UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIOIH NAUKA

LABORATORIJA ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE







JOOMLA CMS
Skripta iz predmeta Elektronsko poslovanje
2

Sadraj
1. Portali ........................................................................................................................................ 4
2. CMS ........................................................................................................................................... 5
2.1. JOOMLA CMS ................................................................................................................... 10
2.1.1. Instalacija Wamp Server i Joomla CMS ...................................................................... 13
2.1.2. Instalacija Joomla CMS ............................................................................................. 18
3. Administracija Joomla CMS portala .......................................................................................... 21
3.1. Globalna podeavanja ...................................................................................................... 23
3.2. Administracija korisnika ................................................................................................... 24
3.3. Administracija jezika ........................................................................................................ 25
3.4. Upravljanje templejtima .................................................................................................. 27
3.5. Administracija sadraja .................................................................................................... 32
3.5.1. Sekcije ...................................................................................................................... 33
3.5.2. Kategorije ................................................................................................................. 34
3.5.3. lanci ....................................................................................................................... 36
3.5.4. Administracija naslovne strane ................................................................................. 40
3.6. Moduli ............................................................................................................................. 41
3.6.1. Archived content ...................................................................................................... 42
3.6.2. Banner ..................................................................................................................... 43
3.6.3. Breadcrumbs ............................................................................................................ 43
3.6.4. Custom HTML ........................................................................................................... 44
3.6.5. Feed Display ............................................................................................................. 44
3.6.6. Footer ...................................................................................................................... 44
3.6.7. Latest News .............................................................................................................. 45
3.6.8. Login ........................................................................................................................ 45
3.6.9. Menu ....................................................................................................................... 46
3.6.10. Most Read Content................................................................................................... 47
3.6.11. NewsFlash ................................................................................................................ 47
3

3.6.12. Poll ........................................................................................................................... 47
3.6.13. Random Image ......................................................................................................... 48
3.6.14. Related articles ......................................................................................................... 48
3.6.15. Search ...................................................................................................................... 48
3.6.16. Sections .................................................................................................................... 49
3.6.17. Statistics ................................................................................................................... 49
3.6.18. Syndicate .................................................................................................................. 49
3.6.19. Who's Online ............................................................................................................ 49
3.6.20. Wrapper ................................................................................................................... 50
3.7. Komponente .................................................................................................................... 50
3.7.1. Baneri ....................................................................................................................... 51
3.7.2. Kontakti .................................................................................................................... 52
3.7.3. Komponenta za ankete ............................................................................................. 53
3.7.4. Komponenta Web links............................................................................................. 54
3.8. Instalacija dodatnih komponenti ...................................................................................... 56
3.9. Upravljanje menijima ....................................................................................................... 64
3.9.1. Detaljna objanjenja svih tipova stavki menija .......................................................... 70
3.9.2. Primer menija ........................................................................................................... 81
3.10. Joomla Tools ................................................................................................................ 92
4. Backup baze i prebacivanje Joomla sajta na drugu lokaciju .......................................................... 93
4.1. Importovanje baze ................................................................................................................ 94





4

1. Portali

Najua definicija portala je da su portali jedinstvena taka pristupa mnogobrojnim izvorima
podataka. Portali objedinjuju razliite informacije iz vedeg broja izvora, pruajudi tako dosledne
podatke i pristup brojnim aplikacijama, koje bi u suprotnom predstavljale zasebne jedinice.
Personalizovani portal je stranica na Webu koja uglavnom prua mogudnosti posebno prilagoene
svakom korisniku, uz mogudnost poseta i prelaska na stranice sa drugaijim sadrajem. Dizajnirana je
za koritenje distrubuiranih aplikacija, kao i razliitog broja softvera koji deluju izmeu aplikacije i
mree kako bi omogudili razne usluge sa brojnih drugih izvora.
Bez obzira na to gde se informacije nalaze ili kog su formata, portal prikuplja sve informacije na nain
koji je odgovarajudi za krajnjeg korisnika. Svrha portala je, dakle, da krajnjem korisniku obezbedi
pogodan nain pristupa i interakciju sa poslovnim aplikacijama, ljudima, sadrajima i procesima.
Korisnici mogu da personalizuju i organizuju izgled portala prema sopstvenim kriterijumima,
upravljaju sopstvenim profilima, kao i da objavljuju i dele dokumenta. Ovo znai da je portal
zasnovan na principu dinaminog web sajta, samim tim web programeri susredu se sa problemima
koji nastaju sa sve vedom kompleksnodu web aplikacija. Sutina problema je u zahtevima za
integracijom mnogobrojnih razliitih korisnikih interfejsa i skladita podataka.
Osnovna podela portala je na horinzotalne i vertikalne portale. Horinzotalni portali posetiocu pruaju
informacije iz vie razliitih oblasti (http://www.nadlanu.com) dok vertikalni portali ("vortali") su
sajtovi ija je svrha objedinjavanje svih aktivnosti iz jedne oblasti (http://www.internet.com)
Neki od osnovnih elemenata aplikacija na portalu, gledano sa aspekta klijenta, su:
Portal kombinuje nekoliko osnovnih sistema i aplikacija na jednoj stranici u vreme upita;
Obezbeuje jedinstvenu sign-on formu;
Sadraji su dinamini i mogu se filtrirati, personalizovati i osigurati; i
Portal je dizajniran da uslui hiljade konkurentnih sesija.
Kao prednosti Web portala mogu se navesti sledede:
Inteligentna integracija i pristup sadrajima, aplikacijama i raznim informacijama;
Poboljana komunikacija i saradnja izmeu korisnika;
Objedinjen, trenutni pristup svim sasvim razliitim informacijama;
Personalizovana interakcija korisnika; i
Brza, jednostavna modifikacija i odravanje sadraja na stranici.

5

2. CMS

Prvi korak ka izlasku kompanije na Internet, je svakako postavljanje Web prezentacije koja de svim
zainteresovanim stranama pruiti neophodne informacije o poslovanju same kompanije. U poetnoj
fazi poslovanja na Internetu, sajt kompanije se uglavnom sastoji od nekoliko statikih stranica sa
osnovnim informacijama. Meutim, globalni trendovi, dinamino okruenje pred kompanije stavljaju
sve kompleksnije zahteve za projektovanjem i implementacijom poslovanja na globalnoj mrei.
Vremenom, uporedo sa rastom poslovanja kompanije na Interentu, javlja se potreba za
proirivanjem sajta i dodavanjem vedeg broja novih funkcionalnosti.
Dodatno, kako organizacije orijentisane na rast tee da proire kompleksne poslovne procese na
web, oni esto nalaze da njihovi jednostavni flat-file web sajtovi, osnovni autorski alati, ili ak
sistemi sadraja izraeni po narudbini nisu dovoljni da podre njihove poslovne ciljeve. Tipino, ovo
se deava zato to:
IT osoblje nije opremljeno alatima potrebnim za brzo i trokovno-efektivno graenje
naprednih funkcionalnosti, posebno za odgovore na hitne konkurentske prilike i pretnje
Postojeda struktura web sajtova ne omogudava iroku upotrebu ili deljenje web sadraja
Postojeda arhitektura web sajtova nije proiriva ili interoperatibilna dovoljno da sa manjim
trokovima napravi reenja za jedinstvene poslovne probleme ili da se integrie sa postojedim
back-end sistemima, poslovnim aplikacijama i intranet portalima
Dimenzija problema se povedava ukoliko se pokua sagledati koji sve sadraji mogu da se menjaju
vremenom i koji samim tim zahtevaju auriranje. Na primer:
Specifikacije i cene proizvoda
Ilustracije proizvoda
Informacije o proizvodima
Kategorije proizvoda
Specijalne marketinke akcije koje se s vremena na vreme obavljaju
Uslovi koridenja
Linkovi za navigaciju kroz sajt
Informacije o podrci i servisu
Obavetenja za tampu
Ponude za posao
Kontakt telefoni, adrese, mapa lokacije
6

Logoi, fotografije i dijagrami
...
Iz gore navedenih problema, se moe izvudi zakljuak da je napraviti jedan Web sajt jednokratni
zahtev koji se sa lakodom reava, dok odravati taj isti sajt otvara potpuno novu oblast problema za
ije reenje je neophodno postojanje ozbiljnog softvera koji radi u pozadini i ini put od ideje do
realizacije transparentnim za sve osobe koje su ukljuenje u odravanje jednog Web sajta. Bitno je
napomenuti, da odravanje jednog sajta ne bi trebalo da se oslanja na prisustvo tehnikog osoblja
niti bi to trebao da bude stalni zadatak informacionog odeljenja kompanije. Odravanje mora da
sprovodi netehniko osoblje koje je specijalizovano za sadraj koji treba da se na tom sajtu pojavi, a
ne za nain na koji taj sadraj dospeva na sajt. Tradicionalni alati i metodi pravljenja Web stranica ne
samo da zahtevaju intenzivan ljudski rad ved su ujedno i neefikasni i izuzetno skupi. Na primer, neto
tako trivijalno poput promene samo jedne rei u delu teksta na Web stranici bi uz koridenje
tradicionalnih metoda zahtevalo da to uradi neko ko razume HTML kod.
Pod sadrajem se podrazumeva bilo kakva jedinica digitalne informacije: ona moe biti tekst, slika,
Flash animacija, e-mail poruka, video/audio zapis i slino. Upravljanje sadrajima se odnosi na
efektivno upravljanje digitalnim informacijiama kombinujudi pravila, procese i tokove rada na nain
na koji centralizovana tehnika lica i decentralizovani autori/editori digitalnih informacija mogu te
informacije da kreiraju, menjaju i publikuju na jednostavan nain.
CM sistem je alat koji omogudava razliitom tehnikom i netehnikom osoblju da kreira, menja i na
kraju publikuje razliite sadraje poput teksta, grafike, video zapisa i slino, pri emu je manipulacija
tim sadrajima ograniena centralizovanim setom pravila, procesa i tokova rada koji obezbeuju
koherentan i validan izgled krajnjeg produkta kao to je na primer Web sajt.
Kljune prednosti CMS su:
CM sistem omogudava da informacije budu svee aurirane, konzistentne i visoko kvalitetne.
Sa CM sistemom je posebno izraeno ponovno iskoridenje (engl. reuse) informacija
Sistemi za upravljanje sadrajima omoguduju decentralizovano kreiranje sadraja
CM sistem prikazuje centralizovani tok rada (engl. workflow), proces odobravanja i pravila
po kojima se kontrolie ivotni ciklus sadraja od trenutka kreiranja do trenutka publikovanja
na spoljni medijum
Zamisao CMS-a je da na to loginiji nain napravi hijerarhiju izmeu informacija (sadraja) i
uspostavi meusobne veze.
U pitanju je struktura informacija i njihovo mesto u sistemu u odnosu na ostale informacije,
dok je sam nain na koji se prikazuju podaci sekundaran.
Moe se redi da je prvenstveni cilj dobrog CMS-a uspostaviti hijerarhiju i omoguditi
jednostavno dodavanje, brisanje, izmenu i arhiviranje sadraja, kao i povezivanje
"odvojenih" delova sadraja linkovima (Hypertext).
7

Model CMS-a se, moe podeliti na tri (pod)sistema:
(Pod)sistem kolekcije
(Pod)sistem upravljanja
(Pod)sistem prikazivanja
Na slici je prikazano kako informacije prolaze kroz sistem kolekcije i vradaju se u komponente
sadraja. Sistem publikacije prikazuje komponente iz upravljakog sistema i pretvara ih u publikacije.
Ova slika je pogled na CMS sa najvieg nivoa.


