredi se sa istorijskim razvojem kroz
koji su svojevremeno prole usluge obez-
beivanja drugih vanih resursa, poput
snabdevanja elektrinom energijom ili
vodom. Nekada je svako imao svoj bunar,
ali su vremenom ljudi shvatili predno-
sti vodovoda. Prve elektrane bile su u
vlasnitvu kompanija koje su proizvodile
elektrinu energiju za sopstvene potrebe,
ali se elektrodistributivna mrea poka-
zala kao praktinije reenje.
Slino vai i za IT infrastrukturu,
jer je za poslovanje firme isplativije da je
iznajmljuje nego da je poseduje i odr-
ava. Ovo sa sobom donosi i promene u
organizaciji kompanije, to se pre svega
ispoljava kroz izmenu zaduenja IT
osoblja koje je ranije odravalo IT infra-
strukturu.
Promenjeni odnosi
U novom poretku stvari IT osoblje treba
prvenstveno da se posveti poslovanju
kompanije, aplikativnim reenjima koja
podiu efikasnost, smanjuju trokove i
poveavaju produktivnost. Njihova nova
uloga je da se pozabave reenjima koja
imaju direktan pozitivan uticaj na poslo-
vanje preduzea.
Trend prelaska u cloud je uoljiviji
kod manjih kompanija, to je i oeki-
vano, jer je njima najtee da priute
specijalizovane timove IT osoblja. S
druge strane, kod velikih preduzea e
IT infrastruktura jo neko vreme ostati
unutar kompanija, dok e organizaciona
celina koja je zaduena za infrastruktu-
ru preuzeti ulogu svojevrsnog internog
cloud provajdera koji daje podrku osta-
lim delovima kompanije, obezbeujui
im IT infrastrukturu i servise.
Outsourcing IT infrastrukture e
svakako nastaviti sa tendencijom da jed-
nog dana postane poput usluge snabde-
vanja elektrinom energijom, a zadra-
vanje sopstvene infrastrukture samo u
velikim sistemima je takoe slino za
oba koncepta. Primera radi, pojedine
velike fabrike i danas imaju sopstvene
elektrane i proizvode elektrinu energiju
za sopstvene potrebe. IT osoblje treba da
prati ovaj trend i da se preorijentie na
to da postane spona izmeu poslovnih
potreba kompanije s jedne i provajdera
usluga IT infrastrukture s druge strane.
Nova uloga IT osoblja
Trend preseljavanja IT infrastrukture u cloud sa sobom donosi i novu ulogu IT osoblja,
koje treba da se posveti poslovanju kompanije, aplikativnim reenjima koja podiu efikasnost,
smanjuju trokove i poveavaju produktivnost
23
Raunarski oblak omoguava realizaciju servisa za razliite
potrebe i za razliite tipove korisnika. Moglo bi se rei da su
(potencijalni) korisnici cloud usluga svi!
K
ada govorimo o poslovnim
korisnicima, prvenstveno
malim i srednjim preduze-
ima, cloud computing je
odlino reenje za razvoj IT
infrastrukture bez kapitalnih investicija.
Pri tom korisnici dobijaju bezbednu i
ekonominu infrastrukturu sa garan-
tovanim performansama. Ako odaberu
pravog dobavljaa, imae i profesionalnu
non-stop dostupnu podrku, s mogu-
nou obezbeivanja oporavka u sluaju
katastrofe, to korisnik teko moe da
obezbedi sopstvenim sredstvima.
Za kompanije specijalizovane za izra-
du aplikativnog i drugog softvera cloud
okruenje predstavlja idealno mesto za
demonstriranje mogunosti njihovih re-
enja, kao i za testiranje i razmenu infor-
macija sa korisnicima. Pored toga, cloud
im olakava izvoenje obuke i drugih
vidova treninga. Uz cloud, ni isporuilac
softvera ni korisnik ne moraju da brinu
o instalaciji aplikacija, ve mogu odmah
da se posvete analizi funkcija koje ih
zanimaju i prou krozu program obuke
za korienje.
Ko su korisnici
cloud usluga
Data-centri
24 Business&IT
Tema broja
U javnoj sferi
U sluaju javnih preduzea i dravnih
ustanova kljuno je pitanje uvanja pri-
vatnih podataka graana, kao i efikasna
realizacija servisa kojima graani pri-
stupaju preko Interneta. U zavisnosti od
potreba i regulative, mogue je kreirati
zatvorenu ili poluzatvorenu infrastruk-
turu u oblaku, koja je potpuno izolovana
i zatiena od okruenja.
I kole i univerziteti mogu iskoristiti
prednosti raunarskih oblaka. Na primer,
mogla bi im se ponuditi personalizova-
na desktop okruenja, to je trenutno
retkost kod nas. Primenom tehnologije
virtuelnih korisnikih raunara i unaj-
mljivanjem usluga u oblaku raunara
(komunalnom ili javnom), ovaj pro-
blem moe biti reen na funkcionalan
i ekonomian nain. Iz prakse se vidi
da dosadanji projekti u ovom domenu
uglavnom nisu dali oekivane rezultate.
Vreme je da se to promeni na korist
aka i studenata, pre svega.
Neoekivani korisnici
I razliiti tipovi dogaaja i manifestacija
ogranienog trajanja mogu imati koristi
od upotrebe cloud infrastrukture. Uobi-
ajena praksa pri organizovanju velikih
dogaaja je kupovina neophodne opre-
me, da bi se nakon zavretka projekta za
tu opremu pronala neka druga namena.
Raunarski oblaci takvu praksu menjaju
iz korena jer investicije u opremu i sof-
tver postaju izline, a resursi u oblaku se
iznajmljuju na kratak period (dok traje
manifestacija) i potom otkazuju. Teko bi
bilo nai bolju alternativu ovom modelu
podrke za projektne organizacije.
Graani takoe mogu iskoristiti
prednosti raunarskih oblaka, a oni koji
su redovno na Internetu skoro svakod-
nevno koriste neki cloud servis, a da toga
moda nisu ni svesni. Najoigledniji clo-
ud servis za pojedince je sigurno uvanje
dokumenata i podataka (Dropbox), ali
to je samo vrh ledenog brega. Kroz cloud
pojedinci mogu pristupati raznovrsnim
aplikacijama bez potrebe da ih ikada
instaliraju na raunar, a to mogu biti
sasvim uobiajene zamene za proveru
elektronske pote, obradu dokumenata
ili reprodukciju multimedijskih fajlo-
va, kao i multimedijski editori i druge
naprednije Web aplikacije.
Jo neko?
Korisnici koji ve imaju sopstvenu IT in-
frastukturu koju moda nemaju potrebe
da menjaju, mogu da iznajme dodatne
resurse iz oblaka za potrebe razvoja, te-
stiranja i obuke. Ili, u sluaju nedostatka
internog kapaciteta, za potrebe oporavka
nakon katastrofe i udaljenog uvanja
rezervnih kopija podataka.
Na ovaj nain mogu realizovati i ispo-
ruku usluga spoljnim korisnicima (koje
se obino smetaju u takozvanu demili-
tarizovanu zonu, DMZ). Svim ovim ser-
visima u oblaku pristupa se na isti nain
(istim alatima) kao i u sopstvenoj infra-
strukturi, a servisi na zahtev korisnika
mogu automatski migrirati iz sopstvene
infrastrukture u oblak i obrnuto. Mrena
infrastruktura korisnika i isporuioca
usluga u oblaku ponaaju se kao jedin-
stvena privatna mrea, odnosno, iz ugla
pojedinaca koji resursima pristupaju
sve izgleda isto kao i u situaciji kad se
raunarski oblaci nisu koristili.
25
Reenje za
zdravstveni
sistem
Cloud tehnologija je neoekivano dobar odgovor na pitanje kako
srediti zdravstveni sistem i uiniti ga alatkom u slubi graana
Jedina razlika ogleda se u tome to bi
to bio dobar posao za dobavljaa ovih
knjiica zdravstvenom sistemu Srbije:
kada se broj osiguranika pomnoi sa
cenom kartice, bio bi to posao od oko 30-
40 miliona evra, bez ikakvog pozitivnog
finansijskog efekta za Srbiju.
Drugi sluaj pokazuje nezrelost im-
plementiranih reenja za infrastrukturu
i za aplikativnu podrku u jednom ve-
Medicinski oblak
overu zdravstvenih knjiica, koji je bio u
zastoju skoro dve nedelje.
Elektronske zdravstvene knjiice im-
ale bi smisla i ekonomskog opravdanja
da je u Srbiji prvo usvojena jedinstvena
strategija razvoja zdravstvenog sistema
i upotrebe informacionih tehnologija u
zdravstvu. Naalost, to nije uraeno, pa
bi elektronske zdavstvene kartice imale
manje-vie istu funkciju kao i papirne.
O
vih dana desila su se dva
dogaaja koja su inicirala
rapravu o upotrebi infor-
macionih tehnologija u
zdravstvenom sistemu
Srbije. Prva polemika voena je povo-
dom toga da li je sada pravi trenu-
tak da se u Srbiji uvedu elektronske
zdravstvene knjiice, a drugi dogaaj
bio je raspad informacionog sistema za
26 Business&IT
Tema broja
Moe li drugaije? Naravno da moe. Da
bi se napravio sutinski zaokret i da bi se
videle koristi od ulaganja, neophodno je
da Srbija oformi stalni tim, sastavljen od
zdravstvenih strunjaka i strunjaka za
informacione tehnologije, a iji bi zadatak
bio da osmisle strategiju razvoja i definiu
projektni zadatak sa dinamikom imple-
mentacije IT-ja.
Iako je automatizacija u oblasti
zdravstvene zatite krupan zalogaj i za
bogatije drave, to je ipak mogue uraditi.
Mnoge drave su se uhvatile u kotac
sa ovim zadatkom i mnoge su izgradile
savremene, efikasne i racionalne sisteme,
koji su u stalnom procesu unapreivanja,
u skladu sa razvojem informacionih
tehnologija i napretkom medicine. Da bi
stvari bile jasnije, napraviemo uproeni
opis takvog jedinstvenog informacionog
sistema. Svaki osiguranik treba da ima
elektronsku zdravstvenu knjiicu (ili bi
za tu namenu mogao da koristi i svoju
linu kartu), poput plastine kreditne
kartice. Putem nje bi mogao od kue, uz
korienje sigurnosnog koda, da zakazuje
lekarske preglede, ovlauje lekare da
pristupaju istoriji bolesti, upisuju nove
izvetaje, izdaju elektronske recepte, daju
upute za laboratoriju, snimanja...
Laboratorijski nalazi i snimci MR, RTG,
CT, Echo (bilo da se radi o dravnim ili
privatnim laboratorijama) i dr. automat-
ski bi se slali u bazu podataka osigu-
ranika. Uz autorizaciju pacijenta, svi ovi
podaci bili bi dostupni na teritoriji cele
Srbije, a pacijent bi preko Interneta imao
pristup tim podacima iz bilo koje take
u Srbiji ili svetu. Delovi sistema bili bi i
RZZO, apotekarske ustanove i isporuioci
lekova. Podaci koji bi se na ovaj nain do-
bili mogli bi, bez personalnih podataka,
da slue i u nauno-istraivake svrhe,
pa bi se na tako velikom uzorku postigli
neslueni rezultati.
Ovo su samo neki povrinski vidljivi
efekti, a automatizacija bi svakako ila
i dalje, do postavljanja svih protokola
leenja i racionalizacije ovog i mnogih
drugih procesa. Efikasnost ovakvog
sistema bila bi daleko vea od postojeeg,
a i ekonomski efekti - o tome svedoe
iskustva drava koje su usvojile ovakav
sistem.
PRI MER BOL J EG SI STEMA
od zdravstvenih knjiica i kartona, preko
uputa i izvetaja lekara, do laboratori-
jskih izvetaja i razliitih tipova snima-
ka. Za ovakav sistem potreban je veliki
broj osoba, koje - umesto da se posvete
osiguranicima - vreme moraju da troe
kroz neefikasan sistem.
Reenje je tu
Dananja tehnologija raunarskog ob-
laka omoguava da se napravi jedinstven
i centralizovan sistem za celu Srbiju,
koji bi bio i do osam puta jeftiniji nego
ulaganje u informacione tehnologije, gde
maltene svaka klinika, dom zdravlja ili
institut imaju svoj IT sistem, koji nije
povezan u jedinstveni sistem i ne moe
da prui opisanu funkcionalnost, niti da
izbliza prui takve efekte.
likom i sloenom sistemu, bez strategije i
planskog razvoja korienja savremenih
informacionih tehnologija.
