ADAM-KAN I DURHANA

Negde za carevanja velikog Akbara bila dva slavna kana, pa se jedan zvao
Hasan-kan Mutahajl, a drugi, koji se narocito razmetao svojom snagom i
bogatstvom, Taus-kan.
Jednom u dvore Hasan-kana, koji je iveo u !onjoj "azdari, navrati nekakav
vrlo stari #akir. $n zakuca na okovane vratnice i zatrai milostinju.
Hasan-kan se nezadovoljno namr%ti i uzdahnu&
- 'oliko li sam milostinje podelio, od kolikih li samo traio da se za mene
pomole alahu da mi podari dete - i sve uzaman(
Ali se kan malo promisli, pa ipak odluci da #akiru udeli milostinju. )am je
iza%ao iz kuce i gorko se poalio starome kako ni do dana dana%njeg nema
dece.
- $, najmocniji medu kanovima, rodice ti se sin(
- *h, mnogi su mi tako govorili, a ja sam jo% uvek tako sam(
- Nemoj tugovati( Nego, evo ti tri zacarane urme.
$vu najvecu pojedi, ona je zrela, a druge dve baci. Moe% mi verovati - alah
ce ti podariti sina. Ali upamti da svake godine mora% prinositi na rtvu po
jednog vola. Na to nikako nemoj da zaboravi%(
+oslu%a Hasan-kan #akira, pojede zacaranu urmu, a druge dve baci. Ali nije
primetio kako ih dvojica slugu ve%to dohvati%e i odmah pojedo%e.
$nda Hasan-kan obdari #akira i otpusti ga s mirom. ,akir se iz doline pope u
goru, i put ga uskoro nanese do grebenastih zidina nekakvog mracnog
zamka.
- -ta trai%, starino. - oslovi ga straar koji je stajao na vratnicama.
- )recu ljudima donosim - odvrati #akir pokloniv%i se straaru. - Mogu li uci u
zamak.
- /di, samo pazi da ne razljuti% Taus-kana, jer se glave nece% naneti.
,akir ude na vratnice pa se uputi prema kanovim odajama. +red njega izade
neka mlada slu%kinja, baci mu kesicu srebra i rece&
- +omoli se da se Taus-kanu rodi dete(
,akir podie ruke prema nebu pa ocita nekoliko molitava. 'ad cu njegovu
viku, izade sam Taus-kan da cuje reci #akirove.
/gledav%i ga, #akir mu prui pola urme i rece&
- $, gospodaru( +ojedi ovu zacaranu vocku, i rodice ti se dete.
Taus-kan se najpre naljuti i baci urmu. Ali se onda predomisli, podie je iz
pra%ine, obrisa o rukav domace haljine i pojede, uputiv%i alahu svoje molitve.
+rode devet meseci, devet dana i devet casova, a dvori Hasan-kana i Taus-
kana se zaori%e od radosnih usklika. 0stina, na dvoru Taus-kana mu%karci su
se manje radovali, jer se kanu rodila kci, kojoj dado%e ime !urhana.
A Hasan-kanu, cija se sreca ne moe ni opisati, rodi se sin, kome dado%e ime
Adam-kan.
+rode dvadeset godina... 'ao i nekada, %areneli su se suncem obasjani lugovi
u brdima, a suri orlovi nepomicno su lebdeli na vedrom nebu vrebajuci plen.
Ali orlovi se najednom vinu%e u daleke visine kad primeti%e tri jahaca. $vi su
u punom kasu jurili poljima divljac. To je Adam-kan lovio sa svojim vernim
slugama - mudrim ali jednookim Mirom i snanim ali glupim "ilom, koji se
rodi%e u isti dan i cas kad i Adam-kan,dvojici slugu %to su pre dvadeset
godina zajedno sa Hasan-kanom pojeli one urme.
0zrastao je Adam-kan u lepog i snanog momka, tako da su ga stari ljudi u
!onjoj "azdari gledali sa uivanjem i sme%kali se govoreci svojim sinovima&
- Moemo umreti na miru, imacete dobrog kana.
0z dana u dan jacao je Adam-kan. "io je slavan u citavom kraju, a nije ni
slutio da gotovo naporedo s njime cveta kao rua lepa !urhana.
Ali sve je u rukama svevi%njeg( 0, eto, jednom na svadbi kod nekog mladog
kana, Adam-kan se srete sa !urhanom. 'ad vide lepu !urhanu, on prosto
izgubi glavu za njom. /padljivo je posmatrao lepojku, a ona malo-malo pa bi
i sama bacila pogled na njega. 0 poneki put bi se pritom njene usne razvukle
u mio osmeh.
1elo to vece Adam-kan se ne dotace dakonija. 'ako je vreme odmicalo,
bivao je sve tuniji i tuniji, i sa strahom je pomi%ljao na cas kada ce
!urhana poci kuci i on vi%e nece moci da joj se divi.
