Rudolf tajner

GA 283a
Bie muzikalnog i doivljaj tona u oveku
OK!"#A O$#O%A &'(K)
*redavanje Rudolfa tajnera+ ,ologne+ 3- de.em/ar 0123- godine
Predavanje, do sad neprevedeno, odrano u Cologneu 3.12.1906. godine. Izdao Golden Blade, 1956.
o je prvo predavanje u seriji od osa! predavanja "Bi#e !uzi$alnog i doivljaj %ona u &ove$u'.
( sa$upljeni! izdanji!a radova )udol*a +%ajnera, $njiga $oja sadri ne!a&$i %e$s% je naslovljena
,-as .esen /usi$alis01en und -as onerle2nis I! /uns01en3
Preveo na engles$i C1arles .a%er!an. 4a engles$og preveo 5.)aji#, u 6renjaninu, 27.3.2005. godine.
Za one koji misle o muzici sa estetske take gledita, postoji neto zagonetno u
tome; za jednostavno ljudsko oseanje to je direktan doivljaj koji prodire u duu, a za
one koji ele da razumeju kako ona proizvodi svoja dejstva to je zaista teak problem.
U poreenju sa drugim umetnostima vajarstvom, slikarstvom, poezijom
muzika ima poseban karakter. !ve druge umetnosti imaju neku vrstu modela u
spoljnjem svetu. "ajar radi na osnovu modela i ako on stvori statuu Zevsa ili #polona,
on uzima idealizovan ljudski oblik. $sto je sa slikarstvom i dananja tendencija je da
se da tana impresija onoga to ula zapaaju. %oezija, slino, pokuava da se bavi
nekim aspektima realnog sveta. #li, ako neko pokua da primeni ovu teoriju na muziku,
ne bi nigde stigao jer kako bi neko mogao, na primer, da kopira muziku ptica&
'ta je poreklo muziki oblikovani( zvukova)
*ako su oni povezani sa bilo im u objektivnom svetu)
Upravo u vezi sa ovom umetnosti muzike 'open(auer je izloio neka
interesantna miljenja; u odreenom pogledu ona su zaista jasna i ostavljaju utisak. +n
je muzici dodelio sasvim posebno mesto u umetnosti, a samoj umetnosti sasvim
posebnu vrednost u ljudskom ivotu. ,jegova -iloso-ija ima -undamentalnu osnovnu
notu koja se moe izraziti na sledei nain.
/ivot je tuna stvar i putem miljenja ja pokuavam da ga uinim podnoljivim.
*roz sve u svetu provejava slepa, nesvesna volja. +na oblikuje kamen, a zatim biljku 0
ali uvek, u svim svojim mani-estacijama, uz nemirnu udnju za neim viim. 1ivljak
osea ovo manje nego genije, koji doivljava bolnu udnju volje u najviem,
najintenzivnijem stepenu.
%ored aktivnosti volje nastavlja 'open(auer ovek ima snagu da stvara
duevne slike. +ne su kao -ata morgana, kao slike u sumaglici, kao pra( koji bacaju
talasi volje. "olja uzburkuje kako bi oblikovala ove iluzorne slike. *ada, na ovaj nain,
ovek zapaa rad volje, on je manje nego ikada zadovoljan, ali oslobaanje od slepe
pokretake snage volje dolazi nam putem umetnosti. Umetnost je neto putem ega
ovek moe da pobegne od nemirne udnje volje. *ako se ovo deava)
2
*ada ovek stvara umetniko delo, ono iskae iz njegove snage stvaranja slika,
ali istinska umetnost, 'open(auer insistira, nije samo kopija spoljne realnosti. !tatua
Zevsa, na primer, nije nastala kopiranjem; vajar je izveo svoj model iz karakteristika
mnogi( ljudi, i tako je on stvorio ar(etipsku sliku, koja je u prirodi raspodeljena meu
bezbrojnim odvojenim pojedincima.
3ako umetnik nadmauje prirodu. +n izvlai ar(etipsku sutinu, to je ono to
ini pravi umetnik. %rodiranjem u kreativne dubine prirode, on stvara neto stvarno i
postie za sebe odreeno oslobaanje.
3ako je sa svim umetnostima izuzev muzike. !ve druge umetnosti moraju da
rade kroz slike i stvaraju samo slike volje. #li muziki zvuk je direktan izraz volje
same. *ompozitor slua kucanje pulsa volje i prevodi ga u sekvence muziki( zvukova.
4uzika je tako intimno povezana sa radom volje u prirodi, sa 5stvarima po sebi6; ona
prodire u elementarne ar(etipove bia kosmosa i odraava oseaj toga; zato je muzika
tako duboko zadovoljavajua.
'open(auer nije bio okultista, ali je u ovim stvarima imao instinktivan
predoseaj istine.
