ELEKTRINE

INSTALACIJE INSTALACIJE
Osnovi elektroenergetike
Sadraj
Elektricne instalacije
Osnovni elementi instalacija
Vodovi
Prikljucak objekta na distributivnu mreu
Elementi gromobranske instalacije
Razvodna tabla Razvodna tabla
Brojila elektricne energije
Instalacioni osiguraci
Sklopni aparati
Elektricno osvetljenje
Svetlosni izvori
Principi projektovanja elektricnog osvetljenja
Opasnost od elektricne struje i zatitne mere
ELEKTRINE INSTALACIJE
Elektri!na instalacija je skup elemenata koji slui za
povezivanje "priklju!ivanje# elektri!ni$ prijemnika na
elektri!nu mreu%
Elektri!na instalacija mora biti projektovana i izvedena u
skladu sa postoje&im standardima i normama
"pravilnicima' uputstvima i sli!no#% "pravilnicima' uputstvima i sli!no#%
Osnovna pravila koja treba potovati prilikom izbora i
izvo(enja elektri!ne instalacije)
instalacija se mora izvesti tako da ne bude opasna za
korisnike objekta*
instalacija mora trajno da odoleva me$ani!kim
optere&enjima i ote&enjima' uticajima vlage' praine'
$emikalija itd*
+
ELEKTRINE INSTALACIJE
svim priklju!enim prijemnicima treba osigurati
napajanje elektri!nom energijom propisanog napona
i ,rekvencije*
izgradnja instalacije ne sme da ugrozi stabilnost
gra(evine niti se smeju otetiti druge instalacije u
objektu* objektu*
odabrana instalacija treba za odre(eni slu!aj da bude
najje,tinije reenje' a da ujedno u budu&nosti bez
veliki$ trokova' a prvenstveno bez intervencija na
gra(evinskom objektu' omogu&i pove&anje broja
priklju!eni$ prijemnika i pove&anje priklju!ne snage
postoje&i$%
-
ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema ja!ini struje instalacije delimo na)
instalacije jake struje . kod koji$ se upotrebljavaju ili
mogu nastati struje koje su pod izvesnim uslovima
opasne za ivot ili imovinu% / ovu grupu spadaju i
instalacije niskog napona do 0111V% instalacije niskog napona do 0111V%
instalacije slabe struje . kod koji$ se upotrebljavaju
struje koje nisu opasne po ivot ili imovinu% / ovu
grupu spadaju sve instalacije !iji radni napon izme(u
bilo koji$ provodnika ne prelazi 21V "mali napon#
"tele,onske i signalizacione instalacije u zgradama
itd%#%
2
ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema nameni' razlikujemo instalacije za)
osvetljenje'
elektromotorni pogon'
termi!ke svr$e'
meovito optere&enje% meovito optere&enje%
Prema vrsti objekta' razlikujemo instalacije za)
stambene objekte'
industrijske objekte'
poslovne prostorije'
poljoprivredne objekte "smatraju se vlanim i ugroenim
od poara#'
elektri!ne pogonske prostorije%
3
ELEKTRINE INSTALACIJE
Prema uslovima okoline' razlikujemo instalacije za)
suve prostorije'
speci,i!ne uslove "vlane' mokre i natopljene' vru&e
prostorije' prostorije u kojima postoji opasnost od
poara' prostorije ugroene eksplozivnim smeama#'
u prostorijama sa speci,i!nim ure(ajima% u prostorijama sa speci,i!nim ure(ajima%
Prema na!inu izvo(enja' imamo instalacije sa)
vidno poloenim golim provodnicima'
vidno poloenim izolovanim provodnicima "na odstojnicima'
na nose&oj konstrukciji %%#'
vidno poloenim cevima'
cevima poloenim u zidu "oklopljene instalacije#'
izolovanim provodnicima u zidanim kanalima ili betonskim
blokovima' instalacije ispod poda' na pla,onu4
5
ELEKTRINE INSTALACIJE
Osnovni elementi Projekta elektrine instalacije su)
Projektni zadatak . opis za$tevani$ karakteristika elektri!ne
instalacije od strane naru!ioca ili odgovaraju&e institucije*
Graevinsko arhitektonska osnova objekta . crte dobijen
od naru!ioca*
Izbor i rasporeivanje svetiljki i proraun osvetljenja . na Izbor i rasporeivanje svetiljki i proraun osvetljenja . na
temelju 6ra(evinsko7ar$itektonske osnove i kataloki$
podataka proizvo(a!a svetiljki projektant vri izbor svetiljki
dok ne do(e do reenja koje zadovoljava te$ni!ke uslove
vezane za svetlosne veli!ine*
Izbor i rasporeivanje elektrinih ureaja i vodova i proraun
elektrinih instalacija . po!etno reenje se koriguje dok se
ne zadovolje te$ni!ki uslovi vezani za elektri!ne instalacije
"pad napona' strujna optere&enja itd%#*
8
ELEKTRINE INSTALACIJE
Izbor i rasporeivanje elemenata gromobranske
instalacije i proraun gromobranske instalacije;
Specifikacija materijala;
Predmer i predraun radova . po!etno reenje se
koriguje dok se ne zadovolje ekonomski uslovi*
Izrada dokumentacije . kada se postigne te$ni!ki i Izrada dokumentacije . kada se postigne te$ni!ki i
ekonomski zadovoljavaju&e reenje' pristupa se
kompletiranju dokumentacije% 9okumentaciju
sa!injavaju tekstualni "te$ni!ki opis' te$ni!ki uslovi# i
gra,i!ki dokumenti "jednopolne eme itd%#
9anas se nastoji da se to ve&i deo projektovanja elektri!ni$