Najposle gosti poce%e da se razilaze. 0 tada, da li slucajno ili namerno - tek
Adam-kan i !urhana se nado%e na istoj stazi...
Na nebu su blistale sjajne zvezde. Noc se spustila na zemlju. Nasmejani
mesec je veselo podmigivao zaljubljenima, koji su i%li uskom stazom u gori i
nisu se usudivali da jedno drugom pogledaju u oci. +ratio ih je Madlin, verni
konj Adam-kanov, i umiljato ih posmatrao, tek povremeno zastajuci da
cupne kakvu travku.
Ne podiuci glave, !urhana ispripoveda Adam-kanu kako je prstenovana za
mocnog +ajav-kana i kako uskoro treba da postane njegova ena.
!ugo je stajao Adam-kan pred vratnicama !urhaninih dvora, ma%tajuci da
jo% jednom, bar za casak, ugleda svoju dragu.
)utradan je Adam-kan bio tih i zami%ljen. Tuno je sedeo kraj prozora, a
blagi vetric mu je mrsio pramene crne, kovrdave kose.
+okraj njega su cutke sedeli "ilo i Miro, ne usudujuci se da o bilo cemu
zapitaju gospodara.
'ad dode vece, Adam-kan uze svoj rabab pa, neno dotakav%i strune,
zapeva&
- 2jubavi moja, %to srce za tobom tui, prekrasni, divni cvetku moj, najlep%a
medu enama& ne znam %ta mi valja ciniti, jer me oganj nekakav prodire, te
sam spreman da napustim ocev dom, da ostavim zavicaj, samo da navek
budem uz tebe. 2jubavi moja, mio sanku moj, srce mi za tobom tui.
Toliko je bilo tuge u njegovoj pesmi da iz jedinog Mirovog oka poteko%e suze,
a gromni "ilo uzdisa%e i hvata%e se za sablju, misleci da svojom snagom
moe da pomogne gospodaru. Ali kada noc obavi zemlju svojim velom,
Adam-kan ne izdra i odluci da pode u dvore svoje drage. Teak je i opasan
to poduhvat - provuci se u kucu devojcinu, ali ljubav je ponekad lakomislena.
0 tako tri jahaca poteko%e u noc, prema visokim zidinama dvora iza kojih je
ivela !urhana.
3austavi%e konje pred visokim zidinama, tiho sjaha%e pa zape%e ue o
greben zidina. +rvo se Adam-kan, a za njim Miro prebaci po uetu u vrt, a
"ila ostavi%e da cuva konje.
Adam-kan je-oprezno gazio po vrtu lagano razmicuci grane. Najednom,
pravo pred sobom ugleda usnulog slugu. Adam-kan ga probudi i, zapovediv%i
mu da ne die galamu, upita ga gde su prozori !urhanine sobe. 0zbezumljen
od straha, sluga je cutao. Adam-kan mu dade nekoliko novcica-a%ra#a, a
sluga ih zgrabi pa pokaza prstom na dva slabo osvetljena prozorceta. Adam-
kan mu na to baci jo% nekoliko novcica, i sluga provede Adam-kana i Mira sve
do vrata iza kojih je ivela !urhana. 4rata lako %kripnu%e, i Adam-kan se
obre u odajama svoje drage.
2epa !urhana je spavala na palangu, pokrivena naj#inijim cilimima. Na
uzglavlju su joj leale rue. !isala je tiho i ravnomerno.
Adam-kan se spusti na kolena pred dragom i tiho zapeva&
- $, !urhana, samo je mesec obasjavao tvoje lice sa visina, ali ja sam do%ao,
i mojoj sreci nema granica jer si kraj mene ti( Niko nas ne vidi, sami smo u
sobi, probudi se, o, !urhana, i pogledaj me(
Ne be%e kraja !urhaninoj radosti kad iznenada na javi ugleda Adam-kana,
koga je upravo sanjala. 0 ona mu isto tako tiho odvrati&
- !ragi, ti si mi doneo srecu, bez tebe sam tiho venula, gu%ila se u ognju
golemom. Ali ti mi donosi% gorskih potoka sveinu i miris rua, zar ne.... 0li
je to samo san.(
...)a istoka poce zora da rudi, zvezde se pogasi%e, a sjajni mesec je vec
tuno posmatrao zaljubljeni par.
Miro, koji je cuvao ulaz u !urhanine odaje, tiho zviznu. Ta skoro ce zora(
+robudice se straa - a onda, bogme, zlo i naopako(
Te%ko je bilo zaljubljenima da se rastanu, ali je svakog trenutka dan sve vi%e
osvajao.
