Sadraj :

Kune klime - split sistemi ................................................................................... 2

Prednosti klima ureaja .................................................................................................................. 2
Mane klima ureaja ......................................................................................................................... 2
Pravilno korienje klima ureaja ...................................................................... 3
Princip rada klima ureaja .................................................................................. 3
Raunanje potrebne veliine klima ureaja ................................................................................... 6
Uradnja klime ..................................................................................................... !
Sastavni delovi .................................................................................................................................. 7
1. Provera da li su isporueni svi neophodni delovi koji se nalaze u specifikaciji uz ureaj .......................... 7
2. Provera uslova garancije .............................................................................................................................. 7
3. Provera elektrine instalaciju u kui/stanu ..................................................................................................
!. "drediti #esto spolja$nje i unutra$nje jedinice ...........................................................................................
%. &ontiranje nosaa 'li#enog profila( unutr$nje jedinice na zid ................................................................... )
*. Pro+ijanje zida sa povezivanje unutra$nje i spolja$nje jedinice ................................................................ 1,
7. Povezivanje instalacije na unutr$nju jedinicu ............................................................................................ 1,
. -nstalacija spolja$nje jedinice .................................................................................................................... 11
). Proveriti sve spojeve .................................................................................................................................. 12
1,. .aku#iranje i punjenje freono# ............................................................................................................ 12
Freon ....................................................................................................................................... 14
11. &onta/a filtera0 ukljuivanje ureaja u $uko utinicu 'utinica koja o+avezno sadr/i i uze#ljenje( i
pu$tanje u rad ................................................................................................................................................. 1*
Filteri .................................................................................................................................... 16
"#"$ - Speci%ikacija .......................................................................................... &'
Speci%ikacija radova( materijala i cena ............................................................. &)
*"K#+U,"K ..................................................................................................... 2-
1
Kune klime - split sistemi
&ono split siste#i se sastoje iz dve jedinice 1 spolja$nje i unutra$nje i siste#a 'cevi i
elektrine instalacije( za povezivanje kroz koje prolazi freon.
2iste#i sa dve jedinice se naje$e sreu0 ali postoje i siste#i sa vi$e unutra$njih jedinica
#ulti split siste#
Split sistem je zatvoren siste# u ko#e se naje$e sa#o unutra$nji vazduh hladi ili zagreva i
na neki nain prei$ava3 prolazei kroz specijalne filtere koji odstranjuju pra$inu0 polen i
di#.
Prednosti klima ureaja
om!or -dealna te#peratura /ivotnog ili radnog prostora0 toko# cele godine.
"dravlje 4ko se kli#a ureaj pravilno koristi i ne preteruje sa razliko# te#perature
u prostoru i izvan njega uz redovno servisiranje i i$enje filtera nee +iti zdravstenih
pro+le#a. 5iko ne #o/e rei da je zdravije cele noi se okretati u krevetu od vruine0
nego pokriti se lagani# ar$avo#. 6odatno0 prie o zdravlju ili nezdravosti kli#e
padaju u vodu0 kad se zna koliko je sranih +olesnika kli#u ugradilo prvenstveno
z+og toga da pre/ive letnje vruine.
#konominost 7z efekat toplotne pu#pe i koeficijenta grejanja 31.
$isto%a 5e#a di#a0 pepela0 az+estne pra$ine kao kod grejanja na vrsto gorivo.
7reaji poseduju filtere koji sakupljaju pra$inu0 o+ine i elektrostatike filtere0 koji
uni$tavaju razne +akterije0 prei$avaju vazduh od neugodnih #irisa i proizvode ozon.
&r'ina 5akon svega nekoliko #inuta od ukljuenja0 ako je ureaj pravilno
di#enzioniran0 u prostoriji se oseti pro#ena te#perature. 7z to #ogue je taj#eri#a
unapred podesiti ukljuenje ili iskljuenje ureaja.
Potro$nja el. energije u re/i#u grejanja je gotovo ista kao kad radi u re/i#u hlaenja.
Mane klima ureaja
Provetravanje 1 2plit siste#i0 standardno0 ne #e$aju vazduh sa spoljni# pa je
potre+no provetravati vazduh u prostoriji.
(ubitak sna)e na veoma niskim temepraturama 8 odnosi na klasine0 jeftinije
kli#a ureaje koji ne poseduju inverter tehnologiju.