instalacija automatizuje primenom ra!unara i odgovaraju&i$
programa opte ili specijalizovane namene%
:
ELEKTRINE INSTALACIJE
lektrina instalacija stana sastoji se od slede&i$
elemenata)
elektroenergetske instalacije "napajanje osvetljenja'
stalni$ prijemnika' pokretni$ prijemnika "priklju!nice#'
instalacija voda za daljinsko upravljanje#'
instalacije slabe struje "priklju!ak tele,ona' ku&ne instalacije slabe struje "priklju!ak tele,ona' ku&ne
signalizacije "inter,on' antene'%%#%
S obzirom na uslove okoline u pojedinim prostorijama
instalacije u stanu delimo na)
instalacije u suvim prostorijama'
u ku$injama'
u kupatilima i ;<%
01
Osnovni elementi instalacija
Osnovni elementi elektri!ni$ instalacija su)
vodovi'
elementi za priklju!ak na gradsku mreu'
elementi gromobranske instalacije'
razvodna tabla' razvodna tabla'
elektri!na brojila'
osigura!i'
sklopke i prekida!i'
vodovi i kablovi'
instalacione cevi i pribor za vodove i kablove'
priklju!nice'
utika!i'
sijali!na grla%
00
Vodovi
O vodovima uopte je ve&
bilo re!i' tako da &e se ovde
obratiti panja samo na
niskonaponske vodove koji se
koriste u elektri!nim
instalacijama%
=acionalni standardi utvr(uju =acionalni standardi utvr(uju
oznake kablova' pa tako
imamo i da je >/S odredio
oznake za sve grupe i vrste
vodova koje su ?obavezne u
poslovnom odnosu izme(u
proizvo(a!a' isporu!ioca i
korisnika' kao i u projektnoj
dokumentaciji?%
0
Slika 1 Niskonaponski instalacioni kalovi
Vodovi
Oznake izolovani$ provodnika po >/S7u sastoje se od grupa slovni$
simbola i brojeva% / jednoj oznaci moe da bude do est grupa'
mada se prakti!no naj!e&e sre&u dve ili tri grupe% @ko je provodnik
vieilni' pa ima zatitni ili nulti provodnik' tada ima jednu grupu
oznaka vie%
I !"#pa ozna!ava speci,i!nost voda' odnosno posebno podru!je
primene voda' zatim vrstu materijala izolacije i vrstu materijala primene voda' zatim vrstu materijala izolacije i vrstu materijala
plata%
II !"#pa ozna!ava speci,i!nost konstrukcije voda koja je zna!ajna za
neku odre(enu primenu% Ova grupa simbola odvaja se od prve
grupe simbola kosom crtom%
III !"#pa sadri podatak o zatitnom provodniku% @ko je u energetski
vod ugra(en zatitni ili nulti provodnik' ali uvek zeleno7ute boje' u
oznaci se stavlja slovo ?A?' koje se odvaja crtom od pret$odne
grupe%
0+
Vodovi
IV !"#pa ozna!ava vrstu materijala od kojeg je je provodnik izgra(en i
oblik preseka provodnika% Bada je materijal bakar i kada je presek
okrugao' tada se ne koristi nikakva oznaka% Ova grupa ima dve oznake)
@ . za aluminijumski provodnik'
S . za sektorski presek provodnika' koji se prakti!no
upotrebljava samo za kablove%
Ova grupa simbola se odvaja povlakom od tre&e% Ova grupa simbola se odvaja povlakom od tre&e%
V !"#pa daje podatke o broju ila "celina od provodnika i izolacije sa
eventulanim omota!em za u!vr&ivanje izolacije na provodniku#% Ova
grupa se ispisuje iza pret$odne samo sa jednim slovnim razmakom a
bez drugog znaka%
VI !"#pa simbola ozna!ava visinu nazna!enog napona za koji je vod
izra(en% Ova oznaka se ne stavlja za vodove izra(ene za male i niske
napone' ve& isklju!ivo za visoke napone% Ispisuje se u nastavku pete
grupe u broju kilovolta u vrednosti linijskog "me(u,aznog# napona%
0-
Vodovi
Bao naj!e&i oblik elektri!ne instalacije u stambenimobjektima
individualne izgradnje' te u ve&imobjektima gde se upotrebljava
klasi!an gra(evinski materijal' zbog ekonomski$ prednosti
naj!e&e se u malter stavlja PPCR vod "PP vod sa izolacijomi
platomod PV< mase' R . sa razmaknutimilama#%
Primer) S6C/7+D0'2 E skra&eno) za svetiljke sa gumenom Primer) S6C/7+D0'2 E skra&eno) za svetiljke sa gumenom
izolacijom' troilni' sa uporednimilama' presek provodnika
0'2mm

%
=a osnovu maksimalno dozvoljenog strujnog optere&enja
provodnika' a u zavisnosti od broja ila' vrste polaganja i
temperature okoline' odre(uje se presek provodnika%
/ zavisnosti od vrste optere&enja "trajno ili povremeno#'
odre(uje se nazna!ena struja topljivi$ umetaka osigura!a i
automatski$ prekida!a za zatitu vodova%
Bontrolie se pad napona' koji mora biti manji od dozvoljenog%
02
$"iklj#%ak ojekta na dist"i#tivn#
m"e&#
Priklju!ak na distibutivnu mreu je veza izme(u
elektri!nog brojila potroa!a i distributivne mree i moe
se posmatrati kao konstuktivna celina sa!injena od
spoljanjeg i unutranjeg priklju!ka% /obi!ajena je praksa
da spoljanji deo priklju!ka izra(uju elektrodistributivna
preduze&a% Objekat moe biti priklju!en na mreu na preduze&a% Objekat moe biti priklju!en na mreu na
jedan od slede&i$ na!ina)
vazduni priklju!ak na nadzemnu niskonaponsku mreu .