)teuci u zagrljaju viti stas drage, Adam-kan %apta%e reci pune ljubavi i
nikako ne mogade da se rastane od !urhane.
Ta noc je za ostale ljude bila ista kao i sve druge noci - duga i zagu%ljiva.
Jedino Adam-kan i !urhana ne opazi%e kako je vreme brzo pro%lo.
Mesec se vec sasvim uklonio sa neba, negde u daljini, u selu, pevali su petli,
mule su se probudile i spremale za molitvu, a jadni Miro je jo% jednako, ni iv
ni mrtav od straha, cekao svoga gospodara.
Najposle izade Adam-kan suznih ociju iz odaje svoje drage. 'roz nekoliko
trenutaka vec je zajedno s Mirom i "ilom jezdio bre od vetra u goru.
'ada se vratio u dvor, Adam-kana sasvim skr%i tuga. 5ivot bez drage cinio
mu se suvi%an i prazan. +o citave dane leao je na palangu, cak se ni svog
rababa nije doticao.
0sto tako te%ko preivljavala je tugu rastanka i !urhana. )amo ponekad, kad
je za to imala prilike, slala je ona Adam-kanu, bilo po ucitelju ili slu%kinji,
kratke vesti - pune ljubavi i jada.
Hasan-kan je samo vrteo glavom gledajuci voljenog sina. Ali ne be%e kraja
njegovom cudenju kada mu ovaj jednom pride uagrena pogleda i rece&
- $ce, danas je najnesrecniji dan u mome ivotu. Moja draga !urhana udata
je za +ajav-kana. 1ini sa mnom %to hoce%, ali bez nje mi nema ivota(
Te%ko se zamisli Hasan-kan, jer su sinovljeve reci kr%ile sve obicaje& on je
hteo da otme muu zakonitu enu(
Ali velika je snaga ocinske ljubavi. +a ako se kae da ce 60ndus za prijatelja
svoga i govedinu pojesti6, %ta onda sve nece uciniti otac za voljenog sina(
0 tako se sutradan Hasan-kan zajedno sa sinom uputi svome mocnome
rodaku, bogatom Mermaj-kanu. +okloni mu se do zemlje, pa ovako rece&
- $, jedina uzdanice oka moga, Mermaj-kanu( Ako ushtedne% da mi
pomogne%, ja cu se i danju i nocu moliti alahu da ti podari srecu na ovom i
onom svetu. )ablja moja bice uvek i tvoja, a dvor moj i tvoj dvor.
Mermaj-kan milostivo nagnu glavu i zapovedi Hasan-kanu da govori. Na to
mu ovaj ispripoveda za ljubav svoga sina.
!ugo je Mermaj-kan razmi%ljao, te najposle pristade da pomogne Adam-
kanu.
0duce noci njegova druina upade u zamak +ajav-kana i odvede !urhanu.
Adam-kan nikome nije poverio dragoceni teret. Na svome konju doveo je
!urhanu u dvor Mermaj-kana i sakrio je u jednu od zabacenih i bogato
name%tenih odaja.
Ali zli i ratoborni +ajav-kan nije mogao da se pomiri sa !urhaninom otmicom.
)kupiv%i druinu, uputi se on zamku Mermaj-kana da vrati !urhanu. Mermaj-
kan pade u isku%enje pred tolikim zlatom koje mu ponudi +ajav-kan, te mu
dade !urhanu. Jer, kao %to je receno, i dete vec zna da bogatstvo rada
pohlepu.
Tog dana Adam-kan nije bio u zamku. Njegovom cudenju i jadu ne be%e
kraja kada ne nade svoju dragu i kada saznade za podlu izdaju svoga rodaka.
+overi Adam-kan svoj jad sinu Mermaj-kana, mladom 7udar-kanu. +ostide
se hrabri 7udar-kan postupka oca svoga, pa skupi druinu mladih ratnika,
odvanih i srcanih vojnika, te ih povede zamku +ajav-kana da vrate Adam-
kanu lepu !urhanu.
+ajav-kan izade pred 7udar-kana, te se izmedu dva plemena zapodenu ljuti
boj. Tukli su se citav dan, sve do ponoci. A pred jutro, samo nekoliko ratnika,
koji cudom ostado%e u ivotu, odjezdi%e u gore odnoseci sa sobom mrtvo telo
7udar-kanovo.
)ada je Adam-kan danonocno oplakivao ne jedan, vec dva gubitka& nema
!urhane, nema vi%e ni prijatelja 7udar--kana.
4reme nije moglo da zaleci njegove rane. $n je bledeo, mr%avio i ma%tao
samo o jednom - da makar jednim krajickom oka ugleda svoju dragu(
Jedared u njegov dvor zaluta%e dva 0ndusa - ukrotitelji zmija. Toliko su bili-
umorni od puta da su prosto padali s nogu. Njihovo iscepano odelo bilo je sve
pokriveno pra%inom.