Tri dela sistema koja su logiki izdvojena (sistem kolekcije, sistem za upravljanje i sistem za
publikacije) mogu imati nekoliko preklapanja, kao to su:
Sistem za upravljanje slui kao deo sistema kolekcije. Sadraj se uva u skladitu sadraja pre
nego to se procesira i pre nego to on postane deo sistema kolekcija.
Sistem za upravljanje moe sluiti kao deo sistema publikacije. Skladite se obino nalazi na
istom mestu gde i sajt, i ne moe se jasno izdvojiti od samog sistema koji publikuje sajt.
Sistem publikacije moe sluiti kao deo sistema kolekcije. U sistemima kolekcije koji su
bazirani na web formama, autor unosi sadraj na samoj formi. Taj sadraj uva se u skladitu.
U pozadini, sistem publikacije kreira web formu koju koristi sistem kolekcije.
Tipovi CMS su:
Web CMS za web publikaciju
Transactional CMS (T-CMS) za upravljanje e - commerce transakcijama
Integrated CMS (I-CMS) pomod u radu sa dokumentima i sadrajima
Publications CMS (P-CMS) za izdavatvo
Learning CMS (L-CMS) za web baziran e-learning
8

Enterprise CMS (E-CMS) kombinacija razliitih CMS-a
Danas se termin CMS uglavnom poistoveduje sa terminom WebCMS. Pored sistema za upravljanje
web sadrajem, postoje i ostale tehnologije zasnovane na konceptima CMS. Ove tehnologije ne treba
razmatrati kao odvojen, ved kao niz povezanih i meusobno komplementarnih tehnologija.
Svaki WebCMS program, uopteno gledano, mora da ima bar 3 stvari da bi bio upotrebljiv:
Da na neki nain komunicira sa klijentskim raunarima i korisnikom (client/server)
Da uva unete podatke na nekom mestu (baza podataka)
Da ima svoju "inteligenciju" i alate kojima se korisnici koriste (sam program).
Ove tri osnovne funkcije mogu da budu "spakovane" u jedinstvenu aplikaciju (to ima svoje
nedostatke), ili mogu da se koriste proverena i testirana iroko prihvadena reenja - odvojene
aplikacije za svaku funkciju.
WCM sistemi pokrivaju kompletan ciklus upravljanja web stranicama na sajtu, od obezbeivanja
jednostavnih alata za kreiranje sadraja (tzv.WYSIWYG editori What You See Is What You Get),
preko publikovanja, do krajnjeg arhiviranja .
Na adresi http://www.cmsreview.com/CMSListing.html se nalazi spisak svih znaajnih WCMS
platformi, kao i njihovih karakteristika.

Osnovne funkcionalnosti WCMS sistema se mogu razdvojiti na nekoliko glavnih kategorija:
9

Kreiranje sadraja WCMS obezbeuje okruenje za kreiranje sadraja koje je jednostavno
za upotrebu.
Menadment sadraja - jednom kada se stranica kreira, ona se uva u bazi podataka
(skladitu CMS-a). Na ovaj nain se skladiti sav sadraj, zajedno sa ostalim detaljima
(verzije, dozvole nad sadrajem, status i sl.)
Objavljivanje - kada je kreiranje sadraja gotovo, on moe biti objavljen. Sistemi za
upravljanje sadrajem poseduju jake mehanizme (engine) za objavljivanje, koji
omogudavaju da izgled i raspored strana na sajtu budu primenjeni automatski tokom
objavljivanja.
Prezentacija Putem template-a, WCMS prikazuje sadraj krajnjim korisnicima. abloni
omogudavaju da se na lak i brz nain promeni izgled (prezentacija) sadraja. Neki WCMS
sistemi mogu samostalno da izgrade navigaciju za sadraje tako to provere strukturu
sadraja direktno iz skladita.


Pored navedenih mogu se izdvojiti sledede karakteristike WCMS platformi:
Web interfejs za administraciju
Sistem ablona
Modularan sistem - velika je prednost ako je CMS modularan, tj. sastoji se iz niza manjih
celina
Online ureivanje sadraja
Online ureivanje teksta pomodu WYSIWYG (What You See Is What You Get) editora, tj.
editora realnog prikaza
Upravljanje slikama i fajlovima ostalih formata
10

Ugraena podrka za pretragu
Upravljanje korisnicima
Podrka za viejezinost
Sigurnost
Tehnologija CMS:
U bazi podataka skladite se svi podaci i sadraji
Aplikaciona logika realizuje se u programskom jeziku pogodnom za Web aplikacije.
Najede korideni jezici su: PHP, Java, C#, Python, Ruby
Template sistem definie raspored i izgled elemenata na stranici. Obino su to HTML ili
XHTML templejti, sa umetnutim dinamikim elementima

Sistem za upravljanjem sadrajem se u organizaciju moe implementirati kao centralizovan ili
decentralizovan sistem. Centralizovano stvaranje podrazumeva postavljanje specijalizovanog tima
(pisce, urednike, novinare i dr.) kako bi kreirali novi sadraj i upravljali procesom objavljivanja.
Decentralizovan sistem podrazumeva da je sadraj na intranetu ili korporativnom web site-u u
vlasnitvu vie razliitih poslovnih grupa u okviru organizacije. Po definiciji centralizovani sistem se
koristi za web-sajtove, dok se decentralizovan koristi za upravljanje intranetom.
2.1. JOOMLA! CMS

Joomla! je slobodan sistem za upravljanje sadrajem, re joomla potie od Svahili jezika i znai "svi
zajedno".
Osnovne karakteristike Joomla CMS:
To je open source softver za menadment sadraja (CMS) koji slui za pravljenje i odravanje
websajtova.
Pisana programskim jezikom PHP i kao bazu koristi MySql, a kao web server Apache
11

MVC (Model-view-controller) okruenje za razvoj web aplikacija



Web sajt uraen u Joomla!-i sadri nekoliko elemenata koji zajedno proizvode stranicu onakvom
kakva je vidljiva u pretraivau. Pored osnovnih elemenata koji su u okviru instalacije postoje i
dodatni elementi kojima moete proiriti i dodati nove alate za upravljenje sadrajem. To su
Joomla ekstenzije. Postoji pet tipova ekstenzija:
Komponente (Components)
Moduli (Modules)
Dodaci (Plugins)
abloni (Templates)
Jezici (Languages)

12



Komponente su najveda i najkompleksnija ekstenzija. Svaka komponenta ima administratorski i javni
deo. Prilikom svakog uitavanja stranice poziva se komponenta koja generie glavni sadraj stranice
"main page body" (com_content). Iz ovoga sledi da je na jednoj stranici, odnosno njenom
centralnom delu, mogude prikazati jednu i samo jednu komponentu. Pored standardnih joomla
komponenti postoje i dodatne koje se mogu instalirati u zavisnosti od potreba vaeg sajta, npr.
VirtueMart prodavnica, sh404SEF komponenta koja kreira "Search Engine Friendly" URL-ove
Moduli su jednostavne i fleksibilne ekstenzije koje se koriste za renderovanje strane i mnogo su
jednostavniji od komponenti. Oni su delovi koda koji su integrisani ili interpretirani od nekog drugog
dela programa. Moduli mogu biti najobiniji statiki HTML, mogu "prikupljati" podatke sa naeg ili
nekog drugog sajta, mogu biti povezani na komponentu
Dodaci su osnova za upravljanje dogaajima. Oni predstavljaju dodatne programe tj. dodatne
ekstenzije. U izvravanju bilo kog dela Joomle (bio on u modulu ili komponenti) moe se pokrenuti
neki dogaaj, kada se on pokrene dodatak upravlja izvrenjem akcije nad tim dogaajem. Glavna
osobina dodataka je prikazivanje i proirenje opcija u centralnom delu sadraja.
abloni su u osnovi dizajn Joomla sajta. Svaki ablon sadri definisane pozicije na kojima se u okviru
stranice mogu prikazati moduli dok je centralni deo ablona uvek rezervisan za aktivnu komponentu.
abloni su relativno jednostavni za prilagoavanje i omoguduju maksimalnu fleksibilnost izgleda
sajta.
Jezici su u osnovi fajlovi sastavljeni iz parova klju/vrednost i oni omogudavaju prevod statikog
teksta koji je u vezi sa joomla izvornim kodom. Jezici mogu biti u okviru osnovnog paketa ili kao
dodatna ekstenzija. Oni utiu kako na javni tako i na administratorski deo sajta. ovi paketi sadre
XML meta fajl koji opisuje jezik i font informacije za PDF generisanje sadraja.