2
Pravilno korienje klima ureaja
Sa dolaskom vreli* dana se postavlja pitanje koja je to optimalna temperatura klima
ureaja kako bi se prijatno ose%ali+ a ujedno ne u)ro,avali 'dravlje.
9ekari u ovo# periodu savetuju esta rashlaivanja0 $to e$e od#ore0 uzi#anje $to vi$e
tenosti. :li#a ureaj o#oguuje precizno 'digitalno( upravljanje te#peraturo#0 koliino#
relativne vlage0 istoo# i distri+ucijo# vazduha.
7vek #o/ete stvoriti okru/enje u koje# se oseate naj+olje0 uz iz+or prave te#perature.
Pre#a istra/ivanji#a veliki uticaj na produktivnost pojedinca i#a te#peratura prostora.
"pti#alna te#peratura zavisi od spolja$nje te#eprature. Preporuka je da leti ne bude ra'lika
u temperaturi ve%a od 1-. / iz#eu spolja$nje i te#perature u prostoriji u kojoj +oravite0
jer organiza# #o/e do/iveti $ok.
.a/no je istai da prelaz iz tople u hladnu sredinu 'i o+rnuto( ne tre+a initi naglo.
Ponekad i ne #o/e#o da utie#o na to 'npr. ulazei u prodavnicu u kojoj je kli#a ureaj ve
pode$en na jako nisku te#peraturu(. 2vakako0 nikada ne tre+a izlaziti ili ulaziti preznojen iz
spoljne sredine u akli#atizovanu prostoriju.
:li#a ureaji isu$uju vazduh pa se savetuje da povre#eno provetrite prostoriju 'ureaji tipa
split siste# koje koristi#o u stanovi#a i kua#a koriste sa#o unutra$nji vazduh 1 ne#a
raz#ene sa spoljni# isti# vazduho#(
;itan faktor je i polo/aj kli#a ureaja u prostoriji. <re+a iz+egavati da kli#a direktno duva u
oso+e u prostoriji0 #o/e doi do prehlade pojedinih delova tela ili upale #i$ia.
Princip rada klima ureaja
Princip rada kli#a ureaja se svodi na apsor+ovanje energije sa jednog #esta i preno$enje na
drugo. <akav proces zahteva siste# od +ar jedne unutra$nje i jedne spolja$nje jedinice0
#euso+no povezane +akarni# cevi#a za protok freona i ka+lovi#a za ko#unikaciju i
napajanje.
=ad kli#a1ureaja je zasnovan na tzv. levokretnom kru,nom pro0esu freona koji kroz cevi
kru/i u zatvoreno# ciklusu. Pri to#e0 freon #enja agregatno stanje.
3
1snovni delovi takvo) sistema su2
ispariva
kondenzator
ko#presor
>reon u ispariva 'iz#enjiva toplote( s#e$ten u unutarnjoj jedinici0 ulazi u teno# stanju0 te
isparava 'ekspandira( u cevi#a koristei toplotu vazduha iz prostorije. ?ati# se prenosi kroz
spoljne ploe 'la#ele( iz#jenjivaa. 5akon prolaska kroz ispariva freon u gasovito# stanju
kroz cevi dolazi do spolja$nje jedinice u kojoj je s#e$ten kompresor. 7 ko#presoru se
poveava pritisak i te#peratura.
5akon toga se u gasno# stanju uvodi u konden'ator0 iz#jenjiva toplote takoe s#e$ten u
spolja$njoj jedinici0 gde se u cevi#a ukapljuje'kondenzuje(0 dok se okolni vazduh prolazei
preko njegovih spoljnjih ploa zagreva.
7 kui$ti#a unutara$nje i spoljne jedinice se uz iz#enjivake ploe nalaze ventilatori koji
poveavaju strujanje vazduha iz prostorije0 odnosno spoljnog vazduha preko iz#enjivakih
ploa isparivaa 'radijalni ventilator(0 odnosno kondenzatora 'aksijalni ventilator(. >reon se u
teno# stanju poto# kree pre#a termoekspan'ijskom ventilu u koje# se s#anjuje pritisak
i te#peratura0 te ponovno u ispariva gde proces zapoinje iz poetka.
!
