MORSKI ZMAJ I LEPA JOVANCICA

Bila jednom cerka jednog ratara. Kuca njenog oca bee blizu morske obale. Bata se stepenasto
pruae do ivice mora, tik uz vodu, veoma blizu lada. Devojku su zvali lepa Jovancica, lepa i svea
kao zora!
Kada se jednog dana kupala, zbog velike vrucine koja je vladala, zmaj, kralj mora, iskrsne pred
njom.
- Jovancice, lepa Jovancice, video sam te jedne prolecne veceri na ovoj obali od tog dana sam se
zaljubio u tebe. !reba da pode sa mnom do mog dvorca. "nde ce biti moja jedina kraljica.
- #maju - rece Jovancica -ja sam kci seljaka, ne mogu da budem tvoja kraljica.
- Jovancice, lepa Jovancice, imam moc nad svim vodama, pa sad, znaci, imam vlast i nad tobom,
jer si u vodi! $li podi dobrovoljno u moj dvorac, dacu ti gomile zlata i brda srebra.
- %i za srebro ni za zlato nece me nikad imati. Ja sam seljacka kci, kako &oce da budem kraljica'
- (ada si seljacka kci, ti si rodaka duge na nebu! !reba da bude kraljica. ) budi to dobrovoljno,
poto ja raspolaem silom da te na to primoram.
- #maju, nema moci nad mojim srcem. Ja sam seoska devojka i krtena dua. %ikad, nikad necu
biti zmajeva ena.
#maj odnese Jovancicu, lepu Jovancicu. "dvede je u svoj dvorac na samome dnu mora.
Dvorac bee veoma lep, od crvenog korala i glatkog biljura* da je glavom kralj proao pored njega,
poeleo bi da ude. $ da ga je kraljica samo izdaleka videla, poelela bi da u njemu zauvek stanuje.
$li zmaj ne mogade nita srcu Jovancicinom.
- #maju, mi nismo od iste vrste. !i nisi krtena dua. !voje zlato nece nita promeniti, dvorac ti
nece nita pomoci! +usti me da se vratim ocu!
- %ece se vratiti ocu! $li moci ce preko talasa da juri.
#maj uze zlatnu alku i navuce je na stopalo lepe Jovancice, na lepi clanak leve joj noge. ,nanim
zamasima zakova alku.
#atim uze zlatan lanac i prikaci ga za alku. ) evo lepe Jovancice na lancu.
Jak kao celicna poluga,
tanak kao jedna tvoja vlas
i dug, dug sedam stotina milja!
+oto je to obavio, zmaj pljunu na zemlju i razgazi nogom. ,mejao se, kako to zmaj vec ume i zna,
a zatim rece devojci*
- (oj dvorac nije tamnica. )di i juri morskim talasima, celom kraljevinom kojom vladam. Kad bude
umorna od trcanja, samo reci*
#maju, zmaju, lanac vuci,
kroz more me ti dovuci! %aci ce se u dvorcu.
) bilo je tako kako je zmaj rekao. $li kao to se Jovancica zaklela, srce joj je ostalo kao i pre.
,vakogjutra izlazila je na morske talase. !rcala je daleko, sedam stotina milja daleko. ) jo dalje bi
jurila da je
lanac samo bio dui. %o sveceri je morala da se vrati u dvorac.
%ajvie je volela da ode i gleda ocevu batu* breskvino stablo u vinogradu, kako se nadvija nad
lejama zelene salate, i slavuja koji mu s granja peva, kamen na bunaru to ga je konopac izlizao,
grm imirov, na -veti uvek rascvetao, i gusto bunje orlovi& noktiju.
.$&, kad bi& ikad mogla ponovo da dotaknem zemlju! Kad bi neki smeli mladic uspeo da me
oslobodi, a potom da mi bude saputnik u ivotu! Kada bi& jedne veceri, oslobodena lanca, mogla da
krenem kuci svog oca, i pcelama, vocnjaku naem. . ..
) jedne veceri, ba kao to je sanjarila trceci povr& prelepog mora, vide kako joj se u susret krece
neka barka.
Kakva li lepa barka, sva od grabovog drveta, zlatom optocena! /ad joj bee od crvene svile, a
jedra od belog atlasa. %jom upravljae sin kralja 0rancuske, najveceg kralja na celome svetu.