7 7 7
Zato muzika govori tako intimno srcu, i tako iroko, i zato je njen uticaj tako
moan, ak i u ranom detinjstvu) 8adi odgovora na ova pitanja moramo se okrenuti
oblasti gde se mogu nai pravi modeli za muziku.
*ada je kompozitor na delu, on nema nita da kopira; on mora da izvede svoju
muziku iz svoje sopstvene due. !aznaemo odakle je izvodi ako usmerimo nau panju
na svetove koji se ne mogu zapaati obinim ulima.
9judska bia su tako napravljena da je za nji( mogue da u sebi oslobode snage
koje su normalno uspavane; na isti nain na koji neko ko je roen slep moe progledati
putem operacije, tako se i unutranje oi oveka mogu otvoriti, omoguavajui mu da
stekne znanje o viim svetovima. *ada ovek razvije ove uspavane snage putem
koncentracije, meditacije itd, on napreduje korak po korak. ,ajpre on doivljava
posebnu kon-iguraciju svog ivota snova. ,jegovi snovi dobijaju mnogo vie redovan
karakter; posle buenja, on osea kako je podignut iz talasa okeana u kome je bio
potopljen, u svetu tekueg svetla i boja. +n zna da je neto doiveo, da je video okean o
kome nije imao pret(odnog znanja. ,jegovi doivljaji snova pojaano dobijaju na
jasnoi. +n se sea da je u tom svetu svetla i boja bilo stvari i bia koja se razlikuju od
bilo ega -izikog u tome to su propustljiva, tako da neko moe da proe upravo kroz
nji( bez ikakvog otpora. +n upoznaje bia iji element, ija tela, su boje. %ostepeno, on
iri svoju svest nad ovim svetom, i posle buenja on se sea da je bio aktivan u njemu.
!ledei korak se javlja kada on kako bilo nosi ovaj svet nazad sa sobom u
budni ivot. 3ada on vidi astralna tela drugi( ljudi i mnogo drugog, i doivljava svet
koji je mnogo stvarniji od -izikog svet koji se u odnosu na -iziki svet javlja kao
zgusnue, kristalizacija, astralnog sveta.
:
!ada je takoe mogue trans-ormisati u svesno stanje nesvesno stanje spavanja
bez snova. Uenik koji postie ovu -azu ui da proiri svoju svest nad onim delovima
noi koji nisu popunjeni snovima, ve se normalno provode u potpunoj nesvesnosti. +n
tada nalazi sebe svesnog u svetu o kome ranije nije nita znao, svetu koji nije sutinski
od svetla i boja, on najpre najavljuje sebe kao svet muziki( zvukova. Uenik stie
kapacitet da uje du(ovno; on uje delove i kombinacije zvukova koji se ne mogu uti
-izikim u(om.
3aj svet se zove deva(anski svet ;1eva<du(, c(an<dom=. ,e sme se misliti da
kada ovek ue u ovaj svet i uje njegove tonove kako se prolamaju, on gubi svet svetla
i boja. !vet tonova je proet svetlom i bojom, ali oni pripadaju astralnom svetu.
!utinski element deva(anskog sveta je beskrajno tekui i menjajui okean muziki(
tonova. *ada se nastavljena svest proiri na ovaj svet, njeni tonovi se mogu preneti, i
tada je mogue takoe uti osnovne tonove -izikog sveta. >er svaka -izika stvar ima
svoju osnovnu notu u deva(anskom svetu, i u svakom liku je prilika deva(anske
osnovne note. %ovodom ovoga je %aracelzus rekao. 5?arstva prirode su pisma al-abeta,
a @ovek je re -ormirana iz nji(6.
*ad god bilo ko zaspi, njegovo astralno telo izlazi iz njegovog -izikog tela;
njegova dua tada ivi u deva(anskom svetu. ,jegove (armonije ine utisak na njegovu
duu; one vibriraju kroz nju u talasima ivog zvuka, tako da se svakog jutra on budi iz
muzike s-era, i iz ovog carstva (armonije on prelazi u svakodnevni svet. Aa kao to
ljudska dua ima boravite u 1eva(anu izmeu inkarnacija, tako moemo rei da se
tokom noi dua raduje u tekuim tonovima muzike. oni su sam element iz koga je ona
satkana i oni su njen pravi dom.
*ompozitor prevodi u -izike zvuke ritmove i (armonije koje se tokom noi
utiskuju u njegovo astralno telo. +n nesvesno uzima svoj model iz du(ovnog sveta. +n
u sebi ima (armonije koje on prevodi u -izike termine. 3o je tajna veza izmeu muzike
koja se prolama u -izikom svetu i sluanja du(ovne muzike tokom noi. #li, veza
-izike muzike sa ovom du(ovnom muzikom je kao veza veza senke sa objektom koji je
baca. 3ako je muzika instrumenata i glasova u -izikom svetu kao senka, prava senka,
mnogo vie muzike 1eva(ana. %rvobitna slika, ar(etip, muzike je u 1eva(anu;
razumevajui ovo, sada moemo ispitati dejstva muzike na ljudska bia.