4ko se iz#enjivai#a toplote 1 isparivau i kondenzatoru za#ene #esta0 tj. ako se
ispariva postavi izvan0 a kondenzator u prostoriju0 do+ija se o+rnut sluaj@ prostorija se greje0
a okolina hladi. :ako delove ureaja fiziki nije #ogue rastavljati i pre#e$tati0 pre+acivanje
naina rada sa hlaenja na grejanje je re$eno auto#atsko# regulacijo#. "+a iz#jenjivaa
izvedena su tako da #ogu raditi i kao ispariva i kao kondenzator0 a u ureaj se ugrauje
preklopni0 etvorokraki ventil koji o#oguava strujanje freona u o+a s#era. 5a taj nain
rade ureaji koji o#oguavaju i grejanje i hlaenje 'toplotne pu#pe(.
%
Raunanje potrebne veliine klima ureaja
:apacitet kli#a urAaja se odreuje na osnovu vi$e para#etara@
veliina prostorije 'o+lik i na#ena(0
polo/aj prostorije '+roj BsunanihC strana(
povr$ina zastakljenih povr$ina
+roj elektrinih ureaja u prostoriji
postojea ter#ika izolacija prostorije 'zgrade(
+roj oso+a koji +oravi u prostoriji
polo/aj unutra$nje jedinice 'o to#e ne$to vi$e u odeljku #onta/e(
3 i ovo su neki osnovniji para#etri.
Postoje razni kalkulatori za proraun kli#a ureaja. 5aje$e se za kuno kori$enje koriste
prostiji prorauni. 5a tr/i$tu se nalaze standardni kapaciteti split siste#a od ).,,,0 12.,,, i
1.,,, ;<7/h0 tako da je pitanje sa#o iza+rati najpovoljniji od tih 8 standarno
di#enzionisanih ureaja. <re+a voditi rauna i o ostali# para#etri#a kli#a ureaja0 kako +i
se potvrdilo da BdevetkaC0 BdvanaesticaC3 to zaista i jeste.
Podrazu#evajui standarnu spratnu visinu sledea ta+lica #o/e da da neko okvirno re$enje 'i
u sa#oj specifikaciji konkretnog ureaja se nalazi povr$ina ili zapre#ina za koju je ureaj
na#enjen(.
1dnos kapa0iteta klima uredjaja i prostora
*
Ugradnja klime
7gradnja kli#e naje$e predstavlja najvei pro+le#. 5estruno# ugradnjo# se
naje$e gu+i garancija0 a najvei +roj kvarova nastaje usled lo$e ugradnje. Po dogovoru sa
stranko# iza$li s#o na teren i na osnovu konfiguracije prostorije odredili veliinu kli#e koja
je potre+na. ?a to s#o se nosili pravilo# gore o+ja$njeni# i po#ou ta+lice ali i iz iskustva
#ajstora. ?a do+ru #onta/u su neophodni strunost0 specijalizovan alat i ureaji koji se ne
#ogu za#eniti klasini# kuni#. -ako je u startu #alo vea cena isplatie se u+rzo u
eksploataciji.
Po povratku u servis0 pakuje#o neophodan alat0 sve dodatne ko#ponente neophodne
za instalaciju kli#e kao i sa#u kli#a jedinicu. Po$to u dogovoru sa stranko#0 kli#u radi#o
istog dana0 krece#o na teren.
Sastavni delovi

3 4nutra5nja jedini0a
1. "kvir prednjeg panela
2. Prednji panel
3. >ilter vazduha iza prednjeg panela
!. Dorizontalni us#erivai vazduha
%. .ertikalni us#erivai vazduha
*. Prije#nik signala daljinskog upravljaa
7. 2vetlei indikator
. Prekida
). 6aljinski upravlja
33 Spolja5nja jedini0a
1,. Eevi i o#ota
11. :onekcioni ka+l
12. .entil
13. .entilator
1. Provera da li su isporueni svi neophodni delovi koji se nalaze u
speciikaciji uz ureaj
!. Provera uslova garancije i da li zavisi od oso+e koja #ontira ureaj 'naje$i uslov
garancije je da #o/e da #ontira sa#o ovla$eni servis(
7
". Provera elektrie instalaciju u kui#stanu 8 da li je potr+no po#eranje
elektrinog prikljuka0 proveriti snagu elektrine instalacije i da li poseduje uze#ljenje
koje je neophodno.