Kompleksnost i trokovi
Zdravstveni sistem u Srbiji je veoma
kompleksan, od sistema domova zdrav-
lja do klinikih centara, instituta i
drugih zdravstveh institucija. Pored
toga, veliki broj dravnih institucija je
vaan u sistemu zdravstvene zatite - od
RZZO, preko centralnog registra, pa sve
do osiguranika i njihovih preduzea i
institucija, isporuilaca lekova itd.
Kada se malo detaljnije sagleda stanje
u zdravstvenim institucijama i stepen
primene informacionih tehnologija,
na prvi pogled se vidi da ima dosta
raunara, ali - kao po pravilu - veina
ove opreme je kao izolovano ostrvo i nije
u jedinstvenom sistemu, ve se koristi
lokalno, kod pojedinih lekara. Podacima
na tim raunarima pristupa samo jedna
osoba i ti podaci nisu u jedinstvenom
informacionom sistemu.
Na osnovu toga, reklo bi se da se
malo ili uopte ne ulae u informacione
tehnologije u zdravstvu. Meutim, u
nedostatku strategije razvoja i sveobuh-
vatnog dugoronog plana, veina ula-
ganja, iako ona nisu mala, ne moe dati
adekvatne rezultate, pa se zdravstvo i
dalje oslanja na stari, tradicionalni nain
funkcionisanja.
Zvanine procedure se uglavnom
vode kroz papirologiju proizvedenu
pisaom mainom ili ree na raunaru,
Infrastrukturna IT oprema za
medicinski raunarski oblak Srbije,
podaci i aplikativna reenja za
zdravstveni informacioni sistem bili bi
smeteni u dva regionalno rasporeena
data-centra, kojima bi preko mree
i Interneta pristupali svi korisnici
ovog sistema, od osiguranika, preko
medicinskog osoblja i snabdevaa, do
dravnih institucija.
Izgradnja ovakvog sistema je proces
i ne moe se oekivati da e se zavriti
brzo, ali ukoliko se sa planiranjem i
projektovanjem ne pone sada, taj period
e se jo vie produiti, to e imati
dalekosene negativne posledice na
kvalitet zdravstvene zatite i trokove,
koji ni sada nisu mali, a nastaju bez
stratekog plana
27
IT infrastruktura
H
ipol je prvi i jedini domai proi-
zvoa polipropilena. Ova kom-
panija proizvodi pun asortiman
homopolimera trgovake marke HIPOLEN
P, a pored proizvodnje bavi se i preradom,
kako sopstvenog proizvoda, tako i drugih
termoplasta. Aktivan od 1983. godine, Hi-
pol je skupio mnogo pozitivnih iskustava.
Pri tom je ostao mlad i nekonvencionalan,
uvek spreman za nove izazove.
Nakon privatizacije, 2006. godine,
Hipol je postao jedan od lanova grupe
inostranog vlasnika, a informacioni
sistem je postavljen tako to je kompa-
nija koristila infrastrukturu na nivou
grupacije i bila povezana sa njom preko
optikog linka. Posle raskida ugovora
Hipol vie nije bio lan te grupe, pa je
samim tim izgubio i link prema infor-
macionom sistemu. To je pred kompaniju
postavilo izazov da kreira novu IT infra-
stukturu, kako za potrebe komunikacije,
tako i za upravljanje kompanijom. Radi
pronalaska najboljeg reenja, raspisan je
tender za izgradnju informacionog siste-
ma i ponovno uspostavljanje kontrole i
upravljanja resursima kompanije.
Izbor reenja
Izmeu nekoliko kompanija, Coming
- Computer Engineering se izdvojio i
Simbioza
oblaka i ERP-a
Kako u kratkom roku prevazii nonu moru svake moderne firme: potpuni gubitak informacionog
sistema? Kako nastaviti efikasno poslovanje?
po ceni i po kvalitetu i brzini isporuke
reenja. Na prvim sastancima projektnih
timova dveju kompanija odlueno je
da se isporue i implementiraju servisi
neophodni za sistem IP telefonije, da
se iznajme virtuelni serveri na cloud
platformi, kojoj bi se pristupalo preko
optikog linka, kao i da se odmah krene
sa implementacijom ERP reenja.
Sledei korak bila je implementaci-
ja informacionog sistema. Kompanija
Hipol je ve koristila Microsoft Dyna-
mics NAV, ija primena nije dovedena u
pitanje. Za realizaciju je velika prednost
bila i to to su korisnici ve bili obueni
da rade u ovom ERP okruenju i to su
shvatali njegov znaaj i uticaj na kvalitet
donoenja poslovnih odluka.
Efikasna implementacija
Da bi implementacija ERP reenja mogla
da se izvede nesmetano, bilo je potrebna
odgovarajua IT infrastruktura. Poznato
je da isporuka odreenih hardverskih
komponenti traje i po nekoliko sedmica,
a u ovoj situaciji bilo je potrebno hitno
reagovati. Takoe, bilo je potrebno imati
u vidu da Hipol nije imao dovoljno veli-
ko IT odeljenje koje bi moglo odravati
potpuno novu IT infrastrukturu (serve-
re, mrenu i storid opremu i reenja).
KL J UNE PREDNOSTI
IT infrastruktura
Odabirom Coming Cloud platforme
omoguena je implementacija kom-
pletne IT infrastrukture u roku od
dva dana, to je stvorilo preduslove za
razvoj ostalih IT servisa.
Microsoft Dynamics Nav
Standardizovani procesi i dobra prak-
sa svetskog ERP reenja omoguili su
efikasnu i brzu implementaciju.
Cisco IP telefonija
Uvoenjem IP telefonije uspostavljena
je puna kontrola nad svim delovima
preduzea. Kvalitetne komunikacije
omoguavaju i nesmetan kontakt sa
spoljnim svetom.
Za veoma kratko vreme, svega par dana,
Hipol je dobio kompletnu IT infrastruk-
turu koja je obuhvatala aktivni direk-
torijum (DNS), e-mail servis, razvojne
i produkcione NAV servere, fajl-server,
kao i klijentske maine za korisnike ERP
softvera.
Poto je upotrebljena iznajmljena in-
frastruktura, nije bilo potrebno da Hipol
ima sopstvene strunjake iz razliitih
oblasti koji bi obavljali njeno administri-
ranje, ve je to preputeno specijalizova-
nom timu inenjera kompanije Coming,
dok administraciju infrastrukturnih
servisa, poput aktivnog direktorijuma i
e-mail servisa, zajedniki obavljaju ine-
njeri obe kompanije.
28 Business&IT
Studije sluaja
P
reduzee Squadra bavi se
trgovinom sveom, zamrznu-
tom i ivom ribom, koljkama i
plodovima mora. Kao to ime kompanije
na italijanskom jeziku kae, Squadra je
tim, ekipa koja se konstantno razvija i
napreduje, te snabdeva trite najkvali-
tetnijim proizvodima, kao i delikatesnim
ribljim proizvodima.
Veleprodaja ove kompanije zasniva
se na tri sektora: prvi je zaduen za
snabdevanje trgovakih sistema, drugi
vodi samostalne maloprodajne objekte,
dok je trei HORECA sektor. Kompanija
Squadra na naem tritu snabdeva
trgovake sisteme kao to su Maxi,
Tempo, Metro, Mercator, Idea, Roda itd.
S druge strane, etiri Fish&Bar objekta
u Beogradu predstavljaju jedinstven spoj
restorana i fast food-a sa inovativnim
specijalitetima od prvoklasne svee ribe
i uslugom po najviim standardima.
Poslovni izazovi
Uzimajui u obzir kritinost poslovanja i
znaaj donoenja pravovremenih poslov-
nih odluka, Squadra je u aprilu 2011.
godine poela sa odabirom informaci-
onog sistema koji bi zadovoljio njihove
potrebe. Pred budui informacioni si-
stem stavljeni su sledei zahtevi: da bude
jedinstven i integralan, sa mogunou
brzog oporavka i tesnom integracijom sa
ostalim sistemima (ugostiteljstvo re-
storani, ribarnice). Pored toga, trebalo je
obezbediti automatsko knjienje poslov-
nih transakcija u momentu nastanka,
voenje aurnog i tanog lagera, te u
svakom momentu znati tano stanje
salda kupaca i dobavljaa.
Kompanija Coming odluila je da
ponudi iznajmljivanje serverskih resursa
neophodnih za rad ERP reenja na Co-
ming Cloud infrastrukturi, fleksibilnoj i
pouzdanoj platformi koja omoguava vi-
soku dostupnost i raspoloivost servisa.
Korienje Coming Cloud platforme
doprinelo je postizanju znaajne utede
u vremenu, poto je obezbedilo postav-
ljanje celokupne IT infrastrukture i
infrastrukturnih servisa potrebnih
kompaniji Squadra u roku od dva dana
(nije se ekalo na isporuku fizikih ser-
vera, a serveri u cloud infrastrukturi su
kreirani iz postojeih ablona).
Integracija sistema bila je poseban
izazov, s obzirom na to da su neki sistemi
razvijani u drugim tehnologijama. Inte-
rakcija izmeu takvih sistema omogue-
na je standardizovanim Web servisima,
zahvaljujui emu je ostvarena aurnost
centralizovane baze podataka.
Povezivanje lokacija kompanije Squa-
dra sa cloud infrastrukturom ostvareno
je korienjem zatienih VPN tunela
preko Interneta. Poto se na udaljenim
lokacijama koriste tehnologije pristupa
Internetu razliitih pouzdanosti, bilo je
potrebno implementirati i baze podataka
na svakom prodajnom mestu, kako bi se
obezbedila nezavisnost u sluaju prekida
komunikacije sa cloud infrastrukturom.
KL J UNE PREDNOSTI
IT infrastruktura
Cloud tehnologija
Odabirom Coming Cloud platforme
omoguena je implementacija kom-
pletne IT infrastrukture u roku od
dva dana, to je stvorilo preduslove za
razvoj ostalih IT servisa.
ERP Microsoft Dynamics Nav
Standardizovani procesi i dobra prak-
sa svetskog ERP reenja omoguili su
efikasnu i brzu implementaciju.
Pouzdan informacioni sistem
Informacioni sistem izgraen pomou
nabrojanih tehnologija omoguuje
veoma stabilnu i pouzdanu podrku
poslovanju kompanije.
IT infrastruktura
Informacioni sistem
za kompaniju Squadra
Brza implementacija i pouzdano reenje klju su uspene saradnje izmeu IT firme i klijenta,
naroito ako se posmatra dugorono ostvarivanje poslovnih uspeha
29
T
elefaks je tehnologija koja se u
praktino nepromenjenom obli-
ku koristi ve 50 godina. Iako su
kompjuterske komunikacije i elektron-
ska pota preuzeli deo svakodnevne
komunikacije, jo nije prestala potreba
za razmenom faksova. Ovaj tip komuni-
kacije jo uvek je iroko rasprostranjen u
svakodnevnoj poslovnoj komunikaciji.
Da prijem faks-poruka bude moder-
nizovan i ue u eru digitalnih komuni-
kacija pobrinula se kompanija Freefax
iz Beograda, koja je nedavno lansirala
inovativni Fax2Email servis. Poslovni
model ovog servisa postavljen je na taj
nain da bude u potpunosti besplatan za
njegove korisnike.
Fleksibilnost i uteda
Analiza trokova korienja tradici-
onalnog faks-aparata pokazuje, kada
se uzmu u obzir svi izdaci (potronja
tonera, papira, elektrine energije, odr-
avanje faks-aparata, plaanje posebnih
telefonskih linija i slino), da cena jedne
primljene faks-stranice iznosi 25 dinara.
Ukoliko kompanija po jednom faks-
aparatu prima u proseku tri stranice
dnevno, uteda koju na godinjem nivou
Besplatan prijem
faks-poruka
Kompanija Freefax pripremila je servis kojem je teko odoleti,
a koji korisnicima donosi utedu, ali i unapreenje poslovanja
moe ostvariti korienjem Fax2Email
servisa iznosi vie stotina evra, ne rau-
najui cenu nabavke samih faks-aparata.
Nakon prijave za servis, korisnici do-
bijaju jedinstven, besplatan faks-broj koji
je povezan sa njihovom e-mail adresom.
Od tog trenutka sve faks-poruke koje
im neko poalje na dodeljeni broj stizae
im u PDF formatu na definisanu e-mail
adresu. tampanje svake poruke od tog
trenutka postaje opcioni korak - na papir
emo preneti samo poruku koja nam je
zaista potrebna.