7 7 7
@ovek ima svoje -iziko telo, i eterski model za njega, etersko telo. %ovezano sa
njegovim eterskim telom je oseajno telo, koje je korak ka astralnom. $znutra povezana
sa njim, iako ulanjena u njega, je oseajna dua. Aa kao to ma i njegove korice
-ormiraju jednu celinu, to ine i oseajna dua i oseajno telo. @ovek takoe ima
intelektualnu duu, i kao jo vieg lana du(ovnu duu, koja je povezana sa du(om
samim, ili 4anasom. U sasvim besanom snu, vii lanovi, kao i oseajna dua, su u
deva(anskom svetu. 3o nije kao ivot u -izikom carstvu, gde je sve to vidimo i
ujemo izvan nas. Aia 1eva(ana meusobno produru kroz nas, i mi smo u svemu to
tamo postoji. U okultnim kolama, u skladu sa tim, ovo deva(ansko0astralno carstvo je
nazvano svetom meusobnog prodiranja. *roz oveka igra njegova muzika.
B
*ada se vrati iz ovog deva(anskog sveta, njegova oseajna dua, njegova
intelektualna dua i njegova du(ovna dua su proete njegovim ritmovima; on i( nosi
dole u svoja gua tela. +n je tako u stanju da radi iz svoje intelektualne due i njegove
oseajne due na svom eterskom telu, i da u njega unosi ritmove. *ao to se peat
tampa na vosku, tako i astralno telo utiskuje deva(anske ritmove na eterskom telu, dok
etersko telo vibrira u (armoniji sa njima. Ctersko telo i astralno telo unose prisustvo
du(ovni( tonova i ritmova u svoje sopstveno bie. Ctersko telo je nie od astralnog tela,
ali je u aktivnosti superiornije.
$z svog ega ovek radi na svojim telima utoliko to pretvara astralno telo u
4anas, etersko telo u Aud(i, a -iziko telo u #tma. %oto je astralno telo najslabije, za
njegovo pretvaranje potrebna je najmanja snaga. @ovek moe raditi na svom astralnom
telu sa snagama uzetim iz astralnog sveta. #li, da bi radio na svom eterskom telu, on
mora da prizove snage iz deva(anskog sveta, a za rad na svom -izikom telu njemu
trebaju snage iz vieg deva(anskog sveta. 3okom noi on izvlai iz sveta tekui( tonova
snagu da i( nosi u svoje oseajno telo i etersko telo. $ako posle buenja ujutru on nije
svestan da je tokom noi upio ovu muziku, ipak prilikom sluanja muzike on nazire da
su ti utisci du(ovnog sveta u njemu.
*ada ovek slua muziku, prorok moe videti kako ritmovi i boje utiu i (vataju
se za vru supstancu eterskog tela, usled ega ono vibrira u melodiji sa njima, i iz
(armoninog odgovora eterskog tela potie zadovoljstvo koje se osea. 'to jae se
prolama astralno telo, utoliko jae daje svoje tonove e(o u eterskom telu, prevazilazei
sopstvene prirodne ritmove eterskog tela, i to daje oseaj zadovoljstva i za sluaoca i za
kompozitora. U nekim sluajevima (armonije astralnog sveta prodiru u nekoj meri u
oseajno telo, i tada se javlja kon-likt izmeu oseajnog tela i eterskog tela. #ko su
tonovi postavljeni u oseajnom telu tako jaki da gospodare tonovima eterskog tela,
rezultat je vesela muzika u durskom tonu. 4olski ton ukazuje da je etersko telo
prevagnulo nad oseajnim telom; a bolna oseanja koja usled toga nastaju podiu
najozbiljnije melodije.
1akle, kada neko ivi u doivljaju muzike, on ivi u slici njegovog du(ovnog
doma. +na prirodno podie duu da oseti ovaj intiman odnos sa svojim prvobitnim
tlom, i zato su najjednostavnije due tako prijemive uz muziku. @ovek tada osea sebe
zaista kod kue, i kad god da je podignut putem muzike on sebi kae. 51a, ti dolazi iz
drugi( svetova, i u muzici moe osetiti svoje rodno mesto6. $ntuitivno znanje ovoga je
navelo 'ope(nauera da dodeli muzici centralno mesto meu umetnostima, i da kae da
kompozitor raspoznaje svojim du(ovnim u(om udar pulsa volje.
U muzici, ovek osea e(o najdubljeg ivota stvari, ivot povezan sa svojim
sopstvenim. %oto su oseanja najunutranjiji deo due, i poto su povezana sa
du(ovnim svetom i zadravaju se unutar muzikog zvuka zato ovek, kada slua
muziku, ivi u zadovoljstvu da se osea u (armoniji sa njenim tonovima, i u dodiru sa
pravim domom njegovog du(a.
D