$. %drediti mesto spoljanje i unutranje jedinice
'podesavanje visine unutrasnje0 ako je plafon preko 2.%# postavlja se na 2.2# z+og
ucinka( "vo je okvirna 8 univerzalna slika0 uz svaki ureaj se isporuuje slika. Pored
navedenih ogranienja tre+a voditi rauna o #aksi#alno# rastojanju spolja$nje i
unutra$nje jedinice0 kondenz crevu0 #aksi#alna razlika iz#eu spolja$nje i unutra$nje
jedinice #o/e +iti %11%#. ?avisi da li se lo#e cevi0 kolika je koliina freona 1 da li tre+a
dopuniti

&. 'ontiranje nosaa (limenog proila) unutrnje jedinice na zid

Prisloniti nosa uz zid i o+ele/iti #esta za rupe u zidu 'voditi rauna na predviene
raz#ake zidova(0 iz+u$iti rupe i u$rafiti oslonac. 5aje$e se oslonac uvr$uje sa !1*
$rafova 'di#enzije zavise od podloge na koju se privr$uje(. "+avezno voditi rauna o
idealno horizontalno# polo/aju 'koristiti vaservagu(
Unutranja jedinica
7nutra$nja jedinica sadr/i iz#enjiva0 elektro#otor0 ventilator0 rashladni fluid 8 freon i
elektro instalaciju.
:ada hladi0 unutra$nja jedinica i#a funkciju isparivaa. <e#peratura isparavanja zavisi od
kori$enog freona u siste#u '#o/e da ide i do 12, stepeni(. 7 njoj se nalazi saasti ispariva0
koji je0 naje$e izpresavijan u o+liku slova 2 i ispod njega je ventilator0 koji vazduh iz
prostorije prevlai preko isparivaa'tako ga hladi0 isu$uje i proi$ava( i vraa ponovo u
prostoriju.
:ada je kli#a ukljuena na grejanje0 stvar je o+rnuta. 7nutra$nji ispariva i#a ulogu
kondenzatora0 a spolja$nji kondenzator ulogu isparivaa.
)
*. Pro+ijanje zida sa povezivanje unutranje i spoljanje jedinice
5eophodno je da otvor +ude sa +lagi# nagi+o# ka spolja0 naje$e se vr$i +urgijo#
%%## 'dovoljna #era za nes#etano provlaenje cevi i ka+la(. ?+og odvoda kondenza
potre+no je da unutra$nja jedinica +ude vi$lja od spolja$nje i da otvor u zidu +ude ispod
ni/i od unutra$nje jedinice. 7koliko je potre+no nastavljati cevi kroz koje prolazi freon0
najpraktinije je da to +ude ispod unutra$nje jedinice i da spoj ne prolazi kroz otvor u zidu.
7 sluaju eventualnog kvara0 to o#oguuje lak$u popravku.
,. Povezivanje instalacije na unutrnju jedinicu
-zolacija dve cevi kroz koje prolazi freon '+akarne cevi( se vr$i odvojeno. 7z izolovane
cevi tre+a dodati kondenz crevo. Povezivanje ka+la za napajanje i ko#unikacija sa
spolja$njo# jedinico#. 5aje$e u desno# delu unutra$nje jedinice postoji poklopac ispod
koga se nalaze prikljunice za ka+l. 5akon povezivanje ka+lova prelazi se na povezivanje
cevi. Eevi se seku na tanu #eru alato# za seenje +akarnih cevi.
1,

?ati# se cevi pripre#aju za spajanje na unutra$nju jedinicu tako $to se alato# za
pertlovanje ra$ire krajevi i nakon toga holenderi#a uvrste za unutra$nju jedinicu
6apomena 12 Ne smeju se koristiti tankozidne cevi, jer moe doi do smanjivanja otvora
ili pucanja prilikom njihovog savijanja. Mora se voditi rauna i o pritiscima koje cevi i
spojevi moraju da izdre, a to zavisi i od freona koji se koristi u konkretnom ureaju.