Adam-kan zapovedi da se #akiri prijateljski prime, nahrane i smeste u jednu
od odaja da se odmore. ,akiri nisu znali kako da mu zablagodare. Ali kad
primeti%e Adam-kanovo bledilo i rasejanost, zgledahu se. /vece #akiri
saznado%e od Mira uzrok tuzi njegovog gostoljubivog gospodara.
- Toj nevolji se moe naci leka - rece jedan od #akira i namignu Miru. - Mi
cemo mu udesiti da se sastane sa dragom kada nas je tako lepo primio.
)utradan, rano ujutro, #akiri zamoli%e Mira da probudi Adam-kana. $ cemu
su s njim razgovarali, zakljucani u njegovim odajama, niko ne zna. Tek pred
vece na vratnice zamka ne izado%e dva, vec tri #akira. Treci je bio Adam-kan.
0stina, sada ni rodeni otac ne bi prepoznao svoga sina. 'osa mu je bila
ra%cupana i padala na celo, kroz pocepanu ko%ulju naziralo se prljavo telo, a
sam on se jedva vukao pra%njivim putem s mukom pokrecuci svoje izubijane
noge. 1utke su i%la tri #akira prema dvorima +ajav-kana. 'asno uvece stigo%e
oni pred vratnice. )traari ih propusti%e, i #akiri se smesti%e pravo pod
prozorima +ajav-kana, mameci ljude glasnom svirkom na #ruli.
$ko njih se skupljao svet, zagledao tudine i s pobonim strahom pratio
njihove carolije.
Najposle izade i sam +ajav-kan da pogleda do%ljake.
A za to vreme je Adam-kan, koji je svirao na rababu, kri%om bacao hitre
poglede nece li se gdegod otvoriti prozor i kao dragi kamen zablistati oci
njegove voljene !urhane.
0 tada... o, srece( Adam-kan je ugleda( $d%krinuv%i prozor, !urhana je
posmatrala Adam-kana, a u ocima joj behu suze tuge i radosti.
)vide se +ajav-kanu ve%tina #akira, pa im zapovedi da ostanu na dvoru.
,akire odvedo%e u vrt i smesti%e ih u senicu. $nda se ljudi razido%e i #akiri
ostado%e sasvim sami.
0 ponovo je noc crnim krilom zastrla ceo svet. +ospa%e ljudi umorni posle
te%kog dnevnog rada. 3aspa +ajav-kan, zaspa%e #akiri, zaspa%e i sluge u
citavom ogromnom dvorcu. Jedino Adam-kan nije spavao, nego je uzbuden
oslu%kivao nocne zvuke. 'ad najednom... on cu tihi i neni !urhanin glas&
Tako je nojca tavna,
i straa svuda spava,
a ja te cekam, dragi,
ovde sam potpuno sama.
Al8 pazi - opasnost svugde se krije(
!odi mi, dragi, dodi %to pre, moj mili(
Adam-kan uzdrhta i hitro ustade. +ode vrtom, pa stade oslu%kivati jedva
cujni glas drage. A glas je odjekivao cas sasvim blizu, cas je nekuda odlazio,
i Adam-kan se pokatkad bojao da on to sve sanja. Ali najednom, usred
procvalog bokora jasmina, on ugleda lepu !urhanu, koja mu je pruala
ruke... 0 noc opet prolete kao jedan tren, i opet nasta cas rastanka.
A sutradan izjutra je radosni i srecni Adam-kan tako svirao na rababu da su
se ljudi prosto cudili njegovoj ve%tini.
Ali sreca nije vecita... +ajav-kan poce podozrivo da gleda #akire. +ratio je
svaki njihov korak i najposle ih otera sa dvora.
"e%e izgubljena i poslednja mogucnost da se vidi s !urhanom.
Adam-kan se razbole od tuge. Nisu mu pomogli nikakvi lekovi, i on umre.
7las o njegovoj smrti pronese se po celom kraju i stie do !urhane. $na
prvo ne poverova stra%nom glasu, a onda mrtva pade na zemlju. 4raci, gatari
i bajalice poku%avahu da joj povrate ivot& trljahu joj noge i ruke balsamima,
kadahu joj rutom divno lice, ali - avaj - sve be%e uzaman. 0 lepa !urhana
be%e mrtva.
Ne znam je li to istina ili nije, ali vele da se Adam-kan na%ao s !urhanom na
onom svetu.
)amo, meni se cini, istinu da zborim, da su to ljudi izmislili radi svoje utehe.