13

Neki od primera gde se koristi JOOMLA su:
Korporativni web sajtovi ili portali
Korporativni ekstranet i intranet
Online magazini, novine i puiblikacije
E-commerce i online rezervaicije
Vladine aplikacije
Web sajtovi manjih poslovnih organizacija
Portali zajednica
Sajtovi fakulteta, kola i sl.
Lini sajtovi
Primeri sajtova poznatih organizacija razvijenih u JOOMLA CMS:
United Nations (Governmental organization) - http://www.unric.org
Dnevni list Borba (http://www.borba.rs)
IHOP (Restaurant chain) - http://www.ihop.com
Harvard University (Educational) - http://gsas.harvard.edu
The Green Maven (Eco-resources) - http://www.greenmaven.com
Outdoor Photographer (Magazine) http://www.outdoorphotographer.com
PlayShakespeare.com (Cultural) - http://www.playshakespeare.com

2.1.1. Instalacija Wamp Server i Joomla CMS

Ukoliko elimo da "postavimo" na sajt "na Internet" neophodno je prvo da zakupimo hosting i
domen kod nekog provajdera (napomena: postoje i druge besplatne mogudnosti) iliti web adresu
po kojoj de biti prepoznatljiv na sajt. U okviru hosting paketa dobija se i Control Panel koji
omogudava jednostavno odravanje nae prezentacije kao i njen upload na server. Kad je
prezentacija postavljena na server a hosting i domen pladeni onda korisnik iz bilo kojeg kraja sveta
moe pomodu web browsera pristupiti naoj prezentaciji.
Svaki web sajt bi trebalo da je dostupan korisnicima 24h dnevno 365 dana u godini. Naravno da nam
nije u interesu da prilikom izmene dizajna sajta ili obogadivanja sadraja on ne bude u funkciji, iz tog
14

razloga se postavlja pitanje kako izvriti bilo kakvu promenu na postojedem sajtu ili kako uopte
proveriti da li je naa novonapravljena web prezentacija funkcionalna a ne "obarati" staru verziju
koja radi. Najpraktinije reenje bi bilo kada bi se nekako ove promene mogle vriti i testirati na
lokalnom raunaru a samo finalne verzije upload-ovati na server.
Reenje ovog problema je neki od slededih programski paketa: WAMP, XAMPP, EasyPHP. Oni
objedinjuju sve to nam je potrebno da na naem kompjuteru "simuliramo" rad servera odnosno da
na istom raunaru imamo i klijenta i server.
Pre same instalacije Joomla-e neophodno je proveriti da li va raunar ispunjava osnovne sistemske
zahteve za uspenu instalaciju. Minimalni uslovi su instaliran MySQL 3.23.x (http://www.mysql.com),
Apache 1.13.19 (http://www.apache.org) i PHP 4.2.x (http://www.php.net). MySQL je server baze
podataka, Apache je web server a PHP je skriptni jezik serverske strane. Ovi zahtevi su prisutni samo
kad se vri instalacija Joomla-e u lokalu (na lokalnom raunaru).
Jedna od mnogobrojnih solucija koja reava ove zahteve je programski paket WampServer 2.0.
Predstavlja integrisano reenje za sve gore navedene tehnologije (Apache 2.2.8, PHP 5, MySQL 5).
WAMP radi iskljuivo na windows operativnom sistemu, za korisnike Linux operativnog sistema
koristi se programski paket LAMP (Linux Apache MySQL PHP).
Nakon pokretanja instalacionog fajla WampServer 2.0, celokupan proces instalacije se odvija
automatski.
WampServer 2.0 se pokrede kao i bilo koji drugi program. Ukoliko je WampServer pravilno pokrenut,
u Taskbaru se pojavljuje identifikator . Levim klikom na ikonicu u Taskbaru dobija se prikaz
WampServer panela:

Prilikom instalacije i kreiranja bilo kog dinamikog sajta, neophodno je da se njegov sadraj postavi
(prekopira) u okviru www foldera servera, odnosno u root direktorijum lokalnog servera. Lokalni
server ima pristup samo ovom direktorijumu i svim njegovim poddirektorijumima tako da je iz tog
razloga neophodno da se kompletan sadraj sajta nalazi u okviru root direktorijuma. Ukoliko to nije
sluaj vrlo je verovatno da sajt nede biti potpuno funkcionalan nakon postavljanja na udaljeni server.
Kada je u pitanju Joomla CMS, preporuivo je za poetak u okviru root direktorijuma kreirati folder,
15

npr. joomlaportal i u njega iskopirati sve fajlove i foldere dobijene raspakivanjem instalacione verzije
Joomla.



Izborom opcije localhost iz WampServer panela, u web browser-u se prikazuje poetna strana
WampServera, sa podacima o verziji Apache servera, PHP, instaliranim dodacima, kao i projektima
koji se nalaze u root-u servera (joomlaportal u ovom sluaju).

Izborom opcije phpmyadmin iz WampServer panela u browser-u se otvara stranica preko koje se
upravlja bazama podataka skladitenim na Apache serveru.
Potrebno je kreirati bazu nad kojom de biti instaliran Joomla sajt. U primeru, kreirana je baza
joomlabaza. Prilikom unosa naziva baze potrebno je voditi rauna o malim i velikim slovima! S desne
strane polja za unos naziva baze umesto Collation neohodno je iz list box-a izabrati opciju
ut8_unicode_ci.

16


Nakon kreiranja baze, iz sigurnosnih razloga, neophodno je kreirati korisnika koji de imati privilegije
da upravlja tom bazom. Odabrati opciju privileges.


Odabrati opciju Add a new user
17


Potrebno je popuniti prazna polja:
User name - u ovo polje potrebno je uneti naziv korisnika baze
Host - u ovo polje potrebno je uneti "localhost"
Password - u ovo polje potrebno je uneti ifru
i selektovati opciju Check All da bi korisniku bile dodeljene odgovarajude privilegije. Konano, kliknuti
dugme go na dnu ekrana

18

2.1.2. Instalacija Joomla CMS

Prvi korak je pokretanje projekta preko poetne strane WampServera. Alternativan nain je uneti
adresu projekta u browser (u ovom primeru http://localhost/joomlaportal).


U levom delu prozora su prikazani koraci tokom instalacije. Ovaj jezik nema veze sa jezikom na sajtu
koji se kreira. Odnosi se samo na jezik tokom instalacije.
Da bi se prelo na slededi korak, treba kliknuti dugme next u gornjem desnom uglu.
Provera parametara na serveru slui za proveru da li su zadovoljeni svi preduslovi za uspenu
instalaciju.

19


U slededem koraku su definisani uslovi koridenja softvera i GNU licence.

U etvrtom koraku se definiu parametri vezani za bazu i korisnika definisanog na serveru. Na slici su
vrednosti parametara, koji su ranije definisani.

20

Peti korak u instalaciji je definisanje parametara vezanih za ftp pristup. Poto se instalacija radi u
lokalu, ova podeavanja treba preskoiti.

U pretposlednjem koraku su prikazana kljuna podeavanja vezana za sajt:
Ime sajta
ifra administratora

Konano, kliknuti digme next u gornjem desnom uglu
Ako su uputstva ispotovana na pravi nain, instalacija je uspeno zavrena.
21


Na kraju, obavezno obrisati folder installation u www direktorijumu servera!!!
U levom gornjem uglu ekrana se nalaze opcije za pristup administratorskom i javnom delu portala a
moe im se pristupiti i na slededi nain
localhost/joomlaportal/administrator - administratorski deo
localhost/joomlaportal - javni deo
Ukoliko se Joomla CMS instalira online, postupak je analogan ovom, samo se fajlovi i folderi kopiraju
u unapred definisanom folderu na serveru.
3. Administracija Joomla CMS portala

Joomla CMS ima dva dela:
Administrativni deo pristup dozvoljen samo administratorima i korisnicima sa odreenim
privilegijama
Javni deo pristup omoguden svim posetiocima
22


Javni deo portala
Nakon logovanja pomodu ifre administratora definisane tokom instalacije, pristupa se
administratorskom panelu

Logovanje na administratorski deo

23


Poetna stranica admin dela
Administrativni panel predstavlja jedinstvenu taku upravljanja funkcionisanjem portala.
Administrator ima na raspolaganju velik broj opcija za upravljanje razliitim segmentima portala.
Svaka od opcija de biti objanjena u nastavku teksta. Opcija preview u gornjem desnom uglu
omogudava prikaz izgleda javnog dela portala. Na ovoj stranici administrator je u mogudnosti da ima
evidenciju o prisutnim korisnicima, najpopularnijim vestima i lancima, podacima o menijima.

3.1. Globalna podeavanja

Delu za globalna podeavanja se pristupa preko opcije SiteGlobal Configuration. Postoje tri dela:
Sajt
Sistem
Server
Globalna podeavanja se mogu definisati kao osnovne preference kojima se sistem postavlja u rad.
U okviru globalnih opcija navedeneni su parametri prema kojima sistem funkcionie, podeavanja
vezana za konekciju ka bazi, podaci o serveru, i mnoge druge opcije. Ukoliko se kursor zadri na
nekoj od opcija na stranici, dobija se dodatno objanjenje za tu opciju.
24


3.2. Administracija korisnika

Panelu za administraciju korisnika u Joomla CMS-u pristupa se iz menija Site, izborom opcije User
manager. Po instalaciji Joomla CMS-a, kreiran je samo jedan korisnik, administrator koji pripada
grupi super administratora. U zavisnoti od tipa portala, esto je potrebno kreirati nove korisnike na
sistemu, koji imaju razliite nivoe privilegija.
Korisnici u Joomla sistemu podeljeni su na sledede tipove:
1. Front-end korisnici
a. Registered korisnik sa najniim nivoom pristupa sajtu, ovaj tip korisnika najede se
dodeljuje korisnicima koji se mogu samostalno registrovati preko front end dela
portala i nemaju nikakvu mogudnost kreiranja sadraja
b. Author korisnik koji putem forme sa front end dela portala moe kreirati sadraj
c. Editor korisnik koji putem front end forme moe kreirati i editovati sadraj
d. Publisher korisnik koji ima pravo da odlui koji de se sadraj objavljivati na portalu
2. Back-end korisnici
a. Manager korisnik koji ima potpuni pristup front end delu, dok mu je pristup u back
end delu sistema ogranien uglavnom na sadraje
b. Administrator korisnik koji ima potpuni pristup front end delu, i skoro potpunu
pristup back end delu sistema (administracija templejta, korisnika, i sl.)
c. Superadministrator korisnik koji ima potpuni pristup sistemu, iz back end ili front
end dela.
25



3.3. Administracija jezika

Prevodi Joomla sistema na srpski jezik su dostupni i za korisniki i za administratorski deo.
Da bi se ubacio odreen jezik, potrebno je u administratorskom panelu u okviru menija odabrati
opciju extension--> install. Na ovaj nain se ubacuju i ostali dodaci u sistemu. Klikom na browse se
bira odgovarajudi fajl sa jezikom. U primeru se ubacuje srpski jezik latinica u javni deo portala.
Potrebno je kliknuti dugme Upload & Install. Nakon toga se dobija poruka o uspenosti instalacije.
26


Konano, potrebno je odabrati opciju extension--> language manager i oznaiti srpski jezik kao
default(opcija u gornjem desnom uglu).