Za korisnike je Fax2Email usluga
potpuno besplatna i ne postoje nika-
kvi skriveni trokovi, a uteda koju e
ostvariti je viestruka. Najpre, nema
potrebe za nabavkom faks-ureaja, niti
za uvoenjem posebne telefonske linije,
dok tokom eksploatacije nema nabavke
papira i tonera. S druge strane, faks-
poruke je putem ovog servisa mogue
primiti bilo gde, ak i u pokretu, preko
mobilnog telefona ili tableta.
Dostupan svima
Za razliku od tradicionalnog faksa, gde
se esto deava da poruke namenjene
jednom korisniku zavre u rukama dru-
gog ili da ih vidi osoba kojima one nisu
namenjene, Fax2Email servis donosi do-
datnu sigurnost jer e poruke biti dostu-
pne samo primaocu, odnosno stiu samo
na e-mail adresu vezanu za jedinstven
korisniki broj. Da bi ovaj princip privat-
nosti bio obezbeen, Freefax je u stanju
da ponudi neogranien broj jedinstvenih
linija za svaku kompaniju.
Uz to, Fax2Email servis kreiran je
tako da znaajno doprinosi ouvanju
ivotne sredine, jer se njegovim korie-
njem znaajno smanjuje koliina utroe-
nog papira, potronja elektrine energije,
ali i generisanje otpadnih materijala koji
nastaju korienjem klasine faks-tehno-
logije. Iz tog razloga kompanija Freefax
poziva sve ekoloki odgovorne kompani-
je da u svoje poslovanje uvedu korienje
ovog besplatnog servisa i time doprinesu
ouvanju nae ivotne sredine.
Fax2Email servis e korisnicima po-
moi da unaprede poslovanje i da smanje
postojee trokove. Servis je dostupan
i fizikim licima koja imaju potrebu za
faks-komunikacijom. Za aktivaciju faks-
broja potrebna je samo e-mail adresa,
a vie informacija je dostupno na sajtu
www.freefax.rs.
30 Business&IT
Studije sluaja
KL J UNE PREDNOSTI
Izazov
Kreirati prvu virtuelnu SAP imple-
mentaciju u Srbiji, sa 17 SAP instanci
i 14 vezanih servisa.
Reenje
VMware infrastruktura konsoli-
duje serverski hardver i obezbeuje
centralizovano upravljanje i visoku
dostupnost SAP infrastrukture.
Virtuelna desktop infrastruktura
podrava 180 SAP korisnika.
Rezultati
Vea pouzdanosti i rad sa manjim
brojem prekida.
Virtuelno reenje je 50% jeftinije u
odnosu na fiziku infrastrukturu.
Sistem bez problema pokree 31
virtuelni server.
SAP projekat je realizovan u roku i u
okviru budeta.
Jedna osoba odrava kompletnu
virtuelnu infrastrukturu.
Okruenje
VMware Infrastructure 3.5
etiri HP Proliant BL480c blade
servera
HP EVA 4400 storage
Windows i Linux serveri
SAP u virtuelnom
okruenju
Virtuelizacijom infrastrukture za SAP sisteme kompanija MSK Kikinda napravila
je neoekivan potez, koji se u potpunosti isplatio
K
ompanija MSK Kikinda poela
je da razmilja o VMware teh-
nologiji ve tokom 2007. godine,
tragajui za reenjem koje bi zamenilo
stari sistem, zasnovan na nepouzdanom
hardveru i s vrlo slabo iskorienim
resursima. Prosena iskorienost proce-
sora bila je 15%, memorije 35%, a samo
20% storida bilo je efikasno dodeljeno.
Predstavnici kompanije prisustvovali su
prezentaciji koju je Coming organizovao
na temu virtuelizacije i njenih prednosti
za organizacije razliitog tipa. Ubrzo na-
kon toga, poela je tranzicija sa fizikog
u virtuelno okruenje.
U isto vreme, kompanija je bila u
ranim fazama uvoenja SAP reenja i
konsultanti odgovorni za proces im-
plementacije savetovali su korienje
fizike infrastrukture, poto nisu imali
iskustva sa virtuelnim okruenjima. Ali
u kompaniji MSK Kikinda su ih ubedili u
stabilnost VMware platforme i objasnili
prednosti prelaska na ovu arhitekturu.
Pokrenuli smo ovaj ambiciozni projekat
istog dana kad smo potpisali ugovor i
odmah smo bili u mogunosti da imple-
mentiramo SAP sistem na infrastrukturi
u portabilnom data-centru koji nam je
obezbedio Coming, rekao je Branislav
Petkov, CIO, MSK Kikinda.
Zahvaljujui fleksibilnosti koju nudi
VMware platforma, za svega dva dana
njihova SAP infrastruktura bila je spre-
mna, a pet nedelja kasnije svi sistemi su
uspeno migrirani u njihov novi data-
centar, bez ikakvih prekida u radu.
Osnova sistema
Da bi okruenje bilo realizovano na ade-
kvatan nain, odabrana je HP hardver-
ska platforma: Proliant BL480c blejd-
serveri i EVA storid-sistem sa 12 diskova
od po 400 GB i MSL2024 bibliotekom
traka za podrku VMware softveru za
virtuelnu infrastrukturu. Softver je prvo
instaliran u privremeno okruenje, u
Coming-ovom prenosivom data-centru,
a potom migriran na novi hardver u
novom data-centru MSK Kikinda.
Njihova prethodna infrastruktura
obuhvatala je osam Windows servera
i jednu Linux mainu. Ovaj hardver je
zastareo i nepouzdan, to je doprinosilo
kompleksnom odravanju IT infrastruk-
ture. Pored estih prekida u radu, IT
osoblje je redovno moralo da se angauje
i van radnog vremena da bi sistem bio u
operativnom stanju. Zaalili bismo da
nismo odluili da uzmemo VMware kao
platformu za nae SAP okruenje, rekao
je Branislav Petkov. Naa odluka da iza-
beremo VMware viestruko se isplatila.
Zahvaljujui VMware infrastrukturi,
IT administratori sada mogu da kreiraju
virtuelne maine koje pokreu razliite
operativne sisteme, ukljuujui Windows
2000 Server, Windows 2003 Server,
Windows 2008 Server, Windows XP i
Windows Vista. Kritini poslovni SAP si-
stemi takoe rade bez ikakvih problema
na VMware virtuelnoj infrastrukturi.
31
Bezbednost
u oblaku
Jedno od prvih pitanja koja postavljaju korisnici cloud servisa glasi:
Koliko su moji podaci bezbedni ako nisu kod mene? Odgovor je
pomalo neoekivan: verovatno su bezbedniji u oblaku nego kod vas!
Cloud Security
32 Business&IT
Tema broja
P
reseljenje IT infrastrukture
kompanije u cloud i preputa-
nje servisa i podataka ispo-
ruiocu cloud resursa donosi
sa sobom veliko rastereenje
i finansijske utede za kompaniju koja
se opredeli za ovakav korak. Sa prela-
skom u oblak prestaje i potreba za stalno
zaposlenim timom profesionalaca koji
su zadueni za odravanje IT infrastruk-
ture preduzea taj posao preuzima
profesionalni provajder, dok se kompani-
ja posveuje poboljanju poslovanja.
Sve ovo zvui lepo, ali mnogi potenci-
jalni korisnici cloud servisa, iako privu-
eni prednostima poslovanja u oblaku,
ipak zaziru od injenice da se njihovi
podaci i resursi koji za njih obavljaju
vane zadatke vie ne nalaze u njihovoj
kompaniji zbog ega su neretko suzdr-
ani prema takvim uslugama.
Koliko su, dakle, bezbedni podaci u
oblaku? Ovo zavisi od toga koji nivo bez-
bednosti je primeren preduzeu i kakva
bezbednost je koriena pre cloud-a. U
veini sluajeva, bezbednost u oblaku za-
pravo vea od one na kakvu su kroisnici
navikli. Ne verujete? Da li vam se nekada
desilo da poaljete sami sebi neki vaan
dokument na Gmail? Naravno da su
Google-ovi e-mail serveri pouzdaniji od
vaeg raunara i da je dokument tamo
sigurniji. Dobro doli u cloud!
U rukama profesionalaca
Ono osnovno to treba imati na umu
jeste da su cloud provajderi profesionalci
koji su specijalizovani upravo za usluge
koje pruaju, pa je sva prilika da vei-
na kompanija nee nikada moi da im
parira po pitanju pouzdanosti podataka
i servisa. Izuzetak su jedino korporativni
giganti koji mogu da raunicu da se time
bave na najviem nivou.
Pored raspoloivosti i pouzdanosti,
pitanje bezbednosti je takoe vano
osetljivi poslovni podaci ne smeju da
budu na raspolaganju neovlaenim lici-
ma, ali opet treba imati na umu profesi-
onalizam u pruanju ove vrste usluga.
Uzmimo za primer banke: njima pove-
ravamo novac bez mnogo razmiljanja
o tome koliko je on tamo bezbedan. A
bezbedan je jer su banke specijalizovane
za tu vrstu posla. Isto vai i za cloud pro-
vajdere koji se brinu o naim podacima.
S druge strane, nivo bezbednosti
podataka u veini kompanija je krajnje
diskutabilan. Iako kompanije imaju di-
rektan interes za uspostavljanje visokog
nivoa bezbednosti, one najee ne ulau
dovoljno truda, a uglavnom nemaju
ni dovoljno finansijskih sredstava da
podignu bezbednost na dovoljno visok
nivo, pa je bezbednost dosta loa. Ovo
pitanje potpada i pod domen tzv. socijal-
nog inenjeringa, odnosno mogunosti
za razliite oblike psiholoke manipula-
cije zaposlenima kako bi se neovlaeno
dolo do osetljivih informacija. Veina
kompanija je ranjiva na ovakve napade,
jer jednostavno nisu specijalizovane za
bavljenje bezbednou.
Zatita podataka u cloud-u je teh-
noloki veoma uznapredovala i mno-
ge uporedne analize nedvosmisleno
ukazuju na to da su podaci kompanija
u oblaku bezbedniji nego podaci koji se
uvaju interno. Razlog tome je u tome to
cloud provajder prua usluge velikom
broju korisnika, zbog ega primenjuje
vie nivoa zatite koji na sveobuhvatan
i celovit nain tite korisnike u oblaku.
Pitanje bezbednosti svakako ostaje jedna
od najosetljivijih tema koja e oblikovati
i IT infrastrukturu i pruanje usluga iz
ove oblasti.
PODACI BEZBEDNI I OD NSA?
Poznata cloud storid kompanija Box smatra da e u narednom periodu pre-
vagu na tritu odneti ponuai koji mogu garantovati da su podaci korisnika
nedostupni ak i amerikoj NSA. Trenutno, iako su podaci bezbedni, na legalan
zahtev Box (i konkurenti) ih moraju obezediti vlastima. U ovoj kompaniji tre-
nutno rade na reenju koje e korisnike podatke enkriptovati na takav nain,
da ih niko, osim korisnika samih, nee moi da proita. Da bi se to postiglo,
neophodno je da enkripcijski kljuevi budu dostupni samo korisnicima, koji bi
u tom sluaju postali i odgovorni za njihovo uvanje.
33
usklaenost
upravljanje
virtuelizacija
zatita podataka
povezivanje
bezbednost mree
pravna pitanja
8%
10%
17%
7%
22%
24%
12%
Najvee bezbednosne brige
kompanija koje razmatraju
angaovanje usluga
u raunarskom oblaku
34 Business&IT
Tema broja
IT infrastruktura
S
avremeno poslovanje ne moe se
zamisliti bez upotrebe informacio-
nih tehnologija, a zahtevi koje biznis
stavlja pred IT iz dana u dan su sve vei
i sloeniji. Zato je data-centar mesto od
vitalnog znaaja za bilo koju ozbiljniju
kompaniju. To je mesto gde se slivaju,
obrauju i uvaju sve informacije koje di-
rektno utiu na njeno poslovanje. Kompa-
nije koje ostanu bez data-centra, tj. izgube
podatke koji se u njemu uvaju, mogu
ubrzo oekivati zatvaranje od gubitka
podataka niko ne moe da se oporavi.
Tradicionalni data-centar na kakav
smo navikli nije jednostavno pomeriti,
proiriti, nadograditi. Jednom reju on
je inertan. Takav data-centar zahteva
znaajne kapitalne investicije i podrazu-
meva velike trokove odravanja.
S pojavom virtuelizacije, brzo se ulo
u eru cloud computing-a i pojavila se
mogunosti da se servisi konzumiraju
po slinom modelu kao struja, tj. pristu-
pa im se na daljinu i plaa se po obimu
njihove upotrebe.