A vele i ovo& ako neko napravi plocicu mediatar za sviranje od bokora %to
raste na Adam-kanovom grobu, naucice da svira na rababu isto tako divno
kao on. A da li je to istina - samo alah zna(
9Avganistan:A!AM-'AN 0 !/;HANA
Negde za carevanja velikog Akbara bila dva slavna kana, pa se jedan zvao
Hasan-kan Mutahajl, a drugi, koji se narocito razmetao svojom snagom i
bogatstvom, Taus-kan.
Jednom u dvore Hasan-kana, koji je iveo u !onjoj "azdari, navrati nekakav
vrlo stari #akir. $n zakuca na okovane vratnice i zatrai milostinju.
Hasan-kan se nezadovoljno namr%ti i uzdahnu&
- 'oliko li sam milostinje podelio, od kolikih li samo traio da se za mene
pomole alahu da mi podari dete - i sve uzaman(
Ali se kan malo promisli, pa ipak odluci da #akiru udeli milostinju. )am je
iza%ao iz kuce i gorko se poalio starome kako ni do dana dana%njeg nema
dece.
- $, najmocniji medu kanovima, rodice ti se sin(
- *h, mnogi su mi tako govorili, a ja sam jo% uvek tako sam(
- Nemoj tugovati( Nego, evo ti tri zacarane urme.
$vu najvecu pojedi, ona je zrela, a druge dve baci. Moe% mi verovati - alah
ce ti podariti sina. Ali upamti da svake godine mora% prinositi na rtvu po
jednog vola. Na to nikako nemoj da zaboravi%(
+oslu%a Hasan-kan #akira, pojede zacaranu urmu, a druge dve baci. Ali nije
primetio kako ih dvojica slugu ve%to dohvati%e i odmah pojedo%e.
$nda Hasan-kan obdari #akira i otpusti ga s mirom. ,akir se iz doline pope u
goru, i put ga uskoro nanese do grebenastih zidina nekakvog mracnog
zamka.
- -ta trai%, starino. - oslovi ga straar koji je stajao na vratnicama.
- )recu ljudima donosim - odvrati #akir pokloniv%i se straaru. - Mogu li uci u
zamak.
- /di, samo pazi da ne razljuti% Taus-kana, jer se glave nece% naneti.
,akir ude na vratnice pa se uputi prema kanovim odajama. +red njega izade
neka mlada slu%kinja, baci mu kesicu srebra i rece&
- +omoli se da se Taus-kanu rodi dete(
,akir podie ruke prema nebu pa ocita nekoliko molitava. 'ad cu njegovu
viku, izade sam Taus-kan da cuje reci #akirove.
/gledav%i ga, #akir mu prui pola urme i rece&
- $, gospodaru( +ojedi ovu zacaranu vocku, i rodice ti se dete.
Taus-kan se najpre naljuti i baci urmu. Ali se onda predomisli, podie je iz
pra%ine, obrisa o rukav domace haljine i pojede, uputiv%i alahu svoje molitve.
+rode devet meseci, devet dana i devet casova, a dvori Hasan-kana i Taus-
kana se zaori%e od radosnih usklika. 0stina, na dvoru Taus-kana mu%karci su
se manje radovali, jer se kanu rodila kci, kojoj dado%e ime !urhana.
A Hasan-kanu, cija se sreca ne moe ni opisati, rodi se sin, kome dado%e ime
Adam-kan.
+rode dvadeset godina... 'ao i nekada, %areneli su se suncem obasjani lugovi
u brdima, a suri orlovi nepomicno su lebdeli na vedrom nebu vrebajuci plen.
Ali orlovi se najednom vinu%e u daleke visine kad primeti%e tri jahaca. $vi su
u punom kasu jurili poljima divljac. To je Adam-kan lovio sa svojim vernim
slugama - mudrim ali jednookim Mirom i snanim ali glupim "ilom, koji se
rodi%e u isti dan i cas kad i Adam-kan,dvojici slugu %to su pre dvadeset
godina zajedno sa Hasan-kanom pojeli one urme.
0zrastao je Adam-kan u lepog i snanog momka, tako da su ga stari ljudi u
!onjoj "azdari gledali sa uivanjem i sme%kali se govoreci svojim sinovima&
- Moemo umreti na miru, imacete dobrog kana.
0z dana u dan jacao je Adam-kan. "io je slavan u citavom kraju, a nije ni
slutio da gotovo naporedo s njime cveta kao rua lepa !urhana.
Ali sve je u rukama svevi%njeg( 0, eto, jednom na svadbi kod nekog mladog
kana, Adam-kan se srete sa !urhanom. 'ad vide lepu !urhanu, on prosto
izgubi glavu za njom. /padljivo je posmatrao lepojku, a ona malo-malo pa bi
i sama bacila pogled na njega. 0 poneki put bi se pritom njene usne razvukle
u mio osmeh.
1elo to vece Adam-kan se ne dotace dakonija. 'ako je vreme odmicalo,
bivao je sve tuniji i tuniji, i sa strahom je pomi%ljao na cas kada ce
!urhana poci kuci i on vi%e nece moci da joj se divi.