Ako se ode na javni deo, vidi se da je dolo do promena!
27


Treba napomenuti da su oni delovi koji pripadaju Joomla sistemu sada na srpskom jeziku, ali ostatak
sadraja, modula i sl. je na engleskom i njime se upravlja preko administrativnog dela.

3.4. Upravljanje templejtima

Templejt kontrolie kompletan izgled sajta. Predstavlja okvir koji integrie elemente, module,
komponente kao i CSS. I administratorski i javni deo se zasnivaju na templejtu. Kada se instalira
Joomla, u default verziji ved postoji nekoliko templejta. Templejti se mogu pronadi na Internetu
neki od njih su besplatni, a neki se pladaju. Istovremeno, mogude je razviti sopstveni templejt. Preko
templejta se definie raspored, dostupnost, pozicija razliitih elemenata. Posmatra se kao jedna
default stranica na kojoj je dat raspored elemenata na strani, i jednog css fajla u kome je dat dodatni
opis samog dizajna.
Templejtima se upravlja iz Template Manager, koji se nalazi u okviru Extension menija.
Na slededoj slici je prikazano kako se upravlja postojedim templejtima. Da bi templejt postao aktivan,
mora da se oznai kao default u opciji Template Manager. Naravno, nakon toga dolazi do promena u
javnom delu. Pojedini elementi sajta menaju izgled, poziciju, a neki nisu vie dostupni.
28


Ubacivanje novog templejta se odvija preko opcije Extensions-->Install/Uninstall. U ovom primeru
bide ubaen template businnes_simple.

Ako je templejt instaliran na odgovarajudi nain, dobija se poruka o uspenosti. Konano, templejt se
aktivira na prethodno opisan nain. Na slededoj slici je prikazan novi izgled sajta.
29


Fajlovi koji odreuju template se nalaze na adresi ../www/joomlaportal/templates

Templejtom se moe upravljati, runom izmenom fajlova, koji se nalaze u okviru foldera sa nazivom
templejta, ili u administrativnom delu Joomla CMS.
U meniju se odabere Extensions-->template manager, a zatim opcija edit u gornjem desnom uglu. Na
ekranu se pored opisa modula pojavljuju opcije za editovanje HTML, CSS, kao i opcije preview i apply
30


Templejt sadri definisane pozicije na kojima se na stranici prikazuju moduli. Preko opcije preview se
moe pogledati raspored pozicija u templejtu.

Ukoliko se odabere opcija edit CSS, dobija se slededi ekran (konkretno za ovaj templejt).

Kada se odabere opcija edit u desnom gornjem uglu ekrana, mogude je u kodu izvriti promene.
Neophodno je osnovno znanje HTML-a i CSS-a
31


Kada se podese eljeni parametri, neophodno je kliknuti na opciju save u desnom gornjem uglu.










32

3.5. Administracija sadraja
U okviru Joomla CMS-a sadraj je organizovan hijerarhijski. Na vrhu hijerarhije nalaze se sekcije,
svaka sekcija sadri kategorije, u okviru svake kategorije nalaze se lanci.


U osnovi postoje sekcije, gde se svaka dalje deli na kategorije u okviru kojih se smeta sadraj. Postoji
i mogudnost da neki unos (lanak, vest, informacija) ostane bez kategorije, linkom de kasnije modi da
se doe do nje, ali nede biti prikazana ni u jednom listingu unosa iz odreene kategorije.
Sekcije, kategorije i lanci administriraju se koridenjem odgovarajudih opcija iz menija Content ili
preica iz kontrolnog panela.

33


3.5.1. Sekcije

Za administraciju sekcija koristi se Section manager. U okviru Section manager-a mogude je dodavati
nove, ureivati ili brisati postojede sekcije, zatim podeavati redosled sekcija i odreivati koje su
sekcije objavljene na sajtu a koje nisu.

Dodavanje nove sekcije vri se izborom opcije New u gornjem desnom uglu ekrana.

34


Za svaku sekciju mogude je uneti sledede:
Naziv sekcije
Alias naziva sekcije
Podeavanje da li je sekcija objavljena ili ne
Tip korisnika kojima je sekcija dostupna
Sliku sekcije
Opis sekcije
Po unosu sekcije, potrebno je sauvati unos (dugme Save u gornjem desnom uglu ekrana).
Nova sekcija uvek se dodaje na kraj liste sekcija a redosled sekcija moe se menjati u okviru Section
manager-a.
3.5.2. Kategorije

Kada se iz menija Content izabere opcija Category manager, dobija se forma za administraciju
kategorija u Joomla CMS-u. Prikazuju se sve postojede kategorije, status njihovog objavljivanja,
redosled, nivo pristupa, sekcija kojoj pripadaju i broj lanaka iz kategorije.

35


Dodavanje nove kategorije vri pomodu opcije New.

Prilikom dodavanja kategorija potrebno je podesiti sledede:
Naziv kategorije
Alias naziva kategorije
Podeavanje da li je kategorija objavljena ili ne
Sekciju kojoj kategorija pripada
Sliku kategorije i poziciju slike
Opis kategorije
Po unosu, kategoriju je neophodno sauvati.

36

3.5.3. lanci

Izborom opcije Article manager iz Content menija dobija se mogudnost ureivanja lanaka na sajtu.
Za dodavanje novog lanka izabrati opciju New.

U okviru administracije lanaka mogude je podeavati sledede:
Naziv lanaka
Alias lanka
Podeavanje da li je lanak objavljen ili ne
Podeavanje da li se lanak nalazi na poetnoj strani
Sekciju i kategoriju kojoj lanak pripada
Uvodni tekst lanka, kao i opciju Opirnije (read more), za dobijanje kompletnog sadraja
lanka
Parametre lanka
Svaki od lanaka se moe arhivirati ime prelazi u jednu posebnu sekciju u sistemu, odnosno u
arhivu. lanak time nije obrisan ved mu je definisana posebna kategorija. Sa javne strane portala se
moe kreirati i poseban odeljak u kome de se prikazivati samo arhivirani lanci.
Ukoliko je podeeno da se novi lanak nalazi na poetnoj strani sajta (Front page), on de se pojaviti u
najnovijim vestima.

37


Klikom na opciju Opirnije, korisnik de videti kompletan sadraj lanka.

Skup parametara lanka koje je mogude podeavati prilikom kreiranja lanka, i kasnije, prilikom
editovanja prikazani su na slici:


38

Parametri lanka obuhvataju podeavanja imena autora, nivoa pristupa, datuma kreiranja, poetka i
prestanka objavljivanja. Ovi parametri specifini su za svaki lanak, pa se moraju podeavati za svaki
lanak pojedinano.
Za svaki lanak mogude je podesiti i metapodatke, u vidu opisa i kljunih rei. Ovi metapodaci koriste
se za klasifikaciju lanaka od strane pretraivaa ili drugih sistema, to autoru lanka omogudava
bolju kontrolu nad analizom sadraja koju pretraivai vre. Unos podataka je opcion i obuhvata
slededa polja.
Metadata Description opis lanka
Metadata Keywords kljune rei, moraju se uneti razdvojene zarezima. Koriste se za
sledede:
o Utiu na klasifikaciju lanaka kod pretraivaa
o Kombinuju se sa tagovima banera, za prikaz odreenog banera koji je u vezi sa
lankom. Potrebno je uraditi sledede:
Dodati kljune rei za lanak
Dodati tagove za baner u delu Banner manager
Postaviti parametar Search by Tags na vrednost Yes
o Kombinuju se sa modulom Related Articles za prikaz lanaka koji imaju najmanje
jednu zajedniku kljunu re.
Robots opciona kljuna re koju koriste roboti. Robot je softver koji automatski surfuje
vebom i vri katalogizaciju veb sadraja. Ako roboti treba da pregledaju specifine kljune
rei, one se unose u ovom polju.
Author ime autora kao metapodatak.

Preporuuje sa navoenje 5-10 kljunih rei i opisa u duini 3-5 reenica. U opisu treba koristiti
kljune rei.
Napredni parametri tiu se opcija kao to su prikaz naziva lanka, intro teksta, naziva kategorija i
sekcija, i slino. Ovi parametri mogu se podeavati za svaki lanak pojedinano, ili je mogude
primeniti globalna podeavanja koja se odnose na sve lanke. Globalna podeavanja lanaka
realizuju se izborom opcije Parameters iz Article manager-a.

39


Ono to je bitno naglasiti je da kompletan posao administraranja sadraja ne mora da radi jedna
osoba, odnosno, ukoliko je u pitanju portal ili sajt manjeg obima dovoljan je jedan administrator koji
odrava kompletan sajt. Ukoliko to nije sluaj onda je posao administriranja i organizacije sadraja
najede u rukama content managera iliti nekog ko ne vlada tehnikim detaljima Joomla!-e ved je
strunjak u oblastima koje sajt "obrauje". Za tehnike detalje odgovoran je web administrator a
pored ovih radnih mesta ozbiljniji Joomla! sajtovi stvaraju potrebu i za stalno zaposlenim web
dizajnerima, piscima tj. autorima tekstova, lektorima, itd...
Jedan od zadataka web administratora jeste da sajt bude dobro pozicioniran na internet
pretraivaima. Istraivanja su pokazala da ukoliko je va sajt prvi na nekom pretraivau 80% svih
pretraivanja se zavrava klikom na ba va sajt. Prvi korak u optimizaciji sajta za pretraivae jeste
ukljuivanje SEF (Search Engine Friendly) opcije koja se nalazi u okviru site->Global Configuration.
Ovom opcijom postie se i veda itljivost URL-a za korisnike. Pre ukljuivanja SEF opcije treba
preimenovati fajl htaccess.txt u .htaccess.