ovo je priklju!ak izme(u nadzemnog voda mree i
izolatora na zgradi' uklju!ivo ti$ izolatora% Foe se izvesti
preko krovnog nosa!a ili pomo&u samonosivog kabla
pri!vr&enog na zid objekta% Potrebno je dimenzionisati
vodove prema jednovremenom vrnom optere&enju' a
mora se voditi ra!una o maksimalnom rasponu%
03
$"iklj#%ak ojekta na dist"i#tivn#
m"e&#
kablovski priklju!ak na nadzemnu mreu% Ova vrsta priklju!ka
izvodi se mestima sa nadzemnom' vazdunom mreom kada
ne elimo da potporni izolatori ili nosa!i rue izgled zgrada%
=a stubu mree koji je najblii objektu postavi se kablovska
glava od koje ide kabl vertikalno niz stub' pa zatim u zemlju'
ulazi pod zgradu i zavrava na sabirnicama ormana za brojila
ili priklju!noj kutiji na ,asadi zgrade% =a vertikalnoj trasi kabl
mora biti me$ani!ki zati&en zatitnim olukom ili cevi od
ili priklju!noj kutiji na ,asadi zgrade% =a vertikalnoj trasi kabl
mora biti me$ani!ki zati&en zatitnim olukom ili cevi od
visine 0'51m od zemlje i 1'+1m u dubini zemlje*
priklju!ak podzemnim kablom na niskonaponsku mreu%
Svojstven je u velikim i urbanizovanim celinama u kojima je
distributivna mrea izvedena podzemnim kablom*
priklju!ak podzemnim kablom na visokonaponsku mreu%
Ova vrsta priklju!ka se izvodi ako se priklju!uju veliki objekti i
kada se distributivna tra,ostanica smeta u unutranjosti
stambenog objekta%
05
$"iklj#%ak ojekta na dist"i#tivn#
m"e&#
/nutranji ku&ni priklju!ak je elektri!ni vod sa opremom
koji spaja sabirnice razvodnog ormana elektri!ni$ brojila sa
spoljanjim ku&nim priklju!kom u pripada elektri!noj
instalaciji zgrade%
Gbog toga' ovaj priklju!ak u celini treba da bude zavren pre
izrade spoljanjeg ku&nog priklju!ka% izrade spoljanjeg ku&nog priklju!ka%
=a!in izrade unutranjeg ku&nog priklju!ka zavisi od vrste
spoljanjeg ku&nog priklju!ka i lokacije brojila* da li su
koncentrisana na jednom mestu ili su u manjim skupinama
po spratovima%
Svaki na!in izrade ima jedan zajedni!ki deo' a to je
elektri!ni vod koji polazi od sabirnica razvodnog ormana i
zavrava se vezom na provodnik spoljanjeg ku&nog
prikju!ka% Ovaj elektri!ni vod nazivamo i napojnimvodom%
08
Elementi !"omo"anske instalacije
@tmos,ersko pranjenje je u osnovi osloba(anje
energije nagomilane u atmos,eri' !iji je izvor delovanje
Sunca%
Posmatranjem i merenjem ustanovljeno je da se svako
atmos,ersko pranjenje sastoji iz vie uzastopni$
elektri!ni$ pranjenja koje se vre u malim vremenskim elektri!ni$ pranjenja koje se vre u malim vremenskim
intervalima%
Gbog te !injenice' struje koje se javljaju imaju sve
osobine visoko,rekventni$ struja%
Prose!na vrednost ja!ine struje kod atmos,erski$
pranjenja' kako iskustvo pokazuje' iznosi oko +1 111 @%
Struja groma ima udarni karakter' tj% veliku amplitudu i
veoma kratko vreme trajanja% Broj grmljavinski$ dana
za >ugoslaviju se kre&e od 00721 dana godinje%
0:
Elementi !"omo"anske instalacije
Bao elektri!na pojava' delovanje groma moe biti sli!no
delovanju elektri!ne struje% 6rom se mani,estuje slede&im
pojavama)
elektro$emijskim . zbog kratkog vremena delovanja nema
prakt!no nikakve vanosti*
akusti!nim . kao posledica elektri!nog pranjenja u akusti!nim . kao posledica elektri!nog pranjenja u
atmos,eri nastaje prasak koji se na zemlji !uje kao grom*
termi!kim . prema 9ulovom zakonu prolaz struje kroz neki
otpor razvija energiju' to u slu!aju veliki$ struja groma
moe dovesti do pojave poara ili eksplozija% Hermi!ko
delovanje nastaje posebno na mestima pove&anog otpora%
Odatle proizilazi osnovni za$tev u gromobranskim
instalacijama da se metalni provodnici dovoljno
dimenzioniu da ne do(e do opasnog zagrevanja i da se
struja groma to kra&im putem odvede u zemlju*
1
Elementi !"omo"anske instalacije
elektrodinami!kim . nastaje ako su dva voda gromobranske
instalacije me(usobno tako postavljena da se jedan nalazi u
magnetskom polju drugoga% He sile mogu biti reda veli!ine