Najposle gosti poce%e da se razilaze. 0 tada, da li slucajno ili namerno - tek
Adam-kan i !urhana se nado%e na istoj stazi...
Na nebu su blistale sjajne zvezde. Noc se spustila na zemlju. Nasmejani
mesec je veselo podmigivao zaljubljenima, koji su i%li uskom stazom u gori i
nisu se usudivali da jedno drugom pogledaju u oci. +ratio ih je Madlin, verni
konj Adam-kanov, i umiljato ih posmatrao, tek povremeno zastajuci da
cupne kakvu travku.
Ne podiuci glave, !urhana ispripoveda Adam-kanu kako je prstenovana za
mocnog +ajav-kana i kako uskoro treba da postane njegova ena.
!ugo je stajao Adam-kan pred vratnicama !urhaninih dvora, ma%tajuci da
jo% jednom, bar za casak, ugleda svoju dragu.
)utradan je Adam-kan bio tih i zami%ljen. Tuno je sedeo kraj prozora, a
blagi vetric mu je mrsio pramene crne, kovrdave kose.
+okraj njega su cutke sedeli "ilo i Miro, ne usudujuci se da o bilo cemu
zapitaju gospodara.
'ad dode vece, Adam-kan uze svoj rabab pa, neno dotakav%i strune,
zapeva&
- 2jubavi moja, %to srce za tobom tui, prekrasni, divni cvetku moj, najlep%a
medu enama& ne znam %ta mi valja ciniti, jer me oganj nekakav prodire, te
sam spreman da napustim ocev dom, da ostavim zavicaj, samo da navek
budem uz tebe. 2jubavi moja, mio sanku moj, srce mi za tobom tui.
Toliko je bilo tuge u njegovoj pesmi da iz jedinog Mirovog oka poteko%e suze,
a gromni "ilo uzdisa%e i hvata%e se za sablju, misleci da svojom snagom
moe da pomogne gospodaru. Ali kada noc obavi zemlju svojim velom,
Adam-kan ne izdra i odluci da pode u dvore svoje drage. Teak je i opasan
to poduhvat - provuci se u kucu devojcinu, ali ljubav je ponekad lakomislena.
0 tako tri jahaca poteko%e u noc, prema visokim zidinama dvora iza kojih je
ivela !urhana.
3austavi%e konje pred visokim zidinama, tiho sjaha%e pa zape%e ue o
greben zidina. +rvo se Adam-kan, a za njim Miro prebaci po uetu u vrt, a
"ila ostavi%e da cuva konje.
Adam-kan je-oprezno gazio po vrtu lagano razmicuci grane. Najednom,
pravo pred sobom ugleda usnulog slugu. Adam-kan ga probudi i, zapovediv%i
mu da ne die galamu, upita ga gde su prozori !urhanine sobe. 0zbezumljen
od straha, sluga je cutao. Adam-kan mu dade nekoliko novcica-a%ra#a, a
sluga ih zgrabi pa pokaza prstom na dva slabo osvetljena prozorceta. Adam-
kan mu na to baci jo% nekoliko novcica, i sluga provede Adam-kana i Mira sve
do vrata iza kojih je ivela !urhana. 4rata lako %kripnu%e, i Adam-kan se
obre u odajama svoje drage.
2epa !urhana je spavala na palangu, pokrivena naj#inijim cilimima. Na
uzglavlju su joj leale rue. !isala je tiho i ravnomerno.
Adam-kan se spusti na kolena pred dragom i tiho zapeva&
- $, !urhana, samo je mesec obasjavao tvoje lice sa visina, ali ja sam do%ao,
i mojoj sreci nema granica jer si kraj mene ti( Niko nas ne vidi, sami smo u
sobi, probudi se, o, !urhana, i pogledaj me(
Ne be%e kraja !urhaninoj radosti kad iznenada na javi ugleda Adam-kana,
koga je upravo sanjala. 0 ona mu isto tako tiho odvrati&
- !ragi, ti si mi doneo srecu, bez tebe sam tiho venula, gu%ila se u ognju
golemom. Ali ti mi donosi% gorskih potoka sveinu i miris rua, zar ne.... 0li
je to samo san.(
...)a istoka poce zora da rudi, zvezde se pogasi%e, a sjajni mesec je vec
tuno posmatrao zaljubljeni par.
Miro, koji je cuvao ulaz u !urhanine odaje, tiho zviznu. Ta skoro ce zora(
+robudice se straa - a onda, bogme, zlo i naopako(
Te%ko je bilo zaljubljenima da se rastanu, ali je svakog trenutka dan sve vi%e
osvajao.