Pre ukljuivanja ove opcije izgled linka je slededi:

40

Nakon ukljuivanja navedene opcije izgled istog linka je slededi:

Za dalja podeavanja izgleda linka moe se koristiti opcija Use Apache mod_rewrite. Pre koridenja
ove opcije neophodno je izvriti podeavanje veb servera (u fajlu httpd.conf uitati odgovarajudi
modul) kao i preimenovati fajl htaccess.txt u .htaccess. Ovaj fajl nalazi se u root folderu Joomla
portala. Nakon ukluivanja ove navedene opcije, link dobija slededi izgled (index.php kao deo linka
vie ne postoji):

Treda opcija u SEO podeavanjima omogudava dodavanje html ekstezije na linkove.

3.5.4. Administracija naslovne strane

Administracija naslovne strane sajta kreiranog u Joomla CMS-u vri se izborom opcije Front page
manager iz menija Content. Front page manager prikazuje samo one lanke koji su objavljeni na
naslovnoj strani i omogudava editovanje ovih lanaka, kao i izmenu redosleda lanaka na naslovnoj
strani.




41

3.6. Moduli

Moduli predstavljaju elemente Joomla CMS-a koji sajtu obezbeuju osnovne (npr. navigacija putem
sisitema menija) i napredne (npr. ankete, RSS i dr.) funkcionalnosti. Administraciji modula u Joomla
CMS-u pristupa se iz menija Extensions, izborom opcije Module manager. Moduli su podeljeni u
grupe site i administrator prema delu sistema na koji se odnose.

Za svaki modul mogude je podesiti:
Enabled opcija koja oznaava da li je modul ukljuen ili ne
Order redosled modula na stranici
Access level nivo pristupa modula, neki moduli bide dostupni svim posetiocima sajta, a neki
samo registrovanim korisnicima
Position pozicija modula u okviru sajta (left, rigth, footer, header i sl.). Tana pozicija
zaviside od rasporeda elemenata u okviru templejta
Type tip modula
Svaki Joomla veb sajt mora imati najmanje jedan meni modul, svi drugi moduli su opcioni. Svaki meni
u Joomla sistemu (levi, gornji, korisniki i dr.) mora biti povezan sa odgovarajudim modulom.
Dodavanje modula vri se opcijom New, a zatim izborom tipa modula koji se eli dodati. Standardna
instalacija Joomla sistema sadri 20 modula. Dodatni moduli se mogu instalirati koridenjem
Extensions managera, slino kao templejti.

42


Prilikom dodavanja novog modula, u zavisnosti od tipa modula prikazade se razliite opcije. Neke od
njih su opisane u daljem tekstu.
3.6.1. Archived content

Modul archived content omogudava prikaz lanaka koji su oznaeni kao arhivirani. lanci su dostupni
u listi po godini i mesecu u kome su objavljeni. Artikli su sortirani prema datumu objavljivanja i
arhiviranja. Ovaj modul nije povezan ni sa jednom komponentom.

Parametri modula:
Count broj prikazanih lanaka
Module Class Suffix sufiks za CSS koji omogudava primenu odgovarajudeg stila
Caching ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula


43


3.6.2. Banner

Ovaj modul omogudava aktiviranje banera iz komponente kreirane pomodu Banner manager-a.
Parametri modula:
Target podeavanja naina otvaranja linka (tekudi ili novi prozor, sa ili bez
navigacije)
Count broj banera koji de se prikazati
Banner client klijent iji je baner
Category kategorija banera
Search by tags mogudmost povezivanja tagova banera sa kljunim reima lanka na
stranici
Randomise definisanje redosleda pojavljivanja banera.
Header Text tekst koji se pojavljuje pre banera
Footer text tekst koji se pojavljuje nakon banera
Module Class Suffix sufiks za CSS
Caching - ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula
Cashe time vreme keiranja modula u minutima
3.6.3. Breadcrumbs

Ovaj modul prikazuje skup navigacionih linkova koji prikazuju trenutnu poziciju posetioca na sajtu.
Ovaj modul nije povezan ni sa jednom komponentom.
Parametri modula:
Show Home prikazivanje home stranice u putanji
Text for Home entry tekst koji se prikazuje za poetnu stranicu
Text Separator znak za razdvajanje navigacionih elemenata
Module Class Suffix sufiks za CSS
Caching jedina dozvoljena vrednost je "Never"
Cache Time vreme keiranja modula u minutima



44

3.6.4. Custom HTML

Ova opcija omogudava kreiranje modula koji sadri bilo koji validni HTML kod. Na ovaj nain moe se
kreirati sopstveni statiki deo veb stranice i staviti na bilo koju poziciju na stranici. Za vreme
editovanja HTML koda otvara se editor koda. Za ovaj modul najbolje je ne koristiti TinyMCE editor,
jer ne podrava odreene HTML tagove. Vrsta editora podeava se u globalnoj konfiguraciji sajta.
Parametri modula:
Module Class Suffix sufiks za CSS
3.6.5. Feed Display

Ovaj modul omogudava prikazivanje RSS vesti sa drugih sajtova na Joomla sajtu.
Parametri modula:
Module Class Suffix sufiks za CSS
Feed URL URL sa kojeg se primaju RSS vesti
RTL Feed - korisit se ukoliko je feed na jeziku koji se ita sa desna na levo
Feed Title prikazivanje/sakrivanje naziva feed-a
Feed Description - prikazivanje/sakrivanje opisa feed-a
Feed Image - prikazivanje/sakrivanje slike feed-a
Items broj vest koje de se prikazati
Item Description - prikazivanje/sakrivanje opisa ili uvodnog teksta vesti
Word Count maksimalni broj rei jedne vesti
Caching - ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula
Cashe time vreme keiranja modula u minutima
3.6.6. Footer

Ovaj modul najede prikazuje kopirajt informacije.



45

3.6.7. Latest News

Ovaj modul omogudava prikazivanje najskorije objavljenih lanaka.

Parametri modula:
Count broj lanaka koji se prikazuje
Order redosled na osnovu datuma izmena ili datuma kreiranja lanaka
Authors autori iji se lanci prikazuju
Front Page Articles prikaz ili sakrivanje lanaka objavljenih na naslovnoj strani
Section ID opcioni filter za izbor lanaka jedne ili vie sekcija
Category ID opcioni filter za izbor lanaka iz jedne ili vie kategorija
Module Class Suffix sufiks za CSS
3.6.8. Login

Login modul prikazuje formu za logovanje korisnika na sajt, kao i link u sluaju zaboravljene lozinke.

Parametri modula:
Caching keiranje nije dozvoljeno
Module Class Suffix sufiks za CSS
Pre-text opcioni tekst ili HTML kod koji se prikazuje iznad login forme
Post-text opcioni tekst ili HTML kod koji se prikazuje ispod login forme
Login Redirection Page stranica koja se prikazuje nakon uspenog logovanja
Logout Redirection Page stranica koja se prikazuje nakon odjavljivanja sa sistema
Greeting pozdravna poruka za ulogovanog korisnika
46

Name/Username koridenje imena ili korisnikog imena u pozdravnoj poruci
Encrypt Login Form koridenje SSL-a za kriptovanje podtaka pri logovanju. Koristi se
samo ako je omoguden https prefiks
3.6.9. Menu

Ovaj modul omogudava kreiranje standardnih menija na stranicama. Svaki Joomla veb sajt mora
imati najmanje jedan meni kreiran pomodu Menu manager-a. Ovaj modul omogudava pozicioniranje
menija na odgovarajudem mestu na stranici.
Parametri modula:
Menu Name naziv menija kreiranog u Menu manager-u. Default-na vrednost je
"mainmenu". Moe postojati vie meni modula sa istim imenom.
Menu Style stil menija Opcije su:
o List
o Legacy Vertical
o Legacy Horizontal
o Legacy Flat List

Start i End nivoi koriste se prikazivanje razliitih delova jednog menija na razliitim lokacijama unutar
sajta. Na primer, neka postoji meni sa tri nivoa:
Menu Item 1
Menu Item 2
Menu Item 2.1
Menu Item 2.1.1
Menu Item 2.1.2
Menu Item 2.2
Menu Item 3
Koristedi opcije Start Level i End Level, ovaj meni se moe prikazati kao tri razliita menija. Razliiti
podmeniji se mogu prikazivati na razliitim stranicama. Robusni, meniji sa vie nivoa se mogu
predstaviti pomodu vie modula. Potrebno je na adekvatan nain podesiti opcije.
Start Level - Oznaava poetni nivo menija. Default vrednost je 0 za najvii nivo
End Level - Nivo koji oznaava kraj prikaza menija. Default vrednost je 0, to znai da de biti
prikazani svi nivoi u meniju.
Always show sub-menu Items - Da li da se prikau stavke podmenija, kada roditelj meni nije
aktivan.
Spacer - Uneti karaktere koji de biti predstavljeni kao razmaci izmeu stavki u horizontalnim
menijima
End Spacer - Zavrni razmak za horizontalni nivo
47

3.6.10. Most Read Content

Prikazuje listu lanaka sa najvedim brojem pregleda:

3.6.11. NewsFlash

Prikazuje jednu ili vie vesti iz odreene kategorije, prilikom svakog refresh-ovanja stranice.
.
Parametri modula
Category - Odabrati kategoriju
Layout - Podeavanje nalina prikaza (horizontalno, vertikalno)
Show Images - Da li prikazivati slike uz lanak
Title Linkable - Da li de naslov biti link ka kompletnoj vesti
...
3.6.12. Poll

Modul prikazuje anketu i radi sa Poll komponentom kreiranom preko
Parametri modula
Poll. Odabrati anketu


48

3.6.13. Random Image

Modul prikazuje proizvoljnu sliku iz unapred definisanog direktorijuma.
Parametri modula
Image Type - Tip slike (.jpg, .gif, ...)
Image Folder - Folder na serveru u koji je smetena slika
Link - Web sajt ka kojem slika vodi
3.6.14. Related articles

Modul prikazuje listu lanak (vesti) koje su povezane sa onim to korisnik trenutno ita. Povezanost
se proverava preko kljunih rei (Keyword) u Meta podacima lanka. Neophodno je da se preklapaju
u bar jednoj rei.
3.6.15. Search

Modul prikazuje polje u koje korisnik moe da unese re za pretragu sajta.


Parametri modula:
Box Width - irina teksta (u karakterima)
Text - Default tekst u polju za pretragu
Search button - Da li je dugme search vidljivo. Ukoliko dugme nije vidljivo pretraga se
aktivira pristiskom na dugme Enter
49

3.6.16. Sections
Modul prikazuje listu svih sekcija u bazi web sajta.
Parametri modula
Count - Broj sekcija koje de biti prikazane
Show Unauthorized Links - Da li se prikazuju i sekcije kojima trenutni korisnik ne moe
(nema dozvolu) da pristupi.
3.6.17. Statistics

Modul prikazuje statistiku web sajta.