od nekoliko $iljada = po metru duine voda' to zavisi od
ja!ine struje' me(usobnog razmaka i rasporeda vodova%
Gbog elektrodinami!kog delovanja groma' propisima je
odre(eno na kojem se najmanjem razmaku smeju odre(eno na kojem se najmanjem razmaku smeju
postavljati gromovodi' a odre(en je i razmak gromobranske
instalacije od elektri!ni$' gasni$' vodovodni$ i drugi$
instalacija%
indukcijom . na bazi elektrostati!ke indukcije' na izolovanim
metalnim delovima' koji se nalaze unutar objekta' mogu
nastati visoki potencijali u odnosu na zemlju' a usled
elektromagnetske indukcije u duga!kim metalnim
elementima "cevovodima' elektri!nim pro7vodnicima# koji
ne obrazuju zatvoreno kolo' mogu se indukovati naponi reda
desetine kilovolta%
0
Elementi !"omo"anske instalacije
6romobranska instalacija treba da titi ljude i
materijalna dobra "objekte' postrojenja# od opasnosti i
tetni$ posledica groma a treba da zadovolji)
elektri!nu sigurnost'
me$ani!ku sigurnost' me$ani!ku sigurnost'
otpornost prema koroziji'
toplotnu sigurnost "dovoljan presek provodnika da
ne do(e do preteranog zagrevanja#'
ar$itektonske za$teve'
ekonomske uslove%

Elementi !"omo"anske instalacije

6lavni elemeni gromobranske instalacije su hvataljka! odvod i
uzemljiva%
"vataljke su provodnici "trake' ice' metalne povrine ili tela#
postavljeni na istaknutim mestima objekta' a slue sa
pri$vatanje atmos,erski$ pranjenja%
Ivataljke se postavljaju na ona mesta koja su po iskustvu Ivataljke se postavljaju na ona mesta koja su po iskustvu
naj!e&e izloena udarcima groma% Ho su tornjevi' dimnjaci'
razne izbo!ine na krovu' stre$e "posebno na ravnim
krovovima#%
Bao $vataljka "pri$vatni vod# moe da poslui i krov od lima
koji mora biti najmanje 1'2 mm debeo%
=ormalno se za $vataljke upotrebljava pocinkovana !eli!na
traka koja se polae najviim delom krova% Ivataljke se polau
na !eli!ne nosa!e' ako konstrukcija krova nije od drveta ili
lako zapaljivog materijala%
+
Elementi !"omo"anske instalacije
#dvodi su provodnici koji spajaju $vataljke s uzemljenjem% /
principu' ovo spajanje treba izvriti najkra&im putem uz to
manji broj nastavaka% / tu svr$u moe da poslui pod
odre(enim uslovima i metalna konstrukcija zgrade' oluci i
sli!no% Vertikalne olu!ne cevi se koriste kao odvodi samo u
kombinaciji sa odvodima od metalni$ provodnika% / tom
slu!aju svaki drugi oluk se moe smatrati odvodom%
kombinaciji sa odvodima od metalni$ provodnika% / tom
slu!aju svaki drugi oluk se moe smatrati odvodom%
$zemljivai su provodnici poloeni u zemlju koji slue kao
veza izme(u odvoda i zemlje% 9elovanje gromobranskog
uzemljenja karakterie udarni otpor rasprostiranja %
u
% Ga
speci,i!ni otpor zemlje manji od 21m' udarni otpor
uzemljiva!a moe da iznosi najvie 1' ako propisima za
pojedine slu!ajeve nisu date druge vrednosti% @ko je
speci,i!ni otpor zemlje ve&i od 21m' vrednost udarnog
otpora %
u
moe da iznosi najvie 8J od izmerenog
speci,i!nog otpora zemlje izraenog u m%
-
Ra'vodna tala
%azvodna tabla je mesto elektri!ne instalacije sa
koga polaze vodovi pojedini$ strujni$ kola%
Faterijal od kojeg se izra(uju je !eli!ni lim ili
plo!e od plasti!ne mase%
Bonstruktivno' razvodne table su u ku&nim Bonstruktivno' razvodne table su u ku&nim
instalacijama pristupa!ne sa prednje strane%
Razlikujemo glavne i sporedne razvodne table%
Glavna razvodna tabla ima na sebi dovodni vod
vezan za gradsku mreu' dok sporedne "spratne'
sekcione# imaju dovodni vod kao ra!vu' strujno
kolo' koje dolazi od glavne razvodne table%
2
Ra'vodna tala
Razvodne table po sadrini mogu biti)
instalacione . samo sa osigura!ima i prekida!ima'
mogu biti otvorene i zatvorene izvedbe*
za elektrina brojila . sa osigura!ima i brojilima'
sa ormanima' uz eventualno FHB' odnosno RHB sa ormanima' uz eventualno FHB' odnosno RHB
prijemnike "vidi &rojila#*
kasetirane 'razvodne baterije( za grube pogone
"prostorije sa prainom' vlagom' kiselim
isparenjima i za grub rad# razvodne table se