)teuci u zagrljaju viti stas drage, Adam-kan %apta%e reci pune ljubavi i
nikako ne mogade da se rastane od !urhane.
Ta noc je za ostale ljude bila ista kao i sve druge noci - duga i zagu%ljiva.
Jedino Adam-kan i !urhana ne opazi%e kako je vreme brzo pro%lo.
Mesec se vec sasvim uklonio sa neba, negde u daljini, u selu, pevali su petli,
mule su se probudile i spremale za molitvu, a jadni Miro je jo% jednako, ni iv
ni mrtav od straha, cekao svoga gospodara.
Najposle izade Adam-kan suznih ociju iz odaje svoje drage. 'roz nekoliko
trenutaka vec je zajedno s Mirom i "ilom jezdio bre od vetra u goru.
'ada se vratio u dvor, Adam-kana sasvim skr%i tuga. 5ivot bez drage cinio
mu se suvi%an i prazan. +o citave dane leao je na palangu, cak se ni svog
rababa nije doticao.
0sto tako te%ko preivljavala je tugu rastanka i !urhana. )amo ponekad, kad
je za to imala prilike, slala je ona Adam-kanu, bilo po ucitelju ili slu%kinji,
kratke vesti - pune ljubavi i jada.
Hasan-kan je samo vrteo glavom gledajuci voljenog sina. Ali ne be%e kraja
njegovom cudenju kada mu ovaj jednom pride uagrena pogleda i rece&
- $ce, danas je najnesrecniji dan u mome ivotu. Moja draga !urhana udata
je za +ajav-kana. 1ini sa mnom %to hoce%, ali bez nje mi nema ivota(
Te%ko se zamisli Hasan-kan, jer su sinovljeve reci kr%ile sve obicaje& on je
hteo da otme muu zakonitu enu(
Ali velika je snaga ocinske ljubavi. +a ako se kae da ce 60ndus za prijatelja
svoga i govedinu pojesti6, %ta onda sve nece uciniti otac za voljenog sina(
0 tako se sutradan Hasan-kan zajedno sa sinom uputi svome mocnome
rodaku, bogatom Mermaj-kanu. +okloni mu se do zemlje, pa ovako rece&
- $, jedina uzdanice oka moga, Mermaj-kanu( Ako ushtedne% da mi
pomogne%, ja cu se i danju i nocu moliti alahu da ti podari srecu na ovom i
onom svetu. )ablja moja bice uvek i tvoja, a dvor moj i tvoj dvor.
Mermaj-kan milostivo nagnu glavu i zapovedi Hasan-kanu da govori. Na to
mu ovaj ispripoveda za ljubav svoga sina.
!ugo je Mermaj-kan razmi%ljao, te najposle pristade da pomogne Adam-
kanu.
0duce noci njegova druina upade u zamak +ajav-kana i odvede !urhanu.
Adam-kan nikome nije poverio dragoceni teret. Na svome konju doveo je
!urhanu u dvor Mermaj-kana i sakrio je u jednu od zabacenih i bogato
name%tenih odaja.
Ali zli i ratoborni +ajav-kan nije mogao da se pomiri sa !urhaninom otmicom.
)kupiv%i druinu, uputi se on zamku Mermaj-kana da vrati !urhanu. Mermaj-
kan pade u isku%enje pred tolikim zlatom koje mu ponudi +ajav-kan, te mu
dade !urhanu. Jer, kao %to je receno, i dete vec zna da bogatstvo rada
pohlepu.
Tog dana Adam-kan nije bio u zamku. Njegovom cudenju i jadu ne be%e
kraja kada ne nade svoju dragu i kada saznade za podlu izdaju svoga rodaka.
+overi Adam-kan svoj jad sinu Mermaj-kana, mladom 7udar-kanu. +ostide
se hrabri 7udar-kan postupka oca svoga, pa skupi druinu mladih ratnika,
odvanih i srcanih vojnika, te ih povede zamku +ajav-kana da vrate Adam-
kanu lepu !urhanu.
+ajav-kan izade pred 7udar-kana, te se izmedu dva plemena zapodenu ljuti
boj. Tukli su se citav dan, sve do ponoci. A pred jutro, samo nekoliko ratnika,
koji cudom ostado%e u ivotu, odjezdi%e u gore odnoseci sa sobom mrtvo telo
7udar-kanovo.
)ada je Adam-kan danonocno oplakivao ne jedan, vec dva gubitka& nema
!urhane, nema vi%e ni prijatelja 7udar--kana.
4reme nije moglo da zaleci njegove rane. $n je bledeo, mr%avio i ma%tao
samo o jednom - da makar jednim krajickom oka ugleda svoju dragu(
Jedared u njegov dvor zaluta%e dva 0ndusa - ukrotitelji zmija. Toliko su bili-
umorni od puta da su prosto padali s nogu. Njihovo iscepano odelo bilo je sve
pokriveno pra%inom.