Zato u oblaku?
Postoji nekoliko razliitih naina na koji
se ovakva usluga ostvaruje, a kompanije
se danas sve ee odluuju da komple-
tan data-centar dre negde u oblaku.
Razloge za ovakav trend u svetu treba
traiti u ekonomskom aspektu, koji je
poslednjih godina, zbog krize, postao
izuzetno vaan faktor. Kada se trokovi
ovakvog koncepta stave naspram troko-
va tradicionalnog, raunica je vie nego
jasna, ak i ne uzimajui u obzir tehnike
aspekte koji donose brojne prednosti.
Kod data-centra u oblaku daleko
su manji trokovi izgradnje, napajanja
strujom, hlaenja, nabavke IT i komu-
nikacione opreme, sprovoenja obuke
za inenjere... Kada se sve navedeno
iznajmljuje kao usluga, navedeni troko-
vi su jednaki nuli, a o data-centru brine
struni tim kojem je to osnovni posao i
u prostorijama koje ispunjavaju daleko
vie standarde nego veina data-centara
pojedinanih organizacija. Samim tim, i
pouzdanost i dostupnost su vee.
Konsolidacija i mobilnost
Mnoge velike kompanije prate trend
konsolidovanja data-centara u nekom
od raunarskih oblaka (privatnom,
javnom ili hibridnom) i pokretanje i
korienje servisa kroz cloud. Mobilnost
i skalabilnost data-centra u oblaku su
daleko vee, zahvaljujui tehnologiji koja
se nalazi iznad fizike infrastrukture.
Upravo taj sastojak formule je ono to je
danas potrebno savremenim firmama:
mogunost da dobiju servise koji su im
potrebni, a bez inicijalnog ulaganja, kao
i proirivost i mobilnost po potrebi. To im
omoguava da se fokusiraju na sopstveni
biznis, a da posao oko IT infrastrukture i
data-centra prepuste specijalistima.
Aspekt mobilnosti i mogunost selid-
be data-centra obavezni su u sluaju fi-
nansijskih institucija, zbog ega ovakav
koncept izaziva sve ire interesovanje.
Graenje i odravanje rezervne lokacije,
koja bi trebalo da se upotrebi u sluaju
nekog vanrednog dogaaja, za koji se svi
nadamo da se nikad nee desiti, danas je
za firme jo jedan veliki dodatni troak.
Stoga se korienje data-centara u obla-
ku namee kao ekonomski najisplativije
i najfleksibilnije reenje za kompanije
razliitih veliina i potreba.
Data-centri u oblaku
Tehnologija raunarskog oblaka promenila je nain na koji razmiljamo o data-centrima, kako po
pitanju realizacije, tako i zbog trokova koje nose sa sobom
35
Primarna lokacija Provajder cloud usluga
IT infrastruktura
O
poravak IT infrastrukture i
servisa u sluaju katastrofe na
lokaciji primarnog data-centra
kompanije (Disaster Recovery ili, kako
se esto pie, DR) predstavlja jedan od
najveih izazova u savremenom IT okru-
enju. Tradicionalno, problem je reavan
implementacijom IT infrastrukture na
rezervnoj lokaciji, koja je po strukturi i
volumenu bila slina produkcionoj, to
je podrazumevalo da preduzee mora da
investira u opremanje rezervne lokaci-
je, povezivanje produkcione i rezervne
lokacije i uspostavljanje kompleksnih
postupaka oporavka. Ovako realizovan
sistem za oporavak bio je vrlo skup za
implementaciju i u okruenju sa fizi-
kim serverima predstavljao je najee
manuelnu proceduru koja je podlona
ljudskim grekama.
Tehnologija virtuelizacije omoguila
je kompanijama da postignu potpunu
nezavisnost aplikacija od hardvera, to je
rezultovalo mobilnou kritinih servisa,
kako unutar produkcionog data-centra,
tako i izmeu primarne i rezervne loka-
cije. Virtuelizacija je dodatno omoguila
i potpunu automatizaciju procesa testira-
nja oporavka (bez uticaja na produkcione
servise), ali i automatizaciju procesa
oporavka od katastrofe (failover) i vraa-
nja servisa sa sekundarne na primarnu
lokaciju nakon otklanjanja uzroka kata-
strofe (failback).
Razvoj virtuelizacije i cloud com-
puting tehnologija omoguio je i razvoj
usluga oporavka IT infrastrukture kao
servisa (Disaster Recovery as a Service,
skraeno DRaaS), koje mogu biti realizo-
vane na vie naina:
oporavak servisa korienjem
portabilnog data-centra oporavak
na lokaciji korisnika iz bekapa koji
obezbeuje korisnik;
udaljeni bekap (kopija bekapa)
kao servis u oblaku i mogunost oporav-
ka kritinih servisa iz udaljene kopije;
reenje za oporavak od katastrofe
replikacijom podataka na nivou op-
erativnih sistema i kritinih servisa
u oblak raunara, nezavisno od plat-
forme za pruanje cloud usluga;
reenje za oporavak korienjem
replikacije na nivou virtuelne
platforme sa produkcionog
korisnikog sajta u oblak, nezavisno
od storid-infrastrukture korisnika, sa
mogunou automatizacije oporavka
servisa u cloud okruenju;
reenje za oporavak korienjem
replikacije volumena storid-
sistema korisnika sa primarne lokacije
u oblak, sa mogunou automatizacije
oporavka servisa u cloud okruenju.
Svaki od vidova implementacije
DRaaS usluga karakteriu razliito
zahtevano vreme oporavka (Recovery
Time Objective, skraeno RTO) i dopu-
teno vreme gubitka podataka (Recovery
Point Objective, skraeno RPO). Usluge
su osmiljene tako da obezbede balans
izmeu zahtevanih RTO i RPO parame-
tara i ekonominosti.
Najjednostavnije DRaaS usluge bazi-
rane su na udaljenom bekapu i zadovo-
ljavaju potrebe korisnika koji nemaju ve-
liki broj servisa koje treba zatititi i gde
parametri oporavka nisu previe strogi,
dok su, s druge strane, vrlo povoljne i
dostupne irokom krugu MSP. Najstro-
e uslove za oporavak servisa mogu da
zadovolje usluge automatskog oporavka
za vreme od 2-6 asova, bez gubitka ili sa
minimalnim gubitkom podataka.
Savremeno poslovno okruenje je
sve zahtevnije i trai od preduzea da
obezbedi kontinuitet poslovanja, ak i u
sluaju ozbiljnih incidenata, koji dovode
do onesposobljavanja produkcionog da-
ta-centra. Ozbiljnost problema primorala
je zakonodavce i regulatorna tela da re-
aguju, pa preduzea u nekim sektorima
danas ne mogu da biraju da li e imple-
mentirati reenje koje obezbeuje konti-
nuitet poslovanja, ve samo na koji nain
e to uiniti, pri emu se korienje
usluga oporavka u raunarskom oblaku
namee kao ekonominije i fleksibilnije
od sopstvene DR infrastrukture.
Oporavak podataka
u oblaku
Zatita podataka koji se tiu svakodnevnog poslovanja postaje sve vanija,
a raunarski oblak namee se kao isplativa osnova takve zatite
Primer realizacije servisa oporavka u oblaku korienjem
VMware SRM reenja i replikacije na nivou virtuelne platforme
Prenosivi
data-centar
Coming - Computer Engineering pripremio je vienamensko reenje
za mala i srednja preduzea i nazvao ga All-in-one-Data Center
P
rimenom VMware tehnologije
virtuelizacije razvijen je All-
in-one Data Center koji moe
da zameni tradicionalne data-
centre, sastavljene od ak 450
fizikih x86 servera, sa centralizovanim
sistemom za skladitenje podataka
kapaciteta do 150 terabajta, sa bekap sis-
temom kapaciteta do 200 terabajta i sa
LAN i WAN mrenom infrastrukturom i
UPS sistemom.
U zavisnosti od potreba korisnika,
prenosivi data-centar se moe spa-
kovati u portabilni rek od svega 8U za
manja reenja, dok prostraniji 24U rek
obezbeuje reenje sa navedenim maksi-
malnim kapacitetimom.
Za kompanije i skupove
Isporuka data-centra za nova preduzea
ili nove ogranke moe biti veoma dug i
skup proces. Tu na scenu stupa preno-
sivi data-centar, koji se moe isporuiti
veoma brzo i po znatno pristupanijoj
ceni. Ovakvo reenje, pored konso-
lidovane IT infrastrukture, moe
sadrati i sve neophodne korisnike
servise, kao to su Active Directory,
Data-centri
36 Business&IT
Tema broja
Radi se o takmienju Eurosong 2008. go-
dine i o 25. Univerzijadi, odranoj 2009.
godine.
Ukoliko je vreme za realizaciju
projekta kritino, projekat je mogue
zapoeti i zavriti korienjem preno-
sivog data-centra, a potom, nakon insta-
lacije tradicionalne IT infrastrukture,
bez zastoja IT operacija migrirati sistem
sa All-in-one-Data Center reenja.
Zatita za svaki sluaj
Prenosivi data-centar je idealno reenje i
za uvanje i oporavak podataka u sluaju
havarije. Disaster recovery reenje sve
vie postaje potreba, ali i zahtev od
strane IT auditora u sluaju sve veeg
broja preduzea. Ovakvo reenje obino
zahteva znaajne investicije, a sa sobom
nosi i visoke operativne trokove.
Za kompanije ije poslovanje ne moe
da podnese trokove koje disaster recov-
ery podrazumeva, a pri tom vreme do
potpunog oporavka nije kritino i moe
trajati od 8 do maksimalno 24 sata bez
znaajnijeg uticaja na poslovne rezultate,
prenosivi data-centar je pravo reenje.
Izradom disaster recovery plana
i obezbeenjem aurnog bekapa IT
infrastrukture korisnik e moi da
oporavi sve IT funkcije ve u periodu
od 6 sati od proglaenja katastrofe do
maksimalno 24 sata. Pri tom se disaster
recovery reenje moe testirati vie puta
godinje, kako bi uspeh u sluaju real-
nog dogaaja bio zagarantovan.
KL J UNE PREDNOSTI
Kompaktno reenje
Umesto glomazne IT infrastrukture,
koja zahteva velike i skupe data-
centre, ovo reenje tedi preko 80%
prostora i omoguava da data-centar
bude prenosiv.
Nii trokovi
Prenosiva infrastruktura je vie od
50% jeftinija u odnosu na fiziku
infrastrukturu istog kapaciteta.
Energetska efikasnost
Utede u potronji energije iznose pre-
ko 80% u odnosu na fiziku infras-
trukturu, a trokovi na trogodinjem
nivou omoguavaju povraaj inves-
ticije za kratko vreme.
Mobilnost
Prenosivi data-centar se moe preneti
i instalirati u periodu koji se meri
satima, to je nezamislivo za fiziku
infrastrukturu.
Viestruka namena
Prenosivi disaster recovery sistem,
sistem za novi biznis, privremeni
data-centar, infrastruktura za nove
projekte - sve u jednoj kutiji.
antivirusna zatita, proxy server, e-mail
server, kao i ERP reenje, IP telefonski
sistem, video-nadzor, DBMS, virtuelni
korisniki raunari... Praktino, sve to
bi se moglo pokrenuti i u tradicionalnom
data-centru, ali ekonominije.
S druge strane, sve vei broj skupova
sa ogranienim vremenom trajanja, kao
to su sajmovi, konferencije ili sport-
ski dogaaji, ima potrebu za brzim i
ekonominim nainom za uspostavljanje
privremene, a mone IT infrastrukture.
Prenosivi data-centar je reenje koje
moe obezbediti sve infrastrukturne IT
servise za sve virtuelne radne stanice i
veliki broj korisnika. Beina kompo-
nenta ove infrastrukture obezbeuje
brzu instalaciju i tamo gde ne postoji
solidna LAN infrastruktura.
Pilot i praksa
Za potrebe pilot-projekata, a pogotovo
za projekte konsolidacije serverske
infrastrukture data-centra upotrebom
prenosivog reenja, mogue je izvriti
migraciju i virtuelizaciju IT infrastruk-
ture na portabilni data-centar, a nakon
perioda testiranja u realnim uslovima
izvriti pouzdano dimenzionisanje IT
infrastrukture, bez rizika da se napravi
pogrena investicija.
Reenje je do sada vie puta isprobano
u praksi, a najpoznatiji primeri su dva
velika dogaaja odrana u Beogradu, za
iju organizaciju je bilo potrebno obez-
bediti privremenu IT infrastrukturu.