)zdaleka se Jovancica i kraljevic ugledae. )zbliza se pozdravie.
!ada je kraljevic oslovi, prozbori jezikom umilnim kao blagi zvuk violine. #apita je ko je ona, kako
to koraca vodom.
- "tac mi je - rekla je Jovancica - ratar i ima samo mene. $li zmaj me je oteo sa morskog ala, sa
obale ovi& vala, i dri me u svojoj vlasti, vezanu zlatnim lancem za stopalo.
%a to ju je glas izdao. %ije mogla vie da govori. %ije ni znala ono to su joj oci vec rekle kraljevicu.
$ pre nego to je utonula, ni on nije umeo da joj se zakune da ce iveti jedino za njeno
oslobodenje. $li oci im sve iskazae. / tom pogledu od jednog jedinog trenutka oni su se zauvek
razumeli.
.#nam da cu je voleti cak i kad budem mrtav, ako je to dato preminulima., govorio je u sebi kraljev
sin. ."na, i nijedna druga, moe biti moja kraljica. $ kakva li me cenja mori da je ponovo vidim!.
.(oje srce., pomislila je Jovancica, .moje srce dobro zna da me on voli. %aa sudbina je na nebu
zapisana. ,tvoreni smo da budemo mu i ena. $li da li ce to biti na zemlji' Ja sam u zmajevoj
vlasti! . . . $ko me ikad, svetlim svojim macem, moj blagi prijatelj oslobodi, ako me sa talasa
odvede do bate mog oca, ja jo uvek ostajem seljacka kci. (oe li me uzeti za enu'.
,edam nedelja su se traili. ,edam meseci su ocajavali.
,edeci na palubi, na pramcu barke, kraljevic je putao da mu oci daleko blude, izmedu vala i
oblaka*
.(oda je nikad vie necu na ovom svetu videti. . . Kad to pomislim, umro bi& od alosti..
$ ona, kad je noc prola, uplicuci kosu* .(oe da se desi da ga nikad vie ne vidim. %jegovu ljubav,
njegovo drutvo necu nikad na zemlji imati. Boe moj, boe moj, kako je to okrutno!.
Dani, godinja doba prolazili su, sve tei od jada. #maj je stalno drao lepoticu okovanu onim
zlatnim lancem za svoj dvorac.
- Jovancice, lepa Jovancice, nece li se najzad odluciti' %ema ti drugog udesa, mora postati
zmajeva ena.
- %e znam ta mi udes sprema, ali znam ta mi je na srcu. #maj i ja necemo nikad biti jedna ista
plot, nikada necu biti zmajeva ena.
- $&, Jovancice, odvec dugo sam te putao na lancu. (isli li da me jo zadugo izaziva' $ko &oce
jo jednom da vidi batu svog oca, veceras, veceras otidi da je vidi. )di da vidi svoje poslednje
sunce.
1epotica krenu onamo, roneci suze na oba oka.
$ na morskom alu, a&, odjednom ugleda kraljevica.
2alopirao je na svom velikom belcu, tako gorda dranja.
/gleda svoju draganu. +otera konja u talase, polete do lepotice. Da bi presekao zmajev lanac,
podie svoj mac od svetlog celika.
- $ko ga jednim zama&om ne presecete - viknu Jovancica - svreno je sa mnom, svreno je s
nama! #maj ce me odvuci u svoj dvorac i nikad se vie necemo videti.
!ada kraljev sin zadade takav silan udarac da lanac odskoci kroz vazdu&. Bre od munje, zgrabi on
oko pasa svoju draganu, podie je uza se, uze u narucje. #a tren i& belac iznese na alo.
3vo i& na zemlji, ispod veliki& borova tamni& kao jezera, ali kroz koje prolazi zrak crvenog zlata,
zrak slave sa neba. $ onde na zemlji, zmaj nema vie moci, )zvan mora, prestaje sila morskog
kralja.
"stavie alo i velike borove, krenue ka bati lepoticinog oca.
$ potom iz male bate konj polete ka dvorcu u +arizu. "namo, kralj 0rancuske imadae svoj dvor.
Kad kralj ugleda lepoticu, on je pozdravi. $ kad mu se ona priblii, poljubi je.
- "glasite svadbu - rece kralj svojim ljudima - i neka bude to velelepnija! 1jubavi treba odati
potovanje!
(Francuska)