Adam-kan zapovedi da se #akiri prijateljski prime, nahrane i smeste u jednu
od odaja da se odmore. ,akiri nisu znali kako da mu zablagodare. Ali kad
primeti%e Adam-kanovo bledilo i rasejanost, zgledahu se. /vece #akiri
saznado%e od Mira uzrok tuzi njegovog gostoljubivog gospodara.
- Toj nevolji se moe naci leka - rece jedan od #akira i namignu Miru. - Mi
cemo mu udesiti da se sastane sa dragom kada nas je tako lepo primio.
)utradan, rano ujutro, #akiri zamoli%e Mira da probudi Adam-kana. $ cemu
su s njim razgovarali, zakljucani u njegovim odajama, niko ne zna. Tek pred
vece na vratnice zamka ne izado%e dva, vec tri #akira. Treci je bio Adam-kan.
0stina, sada ni rodeni otac ne bi prepoznao svoga sina. 'osa mu je bila
ra%cupana i padala na celo, kroz pocepanu ko%ulju naziralo se prljavo telo, a
sam on se jedva vukao pra%njivim putem s mukom pokrecuci svoje izubijane
noge. 1utke su i%la tri #akira prema dvorima +ajav-kana. 'asno uvece stigo%e
oni pred vratnice. )traari ih propusti%e, i #akiri se smesti%e pravo pod
prozorima +ajav-kana, mameci ljude glasnom svirkom na #ruli.
$ko njih se skupljao svet, zagledao tudine i s pobonim strahom pratio
njihove carolije.
Najposle izade i sam +ajav-kan da pogleda do%ljake.
A za to vreme je Adam-kan, koji je svirao na rababu, kri%om bacao hitre
poglede nece li se gdegod otvoriti prozor i kao dragi kamen zablistati oci
njegove voljene !urhane.
0 tada... o, srece( Adam-kan je ugleda( $d%krinuv%i prozor, !urhana je
posmatrala Adam-kana, a u ocima joj behu suze tuge i radosti.
)vide se +ajav-kanu ve%tina #akira, pa im zapovedi da ostanu na dvoru.
,akire odvedo%e u vrt i smesti%e ih u senicu. $nda se ljudi razido%e i #akiri
ostado%e sasvim sami.
0 ponovo je noc crnim krilom zastrla ceo svet. +ospa%e ljudi umorni posle
te%kog dnevnog rada. 3aspa +ajav-kan, zaspa%e #akiri, zaspa%e i sluge u
citavom ogromnom dvorcu. Jedino Adam-kan nije spavao, nego je uzbuden
oslu%kivao nocne zvuke. 'ad najednom... on cu tihi i neni !urhanin glas&
Tako je nojca tavna,
i straa svuda spava,
a ja te cekam, dragi,
ovde sam potpuno sama.
Al8 pazi - opasnost svugde se krije(
!odi mi, dragi, dodi %to pre, moj mili(
Adam-kan uzdrhta i hitro ustade. +ode vrtom, pa stade oslu%kivati jedva
cujni glas drage. A glas je odjekivao cas sasvim blizu, cas je nekuda odlazio,
i Adam-kan se pokatkad bojao da on to sve sanja. Ali najednom, usred
procvalog bokora jasmina, on ugleda lepu !urhanu, koja mu je pruala
ruke... 0 noc opet prolete kao jedan tren, i opet nasta cas rastanka.
A sutradan izjutra je radosni i srecni Adam-kan tako svirao na rababu da su
se ljudi prosto cudili njegovoj ve%tini.
Ali sreca nije vecita... +ajav-kan poce podozrivo da gleda #akire. +ratio je
svaki njihov korak i najposle ih otera sa dvora.
"e%e izgubljena i poslednja mogucnost da se vidi s !urhanom.
Adam-kan se razbole od tuge. Nisu mu pomogli nikakvi lekovi, i on umre.
7las o njegovoj smrti pronese se po celom kraju i stie do !urhane. $na
prvo ne poverova stra%nom glasu, a onda mrtva pade na zemlju. 4raci, gatari
i bajalice poku%avahu da joj povrate ivot& trljahu joj noge i ruke balsamima,
kadahu joj rutom divno lice, ali - avaj - sve be%e uzaman. 0 lepa !urhana
be%e mrtva.
Ne znam je li to istina ili nije, ali vele da se Adam-kan na%ao s !urhanom na
onom svetu.
)amo, meni se cini, istinu da zborim, da su to ljudi izmislili radi svoje utehe.
A vele i ovo& ako neko napravi plocicu mediatar za sviranje od bokora %to
raste na Adam-kanovom grobu, naucice da svira na rababu isto tako divno
kao on. A da li je to istina - samo alah zna(
(Avganistan)