Portabilni data-centar
8U 16U 24U
Broj servera/Broj
virtuelnih servera
3/150 6/300 9/450
Kapacitet centralizovanog
storida (TB)
75 150 300
Kapacitet bekap reenja (TB) 100 200 300
Portovi na centralnom sviu 48 72 96
Beino umreavanje Opciono Da Da
IP telefonija Opciono Opciono Opciono
UPS (kW) 3 4 6
Veliina 8U 16U 24U
37
ta direktori
moraju da znaju
Informacione tehnologije su godinama meu najvanijim
nosiocima promena u kompanijama. Zbog toga i direktori
moraju da prate tehnoloke promene, da bi uspeno odgovorili
na nove poslovne izazove.
D
irektori bi na prvom mestu
trebalo da se posvete poslovanju
kompanija koje vode, a da sve
to nije njihova delatnost (elektrina
energija, voda, telefonija, transport...)
ugovaraju sa dobavljaima. Potrebno je
da shvate da informacione tehnologije
imaju kljunu ulogu u poboljanju per-
formansi preduzea - one direktno utiu
na profitabilnost, efikasnost i produk-
tivnost poslovanja.
S druge strane, iako IT ima izuzetno
vanu ulogu za preduzee, to ne znai da
se i ova funkcija ne moe ugovoriti kao
bilo koja druga usluga koju isporuuje
dobavlja. Da se odlue na ovaj nain
implementacije IT infrastrukture, koja
se isporuuje u vidu raunarskog oblaka,
postoji vie argumenata.
Razlozi za cloud
Da bi kompanija uspostavila sopstveni
informacioni sistem koji u potpunosti
prati potrebe poslovanja, neophodne
su relativno velike investcije, a i vreme
implementacije je prilino dugo. Pored
toga, neophodno je zaposliti kvalitetno
IT osoblje, koje moe da razvija, odrava
i unapreuje realizovani informacioni
sistem. A potrebno je obezbediti i finan-
sijska sredstava za operativne trokove
informacionih sistema, kao i za njihovo
redovno unapreavanje.
Nasuprot tome, danas se - bez
ikakvih investicionih trokova - IT
funkcija moe brzo i kvalitetno us-
postaviti u raunarskom oblaku, gde
prualac usluge u potpunosti garantuje
raspoloivost sistema, preuzima na sebe
odravanje sistema, prua podrku
(standardnu i kritinu 24/7), garantuje
bezbednost podataka i to sve za iznos
koji je na godinjem nivou najmanje 3-8
puta manji nego posedovanje sopstvenog
informacionog sistema.
TRO KOVI OBL AKA
Umesto navedenih investicionih i operativnih
trokova, kompanija moe iznajmiti IT resurse u
raunarskom oblaku bez ikakvih poetnih inves-
ticija za samo 2.000-2.500 evra meseno, to za
pet godina iznosi oko 120.000 evra. To pokazuje
da su trokove korienja cloud infrastrukture
viestruko nii od posedovanja sopstvene IT infra-
strukture.
Kada govorimo o kvalitetu pruanja usluga
u cloud-u u odnosu na sopstveni sistem, oni su
daleko bolji, pouzdaniji i pruaju sigurnost da
kompanija nee imati zastoj u svom poslovanju
zbog IT sistema. U prilog tome govori i injenica
da sve vie kompanija u svetu i Srbiji odluuje da
iznajmljuje resurse u raunarskom oblaku i to
takav pristup ima direktan pozitivan efekat na
poslovanje kompanija.
PRI MER I T I NVESTI CI J E
Pogledajmo primer kompanije sa 200-300 zaposlenh.
Investicioni trokovi za savremeni informacioni sistem
sa serverskom sobom, sistemom za napajanje, hlaenjem,
protiv poarnim sistemom i sistemom za nadzor, koji uz to
treba da ima pouzdanu mrenu infrastrukturu, serverske
sisteme, sistem za skladitenje podataka... kotao bi naj-
manje 100.000-150.000 evra.
Na petogodinjem nivou, trokovi odravanja i
raspoloivosti ovakvog sistema iznose najmanje 75.000
evra, dok trokovi za elektrinu energiju, napajanje i
hlaenje opreme za isti period iznose oko 18.000 evra.
Sistem bi morao da ima najmanje jednog sistem-adminis-
tratora, a trokovi vezani za njega iznose oko 100.000 evra.
Sve to podie cenu posedovanja sopstvenog informacionog
sistema na oko 300.000 evra.
Nakon pet godina, IT oprema se mora u potpunosti zano-
viti, to trokove poveava za jo oko 100.000 evra.
38 Business&IT
Tema broja
CLOUD
COMPUTING
COMING Computer Engineering
Toe Jovanovia 7, 11000 Beograd
Telefoni: 011/3544644
Fax: 011/3546013
www.coming.rs
NOVI KONCEPT IT KAO USLUGA
NOVE JEDINSTVENE USLUGE NA DOMAEM TRITU
CILJNE GRUPE KORISNIKA CLOUD COMPUTING USLUGA I MOGUA REENJA
INFRASTRUKTURA
KAO SERVI aaS
PLATFORMA
KAO SERVI aaS
SOFTVER KAO
SERVI SaaS
Poslovni korisnici, pre
svega mala i srednja
preduzea
Javna preduzea i dravne
ustanove
Nezavisni isporuioci
aplikativnog i drugog
softvera
Dogaaji i manifestacije
ogranienog trajanja
Hibridna reenja za Cloud
Computing
Rezidencijalni korisnici kole i univerziteti
Iznajmite vae IT resurse u Coming raunarskom
oblaku bez poetnih investicionih trokova sa
poetkom korienja od najdue jednog dana
od zakazivanja, sa cenom i do osam puta niom
od sopstvenih resursa.
Iznajmite od pojedinane aplikacije
do celog data centra.
Zatitite svoje podatke u oblaku.
Backup in the cloud.
Disaster recovery in the cloud.
40 Business&IT
Intervju
C
loud computing predstavlja
novu fazu u razvoju IT infra-
strukture i usluga. U sreditu
ovog koncepta je automatizacija IT
operacija (na svim nivoima) i ekonomi-
ja obima (istovremeno korienje iste
fizike infrastrukture od strane velikog
broja korisnika). Utede koje cloud kori-
snicima donosi kreu se od trostrukih
do osmostrukih kod velikih isporui-
laca usluga. O pozitivnim iskustvima
primene ovog reenja za Business & IT
govori Dragan Keelj, direktor kompanije
Quantum Automarket.
Sa radom su poeli 2001. godine, kao
softversko preduzee nastalo iz okvira
preduzea Quantum, koje je do tada u
oblasti auto-industrije uspeno poslo-
valo punih osam godina, kao uvoznik
i distributer rezervnih delova za pro-
gram putnikih vozila. Ideja o stvaranju
softverskog odeljenja nastala je upravo
iz dugogodinjeg iskustva kompanije
Quantum u prodaji i distribuciji auto-de-
lova i sagledavanja potrebe da prednosti
IT tehnologije iskoristi za predstavljanje
sopstvenog prodajnog asortimana.
Po svom osnivanju, tim Quantum
Automarketa zapoinje razvoj prvog
Web portala o automobilskoj industriji
u Srbiji, pod nazivom www.AutoMarket.
co.yu, na kome je bila predstavljena i
prva domaa online veleprodaja, krei-
Nove
mogunosti
za razvoj
softvera
Glavni faktori koji su odluili
da se poslovanje firme preseli
na cloud su garantovano vreme
rada servisa, poto Coming
kao provajder garantuje da
e virtuelna infrastruktura
raditi konstantno, i nia cena
eksploatacije, zato to klijent
vie ne mora da se brine o
obnavljanju hardvera.
rana za predstavljanje i prodaju asor-
timana Quantuma. Danas, Quantum
Automarket tim kontinuirano radi na
usavravanju svog softverskog sistema,
kako bi izaao u susret svim zahtevima
trita automobilske industrije u oblasti
distribucije auto-delova.
Mi smo tim specijalizovan za izradu
softvera za auto-industriju. Na softver
prati kompletan ciklus standardizacije
informacija, identifikacije, prodaje i dis-
tribucije rezervnih delova. IT infrastruk-
turu koristimo u svim aspektima naeg
poslovanja. Gotovo da nemamo proces
koji izvravamo van IT infrastrukture,
istie gospodin Keelj u razgovoru za na
asopis, i dodaje:
Prve verzije naeg softvera bile su
online, ali hostovane na serverima naih
klijenata. Ovo je predstavljalo veliki izda-
tak za njih. Bilo je potrebno da obezbede
hardver, stabilnu Internet vezu i ljude
koji bi to odravali, pa je samim tim i
cena nae usluge bila vea. Druga verzija
je predstavljala online reenje koje smo
mi hostovali u data-centru. Time smo
reili vei deo problema u vezi s troko-
vima naih klijenata, ali smo tada imali
probleme vezane za obnavljanje hardve-
ra, kupovinu licenci, skaliranje sistema
itd. Zbog novonastale situacije doneli
smo odluku da sve preselimo u cloud.
U Quantum Automarketu odabrali
su da pre svega virtuelizuju internu
i produkcionu infrastrukturu, dosta
pre odluke da se presele u cloud. Takvu
odluku doneli su prvenstveno radi lakeg
skaliranja, dodavanja novih servera ili
servisa bez kupovine hardvera, kao i zbog
lakeg bekapa. Kasnije su dva dodatna
faktora prevagnula da migriraju na javni
cloud. To su garantovano vreme rada
servisa, zato to njihov provajder Coming
garantuje da e virtuelna infrastruktura
raditi konstantno, sa predvienim down
time-om manjim od 0,05%, kao i nia
cena eksploatacije, zato to oni vie ne
moraju da brinu o obnavljanju hardvera.
O rezultatima primene ovog reenja i
kako je ono uticalo na razvoj softvera za
auto-industriju, gospodin Keelj kae:
Primenjeno reenje otvorilo nam je
nove mogunosti za razvoj naeg softvera.
Vie ne gledamo na infrastrukturu kao na
skup pojedinanih servera koji rade svaki
svoj posao, ve ceo cloud kao jednu platfor-
mu koja spaja razliite servise i omoguava
naim aplikacijama da se izvravaju u
razliitim dravama irom planete.
Dragan Keelj
direktor Quantum Automarketa
41
Intervju
V
irtuelizacija je danas strateki
trend u razvoju informacionih
tehnologija. Gotovo da ne postoji
segment u IT oblasti koji nije zahvaen
ovim talasom. Uvoenjem cloud tehno-
logije postiu se neverovatni rezultati,
do kojih nije bilo mogue doi klasinim
pristupom. Dananji razvoj u IT sektoru
umnogome zavisi od razvoja mrene in-
frastrukture i reklo bi se da upravo ona
ini jednu od oblasti sa najviom stopom
rasta u informacionim tehnologijama.
Svedoci smo da razvijena mrena
infrastruktura pretvara svaki dom, ho-
tel, pa ak i park ili plau u radno mesto.
Sve ee ujemo izraz cloud computing,
a on je ve postao stvarnost. O tome
kakva su poslovna iskustva u korienju
cloud reenja u trgovini razgovarali smo
sa Bobanom Stefanoviem, tehnikim
asistentom u Shopgroup d.o.o.
Naa delatnost je trgovina na veliko
delovima i opremom za motorna vozila.
Kao veleprodaja, za predstavljanje naih
proizvoda koristimo online katalog, koji
omoguava naim kupcima da brzo i efi-
kasno poruuju artikle iz naeg asortima-
na, istie gospodin Stefanovi, dodajui
Prednosti
visoke
dostupnosti
Da bismo reili
probleme oko
odravanja servera,
nadogradnje opreme,
uvanja podataka i
pristupa sa raznih
lokacija, odluili smo
se za prebacivanje
naih servera
na cloud.
da su ranije online katalog hostovali
lokalno, na njihovom serveru u firmi.
Dugogodinjim radom i korektnim
odnosom sa partnerima u zemlji i ino-
stranstvu Shopgroup je izgradio reputaci-
ju ozbiljnog partnera u trgovini auto-delo-
vima. lanovi su Groupauto Adria grupe,
dela Groupauto internacionale koja pokri-
va celu Evropu. Lager Shopgroup-a broji
preko 40.000 pozicija, a podrazumeva
auto-delove koji zadovoljavaju potrebe
veine specijalizovanih prodavnica i auto-
servisa. Svi artikli poseduju sertifikat o
ispunjavanju standarda ISO 9001 i ISO
9002, izdat od strane Saveznog zavoda za
standardizaciju.