-. .nstalacija spoljanje jedinice
&esto spolja$nje jedinice je odreeno na osnovu para#etara iz take !. 2poljna jedinica
#o/e +iti na vi$e# polo/aju od unutra$nje jedinice0 ali u to# sluaju kondez crevo ne s#e
Bii uz +rdoC ka spolja0 ve je neophodno odvod staviti u unutra$njosti prosorije ispod
unutra$nje jedinice. :od razlike u visini iznad 2# tre+a o+avezno praviti uljne za#ke
'sifone(. 2ledei korak je uvr$ivanje nosaa spolja$nje jedinice za zid 'izjednaiti
raz#ak nosaa sa nogica#a koje se nalaze na spolja$njoj jedinici(. "tvor u zidu kao i
neophodne di#enzije $rafova zavise od tipa zida. 7 zavisnosti koji #odel ureaja se
#ontira0 za +unije ureaje se stavljaju gu#ene podlo$ke iz#eu nogica kli#a ureaja i
nosaa radi s#anjenja vi+racija i +uke. 2ledei korak je povezivanje ka+la na spolja$nu
jedinicu i povezivanje cevi na sposlja$nju jedinicu 'isti postupak pripre#e cevi kao za
unutra$nju jedinicu(
11
Spoljanja jedinica
2polja$nja jedinica se sastoji iz ko#presora0 isparivaa ili kondenzatora 'raz#enjivai toplote(
:ada kli#a ureaj radi u re/i#u hlaenja kondenzator se zagreva i toplota se predaje po#ou
ventilatora.
/. Proveriti sve spojeve
7vezivanje cevi0 ka+la i creva za odvod kondenza. =e+rasto crevo za odvod kondenza
unutra$nje jedinice se postavlja kao najni/e.
10. 1akumiranje i punjenje reonom
2ve prethodne take #ogu da se urade dovijajui se razni# alati#a koji nisu prvenstveno
pravljeni za ugradnju kli#a ureaja. .aku#iranje predstavlja najvei pro+le#
nestruni#a0 a u svako# uputstvu kli#a ureaja ovo predstavlja o+avezni korak. :li#a
ure/aj ponekad #o/e da radi i ako se ovo ne uradi0 $to neki #ajstori koriste0 ali e u+rzo
uslediti posledice.
"vi# postupko# se izvlai vazduh i vlaga iz siste#a da +i se poto# pustio gas 8 freon.
<akoe0 ovako se proverava i ko#pletna instalacija0 kako kasnije ne +i do$lo do curenja
freona.
.aku#iranje se #o/e vr$iti@
1 vaku# pu#po# 'specijalni# ko#presoro# za tu na#enu(
1 o+ini# ko#presoro# 8 slian ko#presoru iz fri/idera
.aku# pu#pa se prikljuuje na spolja$nuju jedinicu preko #ano#etara za kontrolu
pritiska koji se povezuju na ventil za punjenje freono# kli#a ureaj. <aj ventil se nalazi
na #anje# ventilu spolja$nje jedinice.
12

Postupak traje 1,11% #in0 nakon toga se otvaraju o+a ventila i odgovarajui freon u+acuje u
siste#.
13
Freon
>reon je naziv za vi$e vrsta gasova koji se prvenstveno upotre+ljavaju u kli#a ureaji#a kao
rashladni #edij. >reoni su netopljivi u vodi0 a prodiru visoko u stratosferu jer su inertni u
he#ijski# reakcija#a. Podeljeni su pre#a he#ijsko# sastavu0 ekolo$ki# faktori#a0 vrsti
ureaja u koji#a se koriste.
6esetina#a godina unazad su kori$eni hlorofluorougljenici 'E>E( 1 poznatiji su =1110=1
120=1%,2 i hidrohlorofluorougljenici 'DE>E( 1 od kojih je najzastupljeniji =122. ?+og svojih
neekolo$kih oso+ina ovi freoni se iz+acuju iz upotre+e.
2ada su najzastupljeniji freoni =!,7c i =!1,4 koji su ekolo$ki.
Freon R722 >reon 22 ili =122 'Dlordifluor#etan( he#ijske oznake EDEl>2 je slian gasu =1
120 ali u#jesto jednog ato#a hlora i#a ato# vodonika. 7potre+ljava se u kuni# i
ko#ercijalni# siste#i#a0 i to je prva pogodna za#ena za =1120 jer je njegov utjecaj na
o#ota sa#o 1,F utjecaja =112. - on se polako iz+acuje iz upotre+e z+og ekolo$kih oso+ina0
kod naz sastupljen u stariji# ureaji#a.