smetaju u odgovaraju&e ormane koji pruaju
potrebnu zatitu%
3
("ojila elekt"i%ne ene"!ije
&rojila elektrine energije 'rada( su
instrumenti ili aparati za merenje elektri!ne
energije% Osnovni tipovi brojila su)
jedno,azno brojilo' jedno,azno brojilo'
tro,azno brojilo'
tro,azno dvotari,no brojilo'
brojila za reaktivnu energiju%
5
("ojila elekt"i%ne ene"!ije
Brojilo za reaktivnu energiju registuruje reaktivnu
elektri!nu energiju sa svr$om da se naplatom reaktivne
energije stimulie potroa! da popravi svoj sa!inilac
snage%
9votari,no brojilo se koristi u distributivnim podru!jima
gde postoji tzv% ?je,tina? i ?skupa? tari,a% gde postoji tzv% ?je,tina? i ?skupa? tari,a%
Savremeno prebacivanje sa jedne na drugu tari,u vri
se upotrebom ton,rek,entnog relea i prijemnika za
mrenu telekomunikacionu komandu "tzv% FHB# "u
onim mreama koje imaju i izvor tonske u!estanosti#'
odnosno preko odgovaraju&e radioveze i prijemnika
"RHB#%
8
Instalacioni osi!#"a%i
Gatita vodova od nedozvoljenog optere&enja' bilo
namernog ili slu!ajnog ili od optere&enja kratkom vezom
reena je upotrebom osigura!a koji se stavlja na po!etak
voda u smeru dolaska struje%
/koliko se u instalaciji' neposredno pored osigura!a'
postavlja i prekida!' savetuje se da se osigura! postavi iza postavlja i prekida!' savetuje se da se osigura! postavi iza
prekida!a' jer se tada osigura! menja pri otvorenom
prekida!u i nije pod naponom%
Pri upotrebi automatski$ prekida!a' osigura! se obavezno
postavlja iza prekida!a%
Osigura! vri zatitu voda prekidom strujnog kola u koji je
montiran%
Ovaj prekid moe se vriti topljenjem umetka u osigura!u'
elektromagnetnim dejstvom ili termi!kim dejstvom kojim se
savija bimetalna traka
:
Instalacioni osi!#"a%i
=ai te$ni!ki propisi razvrstavaju osigura!e u tri osnovne
grupe)
instalacioni osigura!i sa navojem tipa 9*
noasti osigura!i tipa ='
automatski osigura!i ili jednopolni instalacioni
automati% automati%
Instalacioni osigurai sa navojem tipa ) sastoje se od
osnove ili podnoja "porculanske podloge#' kape' topljivog
umetka ili patrone i kalibrisanog prstena "zamenljiv deo
podnoja#%
Gatita voda se na!elno izvodi na taj na!in to se tanki
provodnik u topljivom umetku istopi pre nego to se
zati&eni provodnik zagreje na dozvoljenu temperaturu%
+1
Instalacioni osi!#"a%i
Primeri osigura!a)
01@ . osnova do 2@' boja uloka crvena'
dugotrajne struje . jo ne prekida 0'2I
n
' mora
da prekine 0':I
n
u trajanju 0$'
03@ . osnova do 2@' boja uloka siva' 03@ . osnova do 2@' boja uloka siva'
dugotrajne struje . jo ne prekida 0'-I
n
' mora
da prekine 0'52I
n
u trajanju 0$%
Bratkotrajne struje . za struje 5'1I
n
vreme
pregaranja ice je za normalne "brze# osigura!e
mora biti manje od 1'01s' a za trome mora biti
ve&e od 1'01s%
+0
Instalacioni osi!#"a%i
Prema brzini delovanja' topljivi umeci su normalni
'brzi( i tromi%
Hromi osigura!i moraju biti ozna!eni simbolom
tromosti ?pu?%
Hromi osigura!i su pogodni za primenu kod vodova Hromi osigura!i su pogodni za primenu kod vodova
na koje su priklju!ena ve&a sijali!na optere&enja i
elektromotori%
Bod ovi$ prijemnika u prvommomentu nakon
uklju!enja dolazi do pojave pove&ani$ struja' koje
ne bi trebalo prekidati%
9akle' tromi uloci su manje osetljivi i pruaju
mogu&nost boljeg iskori&enja preseka voda%
+
Instalacioni osi!#"a%i
*o+asti osigurai tipa * sastoje se od osnove ili
podnoja' topljivog umetka ili patrone "oblika cevi'
obi!no pravougaonog oblika# i izolacione drke%
Ovi osigura!i imaju osobine velike prekidne mo&i' a
namenjeni su prekidanju veliki$ struja pri preoptere&enju namenjeni su prekidanju veliki$ struja pri preoptere&enju
ili kod kratkog spoja pa se !esto nazivaju niskonaponski
uinski osigurai ili skra&eno *,-osigura!i%
/potrebljavaju se naj!e&e u industrijskimi
distributivnimmreama' a za struje do 021@%
=ikada ne treba umesto originalnog umetka koristiti
krpljenje "?licnovanje?# . stavljanje neodgovaraju&eg