Da bi prodaja bila to uspenija,
pristup naem online katalogu je od
kljunog znaaja. Prebacivanjem katalo-
ga na cloud reili smo problem pristupa,
jer nai kupci mogu da poruuju artikle
celog dana, bez ikakvih smetnji, kae
Boban Stefanovi. Govorei o problemi-
ma sa kojima su se susretali i kako su
zbog prednosti u vidu visoke dostupnosti
izabrali standardno cloud reenje, on
dodaje: Da bismo reili probleme oko
odravanja servera, nadogradnje opreme,
uvanja podataka i pristupa sa raznih
lokacija, odluili smo se za prebacivanje
naih servera na cloud.
Novina koju donosi cloud compu-
ting, po reima gospodina Stefanovia,
jesu niski meseni trokovi, jer cloud
computing mree koriste prednost koju
donosi zajednika, deljiva informaciona
infrastruktura, pa nije potrebna poet-
na investicija u IT. Nema potrebe da se
instaliraju i odravaju serveri, upravlja
nadgradnjom ili brine o tome da li je
softver kompatibilan sa hardverom. Sve
se lako moe prilagoditi potrebama vie
korisnika ili dodatnih usluga. Cloud
nudi mogunost pristupa dokumenti-
ma i podacima sa bilo kog korisnikog
raunara, umesto vezanosti za odreeni
ureaj. Moe se proiriti, a ne mora da
se nabavlja, ime se znaajno poveava
agilnost IT usluga.
Dostupnost online kataloga 24 sata
doprinela je porastu prodaje i moguno-
sti da brzo i efikasno prikaemo i ponu-
dimo na prodajni program. Rezultati
su za sada pozitivni, ali vee promene
oekujemo u narednom periodu, kae o
efektima primene cloud reenja Slobo-
dan Stefanovi, istiui da je prodaja u
Shopgroup-u porasla za 10%, gledano na
estomesenom nivou.
Boban Stefanovi
tehniki asistent u Shopgroup d.o.o.
42 Business&IT
Intervju
E
konomska kriza istakla je potre-
be kompanija da se fokusiraju
na svoju osnovnu delatnost i
ostvare utede u drugim oblastima.
Konkurencija na globalnom tritu
favorizuje kompanije koje su fleksibilnije
i imaju nie trokove. Zato cloud com-
puting pokree revoluciju, jer isporuuje
IT resurse i servere na daljinu, putem
Interneta, telefonske ili privatne mree, a
karakteriu ga velika fleksibilnost, niski
trokovi korienja, nezavisnost ure-
aja i lokacije. O prednostima primene
cloud reenja u poslovanju kompanije D
Express d.o.o. razgovarali smo sa Ljilja-
nom Karaklaji, vlasnikom i generalnim
direktorom kompanije.
Kompanija obavlja delatnost po-
tanskih usluga komercijalnog servisa i
predstavlja jednu od najkonkurentnijih i
najuspenijih kurirskih slubi, koja vri
ekspresnu dostavu poiljaka za 24 asa
na podruju republike Srbije. Od samog
osnivanja kompanije, svoje poslovanje
smo zasnovali na savremenoj IT infra-
strukturi, a sa dananjim zahtevima
trita, ali i kvalitetom usluge koji eli-
mo da postignemo, uspeno poslovanje
u ovoj delatnosti bilo bi teko ostvariti
da biznis nismo zasnovali na sigurnim
IT temeljima, istie Ljiljana Karaklaji,
i dodaje da prilagoenim softverskim
reenjima uspevaju da obezbede da
sigurnost poiljaka bude na najviem
Brzina,
kvalitet,
sigurnost!
Prilagoenim softverskim reenjima kompanija omoguava da
sigurnost poiljaka bude na najviem nivou, klijentima prua
mogunost online praenja poiljaka od momenta preuzimanja
do isporuke, a izvetavanje nikada nije bilo lake.
nivou, klijentima pruaju mogunost
online praenja poiljaka od momenta
preuzimanja do isporuke, a izvetavanje
nikada nije bilo lake.
O poslovnim problemima sa kojima
su se susretali, kao i situacijama koje su
eleli da ree, gospoa Karaklaji kae:
S obzirom na veliko iskustvo koje
imam u ovoj delatnosti, pri osnivanju
kompanije sam tano znala koje probleme
elim da predupredim, a koje delove po-
slovanja mogu da unapredim kupovinom
odreenog softvera. Znala sam da samo
dobrim softverom mogu da eliminiem
probleme koji su karakterisali nekadanje,
usudila bih se rei zastarele, naine po-
slovanja pota i kurirskih slubi. Poiljke
ne smeju da lutaju, u svakom trenutku se
mora imati uvid u to gde se koja nalazi.
Rad i kretanje kurira mora se pratiti u
realnom vremenu, a pruanje klijentima
pravovremene informacije, izvetavanje,
automatizacija procesa slanja poiljaka
bez bespotrebnih piskaranja i mnotva
papira, moe biti samo konkurentna
prednost. Softverom sam uspela da
ubrzam i olakam i one delove poslovanja
koji nisu karakteristini samo za kurirske
slube ve za sva privredna lica.
Da bi postigli sve navedeno, napravili
su, po njenim reima, prilino dobro
balansiranu kombinaciju softvera,
programa i aplikacija visokog kvaliteta,
koja se pokazala vie nego uspenom. Na
samom poetku delovanja Daily Express-
a, odluili su da e softver koji e pred-
stavljati osnovu poslovanja biti Misrosoft
Dynamics NAV. Kako bi pratili i vozni
park, izrade putnih naloga, praenje svih
trokova, odluili su se za korienje
VTC aplikacije, koja im sve ovo omogu-
ava. I konano, kao kruna svega, tu je
IBM Cognos 10, koji objedinjuje podat-
ke svih njihovih softvera i programa,
obrauje ih, analizira i prua izvetaje
neophodne za uspeno upravljanje kom-
panijom - sve to bez armije zaposlenih
koji bi te izvetaje izraivali za njih.
Primenom svih ovih reenja dobili
smo na brzini, kvalitetu, sigurnosti. U
mogunosti smo da radimo analize i pro-
jekcije poslovanja i na dnevnom nivou,
a sve to bez angaovanja dodatne radne
snage, koja bi danima izvlaila podatke,
analizirala ih, klasifikovala, poredila
itd., kae Ljiljana Karaklaji, i napomi-
nje da klijenti dobijaju uslugu visokog
kvaliteta i sigurnosti, izvetaje i online
praenje poiljaka u realnom vremenu.
Ljiljana Karaklaji
vlasnik i generalni direktor D Express d.o.o.
43
K
ompanija Coming organizuje
obuke i radionice prilagoene
klijentima. Treninzi su kreira-
ni tako da budu prilagoeni razliitim
kompanijama, na osnovu njihovih delat-
nosti i IT reenja koja su implementirali.
Znanje i praktino iskustvo na ovim
obukama klijentima e pomoi da uprav-
ljaju ve implementiranim reenjima,
kao i da se pripreme i isplaniraju nove
projekte.
Obuke se, uobiajeno, odravaju u
trening-centru kompanije Coming, a u
sluaju potrebe mogu se organizovati i
na lokaciji klijenta. Tada se za potrebe
realizacije obuke koristi ili infrastruk-
tura koju poseduje klijent ili Coming
priprema prenosivi data-centar.
Trening-centar postoji ve sedam
godina, a kroz njega je prolo i dobilo ser-
tifikate vie od 350 inenjera zaposlenih
u kompanijama koje koriste Coming-ove
usluge. Oni su steenim znanjem dopri-
neli svojim kompanijama u implementa-
ciji i podrci za mnoga reenja.
Savremena znanja
Kursevi koji se organizuju su tematski
usmereni na najsavremenije informa-
cione tehnologije, koje podrazumevaju
znanja do kojih firme, naroito na po-
etku svog razvoja, ne dolaze ni lako ni
jeftino. Coming edukuje svoje inenjere
i predavae upravo kroz takve treninge i
konferencije, na mestu nastajanja infor-
macionih tehnologija, kao i kroz projekte
implementirane u Srbiji i regionu.
Njihovi iskusni inenjeri su istovre-
meno i predavai na tim treninzima,
gde prenose ne samo teoretska ve i
praktina znanja, steena kroz ostvarene
tehnoloki napredne projekte, koji imaju
znaajan uticaj na dalji razvoj IT-ja u
svetu. Vie informacija potraite na sajtu
www.coming.rs.
Naziv obuke Trajanje (dani) Cena ()
Migracija na ESXi 5.0 Hypervisor 1 250
vSphere: Instalacija, konfguracija i upravljanje V5 3 890
VMware View: Instalacija, konfguracija i upravljanje 2 550
Deljeni storid-sistemi 4 1.190
Mrena i bezbednosna reenja u virtuelnom okruenju 2 600
VMware Site Recovery Manager (SRM) 2 750
Business Intelligence & Reporting radionica 3 590
(NOVO) vSphere 5: optimizacija performansi virtuelne
infrastrukture napredni kurs
3 930
(NOVO) End User Computing and Mobility 2 600
Coming obuke
Znanje za
vrhunske inenjere
Bez poznavanja aktuelnih trendova i najsavremenijih
tehnologija, IT inenjeri gube korak sa konkurencijom. Coming
je tu da im prenese i teoretska i praktina znanja
Od virtuelizacije
do oblaka... i dalje
Upotrebom VMware tehnologije virtuelizacije mogue je znaajno
utedeti na trokovima nabavke i eksploatacije opreme za data-
centre i znatno podii kvalitet servisa koje data-centar prua
Coming usluge
44 Business&IT
Intervju
R
azgovarali smo sa gospodi-
nomDragom Samardiem,
osnivaem i direktorom
kompanije Coming, koja
je jedan od pionira u obla-
sti virtuelizacije i cloud tehnologija
u Srbiji, ali i ire. Saznali smo kakvo
je njegovo vienje trenutnog stanja
informacionih tehnologija, kao i ta nas
oekuje u budunosti.
Kompanija Coming postoji ve 22
godine. Kroz kakvu transformaciju
je prola od osnivanja do dananjih
dana?
Za 22 godine Coming je preao veoma
dug put, ali su neke stvari bile kon-
stanta za sve ovo vreme. To su veoma
visok stepen posveenosti korisniku i
korisnikim problemima, kao i stalno
praenje najnovijih tehnologija i velika
ulaganja u edukaciju zaposlenih. To je
omoguilo da za sve ovo vreme nismo
stekli nijednu neuspenu referencu.
Stie se utisak da se Coming po
svom pristupu u velikoj meri
razlikuje od drugih IT kompanija
u Srbiji
Veliki broj IT kompanija u Srbiji izra-
stao je iz trgovakog miljea, dok je Co-
ming imao tu sreu da bude razliit i da
svim poslovima pristupa na inenjer-
45
ski nain, da se trudi da za korisnika
iznae najbolje tehniko reenje, koje bi
i ekonomski bilo najopravdanije. Takav
pristup, barem u poetku, nije delilo
mnogo IT kompanija u Srbiji, tako da
je taj pristup vrlo brzo bio prepoznat
od strane korisnika i stvorio visok nivo
poverenja u Coming i dugotrajne veze sa
korisnicima.
ta je po vaem miljenju najvie
doprinelo uspehu kompanije?
Ima vie faktora za koje smatram da su
vani za uspeh Coming-a. Prvo mislim
na dobre i stabilne odnose u kompaniji,
a zatim na visok nivo ulaganja u eduka-
ciju naih zaposlenih i praenje najno-
vijih IT trendova na izvoru njihovog
nastajanja. I ono to je najvanije, rad na
kompleksnim IT projektima i hvatanje u
kotac sa korisnikim potrebama i kom-
pleksnostima najnovijih tehnologija.
U prilog tome govori injenica da je
Coming meu prvima u svetu uradio
projekte na najsavremenijim tehnolo-
gijama kao to su reenja za Eurosong,
Univerzijadu i kompaniju Tarkett.
Reenje realizovano za njih je na poziv
SAP-a prezentovano u Palo Altu, srcu
Silikonske doline u Americi. Bili smo
prijatno iznenaeni time to smo dobili
sve pohvale od SAP-a i VMware-a, kao
i priznanjem da smo prvi u svetu izveli
projekat disaster recovery SAP-a na vir-
tuelnoj infrastrukturi, dok su VMware i
SAP tada to samo testirali u laboratorij-
skim uslovima.
Posebno nam je bilo drago da su Srbi
koji su zaposleni u SAP-u u Palo Altu
bili voma ponosni na to to je Coming
uradio.