3.6.18. Syndicate

Modul kreira RSS feed link za stranicu. Na taj nain se omogudava korisniku da kreira newsfeed za
trenutnu stranicu.
Parametri modula
Caching - Podeeno na never
Text - Tekst koji de biti prikazan pored RSS link dugmeta
Format. Format newsfeed-a. Opcije su RSS 2.0 ili Atom 1.0.

3.6.19. Who's Online
Modul prikazuje korisnike koji su trenutno na sajtu
Parametri modula
Caching - Podeeno na never
50

Display - Podeava se da li da prikazuje i broji samo ulogovane korisnike, ili i goste
3.6.20. Wrapper

Ovaj modul omogudava ubacivanje spolj sajta u IFrame na poziciji modula. Ako je web stranica veda
od veliine modula, scrool bar de biti prikazan.


Parametri modula
URL - URL web stranice koja je ubaena
Scroll Bars - Da li prikazati scroll bar ili ne
Width - irina IFrame u pikselima
Height - Visina IFrame u pikselima
Auto Height - Podesiti visinu automatski prema veliini spoljne stranice

3.7. Komponente

Administracija komponenti Joomla sistema vri se koridenjem opcija iz menija Components.
Komponente se u Joomla sistemu prikazuju u centralnom delu stranice. Na jednoj stranici moe biti
prikazana samo jedna komponenta.

Prilikom instalacije Joomla CMS-a, instaliraju se sledede komponente:
Banners komponenta za administraciju banera na sajtu
51

Contacts komponenta za administraciju kontakata
News feeds komponenta koja omogudava dodavanje vesti sa drugih sajtova u Joomla sajt
Polls komponenta za administraciju anketa
Search komponenta za pretraivanje sajta
Web links komponenta za linkove
3.7.1. Baneri

Komponenta za administraciju banera na sajtu omogudava postavljanje i odravanje banera na sajtu,
zatim podataka o klijentima iji baneri sa na sajtu objavljuju, kao i upravljanje kategorijama u koje su
baneri svrstani.

Pre dodavanja banera potrebno je definisati kategorije banera, kao i uneti podatke o klijentu iji se
baner objavljuje. Zatim se kreira i sam baner, izborom opcije New.

52


Prilikom postavljanja banera, potrebno je definisati naziv banera, podesiti opciju da li se baner
prikazuje ili ne, definisati da li je baner sticky (sticky baneri imaju prvenstvno u objavljivanju), zatim
redosled banera, sliku, URL i druge parametre. Ukoliko koristimo tagove mogude je "uparivanje"
tagova odnosno Joomla! povezuje odgovarajude banere sa odgovarajudim lancima a sve to preko
kljunih rei. To znai da de pri pregledu lanaka prioritet imati oni baneri koji imaju iste kljune rei
kao taj lanak.
3.7.2. Kontakti

Administracija kontakata vri se izborom komponente Contacts iz menija Components. Pod
kontaktom se ovde podrazumeva zapravo forma u kojoj de kontakt biti prikazan. Forma za prikaz
kontakta prikazade se na ekranu izborom iz odgovarajude opcije menija.

Kontakti se mogu grupisati u razliite kategorije. Dodavanje novog kontakta vri se izborom opcije
New, a zatim se podeavaju razliiti parametri kontakt forme.
53


3.7.3. Komponenta za ankete

Administracija anketa na sajtu vri se izborom opcije Polls u meniju Components.

Dodavanje ankete vri se izborom opcije New, a zatim popunjavanjem dobijene forme.
54


Pitanje ankete prikazuje se u okviru modula Polls, a rezultati se prikazuju u okviru odgovarajude
komponente.

3.7.4. Komponenta Web links

Komponenta Web links omogudava kreiranje stranice sa linkovima. Linkovi se mogu grupisati u
kategorije.
55


Kada se dodaje novi link, potrebno je podesiti parametre kao to su naziv, kategorija linka, opis, URL i
prozor u kome de link biti otvoren.

Ukoliko je stranica sa linkovima povezana sa odgovarajudom opcijom menija, korisnik joj moe
pristupiti.


56

3.8. Instalacija dodatnih komponenti

Instalacija dodatnih komponenti Joomla sistema, koje se u velikom broju mogu nadi na Internetu vri
se na isti nain kao instalacija templejta ili jezika, koridenjem Extensions manager-a. Kao primer
uzedemo instalaciju komponente CCNewsletter koja omogudava slanje elektronske pote u vidu
obavetenja svim registrovanim posetiocima sajta. Prednosti ovakvog obavetavanja su
mnogobrojne. Pre svega u pitanju je jedna vrsta direktnog marketinga i to e-mail marketing te je
prednost direktan kontakt sa zainteresovanom stranom. Nedostatak je pre svega odsustvo
personalizovanih obavetenja.
Komponenta CCNewsletter ima i svoj modul istog naziva. Pomodu modula mogude je odrediti
poziciju na stranici na kojoj ce se forma za registrovanje nalaziti, pozicija zavisi i od ablona tj. od
predefinisanih mesta na koje je mogude postaviti modul. Bitno je naglasiti da se modul ne moe
nalaziti na centralnom delu stranice poto je to prostor koji je odvojen za komponentu. Instalacija
zapoinje instalacijom komponente a zatim instalacijom modula.

Da bi modul CCNewsletter bio vidljiv u front-end delu potrebno ga je u Module Manageru aktivirati.
57


Editovanjem je mogude podesiti da se modul nalazi sa leve ili sa desne strane ili ved na nekoj drugoj
poziciji koju nam ablon dozvoljava. U ovom primeru podesili smo da se modul nalazi sa leve strane
na poziciji 8 (u okviru Details okvira) i da je vidljiv na svim stranicama (u okviru Menu Assignment).
Dodatna podeavanja modula su u Parameters okviru.

Prelaskom u front-end deo vidimo da je modul aktiviran i da se nalazi sa leve strane. Popunjavanjem
forme odnosno unosom imena i validne e-mail adrese korisnik izraava elju da dobija obavetenja
sa sajta.
58


U ovom sluaju ovaj modul slui za renderovanje strane i integrisan je od strane istoimene
komponente. Instalirana komponenta se pojavljuje u padajudem meniju Components i u okviru
njenog back-end dela se nalaze sva tehnika podeavanja vezana za realizaciju.

59

Zadatak ove komponente jeste da prikuplja mail-ove od zainteresovanih posetilaca i da ukoliko je
potrebno da ih o neemu obavestimo taj postupak komponenta automatski uradi i to tako to
napisano obavetenje od strane administratora poalje na sve ili na neke od prikupljenih mail-ova.
Prvo to je neophodno podesiti jeste sa kog mail-a se alju ta obavetenja. Sa desne strane se nalazi
ikonica Parameters i u okviru te opcije se vre globalna podeavanja za sva obavetenja tj. sa kog
mail-a se alje obavetenje, ko alje obavetenje kao i podeavanja probnog mail-a pomodu kojeg se
vri provera svih podeavanja.

Slededi korak jeste definisanje obavetenja. U okviru komponente CCNewsletter postoji opcija
Newsletters, pravljenje novog obavetenja zapoinje opcijom new.
60


Nakon toga neophodno je da administrator aktivira korisnike kojima eli da prosledi obavetenje. Ta
opcija se nalazi u okviru Subscribers dela CCNewsletter komponente.

Pre samog slanja mail-a neophodno je uraditi jo par stvari. Potrebno je pravilno popuniti podatake o
smtp serveru u okviru Site->Global Configuration->Server odeljka. Smtp je internet standard za
prenos e-mail-ova. Kao to je http protokol koji omogudava preuzimanje jednog fajla sa udaljenog
raunara, kao to je ftp protokol koji omogudava rad sa udaljenim datotekama tako je i smtp
protokol koji omogudava slanje mail-ova. Veoma je lako pomodu pretraivaa pronadi podeavanja
za smtp server.
61

Ukoliko koristite gmail, podeavanja su slededa:
SMTP Security: TLS
SMTP Port: 465
SMTP Username: vae korisniko ime na gmail-u
SMTP Password: vaa ifra za pristup gmail-u
SMTP Host: smtp.gmail.com

Ukoliko koristite hotmail, podeavanja su slededa:
SMTP Security: TLS
SMTP Port: 25
SMTP Username: vae korisniko ime na hotmail-u
SMTP Password: vaa ifra za pristup hotmail-u
SMTP Host: smtp.live.com

Ukoliko koristite yahoo, podeavanja su slededa:
SMTP Security: TLS
SMTP Port: 25
SMTP Username: vae korisniko ime na yahoo-u
SMTP Password: vaa ifra za pristup yahoo-u
SMTP Host: smtp.mail.yahoo.com
62


Nakon ovoga neophodno je izvriti podeavanja u okviru wamp servera. Potrebno je pristupiti wamp
panelu (klikom levim tasterom misa na ikonicu u taskbar-u) i izabrati opciju PHP i u okviru nje php.ini
dokument. U ovom fajlu je potrebno pronadi opcije koje su vezane za mail funkciju i podesiti ih. U
zavisnosti od toga koji mail nalog koristite potrebno je uneti odgovarajudi smtp host i port.


63

Nakon ovoga preostalo je da restartujemo wamp server i da poaljemo mail obavetenja. U okviru
ccNewsletter komponente klikom na ikonu Send newsletter potvruje se slanje mail-a i kao krajnji
rezultat dobijamo uspeno poslato obavetenje.


64



3.9. Upravljanje menijima

Administracija menija u Joomla CMS vri se koridenjem opcije Menu manager iz menija Menus.


Pored rednog broja, naziva menija, njegovog tipa u okviru menu manager-a postoji i opcija Menu
item(s) koja nam omogudava da edit-ujemo postojedu strukturu tog menija ili da pravimo novu
65

ukoliko je re na primer o potpuno novom meniju. Dodavanje novog menija vri se pomodu opcije
New, popunjavanjem forme prikazane na slici.