provodnika umesto pregorele niti u umetak%
++
Instalacioni osi!#"a%i
.utomatski osigurai ili jednopolni instalacioni automati
ure(aji koji prekidaju elektri!no kolo pri odre(enom
optere&enju' a da se ne vri unitavanje materijala%
Ovi osigura!i isklju!uju elektri!no kolo pomo&u
elektromagneta ili pomo&u bimetalne trake' a !esto
imaju ugra(ena oba na!ina isklju!ivanja% imaju ugra(ena oba na!ina isklju!ivanja%
Elektromagnet isklju!uje pri kratkoj vezi i naglimvelikim
optere&enjima "brzo ili elektromagnetno isklju!ivanje#'
dok bimetalna traka isklju!uje pri dugotrajnimmanjim
optere&enjima "tromo ili termi!ko isklju!ivanje#%
Imaju dva osnovna oblika . sa podnojemi na zavrtanj%
@utomatski osigura!i na zavrtanj namenjeni su da u
postoje&iminstalacijama sa topljivimosigura!ima ove
zamene sa najmanjimizdacima%
+-
Sklopni apa"ati
Sklopni aparati 'ureaji! naprave( slue za ostvarivanje veze
"uklju!ivanje' odnosno isklju!ivanje# u strujnim kolima% /
strujnim kolima' osim normalne struje "trajne struje
optere&enja#' moe do&i i do pojave prekomereni$ struja)
struje preoptere&enja' struje uklju!enja' ili struje kvara% /
zavisnosti od prekidne mo&i' sklopne aparate delimo na) zavisnosti od prekidne mo&i' sklopne aparate delimo na)
rastavljae' koji nisu u stanju da isklju!uju niti uklju!uju
optere&eno strujno kolo% /potrebljavaju se u razvodnim
ormanima i postrojenjima' a osnovna im je uloga vidno
odvajanje pojedini$ delova postrojenja u cilju zatite
pogonskog osoblja% >ednostavne su konstrukcije' kontakti se
sastoje iz nepokretnog i pokretnog dela*
sklopke' uklapaju i isklapaju normalne struje optere&enje i
struje preoptere&enja' ne poseduju elektromagnet% 9elimo
i$ na)
+2
Sklopni apa"ati
instalacione' koje uklju!uju i iskju!uju strojno kolo' prekidaju
struje do I
n
% /potrebljavaju se u instalacijama stanova'
poslovni$ prostora itd% Izra(uju se za napone do 211V' a
struje od do 2@% Prema na!inu ugradnje' mogu biti za
ugradnju ispod i iznad maltera' za ugradnju u razne aparate ili
za specijalne namene "npr% inska vozila#% Prema na!inu
rukovanja' mogu biti okretne' pregibne' mikro i potezne%
za specijalne namene "npr% inska vozila#% Prema na!inu
rukovanja' mogu biti okretne' pregibne' mikro i potezne%
motorne! koje prekidaju struje "2701I
n
# i imaju bimetalni
okida! podesiv u nekomopsegu% Slue za zatitu
elektromotora od preoptere&enja' grubog pokretanja' suvie
velikog zagrevanja pri uko!enom rotoru' dvo,aznog rada
motora' pojave kratkog spoja' nedozvoljeno visokog napona*
grebenaste sklopke' mogu biti jednopolne ili dvopolne'
ukju!enje i isklju!enje u sklopci vri se pomo&u grebena koji
se nalaze na osovini sklopke% =azna!ene struje od 01 do
01@* +3
Sklopni apa"ati
kontaktore% Bontaktori su sklopke za daljinsko
upravljanje i dranje u uklju!enom stanju pomo&u
elektromagneta%
Osnovni delovi su im) elektromagnet "jezgro' kotva'
namot' nosa! kontakta#' kontakti "glavni . uvek uklopni namot' nosa! kontakta#' kontakti "glavni . uvek uklopni
"radni##' pomo&ni "mogu biti uklopni ili isklopni#'
komora za gaenje luka "iznad 03@#' ku&ite' priklju!ci'
opruge%
Barakteristike su im) nazna!ena struja' nazna!eni
napon glavni$ kontakata' napon i ,rekvencija kalema
elektromagneta "1V' ponekad +81V' 21Iz#' broj
uklju!enja do 0111 na !as' ukupno reda 01
5
%
Pomo&na oprema) tasteri i bimetalni releji%
+5
Sklopni apa"ati
prekidai . prekidaju i normalne pogonske struje' kao i
struje kratkog spoja% Osnovni delovi) podesivi bimetalni
i podesivi elektromagnetski okida!' komora za gaenje
luka' pomo&ni i glavni kontakti' okida! za daljinsko
isklju!enje% Izra(uju se za nazna!ene struje do nekoliko
$iljada ampera% $iljada ampera%
releji! okidai! tasteri! signalne sijalice% Releji imaju
elektri!ni signal za isklju!enje' dok okida!i imaju
me$ani!ki signal za isklju!enje% =a taster se deluje
pritiskom "mogu biti otvoreni ili zatvoreni#% Boje) crveni