Kako uspevate da trokove ulaga-
nja u edukaciju zaposlenih vratite
u uslovima sve otrije i nelojalne
konkurencije na tritu Srbije?
Teko je, ali - na sreu - IT u Srbiji sve
vie prelazi sa trgovakog modela na
projektni pristup ulaganjima. To je
Coming-u pruilo ansu da pokae
vrednost, znanje i iskustvo koje ima
i da korisnicima pomogne da dobiju
optimalne i ekonomski opravdane IT
projekte, koji esto donose i do 50%
utede u odnosu na tradicionalnu teh-
nologiju. Takoe, dananje trite sve
vie prepoznaje vrednost usluga i podr-
ke koje Coming prua, tako da se sada
ne moemo poaliti.
Na alost, moram rei da se u javnom
sektoru i dalje pristupa budetiranju
IT-ja bez prethodne analize efekata
ulaganja u IT na poslovne rezultate
kompanije. to je najgore, vrlo esto se
pristupa nabavci i ulaganju vie od ne-
koliko stotina hiljada evra bez uraenog
projekta.
Danas se ni najmanji graevinski
objekat ne radi bez projekta; ni crep i
cigle se ne nabavljaju pre nego to se
izradi projekat. Na alost, u Srbiji ima
dosta primera ulaganja u opremu za
IT bez jasne ideje ta treba postii i bez
projektne dokumentacije. Upravo ovde
Coming vidi svoje prednosti u novom
pristupu razvoja IT-ja.
Coming je jedna od prvih
kompanija koja je na pravi nain
uvela tehnologiju virtuelizacije na
srpsko trite...
Da, Coming se tehnologijom virtueli-
zacije bavi ve deset godina. Meutim,
smatramo da je ona postala zrela tek
2006. godine. Tada smo shvatili da e
ova tehnologija izazvati pravu revoluci-
ju u oblasti informacionih tehnologija
i - bili smo u pravu. Jo u vreme kad ta
famozna re za mnoge u Srbiji nije nita
znaila, Coming je radio na promociji,
edukaciji korisnika i kroz prve projek-
te pokazao da ta tehnologija svakom
korisniku moe doneti ogromne utede
i poveati efikasnost i pouzdanost
poslovanja. Coming je u toj oblasti do
sada uradio preko 200 projekata u Srbiji
i inostranstvu i u svim sluajevima
su efekti bili pozitivni, od smanjenja
trokova, do poveanja profitabilnosti,
produktivnosti i efikasnosti poslovanja
tih kompanija.
Prvi ste u Srbiji poeli sa pruanjem
cloud usluga. Kakva je reakcija ko-
risnika na tu ponudu?
Temelj cloud usluga ili raunarskog
oblaka je, u stvari, tehnologija virtue-
lizacije. Tada smo prepoznali da e ova
tehnologija omoguiti da se IT po prvi
put moe iznajmljivati kao usluga, bez
ikakvih tehniko-tehnolokih ogra-
nienja, kao to se godinama unazad
iznajmljuju usluge korienja elektrine
energije ili snabdevanja vodom.
Prvi korisnik cloud usluga bila je
kompanija Mona. Oni ve pet godina
koriste te usluge, bez potrebe za pose-
dovanjem svog data-centra, i za sve ovo
vreme nisu imali ni sekundu zastoja
zbog raunarskog oblaka. Coming
sada ima vie od 30 korisnika u rau-
narskom oblaku i mogu rei da su oni
veoma zadovoljni, a njihova procena
je da su trokovi korienja usluga u
raunarskom oblaku i do tri puta manji
u odnosu na sopstvene resurse, a da je
pouzdanost tih usluga daleko vea.
COMING JE U OBLASTI
VIRTUELIZACIJE NA
DOMAEM I INOSTRANOM
TRITU REALIZOVAO VIE
OD 200 PROJEKATA
Drago Samardi
Osniva i vlasnik firme Coming
46 Business&IT
Intervju
Kako procenjujete perspektivu
cloud usluga na srpskom tritu?
Ne samo na srpskom, ve i na svetskom
tritu, cloud doivljava pravi bum. To
je tehnologija koja se vie ne moe za-
obii. Ekonomija e naterati veliki broj
korisnika da koristi cloud usluge.
Procenjuje se da e 2018. godine
preko 50% korisnika u svetu raditi u
raunarskom oblaku. Sama ta injenica
ukazuje da e se isto desiti i u Srbiji. Ko-
liko je vana ova tehnologija, pokazuje i
to da neki svetski dravnici cloud com-
puting ukljuuju u svoja strateka plani-
ranja. Tako je, na primer, Barak Obama
pokrenuo inicijativu da se svi dravni
servisi prebace u raunarski oblak, s
procenom da e na tako velikom uzorku
utede biti vie nego osmostruke u
odnosu na tradicionalni pristup.
U Srbiji sve vie kompanija sred-
nje veliine smatra da IT servise treba
izmestiti u cloud i prepustiti ih profe-
sionalnim firmama koje mogu da im
prue takvu podrku.
Koje su prepreke sa kojima se suo-
avate u uveravanju korisnika da
treba da koriste cloud usluge?
Prvenstveno nedovoljna informisanost
o cloud uslugama. Dakle, menaderi
preduzea bi trebalo da se detaljnije
upoznaju sa ovom tehnologijom i proce-
ne pozitivne efekte primene na njihovo
poslovanje. Pitanje bezbednosti u cloud-
u postavljaju skoro svi, a najvie oni koji
nisu upoznati sa ovom tehnologijom.
Naravno, ovo pitanje je detaljno razmo-
treno i danas sve svetske analize govore
da je bezbednost korisnikih podataka
u cloud-u daleko vea od bezbednosti
na sopstvenoj infrastrukturi. Trei
problem jeste strah osoblja zaduenog
za IT infrastrukturu da e izgubiti svoje
pozicije.
Ko su korisnici vaih cloud usluga i
koje servise im pruate?
Nekoliko kompanija, kao to su Mona,
Hipol i Shopgroup, svoje poslovanje su
u celosti prebacile u raunarski oblak,
tako da im Coming prua spektar
usluga - od IT infrastrukture, preko
operativnih sistema i baza podataka,
sve do ERP aplikativnih reenja. Potom,
jedna zaista uspena srpska kompanija,
Quantum Automarket, koja je veoma
poznata na evropskom tritu, koristi
cloud usluge Coming-a, odakle svojim
korisnicima irom Evrope prua svoje
usluge portala za trgovinu rezervnim
delovima za auto-industriju.
Nezavisni isporuioci softvera,
kao to je Datalab, pruaju usluge ERP
reenja svojim korisnicima. Velike kom-
panije, kao to je MSK Kikinda, koriste
usluge bekapa i oporavka od katastrofe
u cloud-u. Pored toga, odreeni broj
kompanija iz finansijskog sektora, koje
e do kraja godine morati da zadovolje
sve standarde zatite podataka, koriste
nae usluge u raunarskom oblaku.
Sem toga, mnoge kompanije koriste
veliki broj manjih Web servisa u rau-
narskom oblaku.
Veina velikih preduzea ima svoj
privatni raunarski oblak. Da li
i tim preduzeima pruate svoje
usluge i da li oni mogu, u sluaju
nedostatka resursa, koristiti usluge
u javnom raunarskom oblaku?
Tehnologija za privatni ili sopstveni
raunarski oblak i za javni raunarski
oblak je ista. Coming tim korisnicima
prua usluge razvoja, implementacije
i odravanja sopstvenog raunarskog
oblaka. Pored toga, u sluaju da kompa-
nijama privremeno ili trajno zatrebaju
dodatni resursi koje nemaju, Coming im
ostavlja mogunost da te resurse privre-
meno ili trajno iznajme.
Za kraj, recite nam kako Coming
gleda na budunost i kako promo-
vie nove tehnologije koje e doneti
dalekosene pozitivne promene u
IT-ju? Moemo li uskoro oekivati
neto novo?
Ve etiri godine pratimo razvoj jedne
nove tehnologije, koju je kompanija SAP
promovisala poetkom ove godine. Radi
se o tehnologiji koja spada u kategoriju
Big Data, a prvo i za sada najnapredni-
je reenje iz ove oblasti je SAP HANA.
Kao to je virtuelizacija pre sedam
godina izazvala talas promena u IT-ju,
slian efekat e imati i ova tehnologija.
Naravno, Coming ve radi prvi projekat
iz ove oblasti i o tome emo priati u
budunosti.
PROCENJUJE SE DA E DO 2018. GODINE
PREKO 50% KORISNIKA IROM SVETA
RADITI U RAUNARSKOM OBLAKU
Prostorije za obuku kompanije Coming
S
tandard ISO 9001 odnosi se na
sistem upravljanja kvalitetom.
U skladu sa njegovim zahte-
vima, organizacija mora da
uspostavi, dokumentuje, prime-
njuje, odrava i stalno poboljava njegovu
efikasnost. Ovaj standard daje smernice
za definisanje pravila i procedura koje
organizacija koristi da bi upravljala svo-
jim procesima, a krajnji cilj je izvravanje
zahteva koje postavljaju trite, sama
organizacija i drutvena zajednica.
Drugi bitan standard je ISO/IEC 27001,
vezan za sistem upravljanja bezbednou
informacija. Usklaenost organizacije sa
zahtevima ovog standarda obezbeuje
da informacije kojima se raspolae budu
sigurne i bezbedne. Ovaj standard daje
uputstva za uvoenje i primenu kontro-
la koje smanjuju rizik po bezbednost
podataka i uvoenje sistemske zatite od
opasnih i negativnih uticaja.
ta je ITIL?
U sferi IT menadmenta se danas esto
pominje i ITIL (Information Technolo-
gy Infrastructure Library) je razvojna
platforma u obliku najbolje prakse
koja obezbeuje smernice i savete u
upravljanju IT uslugama. ITIL obuhvata
sve aspekte upravljanja IT uslugama,
pokrivajui i sve osnovne komponente:
ljude, procese, proizvode i partnere. ISO/
IEC 20000 obuhvata skup upravljakih
procesa za efektivnu isporuku IT usluga
korisnicima i predstavlja standard koji
treba dostii i odravati Ovaj standard je
komplementaran sa ITIL smernicama.
Implementacija ITIL-a vri se prema
potrebama svake organizacije i upravo
je ova sloboda izbora glavni razlog zato
ITIL postaje sve aktuelniji i sve primen-
ljiviji na sve IT organizacije, bez obzira
kojim poslom se bave i kolike su.
Standardi u Coming-u
Kompanija Coming - Computer
Engineering, kao jedna od vodeih u
IT oblasti posebno na podruju cloud
computing-a, implementirala je i
uspeno primenjuje i odrava ISO 9001
(od 2008. godine) i ISO/IEC 27001 (od
2011. godine), a trenutno se u kompaniji
radi na upostavljanju integrisanog
sistema menadmenta za ova dva
standarda.
Znaaj standarda
u IT oblasti
Danas se pred organizacije iz IT oblasti sve ee postavljuju zahtevi
vezani za standarde, i to pre svega ISO 9001 i ISO/IEC 27001
Koje prednosti organizacija dobi-
ja uvoenjem navedenih standarda?
Uvoenjem ISO 9001 kompanija, pored
dobre organizacije, dobija potvrdu kojom
trea, nezavisna i objektivna strana daje
pismenu garanciju da je sistem kvaliteta
primenjen u organizaciji usklaen sa
meunarodnim standardom ISO 9001.
Usklaenost sa zahtevima ISO 9001
doprinosi lakem reavanju problema i
veoj efikasnosti organizacije.
Uspostavljanjem sistema menad-
menta bezbednosti informacija, odno-
sno ISO/IEC 27001, kompanija je smanji-
la rizik od gubitka informacija, odnosno
smanjila je rizik od poveanja trokova.
Trea, nezavisna strana dala je pisme-
nu potvrdu da je sistem menadmenta
bezbednosti informacija u Coming-u
usaglaen sa zahtevima meunarodnog
standarda ISO 27001.
Postojanje odgovornosti za bezbed-
nost informacija od strane svih i na svim
nivoima organizacije, kao i primenji-
vanje i odravanje efikasnog sistema
menadmenta bezbednosti informacija,
omoguava kompaniji bolju marketinku
poziciju na tritu i veu konkurentnost.
47
ne performanse i pri tom zadrale sve
prednosti i pouzdanosti transakcionih
sistema.