Freon R7184a 10101021<etrafluoretan0 ili =113!a 'Genetron 13!a0 Freon 184a ili D>E113!a(0
he#ijske oznake je ED2>E>30 je haloalkansko rashladno sredstvo koje ne#a uticaj na
ozonski o#ota kao prethodna dva. Predstavlja za#enu za =1120 ali i njegovo# neekolo$ko#
nasledniku =122 i od 1)),. god. se sve vi$e upotre+ljava u rashladni# krugovi#a. :oristi se u
svi# siste#i#a gde se koristio =1220 automobilskim klima sistemima+ ali je i standard u
pokretni# kli#a ureaji#a. =113!a spada u grupu Daloalkana koji ne#aju hlora u svo#
sastavu0 hlor je ko#pletno za#enjen ato#i#a vodonika. ?+og #ale veliine #olekula sklon
je curenju na porozni# spojevi#a cijevi. Posljednjih 1, godina0 koncentracija =113!a se
znatno poveala u ze#ljinoj at#osferi0 s predvianji#a da e se i dalje poveavati. -ako je
ekolo$ki gas0 u poslednje vre#e se i =113!a za#enjuje sa freono# koji ne#a negativnih
utjecaja na okolinu 1 =17!! ili o+ini ugljen dioksid i sa izo+utano# =1*,,H. -zo+utani
zahtevaju totalno drugaiju servisnu opre#u.
Freon R74-70 spada u grupu D>E gasova kao i =113!a0 koristi se u tipovi#a ureaji#a gde i
=122. "vaj gas se ne #o/e dopunjavati pa je zato skuplji redovan servis 'od npr. ureaja koji
koriste =122(0 kada se u ceo siste# u+acuje novi gas.
Freon R741-a spada u grupu D>E gasova kao i =113!a0 koristi se u tipovi#a ureaji#a gde i
=122. Poseduje vei kapacitet hlaenja i radi na dosta vee# pritisku nego =122 'ak do *,
+ara0 pa se z+og toga ne s#eju koristiti tankozidne cevi(. ?a do+ar rad uredjaja potre+an je
vaku# u siste#u jer se vlaga sa ovi# freono# ve/e i do 1,,F vi$e nego kod =122 freona.
2iste# se nor#alno #o/e dopunjavati.
=1*,, je najnovija generacija gasa za rashladne uredjaje izuzetno je eIsplozivan i u ti#
instalacija#a ne#a varenja vec se koriste specijalni alati za spajanje...
=1*,,a -zo+utan i#a for#ulu E!D1,0iako je zapaljiv i eksplozivan rashladni siste#i pune se
vrlo #alo# koliino# izo+utana =1*,,a koji je ekolo$ki prihvatljiviji ak i od =113!a.
=1*1, za kune aparate ?a razliku od nas0 Jvropska unija insistira iskljuivo na kli#a#a0
koje se prave sa ekolo$ki# freono#.
1!
9emperatura
R22
R4-70
R41-a
F /
1!, 1!, ,.% 3 !.! 11.*
13% 137.2 2.* %.! ,.* 1!.)
13, 13!.! !.) 1. 1.%
12% 131.7 7.! 1,.) !.1 22.%
12, 12.) 1,.1 1!.1 *.* 2*.)
11% 12*.1 13.2 17.* ).! 31.7
11, 123.3 1*.% 21.3 12.% 3*.
1% 12,.* 2,.1 2%.! 1%.) !2.%
, 117. 2! 2).) 1).* !.*
% 11% 2.2 3!.7 2*.* %%.2
1, 112.2 32. 3).) 2 *2.3
1% 1).! 37.7 !%.* 32. 7,
2, 1*.7 !3 %1.* 3 7.3
2% 13.) !. %.2 !3.* 7.3
3, 11.1 %!.) *%.2 !).* )*.
3% 1.7 *1.% 72.* %*.1 1,7
!, !.! *.% ,.7 *3.1 11
!% 7.2 7* ).2 7,.* 13,
%, 1, ! ).3 7.7 1!2
%% 12. )2.* 1, 7.3 1%%
*, 1%.* 1,2 11 )*. 17,
1%
*% 1.3 111 12) 1,* 1%
7, 21.1 121 1!1 117 2,1
7% 23.) 132 1%3 12 217
, 2*.7 1!! 1** 1!, 23%
% 2).! 1%* 1, 1%3 2%!
), 32.2 1* 1)% 1** 27!
)% 3% 12 21, 11 2)%
1,, 37. 1)* 22* 1)* 317
1,% !,.* 211 2!3 211 3!,
11, !3.3 22* 2*1 22) 3*%
11% !*.1 2!3 2, 2!7 3)1
12, !.) 2*, 3,, 2** !1
12% %1.7 27 321 2* !!*
13, %!.! 2)7 3!2 3,7 !7*
13% %7.2 317 3*% 32) %,7
1!, *, 337 3) 3%3 %3)
1!% *2. 3%) 1 1 %73
1%, *%.* 32 1 1 *,
5akon toga se skidaju #ano#etri.