isklju!enje ure(aja' zeleni ili crni . uklju!enje ure(aja'
uti . proveravanje "testiranje#% Haster u obliku pe!urke
crvene boje slui za urgentna "$avarijska isklju!enja#%
+8
Sklopni apa"ati
+:
Slika ) *oto"ne sklopke
Slika + Instalacioni osi!#"a% tipa ,
Elekt"i%no osvetljenje
Svetlost je u sutini sredstvo koje omogu&uje izvravanje
vidni$ zadataka i normalno kretanje u prostoru' nezavisno
od toga da li je domen prostora otvorenog ili zatvorenog
tipa% Savremeno elektri!no osvetljenje za$teva kvalitetnu
svetlost po spektralnom sastavu i visoke nivoe osvetljenosti%
Svetlosni i'vo"i Svetlosni i'vo"i
Hela koja su sposobna da emituju svetlosnu energiju nazivaju
se svetlosnim izvorima% Izvori dnevne svetlosti su Sunce i
sjajnost atmos,erskog omota!a . neba% Podela veta!ki$
elektri!ni$ svetlosni$ izvora izvedena je s obzirom na princip
nastajanja svetlosti%
Hako se imaju)
izvori svetlosti u obliku sijalica sa u+arenom niti'
sijalice na principu pra+njenja kroz metalne pare ili
gasove%
-1
Svetlosni izvori
Izvori svetlosti u obliku sijalica sa
u+arenom niti 'metalnim usijanim
vlaknom( koriste principe
termi!kog isijavanja%
Prednosti) podnosi velike promene
napona' nema dodatne opreme' napona' nema dodatne opreme'
cos E 0' neosetljive na
temperaturu okoline' te$nologija
je vrlo razvijena' iako se vol,ram
teko obra(uje%
=edostaci) mali stepen iskori&enja
"7+J#' kratak vek trajanja "0211
sati#' boja i koli!ina svetlosti i vek
trajanja zavise od napona' jak
bljesak' velika struja uklju!enja%
-0
Svetlosni i'vo"i
Prema nameni sijalice sa metalnimvlaknomdele se u)
sijalice za op/tu upotrebu0 minjon E0-' normal E5'
golijat E-1'
reflektorske sijalice . balon sa unutranje strane
metalizovan' tako da zra!e u koncentrisnom snopu'
halogene sijalice. sijalice od vol,ramovog vlakna halogene sijalice. sijalice od vol,ramovog vlakna
smetene u cevi od kvarcnog stakla u kojoj je tako(e
gas za punjenje i vrlo mala koli!ina $alogenog
elementa "jod ili brom#% Prisustvo $alogenog elementa
omogu&uje da se sa vlakna ispareni vol,ram vrati
nazad "vol,ram $alogeni kruni proces#' !ime se
pove&ava iskori&enje i trajanje sijalice% Po pravilu su
smetene u opti!ki sistem re,lektora i primenjuju se za
spoljanje i unutranje osvetljenje%
-
Svetlosni i'vo"i
projekcione sijalice . sijalice za ,ilmske i HV
studije' pozornice' operacione stolove'
ostale vrste%
Sijalice na principu pra+njenja kroz metalne pare
ili gasove ",luorescentne' natrijumske' ivine' ili gasove ",luorescentne' natrijumske' ivine'
neonske#%
Ove sijalice koriste jonizaciju i luminiscenciju'
naime usled elektri!nog pranjenja u gasu ili
metalnoj pari ili u nji$ovim meavinama deo
energije se' zbog prelaska elementarni$ !estica u
atomu pare ili gasa na druge nivoe' pretvara u
svetlost%
-+
Svetlosni i'vo"i
Osnovni tipovi sijalica na principu pra+njenja kroz
metalne pare ili gasove su)
fluorescentne "ivine niskog pritiska# . vakumirana
staklena cev sa malim sadrajem ivem' sa unutranje
strane prevu!ena slojem K< pra$a% <ev je na oba kraja strane prevu!ena slojem K< pra$a% <ev je na oba kraja
zatvorena podnocima na kojima se nalaze izvodi za
priklju!ak u odgovaraju&e grlo svetiljke% Poseduje
najmanji bljesak' primenjuje sa samo u zatvorenim
prostorijama% Radni napon je manji od 1V' dok je
potreban napon paljenja 0kV' to se ostvaruje
prigunicom i starterom%
--
Svetlosni i'vo"i
+ivine visokog pritiska . pranjenje se odvija samo u
malom balonu' pomo&ne elektrode zagrevaju ivu da
ispari' proces paljenja je dug "+ min#' jo vie vremena
je potrebno da proradi posle nestanka napajanja
"potreban je visok napon da se upali iva pod visokim "potreban je visok napon da se upali iva pod visokim
pritiskom' pa se prvo iva mora kondenzovati#%
Potrebna je samo prigunica%
natrijumove . emituju prodorno uto7narandastu
svetlost% Primenjuju se za osvetljenje tunela i
saobra&ajnica% Poseduje visokonaponski upalja!