Unique Name identifikator menija u sistemu Joomla
Title naziv menija koji de se prikazivati u front end-u
Description opcioni opis menija
Module Title naziv koji de biti dodeljen odgovarajudem modulu u Module manager-u. Ako
ova opcija nije popunjena, modul nede biti kreiran i meni se nede prikazati na sajtu.
Nakon to je meni napravljen odnosno nakon to smo definisali ime menija i naziv modula kojim de
taj meni biti predstavljen u Module manager-u potrebno je dodati stavke tog menija. Bitno je
napomenuti da se novonapravljeni meni sada nalazi u listi svih menija koji postoje u okviru menu
manager-a.
Modul manager je mesto na kojem moemo dodavati i menjati sve Joomla! module. Neophodno je i
ovde podsetiti da moduli slue za prezentovanje informacija koje su ved prisutne na sajtu i da su
moduli pozicionirani oko centralnog dela koji je rezervisan za prikaz komponente. Njihova pozicija
zavisi samo od ablona. Bitno je naglasiti da svi Joomla! web sajtovi zahtevaju postojanje bar jednog
Menu Module-a dok je postojanje ostalih modula opciono.
Joomla! podrava rad vie od jednog menija to nam omogadava da definiemo menije koji se
prikazuju samo registrovane korisnike. Prilikom instalacije sample data Joomla! podrava rad 6
razliitih vrsta menija (main menu, top menu, other menu, user menu, example pages i key
concepts). Top Menu je horizontalni meni dok su svi ostali meniji vertikalni. Svaki meni je uparen sa
odgovarajudim istoimenim modulom koje je mogude administrirati iz module manager-a.
Za dodavanje elemenata novnaprevljenom meniju potrebno je izabrati opciju Menu Items koja se
nalazi u okviru menu manager-a a odnosi se na novonapravljeni meni pod nazivom novimeni.
66


Novokreirani meni nema nijednu stavku, nove stavke se dodaju koridenjem opcije New. Prvo je
potrebno izabrati tip stavke menija. Prikazani tipovi menija mogu se menjati u zavisnosti od dodatnih
instaliranih ekstenizija.

Elementi menija su organizovani u etiri tipa:
Internal links ovo je najede korideni tip menija koji omogudava prikaz stranice koja je
deo veb sajta.
External links koristi se za prikaz linka ka eksternim sajtovima
Separators koristi se za prikaz elementa koji razdvaja opcije unutar menija. To je najede
slika u obliku vertikalne ili horizontalne linije
Alias ovaj tip elementa menija koristi se kao pokaziva na ved postojedi element menija.
Izborom recimo opcije Article Layout, dobija se slededa forma za unos elementa menija.
67


Za svaki element menija treba uneti naziv, alias, zatim izabrati u okviru kog menija de se element
prikazivati, podesiti da li je element objavljen ili ne, dodeliti nivo pristupa, kao i nain otvaranja linka.
Sa desne strane stranice, nalaze se parametri elementa menija koji treba podesiti. Vano je izabrati
lanak na koji de link u elementu menija pokazivati. Izbor lanka se vri u okviru osnovnih
parametara (Parameters (Basic)). Klikom na opciju Select pojavljuje se prozor koji sadri sve lanke,
izborom odreenog lanka povezali smo stavku menija sa ba tim lankom. Postupak unoenja stavki
menija moemo ponoviti onoliko puta koliko smatramo da je potrebno. Po unosu elementa menija,
lista Menu items izabranog menija popunjena je unetim elementima.
Konkretno znaenje parametara je sledede:
Title - ime stavke.
Alias - interno ime stavke
Link - Joomla sistem automatski popunjava.
Display in - meni u kojem de stavka biti prikazana. Po defaultu je to postojedi meni
Parent Item - definie se nivo stavke u okviru menija
Published -da li je stavka objavljena ili ne
Order - definie redosled stavki menija. Po default stavka se dodaje na kraj menija.
Access Level - definie ko ima pristup stavki
On Click, Open in - kontrolie da li se selektovanjem stavke menija otvara novi prozor u
browser ili ne.
68


Da bi se meni prikazao na sajtu, potrebno je jo pokrenuti Module manager, i objaviti novi,
automatski kreirani modul za meni.

Modul je objavljen kada je opcija enabled tiklirana. Po objavljivanju ovog modula, meni de se
prikazati na front-end delu sajta, i to na onoj poziciji koja je odreena u modulu.

69

Ukoliko se izabere neka druga vrste stavke menija, parametri koji se mogu podeavati de biti
drugaiji. Ipak, detalji koji se unose za svaku stavku su, kao i sistemski parametri, isti za sve tipove
stavki menija.

Sistemski parametri stavki menija su slededi:

Page Title - definisanje naslova stranice
Show Page Title - sakrij ili prikai naslov stranice
Page Class Suffix - povezana je sa CSS podeavanjima
Menu Image - slika koja se prikazuje u okviru menija, levo ili desno od stavke. Slika se mora
nalaziti u folderu"images/stories".
SSL Enabled - da li bi stranica trebalo da koristi SSL (Secure Sockets Layer)


70

3.9.1. Detaljna objanjenja svih tipova stavki menija

1. Internal Link - Articles
Kada se klikne na link Articles, pojavljuju se nove opcije.

2. Archived Article List
Koristi se da bi predstavila listu lanaka koji su arhivirani i mogu da se pretrauju po datumu.
Arhivirani lanci vie nisu na javnom delu, ali se i dalje nalaze na sajtu.
Parametri:
Order - omogudava sortiranje arhiviranih artikala prema razliitim kriterijumima.

3. Article Layout
Koristi se za prikaz jednog lanka na stranici (Ovaj oblik je jedna vrsta zamene za statiki
sadraj iz ranijih verzija Joomla)
Parametri:
Izbor lanka koji de biti prikazan
71


4. Article Submission Layout
Doputa korisnicima da postave lanak. Ovo vai samo za one koji imaju uloge autora,
publisher-a, ili editora.
5. Category Blog Layout
Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju odreenim kategorijama, u blog dizajnu.

Parametri:
Category - izbor kategorije
Description - da li de biti prikazan opis kategorije ili ne
Description Image - da li de biti prikazana slika kao opis kategorije ili sekcije
# Leading - broj lanaka koji de biti prikazan u glavnom delu
# Intro - broj lanaka koji de se prikazivati posle vodedeg lanka
Columns - broj kolona u Intro tekst oblasti
# Links - broj linkova koji de biti prikazan u delu Links
72


6. Category List Layout
Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju jednoj kategoriji u obiku liste.

7. Front Page Blog Layout
Koristi se za prikaz svih lanak objavljenih na Front Page, u blog dizajnu. Parametri su analogni sa
Category Blog Layout parametrima.
8. Section Blog Layout
Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju odreenim sekcijama, u blog dizajnu. Parametri su
analogni sa Category Blog Layout parametrima.
9. Section Layout
Koristi se za prikaz lanaka u jednoj sekciji po kategorijama. Ovakav prikaz pokazuje listu kategorija u
jednoj sekciji.


73

Parametri:
Svi izgledi lanaka imaju iste opcije u delu Parametri Component.
10. Internal Link - Contacts

11. Contact Category Layout
Koristi se za prikaz svih objavljenih kontakata u odreenoj kategoriji.
Parametri:
Category - izbor kategorije
Contact Image - slika za ovu stranicu. Mora biti skladitena u "images/stories".
Image Align - podeavanje poravnanja slike
Limit Box - prikai ili sakrij ogranienje, koje omogudava korisnicima da odrede maksimalan
broj prikaza na strani
Show a Feed Link - prikai ili sakrij RSS.

12. Standard Contact Layout
Koristi se za prikaz podataka o pojedinanim kontaktima.
Parametri:
Contact - izbor kontakta
Drop Down - prikai ili sakrij drop-down listu koja omogudava korisniku da odabere razlilite
kontakte iz iste kategorije.
74

Show the Category in Breadcrumbs - prikai ili sakrij kategoriju kontakta u Breadcrumbs
prikazu
13. Internal Link - News Feeds
News Feed Categories se razlikuju od Article Categories. News Feeds i News Feed Categories se
ubacuju selektovanjem Components News Feeds.

14. Category List Layout
Koristi se za prikaz svih News Feed kategorija. Parametri su analogni sa Contact Category Layout.
15. Category Layout
Koriste se za prikaz News Feed u okviru odreene kategorije. Parametri su analogni sa Contact
Category Layout.
16. Single Feed Layout
Prikaz jednog News Feed.
17. Internal Link Polls
Koristi se za prikaz rezultata ankete.

75


18. Internal Link - Search
Koristi se za prikaz forme za pretraivanje i rezultata pretraivanja.

Parametri:

Use Search Areas - prikai ili sakrij polja sa checkbox-ovima, za definisanje oblasti
pretraivanja
Show Created Date - prikai ili sakrij datum kreiranja lanka
19. Internal Link - User

76

20. Default Login Layout
Omogudava korisniku logovanje na sajt.

Parametri:




77

21. Default Registration Layout
Omogudava korisnicima registraciju na sajt.

22. Default Remind Layout
Omogudava korisniku da prima mail poruke na naznaenu adresu

23. Default Reset Layout
Omogudava korisniku da ponovo dobije ifru.

24. Default User Layout
Prikazuje poruku dobrodolice korisnicima, kada se registruju.
25. User Form Layout
Omogudava korisnicima da upravljaju detaljima vezanim za svoje naloge.
78


26. Internal Link - Web Links

27. Web Link Category List Layout
Prikazuje listu svih Web Link kategorija. Korisnik moe kliknuti na kategoriju da bi video sve linkove
koji se nalaze u njoj.
Parametri su analogni sa Contact Category Layout.
28. Category List Layout
Prikazuje listu svih web linkova u kategoriji. Parametri su analogni sa Web link Category Layout.
29. Web Link Submission Layout
Prikazuje formu, koja omoguduje korisnicima da postave web link.
79


Ovo funkcionie samo za korisnike koji poseduju odgovarajude privilegije. Parametri:

30. Internal Link - Wrapper
Koristi se za prikaz spoljanjeg sajta u okviru stranice na postojedem sajtu, koristedi HTML IFrame.
Spoljanji sajt se nalazi u okviru Wrapper. Korisnik moe da prelazi sa stranice na stranicu spoljanjeg
sajta, a i dalje ostaje na postojedem, matinom sajtu. Primer na slici ilustruje Joomla web sajt unutar
Wrapper.
80


Parametri:
Wrapper URL - URL sajta koji se otvara u okviru Wrapper IFrame.
Scroll Bars - Da li postoje scrollbar, ako je to neophodno
Width - irina IFrame prozora (u pikselima ili procentualno)
Visina - Visina IFrame prozora (u pikselima ili procentualno)
31. External Link
Ovaj tip elementa menija se koristi za postavljanje linkova ka spoljanjem web sajtu ili stranici.
32. Separator
Kreira Menu Placeholder ili Separator u okviru Menija. Moe biti veoma koristan u sluaju dugakih
menija, kad je potrebno razdvojiti delove.
33. Alias
Kreira link ka postojedoj stavki menija. Na taj nain se omogudava postojanje identinih stvaki menija
u razliitim menijima na sajtu, bez potrebe za viestrukim podeavanjima stavki. Ukoliko se izvri
promena na nekoj stavki menija, a ved postoji Alias ka njoj, promene de se automatski preneti na
Alias.
81

Evidentno je da upravljanje menijima u stvari gradivno tkivo rada sa Joomla!-om. Pomodu menija
objedinjujemo dizajn, sadraj, module, komponente...