"a5to je vakumiranje toliko neop*odno:
>reon koji# se pune kli#a ureaji posle sa+ijanja prolazi kroz kapilarnu cev ili
ekspanzioni ventil gde dolazi do isparavanja. "tvor je #ili#etarskih di#enzija0 freon
isparava na veo#a niski# te#peratura#a 'ispod ,E(0 ali voda na ,E ledi pa e tako doi
do zaepljenja. 6ruga #ogunost je vazduh u cevi#a reaguje sa freono# koji se nalazi
unutar siste#a stvarajui kiselinu koja o$teuje delove ko#presora 'le/ajeve0izolaciju(0
sledi pregrevanje ko#presora0 poveanje te#perature ulja u nje#u i njegovu razgradnju0
i#e pod#azivanje prestaje da +ude efikasno0 sledi kvar ko#presora.
1*
ako je mo)u%e da klima radi+ iako se ne i'vr5i vakumiranje i kako to ;majstori<
koriste:
"dgovor je sledei@ Proizvoai kli#a ureaja isporuuju cevi uz ureaje koje su
prethodno izvaku#irane i napunjenje inertni#a gaso# i tako ne dolazi do reakcije sa
kiseoniko# iz vazduha i do pojave vlage i prljav$tine. 7 jeftiniji# verzija#a cevi su
zatvorene plastini# epovi#a. :ada se pove/u cevi na o+e jedinice0 popu$tanje#
holendera de+lje cevi 'usisna 8 povratna cev( skoro do kraja i odvrtanje# ventila na tanjoj
'potisnoj( cevi na 31% sec 'tj. dok ne pone da izlazi freon( freon je svoji# pritisko#
izduvao vazduh. "vo je0 eventualno0 #ogue uraditi sa#o ukoliko fa+riki i#a dovoljno
freona u siste#u0 tj. ako je #ala du/ina cevi. <ako se ne proverava ni pritisak ni spojevi na
cevi#a0 $to se radi priliko# vaku#iranja. :li#a ureaji naje$e radi na te#peratura#a
iznad ,E pa ne dolazi do zaleivanja kaplica vode unutar siste#a i#e se prevazilazi prva
ogre opisana #ogunost0 ali vlaga u siste#u svakako uni$tava ko#presor i skrauje #u
rad.
11. 'onta2a iltera3 ukljuivanje ureaja u uko utinicu (utinica koja
o+avezno sadr2i i uzemljenje) i putanje u rad
Princip rada kli#a ureaja se svodi na apsor+ovanje energije sa jednog #esta i preno$enje na
drugo. <akav proces zahteva siste# od +ar jedne unutra$nje i jedne spolja$nje jedinice...
Filteri
2vaki kli#a ureaj i#a naj#anje jedan filter. .azduh se priliko# prolaska kroz unutra$nju
jedinicu filtrira '#ehaniki0 antialergijski...(0 osve/ava razni# filteri#a sa #irisi#a i reguli$e
se njegova relativna vla/nost. 5eki ureaji opre#ljeni su i tzv. jonizatoro# $to osigurava
dodatni kvalitet vazduha.
<ip sa#og filtera zavisi od vrste kli#a siste#a. Postoje od o+inih #ehanikih 1 fungicidnih0
elektrostatskih 1antialergijskih0 aktivnih 8 ugljinih.
:valitet filtera se #eri u postoci#a zadr/avanja estica0 na osnovu veliine i koliine estica
koje zaustavlja0 koliine vazduha u #K koji prolazi kroz sa# filter.
17
Filter 'a pra5inu
7klanja pra5inu i esti0e iz vazduha kako +i osigurao konstantantan dovod istog vazduha.
Lednostavno se odr/avaM pranje# ili usisavanje#.
Filter 'a proi5%avanje va'du*a
>ilter za proi$avanje vazduha sakuplja najmanje esti0e pra5ine i )rinje
veliine ,0,1 #ikrona i spreava $irenje bakterija i virusa. >ilter i#a dvije strane sa zrani#1
elektrostatini# filtero# sa prednje strane i filtero# sa aktivni# ugljeno# sa zadnje strane.
>ilter za proi$avanje zraka uvek je ko#+iniran sa nor#alni# filtero#.