"2kV#' pa nema problema posle nestanka napajanja%
-2
$"incipi p"ojektovanja elekt"i%no!
osvetljenja
Postupak projektovanja elektri!nog osvetljenja odre(uju
uglavnom uslovi dobrog osvetljenja koji obu$vataju)
namenu'
estetske za$teve'
ekonomi!nost'
pouzdanost' pouzdanost'
dovoljan nivo srednje osvetljenosti i pravilan raspored svetiljki'
ravnomernost osvetljenosti i ograni!enje bljetanja%
Pri izradi projekta unutranjeg osveljenja po zna!aju se javljaju
slede&e etape)
izra!unavanje potrebnog svetlosnog ,luksa'
izra!unavanje broja izvora svetlosti'
izra!unavanje potrebnog broja svetiljki'
odre(ivanje rasporeda svetiljki'
izra!unavanje stvarne srednje osvetljenosti%
-3
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
Elektri!na energija je' uz sve prednosti koje ima njena
iroka primena' pra&ena i nizompojava koji mogu da
predstavljaju opasnost za !oveka' ivotnu sredinu' opremu i
ure(aje%
Ove pojave se permanentno izu!avaju i odgovaraju&om
me(unarodnomi nacionalnomlegislativomi standardima me(unarodnomi nacionalnomlegislativomi standardima
se ure(uje oblast zatite od elektri!ne struje%
Osnovna opasna dejstva elektri!ne struje su opasnost od
direktnog dodira sa delovima elektri!ne instalacije i
opreme' opasnost od indirektnog dodira' opasnost od
toplotnog dejstva koju razvija elektri!na oprema ili
instalacije' opasnost usled udara groma i posledica
atmos,erski$ pranjenja' opasnost od tetnog uticaja
elektrostati!kog naelektrisanja%
-5
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
Ltetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu
rada su tetnosti usled jonizuju&eg i nejonizuju&eg
zra!enja%
Elektri!na struja koja prolazi kroz !ove!je telo
moe da izazove slede&a direktna delovanja) moe da izazove slede&a direktna delovanja)
toplotna "opekotine#'
me$ani!ke "ote&enja tkiva#'
$emijsko "elektroliza#'
bioloko . izaziva gr!enje mii&a' prekid
disanja' $aoti!nu kontrakciju sr!anog mii&a'
potpuni prestanak sr!anog rada' ote&enje
centralnog nervnog sistema i drugo%
-8
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
Gatitna sredstva koja se koriste u elektroenergetskim
objektima i postrojenjima za zatitu od elektri!nog
udara' djelovanja elektri!nog luka' produkata gorenja i
pada s visine su)
zatitna oprema7 prema potrebi koriste se)
izolacioni alat' detektor napona' izolacione motke' izolacioni alat' detektor napona' izolacione motke'
prenosne naprave za uzemljivanje i kratko
spajanje' sredstva za ogra(ivanje i izolovanje od
delova pod naponom "izolacioni tepisi' plo!e'
pregrade' prekriva!i' kape' izolaciona postolja itd# i
oznake upozorenja i zabrane'
li!na zatitna sredstva7 zatitno radno odelo' lem'
titnik za o!i i lice "moe da bude deo lema# ili
zatitne nao!are' zatitne rukavice' zatitna obu&a'
sigurnosni pojas%
-:
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
Stepen opasnosti pri izlaganju !ove!jeg tela elektri!noj
struji zavisi od !etiri ,aktora)
od puta kojim struja prolazi' odnosno od organa koji su
za$va&eni strujom'
od oblika i ,rekvencije struje'
od intenziteta struje i od intenziteta struje i
vremena delovanja struje%
Podnoljive ja!ine' bez opasnosti' ve&e su kod jednosmerne
struje' nego kod naizmeni!ne%
Prema propisima dozvoljeni napon dodira za !oveka je 21V'
21731Iz% =apon je indirektno opasan za !oveka' jer on
uspostavlja struju u !ove!jemtelu%
21
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
Movek moe do&i u opasnost direktnimili
indirektnimdodiromdelova pod naponom%
Razlikujemo slede&e na!ine zatite od elektri!nog
udara)
od direktnog dodira0 od direktnog dodira0
kompletna zatita . izolovanje' ogra(ivanje u
ku&ita'
dodatna zatita . zapreke' stavljanje van
do$vata ruke' automatskim isklju!ivanjem
ure(ajima koji deluju na di,erencijalnu struju'
upotrebom sigurnosno malog napona'
upotrebom malog radnog napona%
20
Opasnost od elekt"i%ne st"#je i
'a-titne me"e
od indirektnog dodira0
upotrebom sigurnosno malog napona'
upotrebom malog radnog napona'
automatskim isklju!ivanjem napajanja'
izjedna!enjem potencijala "1* sistem . najvie odgovara staroj
zatiti ?nulovanjem?' 11 sistem . najvie odgovara staroj zatiti zatiti ?nulovanjem?' 11 sistem . najvie odgovara staroj zatiti
?zatitno uzemljenje?' I1 sistem . najvie odgovara staroj zatiti
?sistem zatitnog voda? . primenjuje se za mree bez nultog
voda koje su uzemljenje preko velike impdanse#'
dodatnim izjedna!enjem potencijala'
upotrebom aparata i ure(aja klase II'
postavljanjem u izolovane prostorije'
lokalnim izjedna!enjem potencijala'
elektri!nim odvajanjem "trans,ormator 0)0#%
2
Niteratura
F% Filankovi&' 9% Peri&' I% Vlaji&7=aumovska'
2#snovi elektroenergetike3' Visoka kola
elektrote$nike i ra!unarstva strukovni$ studija'
Beograd' 10+% Beograd' 10+%
2+