SAP HANA je platforma koja prihvata
podatke iz razliitih izvora, a namenjena
je kako SAP poslovnim aplikacijama,
tako i drugim aplikacijama i izvorima
struktuiranih i nestruktuiranih poda-
taka, bilo za transakciono, analitiko
ili kombinovano procesiranje. U osnovi
platforme nalazi se hibridni sistem
skladitenja podataka koji kombinuje tri
pristupa na bazi redova, na bazi kolona
i objektni. Uz to, HANA koristi moderne
algoritme za kompresiju, to omoguava
da podaci zauzimaju manje prostora i da
budu smeteni u radnu memoriju siste-
ma umesto na hard-disk.
Na ovaj nain pristup podacima
postaje 100.000 puta bri, a sistemi
paralelnog procesiranja i podele podata-
ka ugraeni u HANA platformu omo-
guavaju njihovo razmetanje na vie
procesorskih jezgara i servera, to reava
poznati problem tradicionalnih tran-
sakcionih DB sistema ispoljen u slaboj
horizontalnoj proirivosti.
Jo neke mogunosti
Vredi pomenuti i ostale funkcije, poput
map-reduce algoritma, algoritama za
pretragu teksta, odsustvo potrebe za
agregacijom tabela i ugraene multi-te-
nant funkcionalnosti, to ovu relacionu
bazu ini idealnom za cloud okruenja i
isporuioce usluga.
SAP HANA moe biti implementira-
na i kao ekstenzija postojeih DB siste-
ma, kada se koristi za analitike procese,
to je omogueno razliitim nainima
replikacije podataka iz primarnog siste-
ma. Administriranje sistema omogu-
eno je potpuno razvijenim grafikim
SAP HANA Studiom, a interakcija nad
bazama implementirana je inenjerima
poznatim SQL i MDX jezicima za pisanje
skripti i procedura. Na ovaj nain dostu-
pni su migracija i portovanje postojeih
aplikacija na novi HANA sistem bez
potrebe za posebnim znanjima i prekva-
lifikacijama tima za upravljanje bazama
podataka i razvoj aplikacija.
Sistem istovremeno poseduje i kom-
pletnu in-memory razvojnu platformu
Extended Application Services (XS), koja
ukljuuje Web server, server-side Java
Script, to omoguava programerima
pisanje novih aplikacija za reavanje naj-
sloenijih big-data problema, podrku
za HTML5 i UI integracione servise, kao
i razvijeno Web trite aplikacija za ovu
platformu.
SAP HANA platformu isporuuju svi
vodei proizvoai hardvera kao prekon-
figurisan sistem u single-node ili scale-
out arhitekturi razliitih memorijskih
kapaciteta i naina realizacije visoke
dostupnosti i tolerancije na katastrofalne
dogaaje. Na ovaj nain zagarantovani
su potpuna funkcionalnost i performan-
se sistema kroz hardversko-sofversku
kompatibilnost i podrku.
SAP HANA DB platforma omogua-
va ubrzanje analitikih prorauna vie
hiljada puta, a ljudima odgovornim za
upravljanje preduzeem prua uvid u
stanje poslovanja i omoguava odluiva-
nje i reagovanje u realnom vremenu, uz
smanjenje sloenosti DB infrastrukture i
nie investicije.
M
oderni izazovi u poslovanju
koje, s jedne strane, kreiraju
trendovi kao to su sloenija re-
gulativa, izraenija ekoloka svest i jaa
socijalna odgovornost, a s druge strane
pritisak konkurencije, krai ivotni
ciklusi proizvoda i potreba za agilnijim
sistemima, odraavaju se i na IT infra-
strukturu. Imperativ je imati podatke
o poslovanju u realnom vremenu, to
je kompleksan zahtev i bez dodatnog
eksponencijalnog rasta broja servisa i
obima tih podataka. Postojee relacione
baze podataka ne mogu da se izbore sa
ovim izazovima.
Ekonomska kriza je smanjila IT
budete, to oteava upravljanje viestru-
kim DB infrastrukturama, dok se njiho-
va vertikalna i horizontalna proirenja
ine neprihvatljivim, jer ne mogu dati
odgovore na sve izazove.
Dvostruka uloga
Kao reenje navedenih problema SAP
nudi novu, modernu in-memory DB plat-
formu HANA. Radi se o relacionoj bazi
podataka i razvojnom okruenju koje
kombinuje najmodernija dostignua iz
oblasti hardverskih reenja i softverskih
tehnika, kako bi se postigle maksimal-
Nova
IT revolucija
Kompanija SAP predstavila je DB platformu budunosti i nazvala
je HANA. Da vidimo ta je zapravo novo...
48 Business&IT
Offtopic
E
RP (Enterprise Resource Planing)
je poslovno-informacioni sistem
koji objedinjuje sve poslovne
procese jedne kompanije i omoguava
da menaderi imaju uvid u sve poslovne
transakcije im se one dese, kako bi na
osnovu toga mogli efikasnije upravljati.
Microsoft Dynamics NAV je jedan
takav sistem, a kombinuje opte odlike
ERP reenja i neke specifinosti koje ga
ine odlinim izborom na naem tritu.
Na prvom mestu, tu je integrisana baza
podataka, zahvaljujui kojoj se sve ne-
ophodne informacije nalaze i pretrauju
sa jednog mesta. Pored toga, omoguava
da se nain funkcionisanja organizacije
verno odslika unutar sistema, a potpuno
je lokalizovan za Srbiju, to obuhvata
Help sistem i dokumentaciju, ali mnogo
bitnije je to da je usklaen sa lokalnim
Zato Microsoft
Dynamics NAV?
Za efikasniju organizaciju poslovanja neophodni su odgovarajua analiza i uvid
u sve poslovne procese. A tu na scenu stupa ERP reenje...
zakonodavstvom.
Za veinu kompanija rad u Microsoft
Office alatima je osnova, to upotrebu
Dynamics NAV-a ini jednostavnom i
poznatom, jer je zadran isti izgled. Osim
to olakava rad, mnogo bitnije je da
smanjuje odbojnost pojedinaca, jer ne
zahteva da se navikavaju na neto novo.
Pored toga, podaci se mogu u NAV ubaci-
vati iz Office dokumenata, kao i snima-
ti, takoe u istom formatu, radi dalje
lake obrade, kreiranja izvetaja i slino.
Naravno, podrane su import-eksport
procedure i sa drugim formatima, dok
se izvetaji, bez obzira na format, mogu
lako prilagoditi potrebama korisnika (a
vie od 600 izvetaja dolazi uz sistem).
MS Dynamics NAV podrava meuna-
rodne raunovodstvene standarde, a do-
datno olakava posao kompanijama koje
rade sa inostranstvom, jer fakture knjii u
valutama u kojima su izdate, dok kursne
razlike i konverziju automatski obavlja.
Pouzdana implementacija
Za uspean rad tu je garancija u vidu
velike kompanije koja stoji iza siste-
ma i rada vie hiljada programera na
razvoju tokom godina. Pored toga, vie
od 100.000 kompanija i preko milion
korisnika koji svakodnevno rade u ovom
reenju govore mnogo o rezultatima.
Novim korisnicima na raspolaganju su
treninzi i dodatni materijali preko Micro-
soft-ovog sajta, dok proverena Sure Step
metodologija implementacije omoguava
da se sve unapred isplanira.
S druge strane, niste ogranieni
na jednog partnera za implementaci-
ju. Samo u Srbiji za taj posao moete
odabrati vie od deset kompanija, a u
svetu ak oko 4.000. Nezadovoljstvo
pruenom uslugom uvek moete iskazati
odabirom drugog partnera.
A u pozadini je Microsoft sa vizijom
razvoja programa, kako bi i za deset go-
dina to bila savremena i pouzdana ERP
platforma za kompanije razliitih veli-
ina i potreba. Uz integraciju sa drugim
tipovima poslovnih reenja (upravljanje
dokumentima, poslovno izvetavanje,
CRM...), moe da kreira kompletno okru-
enje za bolje upravljanje kompanijom.
Uzimajui u obzir navedene injenice,
ovaj ERP kompanijama omoguava da
standardizuju poslovne procese, podignu
produktivnost i steknu odlian uvid u
poslovanje. Uz pomo NAV-a zaposleni
mogu da se koncentriu na svoj rad, a da
informacioni sistem prepuste partneru
i Microsoftu, koji su najbolji u svom
poslu. Microsoft Dynamics NAV zato do-
nosi pouzdan i stabilan rast preduzea.
49
S
vet se danas sastoji od velike mree
proizvoaa podataka i korisnika
tih podataka. Naa elja za in-
formacijama, potkrepljena stvarnom
potrebom, dovodi do rapidnog porasta
koliine podataka. Retko se ko zapita
koja je zapravo ta kritina koliina i gde
se ti podaci nalaze i uvaju. Potraimo
zajedniki odgovor na pitanje kako IT in-
frastruktura moe da se izbori sa tolikim
porastom podataka i da li smo spremni
za nastavak neumitnog trenda
Virtuelizacija je promenila IT indu-
striju i pogled na serversku infrastruk-
turu, a sada je potrebna i promena u
skladitenju podataka koja e uiniti
storid-infrastrukturu inteligentnom,
neunitivom i praktino beskonanom.
Davno je prolo vreme poreenja storid-
sistema po tome koji RAID nivo mogu da
podre. Sada od njih oekujemo da brinu
o dostupnosti i integritetu podataka i ne
bi trebalo da nas zanima koji RAID nivo
koriste. Danas poredimo storid-siste-
me po tome koji je agilniji. A agilnost
storida moemo sagledati iz tri aspekta:
inteligentna administracija i manipu-
lacija podacima, neunitivost operacija
nad podacima i maltene beskonani rast
koliine podataka.
Inteligencija administracije ogleda
se u mogunosti da automatski dodelju-
jemo, menjamo i kontroliemo atribute
podataka na storidu. Automatizacija
operacija i analitika su prvi korak ka
inteligentnom storid-sistemu u eri
eksponencijalnog porasta koliine
podataka. Drugi korak bio bi efikasnost
storid-sistema. Pod efikasnou se
pre svega misli na smanjenje cene po
gigabajtu storid-prostora. Cenu moe-
mo smanjiti jednostavno, korienjem
iskljuivo SATA diskova, ili je moemo
smanjiti korienjem nekih zahtevnijih
tehnologija, kao to su deduplikacija ili
kompresija. I konano, cenu po gigabajtu
moemo smanjiti tako to emo uvati
manje kopija. Umesto da pravimo kopije
za potrebe testiranja i razvoja, bekapa ili
kopije na rezervnom sajtu zbog potreba
oporavka usled katastrofe, moemo
pravljenjem virtuelnih kopija da redu-
kujemo cenu. Trei korak ka inteligen-
tnom storid -sistemu bio bi pametno
korienje flash tehnologije i smetanje
podataka po nivoima vanosti (tiering).
Samo podaci kojima se aktivno pristupa
trebalo bi da imaju najvei nivo dostu-
pnosti i najmanje kanjenje.
Drugi aspekt agilnosti je neunitivost
operacija nad podacima. Malo podataka
se generalno obrie, tj. moemo oekivati
veoma mali procenat prostora koji emo
dobiti na ponovno korienje. Ovo znai
da e veina podataka imati nekoliko
puta dui ivotni vek od storid-sistema
na kojem se nalaze. Kako smo mi shvatili
SATA
Snapshot Technology
Thin Provisioning
Cloning
Deduplication
Compression
Flash
Porast obima podataka tokom vremena
Cena
Nekontrolisan
rast obima podataka
da podaci moraju biti neunitivi, slino
tako i sama infrastruktura mora da bude
neunitiva i da sve promene na infra-
strukturi, i hardvera i softvera, ne smeju
uticati na dostupnost podataka.
Beskonani rast podataka, kao trei
aspekt agilnosti, podrazumeva da se
infrastruktura moe skalirati u vie
dimenzija, po pitanju performansi,
kapaciteta i operacija nad podacima.
Unificirana arhitektura, tj. mogunost
da se podaci prezentuju i preko block
level protokola (FC, iSCSI) i preko file
level protokola (NFS, CIFS), jedan je od
primera ovog aspekta agilnosti.
Savremeni storid-sistemi imaju
teak zadatak pred sobom, da u vreme
kada informacije vladaju svetom oni
treba da vladaju informacijama. Agilnost
kao osnovna prednost storid-sistema e
nastaviti da bude glavni pokreta njiho-
vog daljeg razvoja.
Karakteristike savremenih
storid-sistema
Uz sve veu koliinu podataka, pitanje kako se oni uvaju postaje sve znaajnije
50 Business&IT
Offtopic
Telefoni: 011/3544644 011/3055471 Fax: 011/3546013
www.coming.rs
za pouzdano
poslovanje
Reenja