Fotokatalitiki !ilter
"vaj filter je anti+akterijski i deodorirajui filter koji uspe$no raz+ija dim
0i)arete0 te takoer zaustavlja razvijanje bakterija+ virusa i mikroor)ani'ama nakupljeni#
u filteru. >otokatallitiki filter uvijek dolazi u ko#+inaciji sa filtero# za proi$avanje zraka.
7gradnju kli#a uredjaja s#o zavr$ili veo#a uspe$no i u odgovarajue# vre#ensko#
roku0 jer je to jako +itno za uspe$no poslovanje. -zvr$ili s#o testiranje kli#e i uruivanje
potre+ne doku#entacije kao i specifikacije i zavr$nog rauna.
4546 - 7peciikacija @
1#ano#etri =J>E" ;#21362127PJ= za vrsta freona
1
1vaku# pu#pa =J>E" =92
1vaku# #etar =J>E"
1alat za pertlovanje =J>E"
1noz za secenje #ali0 veliki =J>E"
1alat za savijanje cevi =J>E"
1adapter za !1,4 =J>E".
1pneu#atska +usilica J5DJ9 %,N oko
1par srafcigera0 i#+usa i $telujucih kljueva.
1)
7peciikacija radova3 materijala i cena
2pecifikacija radova i #aterijala@
O postavljanje standardnih nosaa za spoljnu jedinicu0
O ugradnja sitnog potro$nog #aterijala za postavljanje unutra$nje i spoljne jediice0 kao i
postavljanje #euveznih instalacija
O postavljanje unutra$nje i spoljne jedinice0
O uslugu jednog pro+oja kroz zid. Potre+no je da zid na koje# se postavlja spoljna jedinica
+ude vrste konstrukcije
O postavljanje i povezivanje +akarnih instalacija u du/ini do 3 #
O postavljanje izolacije na +akarne cijevi u du/ini do 3 #
O postavljanje i povezivanje #euveznih elektroinstalacija u du/ini do 303 #
O postavljanje i povezivanje prikljunih #re/nih elektroinstalacija u du/ini do 3 #
O postavljanje i povezivanje kondenz1instalacija za odvod kondenzata iz unutra$nje jedinice
u du/ini do 3 #
O postavljanje ukrasnih kanalica u du/ini do 3 #
O vaku#iranje0 pode$avanje para#etara i pu$tanje u rad ureaja
O uklanjanje i odno$enje otpada sa #jesta ugradnje
/ena 2
1 0ena klima uredjaja 2 8-.==- din
1 u)radnja klima uredjaja sa potrebnim materijalom 2 6.--- din
2,
84K59U:4K
Generalno gledajui0 kli#a ureaji su do+ri za zdravlje ako se pravilno koriste. "dr/avanje#
iste te#perature i vla/nosti #ogu po#oi srani# +olesnici#a i ljudi#a koji i#aju pro+le#a
sa krvni# pritisko#. &euti#0 u kli#atizovani# prostori#a0 osi# o te#peraturi0 strujanju i
vla/nosti vazduha0 potre+no je voditi +rigu i o #ikro+iolo$ko# kvalitetu vazduha koji
udi$e#o. .azduh iz kli#a ureaja0 koji se ne odr/avaju redovno0 esto je lo$eg kvaliteta0 a
ponekad i neugodnog #irisa. .la/na0 prljava i ta#na #esta unutar kli#a ureaja ine plodno
tlo za razvoj i raz#no/avanje +akterija0 plesni i gljivica. -zlo/enost +akterija#a0 plesni0
gljivica#a i ostali# onei$ivai#a #o/e kod ljudi dovesti do neugodnih reakcija0 hroninih
+olesti. 5aje$e tego+e su nadra/enost sluznice oiju0 nosa i grla0 oseaj suvoe sluznice0
ka$alj0 svra+e/0 uestale infekcije disajnih puteva0 glavo+olja i psihiki za#or. -pak0
raz#no/avanje +akterija #o/e da se sprei redovni# i$enje# filtera .
Gledano sa na$e strane0 servisera0 kli#a uredjaji su jako isplatljiv i unosan posao. 5apredko#
tehnologije svaki# dano# sve vi$e0 donosi na# veliki iz+or #odela i razne na#ene kli#a
aprata0 i prosiruje se spektar upotre+e0 tako da se poveava posao. <rudiu se da se $to +olje
usavr$i# i edukuje# kako +ih #aksi#alno iskoristio ovu priliku i postao vodei u ovo#
poslu za na$e podruju0 za koje #isli# da jo$ uvek nije osvojeno.
21