3.9.2. Primer menija

U slededem primeru, kao jednostavnu demonstraciju svega gore navedenog, napravidemo jedan novi
meni a njegove stavke demo povezati sa objavljenim lancima, sekcijama i nekim eksternim
linkovima. Napomena: za izradu ovog primera prilikom instalacije Joomla!-e sample podaci (korak
broj 6) nisu instalirani!!

Poetni izgled frontend dela naeg primera je veoma siromaan i kao to se moe primetiti aktivan je
jedan Menu Module i to Main Menu.
82


Poto trenutno nemamo niti jedan lanak neophodno je napraviti nekoliko i kategorisati ih. Ovaj
postupak je detaljno objanjen u delu skripte koji je posveden upravljanju sadrajem. Nakon
ubacivanja odreenog broja lanaka i njihove kategorizacije article manager ima slededi izgled.

Ukoliko pogledamo frontend deo moemo primetiti da se u centralnom delu naeg portala nalaze
lanci koji su objavljeni na front page-u.
83


Ukoliko elimo da u okviru Main Menu-a prikaemo linkove ka sekcijama koje smo napravili za
kategorizaciju ovih lanaka neophodno je da u administratorskom panelu u okviru Menus menija
kliknemo na Main Menu i tako pristupimo Menu Item Manager-u.

Klikom na opciju New dobijamo mogudnost da izaberemo tip stavke menija. Poto smo odluili da
napravimo stavku menija koja de biti link ka sekcijama potrebno ja da u tipu menija internal links
izaberemo opciju Articles i u okviru Section dela odaberemo section layout.
84


Section Layout opcija u okviru Menu Item Manager-a je skoro identina Article layout opciji koja je
ranije objanjena. Osnovna i jedina razlika je u podeavanju parametara. U Parameters (Basic) delu
se vri odabir sekcije koju elimo prikazati kao i jo neka osnovna podeavanja. Odabirom opcije Save
prihvatamo promene koje smo napravili.

Isti postupak ponavljamo za sve sekcije koje elimo da prikaemo u okviru glavnog menija. Nakon to
smo sauvali sve promene moemo pogledati do kakvih je promena dolo na naem portalu.
85

Odabirom nekog od ovako napravljenih linkova imamo pregled ne samo svih kategorija u okviru
izabrane sekcije nego imamo i uvid u ukupan broj lanaka u okviru svake kategorije.

Ovo je postupak kojim se omogudava povezivanje sekcija i glavnog menija. Meutim ukoliko bi sad
eleli da kao podlink nekog postojedeg linka postavimo lanak, recimo da sekcija Vesti dana ima
podlink sa nekom vedu morali bi da uradimo sledede. Prvo je potrebno dodati novu stavku menija,
iji de naziv recimo biti Poslednja vest. Nakon toga potrebno je opet pristupiti Menu Item Manager
delu i izabrati opciju New. Ovoga puta se ne bira opcija Section Layout ved opcija Article Layout.
Bitno je napomenuti da je u okviru Menu Item Details-a kod opcije Parent Item promenjen link
odnosno napravljen podlink u odnosu na sekciju Vesti dana.

Sa desne strane u delu Parameters (Basic) vri se odabir lanka klikom na opciju select.
86


Izbor lanka koji de biti povezan sa linkom, pod nazivom poslednja vest, potvruje se klikom na Save
dugme. Izgled backend i frontend dela nakon ovog postupka dat je u naredne dve slike.

87


Evidentno je da se naziv glavnog menija ne uklapa u koncepciju sajta. Naime naziv Main Menu je
pogodan ukoliko je sajt namenjem engleskom govornom podruju, meutim ukoliko je orjentisan
samo na domade trite potrebno je taj naziv promeniti. Izmena naziva se vri u okviru Module
Manager-a izborom menija iji se naziv menja i klikom na opciju Edit. Pored opcije koja omogudava
promenu naziva menija u Details okviru postoji mogudnost promene pozicije samog modula,
odnosno da se sa predefinisane leve strane premesti na desnu. Ovde treba naglasiti da pozicija na
koje je mogude postaviti modul zavise od ablona.

88

U odeljku Module Parameters mogude je podesiti i stil prikaza menija u frontend-u, postoje tri
moguda stila prikaza menija: Vertical, Horinzotal i Flat List. Izbor prikaza zavisi od pozicije menija kao
i od ablona koji se koristi.
Kako portal raste tako je evidentno da jedan meni nije dovoljan. Postavlja se logino pitanje kako
postaviti novi meni i kako ga pozicionirati. Ukoliko bi u ovom momentu eleli da na na portal
postavimo korisne linkove koji su nam pomogli da savladamo osnove Joomla!-e morali bi da
napravimo novi meni koji bi nazvali linkovi i u okviru njega stavke koje bi referencirale na neke
sajtove.
Novi meni pravimo u okviru Menu Manager-a izborom opcije New.

Potvrujemo unete podatke odabirom opcije Save. Nakon toga novodefinisani meni povezujemo sa
modulom i pozicioniramo ga na stranici. Ova podeavanja se vre u okviru Module managera.
Potrebno je prvo aktivirati modul klikom na Enabled opciju.

Zatim se pristupa podeavanju opcija koje su vezane za taj modul i to izborom opcije Edit.
89


Ovde je bitno naglasiti da ukoliko ne elimo da nam novonapravljeni meni ima slededi izgled

ved elimo da izgleda identino kao i Moj meni odnosno da je ukviren plavom bojom onda je
neophodno u okviru Module Class Suffix opcije upisati _menu. Na taj nain koristimo predefinisan
CSS za menije.
90


Izgled menija nakon ovog upisa dat je na slici

Ostalo je jos samo da u novonapravljeni meni postavimo link ka nekom sajtu. Prvo je potrebno da
izaberemo opciju Linkovi koja se nalazi u okviru Menus menija.

91

Nakon toga se meni povezuje sa eksternim linkom i to tako to se edituje meni i meu ponuenim
opcijama bira External Link.

Ostalo je jo samo da se popuni naziv linka, alijas, na koju veb adresu link ukazuje i podeavanje koje
definie ta se dogaa kad kliknemo na taj link odnosno da li se link otvara u istom prozoru ili u
poptuno novom prozoru. Naravno da nam je cilj da posetioci naeg sajta klikom na neki od linkova
ne napuste na portal tako da je logian izbor opcija New Window with Browser Navigation.

Konaan izgled naslovne strane naeg portala sada izgleda ovako.
92



3.10. Joomla Tools

U okviru menija Tools, nalaze se sledede opcije:

Read messages opcija za itanje privatnih poruka koje back end korisnici mogu razmenjivati
Write messages opcija za pisanje privatnih poruka
Mass mail opcija koja omogudava administratoru da poalje mejl grupi korisnika
Global Check-in opcija za pradenje zakljuanih elemenata. Kada neki korisnik edituje
lanak, lanak se zakljuava za druge korisnike sve do zavretka sesije. Ukoliko korisnik ne
klikne na neku od opcija za zavretak sesije (save, cancel i sl.) lanak moe dugo vremena biti
zakljuan za druge korisnike.
Clean cache omogudava brisanje keiranih fajlova sa servera.
93

4. Backup baze i prebacivanje Joomla sajta na drugu lokaciju

Jedno od kljunih pitanja prilikom projektovanja i implementacije bilo kog sajta jeste definisanje
postupka uvanja podataka. Kada su u pitanju Joomla sajtovi, potrebno je redovno obavljati procese
backup-a baze podataka. Baza je skladitena na serveru i da bi se izvrio backup (kreirala rezervna
kopija baze), neophodno je otidi u phpMyAdmin deo.

Selektovanjem baze u kojoj se nalaze podaci sa Joomla sajta, dobija se slededi prikaz. Da bi smo
eksportovali bazu, kao to je prikazano na slici, potrebno je odabrati opciju export.

Kada se pojavi ekran sa podeavanjima vezanim za eksport baze, potrebno je odabrati da se baza
sauva kao fajl (save as file) i tip fajla sql. Na kraju kliknuti dugme GO.
94


Otvara se novi prozor, u kom treba odabrati lokaciju na kojoj de fajl (backup baze) biti sauvan.

4.1. Importovanje baze

U sluaju prebacivanja Joomla sajta na drugu lokaciju, postupak je slededi:
1) Kopirati celokupan sadraj sajta (ceo folder, u ovom sluaju joomlaportal) na odgovarajude mesto
na serveru (ako se prebacuje na drugi (lokalni) raunar, adresa je najede ../www/)
2) Kreirati novu bazu (istog imena tj. u nasem slucaju joomlabaza) i importovati fajl dobijen
eksportovanjem originalne baze
Odabrati bazu u koju se ubacuju podaci i kliknuti opciju import ka na slici

95

Konano, odabrati fajl u kojem se nalaze podaci i kliknuti dugme Go

Na kraju se dobija poruka o uspenosti i podaci su ubaeni u bazu!
3) Kreirati korisnika i dodeliti mu odgovarajude privilegije nad bazom.
Odabrati opciju privileges.

Odabrati opciju Add a new user
96


Potrebno je popuniti prazna polja. Podaci moraju biti identini podacima sa prethodne lokacije!!!

User name: korisnik
Host: localhost
Password: sifra

I selektovati opciju Check All da bi korisniku bile dodeljene odgovarajude privilegije.
Konano, kliknuti dugme go na dnu ekrana
97